Mcrosoft Partner u uenju

Elektronski asopis za nastavnike

Microsoft Partner u uenju

Microsoft Partner u uenju

Elektronski asopis za nastavnike

(asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnm)

(Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoroni modeli primene savremenih sredstava informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima i podrava projekte koji pomau osavremenjavanje kolske raunarske opreme, softvera i Internet veze kola, projekte koji doprinose podizanju nivoa raunarske pismenosti nastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomo strunom usavravanju nastavnika i osavremenjavanju kolskih programa, projekte za primenu savremenih metoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenju i druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetna iskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. Microsoft program Partner u uenju na globalnom nivou prua pomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomae saradnju meu nastavnicima radi unapreenja nastave i procesa uenja. Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je posveen primeni raunara u nastavi, elektronskom uenju i digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika. Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju je besplatan i izlazi meseno.)

Sadraj:

Kreativna kola - Kako organizovati kooperativno uenje u uionici

2

Duan Radovi o udbenicima

6

Mala kola programiranja C# (18) - OleDbDataReader klasa

9

ASP.NET (1)

13

Opti pregled sistema Microsoft Office 2007

17

Urednik:

Sneana Popovi

Autori:

Milo Milosavljevi

Mirjana Trkulja

Rajna Dragievi

Smiljana Gruji

Sneana Popovi

(Kreativna kola - Kako organizovati kooperativno uenje u uionici)

(Uenje budi razliite unutranje razvojne procese koji mogu delovati samo ako je dete u interakciji sa ljudima iz svoje okoline i ako sarauje sa vrnjacimaVigotski)

ta je kooperativno uenje?

Kada uenici rade zajedno u parovima ili u manjim grupama i kada imaju zajedniki problem koji reavaju, razvijaju nove ideje i kreiraju i unapreuju svoje znanje. Pri tome uenici su odgovorni za svoje uenje ali i za uenje ostalih. To znai da uspeh svakog pojedinca doprinosi uspehu i drugih kao i uspehu cele grupe.

Zato kooperativno uenje?

kola treba da obezbedi uenicima priliku da uestvuju u razliitim vrstama uenja i da naj nain upoznaju svoje prioritete i potencijale kako bi se najlake razvijali.

Istraivanja pokazuju znaaj kooperativnog uenja ne samo u oblastima sticanja znanja i obrazovnog postignua ve pre svega u razvoju znaajnih socijalnih vetina, razvoju kreativnosti i kritikog miljenja.

Zajedniko uenje daje uenicima priliku da uestvuju u raspravi, razmenjuju ideje i preuzimaju odgovornost za sopstveno uenje.

Razliita istraivanja nam daju rezultate o tome koje su prednosti kooperativnog uenja u odnosu na individualno:

bolji uspeh i trajnije pamenje

vea motivisanost za uenje radi znanja a ne samo radi ocene

razmena ideja i kritiko miljenje

tolerantniji i prijateljskiji odnos sa vrnjacima

pozitivniji odnos prema sebi

pozitivniji odnos prema nastavnicima i kolskom uenju uopte

uenici su manje zavisni od nastavnika u organizovanju svog uenja

O emu treba voditi rauna?

1. Izbor zadataka

Za efikasno kooperativno uenje nije dovoljna samo podela uenika u male grupe, postavljanje zadatka i zahteva da sarauju. Zajedniko uenje se dogaa na dobro odabranim zadacima, koji imaju snagu integracije- to znai da pojedini lanovi grupe mogu reiti svoje zadatke samo uz pomo saradnje i komunikacije sa ostalima.

2. Izbor materijala i kreiranje sredine

Raspored sedenja je drugaiji i prilagoava se potrebi grupe ili para uenika za saradnjom, razmenom, diskusijom ili nekim motorikim aktivnostima. Sedenje moe biti u krugu ili za zajednikim stolom, najvanije je da uenici mogu da razgovaraju( da niko nikome ne gleda u lea) i da se slobodno kreu po prostoriji ako to zahtevaju neke aktivnosti. Poeljno je da se obezbedi prostor za izvoenje zajednikih aktivnosti ( kretanje, crtanje, pisanje...)

3. Pozitivna meuzavisnost i podravajua interakcija

Potrebno je da uenici od samog poetka uviaju da su potrebni jedni drugima kako bi ostvarili postavljeni zadatak. To nastavnici mogu postii na razliite naine:

odrediti zajednike ciljeve

dati im zajednike materijale na kojima e raditi ( jedan papir za svaku grupu ili dati im samo deo informacija, a ostale da trae od drugih...)

podeliti im uloge tako da svi imaju svoj deo uea ( neko izvetava, neko skuplja informacije, neko saima...)

Da bi se svi ovi zahtevi uskladili neophodna je podravajua interakcija to znai da uenici rade i individualno i pomau jedni drugima kroz saradnju.

4. Praenje napredovanja u uenju

Vrednovanje i praenje napredovanja uenika se mora briljivo planirati kod ovakvog naina rada i oblika uenja. Nastavnik ocenjuje napredovanje svakog pojedinca i grupe u celini. U tom cilju nastavnik stalno prati rad grupa, prua povratnu informaciju o napredovanju i diskretno usmerava dalji rad.

Nastavnik uenike podstie da eksperimentiu idejama, objanjavaju i prezentuju svoje rezultate, otkrivaju ta je poznato a ta nepoznato.

Prate se dva osnovna cilja, a to je akademsko napredovanje- sticanje potrebnog znanja i razvijanje potrebnih socijalnih vetina koje su neophodne kada je re o kooperaciji sa vrnjacima.

Osnovne strategije koje nastavnik koristi za praenje su posmatranje i diskusija. Dok uenici rade nastavnik eta i prikuplja informacije tako to postavlja pitanja i podstie diskusiju. Nastavnik mora imati potvrdu da svi uenici razumeju ta rade i zato. Takoe, proverava da li su postavljeni ciljevi i zadaci u skladu sa sposobnostima svakog pojedinog uenika.

Kako organizovati kooperativno uenje?

Kod organizovanja kooperativnih metoda uenja nastavnik moe sebi na poetku da postavi sledea pitanja:

kako da spreimo da jedan ili dva uenika ne dominiraju u grupi?

kako uenici koji slabije napreduju mogu da daju doprinos u grupi ?

kako spreiti da uspeniji uenici omalovae doprinos ostalih ?

zato uenici treba da pomau jedni drugima da ue ?

koji materijali mogu da se koriste ?

koji zadaci su najpogodniji za kooperativno uenje ?

kako mogu da podstaknem kolege za organizovanje kooperativnog metoda uenja ?

kako da podstaknem i organizujem diskusiju uenika?

Nastavnik polazi od toga da u razredu ima razliite uenike po znanju, sposobnostima, interesovanjima... i da je to resurs i prva komponenta efikasnog kooperativnog uenja. Sledea pretpostavka je da e ta razliitost kod uenika da izazove socijalno-kognitivni konflikt tj. sukob ideja, stavova, miljenja na nivou vrnjake grupe a to je sledei resurs za uenje i razvoj.

Pomenuti preduslovi obezbeuju zdravu motivaciju za inicijativu i dalje uenje.

Ono to moemo oekivati kao rezultat pomenutih resursa je da se razvije diskusija, dijalog, razmena, rasprava ... to dovodi do sticanje novih znanja i vetina.

Moemo koristiti razliite tehnike i strategije rada kada hoemo da organizujemo uenje u kooperaciji uenika:

Ako imamo aktivnosti i zadatke koji zahtevaju vei nivo saradnje moemo poeti sa radom u paru i tada su zahtevi mogu biti:

razmisli- razmeni

sami- razmeni

formulii razmeni

kreiraj razmeni...

Radionica kao oblik rada u procesu uenja obezbeuje kooperaciju i sticanje znanja i vetina kako rezultat te kooperacije. U edukativnoj radionici moemo koristiti razliite tehnike i strategije kao to su npr: igranje uloga, simulacija, oluja ideja...

U pripremi radionica nastavnik vodi rauna o principima edukativnih radionica i nastoji da usmerava aktivnosti iz senke. On ne pria mnogo, ne postavlja puno pitanja, ne protivurei, ve stvara kooperativnu klimu i podstie inicijativu uenika.

Primeri za organizovanje grupne diskusije

Grupna diskusija je neizostavna potreba kooperativnog uenja pa nastavnik moe da koristi razliite strategije kada eli da organizuje grupnu diskusiju.

Evo nekih predloga:

1 arobni mikrofon

Grupa uenika sedi u krugu a u sredini je arobni mikrofon. Ko eli da diskutuje uzima mikrofon i samo on moe da govori, ostali samo sluaju i gledaju .kada govornik zavri, vraa mikrofon u sredinu kruga i diskusija se nastavlja na isti nain.

2 Koncentrini krugovi

Razred se podeli u dve grupe koje formiraju dva koncentrina kruga, unutranji i spoljanji. Unutranji krug se okrene prema spoljanjem tako da imamo parove koji e diskutovati. Nakon nekoliko minuta diskusije, spoljanji krug se pokrene u levo tako da sada imamo nove parove za diskusiju. Postupak rotacije se ponavlja sa istim ili novim pitanjima.

3 Slaem se ne slaem se

Na podu uionice se nacrta kredom ili nekom trakom- kanapom crta. Leva strana predstavlja jako slaganje sa neim o emu se raspravlja a desna strana jako neslaganje. Od uenika se trai da stanu na mesto koje predstavlja njihov stav. Zatim se org