Oskar Vajld Nevana ena

Strana 1

LICA: LORD ILINGVORT SER DON PONTEFRAKT LORD ALFRED RAFORD GOSPODIN KELVIL, poslanik Preasni DOBENI DERALD ARBUTNOT FARKVAR, batler FRENSIS, sluga LEDI HANSTENTON LEDI KEROLAJN PONTEFRAKT LEDI STATFILD GOSPOA ALONBI GOSPOICA HESTER VORSLI ELIS, sluavka GOSPOA ARBUTNOTPRVI IN

HESTER: Ne svia mi se gospoa Alonbi. Ne mogu da kaem koliko mi se ne svia. LEDI KEROLAJN: Nisam sigurna gospoice Vorsli da bi stranci kao to ste vi trebalo da gaje simpatije i antipatije prema ljudima sa kojima ih upoznaju. Gospoa Alonbi ima jako dobro poreklo. Ona je neaka lorda Brenkastera. Pria se, naravno, da je pobegla od kue dva puta pre nego to se udala. Ali znate kako su ljudi nekada nepoteni. Ja, lino, verujem da nije pobegla vie od jednom. HESTER: Gospodin Arbutnot je veoma armantan. LEDI KEROLAJN: Ah, da! Mladi koji radi u banci. Ledi Hanstenton je bila veoma ljubazna to ga je pozvala, se izgleda jako svideo lordu Ilingvortu. Nisam sigurna, meutim Dejn u pravu to ga uzdie iznad njegovog poloaja. Kada sam ja bila mlada gospoice Vorsli, u drutvu se nije mogao upoznati niko ko sam zarauje za ivot. To se nije smatralo ispravnim. HESTER: U Americi su to ljudi koje najvie potujemo. LEDI KEROLAJN: Ne sumnjam u to. HESTER: Gospodin Arbutnot ima divnu narav! Tako je jednostavan, tako iskren. Ima jednu od najlepih naravi koju sam ikada upoznala. Njega je ast poznavati.

Scena: travnjak ispred terase letnjikovca Hanstentonovih. Drama se odigrava tokom dvadeset etiri asa. Vreme: sadanje. Ser DON PONTEFRAKT i LEDI KEROLAJN PONTEFRAKT, gospoica HESTER VORSLI, sede ispod velike tise. LEDI KEROLAJN: Verujem da je ovo prva engleska seoska kua u kojoj ste odseli gospoice Vorsli? HESTER: Da ledi Kerolajn. LEDI KEROLAJN: Reeno mi je da vi u Americi nemate seoske kue? HESTER: Nemamo ih mnogo. LEDI KEROLAJN: Imate li selo? Ono to bi mi nazvali selom? HESTER (smeei se): Mi imamo najvee selo na svetu, ledi Kerolajn. U koli su nam govorili da su neke nae drave velike kao Francuska i Engleska zajedno. LEDI KEROLAJN: Ah! ini mi se da je jaka promaja. (SER DONU): Done, trebalo bi da nosi al. Zato ti ja stalno pletem alove ako ih ti ne nosi? SER DON: Prilino mi je toplo Kerolajn, uveravam te. LEDI KEROLAJN: Mislim da nije Done. Dakle, niste mogli da dodete na lepe mesto od ovoga gospoice Vorsli iako je kua izuzetno vlana, prosto neoprostivo vlana, a draga ledi Hanstenton ponekad previe oputena u vezi sa gostima koje poziva ovamo. (SER DONU): Dejn suvie kombinuje. LORD ILINGVORT je naravno, izuzetan ovek. Privilegija je upoznati ga. I onaj lan parlamenta, gospodin Ketl... SER DON: Kelvil ljubavi moja, Kelvil. LEDI KEROLAJN: Mora da je veoma ugledan. Niko do sada, nikada u ivotu, nije uo njegovo ime to danas mnogo govori o oveku. Ali, teko da je gospoa Alonbi sasvim prikladna osoba.

LEDI KEROLAJN: U Engleskoj nije uobiajeno gospoice Vorsli da mlada dama sa takvim oduevljenjem govori o nekoj osobi suprotnog pola. Engleskinje prikrivaju svoja oseanja sve do udaje. Tada ih otkrivaju. HESTER: Vi, u Engleskoj, ne doputate prijateljstvo izmeu mladia i devojke? (Ulazi LEDI HANSTENTON, u pratnji sluge sa alovima i jastuetom) LEDI KEROLAJN: Mi mislimo da je to nije preporuljivo. Dejn, upravo sam priala kako si okupila prijatno drutvo sa kojim si nas upoznala. Ima udesnu mo odabira. To je pravi dar. LEDI HANSTENTON: Draga Kerolajn kako je to ljubazno od tebe! Mislim da su se svi jako lepo uklopili. I nadam se da e naa armantna goa iz Amerike poneti sa sobom prijatne uspomene na na engleski seoski ivot (slugi): Jastue tamo, Frensis. I moj al. etlandski. Donesi etlandski. (Sluga odlazi po al Ulazi DERALD ARBUTNOT.) DERALD: Ledi Hanstenton imam tako divne vesti da vam saoptim. Lord Ilingvort mi je upravo ponudio mesto sekretara. LEDI HANSTENTON: Njegovog sekretara? To su dobre vesti Deralde, zaista. To znai da vam predstoji sjajna budunost. Vaa draga majka e biti oduevljena. Morau zaista da se potrudim da je na-govorim da doe veeras. Misli da e hteti, Deralde? Znam kako je teko nagovoriti je da bilo gde ide. DERALD: O, siguran sam ledi Hanstenton da bi dola kada bi znala ta mi je lord Ilingvort ponudio. (Ulazi sluga sa alom.) LEDI HANSTENTON: Pisau i rei u joj to, i zamoliu je da doe i da ga upozna. (slugi): Saekaj malo, Frensis. (Pie pismo.)

Strana 2

LEDI KEROLAJN: To je veoma dobar poetak za tako mladog oveka kao to ste vi gospodine Arbutnot. DERALD: Zaiste jeste, ledi Kerolajn. Verujem da u dokazati sam ga vredan. LEDI KEROLAJN: I ja verujem. DERALD (obraajui se HESTER): Vi mi jo niste estitali gospoice Vorsli. HESTER: Da li ste jako sreni zbog toga? DERALD: Naravno da jesam. To mi znai sve sada se mogu nadati svemu emu ranije nisam mogao. HESTER: ovek sme svemu da se nada. ivot je nada. LEDI HANSTENTON: ini mi se Kerolajn da lord Ilingvort cilja na diplomatiju. ula sam da mu je ponuden Be. No, ne mora da znai da je to istina. LEDI KEROLAJN: Mislim da Englesku u inostranstvu ne treba da predstavlja neoenjen ovek. To moe dovesti do komplikacija. LEDI HANSTENTON: Suvie si nervozna Kerolajn. Veruj mi, suvie si nervozna. Osim toga, lord Ilingvort se moe oeniti sutra. Nadala sam se da e se oeniti sa ledi Kelso. Ali mislim da je rekao da ona ima suvie veliku porodicu. Ili je to rekao za njena stopala? Zaboravila sam ta bee. Veoma mi je ao zbog toga. Ona je rodena za enu ambasadora. LEDI KEROLAJN: Ona ima i divnu osobinu da pamti imena ljudi, a da zaboravlja njihova lica. LEDI HANSTENTON: Pa, to je sasvim prirodno, Kerolajn, zar ne? (slugi): Reci Henriju da saeka odgovor. Napisala sam poruku tvojoj dragoj majci Deralde, htela sam da joj saoptim dobre vesti, i da joj kaem da zaista mora doi na veeru. (Sluga izlazi.) DERALD: To je predivno od vas, ledi Hanstenton. (HESTER): Da li biste u etnju, gospoice Vorsli? HESTER: Sa zadovoljstvom. (Izlazi sa DERALDOM.) LEDI HANSTENTON: Veoma se radujem zbog lepe budunosti Deralda Arbutnota. On mi je pravi protege. I naroito mi je drago to mu je to lord Ilingvort sam predloio, bez moje sugestije. Ljudi ne vole da im se trae usluge. Seam se kako je sirota arlota Pegden bila veoma nepopularna jedne sezone, jer je imala francusku guvernantu koju je preporuivala svima. LEDI KEROLAJN: Videla sam tu guvernantu, Dejn. Ledi Pegden mi je poslala. To je bilo pre nego to je Elinor debitovala. Bila je suvie lepa da bi bila i u jednoj uglednoj kui. Ne udi me to je ledi Pegden toliko urila da je se otarasi. LEDI HANSTENTON: Ah, to je objanjenje. LEDI KEROLAJN: Done trava je suvie vlana za tebe. Bolje je da odmah obuje kaljae. SER DON: Sasvim mi je dobro Kerolajn, uveravam te. LEDI KEROLAJN: Dopusti da ja prosudim o tome Done. Bolje uini kako ti kaem. (SER DON ustaje i odlazi.)

LEDI HANSTENTON: Ti ga mazi Kerolajn, zaista! (Ulaze GOSPOA ALONBI i LEDI STATFILD.) LEDI HANSTENTON (GOSPOI ALONBI): E pa draga, nadam se da vam se svia park. Svi kau da je dobro poumljen. GOSPOA ALONBI: Drvee je divno ledi Hanstenton. LEDI STATFILD: Zaista, zaista divno. GOSPOA ALONBI: Ali nekako sam sigurna da bih ja posle est meseci ivota na selu postala tako neprefinjena da me vie niko ne bi primeivao. LEDI HANSTENTON: Uveravam vas draga, da selo uopte ne vri takav uticaj. Pa zar nije iz Meltorpa, koji je samo dve milje odavde, ledi Belton pobegla sa lordom Federsdejlom. Odlino se seam tog dogaaja. Siroti lord Belton je umro tri dana posle toga od radosti, ili od kostoboije. Zaboravila sam od ega. U to vreme ovde smo imali veliko drutvo, i svi smo bili veoma zainteresovani za tu aferu. GOSPOA ALONBI: Mislim da je kukaviki pobei. To je beanje od opasnosti. A opasnost je postala tako retka u modernom ivotu. LEDI KEROLAJN: Koliko ja mogu da shvatim, jedini cilj u ivotu dananjih devojaka je da se igraju sa vatrom. GOSPOA ALONBI: Jedina prednost igranja sa vatrom ledi Kerolajn, je to to se niko ni ne oprlji. Samo ljudi koji ne umeju da se igraju s vatrom bivaju opeeni. LEDI STATFILD: Da, razumem. To je veoma, veoma dobro znati. LEDI HANSTENTON: Ne znam kako bi svet mogao da poiva na takvoj teoriji draga gospoo Alonbi. LEDI STATFILD: Ah! Svet je stvoren za mukarce, a ne za ene. GOSPOA ALONBI: O, ne govorite tako ledi Statlild. Mi se mnoyo bolje provodimo nego oni. Nama je zabranjeno mnogo vie stvari nego njima. LEDI STATFILD: Da, to je stvarno, stvarno tano. Nisam razmiljala o tome. (Ulaze SER DON i GOSPODIN KELVIL) LEDI HANSTENTON: Pa, gospodine Kelvil, da li ste se izborili sa svojim poslom? KELVIL: Zavrio sam sa pisanjem za danas ledi Hanstenton. To je bio naporan posao. Svakodnevne obaveze javne linosti su u dananja vremena veoma naporne. A mislim da nisu dovoljno cenjene. LEDI KEROLAJN: Done, da li si obukao kaljae? SER DON: Da, ljubavi moja. LEDI KEROLAJN: Mislim da je bolje da dode ovamo Done. Bolji je zaklon. SER DON: Sasvim mi je dobro Kerolajn. LEDI KEROLAJN: Mislim da nije, Done. Bolje da sedne pored mene. (SER DON ustaje i prelazi preko puta.)

Strana 3

LEDI STATFILD: I o emu ste pisali jutros gospodine Kelvil? KELVIL: O neem neobinom. O istoti. LEDI STATFILD: To mora da je jako, jako interesantna tema za pisanje. KELVIL: To je jedina tema od prave vanosti za naciju danas ledi Statfild. Nameravam da se obratim svojim biraima u vezi sa tim pitanjem pre sastanka parlamenta. Smatram da siromaniji stalei u ovoj zemlji pokazuju znaajnu elju za viim etikim standardom. LEDI STATFILD: Kako je to lepo, ba lepo od njih. LEDI KEROLAJN: Da li podravate ene koje se bave politikom gospodine Ketl? SER DON: Kelvil ljubavi moja, Kelvil. KELVIL: Rastui uticaj ena je jedina stvar od znaaja u naem politikom ivotu ledi Kerolajn. ene su uvek na strani morala, javnog i privatnog. LEDI STATFILD: Tako je pohvalno, veoma pohvalno uti to to govorite. LEDI HANSTENTON: Ah, da moralni kvaliteti ena to je vano. Bojim se Kerolajn, da dragi lord Iilingvort ne ceni moralne kvalitete ena onoliko koliko bi trebalo. (Ulazi LORD ILINGVORT.) LEDI STATFILD: Svet pria da je lord Ilingvort jako, jako nemoralan. LORD ILINGVORT: Ali koji svet to pria ledi Statfild? To mora da je onaj drugi svet. Ovaj svet i ja se odlino slaemo. (Seda pored GOSPOE ALONBI.) LEDI STATFILD: Svi koje znam kau da ste vi jako, jako nemoralni. LORD ILINGVORT: Prosto je monstruozno kako ljudi u dananje vreme idu okolo i priaju protiv oveka, njemu iza lea stvari koje su apsolutno i potpuno tane. LEDI HANSTENTON: Dragi lord Ilingvort je potpuno beznadean sluaj, ledi Statfild. Odustala sam od pokuaja da ga promenim. Za to bi bilo potrebno javno preduzee sa upravnim odborom i plaenim sekretarom. Ali vi ve imate sekretara, lorde Ilingvort, zar ne? Derald Arbutnot nas je obavestio kakvu je sreu imao, to je zaista veoma ljubazno od vas. LORD ILINGVORT: O, ne govorite to ledi Hanstenton. Ljubaznost je uasna re. Jako mi se svideo mladi Arbutnot im sam ga upoznao, i bie mi od velike pomoi u neemu to sam, poto sam dovoljno lud, zamislio da uradim. LEDI HANSTENTON: On je izvrstan mlad ovek. A njegova majka je jedna od mojih najdraih prijateljica. Upravo je otiao u etnju sa naom lepom Amerikankom. Veoma je lepa, zar ne? LEDI KEROLAJN: Isuvie lepa. Te Amerikanke pokupe sve dobre partije. Zato ne ostanu u svojoj zemlji? Uvek nam priaju da je ona raj za ene. LORD ILINGVORT: I jeste ledi kerolajn. Zato one, kao i Eva, toliko ele da pobegnu iz njega. LEDI KEROLAJN: Ko su roditelji gospoice Vorsli?

LORD ILINGVORT: Amerikanke su neverovatno vete u prikrivanju svojih roditelja. LEDI HANSTENTON: Dragi moj lorde Ilingvort, ta hoete da kaete? Gospoica Vorsli, Kerolajn je siroe. Njen otac je bio milioner ili filantrop ili i jedno i drugo, kako mi se ini, on je veoma gostoljubivo primio mog sina kada je posetio Boston. Ne znam kako je doao do svog bogatstva. KELVIL: Meni se svia amerika izvozna roba. LEDI HANSTENTON: ta je amerika izvozna roba? LORD ILINGVORT: Ameriki romani. LEDI HANSTENTON: Kako je to originalno! Pa, odakle god da je dolo njeno veliko bogatstvo, ja jako cenim gospoicu Vorsli. Ona se oblai sa ukusom. Sve Amerikanke se dobro oblae. One kupuju odeu u Parizu. GOSPOA ALONBI: Kae se, ledi Hanstenton, da dobri Amerikanci idu u Pariz kada umru. LEDI HANSTENTON: Zaista? A gde idu loi Amerikanci kada umru? LORD ILINGVORT: Oh, ostaju u Americi. KELVIL: Bojim se da vi ne cenite Ameriku, lorde Ilingvort To je izvanredna zemlja, naroito njena omladina. LORD ILINGVORT: Amerika omladina je njihova najstarija tradicija. Ona traje sada ve trista godina. Kada ih ovek uje kako priaju pomisli da su u najranijem detinjstvu. to se tie toka civilizacije oni su u drugoj fazi detinjstva. KELVIL: Nesumnjivo postoji mnogo korupcije u amerikoj politici. Pretpostavljam da na to aludirate? LORD ILINGVORT: Moda. LEDI HANSTENTON: Politika je u loem stanju, svuda, ula sam. U Engleskoj zasigurno jeste. Dragi gospodin Kardju unitava zemlju. Pitam se kako mu gospoa Kardju to doputa. Sigurna sam da vi, lorde Ilingvort, ne mislite da neobrazovanima treba dati pravo glasa? LORD ILINGVORT: Mislim da su to jedini ljudi kojima ga treba dati. KELVIL: Vi onda niste ni na ijoj strani u modernoj politici, lorde Ilingvort? LORD IIJNGVORT: ovek nikada ne treba da se prikloni ni jednoj strani ni u emu, gospodine Kelvil. Priklanjanje jednoj od strana je poetak iskrenosti, a ozbiljnost ide odmah za tim, i ovek postaje dosadan. Meutim, Donji dom ne pravi mnogo tete. Ne moete ukazom parlamenta uiniti ljude dobrim i to je neto. KELVIL: Ne moete porei da je Donji dom oduvek pokazivao mnogo razumevanja za patnje siromanih. LORD ILINGVORT: To je njihov poseban porok. To je poseban porok vremena. ovek bi trebalo da saosea sa radou, lepotom, bojom ivota. Bolje je to manje govoriti o ivotnim nesreama, gospodine Kelvil. KELVIL: Ipak, na Ist End je veliki problem. LORD ILINGVORT: Tano. To je problem ropstva. A mi pokuavamo da ga reimo tako to zabavljamo robove.

Strana 4

LEDI HANSTENTON: Naravno, mnogo se moe postii sredstvima jeftine zabave, kao to kaete, lorde Ilingvort. Dragi dr Dobeni, na ovdanji paroh organizuje, uz pomo svojih crkvenjaka, zaista divne zabave za siromane tokom zime. A mnogo dobrog moe da se uini pomou magine lampe, ili misionara ili neke takve sline popularne zabave. LEDI KEROLAJN: Ja uopte nisam za zabave za siromane Dejn. ebad i ugalj su dovoljni. Ve ima suvie ljubavi prema zadovoljstvu u viim klasama. Zdravlje je ono to mi elimo u modernom ivotu. Zabava nije zdrava, uopte nije zdrava. KELVIL: Potpuno ste u pravu ledi Kerolajn. LEDI KEROLAJN: Verujem da sam obino u pravu. GOSPOA ALONBI: Re "zdravlje" je uasna. LORD ILINGVORT: Najgluplja re u naem jeziku, a svakom je dobro znana popularna predstava o zdravlju. Engleski seoski gospodin koji juri za lisicom neizrecivo u jurnjavi za nejestivim. KELVIL: Smem li da pitam lorde Ilingvort, da li smatrate Gornji dom boljom institucijom od Donjeg doma? LORD ILINGVORT: Mnogo boljom institucijom, naravno. Mi u Gornjem domu nikada ne dolazimo u kontakt sa javnim mnjenjem. To nas ini civilizovanom institucijom. KELVIL: Da li ozbiljno zastupate takvo miljenje? LORD ILINGVORT: Prilino ozbiljno, gospodine Kelvil. (GOSPOI ALONBI) Vulgarna navika koju ljudi u dananje vreme imaju je da pitaju nekoga, nakon to iznese svoju ideju, da li to misli ozbiljno ili ne. Nita nije ozbiljno osim strasti. Intelekt nije ozbiljna stvar, i nikada nije ni bio. To je instrument na kome neko svira, to je sve. Jedina ozbiljna forma intelekta koju poznajem je britanski intelekt. A po britanskom intelektu nepismeni lupaju kao po bubnju. LEDI HANSTENTON: ta to priate lorde Ilingvort, o bubnju? LORD ILINGVORT: Samo sam priao gospoi Alonbi o uvodnim lancima u londonskim novinama. LEDI HANSTENTON: Ali da li vi verujete svemu to pie u novinama? LORD ILINGVORT: Ja verujem. U dananje vreme deava se samo ono to je neitljivo. (Ustaje sa GOSPOOM ALONBI). LEDI HANSTENTON: Idete, gospoo Alonbi? GOSPOA ALONBI: Samo do staklene bate. Lord Ilingvort mi je jutros rekao da se tamo nalazi orhideja lepa kao sedam smrtnih grehova. LEDI HANSTENTON: Draga moja, nadam se da nije ba tako. Morau da porazgovaram s batovanom. (GOSPOA ALONBI i LORD ILINGVORT izlaze.) LEDI KEROLAJN: Markantna ena, gospoa Alonbi.

LEDI HANSTENTON: Nadam se Kerolajn, sigurna sam. (Ulazi LORD ALFRED) Dragi lorde Alfrede, pridruite nam se. (LORD ALFRED seda pored LEDI STATFILD.) LEDI KEROLAJN: Ti veruje u dobro u svakome Dejn. To je velika mana. LEDI STATFILD: Da li zaista, zaista mislite ledi Kerolajn, da bi ovek trebalo da veruje da u svakome postoji zlo? LEDI KEROLAJN: Mislim da je mnogo bezbednije tako misliti ledi Statfild. Dok se, naravno, ne ispostavi da su ljudi dobri. Ali to u dananje vreme zahteva mnogo preispitivanja. LEDI STATFTLD: Ali ima tako mnogo neprijatnih skandala u modernom ivotu. LEDI KEROLAJN: Lord Ilingvort me je, sino za veerom, podsetio da je osnova svakog skandala apsolutno nemoralan dogaaj iz realnog ivota. KELVIL: Lord Ilingvort je, naravno, veoma pametan ovek, ali ini mi se da mu nedostaje ono fino poverenje u plemenitost i istotu ivota koje je toliko vano u ovom veku. LEDI STATFILD: Da, zaista, zaista vano, zar ne? KELVIL: On na mene ostavlja utisak oveka koji ne ceni lepotu naeg engleskog domaeg ivota. Rekao bih da su ga zanele inostrane ideje u vezi sa tim. LEDI STATFILD: Ne postoji nita, nita slino lepoti domaeg ivota, zar ne? KELVIL: To je osnova naeg moralnog sistema u Engleskoj, ledi Statfiid. Bez toga bismo postali isti kao nai susedi. LEDI STATFILD: To bi bilo tuno, tako tuno, zar ne? KELVIL: Bojim se da LORD ILINGVORT posmatra enu samo kao igraku. E pa, ja nikada nisam posmatrao enu kao igraku. ena je intelektualna pomo mukarcu kako u javnom, tako i u privatnom ivotu. Bez nje bismo zaboravili prave ideale. (Seda pored LEDI STATFILD). LEDI STATFILD: Veoma, veoma mi je drago to to ujern. LEDI KEROLAJN: Vi ste oenjeni, gospodine Ketl? SER DON: Kelvil draga, Kelvil. KELVIL: Oenjen sam ledi Kerolajn. LEDI KEROLAJN: Da li imate porodicu? KELVIL: Da. LEDI KEROLAJN: Od koliko lanova? KELVIL: Osam. (LEDI STATFILD skree svoju panju na LORDA ALFREDA) LEDI KEROLAJN: Gospoa Ketl i deca su, pretpostavljam, na moru? (SER DON slee ramenima.) KELVIL: Moja supruga je na moru sa decom, ledi Kerolajn.

LEDI HANSTENTON: Ponekad se preputa svom pametnom jeziku, da je ponese. LEDI KEROLAJN: Da li je to jedino emu se gospoa Alonbi preputa, Dejn?

LEDI KEROLAJN: Vi ete im se kasnije pridruiti, nema sumnje? KELVIL: Ako mi to dopuste moje javne obaveze.

Strana 5

LEDI KEROLAJN: Va javni ivot mora biti veliki izvor zadovoljstva za gospou Ketl. SER DON: Kelvil ljubavi moja, Kelvil. LEDI STATFILD (LORDU ALFREDU): Kako su divne te vae cigarete sa zlatnim vrhom, lorde Alfrede. LORD ALFRED: Uasno su skupe. Mogu sebi da ih priutim samo kada sam u dugovima. LEDI STATFILD: Mora da je strano, strano neprijatno biti u dugovima. LORD ALFRED: ovek u dananje vreme mora da ima neku preokupaciju. Kad ne bih imao svoje dugove ne bih imao o emu da razmiljam. Svi momci koje poznajem su u dugovima. LEDI STATFILD: Ali zar vam ljudi kojima dugujete novac ne prave mnogo, mnogo neprilika? (Ulazi sluga) LORD ALFRED: O ne, oni ih belee, ja ne. LEDI STATFILD: Veoma, veoma udno. LEDI HANSTENTON: Ah, Kerolajn, evo pisma od drage gospoe Arbutnot. Nee biti na veeri. Tako mi je ao. Ali doi e posle. Zaista mi je drago zbog toga. Ona je jedna od najslaih ena. Ima divan rukopis, tako krupan, tako vrst takoe. (Prua pismo LEDI KEROLAJN.) LEDI KEROLAJN (gleda ga) Malo nedostaje enstvenosti, Dejn. enstvenost je kvalitet koji najvie cenim kod ena. LEDI HANSTENTON (ponovo uzima pismo i stavlja ga na sto): O, ona je veoma enstvena Kerolajn, i tako dobra, takoe. Treba da uje kako preasni pria o njoj. Smatra je svojom desnom rukom u parohiji. (Obraa joj se sluga.) U utom salonu. Hoemo li svi unutra? Ledi Statfild, hoemo li da uemo na aj? LEDI STATFILD: Sa zadovoljstvom ledi Hanstenton. (Ustaju i kreu. SER DON se nudi da ponese ogrta LEDI STATFILD) LEDI KEROLAJN: Done! Ako bi dopustio svom neaku da se pobrine za ogrta ledi Statfild, mogao bi da mi pomogne da ponesem svoju korpicu za rad. (Ulaze LORD ILINGVORT i GOSPOA ALONBI.) SER DON: Naravno, ljubavi moja. (Izlaze.) GOSPOA ALONBI: Kako je udno to su obine ene uvek ljubomorne na svoje mueve, a lepe ene nikada nisu! LORD ILINGVORT: Lepe ene nikada nemaju vremena. Uvek su zauzete time da budu ljubomorne na tue mueve. GOSPOA ALONBI: Pomislila bih da se ledi Kerolajn do sada ve umorila od elje za brakom! Ser Don joj je etvrti! LORD ILINGVORT: Toliko brakova sigurno nije pametno. Dvadeset godina ljubavi napravi od ene ruinu, ali dvadeset godina braka ini od nje neto kao javnu instituciju. GOSPOA ALONBI: Dvadeset godina ljubavi! Zar to postoji? LORD ILINGVORT: Ne, u dananje vreme. ene su postale i suvie pametne. Nita toliko ne kvari ljubav kao enski smisao za humor. GOSPOA ALONBI: Ili muka elja za njim.

LORD ILINGVORT: Potpuno ste u pravu. U hramu bi svako trebalo da bude ozbiljan, osim onoga ko je oboavan. GOSPOA ALONBI: A to bi trebalo da bude mukarac? LORD ILINGVORT: ene tako divno klee, mukarci ne. GOSPOA ALONBI: Mislite na ledi Statfild! LORD ILINGVORT: Uveravam vas da na ledi Statfild nisam pomislio poslednjih petnaest minuta. GOSPOA ALONBI: Zar je ona takva misterija? LORD ILINGVORT: Ona je vie od misterije ona je raspoloenje. GOSPOA ALONBI: Raspoloenja ne traju. LOHD ILINGVORT: To je njihova glavna ar. (Ulaze HESTER i DERALD.) DERALD: Lorde Ilingvort, svi mi estitaju, ledi Hanstenton i ledi Kerolajn i... svi. Nadam se da u biti dobar sekretar. LORD ILINGVORT: Biete sekretar za primer, Deralde. (Razgovara sa njim) GOSPOA ALONBI: Uivate u seoskom ivotu, gospoice Vorsli? HESTER: Veoma, zaista. GOSPOA ALONBI: Zar ne eznete za londonskim veernjim zabavama? HESTER: Ne volim londonske veernje zabave. GOSPOA ALONBI: Ja ih oboavam. Pametni nikada ne sluaju, a glupi nikada ne priaju. HESTER: Ja mislim da glupi ljudi dosta priaju. GOSPOA ALONBI: Ah, ja nikada ne sluam! LORD ILINGVORT: Dragi moj mome, da mi se niste sviali, ne bih vam to ponudio. Upravo zato to mi se toliko sviate elim da vas imam pored sebe. (lzlaze HESTER i DERALD.) LORD ILINGVORT: Divan momak, Derald Arbutnot! GOSPOA ALONBI: On je zaista veoma fin. Ali mladu damu iz Amerike ne mogu da podnesem. LORD ILINGVORT: Zato? GOSPOA ALONBI: Jue mi je rekla, i to prilino glasno, da ima samo osamnaest godina. Bilo je jako neprijatno. LORDILINGVORT: Nikada ne treba verovati eni koja govori svoje prave godine. ena koja govori to, govori sve. GOSPOA ALONBI: Osim toga je i puritanka. LORD ILINGVORT: Oh, to je neoprostivo. Ne smeta mi da obine ene budu puritanke. To je jedini izgovor koji imaju zato to su obine. Ali ona je zaista lepa. Neizmerno joj se divim. (Gleda netremice u GOSPOU ALONBI) GOSPOA ALONBI: Vi mora da ste istinski lo ovek!

Strana 6

LORD ILINGVORT: ta vi podrazumevate pod loim ovekom? GOSPOA ALONBI: Vrstu ljudi koja se divi nevinosti. LORD ILINGVORT: A pod loom enom? GOSPOA ALONBI: Oh! Onu vrstu ena od koje se ovek nikada ne umori. LORD ILINGVORT: Vi ste surovi prema sebi. GOSPOA ALONBI: Definiite nas kao pol. LORD ILINGVORT: Sfinge bez tajni.

LORD ILINGVORT: Samo jedna stvar? A ja imam toliko mana. GOSPOA ALONBI: O, ne budite suvie uobraeni zbog njih. Moda ete ih izgubiti kada ostarite. LORD ILINGVORT: Ja nemam namem da ikada ostarim. Dua se raa stara, a postaje mlaa. To je komedija ivota. GOSPOA ALONBI: A telo se raa mlado, a postaje staro. To je tragedija ivota. LORD ILINGVORT: I to je ponekad komedija. Ali koji je misteriozni razlog zbog koga u vam se ja uvek sviati? GOSPOA ALONBI: To to mi se nikada niste udvarali.

GOSPOA ALONBI: Da li tu spadaju i puritanke? LORD ILINGVORT: Ja sam uvek samo to radio . LORD ILINGVORT: Da li znate da ja ne verujem da puritanke postoje? Mislim da ne postoji na svetu ena kojoj ne bi bar malo laskalo da joj se neko udvara. Upravo to ene ini tako neodoljivo ljupkim. GOSPOA ALONBI: Vi mislite da ne postoji ena na svetu koja bi se usprotivila poljupcu? LORD ILINGVORT: Vrlo malo njih. GOSPOA ALONBI: Gospoica Vorsli vam ne bi dopustila da je poljubite. LORD 1UNGVORT: Da li ste sigurni? GOSPOA ALONBI: Prilino. LORD ILINGVORT: ta mislite da bi uradila kad bih je poljubio? GOSPOA ALONBI: Ili bi se udala za vas, ili bi vas oamarila nukavicom. ta biste uradili kada bi vas oamarila rukavicom? LORD ILINGVORT: Zaljubio bih se u nju, verovatno. GOSPOA ALONBI: Onda je srea to je neete poljubiti! LORD ILINGVORT: Da li je to izazov? GOSPOA ALONBI: To je odapeta strela. LORD ILINGVORT: Zar ne znate da sam ja uvek uspean u onome to radim? GOSPOA ALONBI: ao mi je to to ujem. Mi ene oboavamo neuspene. Oni se oslanjaju na nas. LORD ILINGVORT: Vi oboavate uspene. Vi se drite za njih. GOSPOA ALONBI: Zavrava se Otkrovenjem. GOSPOA ALONBI. Mi smo lovorovi venci koji sakrivaju njihove ele. LORD ILINGVORT: I uvek ste im potrebne, osim u trenucima trijumfa. GOSPOA ALONBI: Tada su neinteresantni. LORD ILINGVORT: A koliko ste vi izazovni? (Pauza.) GOSPOA ALONBI: Lorde Ilingvort, postoji jedna stvar zbog koje ete mi se uvek sviati. LORD ILINGVORT: Divno maujete. Ali vam je spalo dugme sa floreta. GOSPOA ALONBI: Jo uvek imam masku. LORD ILINGVORT: Koja vam oi ini lepim. GOSPOA ALONBI: Hvala vam. Doite. LORD ILINGVORT (ugleda na stolu pismo GOSPOE ARBUTNOT, uzima ga i gleda koverat) Kakav neobian rukopis! Podsea me na rukopis ene koju sam poznavao pre mnogo godina. LORD ILINGVORT: To je jedna od mnogih neprijatnosti na koju nikada nisam pristao. GOSPOA ALONBI: Moda ete morati. LORD ILINGVORT: Zato mi pretite? GOSPOA ALONBI: Rei u vam kada poljubite puritanku. (Ulazi sluga.) FRENSIS: aj je posluen u utom salonu lorde. LORD ILINGVORT: Recite ledi da dolazimo. FRENSIS: Da, lorde. LORD ILINGVORT: Hoemo li ui na aj? GOSPOA ALONBI: Volite tako jednostavna zadovoljstva? LORD ILINGVORT: Oboavam jednostavna zadovoljstva. Ona su poslednje utoite kompleksa. Ali, ako elite, hajde da ostanemo ovde. Da, hajde da ostanemo ovde. Knjiga ivota poinje sa mukarcem i enom u vrtu. GOSPOA ALONBI: Zaista? Nisam primetila. LORD ILINGVORT: Kakva nesrea! Mogla je to biti tragedija za nas oboje. GOSPOA ALONBI: Oboje bismo preiveli. LORD ILINGVORT: Danas ovek moe sve da preivi, osim smrti i da sauva sve osim dobre reputacije. GOSPOA ALONBI: Da li ste probali da imate dobru reputaciju?

Strana 7

GOSPOA ALONBI: Ko je ona? LORD ILINGVORT: O, niko. Niko posebno. Nevana ena. (Baca pismo i penje se stepenicama terase sa GOSPOOM ALONBI. Smee se jedno drugom.)

LEDI STATFILD: Oh, tako mi je drago, tako drago to to ujem. LEDI HANSTENTON: Ali da li ti stvarno misli draga Kerolajn, da e zakoni popraviti stvari? Ja sam ula da u dananje vreme svi oenjeni mukarci ive kao neenje, a sve neenje kao oenjeni tnukarci. GOSPOA ALONBI: Ja zasigurno ne umem da ih razlikujem. LEDI STATFILD: Oh, ja mislim da se odmah vidi da li je mukarac srean u svom porodinom ivotu ili nije. Primetila sam veoma, veoma tuan izraz u oima toliko oenjenih mukaraca. GOSPOA ALONBI: Ah, sve to sam ja primetila je da su uasno dosadni kada su dobri muevi, i uasno uobraeni kada to nisu. LEDI HANSTENTON: Pa, pretpostavljam da se pojam mua mnogo promenio od vremena kada sam ja bila mlada, ali se drim miljenja da je siroti dragi Hanstenton bio najdivnije bie, dobar kao hleb. GOSPOA ALONBI: Ah, moj mu je kao neka vrsta osiguranja, dosadilo mi je da ga viam. LEDI KEROLAJN: Ali vi ga obnavljate s vremena na vieme, zar ne? GOSPOA ALONBI: O, ne ledi Kerolajn. Do sada sam imala samo jednog mua. Prepostavljam da me smatrate pravom amaterkom. LEDI KEROLAJN: Sa vaim pogledima na ivot udi me da ste uopte udati. GOSPOA ALONBI: I mene.

DRUGI IN

Scena: Salon u letnjikovcu Hanstentonovih posle veere, lampe su upaljene. Vrata levo. Vrata desno. Dame sede na sofi. GOSPOA ALONBI: Kakvo je olakanje otarasiti se mukaraca, na kratko! LEDI STATFILD: Da, mukarci nas proganjaju, zar ne? GOSPOA ALONBI: Proganjaju? Volela bih da je tako. LEDI HANSTENTON: Draga moja! GOSPOA ALONBI: Najneprijatnije je to ti bednici mogu biti savreno sreni bez nas. Zato mislim da je dunost svake ene da ih nikada ne ostavi same ni na trenutak, osim za vreme ovakvog kratkog predaha posle veere, bez koga bismo se, verujem, mi jadne ene pretvorile u senke. (Ulaze sluge s kafom.) LEDI HANSTENTON: Pretvorile u senke, draga? GOSPOA ALONBI: Da, ledi Hanstenton. Tako je naporno drati mukarce uz sebe. Oni uvek nastoje da pobegnu od nas. LEDI STATFILD: ini mi se da mi uvek nastojimo da pobegnemo od njih. Mukarci su tako, tako bezduni. Oni znaju kakvu mo imaju i koriste je. LEDI KEROLAJN (uzima kafu od sluge): Kakve su to prie i gluposti o mukarcima! Mukarce samo treba drati tamo gde im je mesto. GOSPOA ALONBI: Ali gde im je mesto ledi Kerolajn? LEDI KEROLAJN: Tamo gde se brinu o svojim enama gospoo Alonbi. GOSPOA ALONBI (uzima kafu od sluge): Zaista? A ukoliko nisu oenjeni? LEDI KEROLAJN: Ukoliko nisu oenjeni, treba da trae enu. Prosto je skandalozan broj neenja koji se kreu u drutvu. Trebalo bi doneti zakon koji bi ih naterao da se oene u roku od godinu dana. LEDI STATFILD (odbija kafu): A ako su zaljubljeni u nekoga ko je, moda, vezan za nekog drugog? LEDI KEROLAJN: U tom sluaju ledi Statfild, trebalo bi ih u roku od nedelju dana oeniti nekom obinom potenom devojkom, da bi nauili da ne diraju tue vlasnitvo. GOSPOA ALONBI: Mislim da o nama nikada ne bi trebalo govoriti kao o neijem vlasnitvu. Svi mukarci su vlasnitvo udatih ena. To je prava definicija toga ta je zaista vlasnitvo udatih ena. Ali mi ne pripadamo nikome.

LEDI HANSTENTON: Drago moje dete, mislirn da ste vi jako sreni u svom branom ivotu, ali da volite da krijete svoju sreu od drugih. GOSPOA ALONBI: Uveravam vas da sam se uasno prevarila u pogledu Ernesta. LEDI HANSTENTON: Oh, nadam se da niste draga. Dobro sam poznavala njegovu majku. Ona je od Stretonovih, Kerolajn, jedna od erki lorda Kroulenda. LEDI KEROLAJN: Viktorija Streton? Savreno dobro je se seam. Glupava plavua bez brade. GOSPOA ALONBI: Oh, Ernest ima bradu. Ima veoma jaku, etvrtastu bradu. Ernestova brada je ak suvie etvrtasta. LEDI STATFILD: Ali da li zaista smatrate da muka brada moe biti previe etvrtasta? Ja mislim da mukarac mora da izgleda veoma, veoma snano, i mora da ima jako, jako etvrtastu bradu. GOSPOA ALONBI: Onda morate upoznati Ernesta ledi Statfild. Moram samo da vas upozorim unapred da on ne razgovara. LEDI STATFILD: Ja oboavam mukarce koji ute. GOSPOA ALONBI: O, Ernest ne uti. On sve vreme pria. Ali sa njim nema razgovora. Nemam pojma o emu pria. Ne sluam ga ve podinama.

Strana 8

LEDI STATFILD: Onda mu znai nikada niste oprostili? Kako je to tuno! Ali itav ivot je jako, jako tuan, zar ne? GOSPOA ALONBI: ivot je, ledi Statfild, samo mauvais quart dheure koji se sastoje od izuzetnih trenutaka. LEDI STATFILD: Da, ima trenutaka, zaista. Ali da li je to to je gospodin Alonbi uradio bilo tako, tako strano? Da li se on naljutio na vas, ili je rekao neto neljubazno ili istinito? GOSPOA ALONBI: Oh, draga, ne. Ernest je uvek miran. To je jedan od razloga zato mi uvek ide na nerve. Nita tako ne iritira kao mirnoa. Postoji neto istinski brutalno u dobroj naravi veine modernih mukaraca. Pitam se kako mi ene to trpimo. LEDI STATFILD: Da, dobra narav kod mukaraca znai da oni nisu tako osetljivi kao mi, da nisu od tako finog tkanja. To esto stvara veliku barijeru izmeu mua i ene, zar ne? Ali ja bih toliko elela da saznam ta je to pogreno uradio gospodin Alonbi. GOSPOA ALONBI: Pa, ispriau vam, ako date re da ete ispriati svima ostalima. LEDI STATFILD: Hvala vam, hvala vam. Ponavljanjem u priu uiniti boljom. GOSPOA ALONBI: Kada smo se Ernest i ja verili, on mi se zakleo na kolenima da nikada u ivotu nikoga nije voleo pre mene. Ja sam tada bila jako mlada, pa mu nisam verovala, nema potrebe da vam priam. Naalost, nisam se raspitivala o tome jedno etiri ili pet meseci poto sam se udala. Tada sam otkrila da je to to mi je rekao bila istina. A tako neto mukarca uini potpuno neinteresantnim. LEDI HANSTENTON: Draga moja! GOSPOA ALONBI: Mukarci uvek ele da eni budu prva ljubav. To je njihova glupa sujeta. Mi ene imamo istananiji instinkt za te stvari. Ono to mi elimo je da budemo poslednja ljubav muskarcu. LEDI STATFILD: Shvatam ta govorite. To je veoma, veoma lepo. LEDI HANSTENTON: Drago moje dete, neete valjda rei da neete oprostiti svom muu zato to nije voleo nikoga drugog? Da li si ikada ula neto slino Kerolajn? Ja sam prilino iznenaena. LEDI KEROLAJN: Oh, ene su danas visoko obrazovane Dejn, i nita u dananje vreme ne bi trebalo da nas iznenauje, osim srenih brakova. Oni oigledno postaju izuzetno retki. GOSPOA ALONBI: O, oni su potpuno deplasirani. LEDI STATFILD: Osim u srednjim staleima, kako mi je reeno. GOSPOA ALONBI: Kako to lii na srednje stalee! LEDI STATFILD: Da zar ne? veoma, veoma lii na njih. LEDI KEROLAJN: Ako je ovo to nam govorite o srednjim staleima istina ledi Statfild, to im slui na ast. Veoma je za aljenje to se u naem staleu od supruge oekuje da bude tako frivolna, oigledno misle da je to prava stvar koja treba da se uradi. Tome pripisujem nesree tolikih brakova za koje svi znamo u drutvu.

GOSPOA ALONBI: Znate ledi Kerolajn, ja mislim da frivolnost supruge nema nikakve veze sa tim. Danas vie brakova propadne zbog zdravog razuma supruga nego zbog bilo ega drugog. Kako se moe oekivati da ena bude srena sa ovekom koji insistira da se ponaa prema njoj kao da je ona potpuno racionalno bie? LEDI HANSTENTON: Draga moja! GOSPOA ALONBI: Mukarac jadan, udan, pouzdan, neophodan pripada polu koji je racionalan milionima i milionima godina. On ne moe pomoi sebi. To mu je u vrsti. Istorija ena je mnogo drugaija. Mi smo uvek bile ivopisni protesti protiv samog postojanja zdravog razuma. Mi smo odmah otkrile opasnosti koje nam prete. LEDI STATFILD: Da, zdrav razum mueva zaista, zaista nastoji da se nametne. Recite kako vi zamiljate idealnog mua. Mislim da bi to bilo od velike, velike pomoi. GOSPOA ALONBI: Idealan mu? Tako neto ne postoji. lnstitucija je pogrena. LEDI STATFILD: Idealan mukarac onda, u odnosu prema nama. LEDI KEROLAJN: On bi morao verovatno da bude izuzetno realan. GOSPOA ALONBI: Idealan mukarac! O, idealan mukarac bi trebalo da nam se obraa kao da smo boginje, a da se ponaa prema nama kao da smo deca. Trebalo bi da odbije sve nae ozbiljne zahteve, a da ispuni sve nae kaprice. Trebalo bi da nas ohrabri da imamo hirove, a da nam zabrani da imamo misije. Trebalo bi da uvek govori mnogo vie nego to misli, a da uvek misli mnogo vie nego to kae. LEDI HANSTENTON: Ali kako moe da radi i jedno i drugo, draga? GOSPOA ALONBI: Ne bi trebalo da juri za lepim enama. To bi znailo da nema nimalo ukusa, ili bi neko posumnjao da ga ima previe. Ne, trebalo bi da bude ljubazan prema svima, ali da kae da ga nekako ne privlae. LEDI STATFILD: Da, to je uvek veoma, veoma prijatno uti o drugim enama. GOSPOA ALONBI: Ako mu postavimo neko pitanje, trebalo bi da nam da odgovor koji govori sve o nama. Trebalo bi da nas, u svakom sluaju, hvali za sve one kvalitete za koje zna da ih ne posedujemo. Ali trebalo bi da bude i nemilosrdan, prilino nemilosrdan, prebacujui nam za vrline o kojima nikada nismo ni sanjale da ih posedujemo. On nikada ne bi trebalo da shvati da mi znamo korisne stvari. To bi bilo neoprostivo. Ali trebalo bi da nas zaspe svime to ne elimo. LEDI KEROLAJN: Koliko ja vidim, on samo treba da plaa raune i i da daje komplimente. GOSPOA ALONBI: Trebalo bi da nas stalno kompromituje u javnosti, a da se prema nama ponaa sa apsolutnim potovanjem kada smo sami. A ipak trebalo bi da uvek bude spreman na uasnu scenu i kad god je napravimo da bude tuan, apsolutno tuan odmah, pa da nas za manje od dvadeset minuta zaspe prebacivanjem, zatim da bude istinski napadan kad protekne pola sata i da nas zauvek napusti u petnaest do osam, kada ponemo da se oblaimo za veeru. A kada ga nakon toga vidimo zaista poslednji put, i kada odbije da uzme sve sitnice koje nam je poklonio, i kada nam obea da nikada vie nee razgovarati sa nama, i da vie nee pisati budalasta pisma, njemu e srce biti

Strana 9

potpuno slomljeno, zatim e po ceo dan slati telegrafske poruke i porukice svakih pola sata po privatnom kuriru, i veerati sasvim sam u klubu, samo da bi svi videli koliko je on nesrean. I posle itave strane nedelje, tokom koje je izlazio svuda i sa svaijim muem, samo da pokae kako je strano usamljen, moda e uvee doi da se trei put konano pozdravi, a onda ako je njegovo vladanje bilo potpuno bez greke, i ako ste bile zaista loe prema njemu, trebalo bi mu dati ansu da prizna da nije bio u pravu, a kada on to uini, onda je dunost ene da oprosti i to se moe ponoviti sve ispoetka, sa varijacijama. LEDI HANSTENTON: Kako ste pametni, draga moja! Vi nikada ne mislite ono to govorite. LEDI STATFILD: Hvala vam, hvala vam. Bilo je zaista, zaista zapanjujue. Potrudiu se da sve zapamtim. Ima tako mnogo detalja koji su toliko, toliko vani. LEDI KEROLAJN: Ali jo nam niste rekli kakva je nagrada za idealnog mukarca. GOSPOA ALONBI: Nagrada? O, beskrajno ekanje. To mu je sasvim dovoljno. LEDI KEROLAJN: Ali mukarci su tako strano, strano uzbudljivi, Zai ne? GOSPOA ALONBI: To nita ne menja. Ne treba se nikada predavati. LEDI STATFILD: Ni idealnom mukarcu? GOSPOA ALONBI: Njemu sigurno ne. Osim, naravno, ako ne elite da se umorite od njega. LEDI STATFILD: O!... Da. Vidim. To je od velike, velike pomoi. Da li mislite gospoo Alonbi, da u ja ikada upoznati idealnog mukarca? I da li postoji vie nego jedan? GOSPOA ALONBI: Ima ih samo etiri u Londonu ledi Statfild. LEDI HANSTENTON: O, draga moja! GOSPOA ALONBI (prilazei joj): ta se desilo? Recite mi. LEDI HANSTENTON (tiho): Potpuno sam zaboravila da je mlada dama iz Amerike sve vreme u sobi. Bojim se da ju je neto od ovih pametnih razgovora pomalo okiralo. GOSPOA ALONBI: O, to e joj puno pomoi! LEDI HANSTENTON: Nadajmo se da nije mnogo razumela. Bolje da odem do nje i da porazgovaram. (Ustaje i prelazi HESTER VORSLI.) Pa, draga gospoice Vorsli. (Seda pored nje.) Kako ste sve vreme bili tihi u svom slatkom malom kutku! Pretpostavljam da ste itali knjigu? Ima toliko knjiga ovde u biblioteci. HESTER: Ne, sluala sam razgovor. LEDI HANSTENTON: Ne bi trebalo da verujete u sve to ujete, znate draga. HESTER: Nisam poverovala ni jednu re. LEDI HANSTENTON: Potpuno ste u pravu, draga. HESTER (nastavlja): Nisam sanjala da ijedna ena moe da ima takve poglede na ivot kakve sam ula veeras od vaih goi. (Neprijatna pauza.)

LEDI HANSTENTON: ujem da imate tako prijatno drutvo u Americi. Slino je naem u nekim mestima, pisao mi je sin. HESTER: Klike postoje u Americi kao i svuda ledi Hanstenton. Ali pravo ameriko drutvo ine jednostavno sve dobre ene i svi dobri mukarci u naoj zemlji. LEDI HANSTENTON: Kakav razuman sistem i, usuujem se da kaem, veoma prijatan takoe. Bojim se da, u Engleskoj, ima isuvie vetakih drutvenih barijera. Mi se ne sreemo, koliko bi trebalo, sa srednjim i niim klasama. HESTER Mi u Americi nemamo nie klase. LEDI HANSTENTON: Zaista? Kakva dobra organizacija! GOSPOA ALONBI: O emu govori ta uasna devojka? LEDI STATFILD: Neprijatno je prirodna, zar ne? LEDI KEROLAJN: Reeno mi je da vi u Americi nemate mnoge stvari, gospoice Vorsli. Kau da nemate ruevina, ni znamenitosti. GOSPOA ALONBI (LEDI STATFILD): Kakva glupost! Imaju svoje majke i svoje manire. HESTER: Engleska aristokratija nas snabdeva znamenitostima ledi Kerolajn. Oni stiu do nas svakog leta, parobrodima, i prose nas istog asa kada se iskrcaju. to se ruevina tie, mi se trudimo da sagradimo neto to e trajati due od cigle ili kamena. (Ustaje da uzme svoju lepezu sa stola.) LEDI HANSTENTON: ta je to, draga? A, da, izloba gvoa, zar ne, u onom mestu sa udnim imenom? HESTER (stojei pored stola): Mi se trudimo ledi Hanstenton da izgradimo ivot, na boljoj, istinskijoj, istijoj osnovi od one na kojoj ivot poiva ovde. To svima vama udno zvui, zar ne? Kako bi vam i zvualo drugaije, nego udno? Vi, bogati ljudi u Engleskoj, ne znate kako ivite. Kako biste i znali? Vi iz svog drutva izbacujete ljubazne i dobre. Smejete se jednostavnima i istima. ivite od drugih i uz njihovu pomo, podsmevate se rtvovanju, i ako bacite siromasima hleb, to je samo da neko vreme budu mirni. Sa svom svojom pompom i bogatstvom i umetnou vi ne znate da ivite vi ak ni to ne znate. Vi volite lepotu koju moete da vidite i da dodirnete i da rukujete njome, lepotu koju moete da unitite i koju unitavate, ali o skrivenoj lepoti ivota, o skrivenoj lepoti vieg ivota vi ne znate nita. Izgubili ste tajnu ivota. O, vae englesko drutvo mi izgleda plitko, sebino i budalasto. Zatvorilo je samo sebi oi i zapuilo ui. Bakari se kao gubavac u purpuru. Sedi kao mrtvac u zlatnom pokrovu. To je sve pogreno, potpuno pogreno. LEDI STATFILD: Mislim da za takve stvari ne treba znati. To nije ba, ba lepo, zar ne? LEDI HANSTENTON: Draga moja gospoice Vorsli, mislila sam da vam se svia englesko drutvo. Postigli ste u njemu takav uspeh. I najbolji ljudi su vam se toliko divili. Potpuno sam zaboravila ta je za vas lord Henri Veston rekao, ali bilo je jako pohvalno, a vi znate kakav je on arbitar lepote. HESTER: Lord Henri Veston! Seam ga se ledi Hanstenton. ovek sa uasnim osmehom i uasnom prolou. On je svuda pozvan. Nijedna veernja zabava nije kompletna bez njega. ta je sa onima koje mu duguju svoju propast? One su otpadnice. One su bezimene. Ako biste ih sreli na ulici okrenuli biste glavu. Ja se ne bunim zbog njihove kazne. Neka sve ene koje su zgreile budu kanjene. (GOSPOA

Strana 10

ARBUTNOT ulazi preko zadnje terase u ogaau i sa velom od ipke preko ruke, uje poslednje rei i trgne se) LEDI HANSTENTON: Draga moja mlada damo!

GOSPOA ALONBI: Kako je dosadno kada se mukarci toliko zadre posle veere! Pretpostavljam da govore najuasnije stvari o nama. LEDI STATFILD: Da li zaista tako mislite?

HESTER: Pravo je da budu kanjene, ali ne treba dopustiti da one jedine pate. Ako su mukarac i ena zgreili, neka oboje idu u pustinju i neka se tamo vole ili mrze. Neka oboje budu obeleeni. Obeleite ih, ako elite, i jedno i drugo, ali nemojte kanjavati jedno, a drugo pustili da ode slobodno. Nemojte imali jedan zakon za mukarce, a drugi za ene. Vi ste u Engleskoj nepravedni prema enama. I dok god ne shvatite da je ono to je za enu sramota za mukarca bezonost uvek ete biti nepravedni, a pravednost, plameni stub, i greh, magleni stub, bie nejasni pred vaim oima, ili ih uopte neete videti, ili ih neete primeivati iako ih gledate. LEDI KEROLAJN: Mogu li draga gospoice Vorsli poto stojite, da vas zamolim da mi dodate moj ogrta koji je tano iza vas? Hvala vam. LEDI HANSTENTON: Draga gospodo Arbutnot! Tako mi je drago to ste doli. Ali nisam ula da su vas najavili. GOSPOA ARBUTNOT: O, dola sam sa terase ledi Hanstenton, upravo sam ula. Niste mi rekli da pravite zabavu. LEDI HANSTENTON: Nije zabava. Samo nekoliko gostiju koji su odseli kod nas i koje verovatno poznajete. Dopustite mi. (Pokuava da joj pomogne sa stvarima. Zvoni posluzi.) Kerolajn, ovo je gospoa Arbutnot; jedna od mojih najdraih prijateljica. Ledi Kerolajn Pontefrakt, Ledi Statfild, gospoa Alonbi i moja mlada prijateljica iz Amerike, gospoica Vorsli, koja nam je upravo priala koliko smo pokvareni. HESTER: Mislite da sam govorila suvie grubo ledi Hanstenton. Ali ima nekih stvari u Engleskoj... LEDI HANSTENTON: Draga moja mlada damo, usudujem se da kaem da ima dosta istine u tome to ste rekli, i delovali ste jako lepo dok ste to govorili, to je mnogo vanije kako bi rekao lord Ilingvort. Jedino gde mislim da ste bili malo tvri bilo je kada ste govorili o bratu ledi Kerolajn, o jadnom lordu Henriju. On je zaista tako prijatno drutvo. (Ulazi sluga) LEDI HANSTENTON: Uzmi stvari gospode Arbutnot. (Sluga izlazi sa ogitaem.) HESTER: Ledi Kerolajn, nisam imala pojma da je on va brat. ao mi je zbog bola koji sam vam nanela, ja... LEDI KEROLAJN: Draga moja gospoice Vorsli, jedini deo vaeg malog govora, ako tako smem da ga nazovem, sa kojim se u potpunosti slaem, je deo o mom bratu. Nita to biste mogli da kaete ne bi bilo dovoljno loe za njega. Smatram Henrija bezonim, apsolutno bezonim. Ali i dalje mislim, kao to si ti primetila Dejn, da je on odlino drutvo, a ima jednog od najboljih kuvara u Londonu i posle dobre veere moete oprostiti svakome, ak i sopstvenim roacima. LEDI HANSTENTON (GOSPOICI VORSLI): Sada doite draga da se upoznate sa gospoom Arbutnot. Ona je jedna od tih dobrih, slatkih, jednostavnih osoba za koje ste rekli da ih mi nikada ne primamo u drutvo. ao mi je to moram da kaem da mi gospoa Arbutnot veoma retko dolazi. Ali to nije moja greka.

GOSPOA ALONBI: Sigurna sam u to. LEDI STATFILD: Kako je to grozno, grozno od njih! Da ii da preemo na terasu? GOSPOA ALONBI: O, bilo ta, samo da pobegnemo od bogatih udovica i runo obuenih ena. (Ustaje i kree ka vratima sa leve strane zajedno sa ledi Statfild.) Idemo samo da gledamo zvezde ledi Hanstenton. LEDI HANSTENTON: Videete ih mnogo draga, veoma mnogo. Ali nemojte da se prehladite. (GOSPOI ARBUTNOT): Derald e nam svima mnogo, mnogo nedostajati draga gospoo Arbutnot. GOSPOA ARBUTNOT: Ali, da li je lord Ilingvort zaista ponudio Deraldu da bude njegov sekretar? LEDI HANSTENTON: O, da! Bio je zaista divan u vezi s tim. O vaem sinu ima najbolje mogue miljenje. Mislim da vi ne znate lorda Ilingvorta draga. GOSPOA ARBUTNOT: Nikada ga nisam upoznala. LEDI HANSTENTON: Znate ga po imenu, nesumnjivo? GOSPOA ARBUTNOT: Bojim se da ne. Ja ivim tako izdvojeno od sveta i viam tako malo ljudi. Seam se da sam pre mnogo godina ula za nekog starog lorda Ilingvorta koji je iveo u Jorkiru, ini mi se. LEDI HANSTENTON: A, da. To mora da je bio poslednji erl. On je bio veoma udan ovek. Hteo je da se oeni ispod svog stalea. Ili nije hteo, mislim. Bio je neki skandal u vezi sa tim. Sadanji lord Ilingvort je mnogo drugaiji. On je veoma otmen. On se bavi dobro, ne bavi se ni sa im, to bi naa lepa goa iz Amerike smatrala i da je pogreno, i ne znam da li mu je mnogo stalo do tema koje vas toliko zanimaju gospoo Arbutnot. Da li misli Kerolajn, da je lord Ilingvort zainteresovan za prihvatilita za siromane? LEDI KEROLAJN: Mislim da to nije sluaj, Dejn. LEDI HANSTENTON: Svi mi imamo razliite ukuse, zar ne? Ali lord Ilingvort je na veoma visokom poloaju i nema niega to ne bi mogao da dobije samo ako bi zatraio. Naravno, on je i dalje prilino mlad ovek i doao je do svoje titule tek koliko ima tano Kerolajn otkada je lord Ilingvort dobio titulu? LEDI KEROLAJN: Mislim oko etiri godine Dejn. Znam da je to bilo iste godine kada je poslednji put o mom bratu izalo u veernjim novinama. LEDI HANSTENTON: A, seam se. Bie da ima etiri godine od tada. Naravno, ispreilo se mnogo ljudi izmeu sadanjeg lorda Ilingvotta i tiiule gospoo Arbutnot. To je bilo - ko je to bio Kerolajn? LEDI KEROLAJN: Dete sirote Margaret. Zna koliko je elela da dobije deaka i bio je deak, ali je umro, a i mu joj je umro ubrzo zatim, i ona se ubrzo udala za jednog od sinova lorda Eskota, koji je kako sam ula bije. LEDI HANSTENTON: A, to im je u porodici draga, to je u porodici. Takoe se seam nekog, svetenika koji je eleo da

Strana 11

bude ludak, ili ludak koji je eleo da bude svetenik, zaboravila sam kako je bilo, ali znam da je Sud za pravinost istraivao sluaj i zakljuio da je potpuno normalan. I posle sam ga videla kod sirotog lorda Plamsteda sa slamkama u kosi, ili sa tako neim udnim. Me seam se sa im. ao mi je ledi Kerolajn to draga ledi Sisilija nije doivela da vidi kako joj sin dobija titulu. GOSPOA ARBUTNOT: Ledi Sisilija? LEDI HANSTENTON: Majka lorda Ilingvorta, draga gospoo Arbutnot, bila je jedna od prelepih keri vojvotkinje od Derningema, i udala se za ser Tomasa Harforda koji se u to vreme nije smatrao ba dobrom prilikom za nju, iako je bio jedan od najlepih mukaraca u Londonu. Znala sam ih jako dobro i oba njihova sina, Artura i Dorda. GOSPOA ARBUTNOT: Stariji sin je, naravno, nasledio titulu, ledi Hanstenton? LEDI HANSTENTON: Ne, draga, on je poginuo u lovu, ili je to biio na pecanju Kerolajn? Zaboravila sam. A Dord je nasledio sve. Uvek mu govorim da nijedan mlai sin nije imao sree kao on. GOSPOA ARBUTNOT: Ledi Hanstenton elim odmah da razvovaram sa Deraldom. Da li mogu da ga vidim? Moete ii poslati po njega? LEDI HANSTENTON: Naravno draga. Poslau slugu po njega u trpezariju. Ne znam zato su se gospoda toliko zadrala. (Zvoni) Kada sam upoznala lorda Ilingvorta kao obinog Dorda Harforda, on je bio samo pametan momak bez prebijene pare, osim onoga to mu je davala sirota draga ledi Sesilija. Ona ga je zaista voiela. Uglavnom zato to se nije slagao sa svojim ocem. Oh, evo dragog preasnog. (slugi) Ne treba. (Ulaze SER DON i doktor DOBENI. SER DON prilazi LEDI STATFILD, DOKTOR DOBENl LEDI HANSTENTON.) PAROH: Lord Ilingvort je bio jako zabavan. Nikada se nisam bolje zabavio. (Ugleda GOSPOU ARBUTNOT) Ah, gospoo Arbutnot. LEDI HANSTENTON (DOKTOR DOBENIJU) Vidite uspela sam da me gospoa Arbutnot konano poseti. PAROH: To je velika ast ledi Hanstenton. Gospoa Dobeni e biti jako ljubomoma na vas. LEDI HANSTENTON: Oh, tako mi je ao to gospoa Dobeni nije mogla da dode sa vama veeras. Glavobolja kao i obino, pretpostavljam. PAROH: Da ledi Hanstenton, pravo muenje. Ona je najsrenija kada je sama. Najsrenija kada je sama. LEDI KEROLAJN (svom muu): Done! (SER DON prilazi svojoj eni. DOKTOR DOBENI razgovara sa gospoom ARBUTNOT i LEDI HANSTENTON. GOSPOA ARBUTNOT sve vreme gleda LORDA ILINGVORTA On je preao preko sobe ne primetivi je, i zatim prilazi GOSPOI ALONBI koja sa LEDI STATFILD stoji pored vrata koja gledaju na terasu.) LORD ILINGVORT: Kako je najarmatnija ena na svetu? GOSPOA ALONBI (hvata LEDI STATFILD za ruku): Obe smo ba dobro, hvala lorde Ilingvort. Ali kako ste malo vremena proveli u trpezariji! Kao da ste tek otili. LORD ILINGVORT: Umirao sam od dosade. Nisam otvorio usta sve vreme. Samo sam eznuo da doem ovde do vas.

GOSPOA ALONBI: Trebalo je da doete Amerikanka nam je drala predavanje. LORD ILINGVORT: Zaista? Svi Amerikanci dre predavanja, ini mi se. Mislim da to ima veze sa njihovom klimom. O emu je drala predavanje? GOSPOA ALONBI: Oh, o puritanizmu, naravno. LORD ILINGVORT: Ja u da je preobratim, zar ne? Koliko mi vremena dajete za to? GOSPOA ALONBI: Nedelju dana. LUitD ILINGVORT: Nedelju dana je vie nego dovoljno. (Ulaze DERALD i LORD ALFRED.) DERALD (prilazi GOSPOI ARBUTNOT): Draga majko! GOSPOA ARBUTNOT: Deralde, uopte se ne oseam dobro. Otprati me kui Deralde. Nije trebalo ni da dolazim. DERALD: ao mi je majko. Naravno. Ali prvo morate da upoznate lorda Ilingvorta. (Prelazi preko sobe) GOSPOA ARBUTNOT: Ne veeras Deralde. DERALD: Lorde Ilingvort, eieo bih da vam predstavim moju majku. LORD ILINGVORT: Sa najveim zadovoljstvom. (GOSPOI ALONBI): Odmah se vraam. Majke drugih ljudi su mi uvek na smrt dosadne. Sve ene postanu iste kao svoje majke. To je njihova tragedija. GOSPOA ALONBI: Nijedan mukarac ne lii na svoju majku. To je njegova tragedija. LORD ILINGVORT: U kakvom ste divnom rasploenju veeras! (Okree se i sa DERALDOM prilazi GOSPOI ARBUTNOT. Kada je vidi, ustukne zauden. Onda polako skree pogled ka DERALDU) DERALD: Majko, ovo je lord Ilingvort koji mi je ponudio posao svog linog sekretara. (GOSPOA ARBUTNOT se hladno pokloni.) DERALD: To je odlina ansa za mene, zar ne? Nadam se da se nee razoarati u mene, to je sve. Zahvaliete se lordu Ilingvortu majko, hoete li? GOSPOA ARBUTNOT: To je veoma lepo od lorda Ilingvorta to je trenutno zainteresovan za tebe. LORD ILINGVORT (stavljajui ruku na DERALDOVO rame) O, Derald i ja smo ve veliki prijatelji, gospoo... Arbutnot GOSPOA ARBUTNOT: Nema nieg zajednikog izmeu vas i mog sina lorde Ilingvort. DERALD: Draga majko, kako moete da kaete tako neto? Naravno, lord Ilingvort je jako pametan i sve ostalo. Nema niega to lord Ilingvort ne zna. LORD ILINGVORT: Dragi moj mome! DERALD: On zna vie o ivotu nego iko koga sam sreo. Oseam se kao potpun nesposobnjakovi kada sam sa vama lorde Ilingvort. Naravno, ja sam imao tako malo ansi. Ja nisam pohaao Iton ili Oksford kao drugi momci. Ali izgleda da to lordu Ilingvortu ne smeta. On je bio jako dobar prema meni majko.

Strana 12

GOSPOA ARBUTNOT: Lord Ilingvort moe da promeni miljenje. Moda on zaista ne eli da mu ti bude sekretar. DERALD: Majko! GOSPOA ARBUTNOT: Ne zaboravi da si kao to si sam rekao, imao tako malo ansi. GOSPOA ALONBI: Lorde Ilingvort, elim da razgovaram sa vama na trenutak. Hodite. LORD ILINGVORT: Hoete li me izviniti, gospoo Arbutnot? Hajde, i nemoj dopustiti da tvoja divna majka sada pravi probleme Deralde. Stvar je skoro dogovorena, zar ne? DERALD: Nadam se. (LORD ILINGVORT prilazi GOSPOI ALONBI.) GOSPOA ALONBI: Mislila sam da nikada neete ostaviti damu u crnom pliu. LORDUJNGVORT: Ona je izuzetno lepa. (Gleda GOSPOU ARBUTNOT) LEDI HANSTENTON: Kerolajn, hajdemo svi u muziki salon? Gospoica Vorsli e svirati. Ii ete i vi draga gospoo Arbutnot, zar ne? Ne znate kako ete uivati. (DOKTORU DOBENIJU): Zaista, moram jedno popodne da dovedem gospoicu Vorsli u parohiju. Tako bih volela da je draga gospoa Dobeni uje kako svira violinu. Ah, zaboravila sam. Sluh drage gospoe Dobeni je malo oslabio, zar ne? PAROH: Slab sluh joj stvara velike probleme. Sada ak ne uje moje ni propovedi. ita ih kod kue. Ali ona ima bogat unutranji ivot. LEDI HANSTENTON: Mnogo ita, zar ne? PAROH: Samo najvea slova. Vid joj rapidno propada. Ali nikada se ne ali, nikada. DERALD (LORDU ILINGVORTU): Porazgovarajte sa mojom majkom, lorde Ilingvort, pre nego to uete u muziki salon. Izgleda da ona ne veruje da mislite ozbiljno ono to ste mi rekli. GOSPOA ALONBI: Idete li? LORD ILINGVORT: Za nekoliko trenutaka. Ledi Hanstenton, ako bi mi dopustila gospoa Arbutnot voleo bih da razmenim par rei sa njom, a kasnije emo vam se pridruiti. LEDI HANSTENTON: O, naravno. Imaete mnogo toga da joj kaete, a ona e morati mnogo da vam se zahvaljuje. Ne dobija svaki sin takvu ponudu gospodo Arbutnot. Ali znam da vi to cenite, draga. LEDI KEROLAJN: Done! LEDI HANSTENTON: E pa, nemojte suvie dugo zadrati gospodu Arbutnot, lorde Ilingvort. Ne moemo bez nje. (Izlazi za ostalim gostima. Zvuk violine dopire iz muzikog salona.) LORD ILINGVORT: Znai to je na sin, Rejel! Pa, ponosim se sa njim. On je pravi Harford, od glave do pete. Uzgred, zato Arbutnot, Rejel? GOSPOA ARBUTNOT: Svako ime je dobro, kada neko nema pravo na ime. LORD ILINGVORT: Pretpostavljam, ali zato Derald?

GOSPOA ARBUTNOT: Po oveku ije sam srce slomila po mom ocu. LORD ILINGVORT: Pa Rejel, to je gotovo, gotovo je. Sve to sada imam da kaem je da sam veoma zadovoljan sa naim deakom. Svet e ga poznavati samo kao mog linog sekretara, ali on e meni biti jako blizak, i jako drag. udno je to Rejel, inilo mi se da je moj ivot kompletan. A nije bio. Neto mu je nedostajalo, nedostajao mu je sin. Sada sam pronaao svog sina. Drago mi je to sam ga pronaao. GOSPOA ARBUTNOT: Nema prava na njega, ni na najmanji deli njega. Deko je potpuno moj i ostae moj. LORD ILINGVORT: Draga moja Rejel, imala si ga za sebe preko dvadeset godina. Zato ga sada malo ne da meni? On je isto moj koliko je i tvoj. GOSPOA ARBUTNOT: Da li ti govori o detetu koje si napustio? O detetu koje je, to se tebe tie, moglo da umre od gladi i bede? LORD ILINGVORT: Zaboravlja Rejel, ti si ostavila mene. Nisam ja tebe ostavio. GOSPOA ARBUTNOT: Ostavila sam te zato to si odbio da da ime detetu. Pre nego to se rodio moj sin, preklinjala sam te da se oeni sa mnom. LORD ILINGVORT: Tada nisam imao emu da se nadam. A osim toga Rejel, nisam bio mnogo stariji od tebe. Imao sam samo 22 godine. Dvadeset jednu, ini mi se, kada je sve poelo u vrtu tvoga oca. GOSPOA ARBUTNOT: Kada je ovek dovoljno odrastao da ini ioe stvari, trebalo bi takoe da bude dovoljno odrastao da ini i dobre. LORD ILINGVORT: Draga moja Rejel, intelektualna opta mesta su uvek interesantna, ali opta mesta koja se tiu morala ne znae ba nita. A to se tie toga to kae, da sam ostavio nae dete da gladuje, to je, naravno, la i glupost. Moja majka ti je ponudila est stotina godinje. Ali ti nisi htela nita da uzme. Jednostavno si nestala i odvela dete sa sobom. GOSPOA ARBUTNOT: Ne bih prihvatila ni peni od nje. Tvoj otac je bio drugaiji. Kada smo bili u Parizu, rekao ti je preda mnom da je tvoja dunost da se oeni sa mnom. LORD ILINGVORT: Oh, dunost je ono to ovek oekuje od drugih, a ne ono to sam ini. Naravno, na mene je uticaj imala moja majka. Tako je sa svakim ovekom kada je mlad. GOSPOA ARBUTNOT: Drago mi je da ujem da to kae. Derald sigurno nee otii sa tobom. LORD ILINGVORT: Kakva budalatina Rejel! GOSPOA ARBUTNOT: Da li ti misli da u ja dopustiti mom sinu... LORD ILINGVORT: Naem sinu. GOSPOA ARBUTNOT: Mom sinu (lord Ilingvort slee ramenima) da ode sa ovekom koji mi je upropastio mladost, koji mi je unitio ivot, zagorao mi svaki trenutak? Ti nema ni predstavu o tome kroz koliku sam patnju i sramotu ja prola.

Strana 13

LORD ILINGVORT: Draga moja Rejel, moram ti otvoreno rei da je Deraldova budunost mnogo vanija od tvoje prolosti. GOSPOA ARBUTNOT: Derald ne moe razdvojiti svoju budunost od moje prolosti. LORD ILINGVORT: To je upravo ono to bi trebalo da uradi. To je upravo ono to bi ti treblo da mu pomogne da uradi. Tipina si ena! Govori sentimentalno i oduvek si bila sebina. Ali hajde da ne pravimo scenu. Rejel budi razumna, razmisli ta je najbolje za naeg sina, a mene i tebe ostavi izvan toga. ta je sada na sin? Loe plaen slubenik u maloj provincijskoj banci u treerazrednom engleskom gradu. Ako misli da je on zadovoljan na takvom mestu, grei. On je istinski nesrean. GOSPOA ARBUTNOT: Bio je zadovoljan dok tebe nije upoznao. Ti si to napravio od njega. LORD ILINGVORT: Naravno da sam ja to napravio od njega. Nezadovoljstvo je prvi korak ka napretku oveka ili naroda. Ali ga ja nisam pustio samo da ezne za stvarima koje ne moe da ima. Ne, ja sam mu ponudio neto divno. Nema potrebe da kaem da je on to oberuke prihvatio. Svaki mladi bi to uinio. A sada samo zato to se ispostavilo da sam ja mladiev roeni otac, a on moj roeni sin, ti praktino hoe da uniti njegovu karijeru. Da sam ja potpuni stranac ti bi dopustila Deraldu da pode sa mnom, ali poto je on moja krv i meso ti to nee. Kako si neverovatno nelogina! GOSPOA ARBUTNOT: Neu mu dopustiti da ode. LORD ILINGVORT: Kako e mu zabraniti? Koji izgovor mu moe pruiti da odbije ovakvu ponudu kao to je moja? Nema potrebe da kaem da mu ja neu rei u kakvoj sam vezi sa njim. Ali ti mu ne sme rei. Ti to zna. Pogledaj kako si ga odgajila. GOSPOA ARBUTNOT: Odgajila sam ga da bude dobar ovek. LORD ILINGVORT: Tako je. A kakav je rezultat? Ti si ga odgajila tako da te osudi ako ikada otkrije. Nemoj se varati Rejel. Deca prvo vole svoje roditelje. Posle ih osuuju. Retko, ako i ikada, im oprataju. GOSPOA ARBUTNOT: Dorde, nemoj mi odvoditi sina. Ja sam imala dvadeset godina tuge, i samo jednu osobu koja me je voieia, samo jednu osobu da volim. Ti si imao radostan ivot, pun zadovoljstva i uspeha. Bio si prilino srean, nikada nisi mislio na nas. Nije bilo razloga, u skladu sa tvojim pogledima na ivot, da nas se ikada seti. To to si nas sreo bila je ista sluajnost, uasna sluajnost. Zaboravi to. Nemoj sada dolaziti i krasti mi sve to imam na svetu. Ti si tako bogat u drugim stvarima. Ostavi mali vinograd mog ivota; ostavi ograeni vrt i zdenac vode, jagnje koje mi je Bog poslao u saaljenju ili u besu, oh! Oslavi mi to. Dorde, ne uzimaj mi Deralda. LORD ILINGVORT: Rejel u ovom trenutku ti nisi neophodna za Deraldovu karijeru; ja jesam. O ovome nemamo vie ta da razgovaramo. GOSPOA ARBUTNOT: Ja ga neu pustiti da ide. LORD UJNGVORT: Evo Deralda. Ima pravo sam da odlui. (Ulazi DERALD.) DERALD: Pa, draga majko nadam se da ste se sve dogovorili sa lordom Ilingvortom?

GOSPOA ARBUTNOT: Nisam Deralde. LORD ILINGVORT: Izgleda da se tvojoj majci iz nekog razloga ne dopada to to ide sa mnom. DERALD: Zato majko? GOSPOA ARBUTNOT: Mislila sam Deralde da si srean ovde sa mnom. Nisam znala da ti se toliko uri da me ostavi. DERALD: Majko kako tako neto moete da kaete? Naravno da sam bio srean sa vama. Ali ovek ne moe zauvek da ostane sa svojom majkom. Nijedan momak ne ostaje. elim da sebi stvorim poloaj, da uradim neto. Mislio sam da ete biti ponosni da me vidite kao sekretara lorda Ilingvorta. GOSPOA ARBUTNOT: Ja ne misiim da bi ti bio pogodan za linog sekretara lorda Ilingvorta. Nema kvalifikacije. LORDILINGVORT: Ne bih eleo da se meam ni na trenutak gospoo Arbutnot, ali to se tie vae poslednje primedbe, sigurno je da ja mogu najbolje da prosudim. A samo mogu da vam kaem da va sin ima sve kvalifikacije kojima sam se nadao. Ima ih i vie nego to sam, ustvari, mislio. Mnogo vie. (GOSPOA ARBUTNOT uti.) Imale li jo neki razlog gospoo Arbutnot, zbog koga ne biste eleli da va sin prihvati ovo nametenje? DERALD: Imate li majko? Odgovorite. LORD ILINGVORT: Ako imate gospoo Arbutnot, molim vas, molim vas recite. Sasvim smo sami ovde. ta god da je, nema potrebe da vam kaem da ja to neu ponavljati. DEKALD: Majko? LORD ILINGVORT: Ako biste eleli da ostanete nasamo sa svojim sinom, ostaviu vas. Moda postoji neki drugi razlog neto to ne elite da ujem. GOSPOA ARBUTNOT: Ne postoji nikakav drugi razlog. LORD ILINGVORT: Onda dragi moj mome, moemo smatrati da je stvar sreena. Doi, ti i ja emo zajedno popuiti po cigaru na terasi. A gospoo Arbutnot, dopustite mi da vam kaem da ste postupili veorna pametno. (lzlazi sa DERALDOM. GOSPOA ARBUTNOT ostaje sama. Stoji nepomino s izrazom neizmerne tuge na licu.)

TREI IN

Scena: galerija slika u letnjikovcu hanstentonovih. U pozadini su vrata koja vode na terasu. (LORD ILINGVORT i DERALD, desno. LORD ILINGVORT lekari na sofi. DERALD sedi u stolici.) LORD JUNGVORT: Tvoja majka je razumna ena Deralde. Znao sam da e se opametiti na kraju. DERALD: Moja majka je puna obzira, lorde Ilingvort, i znam da misli da nisam dovoljno obrazovan da budem va sekretar. Ona je, takoe, potpuno u pravu. Bio sam uasno lenj dok sam iao u kolu a ni sada ne bih mogao da poloim ispit ak i kada bi mi ivot zavisio od toga.

Strana 14

LORD ILINGVORT: Dragi moj Deralde, ispiti ionako nisu ni malo bitni. Ako je mukarac gospodin, on zna dovoijno, a ako nije gospodin, ta god da zna loe je po njega. DERALD: Ali ja nita ne znam o svetu lorde ilingvort. LORD ILINGVORT: Ne boj se Deralde. Seti se da je na tvojoj strani najlepa stvar na svetu mladost! Nista nije kao mladost, sredoveni imaju poloenu hipoteku na ivot. Stari su u ostavi ivota. Ali mladost je gospodar ivota. Mladost ima kraljevstvo koje je eka. Svako se rada kao kralj, ali veina umire u izgnanstvu, ba kao i veina kraljeva. Nema niega to ne bih uradio Deralde da povratim svoju mladost osim vebanja, ranog ustajanja, ili da budem koristan lan zajednice. DERALD: Ali vi valjda sebe ne smatrate starim lorde Ilingvort? LORD ILINGVORT: Dovoljno sam star da ti budem otac Deralde. DERALD: Ja ne pamtim svog oca, on je davno umro. LORD ILINGVORT: Tako mi je rekla ledi Hanstenton. DERALD: Veoma je neobino, ali majka mi nikada nije priala o ocu. Ponekad mislim da se udala ispod svog nivoa. LORD ILINGVORT (malo se trgne): Stvarno? (Prilazi i stavlja ruku DERALDU na rame.) Nedostajalo ti je to nisi imao oca Deralde, zar ne? DERAUD: O, ne, moja majka je bila jako dobra prema meni. Niko nikada nije imao majku kao ja. LORD ILINGVORT: Siguran sam u to. A siguran sam i da veina majki ne razume ba svoje sinove. Mislim, one ne shvataju da sinovi imaju ambicije, elju da upoznaju ivot, da postanu neto. Konano Deralde, od tebe se nije moglo oekivati da provede ceo svoj ivot u rupi kao to je Rokli, zar ne? DERALD: O, ne! To bi bilo strano! LORD 1L1NGV0RT: Majinska ljubav je veoma dirljiva, naravno, ali majka je esto i neobino sebina. Mislim, postoji mnogo sebinosti u njoj. DERALD (lagano): Pretpostavljam da je tako. LORD ILINGVORT: Tvoja majka je istinski dobra ena. Ali dobre ene imaju tako ograniene poglede na ivot, njihov horizont je tako uzak, njihovi interesi su tako sitni, zar ne? DERALD: Istina je, jako se zanimaju za stvari do kojih nama nije mnogo stalo. LORD ILINGVORT: Pretpostavljam da je tvoja majka veoma religiozna, i sve tome slino. DERALD: O da, ona stalno ide u crkvu. LORD ILINGVORT: Ah! Nije moderna, a u dananje vreme jedino vredi biti moderan. Ti eli da bude moderan, zar ne Deralde? Ti eli da upozna ivot kakav stvarno jeste. Ne eli da te spreavaju neke staromodne teorije o ivotu. Pa, ono to danas treba da uradi je da se jednostavno ukljui u najbolje drutvo. ovek koji moe da vlada za stolom za vreme veere u Londonu, moe da vlada svetom. Budunost pripada dendiju. Oni najbolji e vladati.

DERALD: Voleo da se lepo oblaim, ali su mi uvek govorili da ovek ne treba toliko da razmilja o tome. LORD ILINGVORT: Ljudi su danas toliko povrni da ne razumeju filozofiju povrnosti. Uzgred, Deralde, trebalo bi da naui da bolje vezuje kravatu. Oseaj se tie rupice na reveru. Ali sutinska stvar za kravatu je stil. Dobro vezana kravata je prvi ozbiljan korak u ivotu. DERALD (smejui se): Moda u moi da nauim kako da vezujem kravatu, lorde Ilingvort, ali nikada neu umeti da govorim kao vi. Ja ne umem da govorim. LORD ILINGVORT: O! Razgovaraj sa svakom enom kao da je voli, a sa svakim mukarcem kao da ti je dosadan, i na kraju prve sezone imae dobru reputaciju. DERALD: Ali veoma je teko ui u drutvo, zar ne? LORD ILINGVORT: Da bi se ulo u najbolje drutvo, danas, mora ljude ili hraniti, ili zabavljati, ili ih okirati to je sve! DERALD: Pretpostavljam da je drutvo prosto boanstveno! LORD ILINGVORT: Biti u njemu je prosto dosadno. Ali biti van njega je prosto tragedija. Drutvo je nephodna stvar. Nijedan ovek ne postie pravi uspeh u ovom svetu ako nema ena koje ga podravaju, a ene vladaju drutvom. Ako ene nisu na tvojoj strani, loe ti se pie. Moe biti advokat i berzanski meetar, novinar ili sve odjednom. DERALD: Da li je teko shvatiti ene? LORD ILINGVORT: Nikada se ne trudi da ih razume. ene su slike. Mukarci su problemi. Ako eli da sazna ta je stvarno ena to je, uzgred, uvek jako opasno uraditi gledaj je, nemoj je sluati. DERALD: Ali ene su jako pametne, zar ne? LORD ILINGVORT: Treba im uvek govoriti da jesu. Ali za filozofa dragi moj Deralde, ene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao to mukarci predstavljaju pobedu duha nad moralom. DERALD: Kako onda ene mogu da imaju toliku mo kao to vi kaete? LORD ILINGVORT: Istorija ena je istorija najgoreg oblika tiranije koji je svet ikada video. Tiranije slabih nad jakima. To je jedina tiranija koja traje. DERALD: Ali zar ene nemaju finiji uticaj? LORD ILINGVORT: Nita nema uticaj kao intelekt. DERALD: Ipak, ima mnogo razliitih vrsta ena, zar ne? LORD ILINGVORT: Samo su dve vrste u drutvu: obine i ivopisne. DERALD: Ali ima dobrih ena u drutvu, zar ne? LORD ILINGVORT: Isuvie. DcRALD: Ali da li vi mislite da ene treba da budu dobre? LORD ILINGVORT: To im nikada ne treba rei, sve bi odjednom postale dobre. ene su neverovatno samovoljan pol. Svaka ena je buntovnik i obino se bori protiv sebe same.

Strana 15

DERALD: Vi se nikada niste enili, zar ne lorde Ilingvort? LORD ILINGVORT: Mukarci se ene zato to su umorni, ene se udaju zato to su radoznale. I jedni i drugi se razoaraju. DERALD: Ali zar ne mislite da neko moe da bude srean u braku? LORD ILINGVORT: Savreno srean. Ali srea oenjenog oveka dragi moj Deralde, zavisi od onih sa kojima se nije oenio. DERALD: A ako je neko zaljubljen? LORD ILINGVORT: Treba uvek biti zaljubljen. To je razlog zbog koga se nikada ne bi trebalo eniti. DERALD: Ljubav je predivna stvar, zar ne? LORD ILINGVORT: Kada se neko zaljubi poinje tako to obmanjuje sebe. A zavri obmanjujui druge. To je ono to svet naziva ljubavlju. Ali istinski velika strast je danas prilino retka. Ona je privilegija ljudi koji nemaju ta da rade. To je jedina korist od lenjih stalea na selu i jedino mogue objanjenje za nas Harforde. DERALD: Harforde, lorde Ilingvort? LORD ILINGVORT: To je moje prezime. Trebalo bi da proui plemstvo, Deralde. To je jedina knjiga koju bi mladi iz grada trebalo potpuno da poznaje, i to je najbolje knjievno prozno delo koje su Englezi ikada napisali. A sada Deralde, ti kree u nov ivot sa mnom i elim da naui ta je. (GOSPOA ARBUTNOT se pojavljuje na terasi iza njih.) LORD ILINGVORT: Jer su svet stvorile budale da bi u njemu iveli pametni ljudi! (S leve strane ulaze LEDI HANSTENTON i DOKTOR DOBENI.) LEDI HANSTENTON: Ah! Tu ste, dragi lorde Ilingvort. Pa, pretpostavljam da ste priali naem mladom prijatelju Deraldu, koje e biti njegove nove dunosti i da ste mu dali mnogo dobrih saveta uz uivanje u cigarama? LORD ILINGVORT: Dao sam mu najbolje savete ledi Hanstenton, i najbolje cigare. LEDI HANSTENTON: Tako mi je ao to nisam bila ovde da vas ujem, ali pretpostavljam da sam sada suvie stara da uim. Osim od vas dragi paroe, kada ste za vaom divnom propovedaonicom. Ali ja obino uvek znam ta ete rei, pa se ne uzbuujem. (Ugleda GOSPOU ARBUTNOT.) Ah! draga gospoo Arbutnot doite i pridruite nam se. Doite, draga. (Ulazi GOSPOA ARBUTNOT.) Derald je imao tako divan, dug razgovor sa lordom Ilingvortom, sigurna sam da vam mnogo laska kako je sve ispalo dobro za njega. Hajde da sednemo. (Sedaju) A kako napreduje va predivan vez? GOSPOA ARBUTNOT: Jo ga uvek radim ledi Hanstenton. LEDI HANSTENTON: Gospoa Dobeni takoe pomalo veze, zar ne? PAROH: Nekad je bila veoma veta sa iglom, prava umetnica. Ali kostobolja je prilino ubogaljila njene prste. Nije dotakla eref devet ili deset godina. Ali ima i mnogo drugih zanimacija. Okupirana je svojim zdravljem. LEDI HANSTENTON: To je uvek lepa zabava, zar ne? A o emu sada priate, lorde Ilingvort? Recite nam.

LORD ILINGVORT: Upravo sam objanjavao Deraldu da se svet uvek smejao sopstvenim tragedijama, jer je to bio jedini nain na koji je mogao da ih podnese. I da, u skladu sa tim, sve ono to svet tretira kao ozbiljno jeste komedija. LEDI HANSTENTON: Sada sam se potpuno izgubila. Obino je to tako kada lord Ilingvort neto kae. A ljudsko drutvo je jako nepaljivo. Nikada me ne spaavaju. Ostavljaju me da potonem. ini mi se dragi lorde Ilingvort, kao da ste vi uvek na strani grenika, a ja se trudim da uvek budem na strani svetaca, ali samo dotle stiem. Konano, to moe biti samo fantazija davljenika. LORD ILINGVORT: Jedina razlika izmedu svetaca i grenika je ta to svaki svetac ima prolost, a svaki grenik budunosl. LEDI HANSTENTON: Ah! To mi je dovoljno. Nemam vie ta da kaem. Draga gospoo Arbutnot, vi i ja smo zaostale u vremenu. Ne moemo da pratimo lorda Ilingvorta. Suvie su nas dobro obrazovali, bojim se. Biti dobro vaspitan je velika mana danas. Liava nas mnogo ega. GOSPOA ARBUTNOT: Bilo bi mi alosno da sledim lorda Ilingvorta u bilo kojem od njegovih miljenja. LEDI HANSTENTON: Potpuno ste u pravu, draga moja. (DERALD slee ramenima i gleda iznervirano u svoju majku. Ulazi LEDI KEROLAJN.) LEDI KEROLAJN: Dejn da li si videla Dona? LEDI HANSTENTON: Ne bi trebalo da se brine za njega, draga. On je sa ledi Statfild; malopre sam ih videla u utom salonu. izgledalo je da im je lepo zajedno. Ne ide valjda, Kerolajn? Molim te, sedi ovde. LEDI KEROLAJN: Milslim da je bolje da potraim Dona. (Izlazi LEDI KEROLAJN.) LEDI HANSTENTON: Ne treba pridavati toliku panju mukarcima. A Kerolajn zaista nema razloga za brigu. Ledi Statfild je jako paljiva. Ona se saosea sa svakim. Divna priroda. (Ulaze SER DON i GOSPOA ALONBI.) LEDI HANSTENTON: Ah! Evo Ser Dona! I gospoe Alonbi! Pretpostavljam da sam ga videla sa gospoom Alonbi. Ser Done, Kerolajn vas je svuda traila. GOSPOA ALONBI: Mi smo je ekali u muzikom salonu, draga ledi Hanstenton. LEDI HANSTENTON: Ah! U muzikom salonu, naravno. Mislila sam da je to bio uti salon, pamenje mi slabi. (PAROHU) Gospoa Dobeni ima tako dobro pamenje, zar ne? PAROH: Nekada je bila poznata po tome, ali od poslednjeg napada sea se uglavnom samo dogaaja iz svog ranog detinjstva. Ali u tim priseanjima nalazi veliko zadovoljstvo, veliko zadovoljstvo. (Ulaze Ledi STATFILD i GOSPODIN KELVIL) LEDI HANSTENTON: Ah! Draga ledi Statfild! I o emu vam je priao gospodin Kelvil? LEDI STATFILD: O bimetalnosti, koliko se seam. LEDI HANSTENTON: Bimetalnost! Da li je to lepa tema? U svakom sluaju, znam da ljudi danas o svemu diskutuju veoma slobodno. O ernu je vama priao ser Don, draga gospoo Alonbi?

Strana 16

GOSPOA ALONBI: O Patagoniji. LEDI HANSTENTON: Zaista? Kakva neobina tema! Ali veoma edukativna, ne sumnjam. GOSPOA ALONBI: Bio je veoma zanimljiv dok je priao o Patagoniji. Izgleda da divljaci imaju skoro iste poglede kao i kulturni ljudi. Oni su izuzetno napredni. LEDI HANSTENTON: ta oni rade? GOSPOA ALONBI: Izgleda sve. LEDI HANSTENTON: Pa, to je veoma uteno, dragi paroe zar ne. otkriti da je ljudska priroda jedna. U celini, svet je isti, zar ne? LORD ILINGVORT: Svet je jednostavno podeljen na dve klase na one koji veruju u neverovatno, kao to je javnost i na one koji rade te neverovatne stvari. GOSPOA ALONBI: Kao to ste vi? LORD ILINGVORT: Da, ja uvek samog sebe zadivljujem. To je jedina stvar zbog koje vredi iveti. LEDI STATFILD: A ta ste to skoro uradili pa vas je zadivilo? LORD ILINGVORT: Otkrivao sam lepotu svoje prirode. GOSPOA ALONBI: Ah! Nemojte postati potpuno savreni odjednom. Uradite to postepeno! LORD ILINGVORT: Uopte nemam nameru da postanem savren. Barem se nadam da neu postati. Bilo bi to jako nezgodno. ene nas vole zbog naih mana. Ako ih imamo dovoljno, oprostie nam sve, ak i nae izuzetne umove. GOSPOA ALONBI: Prerano je traiti od nas da oprostimo analiziranje. Mi opratamo oboavanje, to je sve to treba oekivati od nas. (Ulazi LORD ALFRED. On se pridruuje LEDI STATFILD.) LEDI HANSTENTON: Ah! Mi ene bi trebalo sve da oprostimo, zar ne, draga gospodo Arbutnot? Sigurna sam da se po tom pitanju slaete sa mnom. GOSPOA ARBUTNOT: Ne slaem se ledi Hanstenton. Mislim da ima mnogo stvari koje ene ne treba nikada da oproste. LEDI HANSTENTON: Koje stvari? GOSPOA ARBUTNOT: Kada se uniti ivot druge ene. (Polako kree ka pozadini scene.) LEDI HANSTENTON: Ah! Te stvari su jako tune nema sumnje, ali ja verujem da ima divnih domova gde se takve osobe paze i prevaspitavaju i mislim da je tajna ivota u sutini shvatati stvari veoma olako. GOSPOA ALONBI: Tajna ivota je da nikada ne gajite emociju koja nije prikladna. LEDI STATFILD: Tajna ivota je ceniti zadovoljstvo toga to smo strano, strano prevareni. KELVIL: Tajna ivota je odoleti iskuenju ledi Statfild. LORD ILINGVORT: Ne postoji tajna ivota. Cilj ivota je, ako postoji, jednostavno uvek traiti iskuenja. Nema ih ni izbliza dovoljno. Ponekad mi proe itav dan, a da ne naiem ni na

jedno. To je zaista uasno. ovek se tako iznervira zbog budunosti. LEDI HANSTENTON (zamahujui lepezom na njega) Ne znam kako to lorde Ilingvort, ali sve to ste rekli danas izgleda mi nemoralno. Bilo je jako interesantno sluati vas. LORD ILINGVORT: Svaka misao je nemoralna. Njena prava sutina je unitenje. Ako na neto pomislite, vi to ubijete. Nita ne preivi pomisao na sebe. LEDI HANSTENTON: Nita vas ne razumem lorde Ilingvort Ali ne sumnjam da je sve tano. Ja lino imam malo ta da prebacim sebi, to se tie miljenja. Mislim da ene ne treba previe da misle. ene treba umereno da misle, kao to sve treba da rade umereno.

LORD ILINGVORT: Umerenost je pogubna ledi Hanstenton. Nita nije uspeno kao neumerenost. LEDI HANSTENTON: Nadam se da u to zapamtiti. Zvui kao divna maksima. Ali poinjem sve da zaboravljam. To je velika nesrea. LORD ILINGVORT: To je jedna od vaih najlepih osobina ledi Hanstenton. Nijedna ena ne treba da ima pamenje. Pamenje kod ene je poetak aljkavosti. Uvek moete po eninom eiru rei da li ona pamti ili ne. LEDI HANSTENTON: Kako ste armantni dragi lorde Ilingvort. Vi mislite da je neija najupadljivija mana ustvari njegova najvea vrlina. Imate veoma utean pogled na ivot. (Ulazi FARKVAR) FARKVAR: Koija dr Dobenija! LEDI HANSTENTON: Moj dragi paroe! Tek je pola jedanaest! PAROH (ustaje): Bojim se da u morati da krenem ledi Hanstenton. Utorkom uvee se gospoa Dobeni uvek osea loe. LEDI HANSTENTON (ustaje) Pa, neu vas odvajati od nje. (Prati ga do vrata.) Rekla sam Farkvaru da stavi par jarebica u koiju. Nadam se da e se dopasti gospoi Dobeni. PAROH: To je veoma ljubazno od vas, ali gospoa Dobeni sada vie ne jede vrstu hranu. Jede samo kaasto. Ali neverovatno je vesela, neverovatno vesela. Nema na ta da se poali. (Izlazi sa Ledi HANSTENTON) GOSPOA ALONBI (prilazi LORDU ILINGVORTU): Mesec je prelep veeras. LORD ILINGVORT: Hajde da ga pogledamo. Gledati bilo ta to je nestalno danas je oaravajue. GOSPOA ALONBI: Imate ogledalo. LORD ILINGVORT: Ono je nepravedno. Samo mi pokazuje bore. GOSPOA ALONBI: Moje se bolje ponaa. Nikada mi ne govori istinu. LORD ILINGVORT: Onda je zaljubljeno u vas. (Izlaze SER DON, LEDI STATFILD, GOSPODIN KELVIL i LORD AIFRED.) DERALD (LORDU ILINGVORTU): Mogu li i ja da poem?

Strana 17

LORD ILINGVORT: Hajde, dragi moj deae. (Ide ka vratima sa GOSPOOM ALONBI i DERALDOM. Ulazi LEDI KEROLAJN, prelazi pogledom po sobi i izlazi na suprotnu stranu od one na koju su izali SER DON i LEDI STATFILD.) GOSPOA ARBUTNOT: Deralde!

HESTER Zato onda doputate svom sinu da ode sa njim? GOSPOA ARBUTNOT: On to eli. HESTER: Ali ako biste ga zamolili, on bi ostao, zar ne? GOSPOA ARBUTNOT: On eli da ide.

DERALD: Molim, majko! (Izlazi LORD ILINGVORT sa GOSPOOM ALONBI.) GOSPOA ARBUTNOT: Kasno je. Hajdemo kui. DERALD: Draga moja majko. Hajde da saekamo jo malo. Lord Ilingvort je tako divan i, osim toga, majko, imam veliko iznenaenje za vas. Kreemo za Indiju krajem ovog meseca. GOSPOA ARBUTNOT: Hajdemo kui. DERALD: Ako to zaista elite majko, ali moram prvo da poelim laku no lordu Ilingvortu. Vratiu se za pet minuta. (Izlazi.) GOSPOA ARBUTNOT: Neka me ostavi ako tako izabere, ali ne zbog njega ne zbog njega! Ne bih to mogla da podnesem. (eta gore-dole. Ulazi HESTER.) HESTER: Kako je divna no gospoo Arbutnot. GOSPOA ARBUTNOT: Zaista? HESTER; Gospoo Arbutnot volela bih da budemo prijateljice. Vi se toliko razlikujete od drugih ena ovde. Kada ste veeras uli u salon nekako ste uneli oseaj onoga to je dobro i isto u ivotu. Bila sam glupa. Postoje stvari koje treba rei, ali koje mogu biti reene u pogreno vreme i pogrenim ljudima. GOSPOA ARBUTNOT: ula sam ta ste rekli. Slaem se sa tim gospoice Vorsli. HESTER:Nisam znala da ste uli. Ali znala sam da ete se sloiti sa mnom. ena koja je zgreila trebalo bi da bude kanjena, zar ne? GOSPOA ARBUTNOT: Da. HESTER Njoj ne bi trebalo dozvoliti da ue u drutvo dobrih mukaraca i ena? GOSPOA ARBUTNOT: Ne bi trebalo. HESTER A mukarca bi trebalo kazniti na isti nain? GOSPOA ARBUTNOT: Na isti nain. A decu, ako ima dece na isti nain takoe? HESTER: Da, pravo je da grehe roditelja ispataju i deca. To je pravedan zakon. To je Boji zakon. GOSPOA ARBUTNOT: To je jedan od uasnih Bojih zakona. (Staje ispred kamina.) HESTER Teko vam pada to vas sin ostavlja, gospoo Arbutnot? GOSPOA ARBUTNOT: Da. HESTER Da li ste sreni to odiazi sa lordom Ilingvortom? Naravno, dobie poloaj u drutvu i novac, ali poloaj i novac nisu sve, zar ne? GOSPOA ARBUTNOT: Nisu nita, oni donose nesreu.

HESTER: Vama nita ne bi mogao da odbije. Suvie vas voli. Zamolile ga da ostane. Dozvolite da ga pozovem. Sada je na terasi sa lordom Ilingvortom. ula sam kako se smeju dok sam prolazila kroz muziki salon. GOSPOA ARBUTNOT: Ne zamarajte se gospoice Vorsli, mogu da saekam. Nije vano. HESTER: Ne, rei u mu da vam je potreban. Zamolite ga zamolite ga da ostane. (HESTER izlazi) GOSPOA ARBUTNOT: Nee doi, znam da nee doi. (Ulazi LEDI KEROLAJN. Gleda oko sebe zabrinuto. Ulazi DERALD.) LEDI KEROLAJN: Gospodine Arbutnot da li je ser Don negde na terasi? DERALD: Ne ledi Kerolajn, nije na terasi. LEDI KEROLAJN: To je veoma udno. Vreme je da se on povue. (Izlazi Ledi KEROLAJN.) DERALD: Draga majko bojim se da ste me dugo ekali. Potpuno sam zaboravio na to. Tako sam srean veeras majko, nikada nisam bio tako srean. GOSPOA ARBUTNOT: Zato to odlazi? DERALD: Ne gledajte tako na to, majko. Naravno da mi je ao to vas ostavljam. Pa vi ste najbolja majka na itavom svetu. Ali konano, kao to kae lord Ilingvort, nemogue je iveti u mestu kao to je Rokli. Vama to ne smeta. Ali ja sam ambiciozan, ja elim neto vie od toga. elim da imam karijeru. elim da uradim neto zbog ega eie bili ponosni na mene, a lord Ilingvort e mi pomoi. On e uiniti sve za mene. GOSPOA ARBUTNOT: Deralde, ne idi sa lordom Ilingvortom. Preklinjem te da to ne uini. Deralde, molim te! DERALD: Majko, kako vi menjate miljenje! Izgleda da ne znate ta vam se u glavi dogaa. Pre sat i po u salonu sle pristali na sve, sada sve preokreete i stavljate primedbe, pokuavate da me naterate da se odreknem svoje jedine anse u ivotu. Da, svoje jedine anse. Ne mislite valjda da se ljudi kao to je lord Ilingvort sreu svakog dana, majko? Veoma je udno to da, kada sam konano imao sree, jedina osoba koja pokuava da me sprei je moja roena majka. Osim toga, da znate majko, ja volim Hester Vorsli. Ko bi mogao da je ne voli? Volim je vie nego to sam vam ikada rekao, mnogo vie. A kada bih imao poloaj, kad bih imao perspektive, mogao bih mogao bih da je pitam... Zar ne razumete, majko, ta za mene znai da postanem sekretar lorda Ilingvorta? Pocti tako znai imati ve gotovu karijeru pred sobom koja me eka. Kada bih postao sekretar lorda Ilingvorta, mogao bih da zaprosim Hester. Kao bedni bankarski slubenik sa stotinom godinje to bi bila drskost. GOSPOA ARBUTNOT: Ne treba da gaji lane nade u vezi gospoice Vorsli. Znam njene poglede na ivot. Upravo mi je rekla. (Pauza)

Strana 18

DERALD: Onda mi ostaje ambicija, u svakom sluaju. To je neto drago mi je to to imam! Oduvek ste pokuavali da unitite moju ambiciju, majko zar ne? Govorili ste mi da je svet pokvaren, da uspeh ne vredi postizati, da je drutvo isprazno, i sline stvari ali, ja ne verujem u to, majko. Mislim da je svet divan. Mislim da je drutvo izuzetno. Mislim da uspeh vredi postii. Vi ste pogreili u svemu to ste me uili majko, sasvim ste pogreili. Lord Ilingvort je uspean ovek. On je moderan ovek. On je ovek koji ivi u svetu i za svet. Pa, ja bih dao sve da budem ba kao lord Ilingvort. GOSPOA ARBUTNOT: Ja bih te radije videla mrtvog. DERALD: Majko, ta vi zamerate lordu Ilingvortu? Recite mi recite mi iskreno. ta je to? GOSPOA ARBUTNOT: On je lo ovek. DERALD: Na koji nain lo? Ne razumem ta mislite. GOSPOA ARBUTNOT: Rei u ti. DERALD: Pretpostavljam da ga smatrate loim, zato to ne veruje u iste stvari kao i vi. Pa, mukarci su drugaiji od ena majko. Prirodno je da imaju drugaije poglede. GOSPOA ARBUTNOT: To to ga ini loim nije ono u ta veruje ili ne. Nego to to on jeste. DERALD: Majko, da li je to neto to znate o njemu? Neto to zasigurno znate? GOSPOA ARBUTNOT: To je neto to znam.

dua upropaena, sve to je bilo slatko, dobro, isto u njoj takoe je bilo uniteno. Uasno je patila pati i sada. Uvek e patiti. Za nju nema radosti, nema mira, nema oprotaja. Ona je ena koja vue lanac kao osuenik. ena koja nosi masku, kao leprozni bolesnik. Vatra ne moe da je proisti. Voda ne moe da ugasi njenu muku. Nita ne moe da je izlei. Nikakvo sredstvo za umirenje ne moe da joj pomogne da zaspi! Nikakav opijum da zaboravi! Izgubljena je! Ona je izgubljena dua! Zato zovem lorda Ilingvorta loim ovekom. Zato ne elim da moj deko bude sa njim. DERALD: Draga moja majko sve to zvui jako tragino, naravno. Ali usuujem se da kaem da devojku treba kriviti isto koliko i lorda Ilingvorta. Konano, zar bi zaista jedna fina devojka, devojka sa bilo kakvim lepim oseanjima uopte, napustila svoju kuu i otila sa ovekom za koga nije bila udata i ivela sa njim kao da mu je ena? Nijedna fina devojka to ne bi uradila. GOSPOA ARBUTNOT (nakon pauze) Deralde povlaim sve svoje primedbe. Slobodan si da ide sa lordom Ilingvortom kada i kuda eli. DERALD: Draga majko, znao sam da me neete spreiti. Vi ste najbolja ena koju je Bog ikada stvorio. A, to se tie lorda Ilingvorta, ne verujem da je on sposoban za neto tako sramno i nisko. Ne mogu u to da poverujem ne mogu. HESTER (napolju): Pustite me! Pustite me! (Ulazi HESTER prephena, pritrava DERALDU i baca mu se u naruje.) HESTER: Oh! Spasite me spasite me od njega! DERALD: Od koga?

DERALD: Neto u ta ste potpuno sigurni? GOSPOA ARBUTNOT: Potpuno sigurna. DERALD: Koliko dugo ste to znali? GOSPOA ARBUTNOT: Dvadeset godina. DERALD: Da li je poteno vraati se dvadeset godina nazad? I kakve veze imamo vi ili ja sa mnom mladou lorda Ilingvorta? Kakve veze imamo mi sa tim? GOSPOA ARBUTNOT: Ono to je taj ovek bio on je i sada, i uvek e biti. DERALD: Majko recite mi ta je uradio lord Ilingvort? Ako je uradio neto sramno, neu otii sa njim. Sigurno me poznajete dovoljno da znate da je tako? GOSPOA ARBUTNOT: Deralde, dodi. Prii sasvim blizu, kao to si prilazio kada si bio mali deko, kad si bio mamin deko. (DERALD seda pored svoje mojke. Ona mu provlai prste kroz kosu i miluje mu ruke) Deralde, bila jednom jedna devojka, bila je iako mlada, tek je prela osamnaestu u to vreme. Dord Harford to je tada bilo ime lorda Ilingvorta. Dord Harford ju je sreo. Ona nije znala nita o ivotu. On je znao sve. Uinio je da ga ta devojka zavoli. Uinio je da ga zavoli toliko da je jednog jula sa njim napustila kuu svoga oca. Ona ga je mnogo volela, a on joj je obeao da e se oeniti sa njom! Sveano je obeao da e se venati i ona mu je verovala. Bila je veoma miada i nije znala kakav je ivot zapravo. Ali, on je odlagao venanje iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec. Ona mu je sve vreme verovala. Volela ga je. Pre nego to se dete rodilo jer imala je dete molila ga je da se venaju radi deteta, da bi dete imalo ime, da se njen greh ne bi preneo na dete koje je bilo neduno. On je to odbio. Poto se dete rodilo, ona ga je napustila i odvela dete sa sobom ivot joj je bio uniten i HESTER: On me je uvredio! Uasno me je uvredio! Spasite me! DERALD: Ko? Ko se usudio...? (LORD ILINGVORT ulazi iz zadnjeg dela pozornice. HESTER puta DERALDA i pokazuje na njega. Derald van sebe od besa i ogorenja) Lorde Ilingvort vi ste uvredili najistije bie na zemlji, bie koje je isto kao moja roena majka. Ako ima Boga na nebesima, ubiu vas! GOSPOA ARBUTNOT (tri i zgrabi ga): Ne! Ne! DERALD (gurajui je unazad): Ne drite me, majko! Ne drite me ubiu ga! GOSPOA ARBUTNOT: Deralde! DERALD: Kaem da me pustite! GOSPOA ARBUTNOT: Stani Deralde, stani! On je tvoj otac! (DERALD hvata majku za ruke i gleda je u lice, Ona polako posramljena klizi na pod. HESTER se iskrada ka vratima. LORD ILINGVORT se mrti i grize usnu. Posle nekog vremena DERALD podie svoju majku, grli je i izvodi iz sobe.)

ETVRTI IN

Scena: dnevna soba u kui gospoe Arbutnot u Rokliju. irom otvoren francuski prozor u pozadini koji gleda na vrt. Vrata na desnoj i na levoj strani. Derald Arbutnot pie za stolom. (Ulazi ELIS sa desne strane sa LED! HANSTENTON i GOSPOOM ALONBI)

Strana 19

ELIS: Ledi Hanstenton i gospoa Alonbi. (Izlazi na leva vrata.) LEDI HANSTENTON: Dobro jutro, Deralde. DERALD (ustaje): Dobro jutro ledi Hanstenton. Dobro jutro gospoo Alonbi. LEDI HANSTENTON (seda) Dole smo da se raspitamo za tvoju dragu majku Deralde. Nadam se da je bolje? DERALD: Moja majka jo uvek nije sila ledi Hanstenton. LEDI HANSTENTON: Ah, bojim se da je sino bilo suvie vreline za nju. Mislim da je bilo grmljavine u vazduhu. Ili je to moda bila muzika. Muzika toliko ini ljude romantinim ili nekom ide na nerve. GOSPOA ALONBI: To je jedno te isto u dananje vreme. LEDI HANSTENTON: Tako mi je drago to ne znam ta mislite, draga. Bojim se da neto pogreno mislite. Ah, vidim da prouavate divnu sobu gospode Arbutnot. Zar nije divna i starinska? GOSPOA ALONBI (gledajui sobu kroz svoj lornjon): Izgleda kao pravi sreni engleski dom. LEDI HANSTENTON: To je prava re draga; ona ga upravo opisuje. Svako moe oseati dobar uticaj vae majke da sve to je u vezi sa njom, Deralde. GOSPOA ALONBI: Lord Ilingvort kae da je svaki uticaj lo, ali da je dobar uticaj najgori na svetu. LEDI HANSTENTON: Kada lord Ilingvoit bolje upozna gospou Arbutnot promenie miljenje. Moram ga obavezno dovesti ovamo. GOSPOA ALONBI: Volela bih da vidim lorda Ilingvorta u srenom engleskom domu. LEDI HANSTENTON: To e mu mnogo pomoi, draga. Veina ena u Londonu, danas, izgleda da ukraava svoje sobe samo orhidejama, strancima i francuskim romanima. Ali ovde imamo sobu slatke svetice. Svee prirodno cvee, knjige koje nikoga ne okiraju, slike koje moete gledati a da ne pocrvenite. GOSPOA ALONBI: Ali ja volim da crvenim. LEDI HANSTENTON: Pa, ima mnogo toga to treba rei o crvenilu ako neko to moe da uradi u pravom trenutku. Jadni dragi Hanstenton mi je govorio da ja ni priblino dovoljno ne crvenim. Ali on je bio tako poseban. Nije mi dopustio da upoznam nijednog njegovog prijatelja, osim onih koji su imali sedamdeset godina, kao jadni lord Eton koji je, uzgred, posle dospeo do suda za razvod. Veoma nesrean sluaj. GOSPOA ALONBI: Uivam u mukarcima koji su preli sedamdesetu. Oni nude odanost do kraja ivota. Mislim da je sedamdeset godina idealno doba za mukarce. LEDI HANSTENTON: Ona je nepopravljiva Deralde, zar ne? Uzgred, Deralde nadam se da e tvoja draga majka dolaziti ee i da e me sada poseivati. Ti i lord Ilingvort kreete gotovo odmah, zar ne? DERALD: Odustao sam od toga da postanem sekretar lorda Ilingvorta.

LEDI HANSTENTON: Nije valjda, Deralde! To bi bilo jako glupo od tebe. Koji je razlog tome? DERALD: Mislim da ne odgovaram tom radnom mestu. GOSPOA ALONBI: Volela bih da meni lord Ilingvort ponudi da budem njegov sekretar. Ali on kae da nisam dovoljno ozbiljna. LEDI HANSTENTON: Draga moja, zaista ne smete tako govoriti u ovoj kui. Gospoa Arbutnot ne zna nita o pokvarenom drutvu u kome svi mi ivimo. Ona ne eli da bude u njemu. Previe je dobra. Smatram da je velika ast to me je sino posetila. Njenim prisustvom zabava je dobila na ugledu. GOSPOA ALONBI: A, to mora da je bilo ono to vi smatrate grmljavinom u vazduhu. LEDI HANSTENTON: Draga moja kako moete to da kaete? Nema nikakve slinosti izmeu te dve stvari. Ali zaista Deralde, ta podrazumeva pod tim da ne odgovara? DERALD: Pogledi na ivot lorda Ilingvorta i moji suvie se razlikuju. LEDI HANSTENTON: Ali dragi moj Deralde, u tvojim godinama ne bi trebalo da ima nikakve poglede na ivot. To je neprimereno. Drugi