Pironovski Skepticizam, Teoria, Pavle Životić 2015

8/18/2019 Pironovski Skepticizam, Teoria, Pavle Životić 2015

1/25

Pavle Životić

Zašto Urbana interpretacija Pironizma ima veće šanse za uspeh u odnosu na Rustičnu?

APSTRAKT bitno je raz!raničenje s"eptič"o! načina miš#jenja i vi$enja %ivota& od recimo& običnih #judi& a"ademi"a i do!mati"a' (a"on to!a&

mo%emo početi da )po Se"stu* do#azimo do smis#a dobro! %ivota& "oji je za s"epti"e dostizanje atara+ia,e' Uzdr%avanje od suda je za jedno!

Pironovca presudno' Za "oju postav"u prob#ema i eventua#no! rešenja isto! do#azimo do dve interpretacije& Rustične i Urbane' Po mom

miš#jenju& Urbana ima veće šanse za uspeh jer se Rustična interpretacija urušava u a"ademič"u& te ne zadovo#java četiri desiderata "oje smo

postavi#i "ao zahtev na počet"u rada'

K#jučne reči stoič"i izazov& desiderata& P,is"azi& -erovanja i verovanja& atara+ia'

UVOD

Sekst empiričar i pironovski skepticizam

.no što savremeni naučnici znaju o Se"stu /mpiričaru i o pironizmu je u!#avnom pote"#o iz nje!ova dva preosta#a de#a Uvod u Pironizam, Osnove Skepticizma i dru!o& Protiv učenih ljudi' .ba de#a imaju dve s#ične !#avne "ara"teristi"e' Prvo& sadr%e opšte

tvrdnje protiv po"ušaja opravdanja stavova o prirodi i svetu& i "on"retnih ar!umenata protiv pojedinačnih 0i#ozo0s"ih stanovišta i

metoda Se"stovih savremeni"a& a i prethodni"a' 1ru!o& u ovim ar!umentima su 2rašrt"ani3 primeri jedinstveno! načina %ivota

"oji "ara"teriše stanje bez verovanja& "oje proiz#azi iz ot"rića da ni"o nema zadovo#javajuće osnove za prihvatanje tvrdjenja o

tome "a"ve stvari zaista jesu' Prema ova"vom !#edištu& s#edbeni" pironizma& "ada je suočen sa mo!ućim verovanjem& upustiće se

u pironovs"o istra%ivanje4 proceduru "oja sprečava s"epti"a da prihvati ne"i stav "ao manje i#i više opravdan u odnosu na jedan

i#i više suprotstav#jenih'

Izazov pironovskog načina života

Pironovs"i s"epticizam pretpostav#ja da sva"i ar!ument mo%e imati podjedna"o ja" "ontraar!ument& pa time podriva mo!ućnost

do#as"a do izvesnih verovanja 0i#ozo0s"im postup"om' 1ru!o& pretpostav#ja da je mo!uće dostići stanje ataraxia-e "oje nije

dostupno ne, s"epticima' .va dva aspe"ta pironovs"o! stanovišta Se"st usvaja i time pot"rep#juje svoju tezu da je pironovs"i

način %ivota mo!uće %iveti' 5a"o s"epti"u nedostaju verovanja "oja vode ne, s"epti"e& on mo%e ipa" da se u"#juči u sva"odnevni

%ivot os#anjanjem na poseban psiho#oš"i pristup, &&prihvatanjem3 pathe i#i psiho#oš"ih do%iv#jaja "oje mu nameću

phantasiai)pojave*' Ta"o& prema Se"stu& jedan pironovac spo#ja !#edano iz!#eda da svoj %ivot vodi sasvim &&norma#no34 prete%no

je unutrašnja dimenzija s"epti"ovo! %ivota ono !de se uočava raz#i"a u odnosu na ne,s"epti"a'

1


2/25

I Život bez verovanja1 i problem takvog života

2Pironovac ne mo%e da oče"uje da će nje!ova 0i#ozo0ija imati sta#an uticaj na duh& a i "ad bi ima#a& da će taj uticaj biti "oristan za

društvo' .n& naprotiv& mora priznati& a"o uopste nešto %e#i da prizna& da bi morao da nestane sva"i #juds"i %ivot "ad bi nje!ovi

principi ste"#i sveopštu i trajnu prev#ast' Sva"i bi raz!ovor i sva"o de#anje presta#i& a #judi bi osta#i u potpunom mrtvi#u& sve do"

nezadovo#jene prirodne potrebe ne bi o"onča#e njihovo bedno postojanje'36

U ovom citatu& 7jum izdvaja dva često ponav#jana pri!ovora protiv s"epti"ovo! načina %ivota "oji Se"st preporučuje' Prvo& time

što !ovori da bez verovanja pironovac nije u mo!ućnosti da učestvuje u inte#e"tua#noj raspravi& 7jum !ovori da sama osnova na

"ojoj počiva pironovs"i način %ivota nije "onzistentna sa načinom %ivota bez verovanja "oje Se"st propa!ira' 1ru!o& bez

pra"tičnih uputstava "oje verovanja nude& pironovac bi bio doveden u jedno stanje para#ize te ne bi bio u mo!ućnosti da izvršava

ni najjednostavnije %ivotne radnje'

1 Stoički izazov

- A"o se s"epti" uzdr%ava od suda& on nije u mo!ućnosti da de#a'

- A"o s"epti" ne veruje ni u šta& on nije u mo!ućnosti da de#a'- A"o po s"epti"u ništa nije tačno& on nije u mo!ućnosti da de#a& a samim tim ni da %ivi'

Za početa" ću sače"ati sa od!ovorom na pitanje šta znači 2biti u mo!ućnosti da de#a3& a odnosi se na optu%bu upućenu

s"epticima& pa i samom Pironu za "o!a se zna da se 2nije s"#anjao sa puta ni "onjs"oj zaprezi3& a#i je ipa" imao prijate#je "oji su

!a vodi#i "roz %ivot' Primedba ima pra"tičan "ara"ter' U"o#i"o se pironovci uzdr%avaju od verovanja& da #i pironizam mo%e da

bude mo!uć u sva"odnevnom %ivotu'

1a#je& postav#ja se& pitanje iz "o! raz#o!a de#anje podrazumeva verovanje? U"o#i"o nisam u stanju da de#am bez verovanja& da #i

je pironizam u stanju da od!ovori na optu%be navedene iznad?

Pironovci su ipa" bi#i svesni ovih optu%bi pa je ta"o Se"st razmatrao mo!uće od!ovore na ova pitanja' .n nudi s#edeće pred#o!e'

Pironovci ipa" de#uju& a#i ne samo na osnovu pojava' 8ta ovo znači? Uobičajeno shvatanje distin"cije pojave i rea#nosti jeste da se

rea#nost sastoji iz sve!a što čini spo#jašnji svet& nezavisno od uma' Pojave obuhvataju sve ono što ne čini spo#jašnji svet& već nam

se samo čini da je s#učaj )pone"ad i po!rešno*'

2'''Pojave pasivno i mimo naše vo#je proizvode stanja svesti& i zbo! to!a se ne mo!u dovesti u pitanje' -erovatno zato ni"o i ne

spori da se ne"a spo#jašnja stvar pojav#juje na ovaj i#i onaj način& već da #i je ta stvar zaista ta"va "a"vom se pojav#juje'39

1 U ovom radu raz#i"ujem dva značenja& i#i pre raz#ičite obime reči 2verovanje3' Ka"o bih na!#asio tu raz#i"u& ona verovanja "oja s"epti" ne

poseduje pisaću sa ve#i"im V )-erovanje* a ta"o$e se odnose na to "a"ve stvari zaista jesu4 "ao što će se i po"azati -erovanja su "ara"teristična

za do!mati"e' .na verovanja "oja s"epti" poseduje pisaću ma#im V )verovanja*' To su ona verovanja o is"ustvima u sva"odnevnom %ivotu'

5a"o verujem da je med s#ada"& ne posedujem verovanje da je med zaista s#ada"' .va verovanja na "oja se s"epti" os#anja ta"o$e su označena

"ao P, is"azi& i#i phainetai rečenice& a u s#edećem po!#av#ju navodim i "on"retnu distin"ciju izme$u -erovanja i P, is"aza& ona"o "a"o je Se"st

shvata& "ao i objašnjenje P, is"aza'

2 7ume& :;


3/25

II Dve interpretacije pironizma

2(ema sumnje da je 7jum bio potpuno svestan ovo!a' .n ne napada pironovca po pitanju is"aza "oji pretenduju na znanje,od

njih se obično #a"o odustaje, već po pitanju to!a da #i pironovac mo%e prestati da veruje u ono što nje!ovi ar!umenti do"azuju da

nije raciona#no zasnovano3


4/25

one "oji su usmereni protiv odre$enih 0i#ozo0s"ih is"aza i onih "oji mo!u biti "orišceni protiv pironovs"ih tropa H' Kombinujući

ove dve vrste ar!umenata& s"epti" namerava da po"a%e nedostata" raciona#nih opravdanja za bi#o "oju tvr$enje "oje se ispitiuje'

U principu& s"epti" prvo identi0i"uje tvr$enje "oje je suprotstav#jeno onom "oje istra%uje& a zatim tvrdi da nijedno nije više& i#i

manje& opravdano od dru!o!' .vo sprečava s"epti"a da prihvati ijedno od suprotstav#jenih tvr$enja& "ao istinito& što izvesno vodi

u stanje ne,verovanja; "ara"teristično za pironovs"i način %ivota'

3.#kvipotentnost

Prema de0iniciji& pironovs"a istra%ivanja se završavaju ot"rićem e"vipotentnosti ar!umenata za i#i protiv odre$enih tvrdnji' .vo

predstav#ja značajnu raz#i"u izme$u pironizma i modernih 0ormi s"epticizma& "oje uobičajeno tvrde da je odre$eno znanje

nemo!uće& a#i ipa" dozvo#javaju tvrdnje "oje su manje i#i više verovatne i sto!a manje i#i više dostojni "andidati za verovanje'

Prema Se"stu&

2Suprotstav#janje se odnosi na sve ono što je uzajamno nespojivo& a ne samo na ono što tvrdi i poriče istu stvar' 5zraz 2ravnote%a3

"oristimo u smis#u jedna"osti u po!#edu verodostojnosti i neverodostojnosti& "a"o bismo u"aza#i na to da ni jedna od

suprotstav#jenih stvari ne prednjači u odnosu na dru!e u po!#edu svoje verodostojnosti' 2Uzdr%avanje od suda3 je unutrašnje

stanje svesti u "ome niti šta poričemo niti šta potvr$ujemo' Spo"ojstvo predstav#ja neuzbu$eno i neuznemireno stanje duše'3=

4.Uz$ržavanje o$ s%$a

Suočen sa podjedna"o ubed#jivim )e"vipotentnim* i suprotstav#jenim !#edištima& s"epti" ne mo%e raciona#no da veruje u jedno

pre ne!o u dru!o& pa ta"o usvaja indi0erentan stav prema istinitosti& i#i neistinosti oba !#edišta'

5.Spokojstvo& Ataraxia

Kao i sve staro!rč"e 0i#ozo0s"e š"o#e i pironizam je imao uticaja na sva"odnevni %ivot onih "oji su !a pra"ti"ova#i' 1ostizanje

spo"ojstva je bio tradiciona#ni ci#j Se"stovih 0i#ozo0s"ih riva#a )Stoici i /pi"urejci*' Se"st tvrdi da je pironizam upravo način%ivota "oji će voditi u spo"ojstvo& a ne %ivot "oji se vodi u s"#adu sa verovanjima'

2Ier& čove" "oji poseduje mnenje da je nešto po svojoj prirodi dobro i#i #oše večito je uznemiren' Kada je bez onih stvari za "oje

veruje da su dobre& on smatra da !a muče stvari "oje su po svojoj prirodi #oše& i vapi za stvarima "oje smatra dobrim' Fe$utim&

"ada "onačno ste"ne to što smatra dobrim& nje!ova duša postaje %rtva novih nemira us#ed nerazumno! i neumereno! ushićenja jer

on& strahujući od promene& čini sve da ne iz!ubi ono u šta veruje da je dobro' S dru!e strane& oni "oji uopšte ne zauzimaju stav u

po!#edu to!a šta je po prirodi dobro a šta #oše& niti se če!a "#one& niti za bi#o čim %udno te%i' Zbo! to!a oni uspevaju da posti!nu

duševno spo"ojstvo'3J

.vde Se"st su!eriše da ne,s"epti"ova vrednosna verovanja uzro"uju psiho#oš"i nemir na dva načina' Prvo& ta"va verovanja sutrenutno psiho#oš"i uznemirujuća4 "ada ne,s"epti"u nedostaje ono u šta veruje da je dobro& on postaje iraciona#no )sa s"epti"ove

tač"e !#edišta* uznemiren' 1ru!o& vrednosna verovanja po"reću ne,s"epti"a da preterano i panično juri za onim za šta veruje da je

6 P7' :' 9H,


5/25

dobro& a#i to ne poseduje' udući da pironovac nema ta"vih uznemirujućih verovanja& on ostaje nea0e"tiran psiho#oš"im

uznemiravanjima "oje su ne, s"eptici is"usi#i'

III 'a koji način pironovac $olazi % stanje %z$ržavanja o$ s%$a(

Se"st ističe da s"eptici u počet"u nisu poče#i svoje istra%ivanje "ao s"eptici& već se to u procesu nametnu#o ta"o što su se

ponada#i da će moći da do$u do izvesne si!urnosti u vezi dobro! %ivota za čove"a i do#as"a do saznjanja o tome "a"ve stvari

zaista jesu' U po"ušaju da do$e do ta"vo! saznanja& s"epti" se susreće sa nerazrešivim poteš"oćama i nes#a!anjima te ostaje

neube$en u po!#edu svih po!#eda na svet' Pu"im s#učajem s"eptici su ot"ri#i da uzdr%avanjem od su$enja mo!u da posti!nu

ataraxia,u "oju su izvorno i tra%i#i' .vo zatim vodi razvoju pironovs"o! načina %ivota':B

IV Skeptik) $ogmatik) aka$emičar i *obična osoba+

Razumevanje pironizma ćemo početi pre sve!a raz#i"ovanjem u odnosu da do!mati"e& a"ademičare i 2obične #jude3 ) idiot*s*'

1 Skeptik i $ogmatik

(a samom počet"u Osnova Se"st na!#ašava raz#i"u izme$u tri uopštene pozicije "oje mo!u da nastanu iz 0i#ozo0s"o! istra%ivanja')P7' :' 9* To su s"eptici& do!matici i a"ademičari' 5a"o ovde pominje do!mati"e i a"ademičare odvojeno& na ne"im mestima

ističe da a"ademičari sa svojom tvrdnjom da istinu ne mo%emo da saznamo& mo!u da budu shvaćeni i "ao ne!ativni do!matici'

1o" se do!mati"ovo istra%ivanje završava u verovanju da odre$ena tvrdnja tačno re0#e"tuje istins"u s#i"u rea#nosti& s"epti"ova

istra%ivanja se tu ne završavaju' S"epti" nastav#ja sa istra%ivanjem'

" ,ormalna karakterizacija $ogmatika) aka$emičara i skeptika

1istin"cija izme$u inte#e"tua#nih stanja s"epti"a& do!mati"a i a"ademi"a mo%e biti posmatrana na s#edeći način

Dogmatik :' 5z!#eda mi da p'

6' Posedujem ubed#jive osnove za miš#jenje da je p istinito'

9' Sto!a& verujem s raciona#nom si!urnošću da je p istinito'

-ka$emičar

:' 5z!#eda mi da p'

6' Posedujem done"#e verovatne osnove za miš#jenje da je p istinito'

9' Sto!a& verujem da je verovatno da je p istinito'

Skeptik

:' 5z!#eda mi da p'

6' (emam više osnova za miš#jenje da p ne!o što imam da je ne, p istinito'

9' (iti verujem da je p niti da je ne, p istinito i#i verovatno'

10 Prema Se"stu& s"epti" nema -erovanje da spo"ojstvo jeste po%e#jno& i#i da uzdr%avanje od suda vodi spo"ojstvu' .n jednostavno poseduje P, is"aze "oji mu dozvo#javaju da de#a kao da poseduje -erovanja'

5


6/25

1o!mati"& a"ademičar i s"epti" počinju svoje istra%ivanje u istoj tač"i& sa is"ustvom sporno! pojav#jivanja p) 1o!mati"& završava

istra!u za"#juč"om da je p istinito& do" a"ademičar veruje da je p verovatnije od ne, p' U odnosu na do!mati"a i a"ademičara&

s"epti"ovo istra%ivanje ne nudi više osnova za verovanje da p ne!o da ne, p' S"epti" se uzdr%ava od suda o"o obe tvrdnje'

. /ako skeptik brani svoj% pozicij%

1a#je mo%emo razjasniti u#o!u "oju P,is"azi imaju u Se"stovom shvatanju pironizma& ta"o što ćemo se o"renuti pra"tičnim

izazovima sa "ojima se s"epti" suočava u %iv#jenju u s"#adu sa svojim uzdr%avanjem od sudjenja i bez verovanja' S"epti" se zbo!

ovo!a suočava sa dva tipa pra"tičnih pri!ovora' Prema prvom pri!ovoru& ča" i najjednostavnije %ivotne 0un"cije i a"tivnosti nisu

mo!uće bez -erovanja' Suština "riti"e je da bez -erovanja da osoba treba da izbe!ava preteranu h#adnoću& top#otu& da jede "ad je

!#adna& itd' s"epti" biva sveden na stanje "oje K' F' -o!t naziva para#išućim'

Prema ovoj primedbi s"epti" biva optu%en i za in"onzistentnost' (je!ova de#a ipa" po"azuju& da on poseduje ne"a verovanja'

0 Pironovski praktični kriterij%m

2Povinujući se da"#e& pojavama& mi %ivimo bez mnenja& u s"#adu sa sva"odnevnim zapa%anjima& jer ne mo%emo ostati potpuno

nede#atni'''3::

Se"st na!#ašava da upr"os tome što ne poseduje verovanja& s"epti" uspeva da se u"#juči u sva"odnevni %ivot& u sva"odnevne

a"tivnosti time što de#a u s"#adu sa onim 2što je oči!#edno3' Lini se da Se"st izričito na!#ašava upravo raz#i"u izme$u ono!a

"a"ve stvari jesu po prirodi i "a"o nam se stvari pojav#juju'

2Prirodna nastrojenost je ono zahva#jujući čemu smo prirodno obdareni sposobnošću da osećamo i mis#imo' Svest o nu%dama

predstav#ja ono čime nas !#ad na!oni da jedemo a %e$ da pijemo' Ustanov#jeni za"oni i običaji su ono us#ed če!a smatramo da je&

s tač"e !#edišta sva"odnevno! %ivota& dobro biti pobo%an& a #oše biti nepobo%an' Podučavanje raznim zanatima i veštinama je ono

zbo! če!a se ne ustručavamo da se bavimo onim zanatima i veštinama "oje naučimo' Sve ovo što smo izne#i& re"#i smo bez

posedovanja bi#o "a"vih mnenja'3:6

Za Se"sta& ono što je oči!#edno& jeste ono što !eneriše P,is"aze& pa upravo s"epti" vo$en ovim P, is"azima mo%e de#ati bez

-erovanja' Pojave "oje vode s"epti"ovo de#anje mo!u biti svrstane u četiri "ate!orije' Prvo& to su pojave !enerisane s"epti"ovim

ču#ima i mis#ima' (pr' mo%e nam se učinti da je med s#ada"' 1ru!o& postoje pojave uzro"ovane s"epti"ovim %e#jama i porivima4

primer za to bi bio da nam se mo%e činiti da je po%e#jno u!asiti %e$ i#i da je po%e#jno izbe!avati bo#' Treće& s"epti"ovo o"ru%enje i

običaji ta"o$e mo!u biti uzro" ne"ih pojava' (pr' sveta mesta mora poštovati& "ao i da ne treba ubiti' 5 četvrto& na"on što je

naučio ne"i zanat& s"epti" je u stanju da ispunjava svoje dnevne obaveze "oje su opet& uzro" tih učenja' (a ovaj način& prema

Se"stu s"epti" je u mo!ućnosti da izvršava sva"odnevne obaveze i du%nosti& bez opasnosti da upadne u protivrečnost& a sve to bez

-erovanja'

V Sekstovo o$reenje P& iskaza i Verovanja

Smatram da je potrebno za da#ju raspravu pomenuti de#ove Osnova u "ojima Se"st deta#jnije odre$uje raz#i"u izme$u P, is"aza i

-erovanja'

11 P7' :' 6912 P7' :' 6<

6


7/25

2Kada "a%emo da s"epti" ne poseduje verovanja& mi reč 2verovanje3 ne upotreb#javamo u njenom opštem smis#u 2prosto!

usvajanja ne"e stvari3 u "ome ne"i #judi upotreb#javaju tu reč& jer s"epti" zaista prihvata ona stanja svesti uzro"ovana pojavam

"oje na nju de#ujuC ' (a primer& "ada s"epti" oseća da mu je top#o )i#i h#adno* on neće reći 2 čini mi se da mi nije top#o )tj'

h#adno*3' (aime& "ada "a%emo da s"epti" ne poseduje verovanja& mi pod verovanjem podrazumevamo 2prihvatanje ne"e

neočevidne stvari "oja je predmet naučno! istra%ivanja3' Ier& 0i#ozo0 pironovac ne prihvata ništa što nije očevidno'3:9

Se"st uvodi distin"ciju izme$u P,is"aza i -erovanja suprotstav#jajući dva značenja reči 2verovanje3 ) do+ma*' Time što tvrdi dane poseduje 2verovanja3& s"epti" se time os#anja na o!raničeno značenje to! termina' Ier& u"o#i"o je 2verovanje3 širo"o tumačeno

"ao bi#o "oje 2pristajanje na nešto3& onda se za s"epti"a mo%e reći da poseduje 2verovanja3& budući da se ne opire onim path*

"oja ne mo%e da izbe!ne& pre"o phantasiai' Iedino u s#učaju "ada 2verovanje3 mo%e biti u%e tumačeno u smis#u 2pristajanja na

ne"i nejasan ci#j istra%ivanja3& za s"epti"a se mo%e reći da %ivi bez 2verovanja3' Ta"o& na osnovu prethodno! citata& 2verovanje3

mo%emo tumačiti "ao rod )!enus* na osnovu "oje! su P,is"azi i -erovanja "on"retne vrste'

Se"st opisuje s"epti"ove P,is"aze ta"o da oni predstav#jaju neizbe%an& nevo#jno usvojen oset' P,is"azi podrazumevaju primanje

utisa"a "oje je s"epti" prinu$en da ima& "ao i prihvatanje 2pasivnih& ne,vo#jnih oseta3'

(asuprot tome& Se"st !ovori da -erovanja u"#jučuju stav "oji mo%e biti izbe!nut' Ta"o& on !ovori o odbijanju pristan"a na sve što

nije evidentno i što je nejasno& te da#je o odbijanju i pobijanju odre$enih tvrdnji i istra%ivanju onih "oje& neizbe%no& vode "a

uzdr%avanju od su$enja' Sto!a& ia"o Se"stovi "omentari ne uspevaju da pru%e precizno razumevanje onih stavova "oji "ara"terišu

P,is"aze i -erovanja& ipa" mo%emo napraviti "ontrast izme$u ovih stavova "ao raz#i"u izme$u oseta "oji je nevo#jno usvojen )P,

izjave* i oseta "oji mo!u biti pobijeni )-erovanja*'

1 Sa$ržaj P& iskaza i Verovanja

Pod sa$ržaj P&iskaza podveo bih s#edeće

- oseti& tj' 2 stanja svesti3 "oji su nametnuti pojavama

- sve ono što nas navodi na pristana" u s"#adu sa pojavom

- ono što je očevidno

- pojave "oje nisu obje"ti istra%ivanja'

Sa$ržaj Verovanja2

- 2neočevidne stvari "oje su predmet istra%ivanja u nau"ama3

- 2bi#o šta neočevidno3:<

- '''da #i su postojeće stvari ona"ve "a"o nam se čine

- .no što je rečeno u vezi ono!a što je samo po sebi oči!#edno i jasno

-.no što je rečeno sa do!mats"om si!urnošću i prevazi#azi sva"odnevni smisao

- rzop#etost do!mati"a

Kao što se mo%e primetiti& ovi opisi sadr%aja P,izjava i -erovanja ote%avaju razumevanje "ontrasta izme$u njih' Po mom

miš#jenju& mo!uće je izdvojiti ne"e "ara"teristi"e P,izjava i -erovanja'

13CM-erovanjeMN do!ma' 2Prihvatanje3& tj' sunkatathesis je ta"o$e tehnič"i termin& teorijs"i najbo#je objašnjen u o"viru stoič"e0i#ozo0ije "ada opa%amo ne"u stvar& mi primamo utisa" te stvari u našoj svesti'P7' :' :914 Raz#i"u izme$u očevidnih i neočevidnih stvari Se"st objašnjava u P7' :' :J,6B

7


8/25

P&iskazi psiho#oš"i neizbe%an stav usmeren prema stvarima "oje nisu pod#o%ne istra%ivanju'Verovanja psiho#oš"i stav "oji je mo!uće izbećizaobići' Usmeren prema stvarima "oje jesu pod#o%ne istra%ivanju i ispitivanju'

Razmotrio bih u da#jim po!#av#jima istančanije razumevanje ovih menta#nih stanja& a uopštene "ara"terizacije navedene iznad će

pomoći u postav#janju osnovnih parametara za ade"vatne interpretacije P,is"aza i -erovanja'

" Prigovori na skeptikov život bez verovanja

Se"st se ovde os#anja na P,is"aze "a"o bi objasnio prirodu s"epti"ovih 0i#ozo0s"ih tvr$enja'

2(aš je zadata" ovde da iz#o%imo osnove s"eptič"o! pristupa& unapred upozoravajući da ni jednim is"azom "oji iznosimo netvrdimo da su stvari ona"ve "a"ve "a%emo da jesu& već da samo be#e%imo& poput hroničara& ono što nam se u trenut"u čini da jes#učaj'3:E

S"epti"ovi is"azi se odnose samo na pojave& "oje !enerišu ti P,is"azi& i sto!a se ne odnose i na nje!ova -erovanja za "oje !a

"ritičari optu%uju da )ipa" mora da* poseduje' Upr"os tim "riti"ama& Se"st ipa" tvrdi da ove "riti"e ne pru%aju do"aze na osnovu

"ojih se vidi da on ipa" poseduje ta"va -erovanja'

1ru!i pri!ovor tvrdi da s"epti" bez -erovanja ne mo%e razumeti ni šta je to što istra%uje' Se"st nudi s#edeći od!ovor

2.n ne poseduje verovanja ča" ni "ada iz!ovara s"eptič"e izraze o neočevidnim stvarima, izraze poput 2(e više )ovo ne!o ono*3&i#i 2(išta ne odre$ujem3''' Ier onaj "o poseduje verovanja& smatra stvarnim ono na šta se nje!ova verovanja odnose& do" s"epti"

pomenute izraze ne iz!ovara "ao nešto što se nu%no odnosi na stvarnost'3:H

S"epti" nije izuzeta" od to!a da ima mis#i& u"o#i"o one nastaju iz pojava& a#i ne imp#iciraju rea#nost to!a što se mis#i, budući da

mo%emo zamis#iti i ne"e nerea#ne stvari' Se"stova poenta jeste da razumevanje značenja ne"e tvrdnje ne imp#icira tvr$enje

istinitosti te tvrdnje& i#i rea#nost onih obje"ata o "ojima se nešto tvrdi' S"epti" se s#u%i jezi"om i rečima na osnovu is"ustva' .vo

pru%a mo!ućnost s"epti"u da ispituje tvr$enja bez posedovanja -erovanja da odre$ene reči tačno od!ovaraju odre$enom obje"tu&

i#i da ne"i is"azi re0#e"tuju svet ona"av "a"av zaista jeste4 ča" ni to da ne"a reč zaista ima odre$eno značenje'

. Domet skeptikovi3 P& iskaza

P,is"aze mo%emo pode#iti na s#edeće

:' Lu#ne P, is"aze

6' (e,ču#ne P,is"aze

o -rednosne )eva#uativne* P, is"aze

o 5nte#e"tua#ne P, is"aze

5nte#e"tua#ne P, is"aze prvo! reda

5nte#e"tua#ne P, is"aze dru!o! redaLu#ni P, is"azi proiz#aze iz pojava "oje su trenutno propraćene a"tivacijom perceptivnih or!ana4 npr' pojava da je toranj o"ru!ao'

(e,ču#ni P,is"azi su oni "oji ne proiz#aze dire"tno iz a"tiviranja perceptivnih or!ana i mo!u biti pode#jeni u dve !rupe vrednosni

i inte#e"tua#ni' Kao što znamo & s"epti" de#a u s"#adu sa pojavama "ao što je to za"#juča" da je dobročinstvo dobro& a ubisvo #oše'

S"epti"u su potrebni vrednosni P,is"azi' 5pa"& vrednosni P,is"azi ne mo!u biti o!raničeni na etič"e i#i mora#ne teme& a#i moraju

15 P7' :' <16 P7' :' :<

8


9/25

sadr%ati normativna razmatranja& u"#jučujući 2dobra3 svih vrsta )npr' da je spo"ojstvo dobro& a bo# #oš*' Suočen sa raz#ičitim

mo!ućim pravcima de#anja& s"epti" će se os#oniti na vrednosni P,is"azi "a"o bi utvrdio "oju će i usvojiti'

1ru!a vrsta ne,ču#nih P,is"aza& 5nte#e"tua#ni P,is"azi& mo!u da#je biti de#jeni na inte#e"tua#ne P,is"aze prvo! i dru!o! reda& "ao

što je iznad navedeno' P,is"azi obe vrste se raz#i"uju od ocenjivač"ih P,izjava po svojoj normativnoj snazi' P, is"azi prvo! reda

su !enerisani pre"o ne,ču#nih pojava prvo! reda na primer& pojava da će večeras padati "iša' S#ično tome& pojava da je za"on ne,

protivrečnosti tačan' !sostheneia je pojava dru!o! reda& a s"epti" i de#a u s"#adu sa pojavama dru!o! reda "oje !enerišu

inte#e"tua#ne P,is"aze dru!o! reda'

1a bi se pironizam mo!ao %iveti& s"epti"u su potrebne ove četiri vrste P,is"aza' .ve P,is"aze ne bi treba#o da je mo!uće svoditi

na -erovanja& niti podrazumeva posedovanje istih' 1a #i su ovi P,is"azi dostupni s"epti"u pod ovim us#ovima? Time ću se&

izme$u osta#o!& baviti u s#edećim po!#av#jiima'

VI Desiderata

(a"on isticanja osnovnih "ara"teristi"a pironizma i razjašnjavanja distin"cije izme$u P,is"aza i -erovanja& u poziciji smo da

sumiramo šta idea#na interpretacija pironistič"o! %ivota bez -erovanja treba da posti!ne' 5a"o je& naravno& nemo!uće ponuditi

interpretaciju "oja čini sve Se"stove tvrdnje o pironovs"im menta#nim stanjima tačnim& ipa" postoje ubed#jivi raz#ozi za

proširivanje razumevanja Se"stove interpretacije' (apadi do!mati"a na s"epticizam su bi#i raznovrsni i brojni u antič"im

vremenima& pa je Se"st na"on razmatranja istih i prezentovao svoju verziju pironizma' 1o!matici pribe!avaju jos jednoj&

pos#ednjoj& mo!ućnosti pro!#ašavajući Se"stov pironizam psiho#oš"i neodr%ivim i 0i#ozo0s"i in"onzistentnim' U"o#i"o su& ipa"&

a#ternativne interpretacije "oje izbe!avaju ove za"#juč"e& dostupne& treba#o bi ih ri!orozno ispitati i& u"o#i"o su podjedna"o

"ompatibi#ne sa Se"stovim radom& usvojiti ih' (a osnovu dosadašnje! pisanja& ovo bi bi#e ne"e osnovne "ara"teristi"e i potrebe

ade"vatne interpretacije pironovs"o! epoche

) 5nterpretacija mora dozvo#iti "ontrast izme$u s"epti"ovih P,is"aza i -erovanja troje ne,s"epti"a a* do!mati"a& b*

a"ademičara& c* obične osobe)) 5nterpretacija bi treba#o da bude usa!#ašena sa Se"stovim e"sp#icitnim "ara"terizacijama P,is"aza i -erovanja )"oje su

iznad i navedene*' Kon"retno& P,is"azi moraju u"#jučiti psiho#oš"i neizbe%ne stavove usmerene prema stvarima "oje nisu predmet istra%ivanja& do" -erovanja moraju u"#jučiti psiho#oš"i stav "oji jeste mo!uće zaobićiizbeći& usmeren premastvarima "oje jesu predmet istra%ivanja'

.) 5nterpretacija bi treba#o da dozvo#i pun opse! P,is"azaa neophodnih za s"epti"ove sva"odnevne pra"tične i ar!umentativnea"tivnosti a* ču#ni P,is"azi& b* vrednosni P, is"azi& c* P,is"azi prvo! reda& d* P,is"azi dru!o! reda

/) 5nterpretacija bi treba#o da je "ompatibi#na sa Se"stovim tvrdnjama da s"epti" posti%e jedinstveno stanje ataraxia,e "oje jenedostupno ne, s"epticima'

Sada već mo%emo da se o"renemo ne"im interpretacijama pironovs"o! %ivota bez -erovanja i po"ušati da procenimo "o#i"o i u"ojoj meri one zadovo#javaju ove četiri desiderata'

VII 4%stična interpretacija pironizma

F' G' arnijet je zastupni" rustične interpretacije pironizma' (ajpre bih iz#o%io nje!ovo razumevanje Se"stove distin"cije izme$u

P,is"aza i -erovanja' Zatim& prodis"utovao bih o ovome u svet#u !ore iz#o%enih desiderata' (a "raju& po"ušao bih da od!ovorim

9


10/25

da #i& po mom miš#jenju& arnijetova interpretacija uspeva ade"vatno da isprati !ore navedene desiderata& te da #i je to jedina

prihvat#jiva dostupna interpretacija pironizma'

Prema rustičnoj interpretaciji& posedovanje -erovanja e"viva#entno je posedovanju stava da su odre$ene indi"ativne rečenice

istinite& tj' da do%iv#jena pojava predstav#ja obje"tivnu činjenicu' :; (asuprot tome& izricanje P,is"aza je e"viva#entno priznavanju

da posedujemo indi"ativne is"aze )da smo is"usi#i ne"u pojavu* bez da#je! obavezivanja na tačnost is"aza "ao opisa rea#nosti

)bez od#učivanja da #i ta pojava tačno& i#i ne& opisuje rea#nost*:=

' Ta"o& rustična interpretacija raz#i"e izme$u P,is"aza i -erovanjamo%e biti 0orma#no izra%ena na s#edeći način ) p predstav#ja pojavu izra%enu u 0ormi indi"ativne rečenice*

Verovanje prihvatam da je obje"tivna činjenica da p'

P&iskaz čini mi se da p )imam do%iv#jaj pojave da p*& a#i niti prihvatam obje"tivnu činjenicu da p niti obje"tivnu činjenicu da

ne-p'

Prema arnijetu& raz#i"a izme$u P,is"aza i -erovanja je jedini način davanja smis#a s"epti"ovoj nameri da podrije -erovanja& a da

ostavi P,is"aze nedirnute' udući da& prema arnijetu sva -erovanja podrazumevaju i obavezu prema istinitosti i#i neistinitosti

is"aza& s"epti" ne uspeva da poseduje -erovanja jer ot"riva da je suprotstav#jajući is"az podjedna"o vredan& odnosno nije vredan

da bude prihvaćen "ao istinit& pa zato i ne pretenduje na istinitost'

2Sva"o verovanje )za s"epti"a* je nerazumno upravo jer''' sva"o verovanje se tiče rea#no! postojanja "ao suprotno! pojavama'

S"epti" je ostav#jen sa suprotstav#jajućim pojavama i )na njima zasnovanim* suprotstav#jajućim miš#jenjima i u nemo!ućnosti da

na$e ijedan raz#o! da načini izbor i sto!a je obavezan da sva"o miš#jenje tretira "ao podjedna"o vredno& i#i nevredno& za

prihvatanje' /poche je stanje u "ojem se uzdr%avamo od prihvatanja i#i odricanja istinitosti ijedno! miš#jenja':J

arnijet za"#jučuje& oni P,is"azi "oji ostaju neta"nuti na"on s"epti"ovo! uzdr%avanja od suda imaju "ao svoj sadr%aj one is"aze

"oji nisu pod#o%ni vrednovanju u smis#u istinitosti i#i #a%nosti6B' Prema arnijetu& s"epti" ima raz#ičita is"ustva o svetu& a#i se

uzdr%ava od suda o tome da #i su& i#i ne& ta is"ustva i#i pojave i zaista istiniti'

1 4%stična interpretacija idesiderata

arnijet "ao !#avni prob#em vidi jednu imp#i"aciju rustično! stanovišta& naime da se ne,ču#ni P,is"azi 2raspadnu3 u -erovanja'

.va imp#i"acija& po mom miš#jenju& ima četiri va%ne pos#edice

a* rustično !#edište mo%e dati smisao samo jednom od četiri vrste P,is"aza "oje sam prethodno naveo'

b* rustično !#edište ne mo%e odr%ati distin"ciju izme$u a"ademič"o! i s"epti"ovo! menta#no! stanja'

c* rustično !#edište ne dopušta s"epti"u da od!ovori na primedbe u vezi teorets"e i pra"tične a"tivnosti bez verovanja

17 Kada s"epti" sumnja da je išta istinito& on izričito ima na umu tvrdnje o stvarnom postojanju' U raspravi izme$u s"epti"a i do!mati"a pitanje

je da #i bi#o "oja tvrdnja i#i "#asa tvrdnji mo!u biti prihvaćene "ao istinite o stvarnom& obje"tivnom svetu o"o nas'18 S"epti"ov pristana" je jednostavno priznavanje neče!a što mu se dešava' Utisa" je jednostavno način na "oji se ne"ome nešto pojav#juje& a

pristana" je samo priznavanje da je to zaista ona"o "a"o se ne"ome nešto čini u datom trenut"u'19 arnijet& :JJ;' 96& 6J& 9B'20 U"o#i"o epoche znači uzdr%avanje od verovanja u vezi stvarno! postojanja suprotstav#jeno! pojavama& to se da#je odnosi na uzdr%avanje odsvih verovanja& budući da je verovanje prihavatanje neče!a "ao istinito!' -erovanje u pojave ne mo%e biti dovedeno u pitanje& u"o#i"o is"azi otome "a"o nam se stvari pojav#juju ne mo!u biti izrečeni "ao tačni i#i netačni& već samo "ao is"azi "oji sadr%e tvr$enje o tome "a"ve stvarizaista jesu' S"epti"ovo izveštavanje o tome "a"o mu se nešto pojav#juje ne mo%e da bude dovedeno u sumnju i ne mo%emo zahtevati ods"epti"a da nam za to navede bi#o "a"ve raz#o!e& činjenice i#i do"aze o tome'

10


11/25

d*rustično !#edište ne mo%e dati smisao Se"stovoj tvrdnji da s"epti" dosti%e jedinstveno is"ustvo ataraxia,e'

" 4%stična interpretacija i Sekstova karakterizacija Verovanja i P&iskaza

Prema jednoj od desiderata& interpretacija pironizma bi treba#o da se s#a%e sa Se"stovim izričitim distin"cijama izme$u P,is"aza i

-erovanja' Podsetio bih da su

P&izjave 5prema Sekst%62 psiho#oš"i neizbe%ni stavovi usmereni prema stvarima "oje nisu pod#o%ne ispitivanju'

Verovanja 5prema Sekst%62 psiho#oš"i stavovi "oje je mo!uće izbeći& usmereni prema stvarima "oje jesu pod#o%ne ispitivanju'

Kao što se mo%e primetiti& arnijetova interpretacija je pri#ično "omaptibi#na sa Se"stovom' U rustičnoj interpretaciji P,is"azi

jednostavno dopuštaju da osoba do%iv#java ne"o is"ustvo bez obaveze za do"azivanjem istinitosti i#i neistinitosti te pojave& "ao

tačne reprezentacije rea#nosti' Prema ovom !#edištu& ne samo da s"epti" ne,vo#jno ima is"ustvo4 na primer& pojava da je toranj

o"ru!ao& da je vino s#at"o& da su odre$ena de#a dobra i#i #oša' (e mo%e biti opovr!nuto da s"epti" ima is"ustvo ovih pojava4

pojave su dostupne samo iz perspe"tive prvo! #ica' .no što mo%e biti dovedeno u pitanje& jeste pitanje da #i ne"a od pojava tačno

ocrtava rea#nost4 prema rustičnom !#edištu& ovo je pitanje o"o "oje! se s"epti" uzdr%ava od suda' S"epti"ova ispitivanja ne

ot"rivaju ni"a"ve osnove za verovanje da odre$ena pojava tačno prestav#ja rea#nost& pa zato s"epti" "oji zastupa rustično !#edište

jedino priznaje to "a"o mu stvari iz!#edaju& "a"o mu se pojav#juju& bez obavezivanja na tvrdnje o tome "a"ve su one zaista )u

rea#nosti*, ne poseduje -erovanja' Ta"o& prema rustičnom !#edištu& s"epti" samo priznaje one pojave "oje ne,vo#jno prima i "oje

ne mo!u biti opovr!nute& do" se uzdr%ava od suda u vezi to!a da #i te pojave tačno predstav#jaju otisa" stvarnosti, pitanje "oje

jeste pod#o%no ispitivanju i sumnji'

Lini mi se da je& do sada& rustično !#edište "onzistentno sa Se"stovim tumačenjem P,is"aza i -erovanja'

5pa"& postoje dva izvora razmimoi#a%enja izme$u arnijetovo! !#edišta i Se"stovo! tumačenja na "oje bih u"rat"o u"azao'

5a"o je Se"stovo izra%avanje mo%da previše nejasno "a"o bi omo!ući#o jasnije distin"cije ovih nejasnoća i razmimoi#a%enja& ovo

mo%e & "ao što ću i u"azati u da#jem te"stu& da bude po"azate#j ozbi#jnijih prob#ema sa arnijetovom rustičnom interpretacijom'

Prvi prob#em mo%e biti već "od Se"stove upotrebe reči do+ma )verovanje* u citatu iznad !de opisuje s"epti"ove P,is"aze' Se"st

opisuje P,is"aze i -erovanja "ao dve vrste u rodu verovanja' U arnijetovoj interpretaciji P,is"aza& s dru!e strane& P,is"azi teš"o

da mo!u biti opisani "ao verovanja, budući da verovanje )do+ma* imp#icira jedan nivo obaveze prema pojavi "ao tačnom

reprezentovanju rea#nosti& umesto pu"o! neutra#no! priznavanja pojave'

Se"st na više mesta u Osnovama imp#icira ne samo da -erovanja predstav#jaju pri#ično su%enu "ate!oriju verovanja& već i da P,

is"azi u"#jučuju brojna& ta"oreći& svakodnevna verovanja' 1ru!a vrsta tenzije izme$u& s jedne strane& arnijetove šire

interpretacije -erovanja i nje!ove u%e interpretacije P,is"aza i& sa dru!e strane& Se"stovih "omentara "ao npr'

21ovo#jno je& ja mis#im& da %ivimo na osnovu is"ustva''' u s"#adu sa uobičajenim opservacijama i pretpostav"ama& te da se

%z$ržavamo o$ s%enja u vezi to!a šta je rečeno sa do!mats"om si!urnošću i pre"oračuje potrebe sva"odnevno! %ivota'36:

Po Rustičnoj interpretaciji& Se"st ovde a* 0ilo koju obavezu na istinitost ne"e pojave "ao odraza stvarnosti opisuje "ao suvišnu4

ova"vo obavezivanje prevazi#azi potrebe sva"odnevno! %ivota& i b* imp#icira da uobičajene predrasude ne u"#jučuju ni"a"vu

obavezu na to "a"ve stvari zaista jesu' (ep#auzibi#nost pripisivanja ova"vo! !#edišta Se"stu u"azuje na to da arnijetova

interpretacija P,is"aza mo%e biti previše restri"tivna i da nje!ovo !#edište o -erovanjima mo%e biti preširo"o' 5a"o je ova

21 P7' 6' 6


12/25

su!estija& sama po sebi& nedovo#jna da opravda pobijanje Rustično! !#edišta& vredi istaći da se citat "ao što je prethodni )"oji

u"azuje i#i na proširenu interpretaciju P,is"aza i#i na su%enu interpretaciju -erovanja*, učesta#o pojav#juje u Osnovama'

. Problemi sa r%stičnom interpretacijom

Prema arnijetu& jedna od imp#i"acija rustično! !#edišta jeste da su s"epti"ovi ne,ču#ni P,is"azi e"viva#entni jednoj vrsti

-erovanja66, a to bi bi#a a"ademič"a -erovanja' Zbo! ove imp#i"acije& rustično !#edište ne mo%e da zadovo#ji nijednu od preosta#e

četiri desiderata, "oje su prethodno navedene'

4.4%stična interpretacija ne&č%lni3 P&iskaza

(aj#a"ši način za objašnjenje "a"o se Rustično !#edište mo%e 2urušiti3 u a"ademič"a -erovanja je da ista"nemo "ontrast izme$u

ču#nih i ne,ču#nih P,is"aza'

7%lni P&iskaz

5a6 čini mi se da je toranj četvrtast )imam is"ustvo pojave da je toranj četvrtast*& a#i&

5b6 niti prihvatam to "ao obje"tivnu činjenicu da je toranj četvrtast& niti prihvatam da je obje"tivna činjenica da toranj nije

četvrtast'

Prema arnijetu& pojav#jivanje tornja "ao četvrtasto!& i s"epti"ovo odbijanje da prizna tu pojavu "ao reprezentaciju obje"tivne

rea#nosti& jesu #o!ič"i nezavisni'69 Prema rustičnoj interpretaciji& u primeru iznad izveštavanje u 5a6 izra%ava s"epti"ovu

nemo!ućnost da pore"ne svoje trenutno is"ustvo !de mu se toranj čini četvrtastim4 nje!ov P, is"az znači jednostavno priznavanje

da on ima odre$eno is"ustvo' 5pa"& pošto se nje!ovo is"ustvo pojave tornja menja )izda#e"a toranj iz!#eda o"ru!ao& iz b#izine

iz!#eda četvrtast*& s"epti" ne mo%e da odredi "oje je od ne!ovih is"ustava tačna re0#e"sija ono! ob#i"a "a"av toranj zaista jeste'

Ta"o& po rustičnom !#edištu& ovaj primer navodi s"epti"a da se po 5b6 uzdr%ava od suda'

arnijet tvrdi da Se"st !reši "ada mis#i da ista vrsta ana#ize mo%e dati smis#a i ne,ču#nim P,is"azima' 6


13/25

dobro' Kao rezu#tat to!a& arnijet !ovori da ova"vi is"azi izra%avaju "ontradi"ciju u ovom s#učaju& izveštavanje u 5a6 izra%ava

s"epti"ovu s"#onost da -eruje da je zadovo#jstvo u stvari dobro& do" izveštavanje u 5b6 !#at"o poriče tu s"#onost'6E

5a"o arnijet ne pominje e"sp#icitno a"ademič"a verovanja& nje!ova ana#iza se u"#apa u tvrdnju da su s"epti"ovi ne,ču#ni P,

is"azi e"viva#entni a"ademič"im -erovanjima' Ka"o arnijet ističe & 0raza 2čini mi se da3 u rečenicama "oje se odnose na ne,

ču#ne pojave u"azuje na !ovorni"ovu nesi!urnost i#i nepa%nju& pre ne!o na odbijanje na obavezivanje u vezi tvr$enja istinitosti i#i

neistinitosti izjave' Ta"o& zamenom e"viva#entnih 0raza u primeru iznad dobijamo s#edeće

'e&č%lni P&iskazi prihvatam da je verovatno da je zadovo#jstvo dobro& ia"o posedujem ne"on"#uzivne raz#o!e zbo! "ojih

prihvatam da zadovo#jstvo jeste dobro& niti prihvatam "ao obje"tivnu činjenicu da zadovo#jstvo nije dobro'

.vde vidimo da u rustičnoj interpretaciji& ne,ču#ni P,is"azi moraju da budu e"viva#entni a"ademič"im -erovanjima' 5z ova"vo!

2urušavanja3 P, is"aza u a"ademič"a -erovanja& s#edi da rustična interpretacija nije u mo!ućnosti da objasni dve desiderata

prvo& da bi interpretacija treba#o da dozvo#i "ontrast izme$u& s jedne strane& s"epti"ovih P, is"aza i& s dru!e strane& -erovanja

do!mati"a& obične osobe i a"ademičara4 dru!o& da bi interpretacija treba#o da dopusti pun opse! P, is"aza neophodnih za vo$enje

s"epti"ovo! %ivota )u"#jučujući tu i tri vrste ne, ču#nih P, is"aza*'

5.4%stični skeptik i prigovori protiv aktivnosti bez Verovanja

Sada bih se o"renuo četvrtom desideratumu& naime da interpretacija pironovs"o! %ivota bez -erovanja treba da dopusti s"epti"u

da do$e do dve vrste pri!ovora 5a6 pri!ovori protiv %iv#jenja i a"tivnosti bez -erovanja i 5b6 pri!ovori protiv teorets"e

a"tivnosti bez -erovanja' Lini mi se da Se"stovi od!ovori na ove pri!ovore zavise od ne,ču#nih P,is"aza' 2Urušavanje3 P,is"aza

u a"ademič"a -erovanja predstav#ja ozbi#jnu "riti"u Se"stovo! pironizma'

Prema prvoj vrsti pri!ovora& s"epti" bi bio sveden na stanje para#izovanosti u"o#i"o ne bi posedovao mnoštvo -erovanja' Kao što

smo vide#i& Se"stov od!ovor je da s"epti" %ivi izvršavajući de#a odre$ena nje!ovim P,izjavama' 1a bi bio u poziciji da od!ovori&

s"epti" mora da se os#oni na ne,ču#ne P,is"aze4 u"#jučujući& što je najva%nije& vrednosne P,is"aze& "oji nisu e"viva#enti

-erovanjima' Stavom 2bez -erovanja3& s"epti" mo%e da izbe!ne para#izovanost opisanu u "riti"ama pironizma& bez

"ompromitovanja svo! stava bez -erovanja' 5pa"& budući da su u rustičnoj interpretaciji ne,ču#ni P,is"azi e"viva#entni

a"ademič"im -erovanjima& s"epti" ne mo%e da ade"vatno od!ovori na ovaj pri!ovor' Umesto to!a& time što izbe!ava

2para#izovanost3& mora da prizna da su nje!ova de#a vo$ena istim a"ademič"im -erovanjima'

Prethodno sam iz#o%io tri 0ormu#acije ove dru!e #inije pri!ovora' Prema prvoj verziji& Se"stova 0i#ozo0s"a razmatranja mo!u da se

razumeju samo "ao izrazi nje!ovih -erovanja' Prema ovom pri!ovoru& Se"stov trud u prezentovanju nje!ovo! pironistič"o! stava

i načina %ivota postaje in"onzistentan sa nje!ovom tvrdnjom da ne poseduje -erovanja' Se"stov od!ovor je da se nje!ova pisanja

u Osnovama odnose na inte#e"tua#ne P,is"aze& pre ne!o -erovanja4 na taj način se u Osnovama & navodno ne mo%e naći protiv,do"az nje!ovim tvrdnjama da %ivi %ivot bez -erovanja'

5pa"& "ao što smo vide#i& u rustičnoj interpretaciji& raz#i"a izme$u izra%avanja P,is"aza i izra%avanja a"ademič"ih -erovanja

nestaje "ada ne,ču#ni P,is"azi do$u u obzir' udući da su izveštaji "oji "onstituišu Se"stova 0i#ozo0s"a razmatranja izveštaji o ne,

25 Kao da %e#i da "a%e 2čini mi se da p& a#i ne verujem da p3& !de 2čini mi se da'''3 ima ne,epistemič"u upotrebu4 a#i iz!#eda da je smis#eno

samo u"o#i"o je 2čini mi se da3 u stvari epistemič"o& i dopušta "ontradi"ciju 2ja )sam s"#on da* verujem da p& a#i ja ne verujem da p'

13


14/25

ču#nim P,is"azima )po rustičnoj interpretaciji* Se"stova tvrdnja da nje!ova 0i#ozo0s"a de#a ne izra%avaju -erovanja& jednostavno

nije istinita'

Prema dru!om pri!ovoru protiv teorijs"e a"tivnosti bez -erovanja& s"epti" ne bi bio u mo!ućnosti da razume do!mati"ove

tvrdnje bez posedovanja )tih* -erovanja' Po ovom !#edištu& da bi od!ovorio na do!mati"ove ar!umente& s"epti" bi morao da

-eruje da odre$ene reči imaju odre$eno značenje' Kao što smo i vide#i& Se"st na ovaj ar!ument od!ovara ističući da se s"epti"

os#anja na P,is"aze& radije ne!o na -erovanja& te da odre$ene reči imaju odre$eno značenje' (aravno& P, is"az da odre$ena rečima odre$eno značenje jeste ne,ču#ni P,is"az4 a prema rustičnoj interpretaciji ne,ču#ni P,is"azi su e"viva#entni a"ademič"im

-erovanjima' Ta"o& prema rustičnoj interpretaciji& Se"st jednostavno treba da prizna da s"epti" mora posedovati -erovanja& "a"o

bi od!ovorio na do!mati"ove ar!umente'

Pos#ednji pri!ovor 0i#ozo0s"oj a"tivnosti bez -erovanja u"#jučuje optu%bu da s"epti"ovo an!a%ovanje u pironovs"oj istra%ivač"oj

pra"si jeste inonzistentno sa nje!ovom tvrdnjom da vodi %ivot bez -erovanja' Zbo! učesta#osti s "ojom Se"stovi savremenici

ponav#jaju ova"ve optu%be& oče"ivano bi bi#o da s"epti" bude u mo!ućnosti da ade"vatno i od!ovori na iste& upr"os Se"stovom

de#imičnom neuspehu u Osnovama) (ada#je bih u"azao na arnijetovu verziju ovo! pri!ovora "a"o bih po"azao "a"o rustična

interpretacija sprečava s"epti"a da ade"vatno od!ovori na ovu vrste "riti"e'

Sumirajući arnijetov pri!ovor rustičnom s"epti"u u vezi 0i#ozo0s"o! istra%ivanja bez -erovanja potrebno bi bi#o prezentovati

jednu šemu s"epti"ove istra%ivač"e strate!ije'

S12 1 8 iz!#eda da je , u o"o#nosti -'

" 8 iz!#eda da je 9 u o"o#nosti :'

. 8 ne mo%e zaista biti i , i 9'

0 (emamo osnova da mis#imo da je 8 pre , ne!o 9'

; Prema tome& potrebno je suzdr%ati se od suda o"o to!a da 8 jeste& i#i nije& pre , ne!o 9'

Prema Rustičnom !#edištu& 1' i "' predstav#jaju s"epti"ove izveštaje o suprotstav#jenim pojavama4 .' izveštava o s"epti"ovom

is"ustvu ne,ču#no! pojav#jivanja da > ne mo%e biti i G i @4 0' izveštava o ne,ču#nom pojav#jivanju proizaš#om iz s"epti"ovih

istra%ivanja4 i ;' izveštava o pojav#jivanju u "ojem se s"epti"ovo istra%ivanje završava'

arnijetova primedba s"epti"ovom učešću u pironovs"om ispitivanju se os#anja na premisu 0' Prema arnijetu& pojav#jivanje u 0'

je "#jučno za s"epti"ovu istra%ivač"u proceduru u tom smis#u da motiviše s"epti"a na uzdr%avanje od suda' Ka"o bi s"epti"ovo

istra%ivanje bi#o "onzistentno sa nje!ovim tvrdnjama o %ivotu bez -erovanja& s"epti" mora da prihvati pojave u 0' bez Verovanja u

te pojave )u 0*' U"o#i"o s"epti" to ne učini& neće imati raz#o!a da iz 1' i "' nastavi "a uzdr%avanju od suda u ;' Sa dru!e strane&

arnijet ističe da u"o#i"o s"epti" -eruje u pojavu u 0' nje!ovo istra%ivanje !a je natera#o na "ompromitovanje nje!ovo!

pironistič"o! načina %ivota )bez -erovanja*'

Prema Rustičnom !#edištu ne,ču#ni P,is"azi ne mo!u da se raz#i"uju od a"ademič"ih -erovanja& pa ta"o prema rustičnoj

interpretaciji ne,ču#ne pojave u 0' mo!u samo da se razumeju "ao -erovanja& neopravdano zadr%ana od strane s"epti"a u svom

istra%ivanju4 prema rustičnoj interpretaciji ne postoji način za s"epti"a da prihvati 0' )bez -erovanja da 0*' arnijet ističe da

s"epti"ova upotreba ovih promiš#jenih ar!umenata da bi došao do 0' daje osnove za pripisivanje -erovanja s"epti"u da je 0 bar

verovatno da je istinito' S"epti" ovde čini više od pu"o! obaveštavanja o pojavi da 2postoje osnove za miš#jenje da 8 jeste , pre

ne!o 93& do" se uzdr%ava od suda da #i jeste i#i nije ta tvrdnja verovatna da bude istinita4 umesto to!a& s"epti" 2upoš#java3 seriju

14


15/25

ar!umenata "a"o bi po"azao da je 0 bar verovatno mo!uće da bude istinito& a onda i prihvata 0' "ao za"#juča" 2iznu$en3 iz tih

ar!umenata' Prema arnijetu& u"o#i"o s#edimo proceduru opisuanu u 1& Rustični s"epti" mora da -eruje da je 0 barem verovatno

da je tačno& što bi bi#o in"onzistentno sa nje!ovom tvrdnjom da vodi %ivot bez -erovanja'

6.4%stični skeptik i ataraxia

Prema pos#ednjem desideratumu interpretacija pironistič"o! načina %ivota bez -erovanja bi treba#o da !ovori u pri#o! Se"stovoj

tvrdnji da s"epti" posti%e stanje ataraxia,e "oje je nedostupno do!mati"u& a"ademičaru i#i 2običnoj osobi3' Rustična interpretacija

ipa" ne uspeva da pru%i smisao ovoj tvrdnji' Prema Se"stu& zbo! to!a što s"epti"u nedostaju vrednosna -erovanja& on niti

is"ušava momenta#nu psiho#oš"u neprijatnost& proizaš#u iz tih -erovanja& niti je primoran na "onstantnu poteru za onim što -eruje

da jeste dobro& niti da osi!ura dobra "oja je već ste"ao' Prema rustičnoj interpretaciji& "ao što smo vide#i& s"epti"ovi vrednosni P,

is"azi su e"viva#entni a"ademič"im -erovanjima' Ta"o& prema Se"stovom objašnjenju uzro"a psiho#oš"o! nemira& rustični

s"epti" će is"usiti iste dire"tne i indire"tne e0e"te posedovanja vrednosnih -erovanja "ao i ne,s"epti"'

7.*Pres%$a+ o r%stičnoj interpretaciji

Lini mi se da imamo dovo#jno osnova za tra%enje a#ternative rustičnoj interpretaciji pironizma' 5a"o ova interpretacija nudimo!uće )ia"o nate!nuto* razumevanje Se"stove e"sp#icitne distin"cije izme$u P,is"aza i -erovanja& ipa" mi se čini da ne uspeva

da pru%i od!ovarajuć smisao Se"stovim opisima dru!ih "ara"teristi"a pironistič"o! %ivota bez -erovanja'

Prvo& rustično razumevanje s"epti"ovih P,is"aza ne mo%e da se uzme u obzir niti za distin"ciju "oju Se"st pov#ači izme$u

pirnovca i a"ademičara& niti za tri vrste ne,ču#nih P,is"aza "oje prema Se"stu vode s"epti"ovo de#anje' 1ru!o& "ao pos#edica to!a&

rustični s"epti" je ranjiv zbo! brojnih pri!ovora za de#anje bez -erovanja4 prema rustičnom tumačenju& Se"stov od!ovor na ove

pri!ovore u"#jučuje i#i 0i#ozo0s"u "on0uziju& i#i uporno )ča" tvrdo!#avno* poricanje oči!#edno!' 5 na "raju& rustično tumačenje

donosi Se"stovu ne,ču#nu tvrdnju da s"epti" is"ušava ataraxia,u nedosti%nu za ne,s"epti"a' U"rat"o& od četiri desiderata !ore

navedenih& rustična interpretacija je "onzistentna samo sa jednom'

5a"o će zastupnici rustične interpretacije tvrditi da su prob#emi "oji su navedeni vezani za Se"stovo tumačenje pironizma& a ne da

su protiv rustične interpretacije& ta"vi ar!umenti mo!u samo da se uvrste u odbranu rustične interpretacije u s#učaju da

prihvat#jivija interpretacija nije dostupna' Time bi i zadata" za s#edeće po!#av#je bio ocena da #i je mo!uće pronaći va#janu

a#ternativu rustičnoj interpretaciji& a "oja bo#je zadovo#java prethodno navedene desiderata'

VIII Urbana interpretacija pironizma

1 ,re$eova %rbana interpretacija

Po arnijetu& distin"cija izme$u P,is"aza i -erovanja jeste distin"cija izme$u priznavanja da osoba do%iv#java ne"u pojavu i prihvatanja te pojave "ao ade"vatne reprezentacije stvarnosti' S dru!e strane& prema Gredeu& rustična interpretacija ne uspeva da

pru%i smisao Se"stovoj tvrdnji da s"epti" mo%e %iveti i običan %ivot' Ka"o bi bio u stanju da %ivi ta"av& običan& %ivot s"epti"

mora biti u stanju da pravi raz#i"u i da je uvidi izme$u pojava "oje su prihvat#jive "ao osnove za ne"o de#anje i pojava "oje su

pre sve!a proizvod mašte )ha#ucinacije& optič"e i#uzije itd'*' Grede ističe da prema rustičnom tumačenju& s"epti" neće biti u

mo!ućnosti da precizno odredi ovu distin"ciju4 rustični s"epti" mo%e da ima osećanja i mis#i& a#i ne mo%e da 0ormira miš#jenje u

vezi pouzdanosti onih mis#i i osećanja "ao podsticaja za de#anje' 5a"o je ova pos#edica rustične interpretacije bi#a uzeta za osnovu

za odbacivanje Se"stove tvrdnje da pironizam mo%e da se %ivi pra"tično i sva"odnevno& Grede navodi da prob#em nije Se"stova

15


16/25

distin"cija izme$u P,is"aza i verovanja' Kon0uziju unosi rustična interpretacija ove distin"cije' Zato Grede pravi raz#i"u izme$u

do!mats"ih i običnih verovanja i ar!umentiše da s"epti" odbacuje samo pos#ednje' Ta"o& Gredeova urbana interpretacija

s"epti"ovih P,is"aza predstav#ja e"viva#ent 2običnim3 verovanjima4 -erovanja su e"viva#entna do!mats"im verovanjima'

(aravno& Gredeova ideja da P,is"azi i -erovanja "onstituišu dve odre$ene vrste verovanja dovodi do dva va%na pitanja 516 "a"o

mo%emo da raz#i"ujemo ova dva tipa verovanja? i )6* "a"o mo%e jedan tip verovanja )P,is"azi* da ostane nepo!o$en s"epti"ovim

ar!umentima "oji podrivaju dru!i tip )-erovanja*? Ka"o bi da#i od!ovor na ova pitanja& treba#o bi ispitati tri vrste menta#nihstanja "oje Grede izdvaja& "ao i istorijs"i "onte"st u "ome se pironizam razvija i izdvaja "a"o bi 516 objasni#i Gredeovo

opravdavanje tumačenja Se"stove distin"cije izme$u običnih i do!mati"ovih verovanja& i 5"6 objasni#i "a"o s"epti"ovi ar!umenti

mo!u da pot"opaju do!mati"ova -erovanja ostav#jajući obična )verovanja* nepo!o$enim'

"


17/25

is"ustva "ao tačne reprezentacije to!a "a"ve su stvari 2pod norma#nim o"o#nostima3' Kontrast "oji Grede na!#ašava jeste izme$u

2norma#nih o"o#nosti3 i 2iz neposredne perspe"tive3& pa smo u pri#ici da o"ara"terišemo obično verovanje i#i "ao 5a6 prihvatanje

ne"e pojave "ao reprezentacije stvarnosti posredovane sećanjem& ču#nim or!anima& odrastanjem itd4 i#i 5b6 prihvatanje pojave "ao

!enera#no pouzdano! po"retača da#je! de#anja' Grede ističe da ia"o odre$ene pojave mo!u pos#u%iti "ao pouzdani po"retači da#je!

de#anja& činjenje istih ne zahteva od nas da ih prihvatimo "ao reprezentacije neposredovane rea#nosti& tj' i da#je nema tvr$enja o

tome "a"ve su stvari nezavisno od #juds"o! is"ustva' Kao što Gredeov primer i#ustruje& posedovanje obično! verovanja da je vino

s#at"o u"#jučuje i miš#jenje da nam se vino ne samo čini s#at"im& već i da jeste s#at"o, a#i samo u s"#adu sa sva"odnevnim

razumevanjem 2 jeste3' Fo!uće je posedovati obično verovanje nezvaisno od to!a da #i simu#tano do%iv#javamo dodatne& suprotne

pojave npr' mo%emo verovati da vino jeste s#at"o& ia"o nam se na momenat čini suvim )od eno#o!a sam čuo da Riz#in! mo%e

imati suv i !ora" u"us na"on čaše Portoa*' S#ično tome& mi mo%emo ostati pri našem sva"odnevnom verovanju da vino jeste

s#at"o& do" s dru!e strane ostajemo pri do!mats"om verovanju da 2u stvarnosti& ne postoji ta"va stvar "ao što je s#at"oća3'

Pos#ednja vrsta menta#no! stanja "oja je i#ustrovana u prethodnom citatu& jeste posedovanje 2do!matič"ih verovanja3' Ponovo&

čini mi se& arnijet ne uspeva da raz#i"uje do!mats"a verovanja i obična verovanja' Kao što Grede i piše& do!matično verovanje

u"#jučuje prihvatanje pojedinačnih pojava "ao tačnih reprezentacija to!a "a"ve stvari jesu 2u stvarnosti3 O što je suprotstav#jeno

tome "a"ve stvari jesu 2pod norma#nim o"o#nostima3' udući da Gredeov "ontrast ovde treba da bude izme$u reprezentacijeneposredovane stvarnosti i reprezentacije rea#nosti posredovane is"ustvom& mo%emo razumeti do!matično verovanje "ao da

u"#jučuje prihvatanje pojedinačnih pojava "ao tačnih reprezentacija ono!a "a"ve su stvari& "ada su svi potencija#no ometajući

e0e"ti #juds"o! is"ustva ot"#onjeni' Gredeov primer i#ustruje "a"o mo%emo posedovati do!matična verovanja ove vrste, tj'

verovanje da zaista i ne postoji ta"o nešto "ao što je s#at"oća& i da sto!a& vino ustvari i nije s#at"o, bez obzira na to da #i ipa"

posedujemo sva"odnevno verovanje da vino jeste s#at"o& i bez obzira na to da #i nam se u tom momentu vino čini s#at"im'

(a osnovu ove dis"usije o menta#nim stanjima& sada mo%emo da od!ovorimo na prvo pitanje "a"o mo%emo raz#i"ovati dva tipa

Gredeovih verovanja? Kao što smo vide#i& po Gredeu& sva"odnevna verovanja upućuju na stav da odre$ena pojava obezbe$uje

pouzdan teme#j za de#anje& tj' ade"vatno opisuje ona"av aspe"t sveta o"o nas "a"av je i is"ušen& do"& nasuprot& do!matičnaverovanja podrazumevaju i to da odre$ene pojave reprezentuju stvarnost bez posredujućih e0e"ata is"ustva& "oji su ot"#onjeni'

Ta"o& mo%emo o"ara"terisati Gredeovo razumevanje distin"cije izme$u sva"odnevno! i do!matično! verovanja "a"o bi o#a"ša#i

da#je razumevanje i raspravu )!de p predstav#ja pojavu izra%enu u 0ormi indi"ativne izjave*

Obično verovanje prihvatam da p predstav#ja "a"o stvari jesu )tj' prihvatam da p predstav#ja pouzdan po"retač za de#anje*'

Dogmatično verovanje prihvatam da p predstav#ja to "a"o stvari jesu zaista )tj' prihvatam da p predstav#ja neposredovanu

stvarnost*

Grede distin"ciju izme$u običnih i do!matičnih verovanja posmatra "ao e"viva#entnu distin"ciji izme$u P,is"aza i -erovanja'

Ka"o bi razume#i zašto& potrebno je o"renuti se Gredeovom objašnjenju istorijs"o! "onte"sta razvoja Se"stovo! pironizma'

. Istorijski kontekst razvoja pironizma

/"viva#entnost iz prethodno! po!#av#ja Grede objašnjava ta"o što se o"reće istorijs"om "onte"stu u "ojem se Se"stov pironizam i

razvijao' Prema Gredeu&

27 Treba napomenuti da pod 2običnim verovanjima3 Grede ne mis#i na e"viva#entnost izme$u ove vrste verovanja i onih verovanja 2običnih3

#judi' Kao što će se "asnije po"azati& obični #judi mo!u posedovati i do!matična i 2obična3 verovanja'

17


18/25

2%ntički skepticizam je reakcija na do+matizam, na poku1aj da se ide iza pojava, pomo3u razuma, kao istinskoj stvarnosti, i

sto+a, ka razre1avanju stvarnih ili prividnih kontradikcija izme4u pojava5 kontradikcija u svetu onako kako nam se one čine)

!pak, karakteristično je za do+matizam da ovaj poku1aj, da se ide iza pojava, poziva u raspravu status pojava samih po se0i)

Karakteristično je za do+matizam da ovaj poku1aj, da se ide iza pojava, postavlja pitanje statusa samih pojava) %li u tom pitanju

oni tako4e ispituju i status svakodnevnih verovanja i tvrdnji, po1to su ovo verovanja i tvrdnje koje se odnose na to kako nam

stvari iz+ledaju) 6udu3i da do+matičari, uop1teno +ovore3i, ne poriču da pojave imaju 0arem jedan o0jektivan status, ne sledi da

ukoliko se neko uzdr7i od suda u vezi to+a kakve stvari zaista jesu, on ima samo utisak to+a kakve stvari jesu, ali ne i

verovanja)89

5a"o Gredeovo izra%avanje u ovom citatu poma#o su%ava nje!ovu poentu& ostaje činjenica da prob#em suočavanja sa

do!maticima nije moderan prob#em so#ipsizma već izazov rešavanja "ontradi"cija izme$u phainomena "oje se veoma raz#i"uju

od prostih ha#ucinacija& dostizanjem razumevanja to!a "a"ve stvari zaista jesu6J' 5a"o ovde Grede poma#o dovodi u zab#udu

opisom u prethodnom statusu& time što ovim pojavama pripisuje obje"tivni status od strane do!matičara& nje!ova poenta je da

do!matičari prihvataju raz#i"e izme$u pojave vredne priznavanja )da nam se vino čini s#at"im*& pojave vredne obično! verovanja

)da vino jeste s#at"o* i pojave vredne do!matično! verovanja )da vino zaista jeste s#at"o*' Ta"o& prema Gredeu& budući da s"eptici

prete%no ar!umentuju protiv do!mati"a& a budući da su do!matici prihvati#i ova"vu pode#u& ne postoje osnove za usvajanjerustično! !#edišta "oje priznaje samo dvostranu pode#u izme$u subje"tivnih pojava i obje"tivnih činjenica' Umesto to!a& Grede

istče& razumevanje Se"stove distin"cije izme$u P,is"aza i -erovanja zahteva so0isticiraniju& trode#nu distin"ciju povučenu

urbanom interpetacijom'

Kao dodatno objašnjenje svojih osnova za izjednačavanje Se"stove distin"cije izme$u P,is"aza i -erovanja sa distin"cijom

izme$u običnih i do!matičnih verovanja& Gredeova istorijs"a dis"usija ta"o$e pru%a početa" od!ovora na dru!o pitanje "a"o

obična verovanja mo!u ostati nepo!o$ena s"eptič"im ar!umentima "oji podrivaju do!matič"a verovanja? Prema Gredeovim

"omentarima u prethodnom citatu& za do!matičare& 0i#ozo0s"o istra%ivanje obezbe$uje ne sredstvo za raz#i"ovanje izme$u

ha#ucinacija i stvarnosti& već pomoć pri potvr$ivanju da je jedno dosti!#o tačan pri"az rea#nosti& neposredovan is"ustvom, !#edište"oje mo%e rasvet#iti "ontradi#"cije u stvarnosti "a"o ih do%iv#javamo' .dat#e s#edi da u raspravi sa do!maticima& s"eptici nisu

opterećeni do"azivanjem da ne postoje raciona#ni načini raz#i"ovanja izme$u ha#ucinacija i stvarnosti4 njihova bri!a je pre sve!a&

po"azati da do!matič"i ar!umenti,i razum sam po sebi O ne uspevaju da potvrde da odre$ena pojava predstav#ja neposredovanu

stvarnost' Pošto su do!matič"a verovanja ona verovanja o stvarnosti neposredovanoj is"ustvom& ona ne mo!u ni biti potvr$ena

is"#jučivo is"ustvom' Ta"o& po"azivanjem da ar!umenti ne uspevaju da potvrde da je posti!nuto ade"vatno stanje neposredovane

rea#nosti& s"epti" podriva mo!ućnost posedovanja do!matič"ih verovanja demonstriranjem da ne postoji osnov za posedovanje

ta"vih -erovanja' Pomenuo bih )po mom miš#jenju va%nu* premisu arnijetove rustične interpretacije

2potrebne su pri#ično speci0ične o"o#nosti "a"o bi učini#e razumnom ideju da čove" mo%e posedovati verovanje u svet#u shvatanja

da je ono neosnovano39B

'Urbana interpretacija prihvata ovu premisu& "ada je primen#jiva na do!matična verovanja o stvarnosti& "ao neposredovanom

is"ustvu, verovanja za "oja is"ustvo ne pru%a ni"a"ve osnove i#i do"aze' 5pa"& za Urbanu interpretaciju& ista vrsta 2specija#nih

28 Grede :JJ;& :9'29 P#aton na primer& pridaje posrednič"i status obje"tima verovanja i#i doxa u 1r%avi4 oni su izme$u ono!a što stvarno jeste& obje"ata razuma i

znanja& i ono!a što ne postoji uopšte' .n ne !ovori o tome da ono što uopšteno zovemo stvarnost& nije ništa bo#je od ha#ucinacija'30 arnijet& :JJ;&6;'

18


19/25

o"o#nosti3 je neophodna "a"o bi se odr%a#a obična verovanja& budući da is"ustvo samo po sebi pru%a osnove za verovanja "a"o je

stvarnost is"ušena'

(aravno& Grede ističe da time što nemamo osnova za posedovanje do!mats"ih verovanja nećemo podriti obična verovanja' Pošto

obična verovanja jesu o stvarnosti& ona"o "a"o je do%iv#jena& ona mo!u biti potvr$ena samim is"ustvom' Ta"o& Grede objašnjava

2Postoji savršeno dobar raz#o! zašto ne"o "o se uzdr%ava od suda u vezi to!a "a"ve stvari zaista jesu mo%e imati verovanja "a"ve

stvari jesu' 8ta je to što sprečava s"epti"a da ima ta"va verovanja? Upravo su do!matičari ti "oji neprestano !ovore o potrebi da

se ide iza pojava& te insistiraju na potrebi da se os#onimo na razum i jedino razum' 1o!matičari su ti "oji veruju da je neophodno

za nas da revidiramo svoja verovanja& i#i bar sva va%na& u svet#u razuma' Kad !od s"epti" prati razum ozbi#jno i u potpunosti& on

ne mo%e da 0ormira ne"i sud& pa ta"o ni sud "oji mo%e da bude u "on0#i"tu sa običnim verovanjima' Ta"o& on ča" nije ni suočen sa

izborom& da #i da s#edi jedino razum )upr"os svojim običnim verovanjima*'39:

.vde Grede ističe da s"epti" nije ča" ni suočen sa izazovom "oji 0i#ozo0s"o ispitivanje donosi običnom verovanju do!mati"a'

Pošto do!matici mis#e )po!rešno što se tiče s"epti"a* da njihova ispitivanja pru%aju uvid u to "a"ve stvari zaista jesu& oni do#aze

do to!a da su suočeni sa neophodnošću preispitivanja svojih običnih verovanja u svet#u za"#juča"a dobijenih iz istra%ivanja' S

dru!e strane& s"epti"& prema Gredeu& za"#jučuje da nje!ovo istra%ivanje ne uspeva da obezbedi o"o#nosti neophodne za -erovanje

da je odre$eno !#edište ono "oje ade"vatno reprezentuje "a"ve stvari jesu& bez posredovanja is"ustva' Ta"o& u suprotnosti sa

do!maticima& s"epti" ni"ad ne na#azi svoja obična verovanja dovedena u pitanje rezu#tatima svojih 0i#ozo0s"ih istra%ivanja' 5a"o

je ne"o do!mats"o verovanje "oje je s"epti" posedovao mo!#o biti podriveno oči!#enom nemo!ućnošću da obezbedi Verovanje u

vezi prirode neposredovane rea#nosti& nje!ova verovanja će se i da#je odr%ati u s"#adu sa nje!ovim iskustvom rea#nosti' U"rat"o&

prema Urbanoj interpretaciji& s"epti"ovi ar!umenti ostav#jaju obična verovanja neta"nuta jednostavno zato što im ne protivreče4

umesto to!a& s"epti"ovi ar!umenti nastoje da podriju pre sve!a mo!ućnost posedovanja -erovanja u vezi prirode neposredovane

rea#nosti'

Sada smo već u poziciji da sumiramo Gredovu Urbanu interpretaciju P,izjava i -erovanja )!de p predstav#ja pojave izra%eneindi"ativnim is"azima*

Obično verovanje verujem da p predstav#ja to "a"ve stvari jesu )npr' prihvatam da p predstav#ja pouzdan podsticaj na de#anje*4

ipa" niti verujem da p predstav#ja to "a"ve stvari zaista jesu& niti da p ne predstav#ja to "a"ve stvari zaista jesu'

Dogmatično verovanje verujem da p predstav#ja to "a"ve stvari zaista jesu )npr' prihvatam da p predstav#ja stvarnost

neposredovanu is"ustvom*'

U s"#adu sa ovim "ara"terizacijama& mo%emo prezentovati Gredeovu urbanu interpetaciju na s#edeći način' S"epti" počinje svoje

ispitivanje motivisan ne"om "onretnom 0i#ozo0s"om 2bri!om3 nada se da će ot"riti to "a"ve stvari zaista jesu "roz sistemats"o

upoš#javanje razuma' 5pa"& u procesu istpitivanja& s"epti" ot"riva da razum ne uspeva da obezbedi psiho#oš"i zadovo#javajućeosnove za -erovanje u bi#o "oje odre$eno !#edište "a"ve stvari zaista jesu' Kao rezu#tat& s"epti" nije u mo!ućnosti da 0ormira

-erovanja te se uzdr%ava od suda' S"epti"ova nemo!ućnost da poseduje -erovanja !a onemo!ućava da izriče ne"e P,is"aze'

udući da se P,is"azi jedino tiču pitanja stvarnosti ona"o "a"o je ona mani0estovana "roz is"ustvo& s"epti"ova is"ustva su

psiho#oš"i podobna u tome da !a dovedu do to!a da poseduje i izre"ne P,is"aze' Ta"o& u suprotnosti sa do!matičarima "oji

31 Grede& :JJ;& :


20/25

insistiraju na tome da sva verovanja treba da budu raciona#no opravdana )i ta"o "onzistentna sa time "a"ve stvari zaista jesu*&

s"epti" ot"riva da & upr"os neuspehu u ispitivanjima& os#anjajući se na P,is"aze on mo%e da vodi pra"tičan& zadovo#javajuć %ivot

bez -erovanja'

0 Urbana interpretacija i desiderata

Se"stovo objašnjenje distin"cije izme$u P,is"aza i -erovanja mo%emo sumirati ova"o

P& iskazi 5prema Sekst%6 psiho#oš"i neizbe%an stav usmeren prema stvarima "oje su pod#o%ne ispitivanju'

Verovanja 5prema Sekst%6 psiho#oš"i stav "oji je mo!uće izbeći usmeren prema stvarima "oje su pod#o%ne ispitivanju'

Ka"o bi po"aza#i da je urbana interpretacija "onzistentna sa Ses"tovim stavovima& smatram da je potrebno po"azati s#edeće

:' 1a obična verovanja podrazumevaju 5a6 psiho#oš"i neizbe%ne stavove i 5b6 stavove usmerene prema stvarima "oje nisu

pod#o%ne ispitivanju4

6' 1a do!matič"a verovanja podrazumevaju 5a6 psiho#oš"e stavove "oje je mo!uće izbeći i 5b6 stavove usmerene prema

stvarima "oje jesu pod#o%ne ispitivanju'

15a6 i "5a6 bi treba#o da je razjašnjeno u dis"usiji o distin"ciji izme$u običnih i do!matič"ih verovanja' S dru!e strane& po

rustičnom !#edištu& jedini neizbe%an stav jeste onaj o prihvatanju sopstveno! is"ustva& do" se po urbanoj interpretaciji prihvata da

#juds"a verovanja jesu prirodno nametnuta od strane is"ustva& i čine obična verovanja )tj' verovanja o svetu "oja se primaju pre"o

is"ustva*' Ta"o& prema urbanom !#edištu& obična verovanja su psiho#oš"i neizbe%na u s"#adu sa 15a6' Urbana interpretacija

do!matič"o! verovanja mo%e biti dovedena u pitanje shvatanjem da nedostaje osnova& nezavisnih od is"ustva& za posedovanje

ta"vih -erovanja4 da nema raz#o!a za miš#jenje da je dosti!nuto !#edište o neposredovanoj stvarnosti' (a ovaj način je Urbano

!#edište "ompatibi#no sa "5a6

. Urbana interpretacija i četiri vrste skeptikovi3 P& izjava

Prema trećem desideratumu ade"vatna interpretacija pironovs"o! načina %ivota bez -erovanja bi treba#o da sadr%i četiri vrste P,

is"aza ču#ne& vrednosne )eva#uativne*& inte#e"tua#ne prvo! reda i inte#e"tua#ne više! reda' Prema rustičnom !#edištu& "ao što smo

vide#i& is"ustvo ne,ču#nih pojava ne mo%e da se raz#i"uje od poriva da se veruje da ta pojava tačno reprezentuje stvarnost' Kao

rezu#tat& prema rustičnom !#edištu s"epti" ne mo%e imati ne,ču#ne P,is"aze bez posedovanja -erovanja da je bar verovatno da

pojava os#i"ava stanje "a"ve stvari jesu& tj' bez posedovanja a"ademič"o! -erovanja' Pošto prema rustičnoj interpretaciji s"epti"

tvrdi da %ivi bez posedovanja verovanja bi#o "oje vrste& "o#aps ne,ču#nih P,is"aza u a"ademič"a verovanja znači da s"epti"ovo

os#anjanje na ne,ču#ne P,is"aze jeste in"onzistentno sa nje!ovim poricanjem -erovanja'

(asuprot rustičnoj& urbana interpretacija vidi s"epti"a "ao osobu "oja poseduje obična verovanja do" poriče do!matič"a' Ta"o&s"epti" mo%e posedovati obična verovanja da ne,ču#ne pojave tačno reprezentuju stvarnost "a"o je is"ušena bez protivrečenja

nje!ovim tvrdnjama da %ivi bez do!matič"ih verovanja o neposredovanoj stvarnosti' Ka"o bi i#ustrova#i mo!ućnost urbano!

!#edišta da podr%i miš#jenje da su ne,ču#ni P, is"azi "onzistentni sa tvrdnjama o %ivotu bez -erovanja& razmotriću sve četiri vrste

P,is"aza'

20


21/25

1 7%lni P&iskazi verujem da 2toranj je četvrtast3 tačno reprezentuje to "a"ve stvari jesu )verujem da 2toranj je četvrtast3

predstav#ja pouzdan motiv za de#anje*4 ipa"& niti verujem da 2toranj je četvrtast3 tačno reprezentuje to "a"ve stvari zaista

jesu& niti da 2toranj je četvrtast3 ne uspeva da tačno reprezentuje to "a"ve stvari zaista jesu'

" Vre$nosni P& iskazi verujem da 2zadovo#jstvo je dobro3 tačno reprezentuje to "a"ve stvari jesu )verujem da

2zadovo#jstvo je dobro3 predstav#ja pouzdan motiv za de#anje*4 ipa"& niti verujem da 2zadovo#jstvo je dobro3 tačno

reprezentuje to "a"ve stvari zaista jesu& niti da 2 zadovo#jstvo je dobro3 ne uspeva da tačno reprezentuje to "a"ve stvarizaista jesu'

. Intelekt%alni P& iskazi prvog re$a verujem da 2za"on o ne,protivrečnosti3 tačno reprezentuje to "a"ve stvari jesu

)verujem da 2za"on o ne,protivrečnosti3 predstav#ja pouzdan motiv za de#anje*4 ipa"& niti verujem da 2za"on o ne,

protivrečnosti3 tačno reprezentuje to "a"ve stvari zaista jesu& niti da 2za"on o ne,protivrečnosti3 ne uspeva da tačno

reprezentuje to "a"ve stvari zaista jesu'

0 Intelekt%alni P& iskazi $r%gog re$a2 verujem da 2ove dve tvrdnje jesu e"vipo#entne3 tačno reprezentuje to "a"ve stvari

jesu )verujem da 2ove dve tvrdnje jesu e"vipo#entne3 predstav#ja pouzdan motiv za de#anje*4 ipa"& niti verujem da 2ove dve

tvrdnje jesu e"vipo#entne3 tačno reprezentuje to "a"ve stvari zaista jesu& niti da 2 ove dve tvrdnje jesu e"vipo#entne3 ne

uspeva da tačno reprezentuje to "a"ve stvari zaista jesu'

U 1 s"epti" ne samo da priznaje da ima is"ustvo pojave četvrstasto! tornja& već ima i obično verovanje da je toranj četvrtast' 5pa"&

primetimo da 5a6 pojava tornja se mo%e menjati u s"#adu sa pozicijom posmatrača )u"o#i"o se s"epti" uda#ji& toranj će mu se

činiti o"ru!ao* i 5b6 nema osnova za izvo$enje za"#juč"a o ob#i"u tornja )na osnovu odre$enih o"o#nosti* nezavisno od #juds"o!

is"ustva& te s"epti" do#azi u poziciju da se uzdr%ava od suda da #i toranj jeste i#i nije zaista o"ru!ao'

2Prema tome& a"o ni"o ne mo%e dati prednost jednoj pojavi u odnosu na dru!u ni bez&ni na osnovu do"aza i "riterijuma& onda je o

raz#ičitim pojavama "oje se jav#jaju zahva#jujući raz#ičitim stanjima nemo!uće suditi' Sto!a nas i ovaj način navodi da se

uzdr%imo od suda "ada je reč o prirodi spo#jašnjih stvari96'

1ru!i primer i#ustruje urbano tumačenje vrednosnih P,is"aza' Prema rustičnoj interpretaciji& posedovanje vrednosnih P,is"aza

u"#jučuje "ontradi"torne us#ove 5a6 priznanje da je ne"o s"#on da -eruje& npr' da je zadovo#jstvo dobro& do" u isto vreme 5b6

poriče s"#onost da -eruje da je zadovo#jstvo dobro' Urbana interpretacija& s dru!e strane& dopušta pripisivanje ove

ne"onzistentnosti s"epti"u dozvo#javajući mu da pore"ne do!matično -erovanje do" u isto vreme ima obično verovanje' Po

urbanom !#edištu& s"epti" je ispitvao suprotstav#jene ar!umente raz#ičitih do!mats"ih š"o#a i ot"rio je da ne postoje osnove za

miš#jenje da odre$eno etič"o !#edište predstav#ja išta dru!o osim s"upa normi ponašanja dobijenih iz odre$enih "u#turnih sredina&

#ičnih nastojanja itd' Ta"o& do" s"epti"ovo od!ajanje& prirodne predispozicije i is"ustva mo!u da !a na!naju na to da ima obična

verovanja da je zadovo#jstvo po%e#jno& da stremi "a tome& on je istovremeno primoran da se uzdr%i od suda o"o to!a da #i

2zadovo#jstvo je dobro3 predstav#ja i#i ne& etič"i princip da je ono zaista dobro' Primetićemo da nje!ova sopstvena is"ustva&

odrastanje i prirodne sposobnosti mo!u is"riviti nje!ovu percepciju4 s"epti" ostaje a!nosti" o"o to!a da #i nje!ova obična

verovanja reprezentuju ono što je zaista dobro i#i #oše'

. predstav#ja urbano tumačenje inte#e"tua#no! P,is"aza prvo! reda' Ponovo& prema rustičnom !#edištu& s"epti"ovo izricanje ove

vrste P,is"aza je in"onzistentno sa nje!ovim tvrdnjama o tome da nema -erovanja4 s"epti"ovo is"ustvo pojave 2za"on o ne,

32 P7' :' ::;'

21


22/25

protivrečnosti jeste tačan3 je jednostavno is"ustvo -erovanja da je barem verovatno da je za"on o ne,protivrečnosti tačan' Po

urbanoj interpretaciji& s"epti" mo%e imati obična verovanja da je za"on o ne,protivrečnosti tačan do" se uzdr%ava od suda da taj

za"on jeste i#i nije zaista tačan' S"epti"ovo is"ustvo !a obavezuje da ima obična verovanja da za"on o ne,protivrečnosti

s#u%i "ao uopšteno pravi#o "oje utiče na nje!ova is"ustva o stvarnosti' S"epti" je npr' upoznat sa 7era"#itovim stavom da za"on o

ne,protivrečnosti ne uspeva da tačno opiše "a"ve stvari zaista jesu& a#i istovremeno s"epti"a sopstvena ispitivanja ne uspevaju da

ubede u to da postoje osnove za prihvatanje niti tačnosti niti netačnosti ove pozicije'

0 i#ustruje urbanu interpretaciju inte#e"tua#no! P,is"aza dru!o! reda& "oja proiz#azi iz s"epti"ove isptivač"e pra"se' Prema

rustičnoj intepretaciji ta"vi P,is"azi ne mo!u se raz#i"ovati od a"ademič"ih -erovanja& i sto!a s"epti"ovo os#anjanje na ta"ve P,

is"aze nije "onzistentno s nje!ovom tvrdnjom da %ivi bez -erovanja' 5pa"& prema urbanoj interpretaciji s"epti" mo%e biti

primoran da poseduje ne"a obična verovanja da su dve "ontradi"torne tvrdnje e"vipotentne' Prema urbanom tumačenju&

ponov#jeni neuspeh s"epti"ovo! po"ušaja da ot"rije da #i odre$ena tvrdnja, pre ne!o njoj suprotstav#jena tvrdnja, ade"vatno

predstav#ja neposredovanu stvarnost& !eneriše ne"o is"ustvo "oje !a )"ombinovano sa prirodnim mis#ećim procesima* primora na

to da ima ne"a obična verovanja da tvrdne "oje su u pitanju jesu e"vipotentne& tj' dosti!nut je momenat u isptivanju !de više ne

postoji pretenzija na pre0eriranje jedno! !#edišta u odnosu na njemu suprotstav#jeno'

= Urbani skeptik) $ogmatik) aka$emičar) i obična osoba

(a"rat"o bih u"azao na distin"ciju izme$u menta#nih stanja izme$u urbano! s"epti"a i s dru!e strane do!mati"a& a"ademičara i

obične osobe' Prethodno smo vide#i da u rustičnom !#edištu propadanje ne,ču#nih P,is"aza u a"ademič"a -erovanja znači da ne"i

s"epti"ovi P,is"azi ne mo!u biti raz#i"ovani od -erovanja a"ademičara' (asuprot tome& urbano tumačenje s"epti"ovih menta#nih

stanja mo%e da se raz#i"uje od sve tri !rupe ne,s"epti"a'

Prvo& urbano tumačenje odr%ava distin"ciju izme$u do!mati"a i s"epti"a na s#edeći način' Prema urbanom !#edištu do!mati" ima

do!matična verovanja& tj' !#edišta o obje"tivnoj stvarnosti prividno opravdana nje!ovim raciona#nim istra%ivanjima' 5pa"& što se

s"epti"a tiče& ne postoje psiho#oš"i zadovo#javajuće osnove za -erovanje u bi#o "oju tvrdnju o neposredovanoj stvarnosti' 5a"o& prema urbanom tumačenju& s"epti" izriče P,is"aze& tj' obična verovanja u vezi to!a "a"o su ne"e stvari is"ušene i "a"vo je naše

is"ustvo o njima& s"epti" priznaje da ta verovanja ne moraju re0#e"tovati to "a"ve su stvari bez posredujućih uticaja& na"on

odstranjivanja is"ustva' Ta"o& urbani s"epti" ne poseduje -erovanja "oja su "ara"teristična za nje!ove riva#e do!matičare'

1ru!o& nasuprot rustičnoj interpretaciji& urbano tumačenje odr%ava distin"ciju izme$u menta#nih stanja s"epti"a i a"ademičara'

Se"st opisuje a"ademičara "ao ne!ativno! do!matičara& tj' "ao ne"o!a "o -eruje da osoba ne mo%e imati znanje o

neposredovanoj stvarnosti& a zatim i ne"o!a "o -eruje da izvesne pojave imaju više verovatnoće u odnosu na osta#e i da tačno

os#i"avaju neposredovanu stvarnost' 5pa"& "ao što smo i vide#i& s"epti" ne poseduje ni jedna od ovih -erovanja' Prvo& ne poseduje

-erovanje o tome da je nemo!uće imati znanje o neposredovanoj stvarnosti4 priznaje mo!ućnost da& na primer& u budućnosti noviar!umenti mo!u da obezbede de0initivne osnove za -erovanje te vrste' Umesto to!a& on poseduje obično verovanje da& "o#i"o on

mo%e da utvrdi& nije bio u mo!ućnosti da ot"rije psiho#oš"i zadovo#javajuće osnove za usvajanje ta"vo! !#edišta' 1ru!o& s"epti"

ne -eruje da odre$ene pojave mo!u imati više verovatnoće da odra%avaju stanje stvari "a"ve one zaista jesu' Umesto to!a&

poseduje verovanje da, barem "o#i"o je on u mo!ućnosti da utvrdi& imajući u vidu sopstvena o!raničenja i o"o#nosti, sva !#edišta

o tome "a"ve stvari zaista jesu& jesu podjedna"o opravdana& tj' neopravdana' Ta"o& upr"os pripisivanju običnih verovanja

s"epti"u& o rea#nosti ona"o "a"o je is"ušena& urbana interpretacija dopušta da ovi P, is"azi budu raz#i"ovani od do!matič"ih

verovanja "oja "ara"terišu a"ademičara'

22


23/25

Pos#ednja distin"cija "oju urbano !#edište mora da odr%i jeste ona izme$u urbano! s"epti"a i obične osobe' Se"st pravi raz#i"u

izme$u s"epti"a i obične osobe tvrdeći da ia"o obična osoba poseduje verovanja u vezi to!a šta je po sebi dobro& s"epti" odbacuje

ta"va dodatna verovanja' Fo%e se reći da prema urbanom razumevanju P,is"aza& i s"epti" i obična osoba treba da imaju samo P,

is"aze& i u tom s#učaju bi iz!#eda#o da ne mo%e biti raz#i"e izme$u verovanja jedno! s"epti"a i verovanja obične osobe' Ta"o&

"a"o bi odr%a#i distin"ciju izme$u s"epti"a i obične osobe& urbano !#edište mora da interpretira Se"stove izjave "ao da u"azuju i#i

na to da su etič"a i mora#na verovanja "od obične & ne,re0#e"tirajuće osobe do!matič"a& i#i da s"epti" ne poseduje ni"a"va etič"a i

mora#na procenjivač"a verovanja' Lini mi se da Grede prati prvi pristup'

2Pretpostavimo da prosečna osoba jeste pri#ično do!matična o"o ne"ih svojih !#edišta& a posebno o"o onih mora#nih tj' etič"ih'

8to se tiče naučnih spe"u#acija& mo%e i pomis#iti da to ostavi dru!ima& a#i "ada su mora#na i#i po#itič"a pitanja na dnevnom redu&

tvrdiće da ima ne"i dub#ji uvid u sve to4 ča" i a"o nje!ovo is"ustvo mo%da !ovori i protiv to!a& nje!ova !#edišta ostaju vezana za

to da #i je to zaista dobro i#i #oše' (asuprot čove"u sa u#ice& s"epti" postaje bo#no svestan činjenice da na sva"i mo!ući način

stvari mo!u&u stvarnosti& biti pri#ično raz#ičite u odnosu na to "a"o nam se pojav#juju' .n će uzeti phainomena ona"o "a"o mu se i

pojav#juju& a#i znaće bo#je od i"o! dru!o! da ništa ne is"#jučuje mo!ućnost da stvari ipa" mo!u biti radi"a#no dru!ačije'399

.vde Grede interpetira Se"stovu tvrdnju da obična osoba ima verovanja u vezi to!a šta je dobro po sebi& čime u"azuje na to da

mora#na verovanja obične osobe ustvari postaju do!matič"a, verovanja u vezi to!a što je zaista dobro& pre ne!o šta je dobro pod

odre$enim i speci0ičnim o"o#nostima u odnosu na o"o#nosti odrastanja indiviue& prirodne s"#onosti itd' 1a"#e& s"epti" odbacuje

verovanja obično! čove"a da su stvari dobre i#i #oše po sebi& tj' s"epti" se odriče svojih verovanja o mora#nim i etič"im pitanjima

i principima 2u!ra$enih3 u prirodu neposredovane stvarnosti' Prema urbanom !#edištu& "oji !od da je status obične osobe vezano

za pojedine ob#asti& osoba neće uzeti svoja !#edišta o"o to!a šta je dobro i#i #oše samo "ao da predstav#jaju tradiciona#ne i

pra"tične podsticaje za de#anje' Umesto to!a& usvojiće do!matič"i stav da nje!ova etič"a i mora#na !#edišta predstav#jaju to "a"ve

stvari zaista jesu'

S jedne strane& rustična interpretacija jeste "onzistentna& najvećim de#om& sa Se"stovim e"sp#icitnim tvrdnjama o distin"ciji

izme$u P,is"aza i -erovanja' 5pa" & ne uspeva & čini mi se& da opravda nijednu od dodatnih desiderata "oje se pojav#juju u

Osnovama' (asuprot tome& do" urbana interpretacija mo%e dati smisao Se"stovim "omentarima o distin"ciji izme$u P, is"aza i

-erovanja& ta"o$e mo%e to uraditi i za dru!e "#jučne tač"e pironizma "a"o !a Se"st shvata' Prvo& u interpretaciji s"epti"ovih P,

is"aza "ao običnih verovanja& dopušta s"epti"u da se os#oni na četiri vrste P,is"aza "oje Se"st opisuje "ao neophodne za )običan*

%ivot' 1ru!o& omo!ućuje s"epti"u da od!ovori na raz#ičite pri!ovore sa "ojima su s"etpici bi#i upoznati u Se"stovo vreme' Treće&

izbe!ava propadanje distin"cije izme$u s"epti"a i a"ademičara, distin"cije "oju se Se"st pri#ično trudi da objadni' Radeći to&

ta"o$e izbe!ava izjednačavanje s"epti"a& do!matičara i obične osobe' Konačno& urbano !#edište je "onzistentno sa Se"stovim

objašnjenjem to!a "a"o s"epti" posti%e stanje ataraxia,e "oje ostaje nedostupno do!matičaru& a"ademičaru i običnoj osobi'

U"rat"o& ia"o urbana interpretacija predstav#ja s"retanje sa tradiciona#no! rustično! !#edišta pironizma "ao radi"a#no! podrivača

verovanja bi#o "oje vrste& postoje dovo#jni do"azi "oji bi podr%a#i Gredeovu tvrdnju da je pironizam "ao način %ivota mo!uć i da

zahteva samo odvajanje od do!matič"ih verovanja'

>aklj%čak

U ovom radu sam po"ušao da objasnim zašto je& po mom miš#jenju& Gredeova urbana interpretacija "onzistentna sa Ses"tovom

interpretacijom pironizma' Iedan od ci#jeva mi je bio da u"a%em na po!rešnu s#i"u o s"epti"u "ao šizo0reničnoj osobi "oja

33 Grede :JJ;' 66'

23


24/25

tvrdo!#avo i uporno& ča" 0ata#no odbija da prihvati sva"odnevni %ivot i svet o"o sebe' Ta"o$e& do!matizam u bi#o "om ob#i"u& da

#i je to vers"a i#i po#itič"a zatucanost& i#i uverenost u ispravnost ne"o! )z#o*de#a& je ustvari došao na optu%enič"u "#upu umesto

s"epti"a& do" je 7jumovs"i ar!ument dobio svoj od!ovor' (apomenuo bih& još jednom& da s"epti" nije napustio svoje ispitivanje&

niti je odustao' A#i nije dopustio sebi da izriče tvrdnje na "oje nije još po#o%io pravo' Urbani s"epti" priznaje da stvarnost "oja !a

vodi u sva"odnevnom %ivotu mo%e biti is"onstruisana i posredovana' Po Gredeu& &&ono po čemu se s"epti" 0undamenta#no

raz#i"uje od osta#ih& nisu verovanja& već nje!ov stav u po!#edu istih' S"epti" nema manje i#i više naivan& a de#om i do!matični

stav "ao &&obični #judi3 4 nje!ov odnos prema nje!ovim verovanjima je promenjen u svet#u to!a što postaje svestan da su stvari& po

svemu sudeći& dosta dru!ačije u stvarnosti' Zadata" jedno! s"epti"a jeste da& s jedne strane& ne pod#e!ne is"ušenju da oče"uje više

od razuma' Pironizam& nasuprot usta#jenom verovanju& predstav#ja jedan "oherentan stav prema svetu i nu%nosti #juds"o!

postojanja'

?3@ $oes %rban interpretation o! p@r3onism 3as a greater c3ance o! s%ccess t3an r%stic(

)Summar*

1e#ineation o0 the s"eptica# Qa o0 thin"in! and vision o0 #i0e& 0rom ordinar peop#e )idiotes*& academics and do!matic is

important' A0ter that& Qe can start to )b Se+tus* search and ma"e sense o0 the !ood #i0e& Qhich is 0or s"eptics achievin! ataraxia'

To restraint 0rom the jud!ment is crucia# 0or s"eptic' Gor the correct settin! o0 the prob#em and possib#e so#utions& Qe come to

tQo interpretations& rustic and urban' 5n m opinion& urban has a !reater chance o0 success because rustic interpretation co##apses

into an academic& and does not meet the 0our desiderata Qhich Qe have set as a reuirement to !et started'

KeQords stoic cha##en!e& desiderata& P,statements& e#ie0s and be#ie0s& atara+ia

Aiterat%ra2

- Se"st /mpiričar .snove Pironizma& & SKEP!"K! P#!#U"$!K- %$!"K! SKEP!&!'%( & priredio Pav#e Stojanović'/.@RA1& PAT.& 6BB;'

- F' G' arnijet 2Fo!u #i s"eptici da %ive svoj s"epticizam?3 SKEP!"K! P#!#U"$!K- %$!"K! SKEP!&!'%( & priredio Pav#eStojanović' eo!rad& P#ato& 6BB;'

24


25/25

- 7ume& 1avid' %n En:uir; &oncernin+ #eason- %n Essa; on P;rrhonian Scepticism& .+0ord Universit Press& 6B:B'

- ett Richard& he &am0rid+e &ompanion to %ncient Scepticism& Dambrid!e Universit Press& 6B:B'

Documents

Pironovski Skepticizam, Teoria, Pavle Životić 2015