Partner u učenju-jan2007

8/3/2019 Partner u uenju-jan2007

1/49


2/49

2

Microsoft eli da pomogne da se osmisle dugoronimodeli primene savremenih sredstava informacionih ikomunikacionih tehnologija u obrazovnim procesima ipodrava projekte koji pomau osavremenjavanje kolskeraunarske opreme, softvera i Internet veze kola, projekte

koji doprinose podizanju nivoa raunarske pismenostinastavnika i uenika, projekte koji pruaju pomo

strunom usavravanju nastavnika i osavremenjavanjukolskih programa, projekte za primenu savremenihmetoda uenja, saradnju nastavnika u mrenom okruenjui druge projekte koji za svoj rezultat daju visokokvalitetnaiskustva u oblasti uenja i razvoja obrazovanja. Microsoftprogram Partner u uenju na globalnom nivou pruapomo nastavnicima u strunom usavravanju i pomaesaradnju meu nastavnicima radi unapreenja nastave iprocesa uenja.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju jeposveen primeni raunara u nastavi, elektronskom uenjui digitalnoj pismenosti uenika i nastavnika.

Elektronski asopis za nastavnike Partner u uenju jebesplatan i izlazi meseno.

Sadraj:

Urednik:Milo Milosavljevi

Autori:Milo MilosavljeviGoran StanojeviKatarina Milanovi

Uenje na daljinu i e-uenje (3) 3Mala kola programiranja C# (3) 6

Microsoft Virtual PC 9

Korienje naloga elektronske pote na besplat-nim serverima elektronske pote

14

Obrazovni materijal na Internetu 21

as informatike (3)

Zatitite sebe na mrei

23

Priprema za nastavnike 23

Materijal za uenje (za uenike) 30

Materijal za beleke uenika 41

Test znanja za uenike 45

Pisanje skripti (1) 19


3/49

3

Microsoft PowerPoint

Profesori koji koriste sistem prikazivanja slajdova uuionici mogu veoma jednostavno od njih kreirati HTMLstrane i ukljuiti ih u resurs za uenje. PowerPoint imaopciju snimanja prezentacije u HTML formatu i

publikovanja direktno na Web sajt kole. Otvorite svojuprezentaciju i u meniju Datoteke (eng. File) izaberiteopciju Snimi kao Web stranu (eng. Save as Web page).U otvorenom dijalogu u padajuoj listi Snimi kao tip (eng.Save as Type) treba izabrati opciju "Web page (*.htm;*.html) i kliknuti na Snimi (eng. Save). Nakon nekolikotrenutaka, kompletna prezentacija e biti snimljena uHTML formatu i ne samo to. Glavna strana prezentacijenudi i opcije za navigaciju kroz sladove sa listom naslovasvakog pojedinanog slajda.

Na narednoj slici je dat primer jedne PowerPointprezentacije snimljena na gore opisani nain i otvorene iWeb itau.

Interesantan, SCORM kompatibilan alat, koji jenadogradnja za PowerPoint je Microsoft Producer. Zalicencirane korisnika PowerPoint je besplatan i moe sepreuzeti sa Internet adrese http://www.microsoft.com/office/powerpoint/producer/prodinfo/default.mspx .

Bazira se na PowerPoint prezentaciji, ali omoguavadodavanje multimedijalnih sadraja, video i audio snimakai ima funkcionalnosti montae audio i video materijala. Nakraju se sve moe publikovati na Web.

Alati i tehnologije za implementaciju e-uenjaOsnovni koncept elektronskog uenja je baziran na

html-u sa popratnim multimedijalnim i programskimelementima. U prethodnom nastavku je obraen SCORMstandard, reeno je da je svaki resurs za e-uenje je opisankao Web sajt koji je po odreenim pravilima postavljen,opisan u SCORM manifestu i izvrava se u okviru nekogsistema koji sadraj distribuira uenicima. Uenici sa svojestrane, za pregled i rad sa ovim materijalima na raunarukoriste Web pretraiva koji je po potrebi "obogaen"mogunostima reprodukcije multimedijalnih sadraja iinteraktivnog rada.

U ovom nastavku se posveujemo alatima itehnologijama za kreiranje, distribuciju i praenjematerijala u okruenju e-uenja.

Zavisno od vrste sadraja koji se nalaze u jednomresursu, zavise i alati koji se koriste. Ne postoji univerzalnialat koji idealno zavrava posao. Svaki ima svoje dobre iloe strane i esto se koriste vie njih za isti posao.Tehnologija je kompleksna i potrebno je nauiti punostvari. Da li ovo znai da je kreiranje materijala za uenje

dostupno samo profesionalcima? Odgovor je sigurno dane. Na tritu postoji veliki broj sofisticiranih alata koji su

jednostavni za korienje i koje je lako nauiti. Zahvaljujuinjima, uz osnovna uobiajena informatika znanja jemogue kreirati veinu potrebnih resursa za uenje.

Kako da napravim resurs za uenje

Kada pone razmiljanje o kreiranju novog materijala,prvo pitanje moe biti "koji alat da koristim"? Ovo jepogreno pitanje. Prvo pitanje bi trebalo da bude "koji tip

resursa elim da napravim i kakve materijale elim unjemu da koristim"? Pravi odgovor na ovo pitanje, kasnijediktira i odgovarajue alate za posao.

Ono to je osnov za svaki resurs za uenje je HTMLkod. Iskusni kreatori Web sajtova poznaju HTML sintaksu,ali u velikom broju sluajeva se mogu koristiti Officeaplikacije koje imaju mogunost izvoza (eng. export)sadraja u HTML format. Ovo ne ukljuuje samo tekst, vei slike, animacije, multimediju i ostalo zavisno od alata isadraja.

Uenje na daljinu i e-uenje (3)


4/49

4

Microsoft FrontPage

Ovo je alat koji omoguava vizuelno kreiranje Webstranica. Slino kao u bilo kom programu za obradu tekstaprofesor moe kreirati sadraj, umetati multimedijalnematerijale i organizovati navigaciju izmeu vie stranica. U

svakom sluaju rezultat je HTML kod koji uenici gledaju uWeb itau. Ovo je odlino kao temelj za bilo kojimaterijal, ali u svom osnovnom obliku ne daje potrebnuinteraktivnost.

Korienjem Java skripting jezika, Flash i softverskihemulacija je mogue uspostaviti interakciju sa uenikom ipo potrebi sa bazama podataka.

Asinhrone diskusije

Ovakav vid komunikacije omoguava profesorima,uenicima i svim drugima da meusobno razmenjujuinformacije, postavljaju pitanja i dobijaju odgovore.Komunikacije se najee obavlja u obinom tekstualnomformatu.

Realizuje se preko elektronske pote, programa zakonferencije i foruma. Oigledno, ovakav tip komunikacijenije za komunikaciju u realnom vremenu i strogoposmatrajui ne moe da se svrsta u e-uenje. Meutimmoe biti odlina podrka sistemu za e-uenje u realnomvremenu, omoguavajuu uesnicima naknadne diskusije,

pitanja i odgovore.

Programski jezici

Programiranje resursa za uenje je kompleksno izahteva profesionalce iz vie oblasti. Programiranje semoe izvesti na Web serveru ili na klijentu kada seprogram izvrava u Web itau. Na ovaj nain se mogudodati mnoge nove funkcionalnosti Web strani ime sepostie proizvoljno kompleksna interaktivnost umaterijalima za uenje. Na internetu postoji puno gotovih

Java skriptova za razliite namene koji su slobodni zapreuzimanje. Mogu se ugraditi u HTML strane i ovo moebiti dobra poetna osnova za dalji razvoj.

Na raspolaganju su razliite verzije ASP (eng. ActiveServer Pages), ASP.NET, CGI, PHP i drugih tehnologija zakreiranje skriptova na strani Web servera i Java odnosnoVB skript na strani klijenta.

Osim samog programa, sa gore navedene adrese semogu preuzeti setovi razliitih ablona koji su posebnoprilagoeni za razliite scenarije e-uenja.

Uz malo truda rezultati mogu biti atraktivni ifunkcionalni materijali za uenje. Na sledeoj slici jeprikazan glavni prozor aplikacije:

Dobre strane korienja PowerPoint aplikacije ukreiranju materijala za e-uenje su:

jednostavna upotreba i brzo uenje

mogunost korienja ranije uraenih prezentacija

uz pomo Producera prezentaciju moete obogatitimultimedijalnim sadrajima i napraviti scenariopregleda raspoloivih materijala

Loa strana je ne postojanje interaktivnosti izmeuprofesora i aka. Veoma je teko (mada tehnikiizvodljivo) napraviti na primer, test znanja ili navigaciju pomaterijalima zavisno od interakcije uenika. Ovo

jednostavno nije alat koji je predvien za ovake namene.


5/49

5

Na ovaj nain je mogue snimiti demonstraciju rada nakompjuteru i pretvoriti je u video tok. Windows MediaEncoder je besplatna aplikacija i moe se preuzeti sasledee adrese:http://www.microsoft.com/windows/windowsmedia/

forpros/encoder/default.mspx

Baza podataka

Ako je potrebno sauvati rezultate testova i bilo kojedruge rezultate interaktivnosti u procesu elektronskoguenja, najbolje mesto je baza podataka. Takoe, sadrajWeb stranica u sklopu resursa za uenje se moeautomatski generisati na osnovu sadraja u bazi podatakaime se moe na primer ostvariti adaptivno uenje itestovi na osnovu profila uenika i ranije postignutih

rezultata.Kasnije se sakupljeni podaci mogu podvri razliitimanalizama uspeha po razliitim osnovama.

Komunikacija izmeu resursa za uenje i bazepodataka je tano definisana SCORM standardom i raunao njoj obino vodi sistem za uenje koji upravljamaterijalima za e-uenje.

Zakljuak

U ovom momentu sve navedeno verovatno izgleda jako komplikovano ukljuuje niz veoma razliitihtehnologija i alata. Najbolji poetak za nastavnika je izradaPowerPoint prezentacija. Kreirajte prezentaciju kojaprikazuje nastavnu oblast i snimite je kao HTML.Preporuka je svakako i obogaivanje ovako kreiraneprezentacije razliitim video i audio materijalima. Za ovo jenajbolji jednostavan za uenje alat Microsoft Producer.

Na ovaj nain je mogue kreirati veoma kvalitetneprezentacione materijale za elektronsko uenje.

Od alata, verovatno najkompletniji koji pokriva ASP,ASP.NET i Java programiranje je Visual Studio 2005. Naraspolaganju je i besplatna verzija pod nazivom VisualWeb Developer 2005 Express edition izuzetan alat kojise moe preuzeti sa adrese:

http://msdn.microsoft.com/vstudio/express/vwd/Pod programske jezike moemo svrstati i interaktivne

Flash animacije koje se baziraju na akcionim skriptovima

Video materijali

Ako slika govori vie nego hiljadu rei, koliku vrednostza uenje imaju dobro kreirani i predstavljeni videomaterijali?

Distribucija video materijala za elektronsko uenje se

najee radi preko tehnologije video toka (eng. videostreaming). ta tano predstavlja video tok? Prilikompregleda video materijala na Internetu postoje dva naina:uenik moe da kompletan video preuzme na svoj raunari tek po zavrenom prenosu moe da ga pogleda. Ovoobino znai due ekanje jer su video materijali najeeveoma veliki i potrebno je dosta vremena za njihovprenos.

Efikasniji nain je da se video materijal prenosi umanjim delovima koji mogu odmah da se reprodukuju.Uenik sada ne mora da eka prenos celog videa, ve ga

gleda "uivo", kako se njegovi delovi prenose do raunara.Idealno je da vreme prenosa kompletnog videa budamanje ili jednako od njegovog trajanja. Na primer ako zaprenos videa koji traje 30 minuta treba 25 minuta,korienjem tehnologije video toka ni malo se ne eka iuenici imaju oseaj da je kompletan video na njihovimraunarima.

Detaljne informacije o ovoj tehnologiji, kreiranju ikorienju u svrhu elektronskog uenja se mogu nai naWeb lokaciji:http://www.e-learningcentre.co.uk/eclipse/Resources/

streaminglearning.htm

Windows XP poseduje aplikaciju Windows MovieMaker koja moe (izmeu ostalog), da bilo koji videomaterijal konvertuje u video tok. Osim ove aplikacije zasvaku preporuku je i aplikacija Windows Media Encoderkoja takoe omoguava konverziju u video tok.

Osim ovoga ima jo mogunosti od kojih je jakokorisna opcija snimanja (eng. capture) deavanja naekranu kompjutera.


6/49

6

Zatim u okviru klase Ucenik, treba uraditi deklaracijusvojstava, odnosno javnih (public) varijabli, obe tipa string:

class Ucenik{

public string Prezime;public string Ime;}

Za sada, veoma jednostavno i oigledno. Kako sekoriste ova svojstva na strani korisnika ove klase? U okviruMain funkcije treba prvo deklarisati varijablu kojapokazuje na objekat zasnovan na klasi Ucenik, kao tosmo radili ranije. Ime varijable cu, je proizvoljnoizabrano. Postaviemo svojstva Prezime i Ime naproizvoljne vrednosti i potom ispisati sadraj:

class Program{

static void Main(string[] args){

Ucenik cu = new Ucenik();cu.Prezime = "Peri";cu.Ime = "Petar";

Console.WriteLine(cu.Prezime);Console.WriteLine(cu.Ime);

Console.ReadKey();}

}

Obratite panju na pomo koju vam prua VisualStudio radno okruenje prilikom unosa koda. Kada steukucali varijablu cu i potom taku, automatski se otvoriomali prozor koji vam nudi izbor iz liste svih svojstava imetoda koje poseduje klasa Ucenik:

Klase - nastavak

Vreme je da nauimo vie o svojstvima klase. Uprolom nastavku smo se upoznali sa funkcijama i na koji

nain se pomo

u njih implementiraju metode klase.Svojstva klase, prenesena u realni svet bi mogla da se

poistovete sa osobinom objekta ili osobe u prirodi. Naprimer, svaki uenik ima niz osobina (svojstava) koje gaopisuju. Ime, godina roenja, adresa stanovanja, telefon,boja kose i oiju, u kom je razredu, koji smer i tome slino.

U programiranju, kao to smo rekli ranije, klasapredstavlja ablon za objekat. Poto definiemo svojstva uklasi i na osnovu nje napravimo (instanciramo) vieobjekata, tipino e svaki od njih imati svoj skup svojstava,ba kao to svaki uenik ima samo svoje osobine.

Programski jezik C# nudi dva osnovna naina zaimplementaciju svojstava klase.

Implementacija svojstava klase- javne varijable

Najjednostavniji nain, od koga emo i poeti sezasniva na deklaraciji javne (public) varijable unutar klase.Sve to je u klasi definisano kao public, je vidljivokorisnicima ove klase i mogu bez ogranienja postavljati iitati vrednost ovih varijabli.

Kao i do sada, radiemo sa projektom tipa "konzolnaaplikacija" (eng. Console Application). Dakle pokrenite C#Express i izaberite link za novi projekt ovog tipa. Kao i dosada, na ekranu se po ablonu prikazuje poetni kod saulaznom funkcijom static void Main.

Zadatak je da napravimo klasu Ucenik sa (za sada)svojstvima Prezime i Ime.

Kao i u prolom nastavku deklaraciju klase treba uraditiposle funkcije static void Main.

class Program{

static void Main(string[] args){}

}

class Ucenik{

}

Mala kola programiranja C#(3)


7/49

7

Rezultat izvravanja programa je oekivan. Ispisane suvrednosti svojstava Prezime i Ime kao to je prikazano naslici:

Pritisnite bilo koji taster za zavretak programa.

Zatiena svojstva

Oba svojstva u primeru, korisnik klase moe da postavina bilo koju vrednost. U ovom sluaju to ne predstavlja

problem. Ali ako elimo da u klasu Ucenik dodamosvojstvo Razred, pod predpostavkom da je u pitanjuuenik osnovne kole, validne vrednosti mogu biti samobrojevi od 1 do 8. Ako svojstvo Razred napravimo kao

javnu (public) varijablu, nemamo naina da kontroliemoi proverimo vrednost koja je upisana u nju i da zabranimopogrene vrednosti.

Da bi ovo ostvarili, moramo posedovati nekimehanizam koji proverava vrednost pre nego to se dodelivarijabli. Ovo se postie pomou specijalnih set i get

funkcija.

Tehnika je sledea: umesto da se pravi javna (public)varijabla Razred, treba napraviti privatnu (private)varijablu i radi bolje itljivosti joj dati slino ime naprimer prRazred (pr od private).

U ovom momentu jo uvek nemamo svojstvo Razred,ali ga dodajemo pomou set i get funkcija. Sintaksa je

jednostavna, navodi se tip i naziv svojstva koje je sadajavno (public) i u okviru njega upiu set i get funkcije.

Izmeniemo postojei kod kako bi bilo jasnije:

Tehnologija koja prua ovakvu (i jo neke) vrstepomoi se zove InteliSense i izuzetno je korisna jerskrauje vreme unosa koda i eliminie sintaksne greke.Primetiete da su svojstva prikazana plavom, a metodecrvenom bojom. Takoe ete videti metode koji niste sami

napisali. O ovim metodamae biti re

i kasnije.

Kada se pokrene ovaj primer (funkcijski taster F5),dobiemo poruku koju do sada nismo imali prilike davidimo:

O emu se radi? Poto smo u kodu koristili naalatinina slova i to u liniji cu.Prezime = "Peri"; razvojnookruenje nam postavlja pitanje u kom formatu elimo dasauvamo izvorni kod kako se ne bi izgubili nai karakteri.

Preciznije reeno, im se u kodu nalazi bar jedankarakter van osnovnog ASCII skupa, odnosno latinica,irilica, slova grke azbuke i slino, dobiemo istoupozorenje. Da se prezime Peri ne bi pretvorilo u Peric,

treba kliknuti na dugme "Sauvaj sa drugimkodiranjem" (eng. Save With Other Encoding). Unarednom dijalogu treba izabrati opciju kao to jeprikazano na slici:

Kodiranje "Unicode (UTF-8 with signature)" esauvati izvorni kod u univerzalnom slovnom rasporedukoji podrava sve svetske azbuke, pa i nau latinicu iirilicu. Kliknite na dugme "U redu" (eng. OK) kako bi

ispravno snimili kod i vie neete dobijati ovakvoupozorenje.

Napomena:Ako umesto "Peri" na svom raunaru vidite "Peric", nema

razloga za brigu. U pitanju je podeavanje fonta koji sekoristi za komandni prozor. U svakom sluaju svojstvoPrezime ima ispravnu vrednost "Peri".


8/49

8

Rezime

Ako elimo da napravimo zatiena svojstva, kod kojihtreba vriti proveru pre dodele vrednosti procedura jesledea: napraviti privatnu varijablu koja ima isto ime kao

eljeno svojstvo sa nekim prefiksom. (Ovu konvencijuimenovanja treba shvatiti kao preporuku, a ne kaovrsto pravilo)

napraviti javno (public) svojstvo sa eljenim imenom itipom istim kao privatna varijabla

unutar javnog svojstva uneti get i set delove.

u get delu korisniku pomou return naredbe vratitivrednost privatne varijable

u set delu proveriti vrednost koju korisnik dodeljuje

svojstvu (value) i ako je vrednost validna dodeliti jeprivatnoj varijabli. U suprotnom prikazati poruku ogreci.

Vano je primetiti da se ovde javno svojstvo koristi kaointerfejs ka privatnoj varijabli. Kao neka vrsta zatite gdese mogu ispitati validne vrednosti pre dodele privatnojvarijabli. Ovo ispitivanje moe biti jednostavno, ali i veomasloeno zavisno od potrebe.

Dobro napravljena klasa treba sama sebe da "brani" odpogrenih vrednosti. Nekada ete je koristiti vi, a nekadadrugi programeri i to stalno treba imati u vidu.

U sledeem nastavku e biti govora o najeemnainu za proveru, kako se pokree i obrauje greka usluaju da vrednost nije validna.

Vebanje:

U klasi Ucenik napravite svojstvo Godiste godina

kada je ro

en uenik. Da li je ovom svojstvu potrebnazatita od pogrenog unosa i koje su validne vrednosti?

Da li su validne vrednosti fiksne, a ako nisu od egazavise?

class Ucenik{

public string Ime;public string Prezime;private int prRazred;

public int Razred{

get{

return prRazred;}

set{

prRazred = value;

}}}

Objanjenje:

Privatna varijabla prRazred nije vidljiva van klase, ikorisnici klase ne mogu niti da postavljaju niti da itajunjenu vrednost. Ipak, ova varijabla je ona koja je namabitna i sa kojom radimo unutar svoje klase.

Korisnik moe da postavlja vrednost ove varijable, ali

na posredan nain pomou public svojstva deklarisanog uliniji public int Razred. Svojstvo Razred se sastoji od dvadela: get deo koji se automatski poziva kada korisnik itavrednost svojstva Razred i set deo koji se automatskipoziva kada korisnik postavlja vrednost svojstva Razred.

U get delu, se korisniku zapravo vraa vrednostprivatne varijable prRazred:return prRazred;U set delu se dodeljuje vrednost privatnoj varijabliprRazred.prRazred = value;

Promenjiva value je specijalna C# varijabla ipredstavlja vrednost koju je korisnik upotrebio prilikomdodele vrednosti svojstvu. I ovde se nalazi klju za proveruvrednosti pre dodele varijabli prRazred.Pre linije prRazred = value treba proveriti da li je sadrajvarijable value ispravan. Ako jeste dodeljuemo tu vrednostvarijabli prRazred, u suprotnom najee generiemogreku sa odgovarajuom porukom.


9/49

9

Virtuelni raunar preko sloja apstrakcije pristuparaunaru domainu i njegovom hardveru.

Deljeni resursi

Poto se virtualni raunar i domain izvravaju na

istom harveru, neophodno je izvriti podelu korienjaresursa. Oigledno, virtuelni raunar kao osnovno, morada koristi procesor, memoriju i disk raunara domaina.

Raspodela korienja procesorskog vremena je slinakao prilikom izvravanja vie aplikacija istovremeno.Operativni sistem domaina virtuelni raunar vidi kaostandardnu pokrenutu aplikaciju i deli vreme procesoraizmeu njega, sebe i drugih pokrenutih programa. Akodomain ima dva ili vie procesora, virtuelni raunar moe

pristupati samo jednom procesoru.Korienje memorije se definie prilikom konfiguracije

virtuelnog raunara. Zavisno od operativnog sistema ipostojee memorije, potrebno mu je dodeliti dovoljnukoliinu memorije za udoban rad. U ovome ne trebapreterivati, jer ako suvie memorije dodelite virtuelnomraunaru, domain i sve aplikacije pokrenute na njemu eraditi znatno usporeno.

Virtuelni raunar moe imati do tri vrsta diska od kojih

svaki moe imati najvie 16GB, to je u praksi sasvimdovoljno. Svaki disk je predstavljen datotekom koja senalazi na domainu. Ekstenzija ove datoteke je vxd. Akoelite da prenesete virtuelni raunar sa jednog fizikograunara na drugi, treba prekopirati sve vxd datoteke, jer

je se na njima nalazi instalacija operativnog sistemavirtuelnog raunara, kao i svi instalirani programi.

Korisna je mogunost instalacije dodatnog etvrtogdiska koji se zove "Undo" disk. Ova opcija omoguavauvanja poetnog stanja instaliranog virtuelnog raunara.

U toku rada, sve izmene se belee na ovaj "Undo" disk.Kada se ugasi virtuelni raunar, korisniku ima opciju dazanemari sve izmene ili da ih trajno zabelei na diskovevirtuelnog raunara. Izuzetno korisna opcija prilikomobuke i demonstracije gradiva, gde je esto potrebnoimati "ist" virtuelni raunar pre prikazivanja gradiva.

Sve opcije podeavanja jednog virtuelnog raunara suprikazane na sledeoj slici:

Virtual PC je Microsoft besplatni softverski proizvodkoji omoguava pokretanje vie nezavisnih operativnihsistema u okviru raunara, odnosno njegovog operativnog

sistema. Svaki ovako kreirani operativni sistem se izvravau svom prozoru. Terminoloki, osnovni operativni sistemse zove "domain" (eng. host), a operativni sistempokrenut u njemu se naziva "gost" (eng. guest) ili

jednostavno virtuelna maina - skraeno VM.Domain i gosti su potpuno nezavisni i dele hardverske

resurse raunara na nain koji je mogue podesitinezavisno za svaki virtuelni raunar.

Na sledeoj slici je prikazan ekran raunara domainasa dve pokrenute virtualne maine:

Virtuelizacija

Tehnologija koja ovo omoguava se nazivavirtuelizacija. Njen razvoj su poetkom ezdesetih godinainicirali kompanija IBM i MIT univerzitet. Osnovni konceptpredstavlja sloj apstrakcije hardvera raunara domaina.

Na ovaj nain virtuelni raunar je nezavistan od stvarnoghardvera koji se nalazi kod domaina, to omoguavaprenosivost izmeu razliitih raunara

Microsoft Virtual PC

HOST OPERATIVNI SISTEMHOST OPERATIVNI SISTEM

HARDVER RAUNARAHARDVER RAUNARA

Drajveri, API,...

NIVO APSTRAKCIJENIVO APSTRAKCIJE

VIRTUELNI RAUNAR (GUEST) - OSVIRTUELNI RAUNAR (GUEST) - OS


10/49

10

Kreiranje virtualnog raunara

Instalacija Virtual PC 2004 aplikacije je jednostavna i uzizbor unapred ponuenih opcija se brzo zavrava.

Preuzimanje instalacije se moe izvriti sa Web lokacije:http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?

F a m i l y I d = 6 D 5 8 7 2 9 D - D F A 8 - 4 0 B F - A F A F -20BCB7F01CD1&displaylang=en

Veliina instalacija je oko 18 MB.

Demo korienja Virtual PC aplikacije se moe videti naWeb lokaciji:h t t p : / /www.mi c roso f t . com/w indows/ v i r t ua lpc /default.mspx

gde dalje treba izabrati vezu: Microsoft Virtual PC

2004 DemoPosle instalacije, moete pokrenuti Virtual PC. Poto

nije instaliran ni jedan virtuelni raunar, automatski sepokree arobnjak za kreiranje novog. U narednom tekstu,korak po korak je prikazan postupak kreiranja virtuelnograunara.

1. Korak - Opcije

Na poetku treba izabrati jednu od tri opcije:

Kreirati virtualnu mainu (eng. Create a virtualmachine) kreiranje nove VM korienjem arobnjaka.

Kreiranje virtualne maine korienjem inicijalnih opcija(eng. Use default settings to create a virtual machine) takoe kreiranje nove VM korienjem inicijalnihopcija koje se mogu kasnije izmeniti.

Opcije podeavanja virtuelnog raunara

File Name: ime virtuelnog raunara.

Memory: dodeljena koliina memorije.

Hard Disk (1-3): fizike lokacije vxd datoteka kojepredstavljaju jedan ili vie diskova virtuelnog raunara.

Undo Disk: da li je omoguena ova opcija i ako jeste,gde se nalazi vxd datoteka ovog diska

CD/DVD Drive: da li se koristi optiki ure

aj i na kojojgrani virtuelnog kontrolera se nalazi

Floppy Disk: da li se koristi disketna jedinica

COM1, COM2: da li se koriste serijski portovi domaina

LPT1: da li se koristi paralelni port domaina

Networking: koliko mrenih adaptera ima virtuelniraunar (najvie 4) i na koje fizike adaptere domainase oni vezuju. Na ovaj nain virtuelni raunar moe dase povee sa lokalnom mreom, Internetom ili drugimvirtuelnim raunarima.

Sound: da li je omoguena komunkacija virtuelnograunara sa zvunom karticom domaina.

Shared Folders: Deljeni direktorijumi. Korisna opcijakoja omoguava da se izabrani direktorijum nadomainu deli sa virtuelnim raunarom. Ako je opcijaukljuena, deljeni direktorijum se kod virtuelnograunara vidi kao eksterni disk


11/49

11

U ovom ekranu arobnjaka treba izabrati operativnisistem koji e kasnije biti instaliran na VM. Posledicaizbora je jedino koliina preporuene memorije usledeem koraku. Izaberite Windows XP i kliknite nadugme "Sledee".

4. Korak dodela memorije

Moete izabrati preporuenu koliinu memorije zaizabrani operativni sistem u predhodnom koraku ili

izabrati opciju "Podeavanje memorije" (eng. Adjustingthe RAM) i runo podesiti raspoloivu memoriju. Na slicisa sistemom koji ima 1GB memorije je podeeno da sepolovina, odnosno 512MB koristi za VM.

5. Korak podeavanje virtuelnog diska

Dodavanje postojee virtualne maine (eng. Add anexisting virtual machine) ako elite da dodatepostojeu VM ija je konfiguracija smetena u datotekusa vmc ekstenzijom.

Za novu VM, najbolje je izabrati prvu opciju i kliknuti nadugme Sledee (eng. Next).

2. Korak naziv i lokacija datoteke gde se nalazikonfiguracija VM

Datoteka sa ekstenzijom .vmce inicijalno biti kreiranau direktorijumu:My Documents\My Virtual Machines\Naziv VM.

U njoj se u XML formatu uvaju svi parametri VM, ime,lokacija diskova, dodeljena memorija i ostalo. Unesite Testza ime VM i kliknite na dugme "Sledee".

3. Korak izbor operativnog sistema


12/49

12

Na ovaj nain je mogue kreirati vie virtuelnih maina.Na slici je prikazana Virtual PC konzola sa upravokreiranom virtuelnom mainom "Test".

Prvo pokretanje virtualne maine

Pokretanje je jednostavno klik miem na virtualnumainu u listi i potom klik na dugme Start.

Poto je nova virtualna maina tek napravljena na njojnije instaliran ni jedan operativni sistem. Prilikom njenogpokretanja smo u istoj situaciji kao kod tek sklopljenog

raunara sa praznim ali formatizovanim diskom. Zbogovoga je neophodno u CD ureaj ubaciti butabilni CD saoperativnim sistemom ili bar butabilnu disketu u disketniureaj. Nakon ovoga instalacija operativnog sistema teeistim tokom kao na "pravom" kompjuteru.

Dodaci za virtuelnu mainu

Posle instalacije operativnog sistema na virtualnumainu je potrebno instalirati dodatke (eng. VirtualMachine Additions). Ovo se radi izborom stavke menija

Action -> Install or Update Virtual Machine Additions.Na ovaj nain se pokree instalacija dodataka zapokrenutu virtualnu mainu koji omoguavaju sledee: poboljanje perfomansi, pogotovo kod video prikaza

mogunost prevuci i pusti (eng. drag & drop) izmeuvirtuelne maine i domaina. Na ovaj nain jemaksimalno pojednostavljena razmena datoteke ilikompletnih direktorijuma izmeu VM i domaina, ali iizmeu dve virtuelne maine.

deljeni klipboard. Sve to je na klipboardu domaina je

mogue koristiti u VM i obrnuto.Dodaci za VM nisu neophodni za rad, ali ih svakako

treba instalirati.

Na raspolaganju su dve mogunosti: Izbor korienja postojeeg virtualnog diska (eng. An

Existing virtual disk), koja se koristi kada se prenosiVM sa jednog raunara na drugi.

Kreiranje novog virtualnog diska (eng. A new virtual

hard disk) ime se kreira nova datoteka na raunarudomainu.

Poto kreiramo novu VM sa novim diskom, trebaizabrati drugu opciju i kliknuti na dugme "Sledee".

6. Korak Izbor lokacije virtuelnog diska

Poto smo u predhodnom koraku izabrali opcijukreiranja novog virtualnog diska, sada treba izabratinjegovu lokaciju. Inicijalno, ispod direktorijumaMy Documents\My Virtual Machines e biti kreiran novipoddirektorijum sa nazivom VM upisanog u prvom korakui u njemu datoteka "Test Hard Disk.vhd" koja predstavljaprvi disk virtualne maine na koji e se kasnije instaliratioperativni sistem. Prihvatamo ponudjene opcije i kliknemo

na dugme "Sledee".

7. Korak zavrni korak arobnjaka


13/49

13

Zakljuak

Virtual PC i koncept virtuelizacije je izuzetno korisnamogunost svima koji demonstriraju, poduavaju ili ele

jednostavno da probaju ili testiraju nov softver betaverzije na brz i bezbedan nain.

Virtualna maina ni na koji nain ne utie na operativnisistem domaina, bez obzira ta se na nju instalira i proba.esto se upotrebljava u edukativne svrhe, testiranjefunkcionisanja softvera na razliitim operativnimsistemima, gde je od velikog znaaja "Undo" opcija.

Poto kreirana VM ne zavisi od hardvera domaina, jednostavnom kopiranjem vxd datoteka, moete pravitiidentine kopije operativnog sistema sa svim instaliranimaplikacija na raunare uenika.

Na slici je prikazana virtuelna maina sa instaliranim ipokrenutim okruenjem C# 2005 Express izdanjem:

Inicijalno, virtuelna maina se prikazuje u prozoru,meutim mogue je poveati prikaz preko celog ekrana(eng. full screen) kombinacijom tastera desni Alt + Enter.Ista kombinacija tastera vraa prikaz na reim prozora.

Zaustavljanje virtuelne maine

Kada treba "ugasiti" virtuelnu mainu, procedura je ista

kao prilikom zaustavljanja rada operativnog sistema. Osimovoga, VPC nudi opciju uvanja stanja (eng. Save state)virtuelne maine. Opcija je slina hibernaciji operativnogsistema, gde se trenutno stanje pokrenute aplikacijeuvaju. Sledee pokretanje VM je znaajno bre uzouvano stanje predhodne sesije.


14/49

14

Posetite internet adresu http://www.msn.com i na njojodaberite hotmail. Na ovoj strani treba pritisnuti Sign inispod New to MSN Hotmail? da bi kreirali novi korisnikinalog. Otvara se nova strana za izbor tipa korisnikognaloga sa podacima o uslugama koje se pruaju.

Odabraemo Free (besplatan) tip korisni

kog naloga.Sada treba popuniti prijavni formular koji sadri sledei

tekst (morate odgovoriti samo na polja sa zvezdicom (*)ispred teksta):

1. Create a Windows Live IDU polje *Windows Live ID [email protected]

upiite prvi deo vae e-mail adrese. Proverite da li takvaadresa ve postoji klikom na Check availability. Akopostoji pokuajte sa nekom drugom adresom.

2. Choose your passwordU polje *Type password treba uneti svoju lozinku kojasadri od 6-16 karaktera. Lozinka je tajna i nju nesaoptavajte nikome. Za lozinku nemojte koristiti imena,datume roenja i sl.

U polje *Retype password ponovite lozinku.Kada kreirate svoj nalog pomou korisnikog imena ilozinke moi ete pristupati vaem sanduetu elektonskepote.

3. This information is required

U polje E-mail address upiite vau alternativnu adresuelektronske pote ako je ve imateU polje *Question iz padajue liste odaberite neko od

ponuenih pitanjaU polje *Secret answer dajte odgovor na odabrano

pitanje.

Ako zaboravite svoju lozinku bie Vam postavljeno ovopitanje i tanim odgovorom na njega dobiete novulozinku.

4. Your informationU polje *First Name unesite svoje ime.U polje *Last Name unesite svoje prezime.U polje *Gender (pol) odaberite jednu od mogunosti:

male (muki) ili female (enski).U polje *Birth year unesite godinu vaeg roenja kao

etvorocifreni broj.U polje *Country/Region iz padajue liste odaberite

Serbia, Montenegro.U polje *City/Region iz padajue liste pronaite grad

(npr. Beograd).U polje *Postal Code unesite potanski broj .

E-mail skraenica se upotrebljava za termin

elektronska pota (eng. Electronic mail) koji je jedan odosnovnih servisa interneta. Funkcionie na slian nain kaoklasina pota ali se podaci razmenjuju u elektronskomobliku. Da bi dobili elektronsku potu, osim raunara sapregledaem Interneta ili specijalnim programom zaelektronsku potu, morate da posedujete svojuelektronsku adresu. Elektronsku adresu moete dobiti odsvog provajdera (davaoca) internet usluga ili je otvoriti nanekom od besplatnih servera elektronske pote naInternetu. Oba naina imaju svojih prednosti i mana. Akoimate sopstveni raunar i razmenjujete manji broj poruka

onda je dobro da zadrite adresu koju vam daje provajder.Korisno je i to to moete pisati poruke i itati preuzetupotu i dok niste povezani na Internet. Problem moenastati kada elite da proitate potu sa nekog drugograunara jer vei broj provajdera ne daje mogunostitanja pote preko internet pregledaa ili dok nistepovezani na njih.

Naalost, jo uvek veliki broj korisnika nije umogunosti da poseduje sopstvene raunare. Meutim,oni su im dostupni na radnom mestu, u kolama, kodprijatelja, u Internet kafeima ili na drugi nain. Za ove

korisnike povoljnije je korienje e-mail adresa besplatnihweb mail servera. Korienjem ovih servera pota se moepregledati sa bilo kog raunara koji je povezan na Internetbez ikakvih podeavanja. Pota se pregleda preko Internetpregledaa (npr. Internet Explorer-a). Mana je to moratebiti povezani na Internet dok piete ili itate potu. Ovajproblem je reen tako to veina ovih sajtova nudi dvanaina pregleda pote. Kada radite na svom raunarupotu moete preuzeti na svoj raunar i itati je i pisatidok niste na vezi, a kada niste za svojim raunarom potu

moeteitati i pisati kroz Internet pregleda

.

Postoji vei broj sajtova koji nude ove usluge, kakostranih tako i domaih. Neki od njih su:http://www.msn.com , http://www.mail.yahoo.com ,http://www.google.com , http://www.serbiancafe.com ,http://www.email.co.yu .

Registracija novih korisnika je skoro identina nasvakom od njih, a ovde emo objasniti detaljno postupakregistracije na MSN (Microsoft Network) Hotmail-u.

Korienje naloga elektronske pote nabesplatnim serverima elektronske pote


15/49

15

Sada moete proitati tekst poruke. Ako neko eli davam osim teksta poalje i fotografiju, video snimak ilimuziku uinie to dodavanjem priloga tekstualnoj poruci.

Ako poruka sadri prilog (eng. Attachment) ispod

podataka o poiljaocu nalazi se spisak priloga. Klikom nanaziv priloga vri se pregled priloga na viruse i ako jeprilog ispravan moe se preuzeti klikom na DownloadFile.

5. Type the characters you see in this pictureU polje *Type characters upiite tekst koji je ispisan u

polju Picture.

6. Pritisnite taster I accept da bi prihvatili ponuene

uslove i kreirali svoju mail adresu.Dobiete odgovor da li je va korisniki nalog prihvaeni pritiskom na Continue otvorie se vae sandueelektronske pote pomou koga moete preuzimati i slatisvoje poruke.

Pored korienja elektronske pote ova internet adresavam moe posluiti za razmenu instant poruka prekoWindows Messenger-a.

Rad sa elektronskom potom

Svaki put kada elite da poaljete ili primite e-mail, uinternet pregledau otvorite adresu izabranog webservera, u naem primeru je to www.hotmail.com. Da biste se prijavili na svoj nalog i pristupili ba vaemsanduetu, upiite u polje E-mail address svojuelektronsku adresu, u polje Password lozinku i pritisnitena Sign In ili pritisnite taster Enter na tastaturi.

Preuzimanje poruka

Kada se uita sledea stranica kliknite na Mail da bipreli u deo za rad sa potom i proverili vae "potanskosandue". Ako ima novih poruka na levoj strani prozorapored rei Inbox stajae broj novopristiglih poruka. Ucentralnom delu prozora nalazi se spisak pristiglih porukasa podacima o poiljaocu, naslovu poruke, veliini poruke,datumu kada je poslata, prilozima, stepenu vanostiporuke. Otvaranje poruke vri se klikom na ime poiljaoca(eng. Sender) ili na naziv (eng. Subject) poruke.


16/49

16

Odgovaranje na pristiglu poruku i prosleivanje poruke

Ako elite da odgovorite poiljaocu na pristiglu porukukliknite na Reply. Otvorie se nova poruka sa automatskiupisanom adresom u polju To. U telu poruke bie upisankompletan sadraj poruke na koju odgovarate jer je obiaj

u elektronskoj komunikaciji da odgovor sadri kopijuporuke na koju se odgovara. Upisani sadraj moeteobrisati delimino ili u celosti. Dodajte tekst poruci ipoaljite je klikom na Send.

Ako elite poruku da prosledite nekome kliknite naForward. Otvorie se nova poruka sa upisanim sadrajem.Treba dodati adresu primaoca u polje To i poslati poruku.

Brisanje poruka

Uoite kvadratie za ekiranje na poetku svakog redagde je opisana poruka. Klikom moete obeleiti (ekirati)svaku od poruka. Obeleene poruke moete obrisatiklikom na Delete.

ta je dobra lozinka za nalogelektronske pote?

Lozinka (eng. password) za Va nalog elektronskepote, ba kao i klju od potanskog sandueta,omoguava da samo Vi pristupite i itate svoju potu. Ako

je lozinka slaba, zlonamerni ljudi mogu da probaju ieventualno uspeju da otvore vae sandue elektronskepote. Slaba lozinka ima manje od 6 karaktera, ima celo ilidelove korisnikog imena, pisana je samo malim ili samovelikim slovima. Jaka lozinka ima preko est karaktera isadri osim slova cifre i simbole kao to su ! ili #.

Kada se poruka preuzme na raunar pojavljuje se okvirza dijalog sa pitanjem da li prilog treba otvoriti, sauvatina raunaru ili odustati od priloga. Za preuzimanje klikniteSave, a za odustajanje Cancel.

Slanje porukeDa biste Vi napravili i poslali novu poruku kliknite na

New Message. U polje To upiite adresu primaoca. Upolje Cc upiite adrese na koje treba poslati kopije poruke,a u polje BCC adrese na koje treba poslati kopije porukeali da ostali primaoci nemaju informaciju o tome. U poljeSubject upiite naslov poruke. Napiite tekst same poruke.

Ako poruci elite da dodate prilog kliknite na Attach iodaberite File. U polje FindFile unesite putanju dodatoteke na svom raunaru ili na webu koju kao prilog

dodajete poruci. Da bi ste lake pronali fajl i automatskiupisali njegov naziv, kliknite na Browse. U okviru zadijalog Choose file pronaite dati fajl i pritisnite na Open.Odabrana putanja do fajla treba da bude upisana u poljeFindFile. Pritisnite OK and Attach Another da dodateporuci jo neki fajl ili OKda prenesete fajl/ove na mailserver. Dok traje prenos imaete poruku na ekranu Pleasewait while we upload your file. Nakon toga vratiete se upisanje poruke. Da poaljete poruku kliknite na Send, a dasnimite poruku bez njenog slanja kliknite na Save asDraft. Kasnije ovu poruku moete dopisati i poslati.


17/49

17

Windows - automatsko gaenjeraunara

Pokrenut je neki dugotrajni posao na raunaru. Prenos

podataka sa Interneta, defragmentacija diska, kompresijavideo materijala ili neto slino. Poznato je koliko vremena

je potrebno za ovu operaciju i bilo bi jako zgodno da seraunar automatski ugasi nakon zadatog vremena.

Na Internetu ima vie besplatnih programa koji ovoomoguavaju jednostavno se zada vreme kada treba daugase raunar. Ree je poznato da svaki Windows imaugraenu slinu funkcionalnost koja se uz malo trudamoe prilagoditi potrebama.

U pitanju je program pod (sasvim oekivanim) nazivomshutdown.exe koji se nalazi na lokaciji instalacijeWindowsa, u poddirektorijumu System32. Na veiniraunara to e biti lokacija c:\windows\system32.

Ovaj program se kontrolie pomou parametara komadnelinije koji imaju sledeu sintaksu:shutdown.exe s t xxx Prekida s oznaava da elimo da ugasimo raunar

(eng. shutdown).

Prekida t oznaava da ne elimo odmah to dauradimo ve posle isteka zadatog vremena (eng. time)

Vrednost koja se unese umesto xxx oznaava brojsekundi posle kojih e se raunar ugasiti.

Na primer: shutdown.exe s t 3600 e ugasitiraunar za 1 sat. Treba obratiti panju na razmake izmeuprekidaa i vrednosti broja sekundi.

Kako praktino upotrebiti ovaj program?Najjednostavnije ga je pokrenuti iz run dijaloga. Kliknitena Start meni Windowsa i potom na stavku Run ili

jednostavnije kombinacijom tastera Windows i R natastaturi. Sada treba ukucati predhodni primer:

Microsoft Word - snimanjedokumenta

Microsoft Word poseduje opci ju "Brzosnimanje" (eng. Fast save) koja kada je ukljuena

neznatno ubrzava operaciju snimanja dokumenta na disk.Meutim, brzo snimanje na kraj datoteke .doc samododaje sve izmene koje su izvrene na dokumentu.

Posledica ovoga je poveana veliina datoteke. Kada sena dokumenti izvri puno izmena, rezultujua datoteka jemnogo vea nego to je realno potrebno. Da bi dokumentbio regularno i optimalno snimljen, poeljno je iskljuitiovu opciju.

Ovo se moe uraditi izborom Word menija Alati (eng.Tools) i stavkom Opcije (eng. Options). U otvorenomdijalogu treba izabrati jeziak Snimanje (eng. Save),iskljuiti opciju Dozvoli brza snimanja (eng. Allow fastsaves) i kliknuti na dugme U redu (eng. OK) kao to jeprikazano na slici.


18/49

18

ta je ZIP datoteka?

Da bi se smanjila veliina datoteke koja se preuzima sa

interneta ona se moe zapakovati nekim odspecijalizovanih programa. Zato kada aljete npr. nekiveliki Word fajl ili neka fotografiju moete da iskoritite nekiod programa - arhivera da smanjite njegovu veliinu i brega poaljete. Primalac e i sam bre preuzeti takozapakovanu datoteku, ali mora da je prvo otpakuje, uzpomo programa za arhiviranje (isti program moe dazapakuje i da otpakuje datoteku).

Najee se datoteke pakuju u ZIP i u RAR format kojeprepoznajete tako to se ove skraenice nalaze posle take

iza naziva datoteke. Na Internetu ima dosta besplatnihprograma za arhiviranje. Neke od njih moete nai nasledeim adresama:

http://www.7-zip.org/

http://www.izarc.org/

http://www.zipgenius.it/eng/index.php

Naravno, umesto 3600 sekundi, ukucajte potrebnuvrednost i kliknite na dugme "U redu" (eng. OK).

Na ekranu se pojavljuje sledei dijalog koji unazadodbrojava vreme do iskljuenja raunara:

Na prvi pogled ini se da ne postoji nain zaponitavanje ove naredbe. On naravno postoji i svodi sena njeno ponovno startovanje sa prekidaem a(eng. abort).

Ponovo pokrenite run dijalog i ukucajteshutdown.exe a kao to je prikazano na slici:

Nakon ovoga se zaustavlja odbrojavanje i raunar neebiti automatski ugaen.


19/49

19

Dodavanje nepotrebnih Enter pravie samo problemekod preloma teksta.

Definisanje parametara paragrafa vri se u okviru zadijalog Paragraph. Na tabulatoru Indents and Spacingpodeavaju se:

poravnanje teksta paragrafa u polju Alignment (levo,centralno, desno ili obostrano poravnanje).

pomeranje teksta od ivice margina - u poljuIndentation moe se tekst paragrafa pomeriti odmargina (od leve margine definisanjem vrednosti upolju Left i od desne definisanjem vrednosti u poljuRight) ili se tekst moe izvui preko margina ako sepostave vrednosti za ivice teksta sa znakom minus.

uvlaenje prvog reda teksta paragrafa se vri u poljuSpecial izborom First line gde se moe definisati

uvlaenje prvog reda teksta paragrafa od leve margineza eljenu vrednost ili izborom Hanging uvlaenjeostalog teksta (svih linija osim prve) za veliinuunesenu u polje By.

prazan prostor izmeu paragrafa u delu Spacingdefinie se prostor oko paragrafa. Da bi dodali prazanprostor iznad paragrafa potrebno je u polju Beforezadati veliinu tog prostora, a u polju After zadaje seveliina praznog prostora ispod paragrafa. Prazanprostor ispod paragrafa se sabira sa praznimprostorom iznad sledeeg paragrafa.

podeavanje rastojanja izmeu linija samog paragrafa u polju Line spacing definie se ova vrednost(Singl normalan prored, 1,5 lines poveanorastojanje izmeu linija, Double dvostruki prored...).

Tabulator Line and Page Breaks slui za kontrolupodele pasusa na stranice. Izborom opcije Window/Orphan control spreava se pojava usamljenih redova nakraju i poetku stranice, odnosno obezbeuje postojanjebar dva reda teksta.

Opcija Keep lines together slui da se sve linije jednogpasusa nalaze na istoj strani. Pomou Keep with next vrise zdruivanje paragrafa sa sledeim paragrafom, tako dase oni nalaze na istoj strani. Page break before se dodajeparagrafima kojima se otpoinje pisanje novih strana.

Sva podeavanja i formatiranja pritiskom na tasterEnter se prenose sa predhodnog na sledei paragraf.

NEKOLIKO SAVETA ZA UREIVANJE I TAMPU SKRIPTIZA NASTAVU (1/2)

Imate ve napisane pripreme za as, a udbenik izvaeg predmeta ne postoji ili ga ne koristite iz drugihrazloga. Od vaih priprema mogao bi nastati jedan lepudbenik, zbirka zadataka ili skripta, u svakom sluajudobar nastavni materijal.

Evo par saveta kako da uredite svoj nastavni materijal,da numeriete strane, dodate zaglavlje i podnoje strana,dodate automatski sadraj tekstu, spisak slika i spisaktabela i odtampate ih za svoje uenike.

Podeavanje stranePre nego to ponete da unosite tekst u dokument

podesite veliinu strane i margine vaeg dokumenta. PodDatoteka (eng. File) okviru za dijalog podeavanja strane(eng. Page Setup) na tabulatoru za margine (eng.Margins) podesite gornju (eng. Top), donju (eng.Bottom), levu (eng. Left) i desnu (eng. Right) marginu.

Ako piete tekst sa levim i desnim stranama, umestoleve i desne postojae unutranja (eng. Inside) i spoljanja(eng. Outside) margina. Polje za marginu Gutter

predstavlja slobodan prostor namenjen za korienjestrana. Orjentacija papira moe se postaviti na uspravan(eng. Portrait) ili poloen (eng. Landscape). Da binapravili tekst sa levim i desnim stranama svoje skripte,umesto Normal odaberite Mirror margins u poljuMultiple pages. Na tabulatoru Paper u polju zapodeavanje veliine papira (eng. Paper size) izaberiteveliinu papira za tampu (npr. A4). Veliina zaglavlja ipodnoja strane (eng. Header and Footer) definie se natabulatoru Layout. Na njemu se moe odrediti i gde senastavlja tekst posle prekida sekcije (na novoj strani, u

novoj koloni, na levoj ili desnoj strani). Ovde se moepodesiti i vertikalno poravnanje teksta (eng. Verticalalignment) tako da tekst bude poravnat po vrhu, sredini,podnoju ili od vrha do podnoja strane.

Podeavanje paragrafa

Tekst se u MS Word-u unosi po paragrafima(pasusima). Paragraf ini tekst otkucan izmeu dvapritiska na taster Enter, odnosno paragraf se odvaja odsledeeg pritiskom na tester Enter. Da bi poveali

rastojanje izmeu dva paragrafa nije potrebno dodatiprazan red (paragraf), ve se to ini definisanjemdvostrukog razmaka pri podeavanju parametaraparagrafa.

Pisanje skripti (1)


20/49

20

U polju Style for following paragraph odreuje se stilnarednog paragrafa. Za nove stilove za naslove u ovompolju treba staviti naziv stila za tekst koji ide ispod naslovada ne bi morali runo da menjamo stil pisanja.

Pri definisanju novog stila, u delu Formattingprikazane su neke od glavnih karakteristika ovog stila. Ovekarakteristike se mogu promeniti preko tastera Format iizborom odgovarajueg okvira za dijalog. Ako novi stildodamo bazi stilova ekiranjem opcije Add to templatemoi emo da ga koristimo i u narednim dokumentima.

Stilovi, ponueni ili oni koje smo sami napravili, moguse menjati. Stil koji menjamo treba pronai u spisku Pickformatting to apply, klikom na strelicu na dole otvara sepomoni meni i treba izabrati opciju Modify. Otvorie se

okvir za dijalog Modify Style koji je isti kao New Style.Da bi primenili stil na neki paragraf dovoljno je da sekursor nae u tom paragrafu i da na paleti Formattingpreko ikonice Style odaberemo dati stil. Ako elimo daunosimo tekst nekim stilom prvo treba odabrati stil paunositi tekst.

Definisanje stilova je znaajno i zbog izradeautomatskog sadraja dokumenta. Automatski sadrajpored lake i bre izrade i automatskog auriranjaomoguava i brzo kretanje po dokumentu. Naslovi usadraju su hiperlinkovi i pritiskom na njih (uz pritisnut

CTRL taster sa tastature) prei ete na stranu gde se tajnaslov nalazi.

Paragrafima ili delovima selektovanog teksta mogu sedodati okviri bez ili ispunjeni bojom i/ili rafurom. Na ovajnain se mogu izdvojiti definicije, saveti, naslovi i sl. To sepodeava u okviru za dijalog Borders and Shading. Natabulatoru Borders u polju Setting moe se dodeliti okvir

Box, okvir sa senkom Shadow, 3-D okvir, samo pojedinelinije okvira Custom ili se mogu ukinuti okviri sa None. Upolju Style vri se izbor tipa okvirnih linija, u polju Colorzadaje se boja a u polju Width debljina linija. Prekoikonica u delu Preview mogu se dodati ili ukloniti neke odokvirnih linija.

Preko polja Apply okvir se moe dodati paragrafu,selektovanom tekstu, elijama ili tabeli. Okviri se mogudodati i strani, podeavanjima na tabulatoru Page Border.

Na ovom tabulatoru postoji mogunost dodavanjadekorativnih okvirnih linija Art. Okviri se mogu dodati

svim stranama, samo prvoj strani, prvoj strani svakesekcije ili celoj sekciji. Pored okvirnih linija paragrafu semoe dodati obojena ili rafirana pozadina. Dodavanjepozadine paragrafu, selektovanom tekstu, eliji ili tabelivri se na tabulatoru Shading. Boja popune pozadine, akotampate skriptu u boji, vri se izborom boje iz polja Fill,izbor tipa rafure preko polja Style (u delu Patterns) aodreivanje boje rafure preko polja Color.

Stilovi

U dokumentu, kao to je vaa skripta, ne treba da budesve ispisano istim stilom (istim fontom, veliinom slova,isto poravnato, ...). Jednim stilom ete ispisati naslovepoglavlja, drugim naslove lekcija, treim definicije,etvrtim obian paragraf tekst...

Da bi svi naslovi poglavlja bili identino napisaninajbolje je definisati stil za naslove. Stil predstavlja skupkarakteristika za formatiranje. Osim za naslove, trebadefinisati stilove i za paragrafe, komentare, definicije i dr.

Time obezbeujemo standardizaciju svih delovadokumenta. Mogu se koristiti ve ponueni stilovi kao to

je Heading 1 za naslove prve vrste, Heading 2 za naslovedruge vrste, Normal za obian paragraf tekst, Header zazaglavlje itd. Ovi stilovi se mogu i modifikovati, a ako vamne odgovaraju mogu se napraviti i novi stilovi.

Pravljenje novih stilova vri se pokretanjem Styles andFormatting task panela sa linije padajuih menija Format,i pritiskom na taster New Style. Pojavljuje se okvir zadijalog New Style. U polju Name treba dati ime novomstilu, npr. naslov poglavlja. U polju Style type

odreujemo da li je stil za paragraf ili za slova. PoljemStyle based on odreuje se poetni stil ijommodifikacijom dobijamo novi stil.


21/49

21

Traenje sadraja nepoznate rei omogueno je uirilici i u latinici. Dovoljno je ukucati par slova kojimapoinje re i dobijaju se objanjenja za sve rei kojepoinju tim slovima (a do sada su uhnesene u renik).Renik za sada sadri veliki broj rei koje su izvedene iz

drugih jezika, a mali broj rei koje su originalno srpske.

Oblasti: srpski jezik

Jezik: srpski

Hipertekstualna enciklopedija pojmova iz oblasti fizike,

hemije i biologije

Koncizan i ist concept hipertekstualne enciklopedijerealizovala je Georgia State University za oblast fizike naasdresi http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase, zaoblast hemije na adresi http://hyperphysics.phy-

astr.gsu.edu/hbase/chemical, za oblast biologije na adresihttp://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/biology .

Dva renika srpskog jezika

Na sajtu http://www.rasprog.com/ moete preuzetisrpski renik sa 300.000 rei i oko 1.500.000 znaenja.

Program nije hardverski zahtevan, radi i na starijimpresonalnim raunarima sa Windows operativnimsistemom. Autori su napravili i RAS programski paket zaobradu srpskog jezika na raunaru sa korektorom zaproveru ispravnosti teksta, hifenatorom za podelu rei naslogove i konvertorom za konverziju iz irilice u latinicu (iobratno) koji vri i sreivanje interpunkcije.

Renik treba preuzeti sa www.rasprog.com/html/SrpskiElRec_instalacija.zip i treba raspakovati ZIP fajl (fajl

je vrlo veliki 71.1 MB i preuzimanje moe da bude

problem za sve koji imaju sporu internet vezu). Posleuspene instalacije renika treba izvriti registraciju zakorienje ovog besplatnog programa na adresi http://www.rasprog.com/html/8_0_11_e_recnik_regist.html.

Razvojna verzija slobodnog servisa Vokabular saoptim srpsko-srpskim renikom i mogunostima

pretraivanja je dostupna na Internetu na adresi http://www.vokabular.org/

Projekat izrade vokabulara je zamiljen kao volonterskii otvoren za saradnju sa svima koji su zainteresovani. Cilj

je da se, vremenom, saradnjom strunjaka za srpski jezik,programera i posetilaca, stvori obiman fond rei srpskog

jezika koji je kroz namenske aplikacije dostupan svima bezogranienja. Autori pozivaju sve zainteresovane dauestvuju u razvoju ovog projekta. Nastavnicima srpskog

jezika, osim uea u samom projektu, moe biti

interesanantno da se ukljue u raspravu o srpskom jezikukoja se vodi na ovoj na forumu ovog sajta.

Obrazovni materijali na Internetu


22/49

22

Ovo su lepi primeri svrsishodno napravljenih Internetresursa, gde je funkcionalnost podreena vizuelnomutisku. Organizacija resursa podrava predstavljanje vezeizmeu informacija a ne samo informacije, pristupelektronskom uenju prema kognitivnim teorijama i

pojmovi su organizovani i vizuelno povezani u mapamainformacija. Za pregled kompletne liste pojmova treba naprvoj stranici kliknuti na internet link Index. Svaki pojam jeprikazan na nivou definicije i formule.

Oblasti: fizika, hemija i biologija

Jezik: engleski

NBII portal biolokih infromacija

Ameriki nacionalni resurs biolokih informacijahttp://nbii.gov je pouzdan izvor infomacija koje mogu dase pretrauju po kljunoj rei, ali su i lepo organizovane uceline: Biljke, ivotinje i drugi organizmi (eng. Plants,Animals and other Organizms), Stanita (eng. Habitats),

Ekoloka pitanja (eng. Ecological Topics), Regionalneinformacije (eng. Geographical Perspectives) i Alati (eng.Toolkits).

U okviru celine Biljke, ivotinje i drugi organizmi odvelike praktine koristi moe biti Digitalne slike (eng.Digital Images) http://images.nbii.gov gde je dat velikibroj slika visokoh kvaliteta koji nastavnici i uenici i bezznanja engleskog jezika mogu da pretrauju jer su slikegrupisane u oblasti koje su vizuelno izdvojene.

Ekoloka pitanja predstavljaju izvor ideja i materijala

koji mogu da pomognu da se pripremi as biologije naaktuelne teme genetske raznovrsnosti, ugroenih vrsta iinvazivnih vrsta, problema izumiranja vrsta koje opraujubiljke, bolesti meu divljim ivotinjama i dr.

Tezaurus strunih termina, informacije o amerikim iinternacionalnim konferencijama na teme kojima se sajtbavi, te obiman pregled drugih internet resursa prikazanisu pod Toolkit.

Oblasti: biologija

Jezik: engleski


23/49

23

Tehnoloki resursi u uionici

Uenici moraju da imaju raunare sa pristupomInternetu da bi dovrili sve delove ovog poglavlja.

Na svakom od raunara treba da bude instaliranInternet pregleda, kao to je Microsoftov Internet

Explorer.

Materijali za instruktore

Preporuuje se da predava ima raunar i pristupInternetu. Bilo bi veoma korisno ako biste mogli daprikazujete sadraj svog ekrana studentima dok rade naovom poglavlju.

Preporuene Web lokacije

NetSmartz: http://www.netsmartz.org Stay Safe Online: http://www.staysafeonline.com/

play.htm CyberPatrol: http://www.cyberpatrol.com Safe Teens: http://www.safeteens.com Safe Kids: http://www.safekids.com

Dodatni materijali i resursi

Za uenike

Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputitestudente na lokaciju Webopedia, na adresi http://www.webopedia.com

Uenici mogu da pogledaju video zapise na adresi:http://www.netsmartz.com

Za nastavnike

Temeljan vodi za antivirusne programe:http://www.microsoft.com/technet/security/guidance/avdind_0.mspx

Coalition Against Unsolicited Commercial Email:http://www.cauce.org/about/faq.shtml Spisak Adware i Spyware softvera:

http://www.doxdesk.com/parasite Spyware Information Weekly:

http://www.spywareinfo.com CEXX: http://cexx.org/adware.htm

U ovom serijalu dajemo predlog za izvoenje nekolikoasova informatike, sa spremljenim pripremama za

nastavnika, materijalima iz kojih uenici u

e, stranama zabeleke uenika i testom znanja. Materijale za uenike

moete odtampati i podeliti uenicima.

U ovom poglavlju uenici e istraiti neke od opasnostina mrei i nauiti kako da smanje taj rizik..

Priprema za nastavnike

U ovom poglavlju, uenici e razmatrati sledea pitanja: Ko eli pristup mom raunaru? Ko me posmatra? Kako da se branim od takvih osoba? Kako ljudi mogu da dou do informacija na mom

raunaru i zato ele da dou do njih? Kako da uvam svoje informacije bezbednim? Ko bi eleo da me povredi i kako bi me pronali? Kako da ostanem bezbedan na mrei?

Pregled poglavlja

Ovo poglavlje nudi uenicima mogunost da istraekoje mere za zatitu treba da preduzmu kada koristemreu i kada su na Internetu. Poglavlje se bavi trimaglavnim stvarima: Zatitom raunara i mree Zatitom sebe od onih koji pokuavaju da pristupe

vaih linih informacija Zatitom sebe od onih koji ele da vam naude

ta treba prethodno uraditi

Zavrite poglavlje iz predhodnog broja pre nego toponete sa radom na ovom poglavlju da bi uenici moglida razumeju kako funkcionie Internet.

as informatike (3)Zatitite sebe na mrei

POTREBNO VREME ZA OVO POGLAVLJE270 minuta ukljuujui praktine vebe


24/49

24

Neeljena e-pota

Ako imate primere za neeljenu e-potu, pokaiteuenicima jer ete im ukazati na razliite vrste sa kojima semogu susresti.

Ko me posmatra?

Naglasite da nije svaki softver koji prati promene namrei lo. Svaka osoba mora da odlui koliko informacijaeli da deli.

Reklamna softverska aplikacija (Adware) i Softver zaneautorizovano praenje korisnika (Spyware)

Razgovarajte o alatkama i role custom alatkama kojeprate promene na mrei. Ako budete imali vremena,

pogledajte neke od veza za softver koji je kreiran da biblokirao reklamne softverske aplikacije i Softver zaneanutorizovano praenje korisnika. Uporedite razliiteprograme i pogledajte koje razlike postoje.

Kolaii

Naznaite da kolaii mogu biti od pomoi. Dajteprimere na koji se nain kolai moe koristiti na razliitimlokacijama.

Veba: Ispitivanje i ienje kolaiaDovrite ovu vebu nakon razgovora na asu o kolaiima.

1. Na radnoj povrini kliknite dvaput miem na ikonu Mojraunar (My Computer).

2. Kliknite dvaput miem na stavku Lokalna disk jedinica(C:) (Local Disk (C:)), kliknite dvaput miem da bisteotvorili fasciklu Dokumenti i postavke (Documents andSettings), dvaput miem kliknite na fasciklu za uenike, azatim kliknite dvaput na fasciklu pod nazivom Kolaii(Cookies).

3. Neka uenici kliknu dvaput miem na tekstualnedatoteke da bi prikazali sadraj datoteke kolaia uprogramu Notepad.

4. Zatvorite prozore programa Notepad i fasciklu Cookies.

5. Neka uenici pokrenu pregleda

6. Kliknite na stavke Alatke, Internet opcije (Tools, InternetOptions).

Cyber Alert System: http://www.us-cert.gov/cas/tips/ST04-004.html

Dobre bezbednosne navike: http://www.us-cert.gov/cas/tips/ST04-003.html

Bezbednost raunara kod kue: http://www.us-

cert.gov/reading_room/HomeComputerSecurity

Pregled po temamaSledei odeljak prati prirunik za studente i u njemu se

nalaze dodatni komentari i vebe koje se mogu koristititokom ovog kursa.

Kako da zatitim sebe od onih koji pokuavaju danapadnu moj raunar?

Razgovarajte o znaaju bezbednosti na mrei. Nekauenici podele neke prie koje su uli o problemima namrei. Pokuajte da izbalansirate mit, urbanu legendu iinjenice.

Objasnite im da se u ovom odeljku bavite napadima naraunarsku mreu.

Ko eli da me napadne?

Pitajte uenike da li ita znaju o ljudima koji supokuali da napadnu raunare.

Hakeri

Kada budete razgovarali o Napadu uskraivanja usluga(Denial of Service Attack), za primer koristite autoput upicu. Toliko mnogo automobila eli da stigne do kue uisto vreme da dolazi do zastoja, sa samo malimpomeranjem napred dok se saobraaj opet ne proredi.

Naglasite da ovi hakerski napadi nisu zabavni. Oniuzrokuju tetu i mogu da dovedu do velikih kazni izatvora.

Virusi i crvi

Razgovarajte o bilo kom linom iskustvu koje ste imalisa virusima, bilo pozitivnom ili negativnom.

Razgovarajte o zatiti od virusa u kolskim mreama.Ukoliko budete imali vremena, neka uenici pogledaju

spisak virusa na Web lokaciji McAfee ili nekim drugimslinim lokacijama.

Ako bude bilo vremena na asu, neka uenicipregledaju spiskove lokacija sa vie informacija o virusima.Ako ne budete imali vremena, obavezno ukaite na telokacije.

Veba na asu: 15 minuta


25/49

25

Naini koji vam mogu pomoi da izbegnete virus

Trebalo bi da pregledate savete i pogledate da li nekood uenika ima neke dodatne savete koji su efikasni.Moete podeliti te savete sa svima na asu.

Veba: Zatita vaeg sistema i Windows Bezbednosnicentar (Windows Security Center)

Dovrite ovu vebu nakon razgovora na asu ozatitnim zidovima i antivirusnom softveru. Ukoliko jemogue, neka svaki od uenika radi sam na svojoj radnojstanici.

1. Zamolite uenike da se upoznaju sa WindowsBezbednosnim centrom, i neka pregledaju svaku odpostavki za Windows Zatitni zid (Windows Firewall),Automatsko auriranje (Automatic Updates), i Zatitu odvirusa (Virus Protection) (ukoliko je instalirana). Sa menijaStart, kliknite na stavku Kontrolna tabla(Control Panel).Izaberite stavku Bezbednosni centar (Security Center),da biste otvorili prozor Windows Security Center.

2. Kliknite na opciju Windows zatitni zid (WindowsFirewall) ispod teksta Manage security setting for: dabiste pogledali opcije postavke za Windows Firewall.

3. Kliknite na svaku od kartica dijaloga Windows Firewallda biste pokazali uenicima koje sve vrste postavki nudiWindows Firewall.4. Kliknite na dugme U redu (OK) da biste zatvorili prozorWindows Firewall.

5. Kliknite na opciju Automatsko auriranje (AutomaticUpdates) da biste pogledali opcije postavki za AutomaticUpdates.

6. Kliknite na dugme U redu (OK) da biste zatvorili prozorAutomatic Updates. Uverite se da je izabrano radio dugmeAutomatic (preporueno).

7. Otvorite program Internet Explorer i idite na Weblokaciju koja pravi iskaue prozore (pop-up window).

Onemoguite bloker iskauih prozora (Pop-up blocker)programa Internet Explorer. Iz menija idite na stavkuAlatke (Tools) i izaberite Bloker iskauih prozora (Pop-Up Blocker) meni.

8. Onemoguite bloker iskauih prozora programaInternet Explorer tako to ete izabrati opciju Turn offPop-Up Blocker.

9. Ponovo posetite istu Web lokaciju. Uoite razliku.10. Ponovo omoguite blokera iskauih prozora.

7. U odeljku Temporary Internet files, kliknite na fascikluSettings.

8. Kliknite na opciju Izbriite kolaie (Delete Cookies),kliknite na dugme U redu (OK), zatim kliknite na dugme Uredu (OK), da biste zatvorili prozor za opcije.

Alatke za prismotru

Objasnite da FBI treba da ima nalog za pretres da bimogao da pretrai sadraj raunara.

Softver za roditeljsku kontrolu i blokiranje

Dajte primere na asu legitimnih pretresa koji se nemogu izvriti do kraja zbog blokiranja.

Razgovarajte o pravilima koja postoje u vaoj koli

vezano za blokiranje lokacija.

Na koji nain da drim dalje od sebe ovakve ljude?

Objasnite da, iako nije 100% sigurna, kombinacijaalatki i bezbednosne prakse moe umnogome da smanjirizike za va sistem.

Zatitni zidovi

Razgovarajte na koje sve naine zatitni zid moe

pomoi u zatiti mree.

Antivirusni softver

Ako vaa kola ima instaliran antivirusni softver,pogledajte ga i razoravajte o tome kako on funkcionie.Moete izvriti skeniranje svakog od raunara i objasnitirezultate. Ako nemate pristup softveru u koli, moete

posetiti neke od veza za antivirusni softver i preuzetidemonstraciju tako da uenici mogu da rade sa softverom.

Softver protiv neeljene e-pote

Takoe moete pogledati bilo koji softver protivneeljene e-pote koji je instaliran na kolskom raunaru.Ako to nije mogue, posetite neke od veza koje vode kalokacijama koje nude softver protiv neeljene e-pote iuporedite ga i utvrdite koje razliite karakteristike imaju.

Beleka: Uenici e pogledati video zapis na kraju ovogodeljka kojie u vie detalja prikazati zatitne zidove.


26/49

26

4. Idite do kraja stranice i kliknite na Order. Naznaiteuenicima da se na ovom nivou ne pojavljujebezbednosna lock ikona.

5. Kliknite na stavku Check Out.

6. Pokaite na https protokol u okviru za tekst Address i

na katanac na statusnoj traci.7. Kliknite na dugme Cancel.

8. Kliknite na Remove da biste izbrisali stavku iz korpe zakupovinu.

9. Zatvorite pregleda.

Kako da se zatitim od onih koji ele da minaude?

Ohrabrite uenike da odmah ponu da koristebezbednosne mere, pre nego dobiju svoju kreditnukarticu.

Ko bi eleo da mi naudi i kako me moe pronai?

Razgovarajte o nekim od rizika sa kojim uenici morajubiti upoznati. Da li su dobili upozorenja o davanju linihinformacija na mrei? Neka uenici podele na asu svojarazmiljanja.

Kako da ostanem bezbedan?

Moda bi bila dobra ideja da razgovarate detaljnije oovim savetima i moda da ih objavite kao deo vodia zanastavu.

Veba: Bezbednost na mrei

Dovrite ovu vebu nakon razgovora na asu o

bezbednosti na mrei. Uenici e pogledati video zapise opitanjima bezbednosti na mrei. Obavezno razgovarajte sanjima na nastavi.

1. Otvor i te pregleda i otvor i te s t ranicuhttp://www.netsmartz.com.

2. Kliknite na Teens.

3. Kliknite na Enter.

4. Kliknite na ikone koje se nalaze sa strane da biste videlivideo zapise koji e pomoi uenicima da naprave

pametne izbore dok su na mrei. Video zapisi govore osledeim temama:

11. Iz menija Alatke (Tools), izaberite opciju Blokeriskauih prozora > Postavke blokera iskauih prozora(Pop-Up Blocker > Pop-Up Blocker Settings) da bisteprikazali postavke za Blokera iskauih prozora.

12. Kliknite na dugme Zatvori (Close) da biste zatvorili

prozor Postavke blokera iskauih prozora i zatvoriteprozor programa Internet Explorer.

Kako da zatitim sebe od ljudi koji ele dakoriste moje informacije?

Objasnite uenicima da pod line informacije spadajustvari kao to su puno ime i prezime, adresa, kola,roditelji, braa i sestre, roendani, brojevi telefona, ak izakazani sastanci.

Kako neko doe do mojih informacija i zato mutrebaju?

Razgovarajte sa uenicima na koje sve naine nekomoe da iskoristi ukradene informacije.

Kako da uvam svoje informacije?

Obezbedite lokacije i ifrovanje

Pokaite uenicima na slici stavke lock ikon i HTTPS.

Bezbedne vebe za deljenje informacija na mreiRazgovarajte koliko informacija treba da se da kada se

popunjavaju formulari.

Veba: Istraivanje bezbednih lokacija

Dovrite ovu vebu nakon razgovora na asu obezbednim lokacijama. Uenici mogu raditi ovu vebu umanjim grupama ili individualno.

1. Otvorite pregleda i otvorite stranicuhttp://www.loc.gov da biste pogledali Web lokaciju Libraryof Congress.

2. U okviru odeljka Informacije i usluge (Information &Services), kliknite na vezu Shop.

3. Kliknite na jednu od stavki koja je dostupna za

kupovinu, kao to je War Letters.




27/49

27

Haker (Cracker): drugi naziv za hakera.

Napad Uskraivanje usluga (Denial of service attack):program koji kreira haker a koji neprekidno trainasumine informacije sa mree, kreirajui dovoljnosaobraaja da zabrani pristup lokaciji.

DNS prevara (DNA spoofing): menjanje DNS broja kakobi URL vodio ka drugoj Web lokaciji.

ifrovanje: Proces ifrovanja informacija koje ste poslalida bi osoba ili raunar, kome je namenjena, mogli daproitaju tu informaciju.

Zatitni zid: softer i/ili hardver koji je instaliran da bizatitio vau mreu od spoljnih napada.

Haker: neko ko bespravno pristupa vaem raunaru radikrae ili unitavanja podataka.

Kraa identiteta: korienje tue identifikacije radipredstavljanja kao ta osoba.

Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers):softver koji belei svaki otkucaj na raunaru i aljeinformaciju osobi koja ga prati.

Program za praenje paleta u mrei (Packet sniffers):program koji prati informacije na mrei.

Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL)):skup pravila ili protokola koji se koriste da bi se bezbednoprenosile informacije.

Alatke za pijuniranje: alatke za osmatranje koje sekoriste da bi se ispitala e-pota koja se alje i prima putemInterneta.

Hakerske tehnike (Social engineering): igra koja jekreirana da bi dobili informacije od osobe koja unormalnim uslovima ne bi dala informacije nepoznatojosobi.

Neeljena pota: neeljena pota elektronskog sveta kojapokuava neto da proda korisnicima.

Program za pretraivanje Interneta (Spider): drugi nazivza webcrawler.

Softver za neautorizovano praenje korisnika(Spyware): softver koji alje informacije nekom drugom,bez vae dozvole o onome to radite na mrei.

Program Trojanski konj: mali program koji ljudi mogusluajno da preuzmu na svoj raunar, koji obezbeujehakerima pristup mrei.

Virus: mali program koji kopira sam sebe i ometa raunar

ili mreu.

Amy's Choice predstavlja tinejderku koja je otila odkue sa nekim koga je upoznala na mrei i zatim ju jepolicija bezbedno vratila kui kada je otkrila prevaranta.

Tracking Teresa prikazuje kako je lako nekome dadoe do informacija o vama na mrei.

Map Your Route objanjava kupovinu na mrei,deljenje datoteka i pirateriju.Keisha's Crime govori o pogrenom korienju soba za

askanje.Angela's Experience prikazuje loa iskustva sa IM i e-

potom i kako tinejderi treba da se ophode prema njimana pravi nain.

Damon's Game govori o igrau na mrei koji upada nalokaciju o rasistima.

5. Kliknite na Exit kada pogledate sve video zapise.

ta ste nauili

U ovoj lekciji uenici su istraili na koje sve nainemogu da se zatite dok su na mrei. Nastavite dautvrujete ove teme kad budete dovravali podsetnik zakurs.

ta je sledee?

U sledeem poglavlju, uenici e poeti da planirajusvoju sopstvenu mreu.

Dopunske aktivnosti

U sledeim odeljcima testira se znanje studenatasteeno na asovima. Osim toga, postoji nekolikoaktivnosti koje oni mogu uraditi van uionice kako bi sebolje snali u stvarnim situacijama.

Termini koje treba znatiProitajte sledee termine:

Reklamna softverska aplikacija (Adware): softver kojiprikazuje reklame na vaem ekranu dok je drugi programpokrenut.

Softver za neeljenu potu: sofver koji filtrira neeljenupotu.

Softver za zatitu od virusa: softver koji je pokrenut navaem sistemu i koji proverava sve dolazne i odlaznedatoteke na viruse.

Kolai: mala tekstualna datoteka koja sadri podatke o

vaoj prethodnoj poseti Web lokaciji.


28/49

28

Pitanja za pregled

1. Razgovarajte o nekim od uobiajenih opasnosti pova raunar a koji spadaju u spoljne uticaje na mrei.

Odgovori mogu biti razliiti, ali bi trebalo da pokrijuopasnosti po raunar, po identiten osobe i samog uenika.

2. Koji su neki od najveih rizika po vas lino na mrei?

Odgovori mogu biti razliiti, ali bi trebalo da sadre stvari

kao to su oni koji dolaze do informacija da bi maltretirali

ljude, ljudi pronalaze informacije koje e im olakati da

saznaju kada je neko kod kue ili nije da bi poinili zloin, i

oni koji dolaze do dovoljno informacija da bi doli do

uenika.

3. Koji su neki od razloga zato bi neko mogao dapoeli da doe do vaih linih informacija na mrei?

Line informacije se mogu koristiti da bi se ukrao neiji

identitet, da bi se dobio pristup neijoj lozinki i poverljivim

informacijama i da bi se dolo do kontakta sa uenicima.

4. Zasnovano na svim predostronostima o kojima steitali u ovom poglavlju, narpavite listu najvanijihpravila za bezbedno korienje Interneta.

Odgovori mogu biti razliiti.

5. Razgovarajte o slinostima i razlikama virusa, crva,Trojanskih konja i neeljene e-pote.

Uenici bi trebalo da ukljue sledee stavke:

Virusi: neko napravi softver, koji zatim zarazi raunar;

sam sebe replicira (ili iskopira); moe prouzrokovati tetu

na datotekama koje se nalaze na raunaru; moe

prouzrokovati pokretanje drugih programa i da uspori

sistem.

Crvi: sami sebe kopiraju; prenose se putem elektronske pote; uzrokuju ozbiljno zaguenje na mrei; mogu da

otete datoteke; mogu mreu da dovedu u stanje

mirovanja.

Trojanski konj: hakeri kreiraju programe koji izgledaju

kao neto korisno; obezbeuju zaobilazan pristup sistemu

i unitavaju podatke i druge programe; mogu da aktiviraju

pokretanje drugog programa.

Neeljena e-pota: neeljena pota koja se kree putem

elektronske pote pokuavajui neto da proda; nema

sposobnost da inficira raunar, ali usporava sistem zbog

velikog broja e-poruka.

Webcrawler: softverska alatka koja se kree kroz Webproveravajui koje adrese e-pote moe da sauva i koristiza slanje neeljene e-pote.

Promena izgleda Web stranice: nelegalan pristu Weblokaciji i promena njenog izgleda.

Crv: slian virusu, crv neprekidno kopira sam sebe, ali mune treba domain da bi inficirao raunar: esto se prenosiputem e-pote.

Predloene Web lokacije

NetSmartz: http://www.netsmartz.org

Stay Safe Online: http://www.staysafeonline.com/play.htm

CyberPatrol: http://www.cyberpatrol.com

Safe Teens: http://www.safeteens.com

Safe Kids: http://www.safekids.com

Posetite dve od gore navedenih lokacija i odgovoritena sledea pitanja vezana za njih.

a. Koje ste lokacije posetili?

b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se prodaje neto nanjoj? Ako da, ta se prodaje? Ako se na ovoj lokaciji

prodaje neto, da li postoje informacije koje su vamkorisne?

c. Ko objavljuje sadaj na lokaciji? Napiite neto oorganizaciji ili kompaniji ija je lokacija. Da li smatrate da

je ovo bezbedna lokacija? Zato jeste ili zato nije?

d. Da li ste sa ove lokacije posetili neku drugu lokaciju?Ako jeste, navedite jednu lokaciju za koju mislite da je odkoristi a do koje ste doli sa ove?

e. Da li ste pronali informacije koje su vam bile od koristi

na ovoj lokaciji o bezbednosti na Internetu? Objasnite.f. Kakvo je vae miljenje o ovoj lokaciji?

g. Da li mislite da postoje stvari koje bi roditelji i nastavnicitrebalo da vide na ovoj lokaciji? Objasnite.


29/49

29

Uenje u stvarnim situacijama

Kao dodatak vebama, uenici treba da razgovaraju opravilima o kojima se govorilo u ovom poglavlju vezano zanjihove roditelje, a potom neka razgovaraju o tome ta sunauili novo tokom nastave. Moete da im postavite

sledea pitanja:

Koliko su njihovi roditelji svesni stvari kao to je njihovabezbednost i bezbednosti uenika?

Da li roditelji imaju druga pravila ili uputstva kojaprimenjuju kod kue? Ako imaju, razgovarajte o tomena asu.

Neka uenici razgovaraju o svojim iskustvima sa svojimroditeljima.


30/49

30

Hakeri

Haker je prvobitno u slengu znaio raunarskientuzijasta. Meutim, termin je dobio sve zlokobnijeznaenje. Haker sada znai neko ko ima neautorizovanpristup vaem raunaru u svrhu krae ili unitavanjapodataka. Veina hakera voli da ih zovu crackers.

Hakeri imaju mnoge razliite naine za ometanje vaegsistema ili krau informacija. Neki od nauobiajenijihmetoda i naina koji mogu da nakode vaem sistemu su:

Program Trojanski konj: to su mali programi koje ljudimogu da preuzmu na svoje sisteme, mislei da sukorisne datoteke, ali zapravo obezbeuju put hakerimada pristupe i unite vae podatke ili da pokrenu nekeod drugih programa.

Napad Uskraivanje usluga (Denial of serviceattacks): je kreiran da onemogui Web lokaciju ilimreu normalno da funkcionie. Haker kreira programkoji neprekidno zahteva nasumine informacije salokacije ili mree. Ovo stvara tako mnogo saobraajada korisnici ne mogu da otvore lokaciju.

DNS prevara (DNS spoofing): Hakeri menjaju DNSbroj tako da ako otkucate adresu www.microsoft.comkao URL koji elite da posetite, biete usmereni naalternativnu lokaciju. Ponekad alternativna lokacijasadri negativne informacije o vlasniku Web lokacije.

Program za praenje paketa u mrei (Packetsniffers): program koji prati informacije na mrei. Iakose ovaj program moe koristiti u legitimne svrhe tokomupravljanja mreom, njih hakeri takoe mogu koristitida bi prikupili informacije o saobraaju mree.

Hakerska tehnika (Social engineering): je termin kojikoriste hakeri da bi opisali igru prevare koja je kreiranada bi se prikupile informacije od korisnika koji ih unormalnim okolnostima ne bi dao nepoznatimosobama. Na Internetu, prevara esto podrazumevakreiranje lane lokacije ili slanja lane e-adrese tako da

ljudi misle da daju informacije stvarnoj kompaniji.

Zatitite sebe na mrei

Materijal za uenje (za uenike)

Vaa zatita na mreiU prethodnom poglavlju, nauili ste koje sve divne

stvari moete da pronaete na Internetu. To jefenomenalan izvor. Meutim, treba da budete svesninekih potencijalnih opasnosti i da istraite naine kako dada se obezbedite dok uivate u darovima koji se nalaze naInternetu.

Ceo svet koristi Internet. Postoji rizik da neko moe daupadne u va sistem. Jedan od najuobiajenijih problemakoji prosean korisnik raunara ima je upad u raunar ikorienje istog kao osnovu za lansiranje ostalih napada.

Ti raunarski kriminalci esto koriste neiji raunar da bizatitili svoj identitet i da bi onemoguili vlasti da ihuhapse.

Takoe, postoje druge vrste pretnji, kao to sukompanije koje prate ta radite na Internetu i oni kojikoriste Internet za maltretiranje korisnika. Iako nemagarancije da neete imati problema sa bezbednou,postoje mnoge stvar koje moete da uradite da biste sezatitili dok koristite Internet. U ovom poglavlju, istraieteneke od tih metoda.

U ovom poglavlju, odgovoriete na sledea pitanja:

Ko eli da pristupi mom raunaru? Ko me posmatra? Kako da se branim od takvih osoba? Kako ljudi mogu da dou do informacija na mom

raunaru i zato ele da dou do njih? Kako da sauvam svoje informacije bezbednim? Ko bi eleo da me povredi i kako bi me pronaao? Kako da ostanem bezbedan na mrei?

Kako da zatitim sebe od onih koji pokuavajuda napadnu moj raunar?

Postoje razliiti tipovi pretnji sa Interneta. po vas i varaunar Dok neki pokuavaju da samo prate vae navike,postoje drugi koji zapravo pokuavaju da napadnu varaunar.

Ko eli da me napadne?

Postoje mnogi razliiti tipovi ljudi koji mogu danapadnu va raunar spolja, pokuavajui da uu u vasistem. Neke od najveih pretnji spolja su hakeri, virusi ineeljena pota.

Beleka:Da biste preneli informacije putem Interneta, one moraju

biti razbijene u neto to se zove paket. Ti mali delovi in-

formacija putuju mreom i potom se ponovo sastavljaju

na drugom kraju tako da oni imaju smisla. Paketi se po-

novo sastavljaju na pravom mestu, oni sadre infomracijeu zaglavlju koje pomau pri identifikaciji.


31/49

31

Crv je slian virusu koji sam sebe kopira u vie kopija,ali mu ne treba domain da bi zarazio raunar. Crvi seesto prenose putem elektronske pote. Iako prvobitnanamena crva nije bila da napravi tetu, dananji crviuzrokuju obziljna zaguenja mrea i mogu da unite

datoteke. Zapravo, najrazorniji crv svih vremena,poznat pod imenom ILOVEYOU, je izazvao 87 milijardidolara tete.

Vie informacija o virusima:

Da biste dobili vie informacija o virusima i crvima i kakoda ih izbegnete, posetite ove Web lokacije:

http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/americas/1963371.stm

http://news.zdnet.co.uk/hardware/emergingtech/0,39020357,2078770,00.htm

http://software.silicon.com/security/0,39024655,11032292,00.htm

Neeljena e-pota

Neeljena e-pota je neeljena pota elektronskogsveta i veoma je jeftino poslati te veoma neeljene porukemilionima ljudi irom sveta. Dok hakeri sede i upadaju u

sisteme da bi vam poslali neeljenu potu, vi dobijateneeljene poruke koje upadaju u vae sisteme za e-porukei oduzimaju vam vreme i prostor. Iako su korporacijesvesne pretnji od virusa i crva i troe milione dolara svakegodine na anti virusni softver, neeljena e-pota ostaje

jedan od najveih problema korporacija. Takoe moe bitismetnja nekim ak malim kunim mreama i individualnimkorisnicima e-pote. Postoje naini da se smanji rizik odinfekcije od virusa, postoje i naini da se smanji koliinaneeljene pote koju dobijate.

Neeljenu e-potu dobijate iz vie razloga.Najuobiajeniji nain zbog kojih ljudi dobijaju neeljenu e-potu je prijavljivanje na nju, ak i kad nisu svesni da torade. Neki od naina da vaa e-adresa zavri u rukamaljudi koji alju ovakvu potu su: Automatsko korienje softvrerskih alatki koje se zovu

Webcrawlers, ili spiders, koji se kreu Webomproveravajui adrese e-pote, koje se potom uvaju ikoriste da generiu neeljenu e-potu.

Prijavljivanje na stranicu za posetioce i unoenje vaeadrese.

Prijavljivanje za besplatne stvari, kao to su nagrade iliak vesti.

Brisanje Web stranice (Web page defacement):hakeri upadaju i menjaju stranice tako da kada nekopristupi poetnoj stranici Web lokacije ili nekoj drugojstranici, pojavljuje se netana informacija. Tokomprolih nekoliko godina, CIA, The Republican National

Committee, i The New York Times su imali izmenjeneWeb lokacije na svojim lokacijama.

Virusi i crviPostoje softverske aplikacije koje se kreu Internetom

do razliitih raunara i mree koje mogu uzrokovatioteenja na vaim sistemima. Postoji nekoliko vrstaaplikacija koje se obino zovu virusi i crvi. Kada se jednompokrene inicijalna softverska aplikacija koju je nekokreirao, virus ili crv locira ranjive raunare i inficira ih.

Haker kreira virus da bi demonstrirao mo nadsistemom, a najbenigniji virusi mogu da prouzrukuju haoskoji moe da prouzrokuje milione dolara tete. Na primer,

virus Melissa, prvi virus koji se nalazio u prilogu e-poruke, je izazavo vie od 80 miliona dolara tete od njegovogprvog izdanja 1991. godine.

Danas, postoje na hiljade virusa koji se pojavljujusvake godine. 1990. godine postojalo je izmeu 200 i 500virusa; broj je dostigao 50.000 do 2000. godine.

Postoje brojne vrste virusa i crva:

Virusi na raunarima su nazvani po biolokim virusimazato to su u poetku veoma mali, kopiraju sami sebe ine mogu da postoje bez domaina. Raunarski virusi semogu nai na raunarskim sistemima kod korisnika kojinisu sumnjivi. Ponekad virusi mogu ostati skriveni dokneto ne pokrene program koji postaje aktivan. Tomoe biti datum, sekvenca dogaaja, ili otvaranjedrugog programa i oni obino uine neku vrstu teteraunaru koji je domain.

UPOZORENJE:Nikad nemojte davati line informacije ili brojeve kreditnih

kartica nekome ko alje e-potu pitajui vas a takve infor-

macije. Banci koja je izdala kreditnu karticu, nije potrebno

da ponovo unosite broj kartice.


32/49

32

Ko me posmatra?

Pored ljudi i softvera koji pokuavaju da upadnu u vasistem i tako dobiju pristup, postoje drugi tipovi softverakoji su kreirani za praenje. Ovaj softver, opte poznat podnazivom reklamna softverska aplikacija (adware) ili softver

za neautorizovano praenje korisnika (spyware) i ukljuujetakve stvari kao to su kolaii, nadgledanje, roditeljskukontrolu i softver za blokiranje imaju razliite funkcije. Oveaplikacije mogu da prate vae navike kretanja naInternetu, da poalju podatke nekome bez vae dozvole,promene vau poetnu stranicu na vaem pregledau takoda se druga stranica uitava kada pokrenete vapregleda, ak da menja vae sistemske datoteke.

Adware i Spyware programi

Reklamna softverska aplikacija (Adware) je softverkoji prikazuje reklamne banere na vaem ekranu dok jedrugi program aktivan. Softver usporava va raunar.

Softver za neautorizovano praenje korisnika(Spyware) je softver koji alje informacije nekom drugom,bez vae dozvole, o tome ta radite na mrei. Ovo seobino radi u reklamne svrhe i takoe moe da uspori vasistem i prouzroukuje njegov pad.

Pored sakupljanja informacija sa vaeg raunara bezvae dozvole, spyware program prenosi kd koji prati vae

aktivnosti dok krstrite Webom, instalira se sam na varaunar i ak moe da promeni datoteke na vaemsistemu.

Kolaii

Kolaii nisu obavezno loi i mogu va ivot na mreiznatno da olakaju. Meutim, treba da znate kakofunkcioniu i ta mogu da urade. Kolai je malatekstualna datoteka koja sadri podatke. To nije programili virus i ne moe se koristiti da se iri virusi.

Slika 4-1 prikazuje primer kolaia.

Slika 4-1Primerkolaia

Odgovaranje na postojeu neeljenu potu, kojapotvruje vau adresu e-pote.

Objavljivalje vaeg imena i e-adrese na utimstranicama na mrei.

Uestovovanje u diskusionim grupama.

Registrovanje vaeg naziva domena i ukljuivanje vaihlinih informacija.

Dovravanje profila na mrei.

Uestovanje u sobama za askanje.

Vie informacija o neeljenoj poti:

http://spam.abuse.net/overview

http://www.spambrigade.com

http://www.mailsmg.com/SPAM_how.htm

Beleka:Postoji nekoliko dobrih programa koji su kreirani da blo-

kiraju adware i spyware programe. Neki od njih su:

Spybot Search & Destroy:http://www.safer-networking.org

Lavasoft Ad-aware:http://lavasoft.element5.com/default.shtml.en

MicroSmarts Spyware BeGone!:http://www.freespywarescan.org

Spyware Doctor 2.0:http://www.pctools.com

NoAdware:http://www.noadware.net

Spyware Eliminator:http://www.aluriasoftware.com

Spyware C.O.P:http://www.spyware-cop.com

OptOut:

http://grc.com/optout.htm


33/49

33

Roditeljska kontrola i programi za blokiranje softveraKao to smo ve priali o tome, na Internetu ne postoje

apsolutne garancije. Meutim, postoje brojne alatke kojesu kreirane da korisnicima oteaju da dou do svojih linihinformacija. Neke od najpopularnijih kontrola na Internetu

je roditeljska kontrola. Korporacije esto koriste te istevrste kontrola da bi spreile zaposlene da poseujuodreene lokacije. Sve javne kole moraju da imajuinstalirane programe koji su filtrirani. Dok u koli krstariteWebom, moete se susresti sa programami za blokiranje

softvera ako pokuate da pogledate materijal koja sadri jednu od kljunih rei koja moe biti oznaena kaopotencijalno napadna ili nepodobna za publiku koja nijepunoletna.

Neke usluge na mrei, kao to je MSN, nude brojnenaine za blokiranje pristupa nepodobnim materijalima naInternetu. Brojni nezavisni programi na tritu danasdodaju programe za blokiranje vaem raunaru. Veinapregledaa ukljuuje neke kontrole koje spreavajukorisnike da pregledaju odreene lokacije bez lozinke.

Partner u učenju-jan2007

Text of Partner u učenju-jan2007

Mcrosoft Partner u učenju - Web viewOve psihološke teorije koje je Žan Pjaže postavio najviše su uticale na razvoj konstruktivističke pedagoške teorije,

Partner u učenju-mart2009

TAM Panel Expansion Jan2007 FINAL

Mcrosoft Partner u učenju - Web viewMicrosoft želi da pomogne da se osmisle dugoročni modeli primene savremenih sredstava informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovnim

JOŠ NEŠTO O UČENJU…

O učenju Bruna Greninga

Partner u učenju

Taksonomija alata namjenjenih učenju programiranja

Pbase Magazine Vol8 Jan2007

Cgi jan2007

ZAKONSKE PREDMNJEVE - PRILOG UČENJU O VIRTUALNOSTI

Partner u učenju-okt2008

Kako pomagati djeci u učenju?

Apresentao PADTEC English Withoutsound Jan2007 Semanim

Portal programa „Suradnici u učenju“

US shale plays production from EIA Jan2007-Sept2021

3. GLOALNI IZVJEŠTAJ O UČENJU I OBRAZOVANJU ODRASLIH 3 ... · 3. GLO ALNI IZVJEŠTAJ O UČENJU I O RAZOVANJU ODRASLIH | 3 PREDGOVOR Treći Globalni izvještaj o učenju i obrazovanju

VLOGA DIALOGA PRI UČENJU MATEMATIKE

Partner u učenju-feb2009

Analiza upitnika o učenju kemije

OTG 05_Temporary Equipment(Jan2007)_tcm4-460304.pdf

Pravoslavna vera 1 o učenju

Publikacija o globalnem učenju v Sloveniji

Bouwbesluit 2006 Integrale Tekst Jan2007

PRIMJENA GENETSKOG PROGRAMIRANJA U STROJNOM UČENJU

Pub ArregleJournalMgtStudies Jan2007

Jan2007 Establishing A Service Desk Draft

Pravoslavna vera o učenju

O učenju jezikov

Partner u učenju-jul_avg2009