METODOLOGIJA IZRADE GEOGRAFSKIH MONOGRAFIJA VOJVODANSKIH OPTINA

Dragoljub Bugarski, Pavle Tomi

IZVLEEK UDK 911(497. 113) lanek opisuje organizacijo izdelave geografskih monografij vojvodin

skih obin, metodoloki pristop ter opozarja na vestranske koristi takega dela.

ABSTRACT UDC 911(497. 113) THE METHODOLOGY FOR GEOGRAPHICAL M ON OGR A PH Y OF COMMUNES IN VOIVODINA

The article represents the organization of series of regional mono-graphies of communities in Voivodina and its methodological scheme.

Intitut za geografiju Prirodnomatematikog fakulteta u Novom Sadu u okviru plana svoje naune delatnosti radi i na geografskom prouavanju vojvodanskih optina. Ova prouavanja obuhvaena su dugoronim projektom iji je naziv "Geografske monografije vojvodanskih optina". Prouavanje veih optina vri se timskim radom, a manjih individualnim. Istraivaki deo posla finansira Samoupravna interesna zajednica za nau-ni rad Vojvodine neprekidno od 1970. godine. Ona manjim delom pomae i objavljivanje monografija, dok vei deo finansijskih sredstava obezbe-duju odgovarajue optine. Do sada je objavljena 21 monografija.

M e t o d o l o g i j a rada

Sve monografije predstavljaju regionalno geografske tudije. Prilikom iz-rade monografija koriste se dva oblika rada: kabinetski i terenski.

U okviru kabinetskog dela rada, saradnici na ovom projektu konsultuju dosta bogatu strunu literaturu, naih, madarskih, nemakih, rumun-

skih i drugih autora. Dalje, vre analizu karata iz XVI, XVII, XVHI, XIX i XX veka, naroito topografskih, geoloki, geomorfoloki, hidrolo

ki i pedoloki. Zatim vri se analiza starih planova naselja na osnovu

* Dr. , izr.prof., Institut za geografiju, PMF, Veljka Vlahovia 1, 21000 Novi Sad.

kojih se prati prostorno irenje i morfologija naselja. Posebnu pogod-nost saradnici na projektu imaju to im je dostupno korienje najnovi-jih topografskih karata razmera 1 : 25.000, kao i najnovijih rezultata naftno-gasnih istraivanja, na osnovu kojih rekonstruiu paleoreljef i imaju kompleksnije uvide u geoloki sastav.

Za saradnike na ovoj tudiji znaajan izvor podataka predstavlja obiman i sadrajan satatistiki materijal. Tako autori koriste austro-ugarsku, zatim jugoslovensku statistiku izmedu dva svetska rata i najnoviju jugoslo-vensku statistiku.

Terenski rad je sveobuhvatan i preteno je vezan za geomorfoloka, hidroloka, biogeografska i drutveno geografska istraivanja, kao i za prikupljanje podataka koji se ne mogu pronai u publikacijama.

S a d r a j r a d a

Monografije se sastoje iz dva dela - opteg i posebnog. Opti deo obuh-vata fizikogeografski i drutvenogeografski pregled optine kao celine.

Posebni deo je posveen kraem pregledu geografskih karakteristika i problema po naseljima.

Opti deo. TJ okviru poloaja, granica i veliine, geografski poloaj svake optine razmatra se sa vie aspekata i to: njenog prostorhog poloaja prema teritoriji SAP Vojvodine, Jugoslavije i Panonske nizije, prema vanijim komunikacijama, geomorfolokim, klimatskim, hidrografskim, pedolokim i biogeografskim prilikama. Zatim analizira se medusobni

poloaj naselja u optini i daje se opta ocena o geografskom poloaju optine.

Kod geomorfolokih prilika optine polazi se od ranije prouenih makro-oblika, a posebna panja se posveuje mezo i mikro oblicima kao geomorfolokim agensima koji su uestvovali u njihovom stvaranju. Posebno treba is-tai da su pojedini autori utvrdili postajanje fragmenata nekih elemenata reljefa koji raniji ispitivai u svojim radovima ne pominju (tako na primer deo lesne terase u junom Sremu, fragmente aluvijalne terase u

Poti ju i junom Bana tu itd. ).

Geoloki sastav posmatra se u uem i irem prostoru. Prema raspolo-

ivim podacima daje se dosta detaljan petrografski i litoloki sastav na osnovu kojih se izmedu ostalog dolazi do rekonstrukcije paleoreljefa i savremenog reljefa.

Klimatske prilike u optini se izuavaju u sklopu veeg prostora. Najpre se ukazuje na klimatske faktore i modifikatore, a zatim se daje detaljan prikaz klimatskih elemenata, najee za period od 20 godina. Zahvalju-jui gustoj mrei meteorolokih stanica u Vojvodini i relativno malih viinskih odnosa izmedu pojedinih geomorfolokih oblika, autori ne nai-laze na tekoe prilikom obrade klimatskih podataka.

U sklopu hidrografskih karakteristika detaljno se izuavaju podzemne vode (freatske, arteke i termomineralne), povrinske vode (reke, kanali, jezera, bare i movare). Autori skoro redovno daju predloge u vezi sirih mogunosti korienja vode i reavanja odredenih vodoprivrednih problema. Posebno se ukazuje na mogunosti navodnjavanja, odvodnjavan-ja, vodosnabdevanja naselja i industrije i do sada veoma slabo korienje termalnih voda.

Analizom pedolokog sastava (tipova, podtipova i varijeteta) utvrduju se u pojedinim optinama mogunosti racionalnijeg korienja zemljita, naroito kada su u pitanju manje plodna zemljita. 2^animljivo je istai da autori redovno ukazuju na primere degradacije zemljita i smanjivanje poljoprivrednin povrina.

Prilikom obrade stanovnitva najpre se iznosi njegovo poreklo od najrani-jih vremena do danas. U vezi s tim istorijski podaci se koriste samo u onolikoj meri koliko je potrebno za ovakve vrste tudija. Posebno se is-tiu periodi masovnijih doseljavanja pojedinih naroda. Pouzdani podaci o kvantitativnom kretanju stanovnitva mogu se pratiti od prvog detaljnog popisa od 1869. godine. Raniji podaci o broju stanovnika su nedovoljno pouzdani i obino se odnose na broj domova u naseljima. U novije vreme

daju se projekcije stanovnitva do 2000. godine. Poseban problem pri obradi stanovnitva predstavljaju izvesne promene u metodologiji poslednjih popisa, ime je onemogueno pravljenje komparacija kod pojedinih struktura stanovnitva izmedu dva i vie popisa.

Pregled privrednih delatnosti neki autori su obradili prema prioritetnom

redosledu, odredenom na osnovu uea pojedinih delatnosti u ukupnom narodnom dohotku optine, a drugi su obradili po principu primarnih, se

kundarnih i tercijarnih privrednih delatnosti. Za svaku privrednu granu iznose se prirodni i drutveni faktori njenog razvoja. Analizira se ukup--na proizvodnja i njeno uee u Vojvodini. Posebno se poveuje panja izuavanju sirovinske baze, daje se ocena opravdanosti lokacija pojedinih industrijskih objekata, porekla i kvalifikacione strukture radne snage, problema trita i transporta. Takode se ukazuje na odredene privred-ne probleme i daju se predlogi za reavanje najakutnij ih.

U posebnom delu monografija dati su geografski prikazi svih naselja. Kod obrade svakog naselja obuhvaeni su geografski poloaj,najbitnije fi-ziko geografske i drutveno geografske karakteristike, teritorijalno ire-nje naselja po pojedinim etapama, funkcije naselja, komunama opremljenost, zatita ivotne sredine i mogunosti reavanja postojeih problema.

Z a k l j u a k

Geografske monografije vojvodanskih optina predstavljaju dragoceni doprinos geografskoj literaturi. Geografske monografije optina uradene su sa ciljem da doprinesu iznalaenju najboljih reenja u daljem privredno-ekonomskom, drutvenom i kulturnom razvoju optine; ona se mogu koristiti kao dragoceni prirunik za drutveno planiranje, regionalno-prostorni plan, urbanistike planove, potrebe opte narodne odbrane i si. Pored to

ga, one se mogu koristiti za zaviajnu nastavu, zatim za irenje opte kulture stanovnitva optina koje ima priliku da detaljnije i ire upozna sredinu u kojoj ivi i radi.

MONOGRAPHIES GEOGRAPHIQUES DES COMMUNE DE VOIVODINE

Les monographies geographiques font partie de la geographie regionale.

Elles se composent d'une partie generale et d'une partie detaillee. La

partie generale examine chaque commune comme une entite alors que

la partie detaillee est un examen de chaque localite de la commune.

La geographie physique rend compte de la composition geologique, du

relief, de l'hydrologie, de la composition pedologique, de la faune et

de la flore. Cette analyse est basee sur la recherche sur le terrain

ainsi que sur les publications specialisees et celles d'un grand nombre

de sciences auxiliaires.

La geographie humaine et economique examine la population, leconomie

et les agglomerations. Elle analyse l'origine de la population, le nombre

des habitants, l'accroissement naturel, les migrations, les structures et

les projections.

La partie economique traite des ressources naturelles et du niveau de

leur exploitation. Les agglomerations de la commune sont etudiees au

moyen des methodes les plus recentes. On accorde une importance parti-

culiere a la situation et a la morphologie des agglomerations.