Partner u učenju-mart2009

8/3/2019 Partner u uenju-mart2009

1/20


2/20

Microsoft Partner u uenju Elektronski asopis za nastavnike

Mart 2009 1

Sadraj:Klasici pedagogije - Derom Bruner 2Mala kola baza podataka SQL Server 2008 (3) 4ASP.NET (7) 8Detaljni vodi za program Microsoft Office Publisher 2007 (1) 13

Urednik:Katarina Milanovi

Autori:Milo MilosavljeviSneana PopoviKatarina Milanovi

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoroni modeli primene savremenih sredstavainformacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podrava projekte koji pomauosavremenjavanje kolske raunarske opreme, softvera i Internet veze ko la, projekte koji doprinosepodizanju nivoa raunarske pismenosti nastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomo strunomusavravanju nastavnika i osavremenjavanju kolskih programa, projekte za primenu savremenihmetoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenju i druge projekte koji za svoj rezultat daju

visokokvalitetna iskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u uenjuna globalnom nivou prua pomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomae saradnju meunastavnicima radi unapreenja nastave i procesa uenja.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je posveen primeni raunara u nastavi,elektronskom uenju i digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je besplatan i izlazi meseno.


3/20

Elektronski asopis za nastavnike Microsoft Partner u uenju

2 Novembar 2008

Uenje i razmiljanje se najee odvijaju u okruenju definisanom nekom kulturom, inajee zavise od iskorienja kulturnih resursa.

U liniji konstruktivistike pedagogije, ime i rad 94-godinjeg amerikog psihologaDeroma Brunerase nadovezuje na sled i dela velikana pedagogije Djuija, Pjaea i Vigotskog. Bruner je radio je naOksforskom i Hardvarskom fakultetu u svojstvu profesora psihologije, aktivno uestvovao u Amerikojobrazovnoj reformi 70-tih godina XX veka i svojim delima puno uticao na kognitivnu psiohologiju ipedagogiju XX veka.

Statua sfinge, Grka (540 p.n.e.) Keramika ploica, Iran (1000 p.n.e.) ovek-bik, Pablo Pikaso

Bruner istie da ovekov um nije pre svega alat za obradu informacija, ve kreator znaenja u okriljukulture u kojoj se razvija, i on kae: Kultura oblikuje um ... ona nam daje alat kojim konstruiemo, nesamo svoj svet, ve i vienje sebe samih i sopstvenih moi. Uenici ue konstruiui nove ideje, natemelju znanja koje ve poseduju, izborom informacija i njihovim promiljanjem, konstruisanjem hipotezai pravljenjem izbora na osnovu mentalnih ema. Proces saznavanja i klasifikacije znanja treba da budeaktivan, uz lino angaovanje uenika u otkrivanju znanja. Poduavanje ... je proces konstrukcije znanja.Uenika uimo, ne da bi od njega napravili malu ivu enciklopediju znanja, ve da bi ga nauili darazmilja: koristei matematiku logiku u raunu, tumaei istoriju kao istoriari, a to inimo motiviui gada uzme aktivno uee u procesu uenja. Saznavanje je proces a ne proizvod.

U ovakvom uenju voenom otkrivanjem uloga nastavnika je da postaviproblem i situaciju za uenje u kontekst prilagoen sposobnostima uenika, te dada informaciju prevede u oblik koji odgovara predznanju uenika. Ovaj procesnastavnike pomoi se esto poredi sa postavljanjem skela oko graevine, kojesu privremena pomo u izgradnji i koje se uklanja ju kad vie nisu potrebne,spoljna konstrukcija koja pomae ueniku da ovlada znanjima koja su mu bezove pomoi preteka za razumevanje.

Bruner misli da mnoge vane oblasti u koli ue sa zakanjenjem, samozato to se smatraju pretekim za trenutno kognitivno stanje razvoja uenika (koje po Pjaeu treba

ispotovati) i tvrdi da ueniku treba prikazati veliku sliku to ranije uz potrebna uproavanja , da biuenik to ranije napravio vezu izmeu pojmova, a da se u detalje moe ulaziti u kasnijem kolovanju.Kurikulum, po Bruneru, zato treba da bude spiralni da bi uenik uio nove stvari na osnovu onoga tove zna.

Klasici pedagogije

DEROM BRUNER (1915 )


4/20


Mart 2009 3

Bruner tvrdi da je nain na koji uenik ui povezan je sa 3 naina na koji doivljavamo ipredstavljamo svet oko nas: proaktivno (akcija i demonstracija), ikonografski (slike) i simboliki(apstrakcijom kroz jezik i govor). U procesu uenja ovo moe biti iskorieno tako to se, kada ueniciue o npr. mostovima, oni ohrabruju da naprave maketu mosta, ili da pogledaju i analiziraju slike ilifilmove o mostovima (ikonografski) ili da proitaju razliite tekstove o mostovima pa da onda diskutuju onjima (simbolino). Ove teorije je kasnije razvio Hauard Gardner, Brunerov uenik i saradnik, u teorijuviestruke intiligencije.

Teorija poduavanja treba da se bavi predispozicijama za uenje, nainima strukturiranja korpusaznanja koji dovode do toga da ga uenik lako usvaja, efikasnim sledom prezentacije materijala i pitanjemmotivacije za uenje. Dobri metodi za strukturiranje informacija treba da daju nove, jednostavne ideje zastrukturiranje koje poboljavaju i manipulaciju prezentovanim informacijama. Zato Bruner formulie 3principa vanih za poduavanje:

1. Poduavanje mora da bude bazirano na iskustvima uenika i u kontekstu koji omoguava uenikuda motivisano i sposobno ui

2. Poduavanje mora da bude organizovano tako da ga uenik lako prihvata (spiralna organizacija)3. Poduavanje treba da bude tako osmiljeno da dozvoljava iskorak i popunjavanje praznina (korak

dalje od prezentovanih informacija).

Lina strana i kontakt podaci Deroma Brunera mogu se nai naovoj Web strani.

Katarina Milanovi

Rekao je ... Derom Bruner:

Kao to um gradi kulturu, tako i kultura gradi um.

Transfer znanja, kao bilo koja ljudska razmena, je drutvena funkcijaona minimalno traida postoji uenik i uitelj (ako ne uitelj od krvi i mesa, onda zamena za uitelja u oblikuknjige, filma ili raunara).

Uloga obrazovanja je, bez sumnje, da osposobi ljude kao individue, da dostignu svoj punipotencijal, da ih opremi alatima i oseajem mogunosti da iskoriste do maksimuma svojevetine, pamet, elje. Druga, suprotstavljena, strana obrazovanja je da je uloga obrazovanjada reprodukuje kulturu u kojoj se odvija i koju podrava, i ne samo da reprodukuje kulturuve i da proiri njen uticaj.

Razliiti pristupi uenju i razliiti oblici poduavanja od imitacije, instrukcije do otkrivanja isaradnje - odslikavaju razliita oekivanja i pretpostavke o ueniku od njegove ulogeglumca, poznavaoca, graevinara linog iskustva, do kolaborativnog mislioca.

Nesposobnost da opremimo um vetinama za razumevanje i oseanje i delanje u svetukulture u kojem ivimo ... kreira rizik otuenja, pobune i praktine inkompetencije za svet u

kojem ivimo. Sve ovo podriva napredak neke kulture.
http://www.psych.nyu.edu/bruner/http://www.psych.nyu.edu/bruner/http://www.psych.nyu.edu/bruner/http://www.psych.nyu.edu/bruner/


5/20


4 Novembar 2008

U prehodnom nastavku smo napravili svoju prvu bazu podataka na Microsoft SQL Serveru. Sada je vremeda se upoznamo sa osnovnim objektima koji se nalaze u svakoj bazi. Nauiemo njihovu funkciju i kakve

su preporuke za njihovo korienje.Imajui u vidu daovaj serijal namenjen poetnicima, prouiemo samo osnovne objekte.

Objekti baze podataka

Pre svega treba razreiti moguu pogrenu interpretaciju. Kada se kae "objekti SQL servera", ne misli sena objekte u smislu objektnog programiranja, ve jednostavno na odreene kategorije funkcionalnosti kojeprua SQL Server. Naravno, SQL Server podrava i pravo objektno orijentisano programiranje, ali to sunapredne tehnike koje prevazilaze ambicije ovog serijala.

Pokrenite Microsoft SQL Server Management Studio i poveite se na lokalni server kao to smo nauili upredhodnom nastavku.

Potom, sa leve strane kliknite na plus ikonu pored nae baze podataka koju smo nazvali MojaBaza kao toje prikazano na slici:

Hijerarhijski je prikazana baza podataka i ispod nje svi pripadajui objekti. Na slici je takoe otvoren i vor"Programmibility" sa svojim pod objektima.

Tabela

Mala kola baza podataka SQL Server 2008 (3)


6/20


Mart 2009 5

Moemo slobodno rei da je tabela (eng. Table) osnovni objekat SQL Servera, kao i svake druge bazepodataka. Tabela je nosilac informacija i nju kreira korisnik u skladu sa svojim potrebama. Predstavljajednu logiku celinu entitet u kome se uvaju podaci. Postoji jednostavan nain na osnovu koga se moeodrediti koje tabele ete imati u bazi i ta e se u njima nalaziti. Paljivo sluajte zahteve korisnika (ilivlastite ako pravite bazu za sebe) i obratite panju na imenice. Ako zahtev izgleda na primer ovako: "elimda imam informacije o odeljenjima, uenicima, profesorima i predmetima", prilino je jasno da emo u baziimati tabele "Odeljenja", "Uenici", "Profesori" i "Predmeti". Obino ih bude jo jer treba nekako meusobno

povezati odeljenja, uenike i predmete ali o tome kasnije.

Fiziki tabela predstavlja matricu sa redovima i kolonama u kojoj se nalaze (ili e se nalaziti) podaci.Obavezno je poreenje sa radnim listom u aplikaciji Excel, samo to tabela u bazi ima mnogo striktnijapravila.

Kada kreete sa pravljenjem tabele koja e predstavljati neki entitet, ponite od karakteristika (atributa) togentiteta koje elite da imate u toj tabeli.Na primer ako elite da napravite tabelu u kojoj e se nalaziti podaci o uenicima kole, jasno je da trebaimati sledee atribute:

Jedinstveni broj uenikaIme

Prezime

Ime ocaAdresa

GradTelefon

Datum upisa

Godina rodjenjaProsek uspeha u osnovnoj kolii tako dalje, zavisno od potreba...

Sve ovo su atributi tabele "Uenici".Obratite panju na prvi atribut "Jedinstveni broj uenika". U ureenom sistemu svaki entitet (uenici,profesori, odeljenja...) mora da ima nekakav jedinstveni identifikator koji opisuje jedan podatak. Oigledanprimer je JMBG (Jedinstveni Matini Broj Graana) na osnovu koga se tano znaju svi vai ostali podaci. Ilibroj indeksa kao to je 123/2009 koji moe imati samo jedan student fakulteta.U reniku rada sa bazama podataka ovo se zove "Primarni klju tabele" (eng. Primary Key). On namomoguava da u pomenutoj tabeli uenika uvek sa sigurnou izdvojimo (pronaemo ili auriramo) tanoodreenog uenika i za njega dalje poveemo druge informacije ocene, izostanke, odeljenje u kome senalazi i tome slino.

Bez ovakovog primarnog kljua bilo kakva manipulacija podacima bi bila, oteana, sklona grekama ilinemogua.Tehniki gledano, tabela ne mora da ima primarni klju, odnosno ovakvo jedinstveno polje, ali to apsolutnone treba raditi. Svaka tabela koju pravite, treba da ima i primarni klju.Primer tabele koja sadri podatke o kupcima (eng: Customers) je prikazan na sledeoj slici:


7/20


6 Novembar 2008

U zaglavlju tabele se nalaze nazivi atributa tabele: CustomerID, CompanyName, ContactName,ContactTiltle, Address i City.Svaki red tabele (eng: row) predstavlja informacije o jednom kupcu. Kod nas se ovakav red zove i "slog" ili"zapis".Atribut CustomerID u ovom primeru predstavlja primarni klju tabele. Ovo znai da svaki kupac ima jedinstvenu vrednost tog atributa. Ovo takoe znai da bi SQL Server odbio da unese novog kupca kojinema jedinstvenu vrednost atributa CustomerID.

Ovo je jako vano razumeti praktino baza podataka se sama brine i sebi na osnovu pravila koje smodefinisali. Vano pravilo je primarni klju, ali ima ih jo dosta i mogu se implementirati na razne naine.

Osnovno pravilo koje definiemo prilikom kreiranja tabele je tipatributa. Podatak koji elite da uvate uatributu definie i njegov tip. Ponoviu primer atributa jednog uenika, ali sada i sa njegovim tipom:

Jedinstveni broj uenika (tekst od 8 karaktera: na primer "001/2009")Ime (tekst do 15 karaktera)

Prezime (tekst do 20 karaktera)Ime oca (tekst do 15 karaktera)

Adresa (tekst do 50 karaktera)

Grad (tekst do 20 karaktera)Telefon (tekst do 15 karaktera)Datum upisa (datum)

Godina rodjenja (broj celobrojni bez decimala)Prosek uspeha u osnovnoj koli (broj sa decimalnim delom)I tako dalje, zavisno od potreba...

Iz ove liste je jasno da postoje tekstualni, datumski, celobrojni i realni (broj sa decimalnim zarezom) tipoviatributa. Zapravo ima ih jo mnogo vie, ali ovo su osnovni. Ako smo za atribut "Datum upisa" izabralidatumski tip, za vrednost ovog atributa je mogue iskljuivo upisati validni datum. Bilo ta drugo e zaposledicu imati prijavu greke i odbijanje unosa ili izmene sloga. U sledeem nastavku kada budemo kreirali tabele emo detaljnije nauiti tipove atributa koje nudi SQL

Server. Za sada samo je bitno znati da je potrebno izabrati odgovarajui tip za svaki atribut ta bele.


8/20


Mart 2009 7

Pogled (eng: View)Pogled nudi zgodnu pomo prilikom pregleda podataka iz jedne ili vie tabela. U praksi upiti kojima sedobijaju podaci iz tabela mogu da se prilino zakomplikuju. Uvek je potrebno prikazati deo atributa iztabele, koji su sortirani na odgovarajui nain i za zadati kriterijum.Zbog ovoga SELECT upit moe da postane prilino glomazan i komplikovan kada iz aplikacije treba da gapoaljete bazi podataka.Pogled omoguava odreeni nivo apstrakcije ovakve sloenosti. Umesto da stalno baratate glomaznim

SELECT upitima, dovoljno je napraviti pogled u kome se zapravo nalazi ovaj SELECT upit i potom ovompogledu dati jedinstveno ime.Nakon ovoga, pogled tretirate kao virtuelnu tabelu ime znaajno sebi pojednostavljujete rad.Sledi jednostavan primer u kome je treba obratiti panju na kvantitet, a ne na sadrinu osim ako niste dobripoznavaoci SQL jezika.

Sloeni SELECT upit:SELECT Orders.ShipName, Orders.ShipAddress, Orders.ShipCity, Orders.ShipRegion, Orders.ShipPostalCode,

Orders.ShipCountry, Orders.CustomerID, Customers.CompanyName AS CustomerName, Customers.Address,Customers.City, Customers.Region, Customers.PostalCode, Customers.Country, (FirstName + ' ' + LastName) ASSalesperson, Orders.OrderID, Orders.OrderDate, Orders.RequiredDate, Orders.ShippedDate, Shippers.CompanyName

As ShipperName, "Order Details".ProductID, Products.ProductName, "Order Details".UnitPrice, "OrderDetails".Quantity, "Order Details".Discount, (CONVERT(money,("Order Details".UnitPrice*Quantity*(1-discount)/100)) *100) AS ExtendedPrice, Orders.Freight FROM Shippers INNER JOIN (Products INNER JOIN

((Employees INNER JOIN (Customers INNER JOIN Orders ON Customers.CustomerID = Orders.CustomerID) ONEmployees.EmployeeID = Orders.EmployeeID) INNER JOIN "Order Details" ON Orders.OrderID = "OrderDetails".OrderID) ON Products.ProductID = "Order Details".ProductID) ON Shippers.ShipperID =Orders.ShipVia

Ovaj upit prikazuje podatke iz nekoliko tabela i u praksi nije bitno veliki ima i manjih i veih od njega.Sada zamislite ako neto ovako stalno provlaite kroz aplikaciju ili jo gore, zahtevaju se neke izmene nave gotovoj aplikaciji.Umesto toga, napraviemo pogled na osnovu ovog upita i na primer nazvaemo ga "Fakture".

Sada iz aplikacije aljete ovakav upit:

SELECT * FROM Fakture

Prilino jednostavnije, a ako kasnije treba neto menjati, dovoljno je promeniti ovaj pogled, aplikacije netreba dirati.Ovde je vano napomenuti da pogled NE sadri podatke. On sadri samo definiciju na koji nain trebaprikazati podatke iz tabela.

Uskladitene procedure (eng: Stored Procedure)

Uskladitene procedure predstavljaju programibilni deo SQL servera. Predstavljaju oblast za sebe i u ovomserijalu ih neemo obraivati. Programski jezik SQL Servera se zove TSQL i predstavlja meavinuprogramskih jezika PASCAL, C i BASIC. Posebno je prilagoen radu sa bazama podataka, ali takoeposeduje standarde programske strukture grananja, petlji, varijable i tako dalje.

U rukama iskusnog programera baza podataka predstavlja izuzetno orue.Za uenje TSQL programskog jezika preporuujem knjigu u izdanju Microsoft Press "Microsoft SQLServer 2008 T-SQL Fundamentals".Informacije nahttp://www.microsoft.com/learning/en/us/Books/12806.aspx.

U sledeem nastavku emo se posvetiti kreiranju tabela, tipovima atributa i implementaciji primarnog kljua.

Milo Milosavljevi
http://www.microsoft.com/learning/en/us/Books/12806.aspxhttp://www.microsoft.com/learning/en/us/Books/12806.aspxhttp://www.microsoft.com/learning/en/us/Books/12806.aspxhttp://www.microsoft.com/learning/en/us/Books/12806.aspx


9/20


8 Novembar 2008

U prethodnom delovima naeg serijala smo se bavili kreiranjem Web aplikacija i Web strana,dodavanjem kontrola, proverom ispravnosti uneenih podataka, kao i podeavanjem izgleda strana uWeb aplikaciji.

Sada je konano doao red i na komunikaciju naih Web strana sa podacima.

Preporuka:Pre nego to krenete da itate ovaj lanak, ukoliko do sada niste radili sa SQL serverom2008, proitajtelanke serijala o bazama podataka "Mala kola baza podataka", koji je krenuo u januaru2009. godine u naem asopisu.

Dodavanje Northwind baze u SQL server 2008 Express

Na naim Web stranama emo prikazivati podatke koji se nalaze u Northwind bazi. Ukolikonemate ovu bazu na vaem SQL serveru, moete je dodati na sledei nain:

1. Preuzmite Northwind.zipsa sledee lokacijehttp://www.microsoft.co.yu/download/obrazovanje/pil/northwind.zip

2. Raspakujte datoteku u lokaciju na vaem disku, na primerC:\Northwind3. Otvorite Microsoft SQL Server Management Studio, i u Object Explorer-u, kliknite

desnim tasterom mia na Databases.4. U okviru padajue liste odaberite Attach5. Zatim u okviru Attach Databases dijaloga, kliknite na dugme Add, odaberite

NORTHWND.MDF iz foldera C:\Northwind i kliknite na dugme OK.

6. Posle toga Attach Databases dijalog bi trebao da izgleda kao na prikazanoj slici.Kliknite na dugme OK.

7. Ako je sve kako treba, u okviru vora Databases u Object Explorer-u pojavite se novivor Northwind.

8. Sada moete da koristite Northwind bazu podataka.

ASP.NET (7)
http://www.microsoft.co.yu/download/obrazovanje/pil/northwind.ziphttp://www.microsoft.co.yu/download/obrazovanje/pil/northwind.ziphttp://www.microsoft.co.yu/download/obrazovanje/pil/northwind.zip


10/20


Mart 2009 9

ASP.NET kontrole za rad sa podacima

ASP.NET sadri vie vrsta kontrola koje dozvoljavaju rad sa razliitim izvorima podataka, kao to su:baze podataka, XML dokumenti, ili klase za rad sa podacima. Ove kontrole omoguavaju povezivanjesa izvorima podataka, kao i preuzimanje i promenu podataka, pri emu ne zahtevaju pisanje koda.

Kontrole za rad sa podacima su smetene u Toolbox-u, u delu sa nazivom Data.

Sada emo kreirati novu ASP.NET aplikaciju, kako bismo pokazali kako se: pristupa bazi podataka,preuzimaju i prikazuju odabrani podaci pomou GridView kontrole.

Kreiranje ASP.NET aplikacije

Kreiraemo novu ASP.NET aplikaciju.1. Otvorite VWD (Visual Web Developer).2. Na File meniju, kliknite na New Web Site.3. Sa New Web Site dijaloga:

Odaberite ASP.NET Web Site.

Za lokaciju odaberite File System i dajte ime aplikaciji WebSite_GridView.Za jezik odaberite Visual C#.

4. Kliknite na dugme OK.Dodavanje GridView kontrole

Osnovna namena GridView kontrole je tabelarni prikaz podataka. Kontrola omoguava i da se podaciselektuju, menjaju i briu, kao i da se prikazuju sortirani po odabranoj koloni u rastuem ili opadajuemredosledu. Prikaz podataka je mogue urediti po stranama (paging), odnosno u situacijama, kadakontrola sadri veliki broj redova, omogueno je da se prikae odreeni broj redova po strani.

1. Ukoliko nije otvorena, otvorite stranu Default.aspx i kliknite na Design tab.

2. Sa Data tab-a Iz Toolbox-a, povucite GridView kontrolu na stranu.

3. Na GridView Tasks meniju, u listi Choose Data Source, odaberite .(Ukoliko ne vidite GridView Tasks meni, kliknite desnim tasterom mia na GridView kontrolu, i izmenija odaberite opciju Show Smart Tag). Kao rezultat se pokree Data Source Configuration

Wizard, koji e nam pomoi da odaberemo izvor podataka i kreiramo konekciju prema njemu.


11/20


10 Novembar 2008

4. Kao to je prikazano na slici, odaberite Database, i ostavite podrazumevano imeSqlDataSource1za ime kontrole. Odabir ovog izvora podataka omoguie da se konektujemona bilo koju bazu podataka koja podrava SQL naredbe. Kliknite na dugme OK.

5. Sada je potrebno da odaberemo bazu na koju emo se konektovati, pomou dijaloga ConfigureData Source - SqlDataSource1. Kliknite na dugme New Connection, i u dijalogu koji se pojavi,odaberite Microsoft SQL Server, poto emo raditi sa SQL Server 2008 bazom podataka, zatimkliknite na dugme Continue.

6. Na Add Connectiondijalogu, koji se pojavio, potrebno je da odaberete ime vaeg SQL Servera,nain identifikacije i naziv baze podataka. Ovi podaci zajedno formiraju string za povezivanje(ConnectionString) sa bazom podataka. Ime SQL Servera je isto kao ime raunara na koji jeinstaliran. Takoe, moete da umesto imena stavite . (taku), ili upiete localhost. Iz padajueliste Select or enter a database name, odaberite Northwind bazu podataka. Da biste proverilida li e veza sa bazom biti uspostavljena, kliknite na dugme Test Connection. Ukoliko je sveOK, pojavljuje se poruka Test connection susseeded, u suprotnom, proverite podeavanja.Posle svega, dijalog treba da ima sledei izgled:


12/20


Mart 2009 11

7. U sledeem koraku, bie ekirana opcija da se zapamti string za konekciju u konfiguracionojdatoteci, to e omoguiti da, prilikom sledeeg podeavanja veze sa bazom, preskoite veinuprethodnih koraka. Kliknite na Next dugme.

8. Sada je potrebno da odaberemo podatke koje emo prikazivati u GridView kontroli. Uradite kaoto je prikazano na sledeoj slici i nakon toga, u sledeem koraku, testirajte upit klikom nadugme Test Query. Ukoliko je sve u redu, pojavie se podaci.

9. Kliknite na dugme Finish. I to je sve, vezano za podeavanje komunikacije sa bazom podataka.10. Wizard se zatvara, i sada smo ponovo na naoj strani. Izgled GridView kontrole je promenjen, i

sada se u prvom redu pojavljuju imena odabranih kolona iz baze podataka.11. Ovo je dovoljno da moemo da testiramo stranu. Pogledaemo stranu, koju smo upravo

napravili, u Web pregledau. Pritisnite CTRL+F5. Na sledeoj slici je prikazana upravo kreiranastrana.


13/20


12 Novembar 2008

Strana nema neki posebno zanimljiv izgled, ali je funkc ionalna. U sledeem nastavku emo podeavatiizgled GridView kontrole, promeniti imena kolona, dodati mogunost za Paging, sortiranje i filtriranjepodataka.

Sneana Popovi


14/20


Mart 2009 13

ta je novo u Microsoft Office Publisheru 2007?

Program je namenjen kreiranju marketinkih materijala , koji se mogu tampati, slati u obliku e-poruke iliWeb publikacija. Osnovna funkcija programa Microsoft Office Publisher 2007 je profesionalni izgledmaterijala. Zbog toga u ovom programu imate mnogobrojne alatke za podrku na dohvat ruke, na primerrazliite arobnjake ili takozvano Okno zadataka (Task Pane), koje e vas voditi kroz proces kreiranjapublikacije.

Pregled najinteresantnijih novih funkcija programa

Predloci i dizajn (Templates and designs).o Dostupno vam je na stotine razliitih tipova predefinisanih dizajna i predloaka. Moete

da birate meu gotovim kategorijama biltena, broura, flajera, prirunika, razglednica,Web lokacija, obrazaca e-poruka i jo mnogo toga.

Objedinjen izgled (Uniform appearance).

o Za sve predloke moete koristiti objedinjen prikaz i koordinaciju boja. Pojedini elementiimaju istu koordinaciju boja, kao i ostali umetnuti objekti u publikaciju.

Dinamiki pregled predloaka.o Izabrani ili promenjeni predloak e dinamiki menjati izgled.

Razliiti tipovi publikacija sa istim sadrajem.o Moete ponovo koristiti isti sadraj za razliite tipove publikacija. Na primer, moete

jednostavno umetnuti sadraj iz biltena u predloak e-poruke ili na Web stranicu.

Publisher zadaci (Publisher Tasks).

o Prozor za pomo na kome se nalazi arobnjak za kreiranje razliitih zadataka e vasvoditi i ponuditi vam razliite metode, na primer, kako da obavite masovnukorespodenciju ili da umetnete slike i drugo.

Sopstvena publikacija profesionalan izgled.o Moete koristiti predloak za novu publikaciju koji ete prilagoditi prema svojim

potrebama. Niz intuitivnih alatki za kreiranja dizajna, rasporeda, tipografije i grafike evam pomoi da to postignete. Meu tim svojstvima se nalaze sledee funkcije: ureivanjepraenja i crtanje, viestruke glavne stranice, korienje kooridantnih linija (gridline) iuvoda, umekanje osnovne linije, promena boja i izrezivanje slika i jo mnogo drugih.

Eksterni formati (External formats)

o Moete sauvati vau publikaciju u PDF ili XPS formatu koji omoguava njegovo deljenjei pregledanje na mrei. Vau prezentaciju moete bez veih problema poslati kao prilog,koja e se automatski konvertovati u eksterni format. Takoe, bez po muke moeteprebaciti vau publikaciju na Web stranicu ili koristiti uslugu Windows SharePointServices 2007 da biste objavili vau publikaciju na kolskom Web serveru.

Kreiranje nove publikacijeProgram Microsoft Office Publisher 2007 je program za kreiranje marketinkih materijala. Zahvaljujuiovom programu imate veliki broj opcija za kreiranje novih publikacija ili dokumenata od gotovihpredloaka. Postoji veliki broj predloaka koji su podeljeni u logine odeljke i kategorije.

Detaljni vodi za program Microsoft Office Publisher 2007 (1)


15/20


14 Novembar 2008

Stranica za pokretanje (Start up page)

Prilikom kreiranja nove publikacije potrebno je da od samog poetka imate jasnu ideju ime e se bavitidokument. Nakon pokretanja programa, moete izabrati predloak iz predefinisanih kategorija. Slinokao u programu Microsoft Office Access 2007, ovde vam se takoe nude gotovi predloci u dijaloguPrvi koraci u programu Microsoft Office Publisher 2007 (Getting started with Microsoft Office

Publisher 2007). Pogledajte Sliku 1. Ova poetna stranica e sigurno zadovoljiti sve one koji su tekpoeli da rade sa ovim programom. Komande programa su veoma jednostavne i intuitivne, i na vama jeda izaberete predloak koji najvie odgovara vaim potrebama.Stranica je podeljena u tri osnovna dela. Lista sa dostupnim predlocima se nalazi u levom deludijaloga. Ukoliko promenite tip kategorije, menja se odeljak sa predlocima koji se nalazi na sredinistranice.

Kada je podeen na podrazumevane postavke, centralni prozor prikazuje omiljene predloke, na primerone najee koriene. Radi se kategorijama koje otvaraju odreene predloke.

U desnom uglu se nalazi prostor za nedavno koriene publikacije.Ovde se pored predloaka smetaju ostale kreirane datoteke.Kad izaberete predloak treba da definiete prilagoene postavke zanovu publikaciju, koje se nalaze u desnom uglu stranice.

Tu moete definisati sledee opcije:

emu boja (Color Schemes), izbor boja e uticati na grafiki

prikaz vae stranice.emu fontova (Font Schemes), postavku sa fontovima u

vaoj aplikaciji.

Poslovne informacije (Business information), ovde moeteizabrati nekoliko osnovnih predefinisanih dizajna. Radi se o dizajnu

informacija vezano za vas ili kolu u kojoj radite. Dizajn e potom bitiuitan u predloke koji e prikazati unete informacije. Tipian primer jekreiranje vizitkarte. Vizitkarta se moe unapred popuniti na osnovudizajna, a to e vam utedeti vreme. Te dizajne moete obogatiti sadrugim specifinim linim informacijama. Ukoliko treba da kreirate

takav novi dizajn sa informacijama, kliknite na komandu Dodaj novo(Add New) u polju za izbor u kom ete uneti vae ostale lineinformacije.


16/20


Mart 2009 15

Ukoliko treba da uklonite skup ili dodatno uredite druga svojstva, koristite meni Uredi (Edit) i

funkciju Poslovne informacije (Business Information). Tu ete pronai okvir za dijalog u komemoete dodatno urediti informacije ili u potpunosti izbrisati skup iz aplikacije.

Opcije (Options), ovde se nalaze samo odreeni tipovi predloaka. U opcijama moete podesitiveliinu stranice ili njen prikaz.

Slika 1

Da biste podesili sva svojstva koje nova publikacija treba da sadri, kliknite na dugme Kreiraj (Create) ipublikacija e se prikazati na radnoj povrini. Sada moete da ponete sa ureivanjem i menjanjemteksta.

Okno zadataka (Task Pane)

Ovaj prozor se nalazi na levom delu stranice i je otvoren prilikom kreiranja

publikacije. Nauite da radite sa njim, jer se radi o veoma korisnoj funkcijikoja e vas sprovesti kroz sve radnje namenjene kreiranju ili ureivanjupublikacija. Prozor se kontrolie pomou strelica koje se nalaze unjegovom gornjem delu. Pomou ovog odeljka se moete kretati porazliitim tipovima postavki, slika, stilova, pozadina i drugo.Podrazumevana postavka je uvek okno zadataka Oblikovanje publikacije

(Format Publication), slika 4.

Publisher zadaci (Publisher Tasks)

Radi se o odeljku u meniju Okno zadataka (Task

Pane). Ukoliko okno zadataka Publisher zadaci

(Publisher Tasks) nije aktivno, moete gaprikazati ako kliknete na ikonu Publisher zadaci (Publisher Tasks).

Pogledajte Slika 5. Tu se nalaze detaljne instrukcije za rad sa nekim

elementima, formatima ili za ureivanje pojedinih elemenata nastranicama. Tu se takoe nalaze opcije za brzo kreiranje publikacija inajee koriene funkcije. Mnogo bre ete raditi pomou vodia krozodreene dijaloge ili funkcionalna mesta na kojima ete moi izvritizahtevane izmene publikacije. Detaljno opisana pomo e znaajnopojednostaviti va rad.

Slika 2

Slika 3


17/20


16 Novembar 2008

Zamena predloaka

U oknu sa zadacima i predefinisanom meniju

Oblikovanje publikacije (Format Publication)

se nalaze osnovne funkcije. Praktino jednimklikom miem na jednostavan i lak nain moete

promeniti gotove izabrane predloke. U oknu sazadacima Opcije (Options), kliknite na stavku

Promena predloaka (Change Template).Pogledajte Sliku 6. Otvorie se stranica zapokretanje sa ponuenim predlocima. Ovdetreba da izaberete novi predloak i da potomkliknete na dugme U redu (OK).

Automatski e se otvoriti dijalog u kome imate mogunost primene predloka na postojeu publikaciju, ilikreiranja nove publikacije. U sluaju da primenite predloak na postojeu publikaciju, sadraj teksta eostati isti. Promenie se samo raspored i grafiki prikaz stranice.

Dodatni sadraj (Extra Content)

Ovde se trenutno smetaju informacije prilikom promene tipa predloka.U sluaju da ste kreirali neke publikacije koje sadre tekst koji neetemoi konvertovati u novi oblik, te informacije e biti smetene u oknu sazadacima pod nazivom Dodatni sadraj (Extra Content). Ovaj ekstrasadraj se nee nai u novoj publikaciji, zato to ne odgovara tipuprikaza nove publikacije. Pored toga to e se sadraj automatskipremestiti na ovo mesto koje je slino mestu za rezervne kopije, moi

ete ga koristiti bilo kad i umetnuti u novu publikaciju pomou okna sazadacima Dodatni sadraj (Extra Content).Prilikom konvertovanja sadraja u novu publikaciju, biete obaveteni daimate neke podatke u prostoru okna sa zadacima Dodatni sadraj (ExtraContent). Na primer, poeli ste da radite sa novimpredlokom Broura(Brochure), u kome ste uneli specijalne tipove objekata kao to suTabela (Table) ili dekorativni WordArt. Nakon nekog vremena ste odluilida je bolje da radite sa tipom predloka Bilten (Bulletin) umesto Broura

(Brochure). U tom sluaju ete moi pratiti promene u predlocima u odeljkuDodatni sadraj (Extra Content)koje se nalazi u oknu sa zadacima.

Moete odluiti da li ete date objekte Tabela (Table), Tekst (Text) sa znakom za nabrajanje, WordArtumetnuti u nov tip dokumenta ili ete ih izbrisati iz stavki u oknu sa zadacima Dodatni sadraj (ExtraContent). Dodatni sadraj e biti dostupan samo dok je publikacija otvorena. Kada je zatvorite,program e vas obavestiti da postoji sadraj u oknu sa zadacima Dodatni sadraj (Extra Content)izbrisae sadraj koji ete moi dodati razliitim mestima u publikaciji i potom zatvoriti dokument.

Biblioteka sadraja (Content Library)

Ovaj odeljak, za razliku od okna sa zadacima Dodatni sadraj (Extra Content), slui za uvanje estokorienih delova dokumenata.Iz okna sa zadacima moete iz Biblioteka sadraja (Content Library)

umetnuti razliite stavke, logotipe, liste planova orjentacije, WordArt tipove objekata i drugo.

Slika 4

Slika 7


18/20


Mart 2009 17

Biblioteka sadraja (Contentlibrary) moe imati najvie 64kategorije. Svi nazivi kategorija mogu

imati do 128 karaktera. Ako elite daumetnete dati objekat biblioteci

sadraja, kliknite na nju desnim

tasterom mia i u kontekstualnommeniju izaberite komandu Dodaj

biblioteci sadraja (Add toContent Library). Nakon toga ese otvoriti lista sa kategorijama te

ete odgovarajuu kategorijuumetnuti u objekat. Ukoliko elite dadodate kategoriju, kliknite na dugme Ureivanje liste kategorija (Edit Category List). im smestiteobjekat u odgovarajuu kategoriju, potvrdiete smetanje objekta klikom na dugme U redu (OK).

Ponueni sadraj je uvek dostupan svim publikacijama. Smeten je u

okruenju programa Publisher i te ga moete koristiti kad god vamzatreba. Biblioteka sadraja (Content Library) se nalazi na oknu sazadacima u odeljku Biblioteka sadraja (Content Library). Pojedinisadraji se mogu sortirati pomou stavke Sortiraj po (Sort by). Takoeih moete prikazati kao sliice pored svakog elementa. Ukoliko vamsliice koje se nalaze u donjem uglu okna vie nisu potrebne,deaktivirajte polje za potvrdu pod nazivom Prikaite sliice (ShowThumbnails), i vie se nee prikazivati.U sluaju da ve neko due vreme radite sa bibliotekom sadraja,stavke e se smetati u nju. Zato je funkcija Pronai sadraj (Find

content) takoe vana.Stavke moete pretraivati po kategorijama iliprema tipu sadraja koji na primer moe biti Tabela (Table),Tekstualno polje (Text Field), WordArt, Oblik (Shape) i tako dalje.

Umetanje stavki u publikaciju je potpuno isto kao kad radite sa oknom

zadataka Dodatni sadraj (Extra Content). Samo treba da kliknete nastavku koja je deo te liste i na dugme Umetni (Insert). Kada kliknete

na ovu komandu, objekat e se umetnuti u publikaciju i moi ete danastavite sa radom. Ako elite da ga obriete sa liste, to ete uraditi pomou komande Izbrii (Delete).

Veba Kreiranje publikacije

ZadatakOd direktora kole ste dobili ste zadatak da kreirate kolski bilten koji e sadrati slike i informacije ovaoj koli. Za to vam je potreban program Microsoft Office Publisher 2007. Poto sa ovimprogramom ne radite esto, koristiete predloke da biste kreirali bilten. Slike su vam dostupne uobliku fotografija i datu brouru ete ispuniti neophodnim tekstom.

Metod radaKorienjem pripremljenog skupa predloaka, u Poslovnim informacijama (Business Information)unesite kontakt informacije kole. Nakon toga unapred podesite raspored stranice, stilove fonta i emeboja vaeg predloka. Koristite biblioteku sadraja da biste sauvali odreene objekte za budue

korienje.Pokuajte da izaberete vie tipova predloaka i promenite postojei predloak u drugi.1. Pokrenite program.

2. Iz ponuenih kategorija predloaka, izaberite stavku Bilteni (Newsletters).

Slika 8

Slika 9


19/20


18 Novembar 2008

3. Meu ponuenim predlocima pronaite onaj pod nazivom kolska tabla (School).4. U desnom uglu stranice u odeljku Prilagodi (Customize) izaberite:

a. Tip eme boja Pustinja (Desert).b. Tip eme fonta kancelarija 2 (Office 2).c. Stavku Poslovna informacija (Business information) dodajte va novi skup klikom

na dugme Kreira j novo (Create New...). Popunite ga i nazovite kola (School) i

izaberite za svoju publikaciju.5. U odeljku Opcije (Options) podesite raspored stranice i kliknite na stavku Prikaz jedne

stranice (One-page spread).

6. Kliknite na dugme Kreiraj (Create).

a. Prikazae se novi tip Biltena (Newsletter), i dizajn publikacije kola (School).7. Kreite se po oknu sa zadacima i pokuajte, na primer, da u publikaciji promenite emu boje na

tip Ostrvo (Island).

8. U oknu sa zadacima, idite na stavku Publisher zadaci (Publisher Tasks). Ovde promenite

poslovne informacije:

a. Kliknite na stavku Dodaj tekst i slike (Add text and images).

b. Potom kliknite na stavku Umetni poslovne informacije (Insert business information).c. U polju za naziv vae organizacije, stavite naziv vae kole.

9. U oknu sa zadacima, idite na odeljak Oblikovanje publikacije (Format Publication).

10. U odeljku Predloak (Template), kliknite na ikonu Promena predloka (ChangeTemplate)

11. Meu gotovim kategorijama, izaberite kategoriju Bilteni (Newsletters).12. Kliknite na stavku Tabulatori (Tabs)koja se nalazi ovde.

13. Kliknite na dugme U redu (OK):

a. Imajte u vidu da su boja interfejsa i sve druge postavke iz prethodnog predloka.14. U okviru za dijalog Promena predloka.. (Change Template), izaberite postavku Primeni

predloak na ovu publikaciju (Apply template to the current publication)15. Publikacija e se promeniti izgled u nov izgled broure16. U brouru unesite tekst i sliku ukoliko je mogue vezano za vau kolu.

a. Sliku moete umetnuti na standardan nain. Kliknite na meni Umetni (Insert), potom nakomandu Slika (Picture) i zatim na stavku Iz datoteke (From File)

17. Umetnite sliku vae kole u odeljak Sadraj biblioteke (Content Library):a. Desnim tasterom mia kliknite na sliku i na komandu Dodaj sadraju biblioteke (Add

to Content Library).18. U sadraju biblioteke kreirajte kategoriju pod nazivom kola (School) pomou komande

Ureivanje liste kategorija (Edit Category List)

19. Meu ponuenim kategorijama, potvrdite kategoriju kola (School).20. Kliknite na dugme U redu (OK).a. Slika e biti dodeljena odeljku Biblioteka sadraja (Content Library).

21. Sada kada je broura spremna, moete umetnuti sadraj teksta.22. Sauvajte datoteku u fasciklu koju ste ranije kreirali pod nazivom skola.pub.

Moete sve potvrditi. PogledajteSlika .


20/20


Slika 10

Zakljuak

Cilj ovog vodia je upoznavanje italaca sa mogunostima koje nudi najnovija verzija programaMicrosoft Office 2007, kao i predstavljanje principa pojedinanih funkcija i novih karakteristika krozpraktine primere i vebe.

Ova publikacija je jo jedna u nizu sistematskih vodia za kole koja se bavi programima sistemaMicrosoft Office 2007. Ostale dostupne besplatne naslove u originalu moete preuzeti na Weblokacijihttp://www.modernivyuka.cz/(u odeljku Moderna nastava (Modern Teacher)):

Opti pregled sistema Microsoft Office 2007Microsoft Office Word 2007

Microsoft Office Excel 2007

Microsoft Office PowerPoint 2007

Microsoft Office Outlook 2007Ostali programi sistema Microsoft Office 2007

vrsto verujemo da e vam ovo izdanje biti od koristi ne samo zato to ete mnogo efikasnijekoristiti sistem Microsoft Office2007, ve zato to e vam koristan prirunik prilikom rada sa vaimacima i uenicima.

Jiri Citil i Boris CiitlPrag 2007
http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/http://www.modernivyuka.cz/

Documents

Partner u učenju-mart2009