VAJLD - Slika Dorijana Greja

Naslov originala:

Oscar Wilde

THE PICTURE OF DORIAN GRAY

Korišćen prevod iz 1920. godine,

usklađen sa novim pravopisom.

Oskar Vajld

SLI KA

DO RI JA NA GRE JA

Preveo:David S. Pijade

FENIKS LIBRISBeograd, 2011.

Oskar VajldSLIKA DORIJANA GREJA

Glavni i odgovorni urednik:Verica Jeremijević

Lektura i korektura:Slobodanka Živković

Likovni urednik:Zlatko Urošević

O OSKA RU VAJL DU

Tre ba po zna va ti ži vot Vajl dov, da bi se uži va lo u nje go vim knji ga ma. Kao do bri i ras ko šni maj sto ri re ne san se, on je svoj ži vot dr žao u ru ka ma svo jim kao umet nič ko de lo. Bez ika kve ve ze sa En gle skom, on je već odav no pi sac ko jeg ne či ta ju ma-se. Uza man mu na mi gi va nje na so ci ja li zam, Oskar je da le ko od svog ze mlja ka Šoa, i nje go vi sjaj ni pa ra dok si o po li ti ci i na-ro di ma, o bo gat stvu i ra du iš če zli su, dok nje go ve du ho vi te re če ni ce o ži vo tu i umet no sti sva kim da nom bli sta ju sve vi še. O Vajl du se uvek pi sa lo pre te ra no: ili zlo ili do bro. Pre sve ga, ima vi še Vajl da. Vajl du li ri ča ru mo že bi ti me sta u en gle skoj li-ri ci tek u tre ćem re du. Ve ći na nje go vih pe sa ma, pu nih uti sa ka iz Svin ber na i Kit sa, gu bi svu draž ka da joj se odu zme sjaj na spo lja šnost; ali Har mi des i Sfinks spe vo vi su ču de sne le po te.

Tri glav na li ca sa mo su tri obra zi ne Vajl do ve: lord ko ji du-ho vi to pre zi re sve, sli kar ko ji očaj no vo li sve što je le po i mla-dić ko ji se str mo gla vlju je u uži va nje, tra že ći u nje mu da od-go net ne taj nu ži vo ta. − U va tro me tu du ho vi tih re če ni ca, ko je se ru ga ju sve mu, jed na ko bli sta ju le po ta-re či, ka kvih je ma lo u svet skoj knji žev no sti. Ono što se tu go vo ri opi ja du šu i či ni se da ta knji ga ima moć u ko ju njen ju nak ve ru je. Vajld pro sto za pre pa šću je svo jim ogrom nim po zna va njem le pih stva ri. Sve to pro si pa se po ro ma nu kad što ne mar no, ali sa bes kraj nim bo gat stvom. Si gur no je da je naj sjaj ni ji ro man de ka dent ne en-gle ske ari sto kra ti je, ver ni ji ne go fran cu ski Cr ve ni krin od Ana-to la Fran sa.

I ka da bu de dav no za bo ra vljen Vajld iro ni čan psi ho log i la ko mi slen mo ra list, tek on da će po če ti da se ši ri sla va Vajl da

este ta. Jer, kao estet, on je je dan od naj ta na ni jih du ho va ko ji su pi sa li. I ma da je umet no sti pri la zio sa mo sa jed ne he do ni-stič ke stra ne jer mo žda je to za i sta je di na sa ko je joj tre ba pri-la zi ti, on ju je ovio jed nim ta jan stve nim ve li čan stvom ka kvo joj od Gr ka amo ni ko ni je umeo da ti.

I za to će ovaj ro man bi ti za sva ko ga do ži vljaj. Jer na kra ju, ka da ga pro či ta te i za bo ra vi te sve lič no sti i do ga đa je u nje mu, osta će vam još du go u du ši drh ta nje ne ko pu no ta jan stve ne le-po te ove knji ge, ka kvu su ima la sa mo de la u sreć nim ve ko vi ma grč kim i re ne san snim, ka da su zna li isti nu: “Le po ta je je di no pro tiv če ga ni vre me ni šta ne mo že. Fi lo zo fi je se ra si pa ju kao pe sak, jed na ve ra pro la zi za dru gom, ali je le po ta ra dost za sva vre me na i svo ji na več no sti”.

De lo vi iz kri ti ke Mi lo ša Cr njan skog

GLA VA I

Ate lje je bio za si ćen ras ko šnim mi ri som ru ža, i ka da bi let-nji po ve ta rac za nji hao dr ve će u ba šti, po ju rio bi kroz otvo re na vra ta te žak mi ris jor go va na ili ne žni ji mi ris cr ve nog glo ga.

Sa per sij skog di va na, na ko jem je le žao i po svo me obi ča-ju pu šio ci ga ru za ci ga rom, lord Hen ri Vo ton mo gao je upra-vo vi de ti slat ke i me de no boj ne cve to ve ra ki te, či je su gra ne tre pe ri le kao da je dva pod no se te ret ta ko raz buk ta le le po te. S vre me na na vre me, pre le ta le su pti ce i ba ca le fan ta stič ne sen ke na du ge za ve se od tu sor ske svi le, ko je su po kri va le ve-li ke pro zo re. To je za tre nu tak pro iz vo di lo ja pan ski efe kat i pod se ća lo lor da na ble do žu te sli ka re u To ki ju, ko ji iz ve snom umet no šću, ko ja je ne mi nov no ne po kret na, gle da ju da iz ra ze br zi nu i po kret. Po tmu lo zu ja nje pče la, ko je su vr ve le u du goj ne po ko še noj tra vi ili jed no li ko ob le ta le oko zla ta stih kru ni-ca za no ve ta, kao da je či ni lo ti ši nu još ne sno sni jom. Po tmu la vre va Lon do na bru ja la je kao du bok buk uda lje ne or gu lje.

U sre di ni so be, na uz dig nu tim sli kar skim no ga ri ma, sta ja la je u pri rod noj ve li či ni sli ka jed nog neo bič no le pog mla di ća, a pre ma njoj, ma lo da lje, se deo je sam umet nik, Ba zil Hol vard, či ji je iz ne nad ni ne sta nak pre ne ko li ko go di na iza zvao op šte uz bu đe nje i mno ga na ga đa nja.

Dok je umet nik gle dao div ni i pri ma mlji vi lik, ko ji je ta ko ve što bio iz ra zio, na li cu kao da mu se za u sta vi osme jak. Od-jed nom usta de, sklo pi oči i pri ti šte pr sti ma oč ne kap ke, kao da bi hteo da za dr ži u sve sti ne ki čud no vat san, iz ko je ga se bo jao da se ne pro bu di.

− Ovo ti je naj bo lji rad, Ba zi le, naj bo lje što si do sa da ura-dio − re če umor no lord Hen ri. − Nje ga mo raš po sla ti po što -

8 Oskar Vajld SLIKA DORIJANA GREJA 9

po to do go di ne u Gro sve nor. Aka de mi ja je i su vi še pro stra na i vul gar na. Kad god sam u nju ula zio, bi lo je ili to li ko sve ta da ni sam mo gao vi de ti sli ke, što je stra šno, ili je bi lo to li ko sli ka da ni sam mo gao vi de ti svet, što je još stra šni je. Gro sve nor je za i sta je di no po god no me sto.

− Ja uop šte ne mi slim da je iz la žem − od go vo ri sli kar i za-ba ci gla vu na svoj na čin, što je če sto iza zi va lo smeh kod nje-go vih dru go va dok je bio sa nji ma na Oks for du. − Ne, ne ću je nig de iz lo ži ti.

Lord Hen ri di že obr ve i po gle da ga za ču đe no kroz pla vi ča-ste ko lu to ve di ma, ko ji su se ta ko ča rob no vi li iz nje go ve ci ga-re, te ško na to plje ne opi ju mom.

−Nig de da je ne iz lo žiš? A što, dra gi moj? Zbog če ga? Ka ko ste čud ni, vi sli ka ri! Šta sve ne ra di te da do đe te do le pog ime-na. A ka da ga ima te, iz gle da da je dva če ka te da ga se otre se te. To je lu do od te be, jer za čo ve ka po sto ji na ze mlji sa mo jed no što bi bi lo ne pri jat ni je od to ga da svet o nje mu mno go go vo ri, a to je, da se o nje mu uop šte ne go vo ri. Sli ka, kao što je ova, si gur no bi te uz di gla nad svi ma mla dim umet ni ci ma u En gle-skoj, dok bi se sta ri ki da li od za vi sti, ako su uop šte star ci u sta nju bi lo šta da ose te.

− Znam da ćeš me isme ja ti − od go vo ri Ba zil − ali, ne mo gu je iz la ga ti. Ja sam u nju uneo isu vi še mno go od se be.

Lord Hen ri se is pru ži na di va nu i na sme ja.Znao sam; pa, ipak, to je su šta isti na.− Isu vi še mno go od te be u njoj? Ba zi le, na ča snu reč: ni kad

te ni sam sma trao ta ko su jet nim. Ja, za i sta, ne mo gu da na đem ni pri bli žnu slič nost iz me đu te be, sa tvo jim oštrim gru bim li-cem i vra nom ko som, i ovog mla dog Ado ni sa, ko ji kao da je na-pra vljen od ru ži nih li sti ća i slo no ve ko sti. Ne, dra gi Ba zi le; ovo je Nar cis, a ti... raz u me se, imaš ta ko du ho vit iz raz i mno go če ga dru gog. Ali, le po ta, pra va le po ta pre sta je ta mo gde du ho-vi ti iz raz po či nje. Duh je po se bi već ne što pre te ra no što kva-

ri har mo ni ju sva či jeg li ca. U tre nut ku ka da čo vek po či nje da mi sli, on po sta je ili sam nos, ili sa mo če lo ili dru go što je isto ta ko stra šno. Po sma traj sa mo lju de ko ji su se is ta kli u ma ko joj gra ni na u ke. Ka ko su ru žni! Raz u me se, je di ni iz u ze tak či ne cr kve ni oci. Ali, u cr kvi se ni šta i ne mi sli. Bi skup i po sle osam-de se te go di ne pro po ve da isto, če mu su ga na u či li ka da mu je bi lo osam na est go di na, i za to je sa svim pri rod no što uvek iz-gle da bla žen. Tvoj ta jan stve ni mla di pri ja telj, či je mi ime još ni si re kao, a či ji me lik oča ra va, ta ko đe ne mi sli ni ka da. U to sam uve ren! On je ne ko le pu ška sto stvo re nje bez mo zga, ko je bi tre ba lo uvek ima ti po red se be: zi mi ka da ne ma cve ća, a le ti ka da nam je ma šta po treb no da osve ži mo svoj duh. Da kle Ba-zi le, ne la skaj mi naj ma nje se bi jer ne li čiš na nje ga.

− Hen ri, ti me pro sto ne raz u meš − od go vo ri umet nik.− Raz u me se da ne li čim na nje ga. To znam i sam.U stva ri, ras tu ži lo bi me ka da bih li čio na nje ga. Ni je po-

treb no da sle žeš ra me ni ma. Ja go vo rim isti nu. Oko sve ga što se te le sno i du hov no iz dva ja i is ti če, leb di kao ne ka kob, kao što je ona što iz gle da da pra ti ne si gur ne ko ra ke kra lje va kroz ce lu isto ri ju. Bo lje je ne raz li ko va ti se ni od ko ga. Ru žni i glu pi lju di naj bo lje ži ve. Oni su u sta nju da se de mir no i da ble nu u igru. Oni, do du še, ne zna ju za po be de, ali isto ta ko ne zna ju ni za po ra ze. Ži ve kao što bi tre ba lo svi mi da ži vi mo: bez bri-žno, rav no du šno i spo koj no. Oni ne či ne ni ko me zla; ali, i ne pri ma ju ga iz tu đih ru ku. Ha ri, tvoj po lo žaj i tvo je bo gat stvo; moj um, ka kav je da je; mo ja umet nost, vre de la ili ne; le pi lik Do ri ja na Gre ja − za sve ove le pe da ro ve bo go va mo ra mo svi da pa ti mo, i to uža sno da pa ti mo.

− Do ri jan Grej? Ta ko mu je ime? − za pi ta lord Hen ri i po đe ka Ba zi lu..

− Da, ta ko se zo ve. Ni sam imao na me ru da ti ka žem.− Za što?− O, to ti ne umem ob ja sni ti. Ali, ka da ja ne ko ga bez gra-


nič no vo lim, ni ka da ne oda jem nje go vo ime. Iz gle da mi da bih ti me odao je dan deo nje go vog bi ća. Ja sam na u čio da vo lim taj nu. Iz gle da da je još to je di no u sta nju da nam ži vot na šeg vre me na uči ni ta jan stve nim i čud nim. I naj o bič ni ja stvar je pu na le po te ako se sa mo sa kri je. Ka da na pu štam va roš ja ni-ko me ne ka zu jem ku da idem. Ka da bih to uči nio, li šio bih se sveg svog uži va nja. Pri zna jem, to je sa mo lu da na vi ka; ali, ona ipak uno si ve o ma mno go ro man tič nog u naš ži vot. Ne sma traš li me zbog to ga za ve o ma lu da?

− Ni naj ma nje − od go vo ri lord Hen ri − ni naj ma nje, dra gi Ba zi le. Iz gle da mi da si za bo ra vio da sam ja ože njen.

Brak ima tu draž da ži vot ob ma ne či ni i jed noj i dru goj stra ni neo p hod no nu žnim. Ja ne znam ni kad gde mi je že na, dok mo ja že na, opet, ni kad ne zna šta ja ra dim. Ka da smo za-jed no, a to se kad što de ša va ka da nas za jed no po zo vu gde u dru štvo ili ka da ide mo voj vo di − on da pri ča mo jed no dru gom naj lu đe pri če, a uz to pra vi mo naj o zbilj ni ja li ca. Tu se mo-ja že na iz vr sno raz u me... iz gle da, mno go vi še ne go ja. Ona se ni kad ne da je zbu ni ti, a ja uvek. Ali, kad me uhva ti u klop ku, ne po di že ni ka da gra ju. Ne ki put za že lim da to uči ni; on da me sa mo isme je.

− Od vrat no mi je da te slu šam ka ko go vo riš o svom brač-nom ži vo tu, Ha ri − re če Ba zil, pa se la ga no upu ti vra ti ma ko ja su vo di la u ba štu. − Ve ru jem da si uisti nu vr lo do bar muž, sa mo te je stid od te vr li ne. Ka ko si ču dan čo vek! Ni ka da ne ka žeš ni šta što je mo ral no, a ne ra diš ni ka da ni šta zlo. Tvoj ci-ni zam je sa mo po za.

− I pri ro dan bi ti po za je, i to naj go ra po za za ko ju znam! − re če lord Hen ri i na sme ja se. Za tim izi đo še oba mla da čo ve ka u ba štu i se do še na du gač ku klu pu od bam bu sa, u hla du pod jed nim ve li kim lo vo ro vim žbu nom. Niz glat ko li šće kli zi li su sun ča ni zra ci. U tra vi je tre pe rio be li kra su ljak.

Po sle krat kog ću ta nja, lord Hen ri iz va di ča sov nik.

− Mo ram da idem, Ba zi le − pro gun đa on. − Ali, pre ne go što bu dem po šao, mo raš mi na sva ki na čin od go vo ri ti na pi ta-nje, ko je sam ti ma lo pre po sta vio.

− A to je? − upi ta sli kar, ne po di žu ći oči.

− Znaš već.

− Ha ri, ne znam.

− Do bro, on da ću ti ja re ći. Mo raš da mi ob ja sniš: zbog če-ga ne ćeš da iz lo žiš sli ku Do ri ja na Gre ja? Ho ću da znam pra vi raz log.

− Ja sam ti ga već ka zao.

− Ne, ti to ni si uči nio. Re kao si mi da je zbog to ga, što si u sli ku uneo mno go od sa mo ga se be. Ali, to je de ti nja sto.

− Ha ri − re če Ba zil Hol vard, gle da ju ći ga pra vo u oči.

− Sva ki lik sli kan sa ose ća njem lik je umet ni kov, a ne mo-de la ko ji mu se di. Mo del je sa mo po vod, slu čaj. Sli kar ne ot kri-va nje ga; pre će bi ti da na plat nu sli kar bo ja ma ot kri va se be. Uzrok za što ne ću da iz lo žim ovu sli ku je ste taj, što stra hu jem da sam u njoj ot krio taj nu svo je du še.

Lord Hen ri se na sme ja.

− A ta taj na? − upi ta ga on.

− Po ku ša ću, da ti ob ja snim − reč Hol vard, i na li cu mu se uka za iz raz zbu nje no sti.

− Ba zi le, sav sam se pre tvo rio u uho − od go vo ri mu pri ja-telj, i upra vi po gled u nje ga.

− U stva ri, Ha ri, ne ma šta da se pri ča − re če sli kar. − Bo jim se sa mo da ne ćeš raz u me ti. Mo žda mi čak ne ćeš ni ve ro va ti.

Lord Hen ri se na sme ja; po tom se na že i ot ki de u tra vi cvet, pa sta de da ga gle da. − Ja čak i ne sum njam da ću te raz u me-ti − od go vo ri on, ne ski da ju ći po gled sa ma le zlat ne kru ni ce, okru že ne be lim pe ri ma. − A što se ve ro va nja ti če, u sta nju sam da ve ru jem, pa ma šta bi lo i ne ve ro vat no.

Ve tar stre se sa dr ve ta ne ko li ko cve to va, i te ški zve zda ni bo-


ko ri jor go va na za nji ha še se na omo ri ni. Po red zi da po če da zri če po pac, i kroz va zduh pro le te, kao pla vi čast pra men, du-ga čak i ta nak vo de ni ko njic i za le pr ša svo jim svi la stim kri li ma. Lor du Hen ri ju uči ni se da ču je ka ko ku ca Ba zi lo vo sr ce, te je bio ra do znao što će to ču ti.

− Bi lo je pro sto ova ko − re če sli kar po sle kra ćeg ću ta nja. − Jed nom, pre dva me se ca, po zva la me je u go ste le di Bran-don. Ti do bro znaš da mi si ro ti umet ni ci mo ra mo s vre me na na vre me da se po ja vlju je mo u dru štvu, pro sto sa mo za to da bi smo po ka za li sve tu ka ko ni smo di vlja ci. U sve ča nom ode lu sa be lom tra kom oko vra ta, kao što ti jed nom re če, mo že sva-ko, pa i ber zar da za slu ži ime obra zo va na čo ve ka. Da kle, pro-veo sam ta ko oko de set mi nu ta u ća ska nju sa na kin đu re nim de be lim ot me nim udo vi ca ma i do sad nim aka de mi ci ma, ka da ose tih da me ne ko gle da. Okre nuh se upo la i ugle dah pr vi put Do ri ja na Gre ja. Ka da su nam se po gle di su sre li, ose tih da sam pre ble deo. Ob u ze me čud no va to ose ća nje stra ha. Ose tih da sto jim pred čo ve kom, či ja je i sa ma po ja va to li ko oča ra va la, da bi ona, ka da bih sa mo do pu stio, sa svim ovla da la mo jom pri-ro dom, svom du šom mo jom, čak i mo jom umet no šću. A me ni u ži vo tu ni je ni ka da bio po tre ban ni ka kav uti caj spo lja. I sam znaš, Ha ri, da sam od pri ro de sa mo sta lan. Ja sam od u vek bio svoj go spo dar, to sam bar bio dok ni sam sreo Dori ja na Gre ja. A po tom... eto, ne znam ka ko da ti ob ja snim... ob u ze me ne ka slut nja da se na la zim pred stra šnom kri zom u svo me ži vo tu. Imao sam to čud no ose ća nje, da mi je usud spre mio oda bra ne ra do sti i oda bra ne bo lo ve. Zgro zih se i po đoh k vra ti ma. Ni-je me sa vest na to go ni la; to je bio sa mo ne ka kav ku ka vič luk. Druk či je ne tu ma čim svoj po ku šaj da po beg nem.

− Sa vest i ku ka vič luk u stva ri su jed no isto. Sa vest je sa mo pro to ko li sa na fir ma, ni šta dru go.

− Ja to ne ve ru jem, Ha ri, a, mi slim, ni ti isto ta ko. Uosta-lom, mo gu će da je ovo ili ono i bi la mo ja po bu da, mo žda je bio

po nos (ja sam od u vek bio ve o ma po no sit), ali tač no je da sam hteo da iza đem. Tu, na vra ti ma, se su ko bih sa le di Bran don. − Ta, ne će te, valj da, ta ko ra no po be ći go spo di ne Hol var de? − pod vik nu ona. − Te bi je već po znat njen kre šta vi glas.

− O, da, go spo đa je pra vi paun, sa mo što ne ma nje go vu le-po tu − re če lord Hen ri ot ki da ju ći kra sulj ku pe ra svo jim du gim ner vo znim pr sti ma.

− Ni sam bio u sta nju da se otre sem. Vu kla me je pred vi-so ke čla no ve kra ljev skog do ma, pred dru ga li ca sa or de ni ma i pod ve za ma i pred sta ri je da me sa grd nim di ja de ma ma i no se-vi ma kao u pa pa ga ja. Pred sta vlja la me je kao svog naj bo ljeg pri ja te lja, ma da smo se pre to ga vi de li sa mo je dan put; ali, ona be še uvr te la se bi u gla vu da me mo ra uči ni ti naj slav ni jom lič-no šću. Či ni mi se da je baš on da ne ka od mo jih sli ka ima la ve li kog uspe ha, ili su bar ta ko pri ča li ve čer nji li sto vi, a to je u de vet na e stom ve ku me ri lo be smrt no sti! Ka da se od jed nom na đoh pre ma mla di ću či ja me po ja va be še to li ko uz bu di la. Bi-li smo ta ko bli zu da smo se go to vo do di ri va li. Na ši se po gle di po no vo su sre to še. Bi lo je ve o ma ne pro mi šlje no od me ne; ali, ipak, umo lih le di Bran don da me nje mu pred sta vi. Ko zna mo-žda i ni je bi lo ne pro mi šlje no. Pro sto se ni je da lo iz be ći. Mi bi-smo za po de li raz go vor i bez ika kvog pred sta vlja nja, u to sam uve ren. To mi je i Do ri jan doc ni je re kao. I on je imao isto ose-ća nje da nam je bi lo su đe no da se upo zna mo.

− A ka ko je le di Bran don opi sa la tog div nog mla di ća? − upi-ta ga pri ja telj. − Znam, da ona ra do da je brz prè cis o sva kom svom go stu. Se ćam se da me je jed nom pred sta vi la ne kom od-vrat nom ru me nom sta rom go spo di nu, ko ji je bio od gla ve do pe te po kri ven or de njem i len ta ma, i pri tom mi kre šta la na uho tra gič nim ša pa tom, da je sva ko u so bi mo rao ja sno ču ti, ta kve po je di no sti ko je su za pa nji va le. Ni je mi bi lo osta lo ni šta dru go ne go da po beg nem. Ja naj ra di je is pi tu jem sam lju de. Me đu tim, le di Bran don po stu pa sa svo jim go sti ma kao auk ci-


o nar sa svo jom ro bom. Opi su je sve nji ho ve oso bi ne i na vi ke, sa mo, za bo ra vlja baš ono što bi čo vek naj ra di je da do zna.

− Jad na le di Bran don! Ha ri, ti si su vi še ne mi lo sr dan − re če Hol vard ra se ja no.

−Dra gi moj, ona je ima la na me ru da stvo ri sa lon, a us pe la je sa mo da otvo ri re sto ran. Ka ko mo gu da joj se di vim? Ne go, ka ži mi, šta ti je re kla o go spo di nu Do ri ja nu Gre ju?

− Ot pri li ke ovo: “Pre kra san mla dić! Nje go va jad na maj ka i ja bi le smo ne raz dvoj ne. Pot pu no sam sme la s uma či me se za ni ma... bo jim se da ne ra di ni šta... ah! Da, svi ra kla vir... ili vi o li nu; je li ta ko, go spo di ne Gre je?” Obo ji ca smo mo ra li da se na sme je mo, i to ga tre nut ka po sta li smo pri ja te lji.

− Na sva ki na čin, sme ja nje ni je za pri ja telj stvo naj go ri po-če tak; ali, ne sum nji vo je nje gov naj bo lji svr še tak − re če mla di lord i uza bra dru gi kra su ljak.

Hol vard mah nu gla vom.

− Ha ri, ti ne maš poj ma šta je pri ja telj stvo − pro gun đa on; a još ma nje znaš šta je ne pri ja telj stvo. Ti vo liš sav svet, to jest pre ma svi ma si pod jed na ko rav no du šan.

Ka ko si ne pra ve dan! − vik nu lord Hen ri, pa za tu ri še šir i po gle da go re u obla či će, što su kao za mr še na po ve sma sjaj ne be le svi le blu de li ne bom, ko je je ima lo bo ju tir ki za.

− Da, stra šno ne pra ve dan. Ja pra vim ve li ku raz li ku me đu lju di ma. Pri ja te lje bi ram pre ma nji ho vom do brom iz gle du, po-zna ni ke pre ma do brom ka rak te ru, a ne pri ja te lje pre ma nji ho-vom do brom ra zu mu. Na ro či to opre zan tre ba da bu de čo vek kad bi ra se bi ne pri ja te lja. Me đu oni ma, ko je sam ja ste kao, ni je ni je dan bio glup. Svi oni ras po la žu iz ve snom du hov nom mo ći, sto ga me svi ce ne. Ni je li to ve o ma su jet no od me ne? Či-ni mi se da je ste ma lo.

− I ja mi slim, Ha ri. Pre ma tvo joj po de li, da kle, mo gu ti bi ti sa mo po zna nik.

− Dra gi moj sta ri Ba zi le, ti si mi mno go vi še ne go po zna-nik.

− Ali... i mno go ma nje ne go pri ja telj; ve ro vat no: ne ka vr sta bra ta?

− O, brat! Šta me se bra ća ti ču! Naj sta ri ji od njih ne mi sli da umre, a iz gle da mi da ni mla đa ne mi sle isto ta ko.

− Ha ri! − vik nu Hol vard i na bra če lo.− Dra gi mla di ću moj, ja ne ka žem to sa svim ozbilj no. Sa-

mo, se bi ne mo gu da po mog nem. Ja pre zi rem svo ju rod bi nu. Slu tim da to do la zi otud što ne ma čo ve ka ko ji je u sta nju da sno si dru go ga sa istim ma na ma ka kve su u nj. Ja pot pu no po i-mam gnev en gle ske de mo kra ti je pre ma ono me što oni na zi va-ju po ro kom vi ših sta le ža. Ma se ose ća ju da bi tre ba lo sa mo one da po la žu pra vo na pi jan stvo, glu post i ne mo ral, i da sva ki od nas, ko ji bi ot krio kod se be te po ro ke, kr nji nji ho vo pra vo. Za vre me brač ne par ni ce jad no ga Sa dar ka nje no je ne go do va nje bi lo odi sta pre kra sno! Pa, ipak, mo gao bih da tvr dim: da ni de-set od sto pro le ta ri ja ta ne ži vi ured nim ži vo tom.

− Ha ri, ja se ne sla žem s to bom, a uve ren sam da ni ti u to ne ve ru ješ.

− Lord Hen ri se po gla di po sme đoj ši lja toj bra di i sta de uda ra ti svo jom tan kom pa li com od abo no sa po vr hu svo je ele-gant ne ci pe le.

− Ko li ko si ti En glez, Ba zi le! Eto, već po dru gi put ka ko či niš istu pri med bu. Kad pred pra vog En gle za iz no si mo ma ka kvu ide ju (što je već ve li ka sme lost), nje mu ni ka da ne pa da na um da pre su đu je je li ona isti ni ta ili la žna. Od va žno sti je za nje ga sa mo ovo: da li onaj dru gi sam u nju ve ru je. Ali, vred-nost jed ne ide je ne ma ni čeg za jed nič kog sa iskre no šću ono ga ko ji je za stu pa. U isti ni, vr lo ve ro vat no je da će ide ja bi ti uto li-ko či sti ja, uko li ko je čo vek ne is kre ni ji, jer ta da ide ja ne bi bi la obo je na nje go vim po tre ba ma i že lja ma, ni nje go vim pred ra su-da ma. Ali, ni je mi na me ra da se s to bom pre pi rem o po li ti ci,


so ci o lo gi ji ili me ta fi zi ci. Ja vi še vo lim lju de ne go prin ci pe, a naj vi še lju de bez prin ci pa. Pri čaj mi ne što vi še o Do ri ja nu Gre-ju. Vi đaš li ga če sto?

− Sva kog da na. Bio bih ne sre ćan ka da ga ne bih vi deo. Za me ne je on na su šna po tre ba.

Ve o ma neo bič no! Ja sam dr žao da se ti bri neš sa mo o svo-joj umet no sti.

− Za me ne sa da Do ri jan Grej pred sta vlja svu mo ju umet-nost − re če sli kar ozbilj no. − Ha ri, kad što po mi šljam ka ko u svet skoj isto ri ji po sto je sa mo dva va žna pe ri o da. Pr vi je: po ja-va ne kog no vog sred stva u umet no sti; a dru gi je: po ja va no ve umet nič ke lič no sti. Ono što je bio pro na la zak ma snih bo ja za mle tač ko sli kar stvo, bio je lik An ti no ja za po znu grč ku skulp-tu ru, a to će jed no ga da na bi ti za me ne i lik Do ri ja na Gre ja. Ne što po nje mu sli kam, cr tam i ski ci ram. Raz u me se, da sam to ra dio. Ne go, što je on za me ne mno go vi še od mo de la ko ji mi se di. Ne ću ti me da ka žem ka ko sam ne za do vo ljan onim što sam po nje mu na či nio, ili da mu je le po ta ta kva da je umet nost uop šte ne mo že da iz ra zi. Ne po sto ji ni šta što umet nost ne bi bi la u sta nju da iz ra zi; a ja znam da je sve što sam ura dio, od ka ko sam upo znao Do ri ja na Gre ja, do bro, da je to naj bo lji rad u mo me ži vo tu. Ali, za ču dio bih se ka da bi me raz u meo. Što je naj čud no va ti je to je, da je nje go va po ja va pro bu di la u me ni ne ku no vu vr stu umet no sti, ne ki sa svim nov ob lik sti la. Ja po-sma tram stva ri druk či je, i druk či je su dim o nji ma. Sa da ži vo tu mo gu da da jem ob lik ko ji mi je do tle bio skri ven. “Usni ven ob lik u da ni ma raz mi šlja nja” − ko je to re kao? Za bo ra vio sam; a to je me ni Do ri jan Grej. Sa mo vi dlji vo pri su stvo to ga mla-di ća, ko ji je još sko ro de čak − ta ko mi iz gle da, ma da je ina če pre šao dva de se tu − sa mo vi dlji vo pri su stvo nje go vo!... Ah, ne ve ru jem da mo žeš pred sta vi ti se bi šta je to! I ne zna ju ći, on je za me ne po stao li ne a ment no ve ško le, jed ne ško le ko joj je smer da spo ji svu strast ro man tič nog du ha sa sa vr šen stvom

grč kog du ha. Har mo ni ja du še i te la − ko li ko je to! U na šem bez u mlju mi smo to dvo je raz dvo ji li i pro na šli re a li zam, ko ji je šu palj. Ha ri, ka da bi sa mo znao šta je me ni Do ri jan Grej. Se-ćaš li se pre de la, za ko ji mi je Ag nju bio po nu dio ta ko ve li ku na gra du, i od ko je ga ni sam hteo da se odvo jim? On je je dan od mo jih naj bo ljih sli ka. Za što? Za to što je po red me ne se deo Do ri jan Grej dok sam ja ra dio. Ne ka kav ta na ni uti caj pre la zio je sa nje ga na me ne, i ta da sam pr vi put u svo me ži vo tu vi deo u pro stom šum skom pre de lu ču do, ko je sam uvek tra žio i ni-ka da na la zio.

− Ba zi le, to je ne što iz van red no! Ja mo ram vi de ti Do ri ja na Gre ja.

Hol vard usta de i po če da še ta go re-do le po ba šti. Po sle ne-kog vre me na vra ti se i re če:

− Ha ri, za me ne je Do ri jan Grej sa mo umet nič ki mo tiv. Ti sam, mo že bi ti, ne ćeš vi de ti ni šta u nje mu; ja vi dim u nje mu sve. On naj vi še po sto ji u mo jim ra do vi ma on da kad u nji ma ni šta ne pod se ća na nje ga. Kao što re koh, on je sa mo pod strek za nov stil. Taj stil ja na la zim u po kre ti ma po je di nih li ni ja, u le po ti i ne žnim to no vi ma ne kih bo ja. Eto, to je, a to je sve.

− Za što on da ne ćeš da iz la žeš nje go vu sli ku? − upi ta lord Hen ri.

− Za to, što sam i ne ho ti ce uneo u ovu sli ku iz ve stan iz raz sve ga tog čud no va tog umet nič kog ido lo po klon stva, o ko jem nje mu ni kad ni sam hteo da go vo rim. Ali, svet bi to mo gao da po go di; a ja ne ću da ot kri jem svo ju du šu obič nim is pi ti vač kim po gle di ma. Ni ka da ne sme do ći mo je sr ce pod nji hov mi kro-skop. Isu vi še je mno go od me ne u toj sli ci, Ha ri, su vi še mno-go!...

− Pe sni ci ni su ta ko skru pu lo zni. Oni zna ju od ka kve je ko-ri sti strast za ob ja vlji va njem. U da na šnje vre me jed no skr ha no sr ce do ži vlju je vi še iz da nja.

− Za to ih ja mr zim − vik nu Hol vard. − Umet nik tre ba da


stva ra le pe stva ri, ali ne bi tre ba lo da uno si u njih ni šta lič no-ga. Mi ži vi mo da nas u vre me nu ka da lju di u umet no sti gle da ju ne ku vr stu auto bi o gra fi je. Iz gu bi li smo smi sao za ap so lut no le po. Jed no ga ću da na po ka za ti sve tu šta je le po ta, i baš zbog to ga ne sme svet ni ka da vi de ti mo ju sli ku Do ri ja na Gre ja.

− Mi slim da ni si u pra vu, Ba zi le; ali, ne ću da se pre pi rem s to bom. Sa mo si ro ti du ho vi vo le pre pir ku. Re ci mi, vo li li te mno go Do ri jan Grej.

Sli kar se za mi sli.− Jest, vo li me − od go vo ri on po sle krat kog ću ta nja; − znam

da me vo li. Raz u me se da mu sil no la skam. Imam čud no za-do volj stvo da mu go vo rim o stva ri ma, za ko je znam da će mi doc ni je bi ti žao što sam ih go vo rio. Obič no je on lju ba zan pre-ma me ni, i ta ko se di mo u ate ljeu i ća ska mo o hi lja du ra zno li ja. Kat kad je stra šno pra zan i iz gle da kao da uži va u to me da mi za da je bol. On da, Ha ri, ose tim, da sam svu svo ju du šu po ve rio čo ve ku, ko ji sa njom po stu pa kao sa cve tom ko ji tre ba pri de-nu ti na ka put, kao sa ma lom de ko ra ci jom, ko ja je tu da po la-ska nje go voj su je ti, kao da je ukras za let nji dan...

− Ba zi le, le ti su po ne kad da ni bes kraj no du gi − od go vo ri lord Hen ri. − Mo žda ćeš se ti umo ri ti pre ne go on. Ža lo sno je ka da čo vek na to po mi sli; ali, ne ma sum nje da ge ni je du že ži vi od le po te. To ob ja šnja va či nje ni ca što se svi to li ko mu či-mo da se što vi še na klju ka mo obra zo va njem. U di vljoj bor bi za op sta nak tra ži mo svi ne što što će tra ja ti, i ta ko pu nim duh svoj či nje ni ca ma i tri ca ma, u lu doj na di da će mo sa ču va ti svo-je me sto. Čo vek ko ji bi o sve mu bio do bro oba ve šten − ideal je na šeg vre me na. A duh ta kvog čo ve ka je ne što stra šno. On je kao an ti kvar ni ca pu na pra ši ne i ču do vi šta svih vr sta, gde je sva ka stvar do bi la ve ću ce nu od one ko ju stvar no ima. Jed no ga da na ba ci ćeš po gled na svo ga mla do ga pri ja te lja, i on će ti se uči ni ti ne što pre cr tan, ili ti se ne će do pa sti ton nje go ve bo je ili dru go što. U svo me sr cu gor ko ćeš ga pre ko re ti i bi ćeš du bo ko

uve ren da se on ve o ma lo še po na ša pre ma te bi. A dru gi put, kad te po se ti, bi ćeš pre ma nje mu sa svim hla dan i rav no du šan. To, što si mi is pri čao skroz je pe sma, pe sma o umet no sti, da je ta ko na zo vem. Naj go re je pri tom − pre ži ve ti pe smu, ko ja nas na kra ju kra je va osta vlja ta ko ne pe snič ki ras po lo že ne.

− Ha ri, ne go vo ri ta ko. Dok god bu dem živ, ži ve će u me ni i lik Do ri ja na Gre ja. Ti ni si u sta nju da sa o se ćaš sa mnom. Su-vi še se če sto me njaš.

Ah, dra gi moj Ba zi le baš za to i ho ću da sa o se ćam. Oni, ko ji su ver ni, po zna ju sa mo tri vi jal nu stra nu lju ba vi; tek ne ver-ni po zna ju tra ge di je lju ba vi. − I lord Hen ri za pa li pa li drv ce o jed nu sku pu sre br nu ku ti ju, pa, za do volj na li ca i pun sa mo po-u zda nja, kao da je či tav svet sa bio u jed nu re če ni cu, po če da pu ši ci ga ru. U li šću br šlja na, ko je se pre si ja va lo kao da je pre-vu če no ze le nim la kom, čuo se ža gor i cvr kut vra ba ca, a po tra-vi, kao la ste ju ri le su pla ve sen ke obla ka. Ka ko je pri jat no bi lo u ba šti! I ka ko su div na bi la ose ća nja dru gih lju di! − Mno go, mno go div ni ja ne go nji ho ve mi sli, či ni lo mu se. Vla sti ta du ša čo ve ka i stra sti nje go vih pri ja te lja − to je bi lo pri ma mlji vo u ži vo tu. U ti hom za do volj stvu sli kao je se bi do sa dan do ru čak, ko ji je iz gu bio, jer je pro veo ta ko du go u dru štvu sa Ba zi lom Hol var dom. Da je po se tio svo ju tet ku, iz ve sno bi kod nje za-te kao lor da Gud bo di ja, i ceo raz go vor vo dio bi se oko is hra ne si ro ti nje i po tre be da se po dig nu uzor ni rad nič ki do mo vi. Ra-zno vr sni bi lju di uz no si li baš one vr li ne, ko je su za ne ma ri va li u svo me ži vo tu. Bo ga taš bi go vo rio o vred no sti šted nje, a le nji-vac bi bra nio do sto jan stvo ra da. Bi lo je pre kra sno što je sve to iz be gao. Dok je mi slio na tet ku, pa de mu ne što na um. Okre te se Hol var du i re če: − Dra gi moj, sa da sam se se tio.

− Če ga si se se tio, Ha ri?− Gde sam čuo ime Do ri ja na Gre ja.− Gde − upi ta Hol vard, a na če lu mu se uka za še tan ke bo-

re.


− Ne gle daj me ta ko zlo volj no, Ba zi le. To je bi lo kod mo je tet ke, le di Aga te. Ona mi je pri ča la da je pro na šla jed nog pre-kra snog mla di ća, ko ji je hteo da joj po ma že u Ist En du; ime mu je Do ri jan Grej. Do du še, mo ram pri zna ti da mi ni je ni-ka da re kla da je lep. Že ne ne ma ju ni ka kvog smi sla za le po tu, ne ma ju ga bar do bre že ne. Re kla mi je, da je ve o ma ozbi ljan i da ima ple me ni tu du šu. I ja već pred sta vljah se bi u pa me ti stra šno pe ga vo stvo re nje sa na o ča ri ma i du gom ko som, ka ko se kla ti na du gim no ga ma. Vo leo bih da sam znao da je on tvoj pri ja telj.

− Ra du jem se što ni si znao.− Za što?− Ne ću da ga po zna ješ.− Ne ćeš da ga upo znam?...− Ne.− Go spo din Do ri jan Grej je u ate ljeu − re če slu ga, ko ji be še

iza šao u ba štu.− Sa da mo raš da me pred sta viš! − vik nu lord Hen ri, sme-

ju ći se.Sli kar se okre te slu zi, ko ji je sta jao na sun cu, žmi re ći. −

Par ke re, umo li te go spo di na Gre ja da pri če ka; eto me ne za ko ji čas.

Slu ga se po klo ni i uđe u ku ću. Sad umet nik po gle da lor da Hen ri ja.

− Do ri jan Grej je moj naj mi li ji pri ja telj − re če on. Nje go va je du ša pro sta i ple me ni ta. Tvo ja je tet ka ima la pot pu no pra-vo. Ne moj ga kva ri ti! Ne po ku ša vaj da uti češ na nje ga! Tvoj bi uti caj bio zao. Svet je ši rok i kri je mno ge neo bič ne lju de. Ne li ša vaj me je di no ga čo ve ka ko ji mo joj umet no sti da je svu čar, što je ima: moj ži vot kao umet ni ka za vi si od nje ga! Ha ri, po-mi šljaj na to, da imam ve re u te be.

On je go vo rio ve o ma po la ko, iz gle da lo je kao da mu se re či ot ki da ju i pro riv nje go ve vo lje.

− Ka kve glu po sti go vo riš − re če lord Hen ri, sme še ći se, pa ga uze is pod ru ke i po ve de ga u ku ću sko ro na si lu.

SLIKA DORIJANA GREJA 23

GLA VA II

Ka da uđo še unu tra obo ji ca ugle da še Do ri ja na Gre ja.On je se deo za kla vi rom, le đi ma okre nut nji ma, i pre li sta-

vao Šu ma no ve “Sce ne u šu mi”. − Ba zi le − vik nu on − mo raš mi ih po zaj mi ti. Ho ću da na u čim da svi ram. Baš su div ne!

− To pot pu no za vi si od to ga Do ri ja ne, ka ko ćeš da nas se-de ti.

− O, sit sam već se de nja, i ne tre ba mi sli ka u pri rod noj ve-li či ni! − od go vo ri mla dić, pa se okre te na sto li ci ona ko kao što či ne ću dlji vi, jo gu na sti de ča ci. Ka da je ugle dao lor da Hen ri ja, la ko ru me ni lo pre li mu na tre nu tak obra ze, i on sko či na no-ge. − Mo lim te za opro štaj, Ba zi le, ni sam znao da ima ne ko ga s to bom.

− Do ri ja ne, ovo je lord Hen ri Vo ton, moj sta ri drug iz Oks-for da. Ma lo pre sam mu pri čao ka ko od lič no se diš, a sad si sve po kva rio.

− Ali, me ni ni ste po kva ri li za do volj stvo da vas upo znam, go spo di ne Gre je − re če lord Hen ri, po la ze ći k nje mu i pru ža-ju ći mu ru ku. − Tet ka mi je če sto go vo ri la o va ma. Vi ste je-dan od nje nih lju bi ma ca i, bo jim se, mo žda i jed na od nje nih žr ta va.

− Le di Aga ta za be le ži la me je u svo ju cr nu knji gu − od go-vo ri Do ri jan i na pra vi ko mič no li ce po kaj ni ka. − Obe ćao sam joj da ću pro šlog utor ni ka ići sa njom u klub u Vaj tča plu, a ja sam na to za i sta sa svim za bo ra vio. Tre ba lo je da svi ra mo za-jed no u če ti ri ru ke... či ni mi se tri ko ma da. Ne znam šta će mi ona re ći. Bo jim se da idem k njoj.

− O, ja ću vas već iz mi ri ti sa njom. Ona vam je ja ko na klo-nje na, te ne ve ru jem da ne što či ni što ni ste ta mo bi li. Si gur no

da su slu ša o ci mi sli li da se svi ra u če ti ri ru ke. Kad tet ka Aga ta sed ne za kla vir pra vi do volj no ga la me za dvo ji cu.

− To što ve li te za nju je zlo, a za me ne ni naj ma nje la ska vo − od go vo ri Do ri jan i na sme ja se.

Lord Hen ri ga po gle da. Da, Do ri jan je za i sta bio vanred-no lep sa svo jim ne žno po vi je nim ru me nim usna ma, sa svo-jim iskre nim pla vim oči ma i ku dra vom zlat nom ko som. Bi lo je ne če ga u nje go vom li cu što je od mah uli va lo po ve re nje. Sva či sto ta mla do sti bi la je tu, a isto ta ko i sva stra sna ne vi nost mla do sti. Ose ća lo se, da se u svo joj čed no sti sa ču vao od sve ga. Ni ka kvo ču do što ga je Ba zil Hol vard obo ža vao.

− Vi ste, go spo di ne Gre je, za i sta pre kra sni za ba vlje nje do-bro čin stvom, pre kra sni... − I lord Hen ri se za va li na di van i otvo ri svo ju ku ti ju sa ci ga re ta ma.

Sli kar se za ni mao me ša njem bo ja i do vo dio u red čet ke. Iz gle dao je iz mu čen; i ka da ču po sled nju pri med bu lor da Hen-ri ja, po gle da ga, okle va še za tre nu tak, pa re če:

− Ha ri, hteo bih da nas da za vr šim ovu sli ku. Ho ćeš li mi za me ri ti ako te za mo lim da se uklo niš?

Lord Hen ri se na sme ja i po gle da Do ri ja na Gre ja.

− Go spo di ne Gre je, tre ba li da idem? − upi ta.

− O, ne, lor de Hen ri, mo lim vas. Vi dim, da je Ba zil i ovo ga pu ta lo še ras po lo žen, a ja ga ni ka ko ne tr pim zlo volj nog. Osim to ga, ra do bih vas za pi tao, za što ne tre ba da se ba vim do bro-čin stvom?

− Ne znam, go spo di ne Gre je, da li tre ba da vam ka žem. To je ta ko do sad na te ma, da bi tre ba lo o njoj ozbilj no go vo ri ti. Ali, iz ve sno je da ne ću oti ći, po što ste mi do pu sti li da osta nem. Ba zi le, ti se valj da ozbilj no ne pro ti viš to me, zar ne? Ti si mi če sto go vo rio ka ko vo liš da ti mo del ima ko ga sa kim mo že da ća ska.

− Hol vard se ugri ze za usne.


− Ako Do ri jan že li, raz u me se da mo raš osta ti. Do ri ja no ve su ću di za sva ko ga za kon, osim za nje ga.

Lord Hen ri uze še šir i ru ka vi ce.

− Ba zi le, iako na va lju ješ da osta nem bo jim se da ipak mo-ram ići. Obe ćao sam jed nom da se na đe mo u “Or le an su”. Zbo-gom, go spo di ne Gre je! Mo lim vas da me je dan put po se ti te u Ker zon-stri tu. U pet ča so va sam go to vo uvek kod ku će. Pi ši te mi ko ga će te da na do ći. Žao bi mi bi lo kad me ne bi ste za te-kli.

− Ba zi le − vik nu Do ri jan Grej − ako lord Hen ri Vo ton ode, idem i ja. Ti ne otva raš ni kad usta dok ra diš, a me ne stra šno za ma ra sto ja nje i trud da iz gle dam lep. Za mo li ga da osta ne. Ja to ho ću.

− Osta ni, Ha ri, uči ni ćeš za do volj stvo i Do ri ja nu i me ni − re če Hol vard, ne di žu ći po gled sa sli ke. − Isti na je da ni ka da ne go vo rim dok ra dim, ni ti pak slu šam, a to mo ra da je stra šno do sad no za ne sreć ni ke ko ji tu se de. Da kle, mo lim te, osta ni!

− Ali, šta da ra dim sa svo jim po zna ni kom u “Or le an su“?

Sli kar se na sme ja. − Mi slim, da ne ćeš ima ti ni ka kvih ne-pri li ka zbog to ga. Sed ni, Ha ri. A sad, Do ri ja ne, pop ni se na po di jum i ne okre ći se mno go. Isto ta ko ne obra ćaj pažnju na ono što ti bu de lord Hen ri ka zao. On ve o ma lo še uti če na sve svo je pri ja te lje, osim na me ne.

Do ri jan Grej, ko ji je li čio na mla dog grč kog mu če ni ka, po-pe se na po di jum i upra vi lor du Hen ri ju lak sme šan uzdah. On mu se be še do pao. Ni je li čio na Ba zi la; obo ji ca su či ni li div nu su prot nost. Osim to ga, imao je ta ko lep glas. Po sle ne ko li ko tre nu ta ka, re če mu: − Lor de Hen ri, da li odi sta vr ši te ta ko loš uti caj? Ta ko loš kao što ka že Ba zil?

− Do bar uti caj, go spo di ne Gre je, i ne po sto ji. Sva ki je uti caj ne mo ra lan − ne mo ra lan u na uč nom smi slu.

− Za što?

− Za to što ko uti če na dru go ga da je ovo me svo ju du šu. Čo-vek pre sta je ta da da mi sli sop stve nim mi sli ma i da go ri sop-stve nim ža rom. Vr li ne nje go ve ne pri pa da ju stvar no njemu. Gre si nje go vi, ako uop šte po sto je, po zajm lje ni su. On po sta je od je kom tu đe svir ke, glum cem ulo ge ko ja ni je pi sa na za nje-ga. Cilj je ži vo ta raz vi ja ti sa mo ga se be. Sva ki je od nas tu da pot pu no ostva ri svo ju pri ro du. Lju di se da nas bo je se be sa mih. Za bo ra vi li su na naj vi šu du žnost, du žnost pre ma se bi. Raz u-me se, oni su da re žlji vi. Hra ne glad nog i ode va ju pro sja ka. Ali, sop stve ne du še umi ru im jad ne i go le. Na še je po ko le nje iz gu-bi lo sr ča nost. Mo žda je stvar no ni smo ni ka da ni ima li. Strah od dru štva, na ko jem se osni va mo ral, strah od Bo ga, ko ji je taj na re li gi je − to su dve stva ri ko je pot pu no vla da ju na ma. Pa, ipak...

− Do ri ja ne, mo lim te, bu di ta ko do bar te okre ni gla vu ma lo vi še ude sno! − re če sli kar, ko ji se be še udu bio u po sao, pri-me tiv ši na mla di će vom li cu cr tu ko ju ra ni je ni je bio ni ka da opa zio.

− Pa, ipak − pro du ži lord Hen ri svo jim pri jat nim me kim gla som, po što je ru kom na pra vio lju bak po kret, ko ji mu je bio svoj stven i ko ji je imao još u Ito nu − ve ru jem, kad bi sa mo je dan čo vek hteo svoj ži vot da pro ži vi skroz i skroz da dâ sva-kom ose ća nju ob lik, sva koj mi sli iz raz, sva kom snu stvar nost... ve ru jem da bi svet do bio ta kav za mah ra do sti, da bi smo mi za-bo ra vi li sve bo le sti sred njeg ve ka i vra ti li se je lin skom ide a lu − ili mo žda ne če mu što bi bi lo in tim ni je i bo ga ti je od je lin skog ide a la. Ali, i naj sme li ji me đu na ma bo ji se se be. Sa mo u na ka-že nje di vlja ka ži vi da lje na tra gi čan na čin u sa mo o dri ca nju, ko je nam una ka ža va ži vot. Za od ri ca nje na še su sti že nas ka-zna. Sva ki na gon, ko ji bi smo hte li da ugu ši mo, tra je i da lje u du hu na šem i tru je nas. Te lo sa mo jed nom gre ši i ski da greh sa se be, jer je de la nje ne ka vr sta či šće nja. Pre o sta je sa mo uspo-me na na jed nu na sla du i sla dak bol da − je ona pro šla. Je di ni


put da se oslo bo di mo is ku še nja je ste da mu se po da mo. Od u-pri mu se, i tvo ja će du ša bi ti bo le sna od če žnje za stva ri ma, ko je je sa ma se bi za bra ni la, bo le sna od če žnje za onim što su nje ni stra šni za ko ni na pra vi li stra šnim i ne do pu šte nim. Do-bro je re če no: Naj ve ći svet ski do ga đa ji de ša va ju se u mo zgu. U mo zgu, i je di no u mo zgu do ga đa ju se i ve li ki svet ski gre si. I vi, go spo di ne Gre je, i vi sa mi sa svo jom ru ži ča stom mla do sti i de čač kom ne vi no sti, ko ja je kao be la ru ža, ima li ste stra sti, od ko jih ste se pla ši li, mi sli, ko je su vas uža sa va le, sno ve da nju i sno ve no ću, či ja vam uspo me na na te ru je krv u li ce...

− Pre sta ni te! − je dva pro mu ca Do ri jan Grej − pre sta ni te,

me ni se mu ti od va šeg go vo ra. Ne znam šta da ka žem.Po sto ji od go vor na va še re či; ali ja ne mo gu da ga na đem.Ne go vo ri te! Osta vi te me da raz mi šljam. Ili, bo lje, pu sti te

me da po ku šam da ne mi slim.Sko ro de set mi nu ta sto jao je mir no, otvo re nih usta i sa

čud nim sja jem u oči ma. Mut no je na zi rao kroz svest da su pot-pu no no vi uti ca ji po če li de la ti u nje mu. Ali, iz gle da lo mu je da ti uti ca ji u stva ri do la ze iz nje ga sa mo ga. Ono ne ko li ko re či, što mu ih je re kao Ba zi lov pri ja telj − re či ko je su ne sum nji vo iz go vo re ne slu čaj no i na mer no sa pa ra dok som − do dir nu le su ne ku taj nu stru nu, ko ja ra ni je ni je ni kad bi la do dir nu ta, a ko ju je on sa da čuo gde tre pe ri i od je ku je čud nom di vlji nom.

Ta ko ga je već uz bu đi va la i mu zi ka. I ona mu je če sto po-mu ći va la um. Ali, mu zi ka je bi la neo d re đe na. Ona ni je pro iz-vo di la u nje mu nov svet već nov ha os. Re či! Sa mo re či! Ka ko su stra šne! Ka ko ja sne, ži ve i svi re pe! Va lja lo bi uma ći im. Ka-kvu su fi nu ma gi ju skri va le one! Iz gle da lo je, da su u sta nju da stva ri ma bez ob li ka da ju pla sti čan ob lik, i da kri ju u se bi slat-ku svir ku šar ki ja i gi ta ra. Sa mo re či! Je li po sto ja lo što dru go ta ko re al no?

Da, u nje go vo de čač ko do ba bi lo je stva ri ko je on ni je raz-u meo. Sa da ih je raz u meo. Od jed nom je ži vot za nje ga do bio

bo ju va tre. I nje mu se uči ni da se sav pre tvo rio u va tru. Ka ko to on ra ni je ni je pri me tio?

Lord Hen ri se osme hi vao i po sma trao Do ri ja na. On je tač-no shva tio psi ho lo ški tre nu tak ka da je tre ba lo ću ta ti. Nje ga je sve to ja ko za ni ma lo. Uti sak, ko ji su ne na da no nje go ve re-či pro iz ve le, iz ne na dio ga je. I on se se ti ne ke knji ge, ko ju je či tao ka da mu je bi lo še sna est go di na, knji ge ko ja mu je ta da ot kri la mno go što šta što ra ni je ni je znao, pa je sad bio ra do-znao da li Do ri jan Grej ne pro ži vlju je slič no. On je bio sa mo iz ba cio stre lu u ve tar. Da ni je po go di la cilj? Ka ko je ba jan bio mla dić taj!

Hol vard je ra dio onim nje mu svoj stve nim sme lim i div nim po te zi ma, ko ji ima ju istin sku pre fi nje nost i sa vr še nu ne žnost, što je u umet no sti sa mo iz raz sna ge. Ću ta nje ni je ni pri me tio.

− Ba zi le, do sta sam sta jao! − vik nu iz ne na da Do ri jan Grej. − Mo ram da izi đem u ba štu. Ov de ne mo že da se di še.

− Dra gi moj, ja ko mi je žao. Kad ra dim, ja ne mo gu ni o če mu dru go me da mi slim. Ali, ti ni ka da ni si bo lje sta jao. Bio si sa svim mi ran. Ta ko sam za dr žao efe kat ko ji mi je bio po tre-ban: po lu o tvo re na usta i sjaj u oči ma. Ja ni sam čuo šta ti je Ha ri re kao; ali, si gur no je nje go va za slu ga što si imao taj di van iz raz. Na ga đam, da ti je la skao. Ti ne mo raš ni šta ve ro va ti od sve ga to ga što ti je re kao.

− On mi za i sta ni je re kao ni jed nu la ska vu reč. Mo žda za to i ne ve ru jem ni šta od ono ga što mi je re kao.

− Ta, vi zna te ka ko mi sve ve ru je te − re če lord Hen ri i po-gle da ga svo jim sa nja lač kim i pri ma mlji vim oči ma. − Idem i ja sa va ma u ba štu. Ov de je stra šno to plo. Ba zi le, pri ba vi nam ka kav le de ni na pi tak s ja go da ma.

− Vr lo ra do, Ha ri. Za zvo ni, a ja ću Par ke ru re ći šta da vam do ne se. Ja sad ra dim po za di nu, pa ću doc ni je do ći k va ma. Ne za dr ža vaj mno go Do ri ja na! Ni ka da ni sam bio bo lje ras po lo žen


za rad ne go da nas. Ovo će bi ti mo je re mek-de lo! Već ova ko ka ko iz gle da je ste mo je re mek-de lo!

Lord Hen ri izi đe u ba štu i za te če Do ri ja na Gre ja, gde je uto pio li ce u ve li ke sve že bo ko re jor go va na i gro zni ča vo sr če mi ris kao da je vi no. On mu pri đe i sta vi ru ku na ra me. − To je do bro što ra di te − go vo ra še on po la ko. − Du šu mo gu sa mo ču la da iz le če, kao što ču la mo že da iz le či sa mo du ša.

Mla dić se tr že i od stu pi. Bio je go lo glav. Gra nje mu be še raz ba ru ši lo ne po slu šne vi ti ce, te za mr si lo zlat nu ko su. U nje-go vim je oči ma bio iz raz stra ha ka kav ima ju sa mo iz ne na da pro bu đe ni lju di. Tan ke su mu no zdr ve drh ta le, a ne ki skri ve ni ne mir po i gra vao je la ko nje go vim pur pur nim usna ma.

− Da − pro du ži lord Hen ri, ovo je jed na od naj du bljih taj ni ži vo ta: ču li ma le či ti du šu, a du šom ču la. Vi ste div no stvo re-nje! Zna te vi še ne go što mi sli te, kao što zna te ma nje ne go što vam je po treb no da zna te.

Do ri jan Grej sku pi če lo i okre nu gla vu. On je mo rao vo le ti sta si tog i ljup kog mla di ća, ko ji je po red nje ga sta jao. Nje go vo ro man tič no li ce ma sli no ve bo je i umo ran iz raz nje gov za ni ma-li su ga mno go. U umor nom to nu nje go va gla sa bi lo je ne čeg oča ra va ju ćeg. Ta ko đe su na ro či tu draž ima le nje go ve hlad ne be le ru ke, ko je su ga pod se ća le na cve će. Či ni lo se da su, kao i glas mu, mu zi kal ne, kao da go vo re svo jim je zi kom. I on je ose-ćao strah od nje ga, i sti deo se svo ga stra ha. Za što je mo rao da na i đe ovaj stra nac i ot kri je mu nje ga sa mog? Ba zi la Hol var da po zna vao je me se ci ma, ali ga pri ja telj stvo nje go vo ni ka da ni je iz me ni lo. Sa da je od jed nom stu pio dru gi u nje gov ži vot i, ka ko iz gle da, ot krio mu taj nu ži vo ta. Pa, če ga se on da bo jao? On ni-je bio đa čić, ni mla do de voj če. Bi lo je lu do pla ši ti se.

− Haj de da sed ne mo u hlad − re če lord Hen ri. − Par ker nam je do neo pi će, i ako još du že osta ne te na ovoj pri pe ci ko-ža će vam po sta ti ru žna i Ba zil vas vi še ne će sli ka ti. Ne sme te do pu sti ti da vam sun ce opa li li ce. To vam ne bi do bro sta ja lo.

− A šta to ma ri? − vik nu Do ri jan Grej, sme ju ći se, i se de na klu pu ko ja se na la zi la na dnu ba šte.

− To je po vas ve o ma va žno, go spo di ne Gre je.− Za što?− Jer ima te naj lep šu mla dost, a mla dost je je di no što vre di

že le ti.− Lor de Hen ri, ja za to ne ma rim.− Ne, vi za to ne ma ri te sa da. Jed no ga da na ka da ostari te,

ka da vam li ce po ru žni i po kri je se bo ra ma, ka da vam raz mi-šlja nje cr ta ma svo jim iz bra zda če lo, a strast vam svo jim gad-nim og njem iz go ri usne, on da će te ose ti ti, stra šno ose ti ti. Sa-da, ma ku da išli, us hi ću je te svet. Ho će li to več no tra ja ti?... Va še je li ce div no, pre kra sno, go spo di ne Gre je. Ne mr šti te se, ono je ta ko. A le po ta je ob lik ge ni ja, uisti nu vi še od ge ni ja, jer nju ni je po treb no ob ja šnja va ti. Ona pri pa da ve li kim či nje ni ca-ma sve ta, kao sun ča na sve tlost ili pro le će ili ogle da nje sre br ne školj ke, ko ju na zi va mo me se com, u tam nim vo da ma. Nju ne mo že ni ko ospo ri ti. Ona ras po la že bo žan skim pra vom su ve-ren stva. Ko nju ima po sta je kralj. Vi se sme ška te? O, ka da je iz gu bi te ne će te se vi še sme ja ti... Bi va da go vo re lju di ka ko se le po ta na la zi sa mo na po vr ši ni. Mo gu će da je ta ko. Ali, tek ni je ta ko po vr šna kao mi šlje nje. Za me ne je le po ta ču do nad ču di ma. Sa mo šu plji lju di ne su de sve tu po nje go vom iz gle du. Pra va taj na sve ta je ste vi dlji vo, ne ne vi dlji vo... Da, go spo di-ne Gre je, va ma su bo go vi bi li na klo nje ni. Ali, što bo go vi da ju, br zo i uzi ma ju. Va ma je da no sa mo ne ko li ko go di na da pro-ži vi te istin ski, sa vr še no i pot pu no. Ka da vam mla dost pro đe, osta vi će vas i le po ta, i on da će te u je dan dan sa zna ti, da ne ma vi še za vas po be da, ili da se mo ra te za do vo lji ti bed nim po be-da ma, ko je će vam uspo me nu na va šu pro šlost za gor ča ti vi še ne go po ra zi. Sva ki me sec, ko ji pro tek ne, pri bli ža va vas ne čem uža snom. Vre me je su rev nji vo na vas i vo di rat pro tiv va ših ru ža i va ših lji lja na. Obra zi će vam po žu te ti i upa sti, a oči se


po mu ti ti. Uža sno će te pa ti ti... Ah, ostva ri te svo ju mla dost dok je tu! Ne ra si paj te zla to svo jih da na, ne slu šaj te do sad ne, ne-moj te po ku ša va ti da po pra vlja te sud bi nu onih ko ji su svoj ži-vot pro ma ši li za na vek, ne po kla njaj te svoj ži vot ne zna li ca ma, pro sta ci ma i obič ni ma! To su bo le sni ci lje vi, la žni ide a li na šeg do ba. Ži vi te! Ži vi te div nim ži vo tom ko ji je u va ma! Ni šta ne iz gu bi te! Uvek tra ži te no ve do ži vlja je za ču la va ša! Ne boj te se ni če ga!... Na šem je sto le ću po tre ban − nov he do ni zam. Vi bi ste mo gli da po sta ne te nje gov vid ni sim bol. Kod va še po ja ve ne ma ni če ga što ne bi ste bi li u sta nju da uči ni te. Či ta vo le to svet pri pa da va ma... U tre nut ku ka da sam vas vi deo, pri me tio sam da i ne slu ti te šta ste uisti nu, šta bi ste uisti nu mo gli bi ti. Bi lo je ta ko mno go u va ma što me je us hi ća va lo, da sam ose tio ka ko to mo ram ot kri ti va ma sa mo me. Pa de mi na pa met, ka ko bi bi lo tra gič no ka da bi ste uza lud po sto ja li. Jer sa mo krat ko vre me tra je mla dost va ša − ta ko krat ko vre me! Obič no polj sko cve će ve ne, ali opet cve ta. Idu ćeg ju na ra ki ta će bi ti oki će na ži vim cve tom, kao da nas. Kroz me sec da na pa vi ti na će bi ti is-ki će na cr ve nim zve zdi ca ma, i iz go di ne u go di nu ze le na noć nje no ga li šća oba vi ja će ta mom svo jom pur pur ne zve zdi ce. Ali, mla dost va ša vi še se ne će po vra ti ti. Bi lo mla do sti, ko je u na ma bi je, sla bi ka da na pu ni mo dva de se tu. Udo vi nam ote ža ju, ču-la za kr žlja ju. Mi sta ri mo i po sta je mo ru žne lut ke, i uspo me ne nas go ne na mi nu le stra sti, od ko jih smo se gro zi li, i na slat ka is ku še nja, ko ji ma ni smo ima li hra bro sti da pod leg ne mo. Mla-dost! Mla dost! Na sve tu osim mla do sti ni šta ne po sto ji.

Do ri jan Grej slu ša še sa di vlje njem i ra ši re nih oči ju. Jor go-van, ko ji je dr žao u ru ci, pa de mu u pe sak. Jed na pče la do le te, sta de zu ja ti oko nje ga, pa po hi ta sa cve ta na cvet. Do ri jan je po sma tra še sa onim čud nim in te re so va njem za sva ku ma len-kost, ko je gle da mo da pro bu di mo u na ma ka da se na la zi mo sa stra hom pred od sud nim stva ri ma; ili ka da nas mu či ne ko no vo ose ća nje, za ko je ne na la zi mo iz ra za; ili ka da ne ka mi sao, ko ja

nas stra vom is pu nju je, poč ne ju ri ša ti na naš mo zak i zah te va od nas pre da ju. Ma lo po sle, pče la od le te... On je vi de gde uđe u ša re ni cvet la do le ža. Uši ni se kao da se cvet gr či, pa on da sta de ljup ko da se le lu ja... Na vra ti ma ate ljea po ja vi se sli kar, da ju ći im zna ke da uđu. Oni se okre nu še je dan dru go me i osmeh nu-še se.

− Če kam vas! − do vik nu sli kar. − Ula zi te! Sve tlost je iz vr-sna, a ča še mo že te po ne ti.

Oni se po di go še i po đo še la ga nim ko ra ci ma na trag. Dva be-la i ze le na lep tir ka mi nu še po red njih, a na kru šci, na kra ju ba šte, po če kos da pe va.

− Je li vam mi lo što ste me upo zna li, go spo di ne Gre je? − re če lord Hen ri i po gle da ga.

− Da, mi lo mi je. Mi slim da će mi uvek bi ti mi lo.− Uvek! To je stra šna reč. Ja se gro zim ka da je ču jem. Že ne

je ta ko ra do upo tre blju ju. One upro pa šću ju sva ki ro man po-ku ša jem da ve či to tra je. Osim to ga ta reč ne ma smi sla. Je di na raz li ka iz me đu ću di i do ži vot ne stra sti u to me je što ćud ne što du že tra je.

Ka da su ušli u ate lje, Do ri jan Grej sta vi ru ku na ra me lor du Hen ri ju.

− On da i ne ka na še pri ja telj stvo bu de ćud! − re če ti ho i po cr ve ne zbog svo je sme lo sti. Za tim izi đe na po di jum i opet za u ze stav.

Lord Hen ri se za va li u udob nu na slo nja ču od tr ske i po sma-tra še ga. Po te zi i uda ri čet ke po plat nu bi li su je di ni šum ko ji je re me tio ti ši nu, iz u zev ka da bi se Hol vard s vre me na na vre me iz ma kao da iz da le ka osmo tri svoj rad. U ko sim sun ča nim zra-ci ma, ko ji su se ra si pa li kroz otvo re na vra ta, igra la je zla ta sta pra ši na. Te žak mi ris ru ža kao da be še za si tio ce lu so bu.

Ot pri li ke po sle jed no če tvrt sa ta pre ki de Hol vard svoj rad, za gle da se du go u Do ri ja na Gre ja, pa on da u sli ku, sta de da gric ka dr šku na jed noj du gač koj čet ki i na bra če lo. − Go to vo! −


vik nu na po slet ku, pa se sa že i is pi sa krup nim cr ve nim slo vi ma svo je ime na le vom uglu plat na.

Lord Hen ri pri đe i sta de da raz ma tra sli ku. Ne ma sum nje da je sli ka bi la van red no umet nič ko de lo, a isto ta ko van red na bi la je i slič nost.

− Dra gi moj, če sti tam ti od sveg sr ca − re še mu on. − Ovo je naj bo lji por tret na šeg vre me na. Go spo di ne Gre je, do đi te da vi di te.

Mla dić se tr že kao da su ga pro bu di li iz sna. − Je li za i sta go to vo? − upi ta on i si đe sa po di ju ma.

− Pot pu no − od go vo ri sli kar. − Da nas si od lič no sta jao. Ve-o ma sam ti bla go da ran.

− To je pot pu no mo ja za slu ga − do ba ci lord Hen ri. − Zar ne, go spo di ne Gre je?

Do ri jan ne od go vo ri, već po đe pra vo sli ci. Vi dev ši je, ustuk-nu, i za tre nu tak obra zi mu se po kri še ru me ni lom od za do-volj stva. U oči ma mu za bli sta ra dost, kao da je tek sa da pr vi put vi deo se be. Sta jao je tu ne po mič no i di ve ći se, pri tom je ne ja sno čuo ka ko mu Hol vard go vo ri, ali smi sao nje go vih re či ni je raz u me vao. Uti sak vla sti te le po te bio je za nje ga kao ot-kro ve nje. On ga ni ka da ra ni je ni je imao. La ska nja Ba zi la Hol-var da iz gle da la su mu kao lju ba zna pri ja telj ska pre te ri va nja. On ih je slu šao, sme jao im se i za bo ra vljao na njih. Ona ni su ima la uti ca ja na nje go vo bi će. On da je do šao lord Hen ri Vo ton sa svo jom čud no va tom him nom mla do sti, sa stra šnim na go-ve šta va njem nje ne pro la zno sti. To ga je na vre me pro bu di lo; i dok je sa da ov de sta jao i po sma trao sli ku svo je le po te, na-je dan put mu po sta de ja san smi sao ma lo pre đa šnjeg lor do vog go vo ra. Da, do ći će dan ka da će nje go vo li ce bi ti uve lo i po-kri ve no bo ra ma, ka da će mu oči bi ti mut ne i bez boj ne i ljup ki stas nje gov skr han i una ka žen. Sker let nog ru me ni la ne sta će sa nje go vih usa na i sjaj zla ta iz gu bi će se iz nje go ve ko se. Ži vot,

ko ji be še stvo rio nje go vu du šu, ra zo ri će mu te lo. Su đe no mu je da po sta ne stra šan, ga dan i od vra tan.

Dok je raz mi šljao, ose ti Do ri jan u sr cu jak bol kao ubod od no ža, i naj ne žni ja nit nje go vog bi ća uz drh ta. Oči mu se na pu-ni še mra kom i po kri še ko pre nom su za. Bi lo mu je kao da mu je ne ka le de na ru ka ste gla sr ce.

− Zar ti se ne do pa da? − vik nu naj zad Hol vard, ko ga je ti-šta lo mla di će vo ću ta nje, ko jem ni je znao raz lo ga.

− Na rav no, do pa da mu se − re če lord Hen ri. − Ko me se ne bi do pa lo! Ovo pri pa da naj ve ćim de li ma u mo der noj umet no-sti. Za nj ću ti da ti što tra žiš. Ja to mo ram ima ti!

− Ne pri pa da me ni, Ha ri.− Ne go ko me?− Raz u me se Do ri ja nu − od go vo ri sli kar.− On je sa da naj sreć ni ji čo vek.− Ka ko je to ža lo sno! − re če ti ho Do ri jan Grej, ne ski da ju ći

po gled sa svo je sli ke. − Ka ko je to ža lo sno! Po sta ću star, ru žan i od vra tan, a ova će sli ka osta ti uvek mla da... Ne će bi ti sta ri ja od ovog jun skog da na... Ka da bi sa mo bi lo obr nu to! Ka da bih ja mo gao da osta nem uvek mlad, a da ova sli ka po sta je sve sta-ri ja! Sve, sve bih dao za to! Da, ne ma ni če ga na sve tu što ne bih za to dao! I du šu bih dao!

− Ba zi le − re če lord Hen ri, sme še ći se − te ško da bi se ti slo žio sa tim. Ubr zo bi tvo ja sli ka stra šno iz gle da la.

− Ha ri, ja bih od luč no pro te sto vao − re če Hol vard. Do ri jan Grej se osvr nu i po gle da ga.

− Ba zi le, ja ti ve ru jem. Ti vo liš svo ju umet nost vi še ne go svo je pri ja te lje. Za te be ja ni sam ni šta vi še ne go lik od ze le ne bron ze. Ni to li ko, mo gao bih re ći.

Sli kar ga po sma tra še za pa njen. Ove re či ni su do li ko va le Do ri ja nu. Šta se to de si lo! Bio je stra šno uz bu đen. Li ce mu je bi lo ru me no, obra zi su mu go re li.

− Da! − na sta vi Do ri jan − ja sam ti mno go ma nje ne go tvoj


Her mes od slo no ve ko sti, ne go tvoj sre br ni Faun. Njih ćeš uvek vo le ti. Ko li ko ćeš vre me na vo le ti me ne? Ve ro vat no do pr ve bo re. Sa da znam da je čo vek iz gu bio sve kad iz gu bi svo-ju le po tu. Tvo ja me je sli ka to me na u či la. Lord Hen ri Vo ton pot pu no je u pra vu. Po sto ji sa mo jed no što vre di ima ti: to je mla dost. Kad opa zim da sta rim, ubi ću se.

Hol vard pre ble de i uhva ti ga za ru ku.− Do ri ja ne, Do ri ja ne! ne go vo ri ta ko! Ja ni ka da ni sam imao

pri ja te lja kao te be, i ne ću ga ni ka da ima ti. Ni si valj da, lju bo-mo ran na mr tve stva ri, je li? Ti, ko ji si lep ši od sva ke od njih!

− Ja sam lju bo mo ran na sve či ja le po ta ne umi re. Lju bo mo-ran sam na sli ku ko ju si od me ne na pra vio. Što ona da sa ču va ono što ja mo ram da iz gu bim? Sva ki tre nu tak što pro la zi od u-zi ma ne što od me ne i da je njoj. O, ka da bi ne što obr nu to bi lo! Ka da bi sli ka mo gla da se me nja, a ja uvek da osta nem što sam! Što si je sli kao? Ona će mi se jed no ga da na ru ga ti... stra šno ru-ga ti! − Vre le su ze na vi ra hu mu na oči; is tr že ru ku, ba ci se na di van i za ri li ce u ja stu ke, kao da se Bo gu mo li.

− Ha ri, to je tvo je de lo! − re če gor ko sli kar. Lord Hen ri sma če ra me ni ma.

− Ovo je pra vi Do ri jan Grej... dru go ni šta.− Ni je.− Ako ni je, za što sam on da ja kriv?− Tre ba lo je da odeš kad sam te mo lio − re če sli kar lju ti to.− Ostao sam na tvo ju mol bu − od go vo ri lord Hen ri.− Ha ri, ja sad ne mo gu da se sva đam sa svo ja dva naj bo lja

pri ja te lja; ali, obo je ste kri vi što mo ram svo je naj bo lje de lo da mr zim, i za to ću ga uni šti ti. Ni je li ono sa mo plat no i bo ja? Ne ću da do pu stim da ono raz dvo ji nas ži ve i ra zo ri nam ži vot.

Do ri jan Grej po di že svo ju zla ta stu gla vu sa ja stu ka, i bled i sa su za ma u oči ma po gle da ga ka ko pri la zi sli kar skom sto lu is pod ve li kih pro zor skih za ve sa. Šta li je to na u mio? Pr sti ma je ži vo pre tu rao li me ne tu be i su ve čet ke kao da tra ži ne što.

Da, tra žio je dug sli kar ski nož sa tan kim se či vom od vit kog če-li ka... Naj zad ga je na šao! Da kle, hteo je da ise če plat no... Sa pri gu še nim uz vi kom sko či mla dić sa di va na, po ju ri ka Hol var-du, is tr že mu nož i ba ci ga na dru gi kraj so be.

− Osta vi to Ba zi le, osta vi! − vik nu Do ri jan. − To bi bio zlo-čin!

− Mi lo mi je Do ri ja ne, da ti se naj zad mo je de lo do pa lo − re če sli kar hlad no po što je do šao k se bi od ču da. − Ni ka da ne bih mo gao ve ro va ti.

− Do pa lo? Ba zi le, ja sam u tu sli ku za lju bljen. Ona je deo mo ga bi ća. To ose ćam.

− Do bro, kad bu deš suv ja ću “te” pre ma za ti fir ni som, ura-mi ti i po sla ti te bi. On da či ni sa “so bom” šta ho ćeš. − To re če i po đe zvon ce tu, da po ru či čaj. − Do ri ja ne, ho ćeš li ča ja? I ti, Ha ri? Ili mr ziš ta pro sta uži va nja?

− Ja ih stra sno vo lim − od go vo ri lord Hen ri. − Ona su po-sled nje uto či šte slo že no ga. Sa mo ne tr pim sce ne, iz u zev na po zor ni ci. Ka ko ste lu di, obo ji ca! Kad bih znao ko je čo ve ka ogla sio za ra zum nu ži vo ti nju! Taj je su vi še pre na glio. Čo vek je sve dru go sa mo ne ra zu man. Ali, sve jed no, ja se ra du jem što ni je: ma da že lim da se osta vi te kav ge oko sli ke. Ba zi le, ti bi pa met ni je uči nio da je daš me ni. Ovom bu da la stom mom če tu za i sta ni je po treb na ko li ko me ni.

− Ba zi le, ako je dru gom daš, ne ću ti to ni ka da opro sti ti! − uz vik nu Do ri jan Grej. − Isto ta ko, ne do pu štam ni ko me da me zo ve bu da la stim mom če tom.

− Do ri ja ne, sli ka je tvo ja, to znaš. Dao sam ti je pre ne go što je i po ni kla.

Go spo di ne Gre je, zna te do bro da ste bi li ma lo bu da la sti; za to se i ne bu ni te ozbilj no kad vas pod se ća ju da ste još od već mla di.

− Ju tros sam još ve o ma ži vo pro te sto vao, lor de Hen ri.− O! Ju tros! Od ta da ste što šta do ži ve li.


Ne ko ku ca še na vra ti ma; slu ga une se po slu žav nik sa po su-đem za čaj i sta vi ga na ma li ja pan ski sto. Šo lje i ta nji ri ći za-zve ke ta še, i đur đi jan ski sa mo var za klo ko ta. Dru gi mla đi slu ga une se dve zde le od por ce la na. Do ri jan Grej uze da si pa čaj. Dru ga dva mla da čo ve ka pri đo še la ga no sto lu i di go še za klop-ce, da vi de šta je u zde la ma.

− Ve če ras će mo u po zo ri šte − re če lord Hen ri. − Valj da će bi ti ne če ga, ma gde. Obe ćao sam da ve če ram u Vajt-klu bu, ali to je sa mo ne ki sta ri pri ja telj što će me če ka ti. Iz ve sti ću ga de-pe šom da sam bo le stan, ili, još bo lje, da ne mo gu do ći jer sam se sa dru gim na šao. Mi slim da bi to bi lo div no iz vi nje nje, iz ne-na di lo bi svo jom iskre no šću.

− Pre svla če nje je ta ko do sad no! − gun đa še Hol vard. − A kad ob u če mo sve ča no ode lo, on da nam stra šno sto ji.

− Da − od go vo ri lord Hen ri sa nja lač ki − no šnja na šega sto-le ća od vrat na je. Ona je su mor na i bez na de žna. Je di ni ko lo ri-stič ki ele ment ko ji je na sle dio ži vot na še ga do ba je ste greh.

− Ha ri, ne bi tre ba lo da go vo riš ta ko pred Do ri ja nom.− Pred ko jim? Pred onim ko ji na li va čaj ili pred onim na

sli ci?− Ni pred jed nim.− Lor de Hen ri, i ja bih išao sa va ma u po zo ri šte − re če mla-

dić.− On da haj de! A ti, Ba zi le zar ne ćeš?− Ne mo gu, ve ruj mi. Bo lje da ne idem, u ve li kom sam po-

slu.− Do bro. On da go spo di ne Gre je, ići će mo sa mi.− To će mi či ni ti ve li ko za do volj stvo.Sli kar ugri ze usne i po đe ka sli ci sa šo ljom u ru ci. − A ja ću

osta ti sa pra vim Do ri ja nom! − re če on tu žno.− A je li to odi sta pra vi Do ri jan? − upi ta ga ori gi nal i po đe

k nje mu. − Iz gle dam li ja odi sta ta ko?− Da, pot pu no ta ko.

− Ba zi le, ka ko div no!− Bar je tvo ja po ja va tač no ova kva. Ali, ona se ne će ni ka da

pro me ni ti − uz dah nu Hol vard. − A to ne što zna či!− Ka kvu gra ju ne pra ve lju di od stal no sti i ver no sti! − uz-

vik nu lord Hen ri. − Pa, ipak, ver nost je i u sa moj lju ba vi je di no psi ho lo ško pi ta nje. Sa na šom vo ljom ne ma ni če ga za jed nič-kog. Mla di bi lju di ra do bi li ver ni, a ni su; sta ri bi hte li da bu du ne ver ni, a ne mo gu: dru go ne ma šta da se ka že.

− Do ri ja ne, ne idi ve če ras u po zo ri šte − re če Hol vard. − Osta ni i ve če raj sa mnom.

− Ne mo gu, Ba zi le.− Za što?!− Jer sam obe ćao dru štvo Hen ri ju Vo to nu.− Ne će te za to vi še vo le ti što ćeš odr ža ti svo je obe ća nje. On

svo je ne odr ža va ni kad. Mo lim te da ne ideš. Do ri jan Grej se na sme ja i mah nu gla vom.

− Pre kli njem te!Mla dić sta de da se ko le ba i upra vi po gled na lor da Hen ri ja,

ko ji ih po sma tra še sa osme hom na usna ma.− Ba zi le, mo ram da idem − od go vo ri Do ri jan.− Do bro − re če Hol vard i osta vi šo lju na po slu žav nik. − Pri-

lič no je ka sno, a mo ra te se još pre o bu ći, bo lje je da ne gu bi te vre me. Zbo gom, Ha ri! Zbo gom, Do ri ja ne! Po se ti te me usko ro. Do đi su tra.

− Iz ve sno.− Ne ćeš za bo ra vi ti?− Ne, raz u me se! − vik nu Do ri jan.I... Ha ri...− Šta, Ba zi le?− Ne za bo ra vi što sam te mo lio dok smo ju tros se de li u ba-

šti.− Ja sam već za bo ra vio.− Osla njam se na te be!

38 Oskar Vajld

− Ka da bih mo gao sam na se be da se oslo nim! − re če Hen-ri, sme še ći se. − Go spo di ne Gre je, haj de te, mo ja ko la če ka ju na uli ci, mo gu vas ot pra ti ti do ku će. Zbo gom, Ba zi le! Ovo je po pod ne bi lo ve o ma za ni mlji vo!

Ka da su se vra ta za nji ma za tvo ri la, ba ci se sli kar na so fu, i iz raz bo la ocr ta mu se na li cu.

GLA VA III

Su tra dan u dva na est i po ča so va pro še ta se lord Hen ri Vo-ton od Ker zon-stri ta do Ol ba ni ja, da po se ti uja ka, lor da Fer-mo ra, jed nog ve se log ali ne što su ro vog be ća ra, ko je ga je spolj-ni svet na zi vao se bič nja kom jer ni je mo gao da iz vu če ni ka kvu ko rist iz nje ga; dok ga je dru štvo na zi va lo da re žlji vim jer je do bro hra nio lju de, ko ji su ga za ba vlja li. Otac mu je bio am-ba sa dor u Ma dri du, za Iza be li ne mla do sti i dok se na Pri ma

ni je ni mi sli lo; ali, u jed nom tre nut ku srdž be po vu kao se iz di plo mat ske slu žbe, jer ni su hte li da mu po nu de am ba sa du u

Pa ri zu, me sto, na ko je je, po nje go vom mi šlje nju, imao pra-vo na osno vu svo ga ro đe nja, svo je le njo sti, do brog en gle skog

je zi ka u nje go vim de pe ša ma i neo b u zda ne stra sti za uži va nji-ma. Sin, ko ji je bio očev se kre tar, po vu kao se isto vre me no sa svo jim še fom, što su on da svi sma tra li za ve o ma glu po. Po sle

ne ko li ko me se ci, ka da je na sle dio ti tu lu svo ga oca, po sve tio se pot pu no ozbilj nom pro u ča va nju ve li ke ari sto krat ske ve šti ne, da ap so lut no ne ra di ni šta. U va ro ši je imao dve ve li ke ku će, ali je pret po sta vio da ži vi kao be ćar, jer je to bi lo udob ni je, a hra nio se ve ći nom u klu bu. Ne što pa žnje po sve tio je upra vi svo jih ru do ko pa, i da bi oprao tu lja gu obič no je go vo rio, da džentlmen ima od to ga tu ko rist, što mu se da je mo guć nost da pri ba vi se bi luk suz da go ri dr va na sop stve nom og nji štu. U po li ti ci je pri pa dao to ri jev ci ma, sa mo ne on da ka da su do la zi li na vlast; on da ih je ru žio i na zi vao ra di kal skom ru ljom. Pre ma svom slu zi, ko ji ga je te ro ri sao, bio je ju nak, a tre pet za ve ći nu svo jih ro đa ka, ko je je on te ro ri sao. Sa mo En gle ska je mo gla da ga ro di. Obič no je go vo rio da En gle ska pro pa da. Prin ci pi nje-


go vi bi li su za sta re li, ali, o nje go vim pred ra su da ma mo glo bi se re ći do sta do bro ga.

Ka da je lord Hen ri ušao, za te kao je svo ga uja ka gde se-di obič nom lo vač kom ka pu tu, pu ši ci ga ru i, gun đa ju ći, či ta “Tajms”.

− Da kle, Ha ri — re če sta ri go spo din − šta te je ta ko ra no do ve lo k me ni? Ja sam mi slio da ki co ši kao ti ne usta ju ni ka da pre dva sa ta i ne vi đa ju se pre pet.

− Či sta po ro dič na na klo nost, uve ra vam te, uja če. I hteo bih da te za mo lim za ne što.

− Ve ro vat no za no vac − od go vo ri lord Fer mor i is kri vi li ce. − Se di, pa mi is pri čaj. Da nas mla di ći mi sle da je no vac sve.

− Da − od go vo ri lord Hen ri i učvr sti cvet na svom ka pu tu − a kad osta re, on da to i zna ju. Ali, me ni ne tre ba nov ca. On je po tre ban sa mo oni ma ko ji pla ća ju svo je ra ču ne; ja svo je ne pla ćam ni ka da. Kre dit je ka pi tal mla đe ga si na, i nji me se od-lič no ži vi. Osim to ga po ha đam re dov no tr gov ce u Dart mu ru, i oni me osta vlja ju na mi ru. Od vas tra žim sa vet, i to ne ko ri-stan, već ne ko ri stan.

− Do bro, Ha ri, ja ti mo gu sve re ći što sa dr ži jed na en gle-ska Pla va knji ga, iako ova der lad da nas pi šu hr pu be smi sli ca. Dok sam ja bio u di plo mat skoj slu žbi, bi lo je bo lje. Ali, ču jem ka ko sa da po sta vlja ju svo je lju de na osno vu is pi ta. Šta se on-da mo že oče ki va ti? Dra gi moj, is pi ti su ko je šta od po čet ka do kra ja. Ako je ne ko džentlmen on zna sa vr še no do sta; a ako ni je džentlmen, on da sve što zna za nje ga je zlo.

− Ne, uja če Džordž, go spo di na Do ri ja na Gre ja ne ti ču se Pla ve knji ge − re če lord Hen ri umor nim gla som.

− Go spo din Do ri jan Grej? Ko je to? − za pi ta lord Fer mor i sku pi svo je gu ste be le obr ve.

Da bih i sam to do znao, uja če, do šao sam k te bi. Ili, bo lje re ći, znam ko je. On je unuk po sled njeg lor da Kel sa. Ma ti mu je bi la od De ve re o vih, le di Mar ga ret De ve re. Pri čaj mi što o

nje go voj maj ci. Šta je bi lo s njom? Za ko ga se uda la? Ti si ne-ka da po zna vao sav svet, pa si si gur no po zna vao i nju. Go spo-din Grej me oso bi to za ni ma. − Sa njim sam se tek upo znao.

− Kel sov unuk! − po na vlja še sta ri go spo din. − Kel sov unuk!... Raz u me se... Po zna jem mu maj ku vr lo do bro. Mi slim, da sam pri su stvo vao nje nom kr šte nju. Mar ga ret De ve re bi la je de voj ka neo bič ne le po te, i go to vo be še za lu de la sve mu škar-ce ka da jed no ga da na po be že sa jed nim go la ćem, ne kom sa-vr še nom pro pa li com, go spo di ne moj, sa ne kim pe ša dij skim pod o fi ci rom ili ta ko ne što. Raz u me se, se ćam se ce lo ga do-ga đa ja, kao da je ju če bi lo. Jad nik je ubi jen ne ko li ko me se ci po sle svad be u dvo bo ju u Spa. Stra šan do ga đaj! Pri ča lo se da je Kel so bio naj mio ne kog po kva re nog pu sto lo va, ne kog bel-gij skog gru bi ja na, da jav no vre đa nje go vo ga ze ta; pla tio ga je, go spo di ne moj, da to či ni; i ova ga je bi tan ga pro bu ra zi la jed-no ga da na kao go lu ba. Ce la stvar bu de za ba šu re na, ali je Kel so ipak, ne ko vre me jeo svoj ko tlet sam u klu bu. Čuo sam ta da, da je po zvao svo ju kćer na trag k se bi, i da ona ni ka da vi še ni je ni re či pro go vo ri la sa njim. O da, bi lo je za i sta stra šno! Ni go di na ne pro te če kad i de voj ka umre. Da kle, ona je osta vi la si na za so bom; isti na? Vi diš, to sam pot pu no bio za bo ra vio. Ka kav je? Ako li či na maj ku, mo ra da je lep de ran.

− Ve o ma lep − po tvr di lord Hen ri.− Na dam se, pa šće u do bre ru ke − na sta vi sta rac svoj go-

vor. − Gr dan ga no vac če ka, ako je sa mo Kel so po šte no po de-lio svo je ima nje. I maj ka mu je ima la no va ca. Od de de je bi la na sle di la ce lo ima nje Sel bi. Njen je ded mr zeo Kel sa i sma trao ga sko tom. On je to i bio. Jed nom je do šao u Ma drid, dok sam ja bio ta mo. Bo ga mi sti deo sam ga se. Kra lji ca me je če sto pi-ta la ko je taj en gle ski ple mić, ko ji se sa ko či ja ši ma pre pi re oko ce ne. Či tav do ga đaj is pre den je iz to ga. Če ti ri ne de lje ni sam smeo da od la zim u dvor. Na dam se, da je umeo da po stu pa sa svo jim unu kom bo lje ne go sa ko či ja ši ma.


Ja o to me ni šta ne znam − od go vo ri lord Hen ri. − Mi slim da će mla dić po sta ti jed no ga da na bo gat. Još ni je pu no le tan. Da mu Sel bi pri pa da, to znam. O to me mi je go vo rio. A... ma ti nje go va, ka žeš, bi la je ve o ma le pa?

− Mar ga ret De ve re bi la je jed no od naj dra že sni jih stvo re-nja što sam ika da vi deo, Ha ri! Sta je nju na ve lo da uči ni ko rak, ko ji je uči ni la, ni sam mo gao da raz u mem. Da je hte la, mo gla se uda ti. Kar ling ton je bio lud za njom. Isti na, da je bi la ro-man tič na. Ali, ta kve su bi le sve že ne iz te po ro di ce. Mu ški su bi li bed ni, ali, ta ko mi Bo ga, že ne su bi le div ne! Kar ling ton je pao na ko le na pred nju. Sam mi je pri čao. Ona ga je isme ja-la;me đu tim, ne be še u Lon do nu de voj ke ko ja ni je ba ci la oko na nje ga. Ha ri, uz gred mi re ci, ka da već go vo ri mo o lu dim že-nid ba ma ka kva je to glu post što mi pri ča tvoj otac o Dart mu-ru, da ho će da uzme ne ku Ame ri kan ku? Zar mu se en gle ske de voj ke ne do pa da ju, a?

− Uja če, sa da je u mo di že ni ti se Ame ri kan ka ma.

− Ha ri, ja ću En gle ski nje bra ni ti od ce lo ga sve ta! − re če lord Fer mor i uda ri pe sni com o sto.

− Po la žu na Ame ri kan ke.

− Čuo sam da se one ne dr že.

− Du ga ve rid ba ih iz nu ra va; ali, u tr ci sa pre po na ma div ne su. One uzi ma ju sve u tr ku. Ne ve ru jem da će Dart mur us pe-ti.

− Ko su nje ni? − gun đa še lju ti to sta ri go spo din. − Ima li ona uop šte ko ga?

Lord Hen ri mah nu gla vom.

− Mla de Ame ri kan ke isto ta ko ve što kri ju svo ju rod bi nu, kao što en gle ske že ne kri ju svo ju pro šlost − re če on i di že se da po đe.

− Ve ro vat no su to ne ki svi njar ski tr gov ci.

− Na dam se da je ta ko uja če, u in te re su sa mog Dart mu ra.

Re kli su mi da je u Ame ri ci po sle po li ti ke na ju no sni ji po sao tr go va nje svi nja ma.

− Je li le pa?− Dr ži se kao da je le pa. To ra de ve ći nom Ame ri kan ke. U

to me i le ži moć nji ho ve pri vlač no sti.− Za što one ne osta ju u Ame ri ci? One nam stal no pri ča ju

da je ta mo žen ski raj.− I je ste! To je raz log što one, kao i Eva, žu de da po beg nu

iz nje ga − re če lord Hen ri. − Zbo gom, uja če Džordž! Ako du že osta nem, iz gu bi ću do ru čak. Hva la na oba ve šte nju što si mi ga dao! Vo lim uvek da znam o svo jim no vim pri ja te lji ma sve, o sta ri ma ni šta.

− Ha ri, gde ćeš do ruč ko va ti?− Kod tet ke Aga te. Po zvao sam u go ste kod nje se be i go-

spo di na Gre ja. On je njen naj no vi ji šti će nik.− Hm! Ha ri, ka ži svo joj tet ki Aga ti da me osta vi na mi ru

sa svo jim do bro tvor nim po zi vi ma. Do di ja li su mi. Do bra že na mi sli da ne mam ni šta dru go pa met ni je da ra dim ne go da pi-šem če ko ve za nje ne lu do ri je.

− Do bro, uja če Džordž, ka za ću joj; ali, ne će ko ri sti ti. Do-bro tvo ri su iz gu bi li sva ki smi sao za čo več nost. Po to me se i po zna ju.

Sta ri go spo din pro gun đa ne što u znak odo bra va nja i za-zvo ni. Lord Hen ri izi đe kroz ni sku ar ka du na uli cu Ber ling ton i ode u prav cu Ber kli skve ra.

Da kle, to je bi la po vest Do ri ja no vih ro di te lja!Iako je nju sa znao u naj gru bljem ob li ku, ona ga je, ipak,

po tre sla kao ne ki čud no vat, mo de ran ro man. Le pa že na ko-ja sta vlja sve na koc ku zbog svo je bez um ne stra sti. Ne ko li ko ne de lja div ne sre će, pre ki nu te mr skim i po dlač kim zlo či nom. Du gi me se ci nje nog oča ja nja, a po tom de te, ro đe no u bo lo vi-ma. Ma ti po ko še na smr ću, a de čak osta vljen sam ti ra ni ji jed-nog su ro vog star ca. Da, po za di na je bi la za ni mlji va. Ona je


is ti ca la mla di ća i či ni la ga sa vr še ni jim. Iza sve ga oda bra nog u sve tu bi lo je ne čeg tra gič nog; sve to vi su mo ra li da kru že, da bi mo gao pro cve ta ti i naj ma nji cvet... Ka ko je di van iz gle-dao si noć, dok je, pre stra vlje na po gle da i usa na ra ši re nih u sti dlji vom za do volj stvu, se deo u klu bu pre ma nje mu, a cr ve ni šti to vi nad sve ća ma po kri va li još ru me ni lom ču đe nje ko je se bu di lo na nje go vom Iicu. Go vo ri ti bi lo mu je što i svi ra ti na pre kra snoj vi o li ni. On je od go va rao sva kom po te zu, sva kom drh ta ju gu da la... U uti ca ju ko ji se vr ši ima ne čeg što stra šno pod jarm lju je. Ni šta se ne mo že upo re di ti sa njim. Pro jek to va ti du šu svo ju u ne ku ljup ku for mu i osta vi ti je u njoj ne ki čas; ču ti od jek sop stve nog du ha, po ja čan mu zi kom stra sti i mla do-sti; uli ti svoj tem pe ra ment u tuđ kao da je ta nan fluid ili ne-žan mi ris: u to me je le ža la pra va na sla da − mo žda na sla da što naj vi še za do vo lja va i što nam je osta la u vre me nu, kao što je ovo na še, ta ko ogra ni če no i vul gar no, ko je je uto nu lo u gru ba te le sna uži va nja i či ji su ci lje vi ta ko gru bi i obič ni. Re dak je tip bio ovaj mla dić, ko ga je upo znao ne kim čud nim slu ča jem u Ba zi lo vom ate ljeu; ili bi od nje ga bar mo gao da se na pra vi re dak tip. On je bio ob da ren ljup ko šću i be lom či sto tom de ča-č ke čed no sti, bio je lep kao sta ri grč ki ki po vi od mer me ra. Od nje ga bi se da lo sve na pra vi ti. I ti tan i igrač ka. Ka kva ne sre ća što je ova kvoj le po ti bi lo su đe no da mre!... A Ba zil? Psi ho lo ški po sma tran − ka ko je bio za ni mljiv! Nov stil u umet no sti, nov na čin po sma tra nja ži vo ta, sve to ta ko čud no va to pro bu đe no sa mo vi dlji vim pri su stvom jed nog čo ve ka, ko ji o to me poj ma ni je imao; usa mlje ni duh, ko ji je obi ta vao u ta na noj du ši i ne-po sma tran še tao slo bod no po otvo re nim po lji ma − od jed nom kao Dri a de po sta de ne u stra šiv, jer se u du ši ono ga, ko ji ga je tra žio, be še pro bu di la div na vi zi ja, ko joj se je di no ot kri va ju di-vo te. Pro sti ob li ci i sli ke stva ri pro šle su kroz či sti li šte i do bi le ne ki zna čaj ži vo ta, kao da su i sa me sli ke ne ke dru ge sa vr še-ni je for me, či je su sen ke po sta le stvar nost. Ka ko je sve to bi lo

čud no va to! I on se se ti ne če ga slič nog iz isto ri je. Ni je li to pr vi is pi tao Pla ton, taj umet nik u sve tu mi sli? Ni je li to is te sao Bu-o na ro ti u ša re nim mer me mim plo ča ma, kao niz so ne ta? Ali, u na šem je sto le ću ovo ret kost... Da, on je hteo da po ku ša da bu-de Do ri ja nu Gre ju ono što je ne sve sno bio ovaj mla dić sli ka ru, ko ji je stvo rio ta ko div nu sli ku. Hteo je da po ku ša da ovla da njim, i uisti nu je to već bio upo la us peo. Hteo je da pri svo ji ovaj ču dan duh. U ovo me če du lju ba vi i smr ti bi lo je ne čeg neo do lji vo pri vlač nog.

Od jed nom za sta de i po gle da vi še se be. Ku ću, u ko joj je nje-go va tet ka sta no va la, tek što je pro šao. Osmeh nu se i vra ti se. Ka da je ušao u trem, ko ji je bio ne što mra čan, re če mu slu ga da su već po če li do ruč ko va ti. On da de slu zi še šir i pa li cu, i uđe.

− Doc kan kao uvek! − do vik nu mu tet ka, kli ma ju ći gla-vom.

On se ve što iz vi ni; se de na pra znu sto li cu do tet ke i ba ci po gled oko se be. Do ri jan, ko ji je se deo na dru gom kra ju sto la, po zdra vi ga bo ja žlji vo i obra zi mu po ru me ne še od ra do sti. Pre-ko je se de la voj vot ki nja od Har le ja, do bro du šna i uvek do bro ras po lo že na go spo đa, ko ju je vo leo sva ko ko ju je po zna vao. Ona je bi la ši ro kih ar hi tek ton skih raz me ra, ko je sa vre me ni isto ri ča ri kod že na ko je ni su voj vot ki nje na zi va ju go ja zno šću. Do nje, sa de sne stra ne se deo je sir To mas Ber don, ra di kal ski član par la men ta, ko ji je u jav nom ži vo tu išao za sto pa ma svo ga še fa, a u pri vat nom za sto pa ma naj bo ljih ku va ra, i po jed nom po zna tom mu drom pra vi lu ru ča vao sa to ri jev ci ma, a mi slio sa li be ra li ma. Le vo od nje se deo je go spo din Er skin od Tre dli ja. To je bio po sta ri ji, ve o ma lju ba zan i obra zo van go spo din, ko ji je imao ve o ma lo šu na vi ku da ću ti, po što je, ka ko je to jed nom ob ja snio le di Aga ti, sve što je imao da ka že ka zao još pre svo je tri de se te go di ne. Do nje ga je se de la go spo da Van de ler, jed na od naj sta ri jih pri ja te lji ca nje go ve tet ke, me đu da ma ma pra va


sve ti telj ka, ali ta ko stra šno ob u če na, da je li či la na mo li tve nik po ve zan bez uku sa. Na nje go vu sre ću, sa dru ge stra ne se deo je do nje lord Fodl, jed na ve o ma in te li gent na po vr šnost u naj bo-ljim go di na ma, će lav kao mi ni star ska iz ja va u Do njem do mu. Sa njim se ona za ba vlja la onim ozbilj nim to nom, ko ji je, ka ko je to sam lord Hen ri jed nom pri me tio, bi la neo pro sti va gre ška, u ko ju pa da ju svi odi sta do bri lju di, a ko ju ni je dan od njih ni je u sta nju da iz beg ne.

− Lor de Hen ri, raz go va ra mo o jad nom Dart mu ru − do vik-nu mu voj vot ki nja, kli ma ju ći za do volj no gla vom sa dru ge stra-ne sto la. − Mi sli te li da će on za i sta uze ti tu pre kra snu de voj ku za že nu?

− Go spo đo voj vot ki njo, ja mi slim da je ona uvr te la se bi u gla vu da nje ga is pro si.

− To je stra šno! − vik nu le di Aga ta. − Kraj nje je vre me da se ne ko ume ša.

− Do znao sam iz od lič nog iz vo ra da njen otac dr ži ne ku ame rič ku sit ni čar sku rad nju − re če ser To mas Ber don, po gle-da ju ći oho lo oko se be.

− Ser To ma se, moj me je ujak ma lo pre uve ra vao da se ba vi tr go vi nom svi nja ma.

− Sit ni ce! Sta su to ame rič ke sit ni ce? − za pi ta voj vot ki nja i u ču du po di že svo je ve li ke ru ke.

− Ame rič ki ro ma ni − od go vo ri lord Hen ri, i uze ko mad pre pe li ce.

− Voj vot ki nja zi nu.− Dra ga mo ja − do šap nu joj le di Aga ta − ne moj te ga slu ša-

ti! On ne mi sli ni kad ozbilj no što ka že.− Kad je Ame ri ka bi la ot kri ve na... − po če ra di kal ski po sla-

nik i iz ba ci ne ko li ko do sad nih či nje ni ca. Kao svi lju di ko ji se tru de da is cr pe ne ku te mu, is cr peo je i on svo je slu ša o ce.

Voj vot ki nja uz dah nu i po slu ži se svo jim pra vom da upa-da u reč. − Da je sre ća, da je ni su ni ka da ni ot kri li! − uz vik nu

ona. − Stra šno! Ne ma iz gle da da nas da se na še de voj ke mo gu uda va ti!

− Na kra ju kra je va, mo že bi ti da Ame ri ka ni je ni ka ko ni ot kri ve na − re če go spo din Er skin pro roč kim gla som. – Ja bih bo lje ka zao da su je sa mo pro na šli.

− Ali, ja sam vi de la pra ve Ame ri kan ke − od go vo ri voj vot-ki nja ra se ja no. − I mo ram pri zna ti da su ve ći nom ve o ma le pe. Isto ta ko, le po se i obla če. Sve svo je ha lji ne na ba vlja ju iz Pa ri-za. Da mo gu, i ja bih to či ni la.

− Ka žu da do bri Ame ri kan ci po sle smr ti od la ze u Pa riz − sta de se ce re ka ti ser To mas, ko ji je imao pun san duk otr ca nih vi ce va.

− Isti na? A ku da idu po sle smr ti rđa vi Ame ri kan ci? − za-pi ta voj vot ki nja.

− U Ame ri ku − do ba ci lord Hen ri. Ser To mas se na mr šti.− Bo jim se, da vaš ne ćak ga ji na ro či tu pred ra su du pro tiv te

ve li ke ze mlje! − re če le di Aga ti. − Ja sam ce lu Ame ri ku pro-pu to vao u sa lon va go nu, ko ji mi je sta vljen na ras po la ga nje od sa mih di rek to ra, ko ji su ve o ma pred u sre tlji vi. Uve ra vam vas, da je za obra zo va nje ve o ma va žno upo zna ti ze mlju.

− Mo ra li se odi sta ići u Či ka go ra di to ga? − za pi ta go spo-din Er skin tu žnim gla som. − Ja ni sam ni naj ma nje ras po lo žen za ta kav put.

Ser To mas mah nu ru kom.− Za go spo di na Er ski na je sav svet u nje go voj knji ži ci. Mi,

prak tič ni lju di, pret po sta vlja mo da po sma tra mo stva ri ro đe-nim oči ma, a ne da o nji ma či ta mo. Ame ri kan ci su ve o ma za-ni mljiv na rod. Skroz i skroz su pa met ni. Dr žim da se po to me i po zna ju. Da ka ko, go spo di ne Er ski ne, sa vr še no pa me tan na-rod. Uve ra vam vas da oni ne pra ve ni ka da glu po sti.

− To je uža sno! − vik nu lord Hen ri. − U sta nju sam da iz dr-žim sva ku bru tal nu si lu, ali se bru tal na pa met ne da iz dr ža ti. Ne pra vič no je upo tre blja va ti je. Zna či tla či ti in te lekt.


− Ne raz u mem vas − re če ser To mas, sav cr ven u li cu.− Lor de Hen ri, ja sam vas raz u meo! − re če go spo din Er-

skin, sme še ći se.− Pa ra dok si su po se bi ve o ma do bri... − re če ser To mas.− Je li to bio pa ra doks? − upi ta go spo din Er skin. − Ni sam

mi slio. Mo že bi ti. Ali, put ka isti ni vo di pre ko pa ra dok sa. Da bi is pi ta li isti nu, mo ra mo je osta vi ti da igra po ko nop cu. Kad isti na po sta ne akro bat, on da o njoj mo že mo da su di mo.

− Bo že moj! − uz vik nu le di Aga ta. − Ka ko se vi mu škar ci pre pi re te! Ve ruj te mi, ni ka da ne mo gu da raz u mem o če mu je reč. O, Ha ri, ja ko sam lju ta na te be. Za što si po ku šao da od vra-tiš go spo di na Gre ja da ne ide u Ist End? Uve ra vam te, da bi on ta mo bio od neo ce nji ve vred no sti. Svet bi se di vio nje go vom da ru.

− Mo ja je že lja da ga po ka zu je sa mo me ni! − re če lord Hen-ri, i sme še ći se, po gle da na dru gi kraj sto la, oda kle je ume sto od go vo ra do bio po gled pun ra do sti.

− Ali, u Vaj tča plu su ja ko ne sreć ni! − na sta vi le di Aga ta.− U sta nju sam da se na sve sa ža lim, sa mo ne na pat nje

ljud ske − re če lord Hen ri i sle že ra me ni ma. − Tu ja ne ose ćam sa ža lje nje. Su vi še je gad no, gro zno, muč no! Stra šna bo lest le ži u sa ža lje nju na še ga vre me na pre ma be di. Tre ba lo bi sa o se ća ti sa bo ja ma, le po tom, ra do šću ži vo ta. Što se ma nje o be di ži vo ta go vo ri, tim bo lje!

− Ali, ve o ma je va žno pi ta nje Ist End − pri me ti ser To mas uz ozbilj no kli ma nje gla vom.

− Ta ko đe − od go vo ri mla di lord. − To je pro blem rop stva, a mi po ku ša va mo da ga re ši mo − za ba vlja ju ći ro bo ve.

Po li ti čar ga je pro ždi rao po gle dom.− Pa ka kvu iz me nu pred la že te?Lord Hen ri se na sme ja.− Ne mi slim ni šta da me njam u En gle skoj, jed no vre me.

Odao sam se fi lo zof skim raz ma tra nji ma, i ti me sam za do vo-

ljan. Me đu tim, po što je de vet na e sti vek ban kro ti rao pre te ra-nom upo tre bom sa ža lje nja, to on da pred la žem da se da mo na na u ku, ne bi li nas ona po di gla. Ose ća nja ima ju to pre i muć-stvo da vo de u za blu du, a na u ka da je neo se tlji va.

− Ali, od go vor nost na ša ve o ma je ozbilj na − usu di se bo ja-žlji vo da pri me ti go spo đa Van de ler.

− Stra šno ozbilj na! − po tvr di le di Aga ta. Lord Hen ri upra vi po gled u go spo di na Er ski na.

− Sa mo čo ve čan stvo uzi ma se be su vi še ozbilj no. To je greh ko ji je na sle dio svet. Da je pra čo vek umeo da se sme je, isto ri ja bi po šla dru gim pu tem.

− Što ka že te za i sta je ve o ma ute šno − za cvr ku ta voj vot ki-nja. − Kad god sam po ha đa la va šu tet ku, ose ća la sam se kri-vom što me Ist End ne za ni ma ni naj ma nje. Od sad ću je mo ći gle da ti u oči, a da ne po ru me nim.

− Da ma ma ru me ni lo ve o ma le po sto ji − pri me ti lord Hen-ri.

− Sa mo kad su mla de − od go vo ri voj vot ki nja. − Ali, kad sta ra že na kao ja po ru me ni, on da je to ve o ma loš znak. Ah, lor de Hen ri, kad bi ste mo gli re ći ka ko mo gu po no vo po sta ti mla da!

On se za mi sli.− Mo že te li se se ti ti ma ko je svo je gre ške iz mla do sti, go-

spo do voj vot ki njo! − upi ta je on, gle da ju ći je pre ko sto la.− Bo jim se da ih se se ćam mno go! − uz vik nu ona.− On da ih po no vi te još jed nom − re če on ozbilj no. − Da se

mla dost po vra ti tre ba sa mo po no vi ti nje ne lu do sti.− Pre kra sna te o ri ja! − vik nu ona. − Mo ram da je pri me-

nim.− Opa sna te o ri ja − pro ce di kroz zu be ser To mas. Le di Aga-

ta za vr te gla vom; ali, ne mo ga de a da se ne na sme je. Go spo din Er skin je pa žlji vo slu šao.

− Da − pro du ži lord Hen ri. − Ovo je jed na od naj du bljih


taj ni na še ga ži vo ta. Da nas ma hom umi ru lju di od ne ke vr ste po taj nog zdra vog ra zu ma, i tek pre ka sno ot kri ju da se čo vek je di no svo jih gre ša ka ni ka da ne ka je.

Svi za sto lom pr snu še u smeh.I sa da lord Hen ri po če da se igra svo jom do set kom, po svo-

joj vo lji. Vi tlao je u va zduh i pre vr tao, pu štao je da se iz gu bi pa je opet hva tao, osta vljao je da ča rob no ble šti i da vao joj kri la svo jim pa ra dok si ma. I ka da je na sta vio, nje go va hva la lu do sti do sti že stu panj fi lo zo fi je, i sa ma se fi lo zo fi ja pod mla di i sta de da igra kao ba hant ki nja, pra će na po mam nom svir kom na sla de, u ha lji ni po pr ska noj vi nom i sa ven cem od br šlja na u vi ti ca ma, ju re ći pre ko hu mo va ži vo ta i pec ka ju ći le po ga Si le na što je ostao tre zan. Is pred nje su be ža le či nje ni ce kao ras pla-še ne nim fe. Nje na be la sto pa la ga zi la su ogrom nu mu lja ču, kraj ko je se di mu dri Omar, dok pe nu ša vi sok gro zdo va ru me-nim me hu ri ći ma ni je za plju snuo nje na be la be dra ili se pre lio ru me nom pe nom pre ko oro še ne cr ne tr bu ša ste ka ce. Im pro-vi za ci ja je bi la sjaj na. Ose ćao je da su oči Do ri ja na Gre ja upra-vlje ne u nje ga, i sa zna nje, da me đu slu ša o ci ma ima ne ko ga, či ju je du šu že leo da op či ni, da va lo je još vi še po le ta nje go voj ma šti. Bio je sja jan, pun fan ta zi je, neo do ljiv. Oča rao je svo-je slu ša o ce, i oni su sme ja njem pra ti li nje go ve zvu ke. Do ri jan Grej ni je ski dao oči s nje ga; se deo je kao op či njen, i osme jak za osmej kom pre le tao je pre ko nje go vog li ca. Tam ne mu se oči is pu ni še di vlje njem.

Naj zad uđe u so bu stvar nost u li vre ji na šeg sto le ća, i to u li cu jed nog la ke ja, ko ji ja vi voj vot ki nji, da na po lju če ka ju ko la. Voj vot ki nja sta de da kr ši ru ke, či ne ći se kao da oča ja va.

− Ka kva šte ta! − vik nu ona. − Mo ram da idem u klub po mu ža, pa on da sa njim na glu pu skup šti nu kod Vi li sa, ko joj će on pred se da va ti. Ako za doc nim, bi će be san. A kad no sim ovaj še šir, ne tr pim sce ne. Ve o ma je ne žan. Jed na opo ri ja reč i on je pro pao. Ne, ja mo ram da idem, dra ga mo ja Aga ta! Zbo gom,

go spo di ne Hen ri! Vi ste ve o ma za ni mljiv i stra šno ne mo ra lan! Ve ru jem, da ne znam šta da ka žem o va šim po gle di ma. Do đi te jed nom kod me ne na ve če ru. Mo žda u uto rak? Je ste li on da slo bod ni?

− Zbog vas bih osta vio sva kog dru gog, go spo đo voj vot ki-njo! − re če lord Hen ri i du bo ko se po klo ni.

− O! To je ve o ma le po od vas, ali i ve o ma ru žno − vik nu ona. − Da kle, ja vas mo lim da do đe te! − To re če i iz le te iz so be, u prat nji le di Aga te i osta lih da ma.

Ka da je lord Hen ri po no vo seo, pri đe mu go spo din Er skin, se de do nje ga i sta vi mu ru ku na ra me.

− Vi go vo ri te kao iz knji ge − re če on. − Za što ne na pi še te ko ju?

− Ja ta ko ra do či tam knji ge, da ne ma rim da ih pi šem, go-spo di ne Er ski ne. Do du še, vr lo bih ra do na pi sao ro man, ko ji bi mo rao bi ti ta ko lep i ne re a lan kao per sij ski ći lim. Ali, u En-gle skoj ima li te rar ne pu bli ke is klju či vo za no vi ne, udž be ni ke i lek si ko ne. Od svih na ro da En gle zi ima ju naj ma nje smi sla za le po u knji žev no sti.

− Bo jim se da ima te pra vo – od go vo ri go spo din Er skin. − I ja sam ne ka da imao knji žev nog ča sto lju blja; ali, dav no sam ga se otre sao. A sad, mla di moj pri ja te lju, ako mi do pu šta te da vas ta ko zo vem, ka ži te mi, da li ozbilj no mi sli te sve ona ko kao što ste nam za do ruč kom go vo ri li?

− Ne pam tim šta sam re kao − od go vo ri lord Hen ri, sme še ći se. − Je li sve bi lo ta ko zlo?

− Da ka ko, ve o ma zlo! Ja vas sma tram za ve o ma opa snog, i ako se što na šoj do broj voj vot ki nji de si, uči ni će mo pr vo vas od go vor nim. Ali, ja bih ta ko ra do ća skao sa va ma o ži vo tu. Ge ne ra ci ja, u ko joj sam ro đen, bi la je do sad na. Ka da vam do-sa di Lon don, na vra ti te jed nom do me ne u Tre dli, da mi svo ju fi lo zo fi ju uži va nja pro tu ma či te pri ča ši iz vr snog bur gund skog vi na, ko jim se po no sim.

52 Oskar Vajld

− Bi će mi ve o ma pri jat no. Po se ti ti Tre dli ve li ko je za do volj-stvo jer ima iz vr snog go spo da ra i iz vr snu bi bli o te ku.

− Ko je će te tek vi upot pu ni ti − od go vo ri sta ri go spo din, kla nja ju ći se uč ti vo.

− A sad mo ram da uzmem zbo gom od va še iz vr sne tet ke. Hi tam u klub Ate ne um. Vre me je ka da ta mo spa va mo.

− Svi, go spo di ne Er ski ne?− Če tr de set nas na če tr de set na slo nja ča. Ve žba mo se za en-

gle sku aka de mi ju.Lord Hen ri se na sme ja i usta de.− A ja ću u park! − re če on.Kad je iz i šao na uli cu, Do ri jan Grej ga do ta če ru kom.− I ja ću sa va ma! − re če on ti ho.− Ali, ja sam mi slio da ste obe ća li Ba zi lu Hol var du da će te

ga po se ti ti − od go vo ri lord Hen ri.− Ra di je bih išao sa va ma; da, ose ćam da mo ram sa va ma!

Do pu šta te li. I obe ćaj te, da će te mi sve vre me go vo ri ti. Ni ko ne go vo ri ta ko kao vi.

− Ah, za da nas sam do volj no go vo rio! − re če lord Hen ri, sme še ći se. − Sve što sa da že lim to je, da po sma tram ži vot. Ako ho će te, haj de te i vi, da ga po sma tra te sa mnom.

GLA VA IV

Po sle me sec da na, jed no po pod ne, se deo je Do ri jan Grej za va ljen u ras ko šnoj na slo nja či u ma loj bi bli o te ci u ku ći lor da Hen ri ja u Mej fe ru. So ba je bi la, u svo joj vr sti, ča rob ne le po te. Vi so ki zi do vi bi li su po plo ča ni hra sto vi nom ma sli no ve bo je; žu ti friz ukra šen re ljef nim or na men ti ma; pod je bio za str ven suk ne nom pro stir kom ale ve bo je, pre ko ko je su ov de-on de le-ža li svi le ni per sij ski ći li mi sa du gim ki ćan ka ma. Na jed nom ugla ča nom sto či ću sto ja la je Klo di o no va sta tu e ta, a do nje je-dan pri me rak Sto no ve la ko ji je po ve zao Klo vis Ev za Mar ga re-tu od Va loa, i či je su ko ri ce bi le ukra še ne po zla će nim kra sulj-ci ma, ko je je ova kra lji ca bi la iza bra la za lo zin ku. Po ru bu od ka mi na bi li su po re đa ni ve li ki pla vi kr ča zi od por ce la na i la-la ma ukra še ni kon di ri; a kroz ma le na ok na, op to če na olo vom, ra si pa la se lon don ska let nja sve tlost bo je kaj si ja.

Lord Hen ri ne be še još do šao. On je uvek za doc nja vao iz prin ci pa, po što je nje gov prin cip bio − da tač nost čo ve ku kra-de vre me. Za to je mla dić iz gle dao ta ko zlo vo ljan dok je ne mar-no pre li sta vao Ma non Le skon ras ko šno ilu stro va nom iz da nju, ko je je na šao u jed nom or ma nu sa knji ga ma. Jed no li ko ku ca-nje ča sov ni ka u sti lu Lu ja XIV mu či lo ga je. Već mu je dva put pa da lo na um da ode.

Naj zad, ču še se ko ra ci i vra ta se otvo ri še.− Ka ko ka sno do la ziš, Ha ri! − do vik nu mu on pre kor no.− Go spo di ne Gre je − od go vo ri ne ki zvo nak glas − bo jim se

da to ni je Ha ri.On se br zo okre te i sko či na no ge. − Mo lim za opro štaj, mi slio sam...− Mi sli li ste da je moj muž. A ono je sa mo nje go va že na.


Do pu sti te da vam se sa ma pred sta vim. Ja vas vr lo do bro po-zna jem po va šim fo to gra fi ja ma. Či ni mi se da ih moj muž ima se dam na est na bro ju.

− Ne će bi ti se dam na est, le di Hen ri.− On da, re ci mo, osam na est. A si noć sam vas vi de la sa njim

u ope ri. − Dok je go vo ri la, ona se ner vo zno sme ja la i gle da la ga svo jim bez iz ra znim pla vim oči ma. Ta čud na že na bi la je go to vo uvek u ne ko ga za lju blje na, i po što ni je na la zi la od je ka svo joj lju ba vi, sa ču va la je sve svo je ilu zi je. Tru di la se da iz gle-da ži vo pi sno, a iz gle da la je ne mar no. Zva la se Vik to ri ja i ima la je bo lest da po ha đa cr kvu.

− To je bi lo na Lo en gri nu, le di Hen ri, zar ne?− Da, na div nom Lo en gri nu. Ja Vag ne ro vu mu zi ku vo lim

vi še od sva ke dru ge. Ona je ta ko grom ka, da se sve vre me mo-že mo za ba vlja ti, a da nas dru gi ne ču ju. To je ve li ka do bit. Sla-že te li se, go spo di ne Gre je?

I pre ko nje nih tan kih usa na raz li se po no vo ner vo zan, is-ki dan smeh, a nje ni pr sti po če še da se igra ju jed nim du gim no žem od kor nja či ne ko re. Do ri jan se osmeh nu i za lju lja gla-vom.

− Le di Hen ri, bo jim se da se ne sla že mo. Za vre me mu zi ke ja ne go vo rim ni ka da − bar ne za vre me do bre mu zi ke. Kad ču je mo rđa vu mu zi ku, du žnost nam je da je uda vi mo u raz-go vo ru.

− O! To je Ha ri jev na zor, go spo di ne Gre je, zar ne! Ja nje go-ve na zo re do zna jem uvek iz usta nje go vih pri ja te lja. To je je-di ni na čin na ko ji do njih do la zim. Ali, vi ne sme te za to mi sli ti da ja ne vo lim do bru mu zi ku. Ja je obo ža vam; sa mo, bo jim je se. Ona me či ni isu vi še ro man tič nom. Ja sam pro sto obo ža va la pi ja ni ste − kad što dvo ji cu isto vre me no, ka ko ka že Hen ri. Ne znam šta je to kod njih. Mo žda je otud, što su stran ci. Oni su svi stran ci, zar ne? Vre me nom po sta ju stran ci ma čak i oni ko ji su u En gle skoj ro đe ni, zar ne? To je od njih ve o ma mu dro, a

za umet nost ta ko la ska vo. To ih či ni ko smo po li ti ma, zar ne? Vi ni ste ni ka da pri su stvo va li ni jed nom dru štvu kod me ne, go-spo di ne Gre je? Mo ra te do ći. Do du še, ne mo gu uvek da na ba-vim or hi de je, ali za stran ce ne ža lim sred sta va. Ku ća po sta je od njih ta ko ži vo pi sna. Ali, evo ga i Ha ri; − Ha ri, do šla sam da te vi dim; hte la sam ne što da te pi tam, ali se vi še ne se ćam, i ov de sam za te kla go spo di na Gre ja. Ća ska li smo ve o ma pri jat-no o mu zi ci. Sla že mo se pot pu no. Ne, či ni mi se, da se ika ko ne sla že mo. Ali, on je bio istin ski lju ba zan. Neo bič no se ra du-jem što sam ga vi de la.

− Oča ran sam, dra ga mo ja, oča ran − re če lord Hen ri, pa di že svo je tan ke obr ve, kao dva sr pa, i gle da še obo je, sme še ći se za do volj no. − Do ri ja ne, ozbilj no mi je žao što sam odoc nio. Tra žio sam u uli ci Vor dur da ku pim ko mad sta rog bro ka ta, i sa ti ma sam mo rao da se po ga đam. Da nas lju di zna ju ce ne sva-če mu, ali ni če mu ne zna ju vred nost.

− Bo jim se da mo ram ići − re če le di Hen ri i pre ki de ne pri-jat no ću ta nje svo jim bez raz lo žnim sme hom. − Obe ća la sam da ću se iz ve sti sa voj vot ki njom. Zbo gom, go spo di ne Gre je! Zbo gom Ha ri! Ne ćeš ve če ra ti kod ku će? Ni ja. Mo žda će mo se vi de ti kod le di Tor nbe ri.

− Vr lo ve ro vat no, dra ga mo ja − re če lord Hen ri i za tvo ri vra ta za njom. Kao raj ska pti ca ko ja je svu noć pro ve la na ki ši, iz le te la je na po lje, a za so bom je osta vi la lak dah ja smi no vog mi ri sa. Lord Hen ri za pa li ci ga ru, pa se za va li na di va nu.

− Do ri ja ne, ne že ni se ni ka da že nom u ko je je ko sa žu ta kao sla ma − re če lord Hen ri, po što je po vu kao ne ko li ko di mo va.

− A što, Ha ri?− Jer su od već sen ti men tal ne.− Pa ja vo lim sen ti men tal na stvo re nja.− Ne že ni se ni ka ko, Do ri ja ne. Mu ški se že ne što su umor-

ni, a že ne što su ra do zna le; I jed no i dru go do ži vlju je raz o ča-re nje.


− Ha ri, ja ne ve ru jem da ću se ika da že ni ti. Pre te ra no sam za lju bljen. To je tvoj afo ri zam. Ja ću ga pri me ni ti u prak si, kao i sve što ču jem od te be.

− U ko ga si za lju bljen? − upi ta ga lord Hen ri po sle krat kog ću ta nja.

− U jed nu glu mi cu − re če Do ri jan Grej i po ru me ne.Lord Hen ri sle že ra me ni ma. − To je do sta ba na lan po če-

tak.− To ti, Ha ri, ne bi re kao ka da bi je vi deo.− Ko ja je?− Zo ve se Si bi la Vejn.− Ni ka da ni sam čuo za nju.− Ni ko je ne zna. Ali, svet će jed no ga da na ču ti o njoj. Ona

je ge ni jal na!− Dra go de te, ne ma ge ni jal ne že ne. Že ne su de ko ra tiv ni

pol. One ne ma ju ni ka da šta da ka žu, ali nas svo jim go vo rom oča ra va ju. Že ne pred sta vlja ju po be du ma te ri je nad du hom, kao što čo vek pred sta vlja po be du du ha nad mo ra lom.

− Ha ri, ka ko mo žeš re ći!− Dra gi Do ri ja ne, to je su šta isti na. Baš sad se za ni mam

ana li zom že na, otud i znam. Pred met ni je ta ko za mr šen, kao što sam mi slio. Na šao sam, da ima na kra ju kra je va sa mo dve vr ste že na, skrom nih i na gi zda nih. Skrom ne su ve o ma ko ri-sne. Ako ho ćeš da stek neš glas po šte na čo ve ka, mo raš ih vo-di ti na ve če ru. Dru ge su že ne pri ma mlji ve. Sa mo što ima ju jed nu ma nu: upo tre blja va ju bo je da bi iz gle da le mla de. Dok su na še sta ra maj ke upo tre blja va le bo je da bi bli sta le, Ro u ge i Esprit išli su obič no za jed no. Da nas od to ga ne ma ni po me na. Sve dok že na iz gle da de set go di na mla đa od svo je kće ri ona je pot pu no za do volj na. Što se za ba ve ti če, u Lon do nu ima sve ga pet že na sa ko ji ma vre di raz go va ra ti, i to dve ma od njih ne ma me sta u če sti tom dru štvu. A sad, pri čaj mi o svo me ge ni ju. Od ka da je po zna ješ?

− O, Ha ri, tvo je me re či uža sa va ju!− Ne oba zi ri se na njih! Od ka da je po zna ješ?− Ima ot pri li ke tri ne de lje.− Ka ko si je upo znao?Ha ri, is pri ča ću ti sve; sa mo, ne smeš uze ti ola ko... Naj zad,

da ni sam upo znao te be do to ga ne bi ni ka da ni do šlo. Ti si me is pu nio div nom žud njom da upo znam sve u ži vo tu. Vi še da na po sle na šeg po znan stva či ni lo mi se da ose ćam ka ko ne što bi je u mo jim da ma ri ma. Dok bih še tao par kom ili si la zio u Pi ka-di li, za gle dao bih sva ko ga na pu tu i di vlja bi me ra do zna lost ob u ze la da sa znam, ka kav ži vot svi oni pro vo de. Ne ko li ci na me pri vu če, osta li me is pu ni še gro zom. Kao da je va zduh bio za si ćen ne kim slat kim otro vom. Ču la su mi bi la žed na do ži-vlja ja... Ta ko, jed ne ve če ri oko se dam ča so va, re ših se da iza-đem i po tra žim ka kvu pu sto lo vi nu. Ose ćao sam da naš si vi, ogrom ni Lon don, sa mno go sto ti na svo jih hi lja da, sa svo jim pr lja vim gre šni ci ma i sve tlim gre si ma, ka ko si se ti jed nom iz ra zio, mo ra da kri je ne što i za me ne. Snio sam već hi lja du stva ri. Već sa ma po mi sao na opa snost či ni la mi je uži va nje. Se tio sam se re či, ko je si mi re kao one div ne ve če ri, ka da smo pr vi put za jed no ve če ra li, da pra va taj na ži vo ta le ži u tra že nju le po ga. Ne znam šta sam to oče ki vao; ali, po đoh u lov za tim, i odoh pra vo u is toč ni kraj, gde sam ubr zo iz gu bio svoj put u jed nom sple tu ča đa vih uli ca i cr nih po lja na, na ko ji ma ni je bi-lo ni trav ke. Oko osam i po ča so va na la zio sam se pred ne kim sme šnim ma lim po zo ri štem, pred ko jim su buk ta li ve li ki ga sni pla me no vi pred iz le plje nim ve li kim ša re nim ob ja va ma. Je dan od vra tan Je vre jin, sa naj sme šni jim pr slu kom što sam u ži vo tu vi deo, sto jao je na ula zu i pu šio ne ku smr dlji vu ci ga ru. Ko sa mu je bi la ma sna i ko vr dža va; a na grud ni ku nje go ve pr lja ve ko šu lje sve tlu cao je ogro man di ja mant. − Je li po vo lji lo ža, mi lor de? − za pi ta me, ka da me ugle da, i sa rop skim iz ra zom na li cu ski de še šir sa gla ve. Bi lo je ne če ga na nje mu, Ha ri, što


me je za ni ma lo. Bio je pra vo ču do vi šte! Znam da ćeš mi se ru-ga ti, ali ja sam za i sta ušao unu tra i pla tio gvi ne ju za lo žu. Ni da nas još ne znam za što sam to ura dio; pa, ipak da se to ni je do go di lo, dra gi moj Ha ri, da se to ni je do go di lo − pro ma šio bih naj ve ći do ga đaj u svo me ži vo tu. Vi dim da mi se sme ješ. To je ru žno od te be!

− Ne sme jem se, Do ri ja ne, ne bar te bi. Ali, ti to ne tre ba da zo veš naj ve ćim do ga đa jem svo ga ži vo ta. Na zo vi ga pr vim. Ti ćeš uvek bi ti vo ljen, i uvek bi ti za lju bljen. Une gran de pas sion pri vi le gi ja je lju di ko ji ne ma ju šta da ra de. To je je di na ko rist od te kla se le nji va ca. Ne boj se! če ka ju te pre kra sne ra do sti. Ovo je tek po če tak.

− Zar mi sliš da sam ta ko po vr šne pri ro de? −uz vik nu Do ri-jan lju ti to.

− Ne, dr žim da si du bo ke.− Ka ko to mi sliš?− Dra go mo je de te, lju di ko ji vo le sa mo jed nom u ži vo tu u

stva ri su po vr šni. Ono što oni na zi va ju ver no šću, ja zo vem ili le nji vo šću na vi ke ili osku di com fan ta zi je. Za ži vot ose ća nja i na go na ver nost je isto što i do sled nost za du hov ni ži vot − ni šta dru go do pri zna nja sla bo sti. Ver nost! Jed no ga da na mo ram da je ana li zi ram. U njoj je strast za svo ji nom. Mno ge stva ri od-ba ci li bi smo od se be, ka da se ne bi smo bo ja li da ih dru gi ne po dig nu. Ali, ne ću da te pre ki dam. Pri čaj da lje!

− Da kle, se deo sam u jed noj sa svim ma loj lo ži i gle dao upra vo u bed nu za ve su. Ba cih po gled iza za sto ra i sta doh da raz gle dam po zo ri šte. Sve je bi lo ta ko sme šno ukra še no, sa mi Amo ri sa ro go vi ma iz o bi lja, kao na ne kom svad be nom ko la ču naj go re vr ste. Ga le ri ja i par ter sta ja nja bi li su pri lič no pu ni, ali oba re da se di šta u par te ru bi la su sa svim pra zna, a ži ve du še ni je bi lo na me sti ma ko ja oni ve ro vat no zo vu “pr vim re dom”. Že ne su raz no si le na ran dže i pi vo od đum bi ra; i po se ti o ci su jed na ko kr ca li le šni ke.

− To mo ra da je bi lo kao za slav nih da na en gle ske dra me?− Ta ko baš, či ni mi se, i stra šno do sad no. I već sam bio po-

čeo da pre mi šljam šta da ra dim, ka da mi po gled pa de na ob ja-vu. Ha ri, šta mi sliš da su igra li?

− Mi slim: Mla dog idi o ta, ili − Ne mog ali ne vi nog. Na ši oče vi, či ni mi se, vo le li su tu vr stu ko ma da. Do ri ja ne, što du že ži vim, sve ja če ose ćam, da se na ma ne svi đa što se svi đa lo na šim oče-vi ma. U umet no sti kao i u po li ti ci: les grand pe res ont to u jo urs tort...

− Ko mad, ko ji se igrao, bio je i za nas do sta do bar, Ha ri. Igra lo se Ro meo i Ju li ja. Mo ram da pri znam, da me je gro zi la već sa ma po mi sao ka ko ću gle da ti Šek spi ra u toj ja zbi ni. Pa, ipak, ne što me je za ni ma lo. Tek, re ših se da sa če kam pr vi čin. Or ke star, ko jim je upra vljao ne ki mla di Je vre jin, bio je stra-šan! Ka pel nik je se deo za kla vi rom, ne kom olu pi nom, ko ja me za ma lo ni je ote ra la iz po zo ri šta; ali, naj zad se po di že za ve sa i igra ot po če. Ro meo je bio kru pan sta ri ji go spo din sa cr nim ja-ko pre ma za nim obr va ma, pro mu klim gla som tra gi ča ra i po ja-vom kao piv sko bu re. Ni Mer ku cio ni je bio bo lji. Pred sta vljao ga je ko mi čar, ko ji je sam iz mi šljao no va me sta i imao naj bo lje od no se sa ga le ri jom. Obo ji ca su bi li čud ni kao i de ko ra ci ja, ko ja je iz gle da la da je iz ne ke ša tre na va ša ru. Ali, Ju li ja! Ha ri, za mi sli de voj ku, ko ja tek ako je na pu ni la se dam na e stu, sa ma-lim ne žnim li cem, kao cvet, ma lom grč kom gla vom sa tam nim sme đim vi ti ca ma, pla vim oči ma kao dva iz vo ra stra sti, a usne joj kao dva ru ži na li sta. Ni ka da lep še ne vi deh u ži vo tu. Jed-nom si mi re kao, da te “pa tos” ne di ra, ali le po ta, či sta le po ta da bi bi la u sta nju da ti su ze na te ra na oči. Ka žem ti, Ha ri, je dva sam mo gao da vi dim ovu de voj ku kroz veo od su za ko ji mi je za sti rao oči. A njen glas − ta kav glas ni sam još ni ka da čuo! U po čet ku je bio tih sa du bo kim pu nim to no vi ma, ko ji su iz gle da li kao da ka plju u mo je uho je dan po je dan. Za tim po sta de ne što ja či, i imao je zvuk fru le ili ne ke uda lje ne oboe.


U sce ni ko ja se od i gra va u ba šti, drh tao je taj glas u ek sta zi, u ko joj pri želj ku ju sla vu ji pred pra sko zor je. Da lje je bi lo tre nu-ta ka ka da je do bi jao di vlju strast vi o li ne. Ti već znaš ka ko glas mo že da nas po tre se. Tvoj glas i glas Si bi le Vejn ne ću ni ka da za bo ra vi ti. Ka da sklo pim oči ja ih ču jem, i sva ki mi od njih ne-što dru go ka zu je. Ne znam ko me da sle du jem. Za što da je ne vo lim? Ha ri, vo lim je! Ona mi je sve u ži vo tu. Sva ko ve če od-la zim da je vi dim ka ko igra. Jed ne je ve če ri Ro za lin da, dru ge Imo gen. Vi deo sam je ka ko, u mrač noj ita li jan skoj grob ni ci, po ljup cem pi je otrov sa usa na svo ga dra ga na i umi re. Gle dao sam je gde lu ta kroz ar den ske šu me, kao le pu ška sti deč ko, u krat kim čak ši ra ma, je le če tu i kit nja stoj ka pi ci. Bi la je po lu de la i iz i šla pred gre šno ga kra lja, da la mu da no si ru tvi ce i da oku-si pe le na. Bi la je ne vi na, i cr ne ru ke lju bo mo re uda vi še njen ne žni vrat. Vi deo sam je u sva kom sto le ću i u sva koj no šnji. Obič ne že ne ne bu de ni ka da na šu ma štu. One osta ju u ono me ve ku u ko me su. Ni ka kve ča ri ne pre o bra ža va ju ih, ni ti im da-ju nov ob lik. La ko im se po zna je duh kao i še ši ri nji ho vi. One se mo gu na ći uvek. Ne ma taj ne u nji ma. Ju trom ja šu u par ku, a ve če rom br blja ju po red ča ja. Ima ju ste re o ti pan smeh i po-na ša nje po mo di. One su ja sne kao dan. Ali, glu mi ca! Ka ko je dru ga či ja glu mi ca! Ha ri, za što mi ne re če, da je sa mo glu mi ca vred na na še lju ba vi?

− Za to, što sam ih su vi še vo leo, Do ri ja ne!

− O! Si gur no, sve od vrat ne oso be sa obo je nom ko som i na-šmin ka nim li ci ma.

− Ne moj da ru žiš obo je nu ko su i na šmin ka na li ca. Kad što je u nji ma van red na draž.

− Bo lje da ti ni sam ni pri čao o Si bi li Vejn!

− Mo rao si mi is pri ča ti, Do ri ja ne. Ce log ćeš mi svog ži vo ta pri ča ti šta ra diš.

− Da, Ha ri, bi će da je to isti na. Mo ram ti sve re ći. Ču dan

je tvoj uti caj na me ne. Ako ika da bu dem iz vr šio ka kav zlo čin, do ći ću k te bi, da se is po ve dam. Ti ćeš me raz u me ti.

− Do ri ja ne, lju di kao ti − sun ča ne zra ke ži vo ta ni ka da ne vr še zlo čin. Pa, ipak, hva la ti na kom pli men tu! A sa da, re ci mi − bu di ta ko lju ba zan te mi pru ži pa li drv ce; hva la le po! − re ci mi, u ka kvim si sa da od no si ma sa Si bi lom Vejn?

Do ri jan Grej sko či sav cr ven u li cu; oči su mu se va le. − Ha-ri! Si bil Vejn je sve ta za me ne!

− Do ri ja ne, sa mo sve te stva ri za slu žu ju da ih se čo vek do-tak ne − re če lord Hen ri sa čud no va tim pa to som. − Ali, što se sr diš? Ja na ga đam, da će ti ona pri pa sti jed no ga da na. Ka da je čo vek za lju bljen, u po čet ku ob ma nju je se be, a na kra ju osta le. To svet zo ve ro ma nom. Ja bar dr žim da si je upo znao?

− Raz u me se. Ka da sam pr vo ve če se deo u po zo ri štu, do-đe onaj od vrat ni sta ri Je vre jin po sle pred sta ve u mo ju lo žu, i po nu di se da me od ve de iza ku li sa i pred sta vi njoj. Ja sam bio be san, pa mu re koh: “Ju li ja je mr tva već ne ko li ko sto ti na go-di na i nje na le ši na sa hra nje na u jed noj mer mer noj grob ni ci u Ve ro ni”. Po nje go vom za pa nje nom po gle du vi de lo se, da je do bio uti sak da sam po pio mno go šam panj ca ili ta ko ne što.

− Sa svim ra zu mlji vo.− Za tim me za pi ta, ra dim li u ko jim no vi na ma. Ja mu od go-

vo rih, da ih čak i ne či tam. Iz gle dao je zbog to ga stra šno raz o-ča ran, pa mi is pri ča u po ve re nju da su se uprav ni ci svih po zo-ri šta za ve ri li pro tiv nje ga, i da se svi od re da mo gu ku pi ti.

− Ne bi me ču di lo ka da bi imao pot pu no pra vo. Ali, sa dru-ge stra ne, su de ći po nji ho voj spo lja šno sti, ve ći na od njih ni je pre sku pa.

− Ali on je mi slio da su mu sred stva su vi še ma la za to − na-sme ja se Do ri jan. − Me đu tim, sve tilj ke u po zo ri štu po ga si še, i ja sam mo rao da idem. On mi on da po nu di ne ko li ko ci ga-ra, pre po ru ču ju ći ih naj to pli je. Ja mu za hva lih. Idu će ve če ri, raz u me se, bio sam opet tu. Ka da me je ugle dao, po klo ni se


du bo ko pre da mnom i sta de me uve ra va ti, da sam ple me ni ti za štit nik umet no sti. Bio je stra šno od vra tan iako je stra sno vo leo Šek spi ra. Jed nom mi je oho lo pri čao, da je pet pu ta ban-kro ti rao zbog “bar da” ka ko je on upor no zvao Šek spi ra. Ve ro-vat no, sma trao je to za ve li ku čast.

− To i je ste čast, dra gi moj Do ri ja ne, ve li ka čast. Ve ći na lju di ban kro ti ra za to što ula že ve o ma mno go u pro zu ži vo ta. Upro pa sti ti se be zbog po e zi je − ve li ka je čast. Ali, ka da si pr vi put raz go va rao sa go spo đi com Si bi lom Vejn?

− Tre će ve če ri. Igra la je Ro za lin du. Mo rao sam ići iza po-zor ni ce! Bio sam ba cio na nju ne ko li ko cve to va, i ona me je po gle da la, ili sam uobra ža vao. Sta ri Je vre jin ni je po pu štao. Bio se re šio da me od ve de; naj zad, po pu stih. Je li da je čud no-va to što ni sam hteo ni ka ko da se upo znam sa njom?

− Ne, dr žim da ni je.

− Za što, dra gi Ha ri?

− To ću ti dru gi put ob ja sni ti. Sad ho ću ra di je da što vi še ču jem o de voj ci.

− O Si bi li? O, ona je bi la ta ko sti dlji va, ta ko mi la! Ona je još go to vo de te. Ra ši ri la je oči od ču da, ka da sam joj re kao šta mi slim o nje noj igri; iz gle da lo je da ni je sve sna svo jih spo sob-no sti. Mi slim, da smo obo je bi li ja ko ner vo zni. Ma to ri Je vre jin kri vio se na vra ti ma pra šnja ve gar de ro be i dr žao kit nja ste go-vo re o na ma, dok smo nas dvo je ble nu li jed no dru gom u oči. On me je stal no zvao ba ro nom, ta ko da sam mo rao uve ra va ti Si bi lu − da ni sam od to ga ro da. Ona mi re če sa svim skrom no: “Vi mi vi še li či te na kra lje vi ća. Ja ću vas za to zva ti div nim kra-lje vi ćem”.

− Na ča snu reč, Do ri ja ne, go spo đi ca Si bi la ume da la ska.

− Ha ri, ti je ne raz u meš. Ona me je dr ža la sa mo za fi gu ru iz ne kog po zo ri šnog ko ma da. Ona ne ma poj ma o ži vo tu. Sta-nu je kod maj ke, jed ne pre cve ta le sta ri je go spo đe, ko ja je pr ve

ve če ri igra la go spo đu Ka pu let u ne koj tur skoj spa va ćoj ha lji ni i pra vi la uti sak da je ra ni je do ži ve la i bo lje da ne.

− Ta kav mi je iz gled po znat vr lo do bro. On mi uvek kva ri ras po lo že nje − re če lord Hen ri, po sma tra ju ći svo je pr ste nje.

− Je vre jin sta de da mi pri ča o nje nom ži vo tu, ali mu ja na-go ve stih da me to ne za ni ma.

− Imao si pra vo; tu đa tra ge di ja ima na se bi uvek ne če ga ne ve ro vat no obič nog.

− Me ne je di no za ni ma Si bi la. Sta me se ti če nje no po re klo? Od nje ne le pe gla vi ce do nje nih ma le nih sto pa la ona je sa vr še-no bo žan ski stvor! Sva ko ve če od la zim k njoj, da je vi dim ka ko igra, i sva kim je ve če rom sve div ni ja.

− Si gur no je to raz log što vi še ne ve če ra vaš sa mnom? Od-mah sam po mi slio, da se iza to ga kri je ka kav ču dan ro man. Ta ko je; pa, ipak, ne pot pu no ona ko kao što sam oče ki vao.

− Dra gi Ha ri, sva ko ga da na do ruč ku je mo ili ve če ra mo za-jed no, a bio sam i vi še pu ta u ope ri s to bom − re če Do ri jan, za ču đe no ši re ći svo je pla ve oči.

− Uvek do la ziš stra šno doc kan.− Da, mo ram da vi dim Si bi lu, ma bi lo to sa mo u jed no me

či nu. Če znem za nje nim pri su stvom. I ka da po mi slim na bo-žan sku du šu ko ju skri va ovo ma lo ljup ko te lo od slo no ve ko sti, me ne sve ga is pu ni stra ho po što va nje.

− Do ri ja ne, ho ćeš li no ćas da ve če raš sa mnom? Mla dić za-vr te gla vom.

− Ve če ras je ona Imo gen − od go vo ri on − a su tra opet Ju-li ja.

− A kad je Si bi la Vejn?− Ni kad.− Ne ka ti je sa sre ćom!− Ka ko si uža san! U njoj su oli če ne sve ve li ke že ne iz isto ri-

je. Ona je mno go vi še ne go in di vi du al na! Sme ješ se; ali, ka žem ti, Si bi la je ge ni je. Ja je vo lim, i ho ću da po stig nem da i ona


me ne vo li. Te bi su po zna te sve taj ne ži vo ta; te mi mo raš re ći, ka ko ću op či ni ti Si bi lu Vejn da me vo li. Pro bu di ću lju bo mo ru u Ro mea: ne ka mr tvi lju bav ni ci sve ta ču ju naš ki kot, i ne ka se lju te. Ja ho ću da na ša žar ka strast po no vo oži vi nji hov pe peo i us kr sne ga za no ve bo lo ve. O, Bo že, ka ko je obo ža vam, Ha-ri!...

Dok je go vo rio, še tao je Do ri jan po so bi go re-do le. Obra zi mu se po kri še jek ti ča vim ru me ni lom; bio je stra šno uz bu đen.

Lord Hen ri ga je po sma trao sa za do volj stvom. Ka ko sad ni je ni naj ma nje li čio na onog zbu nje nog sra me žlji vog de ča ka, ko je ga je sreo u Ba zi lo vom ate ljeu! Pri ro da se nje go va be še raz vi la kao cvet i po ne la cve to ve žar ko ga ru me ni la sker le ta. Du ša mu be še iz mi le la iz skro vi šta i po žu da je pre sre te na pu-tu.

− Šta sad na me ra vaš? − re če naj zad lord Hen ri.

− Ho ću da me jed ne ve če ri pra ti te, ti i Ba zil, i da je vi di te ka ko igra. Ne stra hu jem ni naj ma nje od to ga ka kav će uti sak osta vi ti na vas. I on da će te mi mo ra ti pri zna ti da je ge ni je. Za tim je mo ra mo is trg nu ti Je vre ji nu iz ru ku. Ona je za nje ga ve za na još tri go di ne − upra vo još dve go di ne i osam me se ci. Raz u me se, da ću ne što mo ra ti da mu pla tim za to. Ka da sve to pre bri ne mo, po tra ži ću u Vest En du po zo ri šte gde će se mo-ći po ka za ti u pu nom sja ju. I ona će za lu de ti svet, kao što je i me ne za lu de la.

− Dra gi moj, ne će bi ti ta ko.

− Da, ona će to uči ni ti, jer u njoj ne sa mo da je umet nost, naj sa vr še ni ji in stinkt za umet nost, ne go je ona i lič nost; a ti si mi sam če sto go vo rio da sve tom vla da ju lič no sti, a ne prin ci-pi.

− Le po, kad će mo ići?

− Pu sti me da pro mi slim: da nas je uto rak... on da su tra? Su tra igra Ju li ju.

− Do bro! Da kle, su tra u osam ča so va u Bri sto lu. Ja ću po-ve sti Ba zi la.

− Mo lim te, Ha ri, ne u osam. Još u šest i po! Mo ra mo bi ti ta mo pre po čet ka. Mo raš je vi de ti u pr vom či nu, ka da se su-sre će sa Ro me om.

− Šest i po! Ka ko ne zgod no vre me! To je isto što i ve če ra ti po pod ne ili či ta ti ka kav en gle ski ro man. Pre se dam ča so va je ne mo gu će. Ni je dan džentlmen ne ve če ra va pre se dam. Ho ćeš li se do tle vi de ti sa Ba zi lom? Ili da mu pi šem?

− Dra gi Ba zil! Ni sam ga vi deo već ne de lju da na. To je ru-žno od me ne, po što mi je po slao ta ko div no ura mlje nu sli ku. Ma da sam lju bo mo ran na nju, jer je me sec da na mla đa od me-ne, ipak mo ram pri zna ti, da me sve ga us hi ću je. Bo lje, pi ši mu, mo lim te! Ne bih vo leo da ga vi dim sam. On mi pri ča stva ri ko je me ras tu žu ju, i da je mi uvek do bre sa ve te.

Lord Hen ri se osmeh nu.− Lju di naj vi še vo le da po kla nja ju ono što im naj vi še tre ba.

To je vr hu nac da re žlji vo sti.− O, Ba zil je naj bo lji čo vek; sa mo, ipak, iz gle da mi da ima

ma lo fi li star skog u se bi. To sam ose tio, Ha ri, ot ka ko sam te be upo znao.

− Dra gi moj, svu čar ko ju Ba zil ima u se bi uno si u svo ja de la. Otu da to, da su mu za ži vot pre o sta le sa mo pred ra su de, nje go vi prin ci pi i nje gov zdrav ra zum. Svi umet ni ci, ko je sam ika da po zna vao, ko ji su pri vla či li svo jom lič no šću, bi li su lo ši umet ni ci. Do bri umet ni ci ži ve sa mo u svo jim de li ma, i sto ga ni su u ži vo tu ni naj ma nje za ni mlji vi. Ve li ki pe snik, uisti nu ve-li ki pe snik je ste od svih stvo re nja naj ma nje po e ti čan. Me đu-tim, pe sni ci ni že vr ste oča ra va ju. Uko li ko su im go ri sti ho vi, uto li ko vi še iz gle da ju ži vo pi sni. Čo vek po sta je sa svim ne sno-san već sa mom či nje ni com što je iz dao osred nju zbir ku so ne-ta. On ži vi po e zi jom ko ju ni je u sta nju da na pi še. Dru gi pi šu po e zi ju, ko ju se ne usu đu ju da ostva re.


− Ha ri, ra do bih sa znao da li je ta ko − re če Do ri jan, pa sa jed ne ve li ke bo ce, što je sto ja la na sto lu, ski de zla tan za pu šač, da po pr ska ma ra mi cu mi ri som. − Si gur no da je ta ko, kad ti ka žeš. Sa da... idem. Imo gen me če ka. Ne za bo ra vi su tra! Zbo-gom!

Ka da je Do ri jan Grej oti šao, te ški kap ci na oči ma lor da Hen ri ja za klo pi še se, i on sta de da raz mi šlja. Bi lo je, za ce lo, ve o ma ma lo lju di ko ji su ga ta ko za ni ma li kao Do ri jan Grej; pa ipak, di vlja strast, ko ju je ovaj mla dić ose ćao pre ma dru-goj oso bi, ni je pro bu di la u nje mu ni naj ma nje bo la, ni srdž be, ni lju bo mo re. Šta vi še, stvar mu se do pa da la. Mla dić je po stao za ni mlji vi ji. On je od u vek bio pri sta li ca me to da pri rod nih na-u ka; ali, obi čan pred met tih na u ka iz gle dao mu je pre ma len i ni šta van. I ta ko je ot po čeo da vr ši vi vi sek ci ju nad dru gi ma. Iz-gle da lo mu je, da je čo več ji ži vot je di no što za slu žu je da bu de is pi ta no. Sve dru go pre ma nje mu bi lo je be zna čaj no. Do du še, ka da se ži vot po sma tra u čud noj zde li bo la i ra do sti, li ce ne mo že da se po kri je sta kle nom obra zi nom i da se sa ču va od sum por nih ga so va, ko ji čo ve ku mu te mo zak i bu ne ma štu div-nim ču do vi šti ma i stra šnim sno vi ma. Ima ta ko fi nih otro va, da bi sva ko, ko bi hteo da upo zna nji ho ve oso bi ne, mo rao da se raz bo li od njih. Ima ta ko čud nih bo le sti, ko je se pr vo mo ra ju pre bo le ti da bi se mo gle raz u me ti. Ali, ka kva je tek bi la na gra-da! Ka ko bi se svet od jed nom div no pre o bra zio! Bi lo je pra vo uži va nje: be le ži ti čud no va tu stro gu lo gi ku stra sti i po sma tra ti ži vo pi sni ose ćaj ni ži vot in te lek ta, vi de ti gde se jed no sa dru-gim sla že, a gde raz li ku je, na ko joj se tač ki sla žu, a na ko joj pro ti vu re če! Šta či ni... što je ne ko ga to sku po sta lo? Za čul ni do ži vljaj sva ka je ce na ma la.

Bio je sve stan − a sa te mi sli ra do sno su mu sev nu le oči ahat ne bo je − da je ne kim re či ma, što je iz go vo rio, mu zi kal-nim zvuč nim re či ma obra tio du šu Do ri ja na Gre ja k toj be loj de voj ci i uči nio da se pred njom po klo ni. Ve ćim de lom mla dić

je bio nje go vo de lo. On je uči nio od nje ga da pre vre me na sa-zri. To je već ne što. Obič ni lju di mo ra li su če ka ti dok im sam ži vot ne ot kri je svo ju taj nu; ali, ma nji ni, iza bra ni ca ma ot kri-va le su se taj ne ži vo ta još pod ko pre nom. Po ne kad je to bi-lo dej stvo umet no sti, a na ro či to umet nič ke vr ste knji žev no sti ko ja opi su je ne po sred no strast i duh. Ali, ov de-on de ume ša la bi se ne ka slo že na lič nost, ko ja bi vr ši la tu slu žbu umet no sti, bu du ći na svoj na čin pra vo umet nič ko de lo, jer ži vot ima svo ja re mek-de la isto ta ko kao što ih ima pe sni štvo ili va jar stvo ili sli kar stvo.

Da, mla dić je bio sa zreo pre vre me na. Sku pljao je že tvu još u pro le ću. U se bi je no sio bi lo i strast mla do sti, ali u nje mu po če da se bu di svest. Bi lo je pra vo uži va nje po sma tra ti ga. Sa svo jim le pim li kom i le pom du šom svo jom bio je kao ne ko div no ču do. Bi lo je spo red no ka kav će bi ti kraj. On je li čio na one ljup ke pri li ke na tka ni na ma ili u igra ma, či je nam ra do sti iz gle da ju ta ko ne do se žne, ali či ji bo lo vi uz bu đu ju u na ma ču-do le po te i či je su ra ne kao cr ve ne ru že.

Du ša i te lo, te lo i du ša − ka ko su bi li ta jan stve ni! Du ša je ima la u se bi ne če ga čul nog, a te lo je ima lo svo jih du šev nih mo me na ta. Ču la su se mo gla usa vr ši ti, a duh je mo gao op sta ti. Ko bi mo gao da ka že: gde pre sta je te le sni na gon, a gde po či-nje du šev ni? Ka ko su bi le po vr šne sve te sa mo volj ne de fi ni ci je sva ki da šnjih psi ho lo ga! Pa, opet, ka ko je bi lo te ško na ći se iz-me đu gle di šta ra znih ško la! Da li je du ša bi la sen ka ko ja obi ta-va u ku ći gre ha? Ili je te lo bi lo stvar no u du ši, kao što je to mi-slio Đor da no Bru no? Odva ja nje du ha od ma te ri je bi lo je taj na, ali je isto ta ko i je di nje nje du ha sa ma te ri jom bi lo taj na.

I on po če da raz mi šlja o to me, da li bi ikad psi ho lo gi ja mo gla da se dig ne na ste pen ap so lut no tač ne na u ke, ta ko, da nam ot kri je i naj ma nji iz vor ži vo ta. Jer, ka ko je da nas, se be ne shva ta mo ni ka da, a dru ge ve o ma ret ko. Is ku stvo ne ma etič ke vred no sti. Ono je sa mo ime ko jim lju di kr ste svo je za blu de.


Mo ra li sti su obič no sma tra li is ku stvo ne kom vr stom opo me ne, tra ži li da mu se pri zna iz ve sna etič ka moć u stva ra nju ka rak-te ra, sla vi li ga kao sred stvo, ko je nam po ka zu je pu te ve ko ji ma tre ba ići, a ko jih se klo ni ti. Ali, u is ku stvu ni je bi lo po kret ne si le. Kao ni sa vest, ni je ni ono bi lo ni ka kav ak tiv ni uzrok. Ono je sa mo po ka zi va lo u stvar no sti, da će i na ša bu duć nost bi ti kao i na ša pro šlost, i da će mo greh, ko ji smo jed nom iz vr ši li sa od vrat no šću, po či ni ti vi še pu ta, i to sa uži va njem.

I on je bio tvr do uve ren, da se je di no eks pe ri men tal nom me to dom mo že do ći do ma ka kve na uč ne ana li ze stra sti, a Do ri jan Grej bio je, van sva ke sum nje, objekt kao stvo ren za nje ga; od nje ga je on oče ki vao bo ga te i neo ce nji ve re zul ta te. Div na lju bav, ko ja se od jed nom kod nje ga bi la po ja vi la pre ma Si bi li Vejn, bi la je ve o ma va žna či nje ni ca. Ne ma sum nje da je i ra do zna lost pri to me igra la va žnu ulo gu, ra do zna lost i žud nja za no vim do ži vlja ji ma; ali, strast nje go va ni je bi la pro sta, ne-go šta vi še ve o ma slo že na. Ono što je kod nje bi lo od de čač kog čul nog na go na, pre o bra že no je uti ca jem fan ta zi je u ne što, što je i sa mom mla di ću iz gle da lo či sto od sva ke čul no sti; uto li ko je baš zbog to ga i bi lo opa sni je. Stra sti, o či jem se po re klu ob-ma nju je mo, naj ja če go spo da re na ma. Naj sla bi je su one na še po bu de či je smo pri ro de pot pu no sve sni. Če sto se de ša va, da sa na me rom vr ši mo opi te nad dru gi ma, a u stva ri vr ši mo ih nad so bom.

Dok je lord Hen ri se deo ta ko i raz mi šljao o tim stva ri ma, za ku ca ne ko na vra ta. Mo mak uđe i opo me nu ga da je vre me pre o bla če nju za ve če ru. Lord Hen ri se di že i po gle da na uli cu. Na dru goj stra ni, gor nji pro zo ri na ku ća ma bi li su oku pa ni ruj nim zla tom sun ca na za la sku. Ok na su na nji ma ble šta la kao usi ja ne me tal ne plo če. Ne bo je go re li či lo na uve lu ru žu. I on se se ti buj nog i žar kog ži vo ta svo ga pri ja te lja, i sta de da se pi ta: ka kav će bi ti kraj?

Ka da se lord Hen ri vra tio ku ći po sle po no ći, na šao je na

sto lu u pred so blju je dan br zo jav. On ga otvo ri i vi de da mu ga ša lje Do ri jan Grej. Iz ve šta vao ga je o svo joj ve rid bi sa Si bi lom Vejn.


GLA VA V

Ma ti, ma ti, ka ko sam sreć na! − pro šap ta de voj če i za ri li ce u kri lo pre cve ta le, umor ne že ne, ko ja je, okre nuv ši le đa ja koj sve tlo sti, se de la na je di noj na slo nja či u ovom bed nom so bič-ku.

− Ta ko sam sreć na! − po na vlja še ona − a i ti mo ra da si sreć na!

Go spo đa Vejn se tr že i svo je tan ke ru ke, be le kao bi zmut, po lo ži na gla vu svo je kće ri. − Sreć na! − po no vi ona. − Si bi la, ja sam sreć na sa mo on da ka da te vi dim da igraš. Ti mo raš da mi-sliš sa mo na svo ju ulo gu. Go spo din Aj zaks je uvek bio pre ma na ma ve o ma do bar, a osim to ga du gu je mo mu no vac.

De voj ka po di že gla vu i na mr šti se. − No vac, maj ko? − re če ona. – Šta či ni no vac? Lju bav je va žni ja od nov ca.

− Go spo din Aj zaks nam je dao una pred pe de set fun ti, da is pla ti mo du go ve i da Džem sa uljud no ob u če mo. Si bi la, na to ne smeš za bo ra vi ti! Pe de set fun ti je ve o ma ve li ka su ma nov-ca. Go spo din Aj zaks je uvek bio ve o ma pred u sre tljiv pre ma na ma.

− Ali, on ni je džentlmen, ma ma, i ja mr zim na čin na ko-ji on sa mnom raz go va ra − re če de voj ka, di žu ći se i pri la ze ći pro zo ru.

− Ne znam šta bi smo ra di li bez nje ga − pro gun đa sta ri ca. Si bi la Vejn za ba ci gla vu i na sme ja se.

− Ma ma, on nam ni je vi še po tre ban. Ča rob ni kra lje vić bri-ne se sa da o na ma. − To re če i uću ta. Krv joj po ju ri u li ce, i obra ze joj po kri tan ko ru me ni lo. Ru žič ne li sti će nje nih usa na raz dvo ji ži vo di sa nje. I one za drh ta še. Žar ki ve tar stra sti duh-

nu pre ko nje i tan ki na bo ri na nje noj ha lji ni za drh ta še. − Vo-lim ga! − re če ona pro sto.

− Lu do de te! Lu do de te! − do pi rao je do nje kao glas pa pa-ga ja ma te rin od go vor. Uti sak ovih re či bio je ko mi čan, dok su po va zdu hu mla ta ra li zgr če ni pr sti, na ko ji ma je bli sta lo la žno pr ste nje.

De voj ka po no vo sta de da se sme je. Glas joj je li čio na ve se-lo klik ta nje uhva će ne pti ce. Oči su joj gu ta le me lo di ju, i po no-va je vra ća le. On da se sa mo za ča sak sklo pi še, kao da su hte le sa kri ti taj nu. A ka da se po no vo otvo ri še, dah nje no ga sna već be še pre le teo pre ko njih.

Tan ko u sta mu drost go vo ra še joj sa po de ra ne sto li ce, sa ve-to va še joj da bu de pa met na, pri ča ju ći joj me sta iz knji ge ku ka-vič lu ka, ko ju je is pi sao zdrav ra zum. Ona ih ni je slu ša la. Bi la je slo bod na u svo joj tam ni ci stra sti. Njen kra lje vić, ča rob ni kra-lje vić bio je sa njom. Svo je je pam će nje pri zva la, da ga do ve de k njoj. Du šu je svo ju po sla la da ga na đe, i ona ga je do ve la. Usne su joj go re le od nje go vog po ljup ca. Kap ke nje nih oči ju po no vo je za gre vao dah nje go vih usta.

On da mu drost okre te dru ga či je, i po če go vo ri ti o uho đe nju i is tra ži va nju. Mo žda je mla dić bio bo gat. Ako je ta ko, on da tre ba po mi šlja ti na ven ča nje. I o školj ku nje no ga uha po če-še uda ra ti ta la si svet skog lu kav stva. Mi mo nje pro le te še stre le pod mu klo sti. I ona vi de gde se tan ke usne mi ču, i na sme ši se.

Od jed nom ose ti po tre bu da go vo ri. Zbu nji va lo je ću ta nje ta ko bo ga to re či ma. − Ma ti, ma ti! − vik nu ona − za što me vo li ta ko sil no? Ja znam za što nje ga vo lim. Vo lim ga, jer je ta kav, kao što lju bav mo ra da je. Ali, šta on vi di u me ni? Ja ni sam do-stoj na nje ga. Pa, opet (ne znam za što), ma da ose ćam da sto jim du bo ko, du bo ko pod njim, ni sam po ni zna. Oho la sam, stra šno oho la. Maj ko, je si li i ti vo le la ta ko mo ga oca, kao što ja vo lim ča rob nog kra lje vi ća?

Sta ri ca pre ble de pod be li lom, ko je je po kri va lo nje ne obra-


ze, i sme žu ra ne usne zgr či še se od bo la. Si bi la po ju ri k njoj, za gr li je i po lju bi.

− Ma ti, opro sti mi! Znam da te bo li kad go vo rim o ocu. Ali, bo li te sa mo za to što si ga ja ko vo le la. Ne gle daj me ta ko tu žno! Da nas sam ta ko sreć na, kao što si ti bi la pre dva de set go di na. Ah, pu sti me da uvek bu dem sreć na!

− De te mo je, ti si još su vi še mla da da mi sliš na lju bav. A, po sle, šta znaš o tom mla di ću? Ne znaš mu čak ni ime. To je sve ve o ma ne zgod no, i, pra vo da ti ka žem, sa da, ka da Džems pu tu je u Austra li ju, i kad imam to li ko da mi slim, tre ba lo bi da bu deš ra zum ni ja. Ali, ka ko ti ma lo pre re koh, ako je bo gat...

− Ah, ma ti, ma ti, pu sti me da bu dem sreć na!Go spo đa Vejn po gle da i od jed nom, uči niv ši onaj la žni po-

kret ko ji je glum ci ma ta ko če sto dru ga pri ro da, za gr li svo ju kćer. U tom se tre nut ku otvo ri še vra ta, i u so bu uđe de ran mr-ke raz ba ru še ne ko se. Bio je de žme kast; ru ke i no ge su mu bi le ve li ke i ne spret ne. Ni je bio ta ko do bro od go jen kao nje go va se stra. Je dva bi se na slu ti lo nji ho vo bli sko srod stvo! Go spo đa Vejn upra vi svoj po gled u nje ga, i osme jak joj se na li cu po ja-ča. U se bi mu je od re di la ulo gu gle da o ca. Bi la je uve re na da će sli ka bi ti za ni mlji va.

− Mi slio sam, da ćeš i za me ne osta vi ti ne ko li ko po lju ba ca − pro gun đa de ran do bro du šno.

− Ah, Dži me, ti ne ma riš za po ljup ce! − vik nu de voj ka.− Ti si stra šna me dve di na. − Pa po tr ča k nje mu i za gr li ga.Džems Vejn ne žno po gle da se stru u li ce. − Si bi la, hteo sam

da te za mo lim da pro še taš sa mnom. Ne ve ru jem da ću ika da vi še vi de ti ovaj uža sni Lon don. Uve ren sam da me ne će vu ći že lja da ga po no vo vi dim.

− Si ne, ne go vo ri ta ko stra šne re či − re če go spo đa Vejn, pa uz dah nu i uze ne ka kav ru žan po zo ri šni ko stim u ru ke i po če da ga kr pi. Bi la je ne što raz o ča ra na što se on ni je pri dru žio gru pi; a što bi sce nu uči ni lo ne sum nji vo ži vo pi sni jom.

− Što ne, ma ti? Ja to ozbilj no mi slim.− Si ne, ti me mu čiš. Ja se na dam da ćeš se iz Austra li je vra-

ti ti bo gat. Ka ko znam, u ko lo ni ja ma ne ma pra vo ga dru štva, ne ma ni če ga od onog što ja dru štvom zo vem; za to se mo raš, čim do đeš do sre će, vra ti ti u Lon don i gle da ti da do đeš do ka-kvog po lo ža ja.

− Dru štvo! − pro gun đa mla dić. − Ne ću da znam za nje ga. Ho ću sa mo da za ra dim ko ju pa ru da bih te be i Si bi lu oslo bo-dio iz po zo ri šta. Ja mr zim po zo ri šte.

− O Dži me! − re če Si bi la, sme ju ći se. − To ni je le po od te-be! Ali, re ci mi: ho ćeš li odi sta da pro še taš sa mnom? To je pre kra sno! Bo ja la sam se da ćeš ići da ka žeš zbo gom svo jim dru go vi ma, kao na pri mer To mu Har di ju, ko ji ti je po klo nio tu od vrat nu lu lu, ili Ne du Leng to nu, ko ji ti se pod sme va što pu šiš iz nje. To je le po od te be, što si svo je po sled nje po pod ne po sve tio me ni. Ku da će mo? Haj de mo u park.

− Ode lo mi je po ha ba no − od go vo ri mla dić i na bra če lo. − Sa mo ele gan tan svet po se ću je park.

− Lu dost, Dži me! − do šap nu mu ona i po gla di ga po ru ka-vu.

On sta de da se ko le ba. − Do bro, da kle − re če on na po slet-ku − sa mo po žu ri sa obla če njem.

Ona u sko ku iz le te na vra ta. Dok se pe la uz ste pe ni ce, raz-le gla se nje na pe sma. Go re nad nji ho vim gla va ma tap ka la su nje na ma la sto pa la.

Džim pre đe dva-tri pu ta so bu; po tom se okre te ne moj oso-bi u na slo nja či.

− Maj ko, je su li sve mo je stva ri u re du? − upi ta on.− Sve je spre mlje no, Džem se − od go vo ri sta ra, ne di žu ći

gla ve sa ra da. Od ne ko li ko me se ci na o va mo ni je se ose ća la ni-kad ugod no ka da je osta ja la na sa mo sa svo jim su ro vim, tu rob-nim si nom. Kad bi im se po gle di su sre li, zbu ni la bi se nje na plit ka, ta jan stve na du ša. Ona bi se za pi ta la, da li on što god ne


po do zre va. Njoj je bi lo ne sno sno ću ta nje jer ni je ni jed nu reč vi še pro go vo rio. I ona po če ja di ko va ti. Že ne se bra ne na pa da-ju ći, kao što na pa da ju po da ju ći se iz ne na da.

− Džem se, ja se na dam da ćeš bi ti za do vo ljan svo jim po-mor skim ži vo tom − re če mu ona. − Ne smeš smet nu ti sa uma, da je to bio tvoj iz bor. Mo gao si stu pi ti u kan ce la ri ju kod ko jeg advo ka ta. Advo kat ski je sta lež ve o ma uva žen, oni u pro vin ci ji ru ča va ju če sto sa naj ot me ni jom go spo dom.

− Mr zim kan ce la ri ju i pi sa re − od go vo ri mla dić. − Ina če imaš pot pu no pra vo; ja sam svoj no vi ži vot sam iza brao. Sve što ti mo gu re ći to je: ču vaj Si bi lu! Pa zi da joj se ni šta ne de si! Maj ko, mo raš do bro da bdiš nad njom!

− Džem se, ka ko čud no go vo riš. Ja uvek bdim nad njom! − Čuo sam da ne ki go spo din do la zi sva ko ve če u po zo ri šte i da ide iza po zor ni ce, da raz go va ra sa njom. Je li to tač no? Šta je u stva ri?

− Džem se ti go vo riš o stva ri ma ko je ne raz u meš. Mi smo na vi kli u na šem po zi vu da pri ma mo mno ge zna ke pa žnje. I ja sam u svo je vre me pri ma la mno go cve ća. To je bi lo on da ka-da su lju di još raz u me li ne što od glu me. Što se Si bi le ti če, ja još ne znam da li je to ne ka ozbilj na ve za ili ne. Ali, u jed no ne sum njam; po me nu ti mla di go spo din je sa vr šen džentlmen. On je pre ma me ni uvek uč tiv. Osim to ga, iz gle da da je bo gat, a cve će ko je on ša lje kra sno je.

− Ali ti ne znaš ni ka ko se zo ve − re če mla dić gru bo.− Ne znam − od go vo ri ona mir no. − Svo je pra vo ime ni je

nam još ot krio. Mi slim, da je to ve o ma ro man tič no od nje ga. Ve ro vat no: pri pa da ari sto kra ti ji.

Džems Vejn ugri ze usne.− Ču vaj Si bi lu, maj ko, ču vaj je!− Ti me vre đaš, si ne. Uvek je Si bi la pod mo jim nad zo rom.

Raz u me se, ako je taj go spo din za i sta bo gat, on da ona ne ma raz lo ga da iz be ga va ve zu sa njim. Ja sam tvr do uve re na da pri-

pa da ari sto kra ti ji. To se vi di po nje go vom dr ža nju, ka žem ti. Za Si bi lu bi to bio sja jan brak. Bi li bi di van par. On je van red-no lep; sva kom pa da u oči.

Mla dić pro mu mla ne što i sta de do bo va ti svo jim te škim pr-sti ma po ok nu. I tek što se bio okre nuo da ka že ne što, ka da se vra ta otvo ri še, i Si bi la uđe.

− Ka kva su to ozbilj na li ca! − vik nu ona. − šta je va ma?− Ni šta − od go vo ri mla dić. − Mi slim, da po ne kad tre ba bi ti

ozbi ljan. Maj ko, zbo gom! U pet ča so va ho ću da ve če ram. Sve je spa ko va no, osim mo jih ko šu lja. Ne tre ba ni za što da se bri-neš.

− Zbo gom, si ne! − od go vo ri sta ra, kla nja ju ći se iz ve šta če no i do sto jan stve no.

Nju je ja ko uvre dio ton ko jim je on raz go va rao sa njom; a bi lo je i ne če ga u nje go vom po gle du što je nju is pu nja va lo stra hom.

− Po lju bi me, ma ma! − re če de voj ka. Nje ne ru žič ne usne do ta ko še se uve log obra za i za gre ja še ga.

− Če do mo je!... če do mo je! − vik nu go spo đa Vejn i po gle-da u ta va ni cu, tra že ći po njoj ga le ri ju, ko ju je gle da la u svo joj ma šti.

− Si bi la, haj de mo! − re če brat ne str plji vo. On je mr zeo iz-ve šta če nost svo je maj ke.

Oni izi đo še na sun čev zrak, uz bur kan ve trom, i po đo še la-ga no pu stom uli com. Mi mo pro la zni ci po gle da hu za ču đe no na mr šte nog i ne zgrap nog mla di ća, ko ji je u gru bim ne u ku-snim ha lji na ma pra tio ta ko ljup ku i po iz gle du ot me nu de voj-ku. On je li čio na vr tla ra ko ji no si ru žu. S vre me na na vre me, kad god bi pri me tio ra do znao po gled ka kvo ga stran ca, če lo bi mu se na tu šti lo. Džim ni je vo leo da ble nu u nje ga, ose ćao je pri to me onu od vrat nost, ko ju lju di od du ha do bi va ju u po-znim go di na ma, a ko ja pro ste lju de ne osta vlja ni kad. Na pro-tiv, Si bi la ni je pri me ći va la uti sak, ko ji je osta vlja la. Na nje nim


na sme ja nim usna ma drh ta la je lju bav. Ona je mi sli la na ča-rob nog kra lje vi ća; i, da bi mo gla što vi še mi sli ti na nje ga, ni je ni re či pro zbo ri la o nje mu, ne go je br blja la o la đi, ko jom je tre ba lo da ot pu tu je Džim; o zla tu, ko je će on iz ve sno na ći; o div noj bo ga toj na sled ni ci, ko joj će on spa sti ži vot od zli ko va ca. Jer on ne sme osta ti prost ma troz ili nad zor nik ro be, ili šta sve ni je hteo u po čet ku bi ti. O ne! Ma tro ski je ži vot bio stra šan. Ne ka Džim sa mo pred sta vi se bi, da ga str pa ju u ne ku stra šnu la đu, oko ko je sa ri kom vi tla ju ta la si, da pro dru u nju, dok cr-ni ve tar fi ju če oko ka tar ki i ce pa je dri la u du ge pi šta ve tra ke. U Mel bur nu će od mah na pu sti ti la đu, ra sta ti se od ka pe ta na i od mah kre nu ti u zlat ne maj da ne. Ni ne de lju da na ne će pro-ći, a on će već na i ći na ve li ki gru men či sto ga zla ta, na naj ve ći gru men što je ika da na đen, i pre ne ti ga na oba lu u ko li ma, ko-ja će pra ti ti šest ko nja ni ka. Raz boj ni ci su već tri put na pa da li i u stra šnoj su bor bi od bi je ni. Ili ne! Bo lje je da ni ka ko i ne ide u zlat ne maj da ne. To su stra šna me sta, gde se lju di opi ja ju i gde ubi ja ju je dan dru gog u krč ma ma i go vo re zlim je zi kom. Ne-go, po sta će mi ran pa stir, i jed ne ve če ri, ka da bu de ja hao ku ći, sre šće na pu tu le pu na sled ni cu, ko ju na cr nom ko nju od vo di raz boj nik, po ju ri će za njom i spa si će je. I sa svim pri rod no, ona će se za gle da ti u nje ga, i on u nju, uze će se, vra ti će se ku ći i ži ve će u jed nom ve li kom dvo ru u Lon do nu. Ali, on mo ra bi ti va ljan, ne sme da gu bi svo je str plje nje, ni da ra si pa svoj no vac. Ona je do du še sa mo go di nu da na sta ri ja od nje ga, ali se mno go vi še raz u me u ži vo tu. Po sva koj po šti mo ra joj pi sa ti, i sva ke no ći pred spa va nje po mo li ti se Bo gu. Bog je do bar i bde će nad njim. A i ona će se mo li ti za nje ga, i po sle ne ko li ko go di na on će se vra ti ti svo ji ma bo gat i sre ćan.

On je mrač no slu šao i ni je od go va rao ni šta. Sr ce mu se be-še ste glo što je mo rao da osta vi po stoj bi nu.

Ali, to ni je bi lo sve što ga je ti šta lo i či ni lo tu rob nim. Ma ko li ko da je bio ne is ku san, ose ćao je opa snost u ko joj mu se

se stra na la zi. Ovaj mla dić, ko ji joj se udva rao, si gur no da joj ni je do bro mi slio. Bio je džentlmen, i za to ga je mr zeo, mr zeo ga je onim čud nim in stink tom ra se, o ko me ni je umeo se bi da da ra ču na, i ko ji je sto ga baš bio mno go ja či. On je po zna vao ta ko đe po vr šno i su jet no bi će svo je ma te re, i gle dao je u nje-mu bez broj ne opa sno sti za Si bi lu i za nje nu sre ću. U po čet ku, de ca vo le svo je ro di te lje: ka da po sta nu sta ri ja, ona im su de, po ne kad im pra šta ju.

Nje go va maj ka! Vr zlo mu se po pa me ti ne što o če mu je mo-rao da je upi ta, ne što o če mu je me se ci ma ćut ke pre mi šljao. Jed na reč, ko ja je u po zo ri štu slu čaj no do pr la do nje go vog uve ta, jed na do šap nu ta uvre da, ko ju je jed ne ve če ri čuo, dok je če kao pred vra ti ma ko ja vo de na po zor ni cu − pro bu di la je u nje mu či tav splet stra šnih mi sli. Se tiv ši se to ga bi lo mu je, kao da ga je ne ko bi čem oši nuo po li cu. Obr ve su mu se sku pi le u kli na stu bra zdu, i gr če ći se u mu ka ma ugri ze usne.

− Dži me, ti ni si čuo ni jed nu mo ju reč! − vik nu Si bi la. − A ja ku jem naj div ni je pla no ve za tvo ju bu duć nost. Re ci bar što --god!

− Šta bi hte la da ti ka žem?− O, da ćeš uvek bi ti va ljan i da nas ne ćeš ni ka da za bo ra vi-

ti − re če mu ona, sme še ći se.On sma če ra me ni ma.− Šta si hteo ti me da ka žeš, Dži me? – za pi ta ga ona.− Ču jem da imaš no vog pri ja te lja. Ko je on? Za što mi ni si

pri ča la o nje mu? Taj ti ne mi sli do bro.− Ću ti, Dži me! − vik nu ona. − Ni šta ne smeš re ći pro tiv

nje ga. Ja ga vo lim.− Ka ko, čak mu ni ime na ne znaš? − od go vo ri mla dić. − Ko

je on? Imam pra va da znam to?− Zo ve se ča rob ni kra lje vić. Zar ti se nje go vo ime ne do pa-

da? O, ti glu pi de ra ne! Ne tre ba ni kad da ga za bo ra viš. Ka da bi ga sa mo jed nom vi deo, za pa zio bi da je naj div ni ji čo vek na


sve tu. Jed no ga da na, ka da se bu deš vra tio iz Austra li je, upo-zna ćeš ga i ti. I on će ti se ja ko do pa sti; svi ma se lju di ma do pa-da, a ja... ja ga vo lim. Ja ko bih se ra do va la, ka da bi i ti mo gao ve če ras do ći u po zo ri šte. On će bi ti tu, a ja ću igra ti Ju li ju! O, ka ko ću je igra ti! Po mi sli sa mo, Dži me, vo le ti i igra ti Ju li ju! A on te slu ša! Igra ti nje mu za uži va nje! Bo jim se da ću osta lu dru ži nu upla ši ti, upla ši ti ili je za ne ti. Lju bi ti zna či pre va zi-ći sa mu se be. Bed ni, gad ni go spo din Aj zaks do vik nu će svo-jim bes po sli ča ri ma u krč mi: Ge ni je! On me je već pro gla sio za dog mu; ve če ras će me sla vi ti kao ot kro ve nje. To ose ćam. I sve to pri pa da nje mu, ča rob nom kra lje vi ću, mom div nom dra-ga nu, ko ji je moj Bog! Ali, ja sam ubo ga po red nje ga. Ubo ga? Šta to ma ri? Ka da se be da uvu če kroz vra ta, lju bav ule će kroz pro zor. Na še po slo vi ce tre ba iz me ni ti. One su či nje ne zi mi, a sa da je le to; za me ne je, do du še, pro le će, pra va cvet na igra na pla vo me ne bu.

− On je go spo din! − re če mla dić su mor no.− Kra lje vić! − re če ona pe vu ša vim gla som. – Šta bi hteo

vi še?− Uči ni će te svo jom ro bi njom.− Ja se gro zim od po mi sli da bu dem slo bod na.− Bu di opre zna!− Vi de ti ga zna či obo ža va ti ga, po zna va ti ga zna či ve ro va ti

mu.− Si bi la, ti si lu da za njim.Ona se na sme ja i uhva ti ga pod ru ku. – Moj mi li Dži me,

go vo riš kao da ti je već sto go di na. I te be će jed no ga da na po-ho di ti lju bav. On da ćeš je po zna ti. Ne gle daj me ta ko mr god-no. Tre ba da bu deš ve seo što me, ma da od la ziš, osta vljaš sreć-ni jom ne go što sam ika da bi la. Ži vot nam je uvek bio go rak, go rak i te žak. Ali, od sa da će sve bi ti dru ga či je. Ti od la ziš u nov svet, a k me ni je do šao nov svet. Evo dve sto li ce; sed ni mo i po sma traj mo ovaj gi zda vi svet što pro la zi.

Se do še i po me ša še se sa osta lom sve ti nom. Ru bom sta ze go re le su la le kao uz bur ka na va tre na zvo na. U va zdu hu, ko ji je go reo, le pr šao se kao oblak be li prah pe ru ni ke. Bli sta vi ša re-ni sun co bra ni igra li su i gu bi li se kao pre go le mi lep ti ri.

Si bi la naj zad na te ra bra ta da go vo ri o se bi, o svo jim na da-ma i iz gle di ma na bu duć nost. On je go vo rio la ga no i usi lje no. Obo je su iz me nji va li re či po la ko i opre zno, kao igra či za vre me koc ke. Si bi la je bi la ne ras po lo že na, ni je ima la sa kim da po de-li svo ju ra dost. Je di ni od go vor ko ji je mo gla da do bi je bio je lak osme jak na nje go vim mrač nim usna ma. Od jed nom ugle da sjaj nu zlat nu ko su i na sme ja na usta − u ko li ma, ko ja su pro la-zi la, se deo je Do ri jan Grej u dru štvu dve ju da ma.

Ona sko či!− Evo ga! − vik nu ona.− Ko? − za pi ta Džim Vejn.− Ča rob ni kra lje vić − od go vo ri de voj ka, gle da ju ći za ko li-

ma.Džim sko či i uhva ti je za ru ku. − Po ka ži mi ga! Ko ji je? Po-

ka ži mi ga pr stom, mo ram ga vi de ti! − vik nu on; ali, u istom tre nut ku na i đo še ko la voj vo de od Ber vi ka, ko ja su vu kla če ti ri ko nja, i dok su ova pro la zi la, onih je bi lo ne sta lo.

− Oti šao je! − re če Si bi la tu žna. − Hte la sam da ga vi diš.− I ja sam hteo; jer, ta ko mi Bo ga, ubi ću ga ako ti bu de što

na žao uči nio!Si bi la ga po gle da uža snu ta, Džim po no vi svo je re či. One su

se kle va zduh kao ka ma. Svet oko njih po če da slu ša. Ne ka da-ma, ko ja je sto ja la do njih, ki ko ta la se.

− Haj de mo, Dži me, haj de mo! − do šap nu mu ona. Džim po-đe na mr šten za njom kroz sve ti nu. U du ši se ra do vao svo jim re či ma.

Ka da su sti gli do Ahi lo ve sta tue, ona se okre te. Oči su joj bi le pu ne sa ža lje nja, ko je se na nje nim usna ma pre tva ra lo u osme jak. I ona za tre se gla vom. − Lud si, Dži me, pot pu no lud;


je dan zao de ran, i ni šta dru go. Ka ko mo žeš da go vo riš ta ko uža sne stva ri! Ne znaš pro sto šta go vo riš. Lju bo mo ran si i ne-u lju dan. Ah! Sa mo bih hte la da mo žeš i ti ose ti ti lju bav. Lju bav nas či ni do brim, a tvo je su re či zle.

− Me ni je še sna est go di na − od go vo ri on − i znam do bro šta ra dim. Na maj ku se ne mo žeš oslo ni ti. Ona ne ume da te ču-va. Ža lim što uop šte pu tu jem u Austra li ju. Naj ra di je bih di gao ru ke od sve ga to ga. I to bih si gur no uči nio, sa mo da ni sam već pot pi sao ugo vor.

− Ah, Dži me, ne bu di ta ko ozbi ljan! Li čiš mi na ju na ka iz onih glu pa vih me lo dra ma, u ko ji ma je na ša maj ka ta ko ra do igra la. Ne ću da se pre pi rem s to bom. Ja sam ga vi de la, a ne ma ve će sre će ne go nje ga vi de ti. Ne će mo se sva đa ti. Ja znam da ne ćeš ni ka da ni šta uči ni ti na žao čo ve ku ko ga vo lim; imam li pra vo?

− Do kle ga bu deš vo le la, za i sta ne − gla sio je mra čan od-go vor.

− Ja ću ga uvek vo le ti! − vik nu ona.− A on te be?− Uvek!− Tim bo lje po nje ga!Ona se iz ma če pre stra vlje na. Po tom se na sme ja i sta vi mu

ru ku na ra me. Ta on je još bio de te. Kod mer mer nog lu ka se-do še u om ni bus, ko ji ih od ve ze do nji ho vog bed nog sta na u Ju ston Ro u du. Bi lo je pet pro šlo, a Si bi la je mo ra la pre igra nja da se od mo ri ne ko li ko sa ti. Džim je na va lji vao na nju da leg ne. Uve ra vao je, da se ra di je opra šta sa njom kad maj ka ni je pri-sut na, jer bi ona si gur no pra vi la sce ne, a nje mu su sve sce ne od vrat ne.

U Si bi li noj so bi re ko še zbo gom. Mla di će vo sr ce ce pa la je lju bo mo ra i di vlja, zli ko vač ka mr žnja pre ma tu đin cu, ko ji ih je, po nje go vom mi šlje nju, bio raz dvo jio. Ali, ka da je ona oba-vi la ru ke oko nje go vog vra ta i sta la ga pr sti ma mi lo va ti po ko-

si, on se umi ri i ne žno je po lju bi. I dok je si la zio niz ste pe ni ce, oči mu se is pu ni še su za ma.

Do le ga je maj ka če ka la. Ka da je ušao, ona sta de da se ža li na nje go vu ne tač nost. On joj ne od go vo ri, već po če je sti svo ju bed nu ve če ru. Mu ve su zu ja le oko sto la i mi le le po pr lja vom čar ša vu. Kroz bu ku om ni bu sa i zvr ja nje ko la do pi rao je do nje-ga mo no to ni glas, ko ji ga je li ša vao i po sled njeg tre nut ka.

Po sle ne kog vre me na, gur nu ta njir od se be i pod bo či se. Ose ćao je, da ima pra vo da sve do zna. Tre ba lo je da mu ka žu ra ni je, ako je bi lo ona ko ka ko je on to po do zre vao. Ska me nje-na od stra ha, po sma tra la ga je ma ti. Ma hi nal no su joj iz la zi le re či iz usta. Ru ka ma je gu žva la po de ra nu džep nu ma ra mi cu od čip ke. Ka da je na ča sov ni ku iz bi lo šest, on usta de i po đe vra ti ma. Tu se okre nu i po gle da je. Po gle di im se su sre to še. Nje ne su ga oči pre kli nja le za mi lost. To ga raz gne vi.

− Maj ko, mo ram ne što da te pi tam − re če on. Nje ne oči po če še lu ta ti bes cilj no po so bi. Ni je mu od go vo ri la. − Re ci mi isti nu! Imam pra vo da do znam! Je si li bi la za ko ni ta že na mo-ga oca?

Ona du bo ko uz dah nu. Bio je to pra vi uz dah spa se nja. Stra-šan čas, čas od ko je ga je stre pi la da nju i no ću već ne de lja ma i me se ci ma, naj zad je do šao, pa opet ga se ni je bo ja la. U stva ri, do ne kle je bi la i raz o ča ra na. Na ja sno gru bo pi ta nje mo rao je do ći i ja san od go vor. Si tu a ci ja se ni je po ste pe no raz vi la. Bi la je su ro va. Li či la je na lo šu pro bu.

− Ni sam! − od go vo ri ona, po ra že na su ro vom pro sto tom ži-vo ta.

− Da kle, moj otac je bio ni tkov! – raz de ra se de čak i ste že pe sni cu.

Sta ra za tre se gla vom.

− Zna la sam da ni je slo bo dan. Mi smo se ja ko vo le li. Da je ostao živ bri nuo bi se o na ma. Ne okri vljuj ga, si ne. On je bio

82 Oskar Vajld

tvoj otac i pra vi džentlmen. Pra vo da ti ka žem imao je vi so kih ve za.

− Ne bo jim se ja za se be − vik nu on − ali, Si bi la ne sme... Je li džentlmen ili ni je i ovaj što je u nju za lju bljen ili što ka že da je za lju bljen? Ve ro vat no da i on ima vi so kih ve za.

Že na se za tre nu tak ose ti ja ko po ni že nom. Gla va joj klo nu na gru di. Dr šću ćim ru ka ma ubri sa oči.

− Si bi la ima maj ku − re če ona ti him gla som; − ja je ni sam ima la.

Ovo je mla di ća po tre slo. On joj pri đe, sa že se i po lju bi je.− Žao mi je, ako sam ti svo jim pi ta njem pri či nio bo la − re če

on. − Ni sam mo gao dru ga či je. Sa da mo ram da idem. Ostaj mi zbo gom! Ne za bo ra vi da ti je sa da osta lo još sa mo jed no de te, ko je tre ba da šti tiš. Ve ruj mi, ako ovaj ne po zna ti čo vek uči ni ma što na žao mo joj se stri, ja ću ga pro na ći i ubi ti kao psa. Ku-nem ti se!

Lu da pre te ra na kle tva, pla ho vi ti po kre ti ko ji ma je pro pra-tio, bez um ne re či kao u ne koj me lo dra mi, uči ni še joj ži vot opet pri jat ni jim. Ona je bi la na u či la na tu at mos fe ru. Di sa la je slo bod ni je, i po sle to li ko me se ci di vi la se sa da pr vi put svo me si nu. Ona je hte la da odr ži sce nu na is toj vi si ni, ali je on krat ko pre ki de. Tre ba lo je sne ti do le san du ke i spre mi ti će bad. Slu ga je ne pre sta no ju rio za po slen. Po tom na sta de cen ka nje sa ko či-ja šem. Iz gu bljen je još je dan čas u tri ča ri ja ma. Još jed nom je ob u ze ose ća nje raz o ča re nja dok je sta ja la na pro zo ru i ma ha la si nu svo jom po de ra nom čip ka nom ma ra mom. I njoj se uči ni, da je pro pu sti la još jed nu zgod nu pri li ku. Tu ži la se, go vo re ći Si bi li, ka ko će joj bi ti ubu du će ži vot do sa dan, po što ima da ču-va još sa mo jed no de te. Ona je te re či do bro utu vi la jer su joj se bi le do pa le. O nje go voj pret nji ni je re kla ni re či. Nju je Džim iz go vo rio ži vo i dram ski. Ona je ose ća la, da će joj se jed no ga da na svi za jed no sme ja ti.

GLA VA VII

Ba zi le, ti si si gur no čuo šta je naj no vi je? − re če lord Hen ri iste ve če ri, dok je Hol vard ula zio u ma lu re zer vi sa nu so bu u re sto ran Bri stol, gde je sto bio po sta vljen za tro ji cu.

− Ne znam, Ha ri! − od go vo ri umet nik, dok je do da vao še šir i gor nji ka put mom ku. − Če ga ima no vo ga? Na dam se da ni je ni šta o po li ti ci? To me sla bo za ni ma. U ce lom Do njem do mu ne ma ni jed no ga čo ve ka ko je ga bi vre de lo na sli ka ti, ma da mo-ram da pri znam, da ne ki ma od njih ne bi ni naj ma nje na u di lo da se ma lo pre ma žu.

− Do ri jan Grej se ve rio − re če lord Hen ri, po sma tra ju ći pri-ja te lja.

Hol vard se tr že, po tom na mr šti če lo. − Do ri jan ve ren! − vik nu on. − To je ne mo gu će!

− Ali je su šta isti na.

− Sa ko jom?

− Sa ne kom glu mi či com.

− To ne mo gu da ve ru jem. Do ri jan je isu vi še pa me tan.

Dra gi Ba zi le, Do ri jan je i od vi še mu dar, a da ov de-on de ne uči ni ko ju glu post.

− Ha ri, brak ni je ne što što se či ni ov de-on de.

− Iz u zev u Ame ri ci − od go vo ri la ga no lord Hen ri. − Ali, ja ni sam re kao da se ože nio. Ka zao sam sa mo da se ve rio. Raz li-ka je ve li ka.

− Ali, po mi sli sa mo na Do ri ja no vo po re klo, na nje gov po lo-žaj, na nje go vo bo gat stvo. Bi la bi pra va be smi sli ca da se ože ni de voj kom, ko ja je du bo ko is pod nje go vog sta le ža.

− Ba zi le, ako ho ćeš da tu de voj ku uzme, re ci mu to. On da


će iz ve sno uči ni ti. Na ro či te glu po sti či ne se uvek iz naj ple me-ni ti jih po bu da.

− Ha ri, na dam se da je to ne ka do bra de voj ka. Ne bih že leo da se Do ri jan ve že za ne ko ni sko stvo re nje, ko je bi mu upr lja lo du šu i upro pa sti lo um.

− Ona je mno go vi še ne go do bra, ona je le pa − re če lord Hen ri, pi juc ka ju ći ver mut sa na ran džom. − Do ri jan ka že da je le pa; a u to me ne gre ši če sto. Nje gov por tret, ko ji si ti na-pra vio, raz vio je nje gov sud o spo lja šnjo sti dru gih lju di. Po red osta log, i ovo je nje go vo od lič no dej stvo. Ve če ras tre ba da vi di-mo de voj ku, ako mla dić ni je za bo ra vio na svo je obe ća nje.

− Go vo riš li to ozbilj no?− Sa svim ozbilj no, Ba zi le. Zlo bi bi lo ka da bih mi slio, da

bih mo gao ika da ozbilj ni je da go vo rim ne go u ovo me ča su.− A da li mu ti odo bra vaš nje gov po stu pak, Ha ri? − za pi ta

ga sli kar, še ta ju ći po so bi go re-do le i gri zu ći usne. − Ni je mo-gu će da ti to odo bra vaš. Ovo ni je ni šta dru go do ne ka glu pa op se na.

− Ja ni ka da ni šta vi še ni ti odo bra vam ni ti po ri čem. To bi zna či lo za u ze ti pot pu no po gre šno sta no vi šte pre ma ži vo tu. Mi ni smo do šli na ovaj svet da da je mo odu ške svo jim mo ral nim pred ra su da ma. Ja se ni ka da ne osvr ćem na ono što ba nal ni lju di go vo re, a ne me šam se ni kad u ono što pre kra sni lju di ra de. Ka da me ne ka oso ba oča ra va, on da mi je drag sva ki na-čin na ko ji ona svo ju lič nost iz ra ža va. Do ri jan Grej se za lju-bio u ne ku le pu de voj ku ko ja igra Ju li ju, i pro si je. Za što ne? Ka da bi se ože nio Me sa li nom isto bi to li ko bio za ni mljiv. Ti znaš, da ja ne bra nim brak. Naj glav ni ji je ne do sta tak bra ka što nas li ša va ego i zma. A lju di, ako ni su se bič ni, bez boj ni su. Ne do sta je im in di vi du al no sti. Ali, po sto je i ta kve pri ro de, ko je brak či ni slo že nim. One za dr ža va ju svo je ja, pa mu on da do-da ju mno go dru gih ja. Ta kvi su lju di pri mo ra ni da ima ju vi še ži vo ta. Oni do spe va ju do jed ne vi še or ga ni za ci je, a bi ti vi so ko

or ga ni zo van, ka ko ja mi slim, cilj je ljud skog ži vo ta. Osim to ga, sva ki je opit od vred no sti; a ma šta se re klo pro tiv bra ka, on je ne sum nji vo opit. Ja se na dam da će se Do ri jan Grej ože ni ti ovom de voj kom, da će je po la go di ne stra sno obo ža va ti, pa će se on da iz ne na da za lju bi ti u dru gu. Pre kra sno bi bi lo po sma-tra ti sve to.

− Ha ri, ti ni sam ne ve ru ješ u to što ka žeš. Ako bi ži vot Do-ri ja na Gre ja bio raz o ren, ti bi bio naj ne sreć ni ji. Ti si mno go bo lji ne go što se po ka zu ješ.

Lord Hen ri se na sme ja. − Raz log što svi mi ta ko ra do o dru-gim mi sli mo do bro je ste taj, što svi stra hu je mo za se be. Osno-va op ti mi zmu je čist strah. Mi sma tra mo se be za ple me ni te, jer pri pi su je mo svo me bli žnje mu ta kve vr li ne od ko jih sa mi mo že mo ima ti ko ri sti. Hva li mo ban ka ra, da bi smo mo gli pre-ko ra či ti svoj ra čun, a na raz boj ni ku na la zi mo do bre oso bi ne jer se na da mo da će nam po šte de ti špa go ve. Ja ve ru jem u sve što sam re kao. Naj ve će pre zi ra nje ose ćam pre ma op ti mi zmu. Što se ti če ra zo re nog ži vo ta, ni je raz o ren ni je dan ži vot ko ji ni-je spre čen u svo me raz vit ku. Ako ho ćeš da uni štiš ko ga, on da ga sa mo po pra vljaj. A što se bra ka ti če, raz u me se, glu post je; ali, iz me đu mu ža i že ne ima i dru gih za ni mlji vi jih ve za. Njih bi si gur no pre po ru čio. One ima ju tu draž što su u mo di. Ali, eto Do ri ja na! On će ti ka za ti vi še od me ne.

− Dra gi Ha ri, dra gi Ba zi le, mo ra te mi obo ji ca če sti ta ti! − re če mla dić, ski da ju ći svoj ele gant ni ogr tač, po sta vljen atla-som, i ste žu ći ru ke svo jim pri ja te lji ma. − Ni ka da ni sam bio sreć ni ji! Raz u me se, do šlo je iz ne na da, kao i sve što je za i sta le po u ži vo tu. Pa, ipak, iz gle da mi kao da sam ce log svog ži vo-ta sa mo to tra žio. − Bio je sav ru men od uz bu đe nja i ra do sti; iz gle dao je ne is ka za no lep.

− Na dam se, Do ri ja ne, da ćeš uvek bi ti ve o ma sre ćan − re-če Hol vard. − Ali, ne mo gu sa svim da ti opro stim, što me ni si iz ve stio o svo joj ve rid bi. Ha ri ja si iz ve stio.


− A ja ne mo gu da ti opro stim što ta ko doc kan do la ziš na ve če ru − upa de mu u reč lord Hen ri i po lo ži ru ku na mla di će-vo ra me, sme še ći se. − Haj de, da sed ne mo i da vi di mo šta no vi ku var zna, pa ćeš nam on da pri ča ti ka ko se sve de si lo.

− Pr vo, da vam ka žem, ne ma mno go šta da se pri ča − re če Do ri jan, ka da su se li za ma li okru gli sto. − Stvar je pro sto te-kla ova ko. Ka da smo se si noć ras ta li, pre o bu čem se, ve če ram u ma lom ita li jan skom re sto ra nu u Uli ci Ru pert, u ko ji si me pr vi put ti od veo, i u osam ča so va odem u po zo ri šte. Si bi la je igra la Ro za lin du. Raz u me se da su de ko ra ci je bi le stra šne, a Or lan do sme šan. Ali, Si bi la! Da ste je sa mo vi de li. Ka da se po ja vi la u de čač kim ha lji na ma, bi la je pro sto div na. No si la je so mot ski ka pu tić, ze len kao ma ho vi na sa ru ka vi ma bo je ci me ta, krat ke mr ke čak ši re sa tra ka ma oko ko le na, div nu ze le nu ka pi cu sa so ko lo vim pe rom, ko je je bi lo pri čvr šće no sjaj nim ka me nom, i bi la je za o gr nu ta opleć kom sa tan ko cr ve nom po sta vom. Ni-ka da mi ni je bi la mi li ja. Ima la je onu ne žnu ljup kost ko ju ima ona ma la fi gu ra iz Ta na gre u tvo me ate ljeu, Ba zi le. Buj na ko-sa le pr ša la joj se oko gla ve, kao tan ko li šće oko ble de ru že. A igra... nju će te već sa mi ve če ras vi de ti. Ona je, pro sto, ro đe na umet ni ca. Ja sam se deo u pr lja voj lo ži kao op či njen. Bio sam za bo ra vio da ži vim u Lon do nu, u de vet na e stom sto le ću. Na la-zio sam se sa svo jom dra ga nom da le ko u nje noj šu mi, ko ju ni-ko pre to ga ni je vi deo. Po sle pred sta ve si šao sam k njoj na raz-go vor. Dok smo ta ko za jed no se de li, ugle dah u nje nim oči ma iz raz, ko ji ni ka da pre to ga ni sam vi deo. Mo je usne po tra ži še nje ne. I mi se po lju bi smo. Ne mo gu vam opi sa ti šta sam u tom tre nut ku ose tio. Iz gle da lo mi je, kao da mi se ceo ži vot pre tvo-rio u jed nu je di nu tač ku ru ži ča ste ra do sti. Ona je drh ta la ce-lim te lom, tre pe ri la je kao be li nar cis. Za tim kle če i po lju bi mi ru ku. Znam da ne bi tre ba lo da vam sve to pri čam, ali ne mo gu dru ga či je. Raz u me se, na ša je ve rid ba još taj na. Ona čak ni je ni maj ci o njoj go vo ri la. Lord Re dli će si gur no bi ti be san. Ali,

šta ma rim. Još pre ne go što pro đe go di na − bi ću pu no le tan, i on da mo gu da ra dim što ho ću. Ba zi le, zar ni sam imao pra vo da svo ju dra ga nu iza be rem u po e zi ji i da na đem se bi že nu u Šek spi ro vim de li ma? Usta, ko ja je Šek spir na u čio da go vo re, do šap nu la su mi na uho svo ju taj nu. Ru ke Ro za lin di ne su me za gr li le, a Ju li ja mi je usta po lju bi la.

− Da, Do ri ja ne, mi slim da si do bro ura dio − re če Hol vard ti ho.

− Je si li je vi deo da nas? − za pi ta ga lord Hen ri. Do ri jan od-mah nu gla vom.

− Osta vio sam je u Ar de ni ma, a na ći ću je po no vo u ne kom vr tu u Ve ro ni.

Lord Hen ri sr ku ta še za mi šlje no svoj šam pa njac.− Do ri ja ne, ko jom si joj pri li kom po me nuo svad bu? I šta ti

je ona od go vo ri la? Mo žda ne pam tiš ni šta vi še od sve ga to ga.− Dra gi Hen ri, ja ce lu stvar ni sam sma trao ni ka kvim tr go-

vač kim po slom; za to ni sam uči nio ni ka kav for ma lan pred log. Re kao sam joj da je vo lim, i ona mi je od go vo ri la da ni je do-stoj na da mi bu de že na. Ne do stoj na! Dok me ni sav svet ni je ni šta pre ma njoj!

− Za div no ču do, ka ko su že ne prak tič ne! − re če lord Hen-ri, kao da se bi go vo ri – mno go prak tič ni je od nas. U ta kvim tre nu ci ma mi če sto za bo ra vlja mo da po me ne mo brak, a one nas na to uvek pod se ća ju.

Hol vard mu sta vi ru ku na ra me.− Ne, Ha ri, ti vre đaš Do ri ja na. On ni je kao dru gi lju di. On

ne bi ni kad bio u sta nju da ko ga une sre ći. Za ta ko što je on isu vi še ple me nit.

Lord Hen ri ba ci po gled pre ko sto la. − Ni ka da se Do ri jan ne sr di na me ne − od go vo ri on. − Ja

sam po sta vio to pi ta nje iz naj či sti je po bu de, po bu de ko ja iz vi-nja va sva ko ga ko ji pi ta iz ra do zna lo sti. Po mo joj te o ri ji, uvek su že ne one ko je na ma da ju pred log, a ne mi nji ma. Iz u zev,


raz u me se je di no kod sred njeg sta le ža. Ali, sred nji sta lež ni je na vi si ni vre me na.

Do ri jan Grej se na sme ja i za tre se gla vom.− Ha ri, ti se ne ćeš ni ka da po pra vi ti; ali, ja se ne sr dim na

te be. Ne mo gu će je sr di ti se na te be. Ka da bu deš vi deo Si bi lu Vejn, ose ti ćeš da bi onaj ko ji bi bio u sta nju da uči ni njoj što na žao mo rao bi ti zver, bez du šna zver. Ja ne mo gu da poj mim: ka ko čo vek mo že da osra mo ti stvo re nje ko je vo li. Ja vo lim Si-bi lu Vejn. Ja bih je naj ra di je sta vio na je dan zla tan stub, da vi dim ka ko svet obo ža va že nu, ko ja je mo ja. Šta je brak? Za vet ko ji se ne da opo vrg nu ti. Za to se i ru gaš bra ku. Ah! Ne moj se ru ga ti! Za ve to va ću se za ve tom ne po reč nim. Sa nje nog po ve re-nja sam po bo žan i ve ran, sa nje ne ve re do bar. Ka da sam kod nje, od ri čem se tvo je na u ke. Po sta jem dru ga či ji od ono ga što ga ti po zna ješ. Ja sam pre o bra žen. Si bi la Vejn tre ba sa mo da me do tak ne ru kom, pa da za bo ra vim sve tvo je la žne, pri ma-mlji ve, otrov ne, pre kra sne te o ri je.

− A one su...? − upi ta lord Hen ri, uzi ma ju ći sa la tu.O, tvo je te o ri je o ži vo tu, tvo je te o ri je o lju ba vi, tvo je te o ri je

o uži va nju. Jed nom re či, Ha ri, sve tvo je te o ri je.Sa mo uži va nje za slu žu je da ima svo ju te o ri ju − od go vo ri

lord Hen ri svo jim ti him me lo dič nim gla som. − Ali, bo jim se, da tu te o ri ju ne mo gu na zva ti svo jom. Ona pri pa da pri ro di, ne me ni. Uži va nje je prob ni ka men pri ro de, znak nje no ga odo-bra va nja. Ka da smo sreć ni, uvek smo do bri; ali, ka da smo do-bri, ni smo uvek sreć ni.

− O! Ali, šta ti za mi šljaš pod do brim? − vik nu Ba zil Hol-vard.

− Da − po no vi Do ri jan, na sla nja ju ći se na sto li cu i gle da ju ći lor da Hen ri ja pre ko ve li kog bu ke ta cr ve nih pe ru ni ka, ko ji je sto jao na sre di ni sto la − da, Ha ri, šta ti zo veš do brim?

− Bi ti do bar je ste bi ti u har mo ni ji sa sa mim so bom − od-go vo ri on, hva ta ju ći svo jim ble dim du gač kim pr sti ma ča šu za

tan ku dr šku. − Ne sa gla snost vla da ta mo gde je čo vek pri mo-ran da bu de u har mo ni ji sa dru gi ma. Glav no je: sop stve ni ži-vot. Što se ti če ži vo ta bli žnje ga, mo že se ne ko, ako je maj mun ili pu ri ta nac, raz me ta ti svo jim mo ral nim po gle di ma; ali, oni se nas ne ti ču. Osim to ga, in di vi du al nost ima stvar no vi ši cilj. Mo der ni mo ral u to me je da pri mi mo me ri lo svo ga sto le ća. Mo je je mi šlje nje, da je za sva kog kul tur nog čo ve ka skroz ne-mo ral no da pri mi me ri lo svo ga ve ka.

− Ali, Ha ri, ako čo vek ži vi sa mo za se be, on da si gur no pla-ća stra ho vi tu ce nu za to! − re če sli kar.

− Da, mi da nas i ova ko sve pre sku po pla ća mo. Ja mi slim, da pra va tra ge di ja si ro ti nje le ži u to me, što ova ni če ga ne ma osim sa mo o dri ca nja. Le pi gre si su, kao i le pe stva ri, po vla sti ca bo ga ta ša.

− Ne mo ra se pla ća ti nov cem.

− Ne go či me, Ba zi le?

− O, re kao bih, gri žom sa ve sti, pat nja ma... jed nom re či: sa-zna njem svo ga po ni že nja.

Lord Hen ri sle že ra me ni ma. − Moj dra gi pri ja te lju, umet-nost sred nje ga ve ka je pre kra sna, ali nje go va ose ća nja ni su vi-še u mo di. Mo gu se, raz u me se, upo tre bi ti u po e zi ji. Ali, je di-no što u po e zi ji mo že da se upo tre bi baš ono je što je po sta lo stvar no ne u po tre blji vo. Ve ruj mi, da se ni ka da ni je dan ci vi li-zo van čo vek ne ka je za svo je uži va nje, a ni je dan ne ci vi li zo van ni ka da ne zna šta je uži va nje.

− Ja znam šta je uži va nje! − vik nu Do ri jan Grej. − Uži va nje je − obo ža va ti dru go ga.

− Na sva ki na čin, to je bo lje ne go da te dru gi obo ža va − od-go vo ri on, igra ju ći se vo ćem. − Do sad no je − bi ti obo ža van. Že ne po stu pa ju sa na ma kao čo ve čan stvo sa svo jim bo go vi ma. Obo ža va ju nas, i mu če ne pre sta no svo jim mol ba ma.

− Ja bih re kao, da su nam one ra ni je da le sve što od nas


mo le − re če mla dić ti ho i ozbilj no. − One bu de u na ma lju bav. Za to s pra vom tra že da im je vra ti mo.

− Ovo je su šta isti na, Do ri ja ne − vik nu Hol vard.− Ni ka da ni šta ni je su šta isti na − re če lord Hen ri.− Ovo je ste − pre ki de ga Do ri jan. − Mo raš pri zna ti, da že ne

po kla nja ju lju di ma či sto zla to svo ga ži vo ta.− Mo gu će − uz dah nu on − ali, on da tra že da im ga na sva-

ki na čin vra ti mo pro me nje nog u si tan no vac. To je do sad no. Ne ki du ho vi ti Fran cuz re kao je jed nom pri li kom, da nas že ne odu še vlja va ju za stva ra nje re mek-de la, a po sle uvek spre ča va-ju da ih ostva ri mo.

− Ha ri, ti si stra šan! Ja ne znam za što te ta ko vo lim.− Ti ćeš me uvek vo le ti, Do ri ja ne − od go vo ri on. − De co,

ho će te li ka fe? − Mom če, do ne si te ka fe, ko nja ka i ci ga re ta. Ne, ne moj te se tru di ti; ci ga re te ni su po treb ne, imam ne ko li ko. Ba zi le, ne mo gu do pu sti ti da pu šiš ci ga re. Mo raš uze ti jed nu ci ga re tu. Ci ga re ta je sa vr šen tip sa vr še nog uži va nja. Uži va nje je iz van red no; ali, ne za si ću je nas. Sta se mo že vi le po že le ti? Da, Do ri ja ne, ti ćeš me uvek vo le ti. Ja ti iz no sim pred oči sve gre ho ve, ko je ne maš hra bro sti da po či niš.

− Ha ri, ka kve glu po sti go vo riš! − vik nu mla dić i za pa li svo ju ci ga re tu na pla me nu, ko ji je iz bi jao iz ždre la jed nog sre br nog zma ja, što ga je slu ga bio iz neo na sto. − Haj de mo u po zo ri šte. Ka da Si bi la bu de stu pi la na po zor ni cu, tvoj će ži vot do bi ti nov ideal. Ona će ti ot kri ti stva ri za ko je ni ka da ni si znao.

− Me ni je sve po zna to − re če lord Hen ri sa umor nim iz ra-zom u oči ma. − Ali, uvek sam spre man za nov na dra žaj. Ja se sa mo bo jim da za se be ne uz mog nem na ći ni šta što bi bi lo u sta nju da mi to da. Ja vo lim po zo ri šte. Ono je mno go stvar ni je od ži vo ta. Po đi mo! Do ri ja ne, ti ćeš se de ti sa mnom. Žao mi je, Ba zi le, ali u mom eki pa žu ima me sta sa mo za dvo je. Ti ćeš nas pra ti ti u dru gim ko li ma.

Oni se di go še, na vu ko še ka pu te i, sto je ći, po pi še ka fu. Sli-

kar je ću tao i bio za bri nut. Ne što ga je ti šta lo. On ni je odo bra-vao ovaj brak; pa, ipak, či nio mu se bo lji ne go mno go šta dru-go, što je mo glo da se do go di. Po sle ne ko li ko tre nu ta ka si đo še. On se vo zio sam u ko li ma, kao što su se do go vo ri li, i po sma-trao je sve tlost fe nje ra na ma lom eki pa žu pred so bom. Ob u ze ga čud no va to ose ća nje, da je iz gu bio ne što za na vek. Ose ćao je da Do ri jan za nje ga ne će vi še ni ka da bi ti ono što je ra ni je bio. Ži vot ih je sam ra sta vio...

− Oči mu se smra či še, i ja ko osve tlje ne uli ce, ko ji ma su vr ve li lju di, po ble de še pred nje go vim po gle dom. Ka da su nje-go va ko la sta la is pred po zo ri šta, bi lo mu je kao da je mno go osta reo...


GLA VA VII

Iz ko jeg bi lo raz lo ga po zo ri šte je te ve če ri bi lo dup ke pu-no, a de be li Je vre jin, uprav nik, ko ga su sre li na ula zu, imao je bla že no li ce pre ko ko je ga je igrao osmeh kao zej tin. On ih ne kom vr stom raz me tlji ve po zor no sti is pra ti do lo že, raz ma-hu ju ći ve o ma ži vo svo jim de be lim ru ka ma, pre tr pa nim pr ste-njem, i go vo re ći što je ja če mo gao. Ni ka da Do ri ja nu Gre ju ni je bio od vrat ni ji. Bi lo mu je kao da je do šao da po se ti Mi ran du, a za te kao Ka li ba na. Lor du Hen ri ju, na pro tiv, za ma lo se ni je do-pao. Bar je iz ja vio da mu se do pa da, ste zao mu ru ku i uve ra vao ga da se po no si što je upo znao čo ve ka ko ji je pro na šao pra vo ga ge ni ja i ko ji je stra dao zbog jed nog pe sni ka. Hol vard se za ni-mao po sma tra njem li ca u par te ru. U po zo ri štu je vla da la ne-sno sna vru ći na, gr dan sveć njak sve tleo je kao ogrom na ge or-gi na sa žu tim va tre nim li šćem. Mla dež na ga le ri ji be še svu kla ka pu te i pe le ri ne i pre ba ci la ih pre ko na slo na. Do vi ki va li su se jed ni za dru gi ma i ča sti li na ran dža ma de voj ke po red se be. Ne ko li ko že na, ko je su sto ja le u par te ru, sta do še da se ki ko ću. Glas im je ne sklad no pi štao. Iz bi fea se čuo pra sak za pu ša ča.

− Da ne ko na ta kvo me me stu na đe svo ju bo gi nju! − re če lord Hen ri.

− Da! − od go vo ri Do ri jan Grej. − Ov de sam je ja na šao, i ona je bo žan stve ni ja od svih stvo re nja ko ja po zna jem. Kad ona pro go vo ri, sve ćeš za bo ra vi ti. Ovi obič ni su ro vi lju di sa svo jim gru bim li ci ma i bru tal nim po kre ti ma pre o bra žu ju se čim se ona po ja vi na po zor ni ci. Se de ne mo i gle da ju je. Oni se sme ju i pla ču po nje noj vo lji. Ona ih ude ša va kao što se ude ša va vi o li-na. Ona im obla go ro đa va duh, i ti ose ćaš, da su od isto ga me sa i od iste kr vi kao i ti.

− Od isto ga me sa i od iste kr vi kao ja? O, na dam se da ni su! − po vi ka lord Hen ri, po sma tra ju ći kroz svoj do gled gle da o ce na ga le ri ji.

− Osta vi ga, Do ri ja ne − re če sli kar. − Ja te raz u mem šta mi-sliš, i ve ru jem u de voj ku. Stvo re nje ko je ti vo liš mo ra bi ti pre-kra sno, i sva ka de voj ka ko ja osta vlja ta kav uti sak, ka kav nam ti opi su ješ, mo ra bi ti oda bra na i ple me ni ta. Ob la go da ri ti duh svo jih sa vre me ni ka − to je do stoj no tru da. Ako je ova de voj-ka ka dra da uli je du šu u one ko ji su ži ve li bez nje, da pro bu di smi sao za le po tu u lju di, či ji je ži vot bio pr ljav i ru žan, ako je u sta nju da ih iz vu če iz nji ho ve se bič no sti i da im iz ma mi su ze za tu đe pat nje − on da je ona do stoj na obo ža va nja ce lo ga sve ta. On da je ta kav brak na svo me me stu. Is pr va ni sam ta ko mi slio; ali, sa da sam to uvi deo. Bo go vi su stvo ri li Si bi lu Vejn za te be. Bez nje ti ne bi bio sa vr šen.

− Hva la ti, Ba zi le − od go vo ri Do ri jan Grej, ste žu ći mu ru-ku. − Znao sam da ćeš me ti raz u me ti. Ha ri je ta kav ci nik, da ga se bo jim... Tu je i or ke star. Stra šan je; ali, ne tra je du že od pet mi nu ta. Po tom će se po di ći za ve sa i ti ćeš vi de ti de voj ku, ko joj ho ću da dam sav svoj ži vot, ko joj sam dao sve što je u me ni do bro.

Po sle če tvrt sa ta stu pi na po zor ni cu Si bi la Vejn, do če ka na bur nim plje ska njem. Da, ona je za i sta iz gle da la div na − jed no od naj lep ših stvo re nja što je ika da vi deo − po mi sli lord Hen-ri. − Nje na skrom na ljup kost i za ču đe ne oči pod se ća le su na sr nu. La ko ru me ni lo, kao lik ru že u sre br nom ogle da lu, po kri joj obra ze ka da vi de pre pu no i odu še vlje no po zo ri šte. Od stu-pi ne ko li ko ko ra ka, i usne kao da joj za drh ta še. Ba zil Hol vard sko či, pa sta de da plje ska. Do ri jan Grej je se deo ne po mič no kao u snu i gle dao je. Lord Hen ri ni je ski dao do gled s oči ju i ne pre sta no je šap tao: “Div no! Div no!”

Sce na je pred sta vlja la trem u ku ći Ka pu le to voj; Ro meo, ob u čen kao ha dži ja, stu pao je na po zor ni cu sa Mer ku ci jem i


osta lim pri ja te lji ma. Mu zi ka za svi ra ne ku bed nu me lo di ju i igran ka ot po če. U go mi li ne spret nih glu ma ca u po ha ba nim ha lji na ma, kre ta la se Si bi la Vejn kao stvo re nje iz ne kog lep-šeg sve ta. Te lo joj se le lu ja lo u igri kao vit ka bilj ka u vo di. Cr te nje zi na vra ta bi le su cr te be lo ga kri na. Ru ke kao da su joj bi le na pra vlje ne od hlad no ga fil di ša.

Ali, iz gle da la je čud no rav no du šna. Na li cu joj se ni je vi de-la ra dost dok je gle da la Ro mea. Ne ko li ko re či što je ima la da ka že:

Ne kri vi ru ku svo ju, ha dži jo,Po bo žnost ljup ka vid no kra si nju;I sve ti telj ske sme se do ta ći!Ru ko va nje je po ljub ha dži ja...

i kra tak di ja log, za ovim, iz go vo ri la je pot pu no iz ve šta če no. Glas je bio di van; ali, ton je bio po gre šan. Ni je imao pra vu bo ju. Sti ho vi su sto ga bi li sa svim li še ni ži vo ta; strast je bi la la žna.

Do ri jan pre ble de, slu ša ju ći je. Bio je zbu njen i upla šen. Ni-je dan od nje go vih pri ja te lja ne usu đi va še se da mu ma šta ka-že. Iz gle da la im je sa svim bez da ra; bi li su stra šno raz o ča ra ni.

Me đu tim, zna li su da je prob ni ka men za sva ku Ju li ju sce-na na bal ko nu, u dru gom či nu. Na nju su če ka li. Ako i tu pro-ma ši, on da je sa svim bez da ra.

Ka da se Si bi la po ja vi na me se či ni, bi la je ča rob na. To se ni-je mo glo po re ći. Ali, nje na ne pri rod na igra bi la je nesno sna i u to ku sce ne sve go ra. Po kre ti su joj po sta ja li sve iz ve šta če ni ji. Sve što je go vo ri la, go vo ri la je sa pre te ra nim pa to som. Le po me sto:

Ti znaš da li ce mo je kri je noć,Ina če bi ga ru men de vi ceZa re či što ti re koh ob li la...

ode kla mo va la je bri žlji vom tač no šću kao uče ni ca, ko ju je re-ci to va nju na u čio ne ki sla bi ji uči telj go vo ra. Ka da se nag nu la pre ko bal ko na i do šla do div nih sti ho va:

Iako ti se ra du jem,Ne ra du jem se no ćas ve zi toj,Ne pro mi šlje noj, br zoj, ne nad noj;Ko mu nja ko ja br zo pro la zi,Pre no što rek neš: “Si nu!” − La ku noć!Nek let nji dah ras cve ta pu po ljakLju ba vi nam do sko rog cve ta nja...

iz go vo ri la ih je kao da ne ma ju za nju ni ka kvog zna če nja. To ni je bi la zbu nje nost. Ona ni je ni naj ma nje iz gle da la zbu nje-na, na pro tiv pot pu no mir na. Pro sto-na pro sto, igra je bi la lo ša. Ona je sa svim pro pa la.

Čak i pro sti, neo bra zo va ni gle da o ci na ga le ri ji i u par te ru sto ja nja iz gu bi li su sva ko in te re so va nje za ko mad. Po sta li su ne mir ni; po če li su gla sno da raz go va ra ju i da zvi žde. Je vre jin, uprav nik po zo ri šta, ko ji je sta jao po za di pr vo ga re da, tap kao je be sno no gom i pso vao. Je di no je de voj ka bi la mir na.

Ka da je za vr šen dru gi čin, na sta de stra šno zvi žda nje. Lord Hen ri se di že i na vu če ka put.

− Ona je van red no le pa − re če on − ali, ne ume da igra. Haj de mo!

− Ja ću osta ti do kra ja − od go vo ri mla dić, opo rim, gor kim gla som. − Ja ko mi je žao, Ha ri, što si mo jom kri vi com upro pa-stio ve če. Mo ra te mi obo ji ca opro sti ti.

− Dra gi Do ri ja ne − od go vo ri Hol vard − ve ro vat no je da je go spo đi ca Vejn bo le sna. Do ći će mo ne ko dru go ve če.

− Že leo bih da je bo le sna − od go vo ri on. − Ali, me ni se či ni da je ona sa mo hlad na i bez ose ća nja. Pot pu no se pro me ni la. Si noć je bi la ve li ka umet ni ca; ve če ras je sa mo obič na rđa va glu mi ca.


− Do ri ja ne, ne go vo ri ta ko o stvo re nju ko je vo liš. Lju bav je mno go div ni ja od umet no sti.

− I jed no i dru go sa mo su ob li ci po dra ža va nja − pri me ti lord Hen ri. − Ali, po đi mo. Do ri ja ne, ti ne smeš du že osta ti ov-de. Štet no je po naš mo ral gle da ti lo šu igru. Osim to ga, dr žim, da ne ćeš hte ti da ti že na igra. Šta to či ni ako ona igra Ju li ju; a ako ta ko ma lo po zna je ži vot kao umet nost, bi će pre kra san do ži vljaj. Po sto je dve vr ste lju di ko ji su odi sta pri vlač ni. Jed ni ko ji ap so lut no sve zna ju i dru gi ko ji ap so lut no ni šta ne zna ju. Ta ko ti Bo ga, dra gi moj mla di ću, ne gle daj me ta ko tra gič no! Taj na ka ko mo že mo osta ti mla di u to me je, da se ne uz bu đu je-mo bez po tre be. Haj de sa mnom i sa Ba zi lom u klub. Po pu ši-će mo ko ju ci ga re tu i po pi će mo ko ju za le po tu Si bi le Vejn. Ona je le pa. Šta tra žiš vi še?

− Osta vi me, Ha ri! − vik nu mla dić. − Ho ću da osta nem sam. Idi, Ba zi le! Ah, zar ne vi di te da mi se sr ce ki da? − U oči ma mu se po ja vi še vre le su ze. Usni ce su mu drh ta le i on se sklo ni u dno lo že, na slo ni se na zid i po kri li ce ru ka ma.

− Haj de mo, Ba zi le − re če lord Hen ri neo bič no ne žnim gla-som; i oba mla da čo ve ka izi đo še na po lje.

Po sle ne ko li ko tre nu ta ka ram pa se po no vo osve tli i za ve-sa se po di že; tre ći čin ot po če. Do ri jan Grej se de po no vo. Bio je bled i rav no du šno gle dao pre da se. Ko mad se bio ote gao u bes ko nač nost. Po lo vi na gle da la ca je iz i šla iz po zo ri šta, lu-pa ju ći svo jom te škom obu ćom i sme ju ći se gla sno. Pred sta va je pre tr pe la pot pun fi ja sko. Po sled nji se čin igrao pred sko ro pra znim klu pa ma. Za ve sa se spu sti uz ki kot i gun đa nje.

Po što je pred sta va svr še na, po žu ri Do ri jan Grej iza ku li sa u gar de ro bu. De voj ka je sta ja la sa ma tu, sa po be do no snim iz ra-zom na li cu. Oči su joj čud no va to go re le. Kao da su bi le okru-že ne ne kim sja jem. Po lu o tvo re na usta su se sme ši la kao ne koj taj ni, ko ju je sa mo ona zna la.

Ka da je ušao unu tra, ona ga po gle da i ne is ka za na sre ća je ob u ze.

− Ka ko sam da nas rđa vo igra la, Do ri ja ne! − vik nu ona.

− Stra šno! − od go vo ri on i po gle da je za pa nje no. − Stra šno! Bi lo je uža sno. Da ni si bo le sna? Ne mo žeš da pred sta viš se bi ka ko je bi lo. Ne mo žeš da pred sta viš se bi šta sam sve pre tr-peo.

De voj ka se osme hi va la.

− Do ri ja ne − od go vo ri ona, raz vla če ći me lo dič no nje go vo ime, kao da joj je bi lo sla đe od me da cr ve no ga cve ta nje nih usa na. − Do ri ja ne, tre ba lo je da to raz u meš. Ali, sa da, sa da raz u meš, zar ne?

− Šta to?− za pi ta je on žuč no.

− Za što sam ve če ras ta ko lo še igra la. Za što ću uvek lo še igra ti. Za što ne ću ni ka da vi še do bro igra ti.

On sle že ra me ni ma.

− Ti si ve ro vat no, bo le sna. Ako si bo le sna, ne tre ba da igraš. Ta ko se pra viš sme šnom. Mo ji su pri ja te lji ose ća li stra ho vi tu do sa du. A i ja.

Ona kao da ga ni je slu ša la. Nju kao da je sre ća pre o bra zi-la.

− Do ri ja ne, Do ri ja ne − vik nu ona − pre ne go što sam upo-zna la te be, je di na stvar nost u mom ži vo tu bi la je igra. Ži ve la sam sa mo na po zor ni ci. Sma tra la sam da je sve isti ni to. Jed ne ve če ri bi la sam Ro za lin da, a dru ge Por ci ja. Be a tri či na sre ća bi la je mo ja sre ća, i bol Kor de li jin bio je moj bol. Ve ro va la sam u sve. Pro sti lju di, ko ji su igra li sa mnom, iz gle da li su mi bo-žan stve ni. Ša re ne ku li se be hu po sta le moj svet. Po zna va la sam sa mo sen ke, i ja ih sma tram za stvar nost. On da do đe ti... le pi dra ga ne moj!... I du šu mo ju oslo bo di oko va. Ti me na u či šta je pra va stvar nost. Da nas sam tek pr vi put vi de la be du, jad i ni-šta vi lo pra znog, la žnog sja ja, u ko me sam uvek igra la. Da nas


sam tek pr vi put sa zna la, da je Ro meo stra šan, star i na šmin-kan, da je me se či na u ba šti la žna, da je ku li sa bed na i da re či, ko je je tre ba lo da ka žem, ni su stvar ne, ni su mo je re či, ni je ono što me ne go ni da ka žem. Ti si mi do neo ne što vi še, ne što če-ga je sva umet nost sa mo od ble sak. Ti si me do veo do to ga, da shva tam šta je istin ska lju bav. Dra ga ne moj! Lju ba vi mo ja! Ča-rob ni kra lje vi ću! Kra lje vi ću ži vo ta mog! Ja vi še ne vo lim sen-ke. Ti si mi vi še, mno go vi še ne go što mi ika da umet nost mo že bi ti. Če ga za jed nič kog imam ja sa lut ka ma u igri? Ka da sam se ve če ras po ja vi la, ni sam mo gla da poj mim ka ko je sve ga od jed-nom ne sta lo. Mi sli la sam da ću bi ti ča rob na. Opa zi la sam da vi še ni šta ni sam ume la. Na je dan put, si nu mi u du ši šta to sve zna či. To je bi lo slat ko shva ta nje. Ka da sam ču la ka ko zvi žde, osme hi va la sam se. Šta su oni mo gli zna ti o lju ba vi kao što je na ša. Po ve di me, Do ri ja ne, po ve di me ta mo gde mo že mo bi ti sa mi! Me ni je po zo ri šte mr sko. Mo gla bih da pri ka žem strast ko ju ne ose ćam; ali, ne i ose ća nje ko je me sa ži že kao oganj. O, Do ri ja ne, Do ri ja ne, raz u meš li sa da šta to zna či? Pa sa da bih to i mo gla, za me ne bi bi lo skr na vlje nje glu mi ti lju bav. Ti si me na u čio da to poj mim.

On se ba ci na di van i okre te li ce od nje. − Ti si ubi la mo ju lju bav − pro šap ta on.Ona ga po gle da, ču de ći se, i na sme ja se... On ne od go vo ri.

Ona mu pri đe i svo jim ma lim pr sti ći ma sta de da ga gla di po ko si. Ona klek nu i pri ti šte ru ke nje go ve na svo je usne. On ih is tr že, a sve ga ga pro đe je za.

On da usta de i upu ti se vra ti ma.− Da − vik nu on − ti si mo ju lju bav ubi la! Ti si mi bi la raz-

buk ta la ma štu. Sa da mi ne po bu đu ješ ni ra do zna lost. Pro sto... ne či niš vi še ni ka kav uti sak na me ne. Vo leo sam te, jer si bi la ču de sna, jer si bi la um na i ge ni jal na, jer si oži vlja va la sno ve ve li kih pe sni ka i da va la ta ko i ob lik sen ka ma umet no sti. Sve si to od ba ci la. Plit ka si i tu pa. Bo že moj! Ka kvo je to lu di lo bi lo

lju bi ti te be! Ka kav sam lu dak bio! Ti mi vi še ni si ni šta. Ni ka da te vi še ne ću vi de ti. Ni ka da vi še ne ću po mi sli ti na te be. Ni ka-da ne ću tvo je ime po me nu ti. Ti ne znaš šta si jed nom sve bi la me ni. Da jed nom... O, ja ne mo gu da pod ne sem po mi sao na to! Bo že, da te ni sam ni ka da vi deo! Ti si uni šti la pe smu mo ga ži-vo ta. Ka ko ma lo mo ra da po zna ješ lju bav ka da ka žeš da ti ona uni šta va umet nost. Bez umet no sti svo je ti ni si ni šta. Okru žio bih te sja jem, na či nio slav nom i div nom. Svet bi te obo ža vao, i ti bi no si la mo je ime. A šta si sa da? Le pa glu mi ca tre ćeg re-da!

De voj ka je po ble de la kao mr tvac i drh ta la je. Kr ši la je ru ke i iz gle da lo je, kao da joj glas za sta je u gr lu. − Do ri ja ne, ti to ne go vo riš ozbilj no! − pro šap ta ona. − Ti se pre tva raš.

− Pre tva ram! To osta vljam te bi. Ti se iona ko do bro raz u-meš u toj ve šti ni − od go vo ri on gor ko.

Ona se di že i pri đe mu sa stra ho vi tim iz ra zom pat nje na li-cu. Sta vi mu ru ku na ra me i po gle da ga u oči. On je od gur nu.

− Ne di raj me! − uz vik nu.Iz gru di joj se ote lak uz dah. Ba ci mu se pred no ge i tu je

le ža la kao zga žen cvet.− Do ri ja ne, Do ri ja ne, ne moj me osta vi ti! − šap ta la je. − Ta-

ko mi je žao što sam igra la lo še. Uvek sam mi sli la na te be. Ali, po ku ša ću; za i sta, po ku ša ću. Ta ko je iz ne na da do šla mo ja lju-bav pre ma te bi! Uve re na sam da je ni ka da ne bih po zna la, da me ni si po lju bio, da se ni smo po lju bi li. Po lju bi me, dra ga ne! Ne idi od me ne! Ne bih iz dr ža la. O, ne idi od me ne! Moj brat... ali, ne, ni šta o to me. On to ni je ozbilj no re kao. Sa mo se ša lio... Ali, ti... oh! Zar mi ne mo žeš opro sti ti što zgre ših ve če ras? Ra-di ću mno go i tru di ću se da se po pra vim. Ne bu di svi rep pre ma me ni, jer te lju bim iz nad sve ga na sve tu. Naj zad, sa mo je dan-put ti se ni sam do pa la. Ali, ti si u pra vu, Do ri ja ne. Tre ba lo bi da imam u se bi vi še umet nič ko ga. Bi lo je lu do od me ne; ali, dru ga či je ni sam mo gla. O, ne osta vljaj me, ne osta vljaj me!


Gr če vi to je ca nje ugu ši joj glas. Ona se zgr či na po du kao ra nje na zver. Do ri jan Grej je po gle da svo jim le pim oči ma, i oko oštro ocr ta nih usa na za i gra mu osmeh naj vi šeg pre zi ra-nja. Uvek su nam ne što sme šna ose ća nja i uz bu đe nja lju di, ko-je smo pre sta li da vo li mo. Si bi la Vejn mu se uči ni me lo dram-ski sme šna. Za ma ra hu ga su ze i uz da si nje ni.

− Idem − re če naj zad ja snim, mir nim gla som. − Ne bih hteo da sam grub, ali, vi še te ne mo gu vi de ti. Raz o ča ran sam u te be.

Ona je i da lje ti ho je ca la, ni je mu od go va ra la, ne go je pu-zi la bli že k nje mu. Is pru ži la je svo je ma le ne ru ke k nje mu kao da ga u va zdu hu tra ži. On se okre nu na pot pe ti ci i izi đe iz so-be. Po sle ne ko li ko tre nu ta ka ni je ga vi še bi lo u po zo ri štu.

On ni je znao ku da ide. Se ćao se, da je pro la zio sla bo osve-tlje nim uli ca ma, po red bed nih cr nih ka pi ja i ku ća sum nji vog iz gle da. Že ne su ga do zi va le pro mu klim gla som i ja snim ki ko-ta njem. Pi ja ni ce su pro la zi le mi mo nje ga po vo de ći se pso va li i raz go va ra li sa mi sa so bom kao stra šni maj mu ni. On je vi deo ku kav nu de či cu šću ću re nu na pra go vi ma, i slu šao iz mrač nih dvo ri šta dre ku i psov ku.

Ka da je zo ra za ru di la, bio je u bli zi ni Ko vent Gar de na. Ta-ma se di že i ne bo se obo ji tam nim ža rom i do bi ob lik sa vr še na bi se ra. Ogrom na ko la pre pu na le lu ja vih kri no va tan dr ka la su la ga no pra znim uli ca ma. Va zduh je bio za si ćen mi ri som cve-ća, i le po ta nji ho va be še kao bal sam nje go vim bo lo vi ma. On ode na trg i po sma tra še ka ko lju di is to va ru ju svo ja ko la. Ne ki ko či jaš u be loj blu zi pru ži mu ne ko li ko tre ša nja. On mu za hva-li, ču de ći se za što za njih ne će da pri mi no vac, i rav no du šno po če da ih je de. Bi le su ob ra ne oko po no ći i još je sve ži na me-se če va po či va la u nji ma. De ča ci sa pu nim ko ta ri ca ma ša re nih la la i žu tih i cr ve nih ru ža pro la zi li su u du gom ni zu po red nje-ga, pro bi ja ju ći se iz me đu ogrom nih go mi la ze le no ga po vr ća. U tre mu, či ji su si vi stu bo vi bi li iz ble de li od sun ca, ne u po sle na

go mi la go lo gla vih de vo ja ka u pr lja vim suk nja ma če ka la je da se za vr ši pa zar. Dru ge su se ti ska le na pi ja ci oko ka fan skih vra ta ko ja su se ne pre sta no otva ra la i za tva ra la. Glo ma zni te-gle ći ko nji po sr ta li su i ga zi li pre ko džom ba stog ka me nja, tre-su ći zvon cad i opre mu na se bi. Ne ko li ko ko či ja ša pro te za hu se u snu na jed noj go mi li dža ko va. Go lu bo vi, či ja se ši ja pre li va la kao du ga, sa ma lim ru ži ča stim no ga ma, ska ku ta li su i klju ca li zr ne vlje.

Po sle ne kog vre me na, Do ri jan za u sta vi jed na ko la i od ve-ze se ku ći. Ne ko li ko tre nu ta ka sto jao je na pra gu, okle va ju ći i gle da ju ći pre ko mir no ga tr ga ku će sa za tvo re nim pro zo ri ma i dre če ćim za ve sa ma. Ne bo je sa da bi lo či sto kao opal, kro vo vi na ku ća ma pre si ja va li su se kao sre bro. Iz jed nog dim nja ka pre ko pu ta di za li su se ble di ko lu to vi di ma, vi ju ga ju ći se kao lju bi ča sta tra ka kroz se de fast va zduh.

U jed nom ve li kom, po zla će nom ve ne ci jan skom fe nje ru, ko ji je ski nut sa bar ke ne kog du žda, i ko ji je sa da vi sio u ve-li kom pred so blju, po plo ča nom hra sto vi nom, go re la su i tre-pe ri la tri ga sna pla me na, kao tri pla vi ča sta cvet ka okru že na ble dom va trom. On ih po ga si, ba ci še šir i ogr tač na sto, i upu ti se kroz bi bli o te ku vra ti ma svo je spa va će so be. Spa va ću so bu, ve li ki osmo u ga o nik, ko ji se na la zio na do njem spra tu, ure dio je sam pre krat kog vre me na, ka da se u nje mu bi la pro bu di la no va že lja za luk su zom, i u njoj je obe sio ne ko li ko sta rih go-ble na iz do ba re ne san se, što je ot krio u Sel bi Ro ja lu, u jed noj ta van skoj so bi, gde ni kad ni su upo tre blja va ni. Ka da se uhva tio za bra vu, pa de mu po gled na sli ku ko ju je Ba zil Hol vard bio na sli kao za nje ga. Za pa njen, ustuk nu. Za tim ude u svo ju spa-va ću so bu. Iz gle dao je za mi šljen i utu čen. Iz vu če cvet iz ru pi-ce na ka pu tu, i kao da se ko le bao. Naj zad se vra ti, stu pi pred sli ku i sta de da je po sma tra is pi tu ju ćim po gle dom. Pri sla boj sve tlo sti, ko ja je pro di ra la kroz svi le ne za ve se ble do žu te bo je, uči ni mu se lik dru go ja či ji ne go obič no. Na nje mu je bio dru gi


iz raz. Mo glo bi se re ći, da je oko usa na leb de la ne ka cr ta svi-re po sti. Čud no va to!

On se okre te, pri đe pro zo ru i di že vi so ko za ve su. So bu is pu ni ja ka dnev na sve tlost, ko ja ras te ra ave tinj ske sen ke u mrač ne uglo ve, gde se dr šću ći, za u sta vi še. Ali, čud no va ti iz raz ko ji je bio opa zio na svo me li cu na sli ci, iz gle da lo je da još be še tu, i to po ja čan. Drh ta va jar ka sun če va sve tlost po ka zi va la mu je cr te svi re po sti oko nje go vih usta ta ko raz go vet no, kao da je, po sle ne kog iz vr še nog zlo čin stva, po gle dao u ogle da lo.

On se stre se, pa on da uze sa sto la oval no ogle da lo, uokvi-re no ma lim amo ri ma od fil di ša − je dan od mno gih po klo na što mu ih je po da rio lord Hen ri − i ba ci hi tro po gled u nje go ve sve tle du bi ne. Ni jed na ta kva cr ta ni je una ka ža va la nje go ve ru-me ne usne. Šta je to tre ba lo da zna či?

On pro tr lja oči i pri đe sa svim bli zu sli ci, da je još jed nom tač no osmo tri. Po sma tra na sa teh nič ke stra ne, na njoj ni je bi-lo ni tra ga ma ka kvih iz me na; pa opet, ni je bi lo sum nje da je iz raz na li cu bio sa svim dru gi. To ni je bi lo pro sto uobra že nje. Stvar je bi la stra šno oče vid na.

On se za va li u na slo nja ču i sta de da pre mi šlja. Od jed nom, se ti se re či, ko je je iz go vo rio u Ba zi lo vom ate ljeu ono ga da na ka da je sli ka bi la go to va. Da, on ih se tač no se ćao. Bio je ta-da iz ra zio lu du že lju, da bi naj vi še vo leo da mo že uvek osta ti mlad, a da sli ka osta ri; da mu se vla sti ta le po ta ne upr lja, a lik na plat nu ne ka no si žig nje go vih stra sti i nje go vih gre ho-va; ne ka obo je ni lik iz bra zda ju bo re pat nje i mi šlje nja, a sam da sa ču va ne žnost i ljup kost mla do sti svo je, ko ju je ta da pr vi put po znao. Iz gle da la mu je stra šna i sa ma po mi sao na to. Pa, opet, pred njim je sta ja la sli ka sa cr ta ma svi re po sti oko usta.

Svi re post! Je li on bio svi rep? De voj ka je bi la kri va, ne on. On je sne vao o njoj kao o ne koj ve li koj umet ni ci i po klo nio joj svo ju lju bav, po što ju je sma trao ve li kom. On da ga je raz-o ča ra la. Bi la je plit ka i bed na. Pa, ipak, ob u ze ga bes kraj no

sa ža lje nje ka da se se ti ka ko je ona le ža la kraj nje go vih no gu, je ca ju ći kao ma lo de te. Se ti se ka ko ju je ta da gle dao hlad no i bez du šno. Za što je bio ta kav? Za što mu je da ta ta kva du ša? Ali, i on je pa tio. Pu na tri sa ta, tri stra šna sa ta, ko li ko je ko-mad tra jao, pro ži veo je ve ko ve bo la, bes kraj ne pat nje. I nje gov je ži vot vre deo kao njen. Ako je on nju ra nio za či tav vek, ona je nje mu uni šti la ži vot u tre nut ku. Osim to ga, že ne mo gu da pod no se pat nje pre ne go lju di. One ži ve u svo jim ose ća nji ma i mi sle sa mo o se bi. Ka da ima ju lju bav ni ka to je sa mo za to, da ima ju čo ve ka sa ko jim će mo ći da iz vo de sce ne. To je nje mu lord Hen ri re kao, a lord Hen ri je znao šta su že ne. Za što da se uz ne mi ri zbog Si bi le Vejn? Ona za nje ga vi še ni je po sto ja la.

Ali, sli ka? Šta na to da ka že? Ona je kri la taj nu nje go va ži-vo ta i pri ča la nje go vu isto ri ju. Ona ga je na u či la da vo li svo ju sop stve nu le po tu. Da ga ne će sa da na u či ti, da se ga di svo je sop stve ne du še? Da li će je mo ći ika da vi še gle da ti?

Ne, ovo je sa mo bi la ob ma na, ko ju su is pre la nje go va bo-le sna ču la. Stra šna noć, ko ju je pro ži veo, osta vi la je ave ti za so bom. Od jed nom se po ja vi u nje go vom mo zgu ma la cr ve na pe ga, što lju de do vo di do lu di la. Sli ka se ni je pro me ni la. Lu do je bi lo ve ro va ti u to.

Ali, sli ka je bi la okre nu ta nje mu svo jim le pim, una ka že-nim li cem i svi re pim osme hom. Nje na sjaj na ko sa bli sta la je u zra ku ju tar nje ga sun ca. Nje ne pla ve oči gle da le su pra vo u nje go ve. I ose ća nje bez mer nog sa ža lje nja ob u ze ga, ne pre ma nje mu, ne go pre ma nje go voj sli ci. Ona se već be še pro me ni la i još vi še će se pro me ni ti. Zla to na njoj iz be le će. Cr ve ne i be le ru že uve nu će. Za sva ki greh, ko ji bu de uči nio, po ja vi će se mr-lja i uka lja ti nje nu le po tu. Ali, on ne će gre ši ti. Sli ka, pro me-nje na ili ne pro me nje na, bi će mu vi dlji vi znak nje go ve sa ve sti. On će odo le ti is ku še nju. Ne će vi še vi de ti lor da Hen ri ja − ta, na sva ki na čin, ne će tek slu ša ti nje go ve fi ne otrov ne te o ri je, ko je su pr vi put u Ba zi lo voj ba šti pro bu di le u nje mu strast za ne-

104 Oskar Vajld

mo guć no sti ma. Vra ti će se Si bi li Vejn, da po pra vlja nje ne gre-ške, ože ni će se njom i po ku ša će da je opet za vo li. Da, bi la je nje go va du žnost da to uči ni. Ona je iz ve sno pro pa ti la mno go vi še od nje ga. Jad no de te! On se po ka zao pre ma njoj se bi čan i svi rep. Čar, ko jim ga je ona bi la oča ra la, vra ti će se po no vo. I oni će bi ti opet sreć ni. Sa njom će nje gov ži vot bi ti lep i čist.

On se po di že sa sto li ce i za klo ni sli ku. Ka da je ba cio po gled na nju − zgro zio se.

− Uža sno! − pro šap ta on. Pa pri đe sta kle nim vra ti ma i otvo ri ih. Ka da je iz i šao na po lje u ze le ni lo, sta de du bo ko udi-sa ti va zduh. Svež ju tar nji va zduh kao da mu be še ras te rao sve nje go ve mrač ne stra sti. On je mi slio sa mo o Si bi li. Slab od ble-sak nje go ve lju ba vi po ja vi se opet u nje mu. I ne pre sta no sta de da po na vlja nje no ime. U ba šti, pu noj ro se, pti ce su pe va le, kao da su pri ča le cve ću i Si bi li.

GLA VA VII

Ka da se Do ri jan pro bu dio, pod ne be še već dav no pre va li lo. Nje gov je slu ga ula zio vi se pu ta ne čuj no u so bu, da vi di ni je li se pro bu dio, i uvek se ču dio što nje gov mla di go spo dar ta ko du go spa va. Naj zad za zvo ni zvon ce, i Vik tor, sa šo ljom ča ja i hr pom pi sa ma na jed nom ma lom po slu žav ni ku, ude la ga no i ot klo ni sa sva tri ve li ka pro zo ra atla sne, pla vom svi lom po sta-vlje ne, za ve se ma sli na ste bo je.

− Go spo din je ju tros do bro spa vao − re če slu ga, sme še ći se.

− Ko li ko je ča so va? − upi ta Do ri jan Grej, još dre mljiv.− Je dan i če tvrt, go spo di ne!Ka ko je bi lo doc kan! On se de, po pi ne ko li ko gu tlja ja ča ja

i sta de da pre tu ra pi sma. Jed no je bi lo od lor da Hen ri ja, po-sla no ju tros po slu zi. On okle va še za tre nu tak, pa ga osta vi na stra nu. Dru ga otvo ri ra se ja no. Bi lo je me đu nji ma obič nih ka ra ta, po ziv ni ca za ru čak, bi le ta za iz lo žbe, pro gra ma za kon-cer te do bro tvor nih dru šta va i dru gih po zi va, ko ji ma oba si pa ju mla de lju de iz dru štva dok tra je se zo na. Bio je tu i je dan pri lič-no ve li ki ra čun za sre br ni ser vis za to a le tu u sti lu Lu ja XV, što ni je imao do volj no sme lo sti da sta vi u ra čun svo jim sta ra te lji-ma, jer su ovi bi li lju di sta ro ga ko va i ni su shva ta li da ži ve u vre me nu, ka da su nam ne po treb ne stva ri je di na po tre ba. Osim ovo ga bi lo je i ne ko li ko ve o ma uč ti vih po nu da iz Džer min-stri-ta, gde mu u naj kra ćem ro ku za ume re ni pro ce nat nu de no va-ca ko li ko god tra ži.

Po sle de set mi nu ta usta de Do ri jan, ob u če ras ko šnu do ma-ću ha lji nu od ka šmi ra sa svi le nim ve zom i ode u ku pa ti lo, ko-je je bi lo po plo ča no onik som, i tu se osve ži po sle du gog sna.


Iz gle da lo je, kao da je za bo ra vio sve što je do ži veo, jed no dva pu ta pro đe ga ne ja sno ose ća nje, kao da je bio ume šan u ne ku čud nu tra ge di ju; ali, to ose ća nje bi lo je oba vi je no ne stvar no-šču sno va.

Ka da se obu kao, ode u bi bli o te ku i se de za je dan okru gao sto čić po red otvo re nog pro zo ra i pri stu pi la kom fran cu skom do ruč ku. Dan je bio di van. To pao va zduh kao da je bio za si ćen mi ri si ma. Jed na pče la ule te i sta de da ob le će i zu ji oko va ze od pla vog por ce la na, u ko joj su sta ja le kao sum por žu te ru že. Do-ri jan se ose ćao pot pu no sreć nim.

Od jed nom, po gled mu pa de na za klon, ko jim je bio za klo-nio sli ku, i stre se se.

− Da ni je go spo di nu zi ma? − za pi ta ga slu ga, sta vlja ju ći omlet na sto! − Da za tvo rim pro zor...

Do ri jan od mah nu gla vom.

− Ni je mi zi ma − od go vo ri.

Zar je, ipak, isti na? Zar se sli ka za i sta pro me ni la. Ili mu je to sa mo ma šta da la sli ci loš iz gled, a u stva ri iz gle da ve seo? Valj da na sli ka no plat no ne mo že da se pro me ni? Ap surd no! Tu će stvar mo ći da is pri ča Ba zi lu ko jom pri li kom. To bi ga na sme ja lo.

Pa, ipak, ka ko se ži vo sve ga se ćao! Is pr va u sla boj dvo ja koj sve tlo sti, pa on da pri zrač nom ju tar njem sun cu vi deo je on cr-tu svi re po sti oko la ko is kri vlje nih usa na. On se go to vo upla ši tre nut ka kad nje gov slu ga izi đe na po lje. Znao je da mo ra gle-da ti sli ku kad osta ne sam. Bo jao se iz ve sno sti. Kad ka fa i ci ga-re te be hu pred njim i mo mak se okre te da po đe, on ose ti di vlju žud nju da ga za dr ži. I tek što mo mak za tvo ri vra ta za so bom, on ga po no vo po zva. Mo mak je sto jao pred njim, oče ku ju ći nje go ve na lo ge. Do ri jan ga za ča sak po gle da.

− Vik to re, ni za ko ga ni sam kod ku će − re če on, uz dah nuv-ši. Mo mak se po klo ni, i po vu če se...

Ta da se Do ri jan di že od sto la, za pa li ci ga re tu i pru ži se po ja stu ci ma bo ga to snab de ve nom di va nu, ko ji je bio pre ma za-klo nu. Za klon je bio star, od po zla će ne špan ske ko že, u ko ju je bi la uti snu ta bo ga ta or na men ti ka u sti lu Lu ja XIV. On ga po-gle da is pi ti vač ki i upi ta se, je li ovaj za klon ika da pre za kla njao taj nu ži vo ta ko je ga čo ve ka.

Da li da ga, ipak, mak ne u stra nu? Za što ga ne bi osta vio?Ka kve vaj de ima da zna? Ako je isti na što se do go di lo, on da

je uža sno. Ako ni je isti na, za što on da da se uz bu đu je? Ali, šta će bi ti ako tu đe oči ma ka kvom ko bi ili ne sreć nim slu ča jem po gle da ju po za di i opa ze gro znu pro me nu? Šta bi ra dio da Ba-zil Hol vard do đe i za že li da vi di svo ju sli ku? Ba zil bi si gur no iz ra zio tu že lju. Ne, on to mo ra da is pi ta, i to od mah. Sve je bo lje od ove uža sne sum nje.

On se di že i za tvo ri obo ja vra ta. Hteo je da bar bu de sam ka da po gle da obra zi nu svo je sra mo te. Za tim sklo ni za klon u stra nu i po gle da se oči u oči. Sa vr še no je isti na. Sli ka se pro-me ni la.

Doc ni je se on če sto, i uvek sa ne u ma nje nim ču đe njem se-ćao, da je se be na sli ci is pr va po sma trao sa ne kim go to vo na-uč nim in te re so va njem. Iz gle da lo mu je ne ve ro vat no, da je ta-kva pro me na mo gla da se iz vr ši. Pa ipak, ta ko je bi lo. Je li bi lo ka kve taj ne srod no sti iz me đu he mij skih ato ma, ko ji su se na plat nu sa sta vi li u for mu i bo ju, i du še ko ju on u se bi ima? Zar je mo glo da bu de, da ti ato mi ostva re ono što nje go va du ša mi sli − da ob i sti ne ono što ona sa nja? Ili po sto ji ka kva dru ga, uža sni ja ve za? On se stre se, ob u zet stra hom. Za tim se vra ti di va nu, le že i bo le snim uža som upre po gled u sli ku.

On ose ti da je sli ka, ipak, ne što uči ni la za nje ga. Ona ga je osve sti la da je pre ma Si bi li Vejn bio ta ko ne pra vi čan, ta ko svi rep. Ni je su vi še doc kan da se to po pra vi. Ona mu još mo že bi ti že nom. Nje go va ne i sti ni ta i ego i stič na lju bav mo gla je da ustuk ne pred jed nim vi šim uti ca jem, mo gla je da se pre tvo ri


u ple me ni ti ji žar, a por tret, što ga je Ba zil Hol vard na či nio, ne ka mu bu de vo đom kroz ži vot, ne ka mu bu de što je ne ki ma po bo žnost, ne ki ma sa vest, a svi ma na ma strah od Bo ga. Bi lo je sred sta va i za uspa vlji va nje gri že sa ve sti, le ka ri ja ko je su mo ral no ose ća nje mo gle ulju lja ti u san. Ali, ovo je oče vi dan sim bol po ni že nja u gre hu. Ovo je več no pri sut no ogle da lo pro-pa sti ko ju lju di do no se svo joj du ši.

Ot ku ca tri, pa če ti ri; pa još po la sa ta ob ja vi še zvo na, a Do-ri jan Grej se ne po ma če. On je po ku ša vao da umo ta u klup ko cr ve ne kon ce ži vo ta i da nji ma iz ve ze ka kvu ša ru; da na đe svoj put kroz kr va vo cr ve ni la vi rint stra sti, kroz ko ji ide mo. Ni je znao šta da či ni, šta da mi sli. Naj zad, se de za sto, na pi sa va-tre no pi smo de voj ci ko ju je ne ka da vo leo, pre kli nju ći je da mu opro sti, i pri znav ši da je bio su ma nut. On po kri stra nu za stra-nom di vljim re či ma ja da i još di vlji jim re či ma du šev nih mu ka. Po sto ji ras koš i u op tu ži va nju se be sa ma. Ka da sa mi se be ku-di mo, ose ća mo da ina če ni ko ne ma pra va da nas ku di. Is po-vest nas ot ku plju je od gre ha, ne sve šte nik. Ka da za vr ši pi smo, Do ri jan ose ti da mu je opro šte no. Na jed nom, ču se ku ca nje na vra ti ma, i on ču spo lja glas lor da Hen ri ja:

− Dra gi mla di ću mo ram da se vi dim s to bom. Pu sti me od-mah. Ne mo gu da tr pim, da se ta ko za tva raš.

On is pr va ne od go vo ri, već ću ta še. Ku ca nje ne pre sta de i po ja ča se. Da, bo lje je da lor da Hen ri ja pu sti unu tra i da mu ob ja sni da ho će da po ve de nov ži vot; da se pre pi re sa njim, ako je nu žno pre pi ra ti se, i da se ra sta vi od nje ga, ako je ra sta vlja-nje ne iz be žno. I sko či, žur no gur nu za klon pred sli ku i otvo ri vra ta.

− Ko li ko me sve to bo li − re če lord Hen ri, ušav ši. − Ali, ne smeš od vi še na to mi sli ti.

− Mi sliš li na Si bil Vejn?Na rav no − od go vo ri lord Hen ri, uva li se u jed nu sto li cu i

la ga no ski de svo je žu te ru ka vi ce. − Sa jed ne stra ne je uža sno;

ali, kri vi ca ni je do te be. Re ci mi je si li po sle pred sta ve išao iza ku li se, da se vi diš sa njom?

− Je sam.− Znao sam da je bi lo ta ko. Je si li joj pre ba ci vao?− Bio sam bru ta lan. Ha ri, skroz bru ta lan. Ali, sa da je sve

pro šlo. Ne ža lim ni šta od ono ga što se do go di lo. Po u či lo me je da se be bo lje po znam.

− Ah, Do ri ja ne, ta ko se ra du jem što ta ko stvar uzi maš! Bio me je strah da si se uto pio u gri žu sa ve sti i da ču paš svo ju le pu ko vr ča stu ko su.

− Sve sam to pro šao − re če Do ri jan Grej, ma šu ći ša vom i osmej ku ju ći se. − Sa da sam sa vr še no sre ćan. Sad bar znam šta zna či sa vest. Ona ni je ono što si mi ti re kao. Ona je naj bo-žan stve ni je u na ma. Ne isme vaj je, Ha ri, ni kad vi še − bar ne pre da mnom. Ho ću da bu dem do bar. Ne mo gu da pod ne sem po mi sao da imam rđa vu du šu.

− Div na li je ta estet ska osno vi ca mo ra la, Do ri ja ne! Če sti-tam ti! Ali, ka ko mi sliš po če ti s ti me?

− Uze ću Si bi lu Vejn za že nu.− Si bi lu Vejn za že nu! − uz vik nu lord Hen ri, di že se i po-

gle da ga ne iz mer no za ču đe no. − Ali, dra gi Do ri ja ne...− Da, Ha ri, znam šta ćeš re ći. Ma kar što ru žno o bra ku.

Ne moj. Ne moj mi ni kad vi še go vo ri ti ta kve stva ri. Pre dva da-na za mo lio sam Si bi lu, da me uzme za mu ža. Ne ću da pre kr-šim da tu reč. Ne ka mi bu de že na.

− Ne ka ti bu de že na! Do ri ja ne!... Zar ni si do bio mo je pi-smo? Ju tros sam ti pi sao i po slao sam pi smo po jed nom no-sa ču.

− Tvo je pi smo? Ah, da, se ćam se. Ni sam ga još pro či tao, Ha ri. Bo jao sam se da ne bu de u nje mu ne če ga što mi se ne bi svi de lo. Ti svo jim epi gra mi ma raz di reš ži vot u ko ma de.

− Pa... ti ni šta ne znaš?− Šta ho ćeš da ka žeš?


Lord Hen ri pro đe kroz so bu, za tim se de po red Do ri ja na Gre ja, uze ga za obe ru ke i čvr sto ih ste že.

− Do ri ja ne − re če on − mo je pi smo... ne moj se upla ši ti... tre ba lo ti je re ći, da je Si bi la Vejn mr tva.

Krik bo la ote se sa mla di će vih usa na. On iš ču pa svo je ša ke iz sti ska lor da Hen ri ja i sko či.

Mr tva! Si bi la mr tva! Ni je isti na! To je stra šna laž! Ka ko smeš to da ka žeš?

− Su šta je isti na, Do ri ja ne − re če lord Hen ri. − Svi su ju tar nji li sto vi do ne li tu vest. Ja sam ti od mah pi-

sao i za mo lio te da ni ko ga ne pri miš dok ja ne do đem. Na rav no da mo ra bi ti uvi đa ja, i ti u nj ne smeš bi ti ume šan. Na taj na čin lju di u Pa ri zu po sta ju ju na ci ma da na. Ali, u Lon do nu su lju di pu ni pred ra su da. Ov de ne vre di ni kad po či nja ti skan da lom. Tre ba ga pri ču va ti, da bi sta rost uči ni li za ni mlji vi jom. Dr žim da u po zo ri štu ne zna ju tvo je ime? Ako je ta ko, on da je sve do-bro. Da li je ko god vi deo da si oti šao k njoj, u nje nu so bu? To je va žna tač ka.

Ne ko li ko tre nu ta ka Do ri jan ne od go vo ri. Bio je nem od uža sa. Naj zad pro mu ca pri gu še nim gla som: − Uvi đaj, ve liš, Ha ri! šta mi sliš ti me? Da ni je Si bi la...? O, Ha ri, ne mo gu da pod ne sem! Ta, go vo ri br zo, re ci mi sve od jed nom!

− Ja ne sum njam, da ni je bio slu čaj, Do ri ja ne, iako se pu-bli ci mo ra ta ko stvar pred sta vi ti. Iz gle da da je svo joj maj ci, u či jem je dru štvu iz i šla iz po zo ri šta u je da na est i po ča so va, ka za la da je ne što za bo ra vi la. Maj ka je ne ko vre me če ka la na nju; ali, ona vi še ni je si šla. Naj zad su je na šli mr tvu na po du u nje noj gar de ro bi. U ne pa žnji uze la je ne što šta bi lo od onih uža snih stva ri ko je se u po zo ri štu upo tre blja va ju. Ne znam šta je bi lo, ali ili je bi lo u to me pru ske ki se li ne ili olo va. Či ni mi se da je pru ska ki se li na, jer iz gle da da je od mah umr la.

− Ha ri, Ha ri, to je uža sno! − vik nu mla dić.− Da; raz u me se da je ve o ma tra gič no; ali, ti se mo raš po-

bri nu ti da ne bu deš u to uple ten. U “Stan dar du” sam pro či tao da joj je bi lo osam na est go di na. Bio bih go tov da ve ru jem da je bi la još mla da. Iz gle da la je sa svim kao de te i či ni lo se da ta-ko ma lo raz u me po zo ri šnu igru. Do ri ja ne, taj do ga đaj ne sme to li ko da te uz bu đu je. Mo raš po ći sa mnom na ve če ru, a po sle će mo opet ma lo u ope ru. Pa ti pe va, sav će svet bi ti u ope ri. Imaš me sto u lo ži mo je se stre. Bi će ne ko li ko zgod nih že na sa njom.

− Ta ko sam da kle ja ubio Si bi lu Vejn − re če Do ri jan Grej po la za se be − ta ko iz ve sno ubio, kao da sam joj no žem gr lo pre re zao. A ru že su, sve mu to me upr kos, ipak isto to li ko mi-le. Pti ce u mo joj ba šti baš sad pe va ju ta ko ve se lo. A da nas ću s to bom ve če ra ti, pa ići u ope ru, a po sle ve ro vat no gde god i su pi ra ti. Ka ko je ži vot do kraj no sti dra ma ti čan! Da sam sve to pro či tao u ka kvoj knji zi, či ni mi se da bi me ras pla ka lo. Ova ko, po što se odi sta do go di lo, po što se me ni do go di lo, isu vi še iz gle-da čud no va to za su ze. Ov de le ži pr vo va tre no lju bav no pi smo, ko je sam u svom ži vo tu na pi sao. Čud no va to, da je mo je pr vo lju bav no pi smo upu će no jed noj po koj ni ci. Da li još što ose ća ju ta ću tlji va be la stvo re nja, ko ja na zi va mo mr tvi ma? To bih hteo da znam Si bi la! Mo že li ona da ose ća, da zna, da slu ša? O Ha ri, ka ko sam je ne kad vo leo. Či ni mi se da su ota da pro te kle či ta ve go di ne. Ona mi je bi la sve. On da je do šlo to uža sno ve če... je li to odi sta ju če bi lo... kad je ona ko rđa vo igra la i go to vo mi sr ce ras po ri la? Sve mi je ob ja sni la. Bi lo je stra šno pa te tič no. Ali, ni naj ma nje me ni je dir nu la. Mi slio sam da je po vr šno stvo re nje. On da se od jed nom do go di lo ne što što me je upla ši lo. Ne mo gu ti re ći šta; ali, bi lo je gro zno. Od lu čio sam da se vra tim k njoj. Ose ćao sam da sam joj na žao uči nio. A ona je mr tva. Bo že moj! Bo že moj! Šta da ra dim, Ha ri? Ti ne znaš u ka kvoj sam opa-sno sti, i ne ma ni če ga što bi mo glo da me sa ču va! Da to uči ni zbog me ne! Ona ni je ima la pra va da se ubi je. To je bi lo sa mo-lju blje sa nje ne stra ne.


− Dra gi moj Do ri ja ne − od vra ti lord Hen ri, iz va di ci ga re tu iz svo je ta ba ke re i zlat nu ku ti ju za pa li drv ca − je di ni put, ko-jim ne ka že na mo že da po pra vi čo ve ka, je ste da mu ta ko ko re-ni to do sa đu je, da on iz gu bi sva ku vo lju za ži vot. Da si se tom de voj kom ože nio, po stao bi bed nik. Ti bi sa njom, na rav no, pri ja telj ski po stu pao. Pre ma lju di ma ko ji nam ni šta ne zna če mo že mo uvek bi ti pri jat ni. Ali, ona bi br zo pro klju vi la, da si ti pot pu no rav no du šan pre ma njoj. A kad ne ma šta da pri me ti na svo me mu žu, ona ili po či nje da se stra šno za pu šte no ode va, ili no si su vi še ele gant ne še ši re, ko je pla ća muž... dru ge že ne. O so ci jal nom ne skla du, ko ji bi bio to li ko ve li ki, ne ću da go vo rim; ja na to ne bih pri stao i, uve ra vam te, ce la ta stvar u sva kom slu ča ju bi la bi skroz i skroz pro ma še na.

− Mo že bi ti − re če mla dić po lu gla sno, še ta ju ći go re-do le po so bi, stra šno bled u li cu. − Ali, ja sam to dr žao za svo ju du-žnost. Ni je mo ja kri vi ca što me je ova uža sna tra ge di ja spre či la da uči nim što je bi lo pra vo. Se ćam se da si ti jed nom re kao, da ima ne čeg sud bo no snog u do brim na me ra ma − do la ze su vi še doc kan. Ta ko je odi sta bi lo sa mo jom.

− Do bre na me re su ne ko ri sni po ku ša ji da se uti če na pri-rod ne za ko ne. One po ti ču iz či ste su je te. Re zul tat im je ni šta. S vre me na na vre me da ju nam one ne ku vr stu pri jat nog na-dra ža ja, ko ji ima iz ve sne ča ri za sla be lju de. To je sve što se u nji ho vu ko rist mo že re ći. One su pro sto če ko vi, ko je lju di upu-ću ju na is pla tu ban ci, kod ko je ne ma ju svo ga ra ču na.

− Ha ri − uz vik nu Do ri jan Grej, pri šav ši i sed nuv ši do nje-ga − za što ja ovu tra ge di ju ne mo gu da ose tim to li ko, ko li ko bi tre ba lo? Ne ve ru jem da sam bez sr ca. Ili sma traš da sam ta kav?

− Ti si za po sled njih če tr na est da na uči nio su vi še mno go lu do sti, da bi imao pra va da se ta kvim sma traš, Do ri ja ne − od-go vo ri lord Hen ri, uz svoj blag, me lan ho lič ni osme jak.

Mla dić na bra če lo.− To mi se ob ja šnje nje ne do pa da − od go vo ri on − ali, ra du-

jem se što me ne sma traš za čo ve ka bez sr ca. Ja to ni ka ko ni-sam. Ja znam da ni sam bez sr ca. Pa, ipak, mo ram da pri znam, ovo što se do go di lo ne ti šti me ko li ko bi tre ba lo. Iz gle da mi kao da je neo bi čan za vr še tak ne kog neo bič nog ko ma da, ko ji ima svu le po tu grč ke tra ge di je, pu ne uža sa, tra ge di je u ko joj sam sam igrao jed nu va žnu ulo gu, ali u ko joj ni sam ja ra njen.

− Pi ta nje je ve o ma za ni mlji vo − re če lord Hen ri, ko ji je na-la zio pri jat nog uži va nja u igri sa ne sve snim ego i zmom ovo ga mla di ća − oso bi to za ni mlji vo! Ja bih re kao da pra vo tu ma če-nje ova ko gla si: če sto se do ga đa da se stvar ne tra ge di je ži vo ta zbi va ju ta ko ne u met nič ki, da nas mu če svo jom gru bom že-sti nom, svo jim ru žnim ne do stat kom be li ne, svo jom sme šnom be smi sle no šću i od su stvom sve ga stil skog. One na nas uti ču kao sva ka obič na stvar. One de lu ju na nas go lom, bru tal nom si lom, i mi se pro tiv to ga bu ni mo. Ali, po ne kad se upli će u naš ži vot ka kva tra ge di ja, ko ja u se bi kri je umet nič ke ele men te le po te. Ako su ti ele men ti le po te isti ni ti, on da se ce la stvar obra ća je di no na šem smi slu za dram ski uti sak. Mi od jed nom opa ža mo da već odav no ni smo igra či, već gle da o ci ko ma da. Ili, bo lje re če no, mi smo i jed no i dru go. Mi po sma tra mo sa mi se be, i le po ta pri zo ra nas oča ra va. Šta se u ovom tvom slu ča ju odi sta od i gra lo? Ne ko se ubio iz lju ba vi pre ma te bi. Vo leo bih da sam ja imao ta kav do ži vljaj. On bi mi za osta tak ži vo ta ulio lju ba vi za lju bav. Lju di ko ji su me ne obo ža va li − njih ni je bi lo ta ko mno go − hte li su svi umor no da ži ve da lje, du go vre me-na, po što sam se ja već pre stao za ni ma ti za njih, ili za me ne. Po ru žne li su i ugo ji li se, i kad ih sret nem od mah po či nju sa uspo me na ma. Stra šno je žen sko pam će nje! Ka ko je to gro zno! I ko li ka se is traj nost du ha u to me ogle da! Tre ba bo ju ži vo ta sa kri ti, ali ne tre ba se ni kad se ća ti nje go vih po je di no sti. Po je-di no sti su uvek pro stač ke.


− Mo ram da po sa dim mak u svo joj ba šti – uz dah nu Do ri-jan.

− Ni je nu žno − od go vo ri mu drug. − ži vot ima pu ne ru ke ma ka za nas. Na rav no, stva ri se kad što odu go vla če. Jed nom sam pre ko ce le se zo ne no sio sa mo lju bi či ce, kao ne ku umet-nič ku ža lost za jed nom ro man som, ko ja ni je hte la da umre. Naj zad je ipak umr la. Ne se ćam se vi še šta je ubi lo. Mi slim da je to uči ni la na me ra da mi ceo svet pri ne se na žr tvu. Ti su tre nu ci uvek uža sni. Oni nas is pu nja va ju uža si ma več no sti. Pa... le po. Ho ćeš li mi ve ro va ti? Pro šle ne de lje se deo sam kod le di Ham ša jr za ruč kom po red do tič ne da me ko ja je sva ka ko gle da la i na va lji va la da ce lu stvar ob no vi, te ju je is pri ča la, is-ko pa la pro šlost i uz bu di la bu duć nost. Ja sam ce lu tu isto ri ju bio sa hra nio pod jed nu ale ju nar ci sa. Ona ju je po no vo iz vu kla i uve ra va la me da sam joj ži vot uni štio. Mo ram pri zna ti da je ona stra šno mno go je la, te se ni sam ni naj ma nje bo jao. Ali, ko li ko je ne u ku sno sti po ka za la. Je di na draž pro šlo sti le ži u nje noj pro šlo sti. Ali, že ne ni ka da ne zna ju, kad je za ve sa pa la. Uvek bi one hte le još ne ki še sti čin, i ma da ko mad vi še ni je ni naj ma nje za ni mljiv, one že le da ga pro du že. Ka da bi smo stva ri pu sti li da idu ka ko idu, sva ka bi se ko me di ja za vr ši la tra gič no, i sva ka tra ge di ja za vr ši la bi se naj zad la kr di jom. Že ne su ča-rob no umet nič ke, ali ne ma ju smi sla za umet nost. Ti si sreć ni ji od me ne. Uve ra vam te Do ri ja ne: za me ne ni jed na že na me đu oni ma ko je sam po zna vao ne bi uči ni la što je Si bi la Vejn za te be uči ni la. Obič ne že ne uvek na đu ute he. Ne ke to či ne ti me što uda re u sen ti men tal ne bo je. Ne ve ruj ni kad že ni ko ja no si lju bi ča stu bo ju, ma u ko jem do bu bi la, ili že ni ko ja je pre šla tri de set pe tu a vo li ru ži ča ste tra ke! To je uvek znak da ima ju ne ku pro šlost. Dru ge na đu ve li ke ute he u to me što od jed nom ot kri ju do bre stra ne svo jih mu že va. Ali, one sa ta kvim po no-som tu ra ju pod nos svo ju brač nu sre ću, kao da je to naj mi li ji greh. Ne ke opet na đu ute he u ve ri. Taj ne re li gi je ima ju svu

draž aši ko va nja, re kla mi je jed nom jed na že na, i me ni je to ra zu mlji vo. Osim to ga, ni šta ne mo že po di ći su je tu ne kog čo-ve ka kao kad mu se ka že da je gre šan. Sa vest pak sve či ni ego i-sti ma. Da, bes kraj ni su na či ni na ko ji že ne u mo der nom ži vo tu na đu ute he. O naj va žni joj ni sam još ni go vo rio!

− Ko ja je? − upi ta mla dić ra stro je no.

− O, ta ute ha je naj o bič ni ja. Kad iz gu bi svog, ne ka uzme obo ža va o ca dru ge že ne. U do brom dru štvu to že nu uvek ope-re. Ali, odi sta, Do ri ja ne, ko li ko je Si bi la Vejn mo ra la bi ti druk-či ja že na od onih ko je sre će mo. Ima za me ne ne če ga le pog u nje noj smr ti. Ra du jem se da ži vim u jed nom ve ku, u ko me se ta kva ču da do ga đa ju. Ona nas po u ča va ju da ve ru je mo u stvar-nost onih stva ri ko ji ma se svi mi igra mo, na pri mer u ro man-ti ku, strast i lju bav.

− Ja sam bio stra šno svi rep pre ma njoj. Ti to za bo ra vljaš.

− Ja se bo jim, da svi re post, pra vu svi re post ce ne že ne iz-nad sve ga osta log. Nji ni su na go ni čud no pri mi tiv ni. Mi smo ih eman ci po va li; one sve mu upr kos osta ju ro bi nje ko je svoj po gled upi ru u go spo da ra. One ho će da se nad nji ma vla da. Ja ne sum njam da si bio sja jan. Ni sam te ni ka da vi deo istin ski i skroz u lju ti ni; ali, mo gu da za mi slim ka ko si dra že sno iz gle-dao. Naj zad, pre kju če si mi ka zao ne što, što mi se on da uči ni lo fan ta stič no; ali, sa da vi dim da je bi lo pot pu no isti na. U to me je ključ ce le stva ri.

− Šta je bi lo, Ha ri?

− Re kao si mi, da u tvo jim oči ma Si bi la Vejn pred sta vlja sve ju na ki nje ro man ti ke − jed ne je ve če ri De zde mo na, dru ge Ofe li ja; umi re kao Ju li ja, da se opet pro bu di kao Imo gen.

− Ona se vi še ni kad ne će pro bu di ti − za je ca mla dić i za ro ni li ce u ša ke.

− Da, ni ka da se vi še ne će pro bu di ti. Ona je od i gra la svo ju po sled nju ulo gu. Ali, na tu usa mlje nu smrt u onoj bed noj gar-


de ro bi ne smeš dru ga či je mi sli ti ne go kao na ne ki ču dan, neo-bi čan od lo mak iz tra ge di je ka kvo ga pi sca iz vre me na kra lja Džem sa, kao na ne ku div nu sce nu od Veb ste ra, For da ili Si ri la Ter ne ra. Ta de voj ka ni je ni kad istin ski ži ve la, pa ni je istin ski ni umr la. Bar je za te be ona bi la sa mo san, du ša ko ja je pro-la zi la Šek spi ro vim ko ma di ma i njih svo jim bi ćem ukra ša va la, fru la u ko joj je Šek spi ro va mu zi ka pu no i ra do sno zvo ni la. U tre nut ku ka da se do ta kla stvar nog ži vo ta, ona ga je upro pa sti-la, i on je nju upro pa stio, i ta ko je ona pro šla. Opla kuj Ofe li ju, ako ho ćeš. Po spi gla vu pe pe lom, što je Kor de li ja bi la ugu še na. Pro ku ni ne be sa što je Bra ban ci je va kćer umr la. Ali, ne ra si paj su ze ra di Si bi le Vejn. Ona je bi la ma nje stvar na od svih njih.

Na sta ću ta nje. Smr ka va lo se u so bi. Bez gla sno, sre br nim sto pa ma, uvu ko še se ave ti iz ba šte. Bo je stva ri po sta do še ble-đe.

Po sle iz ve snog vre me na, Do ri jan Grej di že gla vu. − Ti si me i me ni sa mom ob ja snio, Ha ri − re če on kao sa uz da hom olak ša nja. − Ja sam ose ćao sve što si ti re kao, ali sam se ma lo pla šio od to ga i ni sam sam bio na či sto. Ka ko me do bro po zna-ješ! Ali, da ne go vo ri mo vi še o to me šta se do go di lo. To je bio ču dan opit. To je sve. Hteo bih zna ti pri pre ma li mi ži vot još ta ko što čud no va to.

− Ži vot ti je sve i sva šta pri pre mio, Do ri ja ne. Ne ma to ga što ti sa svo jom iz van red nom le po tom ne bi mo gao da uči niš.

− Ali, pret po sta vi, Ha ri, da omr ša vim, da osta rim, da do bi-jem bo re. Šta on da?

− Ah, on da − re če lord Hen ri i di že se da ide − on da ćeš se, dra gi moj Do ri ja ne, mo ra ti bo ri ti za svo je po be de. Sa da one sa me do la ze k te bi. Ne, ti mo raš da sa ču vaš svoj do bar iz gled. Mi ži vi mo u jed nom vre me nu ka da lju di su vi še či ta ju, da bi bi li mu dri, i su vi še mno go mi sle, da bi bi li le pi. Mi ne mo že mo bez te be. A sa da bi bo lje ura dio da se pre o bu češ i od ve zeš u klub! I ova ko smo već za ka sni li.

− Ra di je ću te po tra ži ti u ope ri, Ha ri. Su vi še se ose ćam ne-ras po lo žen za je lo. Ko ji je broj lo že tvo je se stre?

− Či ni mi se, dva de set se dam. Nje no ime sto ji na vra ti ma. Ali, žao mi je, što ne ćeš da ve če raš sa mnom.

− Ne mam vo lje za je lo − re če Do ri jan ra stro je no. − Ali, ja sam ti bes kraj no za hva lan na sve mu što si mi re kao. Ti si sva-ka ko moj naj bo lji pri ja telj. Ni ko me ni je ta ko raz u meo kao ti.

− Mi smo tek na po čet ku na šeg pri ja telj stva, Do ri ja ne − od go vo ri lord Hen ri, sti ska ju ći mu ru ku. − Zbo gom! Na dam se da ću te vi de ti pre de vet i po. Ne za bo ra vi da Pa ti pe va.

Ka da se vra ta za njim za tvo ri še, Do ri jan Grej za zvo ni i po-sle ne ko li ko ča sa ka po ja vi se Vik tor sa lam pa ma i spu sti za ve-se. On je ne str plji vo če kao da slu ga iza đe. Iz gle da lo mu je da se slu ga oko sva če ga bes kraj no du go ba vi.

Tek što ovaj izi đe iz so be, Do ri jan Grej jur nu za klo nu i ot-klo ni ga. Ne, sli ka se vi še ni je pro me ni la. Ona je o smr ti Si bi le Vejn bi la oba ve šte na pre nje ga sa mog. Ona je zna la do ga đa je ži vo ta čim su se zbi va li. Gre šna svi re post ko ja je kri vi la ne žne li ni je usa na, po ja vi la se u istom tre nut ku, ka da je de voj ka po-pi la otrov. Ili je sam por tret mo žda bio rav no du šan pre ma is-ho du? Da ne pri ma on pro sto zna nju ono što se u du ši do ga đa? To je že leo da zna, i na dao se da će ma ka da svo jim sop stve nim oči ma vi de ti ka ko se pro me na vr ši; i na je ži se pri toj na di.

Jad na Si bi la! Ka ko je ču dan bio taj ro man! Ona je če sto glu mi la smrt na bi ni. I sa da se smrt i nje ko snu la i od ne la je so bom. Ka ko li je od i gra la tu uža snu po sled nju sce nu? Da li ga je pro kli nja la umi ru ći? Ne; ona je umr la od lju ba vi za njim; i lju bav tre ba od sa da da bu de sve ta za nje ga. Žr tvom svo ga ži-vo ta, ko ju je pri ne la, ona je sve po ka ja la. On ne će vi še da mi sli na ono što mu je ona one uža sne ve če ri u po zo ri štu pri re di la. Ka da bu de o njoj raz mi šljao, se ća će je se sa mo kao jed ne tra-gič ne fi gu re, ko ja je bi la po sla ta na po zor ni cu sve ta, da po ka-že uz vi še nu stvar nost lju ba vi. Div na tra gič na fi gu ra? Su ze mu


na vre še na oči ka da po mi sli na njen de tinj ski lik, na nje ne dra-že sne fan ta stič ne po kre te i nje nu sjaj nu ljup kost. On ih žur no zbri sa i po no vo po gle da u sli ku.

On je ose ćao da je do šlo vre me da bi ra. Ili je iz bor već uči-njen? Da, ži vot je za nje ga od lu čio − ži vot i nje go va sop stve na ra do zna lost pre ma ži vo tu. Ve či tu mla dost, bes kraj ni žar, pre-fi nje na i ta jan stve na uži va nja, neo b u zda ne ra do sti i još neo b-u zda ni je po ro ke − sve će to on ima ti. Sli ka će sa mo no si ti te ret nje go ve sra mo te: to je sve.

Ne ki ose ćaj bo la ote mu se pri po mi sli na una ka ža va nje, ko je će pod no si ti div no li ce na plat nu. Jed nom pri li kom je, de ti nja sto po dra ža va ju ći Nar ci sa, po lju bio, ili se uči ni kao da lju bi na sli ka ne usne, ko je se sad ta ko svi re po osme hu ju na nje ga. Ko li ko je ju ta ra pro veo pred sli kom, di ve ći se svo joj le-po ti; po ne kad mu je iz gle da lo da se za lju bio u sli ku. Zar će se ona sad me nja ti pri sva koj ću di ko joj bi se on po dao? Ho će li po sta ti gad na, od vrat na stvar, ko ja se mo ra kri ti u za tvo re nom pro sto ru, da le ko od sun ca, ko je je ta la sa stu di vo tu nje go ve ko-se ta ko če sto još sjaj ni je zla ti lo? O ja da, o ja da!

U jed nom tre nut ku si nu mu mi sao da se po mo li i da pre kli-nje... da se pre ki ne taj uža sni od nos iz me đu nje ga i sli ke. On se pro me nio ra di jed ne mo li tve; mo žda bi se mo li tvom mo glo po sti ći da se vi še ne me nja. Pa, ipak, ko bi se, ko ji ma kar ne-što raz u me od ži vo ta, od re kao mo guć no sti da osta ne več no mlad, ma ko li ko da je po mi sao na tu mo guć nost fan ta stič na i ma ko li ko da je op te re će na sud bo no snim po sle di ca ma? Osim to ga, je li to u nje go voj vla sti? Zar je odi sta mo li tva bi la uzrok pro me ni? Zar sve mu ovo me ne bi mo gao da se na đe ka kav čud no vat na uč ni uzrok? Ako mi šlje nje mo že da uti če na ži va bi ća, zar ono ne bi mo glo uti ca ti i na mr tve i neo r gan ske stva-ri? Da, zar čak i bez mi sli, i bez sve sne že lje, ne bi mo gle stva ri ko je le že iz van nas vi bri ra ti u skla du sa na šim ras po lo že njem i na šim stra sti ma, zar atom ne bi mo gao da do zi va atom u taj-

noj lju ba vi ili u čud nom srod stvu? Ali, uzrok ne ma va žno sti. Ni kad vi še ne že li on da mo li tva ma is ku ša vi še si le. Ako je sli ci su đe no da se me nja, ne ka se me nja. Sa mo to. Če mu udu blji-va ti se u to?

Jer, odi sta, mo že bi ti uži va nje po sma tra ti sli ku. On će bi ti u sta nju da svoj duh pra ti u taj na me sta. Ne ka mu ta sli ka bu-de ma gič no ogle da lo. Kao što mu je po ka za la ka kvo je nje go vo te lo, ta ko će mu po ka za ti ka kva mu je du ša. I ka da za sli ku već bu de na stu pi la zi ma, Do ri jan Grej će još bi ti ta mo gde pro le će tre pe ri na gra ni le ta. Ka da se bu de iz gu bi la krv sa li ca na sli ci i osta vi la za so bom ble du kreč nu ma sku sa olov nim oči ma, on će još uvek bi ti ča rob no mlad. Ni je dan cvet nje go ve ljup ko sti ne sme ni kad uve nu ti. Ni jed no bi lo nje go vog ži vo ta ne sme ni-kad pre sta ti da ku ca. Kao bo go vi Grč ke, on će bi ti sna žan, brz i ve seo. Sta ga se ti če ka kva će sud ba sti ći nje gov lik na plat nu? Ne ka on osta ne ne po vre đen. U to me je sve.

On na me sti za klon opet na svo je me sto pred sli kom, sme-ška ju ći se, i ode u svo ju spa va ću so bu, gde ga je slu ga već oče-ki vao. Sat doc ni je, na la zio se u ope ri, i lord Hen ri se na sla njao na na slon nje go ve sto li ce.


GLA VA IX

Ka da je idu ćeg da na se deo za do ruč kom, uđe u so bu Ba zil Hol vard.

− Ta ko mi je mi lo što sam te za te kao, Do ri ja ne − re če on ozbilj no. − Si noć sam do la zio; ali, re kli su mi da si u ope ri. Na rav no, znao sam da to ne mo že bi ti. Ali, žao mi je bi lo što ni si osta vio ko ju reč, da znam ku da si za i sta oti šao. Pro veo sam gro znu noć i go to vo sam se bo jao da bi za jed nom mo gla do ći i dru ga tra ge di ja. Tre ba lo je da mi po ša lješ br zo jav čim si do znao. Ja sam sa svim slu čaj no o stva ri sa znao iz jed nog po-znog iz da nja “Glo ba”, što mi je u klu bu do šao u ru ke. Od mah sam po žu rio ova mo, i bio sam ne sre ćan što te ni sam na šao. Ne mo gu ti is ka za ti, ko li ko me je stvar po tre sla. Znam, ko li ko ti mo raš pa ti ti. Ali, gde si bio? Je si li išao da se vi diš sa nje nom maj kom? Bi lo mi je pa lo na pa met da li da te ta mo po tra žim. U no vi na ma je bi la nje na adre sa. Ne gde na Ju sti Ro u du, je li? Ali, bo jao sam se da ne bu dem su vi šan u bo lu, ko ji ne bih mo-gao da ubla žim. Jad na že na! U ka kvom sta nju mo ra ona bi ti! Pa još nje no je di no de te! Šta li je ona re kla na sve to?

− Dra gi moj Ba zi le, ot ku da bih ja to znao? − upi ta Do ri jan Grej, pi ju ći ma le gu tlja je ne kog ble do žu tog vi na iz jed ne div ne tr bu ša ste ve ne ci jan ske ča še, ukra še ne zlat nim ven cem. − Ja sam bio u ope ri. Šte ta što i ti ni si bio. Pr vi put sam vi deo le di Gven do lin, Ha ri je vu se stru. Bi li smo u nje noj lo ži. Ona je sa-vr še no dra že sna; a Pa ti je bo žan stve no pe va la. Ne go vo ri mi o ne pri jat nim stva ri ma. Ka da se o ne koj stva ri ne go vo ri, on da ona ni kad ni je ni bi la. Ha ri ve li da stva ri ma sa mo iz raz da je ži vo ta. Mo gu sa mo to li ko da pri me tim da ona ni je bi la je di no de te te že ne. Ima ona i si na, kra snog deč ka, ka ko iz gle da. Ali,

ni je glu mac. Mor nar je, ili ta ko što god. A sad mi pri čaj o se bi i... šta sa da sli kaš?

− Išao si u ope ru? − re če Hol vard sa svim ti him gla som, u ko me je bio od jek bo la. − Išao si u ope ru dok je Si bi la Vejn le ža la na mr tvač kom od ru u ka kvoj bed noj so bi? I ti mo žeš da mi pri čaš o dru gim dra že snim že na ma i ka ko je bo žan stve-no pe va la Pa ti, a de voj ka ko ju si vo leo još ni je na šla po ko ja u gro bu u ko me će po či va ti? O, čo ve če, ko li ko gro zo ta još če ka nje no ma lo be lo te lo!

− Pre sta ni, Ba zi le! Ne ću da slu šam! − uz vik nu Do ri jan, sko čiv ši na no ge. − Ne smeš mi go vo ri ti o tim stva ri ma. Što je bi lo, bi lo je. Što je pro šlo, pro šlo je.

− Ju če ra šnji dan zo veš pro šlo šću?Ka kve ve ze ima sa tim tok vre me na: Sa mo ogra ni če nim

lju di ma tre ba či ta va go di na da se oslo bo de po tre ba. Čo vek ko ji so bom go spo da ri mo že da uči ni kraj bo lu istom br zi nom ko jom iz mi šlja no vo uži va nje. Ne mam vo lje da se pre dam na mi lost svo jim ose ća nji ma. Ja ho ću da se nji ma ko ri stim, da im se ra du jem i da upra vljam nji ma.

− Do ri ja ne, to je gro zno! Ne što te je sa vr še no iz me ni lo. Iz-gle daš sa svim kao onaj div ni mla dić ko ji je sva ki dan do la zio u moj ate lje da ga por tre ti šem. Ali, ti si ta da bio jed no sta van, pri ro dan, ne žan. Bio si naj či sti je stvo re nje na sve tu. Sa da ne znam šta je s to bom. Go vo riš kao da ne maš ni sr ca, ni sa ža lje-nja. Sve je to Ha ri jev uti caj. Vi dim.

Mla dić po cr ve ne, pri đe pro zo ru i po gle da ča skom na ze le ni sjaj ni vrt, po sut sun cem.

− Ja imam Ha ri ju mno go to ga da za hva lim − od go vo ri on naj zad − vi še ne go li te bi. Ti si me sa mo na u čio su je ti.

− Za to sam i ka žnjen, Do ri ja ne... ili ću jed no ga da na tek bi ti ka žnjen.

− Ne raz u mem šta ho ćeš da ka žeš, Ba zi le! – uz vik nu on i okre te se. − Ne znam šta ho ćeš. Šta ho ćeš?


− Ho ću Do ri ja na Gre ja, ona kvog ka kvog sam ga sli kao − re če umet nik tu žno.

− Ba zi le − re če mla dić, pa mu pri đe i po lo ži ru ku na nje go-vo ra me. − Ju če ka da sam do znao da se Si bi la Vejn ubi la...

− Ubi la se! Bla gi Bo že! Je li to ne sum nji vo? – uz vik nu Hol-vard i po gle da ga sa uža som.

− Dra gi moj Ba zi le! Ti valj da ne mi sliš da je to bi la pu ka slu čaj nost? Iz ve sno je da se ubi la.

Sta ri ji čo vek po kri li ce ša ka ma.− Ka ko je gro zno − pro šap ta on i stre se se od uža sa.− Ne − re če Do ri jan Grej − ne ma tu ni če ga gro znog. Ovo

je jed na od ve li kih ro man tič nih tra ge di ja na še ta vre me na. Po-zo ri šni svet vo di po pra vi lu naj go ri ži vot. Oni su do bri mu že vi ili ver ne su pru ge, ili ma šta ta ko do sad no. Znaš šta mi slim... Gra đan ske vr li ne i to me slič no. Ka ko je Si bi la bi la druk či ja! Ona je uvek bi la ju na ki nja. Po sled nje ve če ri ka da je igra la − one ve če ri kad si je ti vi deo − igra la je lo še, jer je bi la po zna la stvar nost lju ba vi. Ka da je po zna la nje nu ne stvar nost, ona je umr la, kao što bi Ju li ja umr la. Ona je po no va pre šla u sfe ru umet no sti. Ima ne če ga mu če nič kog kod nje. U nje noj smr ti je sva pa te tič na iz li šnost mu če ni štva I sva nje go va bes cilj na le-po ta. Ali, ka ko re koh, ne tre ba da mi sliš da ja ni sam pa tio. Da si ju če na i šao u iz ve snom tre nut ku − oko pet i po ili oko če tvrt do šest − za te kao bi me u su za ma. Cak ni Ha ri, ko ji je bio tu, ko ji mi je stvar no no vost i do neo, ni je znao šta sam pro ži veo. Ja sam ne is ka za no pa tio. On da je pro šlo. Ne mo gu da po na-vljam svo ja ose ća nja. Ni ko to ne mo že osim sen ti men tal ni lju-di. A ti si uža sno ne pra vi čan, Ba zi le. Do šao si da me te šiš. To je ve o ma le po od te be. Na la ziš me ute še nog − i lju tiš se! Zar to pri li či čo ve ku od sa u če šća. Ti me pod se ćaš na jed nu pri ču Ha ri je vu o iz ve snom čo ve ko ljup cu ko ji je dva de set go di na svo-ga ži vo ta utro šio na po ku ša je da is ko re ni ne znam ko je zlo ili ne ki ne pra ve dan za kon − za bo ra vio sam šta. Na kra ju kra je va

do bio je što je hteo i ni šta se ni je mo glo da srav ni sa nje go vim raz o ča re njem. Pro sto ni je imao vi še šta da ra di, umi rao je od do sa de i po stao ne po pra vljiv čo ve ko mr zac. Pre ma to me, dra gi moj Ba zi le, ako odi sta ho ćeš da me ute šiš, bo lje je da me po u-čiš da za bo ra vim što je bi lo ili da to po sma tram sa umet nič kog gle di šta. Zar ni je Go tje imao obi čaj da pi še o “Con so la tion des arts”. Se ćam se da sam u tvom ate ljeu jed nom na šao jed nu ma lu knji gu u per ga ment skom po ve zu i u njoj tu div nu reč. Da, ni sam vi še kao onaj mla dić (o ko me si mi ti go vo rio, ka da smo za jed no bi li u Mar lou) ko ji je imao obi čaj da pri ča ka ko žu ti atlas do no si ute hu za sve ne sre će i ja de u ži vo tu. Ni sam ta kav. Ja vo lim le pe stva ri, ko je mo že mo do tak nu ti, i uze ti u ru ku. Sta ri bro kat, ze le na bron za, la ko va ni pred me ti, re za na slo no va kost, iz vr stan na me štaj, ras koš, pom pa, iz sve ga se to-ga mo že mno go iz vu ći. Ali, još mi je vi še sta lo do umet nič ko ga tem pe ra men ta, ko je ove stva ri ima ju ili ot kri va ju. Po sta ti gle-da o cem vla sti tog ži vo ta, kao što Ha ri ka že, zna či iz be ći pat nje ži vo ta. Znam da se ču diš što ta ko go vo rim. Ti ni si za pa zio ka ko sam se ja raz vio. Bio sam deč ko, ka da smo se upo zna li. Sa da sam čo vek. Imam no vih stra sti, no vih mi sli, no vih ide ja. Po-stao sam dru gi, ali me ti zbog to ga ne smeš ma nje vo le ti. Pro-me nio sam se; ali, ti mo raš za na vek osta ti moj pri ja telj. Na rav-no, mno go vo lim Ha ri ja. Ali ja znam da si ti bo lji od nje ga. Ni si ja či − su vi še se bo jiš ži vo ta; ali bo lji si. A ka ko smo sreć ni bi li on da! Ne na pu štaj me, Ba zi le, i ne moj se pre pi ra ti sa mnom. Ka kav sam, ta kav sam. Tu se ne ma šta vi še re ći.

Sli kar je bio neo bič no uz bu đen. Mla dić mu be še bes kraj no mio, a nje go va lič nost bi la je ve li ka tač ka pre o kre ta u nje go voj umet no sti. Ba zil ni je mo gao pod ne ti po mi sao da mu i da lje šta pre ba cu je. Naj zad je nje go va rav no du šnost ve ro vat no sa mo pro la zno ras po lo že nje. Bi lo je u nje mu to li ko mno go do bro ga, to li ko mno go ple me ni to ga.

− Do bro, Do ri ja ne − re če on naj zad sa bol nim osme hom −


od da nas ti vi še ne ću go vo ri ti o toj ža lo snoj stva ri. Ja se sa mo na dam, da tvo je ime ne će bi ti do ve de no sa njom u ve zu. Uvi-đaj će bi ti da nas po pod ne. Je si li po zvan?

− Do ri jan od mah nu gla vom, i na li cu mu se uka za ose ća-nje ne pri jat no sti pri po me nu re či “uvi đaj”. U ta kvim stva ri ma uvek ima ne čeg gru bog i pro stog.

− Ne zna ju mi ime − od go vo ri on.

− Ali, ona ga je valj da zna la?

− Sa mo ime, pre zi me ne, i si gu ran sam da ga ni kom ni je re kla. Jed nom mi je re kla da su svi ra do zna li ko sam ja a ona je svi ma stal no go vo ri la da se zo vem “ča rob ni kra lje vić”. To je bi lo le po od nje. Mo raš mi je na cr ta ti, Ba zi le. Hteo bih da od nje imam ne što vi še od ne ko li ko po lju ba ca i ne ko li ko bol nih pa te tič nih re či.

− Po ku ša ću da što ura dim, ako ti to či ni za do volj stvo. Ali, opet mo raš do ći k me ni, jer ho ću opet da te sli kam. Ne mo gu ni šta da ura dim bez te be.

− Ni ka da ti vi še ne mo gu se de ti, Ba zi le. To je ne mo gu će! − uz vik nu on i tr že se una zad.

Umet nik ga po gle da.

− Ka kva lu dost, dra gi mla di ću! − uz vik nu on. − Ho ćeš li ti me da ka žeš da ti se ne do pa da por tret ko ji sam ti na či nio? Gde je sli ka? Za što si je sa krio iza za klo na? Ho ću da je vi dim. Ona je naj bo lji rad ko ji sam ika da dao. Sklo ni taj za klon, Do-ri ja ne! Sra mo ta je da tvoj slu ga ta ko za kla nja mo je de lo. Čim sam ušao, pri me tio sam da so ba dru ga či je iz gle da.

− Moj slu ga ne ma sa tim ni ka kva po sla, Ba zi le. Valj da ne mi sliš da ću nje mu do zvo li ti da mi ure đu je so bu. Po ne kad mi ure di cve će, vi še ni šta. Ne; to sam ja ura dio. Sve tlost je bi la su vi še ja ka za sli ku.

Su vi še ja ka! Ne mo že bi ti, dra gi moj. Ovo je me sto div no za nju. Hteo bih da je vi dim.

I Hol vard po đe ka uglu so be. Uz vik uža sa po te če sa usa na Do ri ja na Gre ja, i on se ba ci iz me đu sli ka ra i za klo na.

− Ba zi le, − re če on, ve o ma bled u li cu − ne smeš da je gle-daš. Ja to ne ću!

− Da svo ju vla sti tu sli ku ne gle dam! Ti se ša liš. Za što je ne bih vi deo? − uz vik nu Hol vard, sme ju ći se.

− Ako bu deš po ku šao da je vi diš, Ba zi le, da jem ti ča snu reč, da vi še ni kad, dok sam živ ni jed ne re či ne ću s to bom pro go-vo ri ti. Ja se ne ša lim. Ne dam ti ni ka kvog ob ja šnje nja, a ti ga ne moj tra ži ti. Ali, za pam ti, ako po mak neš za klon, me đu na ma je svr še no.

Hol vard je sta jao kao gro mom po ra žen. Gle dao je Do ri ja na Gre ja že sto ko iz ne na đen. Ni ka da ga ra ni je ova kvog ni je vi deo. Mla dić je odi sta bio bled od lju ti ne. Pe sni ce je bio ste gao, a ze ni ce mu be hu kao kru go vi pla vog pla me na. Drh tao je ce lim te lom.

− Do ri ja ne!− Ni re či!− Ta, šta je! Na rav no da ne ću gle da ti, kad ti ne ćeš − re če on

ne što hlad no, pa se okre nu na pe ta ma i ode ka pro zo ru. − Ali, odi sta, iz gle da mi lu do da ne smem da vi dim svo je de lo, na ro-či to po što mi slim da ga je se nas iz lo žim u Pa ri zu. Pret hod no ću ga ve ro vat no još jed nom pre vu ći la kom; i ta ko ću ga jed no ga da na mo ra ti da vi dim. Za što ne da nas?

− Da iz lo žiš? Ho ćeš da ga iz lo žiš? − uz vik nu Do ri jan Grej, pro žet ne kim neo bič nim ose ća njem uža sa. Zar da se nje go va taj na ce lom sve tu ot kri je? Zar da lju di ble nu u taj nu nje go va ži vo ta? To je ne mo gu će! Ne što se mo ra lo − on sam ni je znao šta − od mah uči ni ti.

− Da! Ja ne mi slim da ćeš ti ima ti što pro tiv. Žorž Pe ti sku-plja mo je naj bo lje sli ke za jed nu na ro či tu iz lo žbu u Rue de Sèze, ko ja tre ba da se otvo ri u pr voj ok to bar skoj ne de lji. Sli ka će bi ti van ku će sa mo me sec da na. Mi slim, da je se za to vre-


me mo žeš la ko re ši ti. Zbi lja, u to vre me ni ti ne ćeš bi ti ov de. A ako je sve vre me kri ješ iza za klo na, on da zna či da ne ma riš mno go za nju.

Do ri jan Grej pre vu če ru kom pre ko če la. Na če lu sto jahu ka pi stu de nog zno ja. On je ose ćao da sto ji na ru bu ne ke uža-sne opa sno sti.

− Pre me sec da na re kao si mi, da je ni kad ne ćeš iz lo ži ti. Za što si pro me nio mi šlje nje? Svi vi što ho će te da va ži te kao po sto ja ni, ima te isto to li ko ću di kao i osta li. Je di na je raz li ka što va še ću di ne ma ju ni ka kva smi sla. Ti valj da ni si za bo ra vio, ka ko si me sve ča no uve ra vao, da te ni šta na sve tu ne će na ve sti da iz lo žiš mo ju sli ku? To si isto i Ha ri ju ka zao.

Na je dan put uću ta, a oči mu za sja še. Se tio se ka ko mu je lord Hen ri jed nom pri li kom re kao, po la u ša li po la u zbi lji: “Ho ćeš li da pri jat no pro ve deš če tvrt sa ta, on da na ve di Ba zi la da ti is pri ča za što ne će da iz lo ži tvoj por tret. Me ni je on re kao raz log, i za me ne je to bi lo pra vo ot kri će”. Da, mo žda i Ba zil ima svo ju taj nu. On će po ku ša ti da is pi ta.

− Ba zi le − re če on, pri šav ši umet ni ku sa svim bli zu i gle da-ju ći ga pra vo u oči − sva ki od nas ima svo ju taj nu. Re ci mi svo-ju, a ja ću ti ot kri ti mo ju. Iz ko ga si raz lo ga od bi jao da iz lo žiš moj por tret?

Sli ka ra po di đe je za.

− Do ri ja ne, da sam ti što re kao, ti bi me mo žda ma nje vo leo ne go sa da, i si gur no bi mi se sme jao. Ja ni jed no ni dru go ne bih mo gao da pod ne sem. Ako ti že liš, da tvoj por tret vi še ni-ka da ne vi dim, ne ka ta ko i bu de. Ja još uvek mo gu da gle dam u te be. Kad ti ho ćeš da od sve ta sklo niš naj bo lje de lo ko je sam ikad na či nio, pri sta jem. Tvo je mi je pri ja telj stvo vi še od gla sa i sla ve.

− Ne, Ba zi le mo raš mi re ći − na va li Do ri jan Grej. − Mi slim da imam pra va da znam.

Ose ća nje stra ha be še ne sta lo; za stu pi la ga je ra do zna lost. Bio je re šen da pro nik ne taj nu Ba zi la Hol var da.

− Sed ni mo, Do ri ja ne − re če Hol vard, zbu nje na iz gle da. − Sed ni mo. A sa da mi od go vo ri na jed no pi ta nje. Je si li pri me tio na sli ci ne što čud no va to? − Ne što što ti is pr va ve ro vat no ni je pa lo u oči, pa ti se po sle od jed nom ot kri lo?

− Ba zi le! − uz vik nu mla dić, steg nuv ši dr šću ćim ru ka ma na slo ne svo je sto li ce, i gle da ju ći ga div nim, uža snu tim oči ma.

− Vi dim da si pri me tio. Ne go vo ri. Če kaj dok ču ješ što ću ti re ći. Do ri ja ne, od ono ga ča sa ka da sam te upo znao, tvo ja je lič nost vr ši la naj mi li ji uti caj na me ne. Ti si vla dao mno me, du šom mo jom, mi sli ma mo jim i sna gom mo jom. Ti si za me-ne po stao vid no ova plo će nje onog ne vi dlji vog ide a la, ko ji nas umet ni ke po ha đa kao di van san. Ja sam te obo ža vao. Bio sam lju bo mo ran na sva ko ga sa ko jim si raz go va rao. Že leo sam da bu deš sa mo moj. Bio sam sre ćan sa mo kad sam s to bom. I ka da ni si bio tu, ži veo si u mo joj umet no sti... Na rav no ja ti o to me ni kad ni re či ni sam re kao. To bi bi lo ne mo gu će. Ti to ne bi raz u meo. I me ni sa mom je bi lo te ško da raz u mem. Ja sam znao sa mo to li ko, da sto jim oči u oči pred sa vr šen stvom, da je svet po stao di van u mo jim oči ma... od vi še di van, mo že bi ti, jer u to li ko lu dom obo ža va nju le ži opa snost: opa snost da ga ne oda gna mo od se be, kao i opa snost da ga ne za dr ži mo... Ne de-lje su pro la zi le, i ja se sve vi še gu bljah u te bi. On da do đe nov raz voj. Sli kao sam te kao Pa ri sa u sjaj noj opre mi i kao Ado ni sa u lo vač kom ode lu sa blje šta vim ko pljem. Oven čan te škim lo-to so vim cve to vi ma, se deo si na pre gi bu Adri ja no ve bar ke, gle-da ju ći u ze le ni mut ni Nil. Ti si se na gi njao nad ti him je zer cem ka kve grč ke šu me i u ću tlji vom sre bru vo de vi deo si di vo tu svo ga li ca. I sve je to bi lo ta ko, ka ko mo ra bi ti u umet no sti, ne-sve sno, ide al no i uda lje no. Jed no ga da na, po ne kad mi se či ni da je bio sud bo no san, ja sam se od lu čio da na sli kam je dan div-ni por tret te be ona kvog ka kav odi sta je si, ne u ko sti mu mi nu-


lih vre me na, već u sop stve nom ode lu iz vre me na u ko me ži viš. Je li to bio re a li zam za dat ka ili sa ma di vo ta vla sti te tvo je po ja-ve, što mi se ta ko ne po sred no uka za la bez ma gle i bez ve la, ne umem ti re ći. Ali, znam, da mi se za vre me ra da či ni lo da sva ki sloj be le bo je, ko ji sam na plat no sta vljao, ot kri va mo ju taj nu. Bo jao sam se da dru gi mo gu do zna ti mo je obo ža va nje. Ose-ćao sam, Do ri ja ne, da sam su vi še od se be uneo u sli ku. Ta da sam se od lu čio da sli ku ni kad ne iz la žem. To je te bi bi lo ma lo ne u god no; ali, ta da još ni si shva tio šta ta sli ka za me ne zna či. Ha ri, ko me sam o to me go vo rio, isme jao me. Ali, ja to ni sam ma rio. Ka da je sli ka bi la za vr še na i ka da sam sam seo pred nju, ose tio sam da sam u pra vu... Po sle ne ko li ko da na por tret je bio iz ne sen iz mog ate ljea, i čim sam se oslo bo dio ne sno sne dra ži nje go vog pri su stva, uči ni lo mi se da sam bio lud što sam uobra ža vao da sam na nje mu vi deo ne što vi še, a ne sa mo to da si ti neo bič no lep i da ja umem da sli kam. Još i sad ne mo-gu da se od bra nim od ose ća nja, da je za blu da ve ro va ti ka ko se žar ko ji pri ra du ose ća mo stvar no ogle da u stvo re nom de lu. Umet nost je uvek ap strakt ni ja, ne go što se sma tra. For ma i bo ja go vo re nam o for mi i bo ji − to je sve. Me ni se če sto či ni da umet nost umet ni ka kri je da le ko vi še, ne go što ga ot kri va. I on-da, ka da su mi iz Pa ri za sta vi li taj pred log, re šio sam da tvo ja sli ka bu de glav no de lo mo je iz lo žbe. Ni kad mi ni je mo glo pa sti na um, da ćeš ti to od bi ti. Sad vi dim da si u pra vu. Ne sme se iz lo ži ti. Ti se, Do ri ja ne, ne smeš lju ti ti na me ne ra di to ga što sam ti ka zao. Ja sam Ha ri ju jed nom re kao i opet po na vljam: ti si stvo ren za to da bu deš obo ža van...

Do ri jan Grej uz dah nu du bo ko. Li ce mu opet pre li ru men, a osmeh mu za i gra na usna ma. Opa snost je bi la pro šla. Za ovaj mah je spa sen. Ali, kraj sve ga to ga ose ćao je bes kraj no sa ža lje-nje pre ma sli ka ru, ko ji mu je bio uči nio to ta ko neo bič no pri-zna nje, i on se upi ta, ne će li on, kad bi lo, pa sti pod ta kav uti caj ka kvog pri ja te lja. Lord Hen ri je bio kra san jer je bio opa san.

Ali sa mo to. On je bio su vi še pa me tan i su vi še ci ni čan, da bi mo gao bi ti vo ljen. Ho će li ika da bi ti čo ve ka, ko ga bi on ta ko neo bič no obo ža vao? Da li je to jed na od onih stva ri ko je mu ži vot pri pre ma?

− Ču dim se, Do ri ja ne? − re če Hol vard − da si ti to vi deo na sli ci. Zbi lja si to pri me tio?

− Vi deo sam na njoj ne što − od go vo ri on − ne što, što mi se ve o ma čud no uči ni lo.

− A sad valj da vi še ne maš ni šta pro tiv to ga da po gle dam sli ku?

− Ne zah te vaj to od me ne, Ba zi le. Ne bih mo gao da te gle-dam pred sli kom.

− On da ne kom dru gom pri li kom?− Ni ka da.− Pa do bro, mo žda imaš pra vo. A sa da zbo gom, Do ri ja ne.

Ti si u mo me ži vo tu bio je di ni čo vek ko ji je istin ski uti cao na mo ju umet nost. Za sve što sam do bro ga stvo rio, imam te bi da za hva lim. Ah! Ti ne znaš šta me je mu ka sta ja lo da ti ka žem sve što sam ti re kao.

− Dra gi moj Ba zi le − re če Do ri jan − šta si mi re kao? Sa mo to, da ose ćaš ka ko mi se od vi še di viš. To baš ni je ta ko la ska-vo.

− Ni sam ti ni hteo po la ska ti. Ja sam ti se is po ve dio. A sad, po sle te is po ve sti, či ni mi se kao da sam ne što iz gu bio. Mo žda ni kad ne bi tre ba lo re či ma iz ra ža va ti svo je obo ža va nje.

− Tvo ja me je is po vest raz o ča ra la.− Za što, šta si ti oče ki vao, Do ri ja ne? Valj da ni si vi deo što-

god dru go na sli ci, ili je si? Ni je ni šta vi še bi lo da se vi di?− Ni je; ni če ga vi še ni je bi lo na njoj. Za što pi taš? Ali, ne tre-

ba da go vo riš o obo ža va nju. To je glu po. Ja i ti smo pri ja te lji, Ba zi le, i mi to mo ra mo uvek osta ti.

− Imaš Ha ri ja − re če sli kar tu žno.− O, Ha ri − re če mla dić i gla sno se na sme ja. – Ha ri pro vo di

130 Oskar Vajld

da ne go vo re ći ne ve ro vat no sti, a no ći iz vo de ći ne mo guć no sti. Ži vi baš ka ko bih ja že leo ži ve ti. Pa, ipak, iz gle da mi, da ne bih oti šao Ha ri ju, ka da bih se na šao u ne vo lji. Ra di je bih do šao k te bi, Ba zi le.

− Ho ćeš li mi opet se de ti?− Ne mo gu će!− Ti svo jim od bi ja njem, Do ri ja ne, uni šta vaš moj umet nič ki

ži vot. Ni ko još ni je su sreo dva ide a la. Ma lo njih su sre ću i je-dan.

− Ne mo gu ti ob ja sni ti, Ba zi le; ali, vi še ti ni kad ne smem se de ti. Ima ne čeg sud bo no snog u sva koj sli ci. Por tret ima svoj sop stve ni ži vot. Do la zi ću da pi jem čaj s to bom. To će bi ti isto to li ko pri jat no.

− Za te be će bi ti pri jat ni je, na ža lost − re če sli kar bol nim gla som. − A sa da... zbo gom! Ža lim... što ne daš da sli ku još je da red po gle dam. Ali, šta mo gu. Pot pu no raz u mem tvo je ose-ća nje.

Kad on izi đe iz so be, Do ri jan Grej se na sme ja. Jad ni Ba zil! Ka ko je ma lo slu tio pra vi raz log! I ka ko je čud no, što mu je go to vo pu kim slu ča jem us pe lo da iš ču pa taj nu svo ga pri ja te-lja, ume sto da oda svo ju. Ta neo bič na is po vest ob ja sni la mu je mno go što šta. Sli ka re ve ap surd ne na stu pe lju bo mo re, nje go-vu div nu oda nost, nje go ve ne u rav no te že ne po hva le, nje go vu čud nu uz dr žlji vost − sad mu je sve bi lo ja sno, i to ga sne ve se li. Či ni lo mu se da ima ne če ga tra gič nog u ovom pri ja telj stvu, ko-je je bi lo ta ko ro man tič ne bo je.

On uz dah nu, pa za zvo ni. Sli ka se po sva ku ce nu mo ra sa-kri ti. Vi še se ni je smeo iz la ga ti opa sno sti da je ko ot kri je. Bi lo je lu do od nje ga da sli ku osta vi ma kar još je dan sat u so bi, u ko ju su svi nje go vi pri ja te lji ima li slo bo dan pri stup.

GLA VA X

Ka da je slu ga ušao, po gle da ga Do ri jan pra vo u oči, raz mi-šlja ju ći da li mu je pa lo na pa met da po gle da iza za klo na. Mo-mak se ne mi ca še s me sta, oče ku ju ći na red bu. Do ri jan pri pa li ci ga re tu, ode do ogle da la i po gle da. Tu je pot pu no mo gao da vi di Vik to ro vo li ce. Ono je bi lo kao ne ka mir na ma ska pot či-nje no sti. Tu ni če ga ne ma da se bo ji. Ali, po mi sli da je bo lje bi ti na opre zu.

Ve o ma ti him gla som sa op šti mu on da tre ba da po zo ve do-ma ći cu ova mo, pa on da da ide do maj sto ra ko ji pra vi ra mo ve i da ga za mo li da od mah po ša lje dva svo ja mom ka. Do ri ja nu se uči ni, da su oči Vik to ro ve po gle da le na za klon kad je iz la zio iz so be. Ili je on to sa mo uobra ža vao? Po sle ne ko li ko tre nu ta ka uđe u bi bli o te ku go spo đa Lif, u svo joj cr noj ha lji ni i sa sta ro-mod nim kon ča nim ru ka vi ca ma na sme žu ra nim ru ka ma. On za tra ži od nje ključ od đač ke so be.

− Od sta re đač ke so be, go spo di ne Do ri ja ne? − uz vik nu ona. − Ta, ona je pu na pra ši ne. Mo ra se po či sti ti i do ve sti u red, pre no što bi ste vi ušli u nju. U ka kvom je sta nju − odi sta se ne mo že ući u nju. Zbi lja, ne mo že.

− Ni je nu žno da se do te ru je, go spo đo Lif. Daj te mi sa mo ključ.

− Sav će te se na pu ni ti pa u či ne go spo di ne, ako ta mo uđe te. Sko ro pet go di na ni je otva ra na ot ka ko je mi lord umro.

Do ri jan se na je ži pri po me nu po koj no ga de de. Mr zeo je da ga se se ća.

− Ne či ni ni šta − re če on − ho ću sa mo da vi dim so bu, ni šta vi še. Daj te mi ključ.

− Tu mi je, go spo di ne − re če sta ra da ma, pre tu ra ju ći po


svo me sve žnju klju če va dr šću ćim ne si gur nim pr sti ma. − Tu je ključ, od mah ću ga iz dvo ji ti. Ali, ne će te valj da hte ti da se di te u onoj so bi, go spo di ne? Ov de vam je ta ko ugod no.

− Ne ću, ne ću − uz vik nu on ne str plji vo. − Hva la vam, go-spo đo Lif, vi še mi ni šta ne tre ba.

Ona osta de još ko ji tre nut, u že lji da pro će re ta ma o če mu iz do ma ćin stva. On uz dah nu i re če ne ka či ni ka ko sa ma na đe za naj bo lje. Ona se po vu če, us pi ja ju ći se.

Ka da se vra ta za tvo ri še, Do ri jan sta vi ključ u džep i po gle-da po so bi. Po gled mu pa de na je dan ve li ki po kri vač od pur-pur nog atla sa, ve što prot ka na zla tom. Bio je to di van pri me rak mle tač kog ra da iz kra ja se dam na e stog ve ka, ko ji je nje gov ded bio na šao u jed nom ma na sti ru u oko li ni Bo lo nje. Da, ovaj je po kri vač zgo dan da po kri je uža snu stvar. Če sto je valj da po-slu žio kao po krov na od ru mr tva ca. Sad tre ba da po kri je ne što što sa dr ži nje go vo vla sti to kva re nje, mno go stra šni je ne go što je kvar smr ti − ne što što će ra đa ti uža se, a sa mo ni kad ne će umre ti. Što su cr vi za te lo, to će sli ci bi ti nje go vi gre si. Oni će ra zo ri ti nje go vu le po tu, i po je sti nje go vu ljup kost. Oni će ga upr lja ti i ta ko oskr na vi ti, a sli ka će ipak ži ve ti. I uvek će bi ti ži va.

On se na je ži i za čas za ža li što Ba zi lu ni je re kao pra vi uzrok zbog ko jeg kri je sli ku. Ba zil bi mu po mo gao da se od u pre uti-ca ju lor da Hen ri ja, i onim još otrov ni jim uti ca ji ma što su po-ti ca li iz nje go ve na ra vi. Lju bav ko ju je Ba zil pre ma nje mu ose-ćao − jer odi sta je bi la lju bav − ni je u se bi ima la ni če ga što ni je bi lo ple me ni to i du šev no. Ona ni je bi la pro sto fi zič ko di vlje nje pre ma le po ti, ko je ču la ra đa ju i ko je umi re kad ču la za mru. Ba zi lo va lju bav kao ona ko ju su po zna va li Mi ke lan đe lo, Mon-tenj, Vin kel man i ve li ki Šek spir. Da, Ba zil bi mo gao da ga spa-se. Ali, za to je već doc kan. Pro šlost se još uvek mo že uni šti ti. To se mo že po sti ći ka ja njem, od ri ca njem i za bo ra vom. Sa mo se is pred bu duć no sti ne mo že po be ći. U nje mu su bi le stra sti,

ko je će na ći svoj stra šni iz laz, sno vi ko ji će stvar ni ma uči ni ti sen ke svo je ga zla.

Do ri jan di že sa di va na ve li ki po kri vač od pur pu ra i zlata, i ode sa njim iza za klo na. Da li je lik na sli ci bio ru žni ji ne go li ra ni je? Uči ni mu se da se ni je pro me nio; pa, ipak, por tret mu je bio još od vrat ni ji. Zlat na ko sa, pla ve oči, ru me ne usne i sve be še tu. Sa mo se iz raz pro me nio: bio je uža san svo jom svi-re po šću. Ka ko su mu ni štav ni iz gle da li pre ko ri Ba zi lo vi zbog Si bi le Vejn pre ma ovom pre ko ru i kle tvi, ko je je na sli ci vi deo! − Ko li ko ni štav ni, ko li ko be zna čaj ni! Sa plat na ga je gle da la nje go va ro đe na du ša i po zi va la ga na sud. Bo lan iz raz po kri mu li ce i on ba ci bo ga ti po kri vač pre ko sli ke. Dok se oko to ga ba vio, ne ko za ku ca na vra ta. Kad je slu ga ušao, on sta de pred za klon.

− Go spo di ne, lju di su tu.Do ri jan ose ti da je neo p hod no da se od mah otre se Vik to ra.

On ne sme zna ti ku da će sli ka bi ti sklo nje na. Bi lo je ne če ga lu-ka vog u nje mu, a oči su mu bi le pa met ne i iz daj nič ke. Do ri jan se de za pi sa ći sto i na pi sa ne ko li ko re da ka lor du Hen ri ju, mo-le ći ga da mu po ša lje što za či ta nje i pod se ća ju ći ga da u če tvrt do de vet ima ju sa sta nak.

− Pri če kaj te od go vor − re če, da ju ći pi smo Vik to ru − a te lju de pu sti te unu tra.

Po sle dva ili tri mi nu ta za ču se na no vo ku ca nje, i unu tra uđe lič no go spo din He bard, ču ve ni maj stor za ra mo ve iz uli ce Sa ut Od li, sa jed nim mla dim, do sta gru bim mom kom. Go spo-din He bard je bio ru men i ri đo brad čo ve ču ljak, či je je di vlje nje pre ma umet no sti osta ja lo u gra ni ca ma ume re no sti usled uko-re nje ne osku di ce u nov cu ve ći ne umet ni ka sa ko ji ma je imao po sla. Po pra vi lu on svo ju rad nju ni je na pu štao. Če kao je da mu šte ri je k nje mu do la ze. Ali, uvek je či nio iz u ze tak pre ma Gre ju. Bi lo je na Do ri ja nu ne čeg što je sve oča ra va lo. Bi lo je uži va nje po gle da ti ga.


− Či me vas mo gu uslu ži ti go spo di ne Gre je? − upi ta, tr lja ju-ći svo je de be le, pe ga ve ša ke. − Mi slio sam da se bi pri re dim čast da lič no do đem. Baš sam do bio je dan pre kra san ram. Ugra bio sam ga na jed noj li ci ta ci ji. Sta ri flo ren tin ski rad. Mi slim da po ti če iz Font hi la. Div no bi pri sta jao za ka kvu re li gi o znu sli-ku.

− Ža lim što ste se sa mi po tru di li, go spo di ne He bar de. Na-rav no, do ći ću ko jom pri li kom da vi dim vaš ram − iako se u ovaj mah ne in te re su jem baš to li ko za re li gi o znu umet nost; ali, da nas mi je po treb no sa mo da se pre ne se jed na sli ka na naj vi ši sprat. Sli ka je pri lič no te ška, pa sam po mi slio da vas za mo lim da mi da te dva rad ni ka.

− Za što da ža li te go spo di ne Gre je. Mi lo mi je da vas mo gu uslu ži ti. Gde je umet nič ko de lo, go spo di ne?

− Ov de − od go vo ri Do ri jan i uklo ni za klon. − Mo že te li pre-ne ti sve ka ko je, sa po kri va čem? Ne bih že leo da se ogre be na ste pe ni ca ma.

− Ne će bi ti te ško ća, go spo di ne − re če ve se li maj stor, i po če uz po moć svo ga uče ni ka da ski da sli ku sa du gih tu ča nih la na-ca, o ko ji ma je ova vi si la. − A ku da će mo je sad no si ti, go spo-di ne Gre je?

− Ja ću vam po ka za ti put, go spo di ne He bar de, ako će te bi ti ta ko lju ba zni da ide te za mnom ili je bo lje da vi ide te na pred. Sa svim je pod kro vom. Haj de te glav nim ste pe ni ca ma, ši re su.

− On pri dr ža vra ta otvo re na, da bi mo gli pro ći, te uđu u ste pe ni šte i poč nu da se pe nju. Bo ga to ukra šen ram či nio je sli ku pre ko mer no glo ma znom, i kraj svih uslu žnih pro te sta go spo di na He bar da, ko ji kao pra vi tr go vac ni je tr peo da se džentlme ni me ša ju ma u ka kav ko ri stan po sao, Do ri jan je s vre me na na vre me pri no sio ru ku ra mu, da im po mog ne.

− Po te ško se no si, go spo di ne − huk nu čo ve ču ljak, ka da su sti gli na vrh ste pe ni ka. I ubri sa svo je sjaj no če lo.

− Bo jim se da je ja ko te ška − pro mr mlja Do ri jan, otva ra ju ći vra ta na so bi, ko ja će ču va ti čud nu taj nu nje go vog ži vo ta i da mu du šu sa kri ju od ljud skih oči ju.

On u tu so bu ni je ula zio pre ko če ti ri go di ne, upra vo − od ka da mu je pre sta la bi ti so ba za igru, is pr va u nje go vom de-tinj stvu, a doc ni je so ba za uče nje. So ba je bi la ve li ka i le pa, i nju je po sled nji lord Kel so ure dio iz ri či to za upo tre bu svo ga unu ka, ko je ga je zbog nje go ve iz van red ne slič no sti sa maj kom mu, a i iz dru gih raz lo ga, uvek mr zeo i dr žao da le ko od se be. Do ri ja nu se uči ni da se so ba ni je mno go pro me ni la. Tu je bio ogrom ni ita li jan ski cas so ne sa fan ta stič no iz ma la nim stra na-ma i upr lja nim po zla će nim or na men ti ma, u ko me se kao de te to li ko pu ta sa kri vao. Tu je bio or man za knji ge od ugla ča nog dr ve ta sa raz li sta nim škol skim knji ga ma. O zi du je još vi sio isti po de ran ho land ski te pih, na ko me su iz ble de li kralj i kra-lji ca igra li šah u ba šti, dok su una o ko lo ja ha li so ko la ri, no se ći u gvo zde nim ru ka vi ca ma so ko le. Ka ko se do bro sve ga se ćao! Svih tre nu ta ka svog usa mlje nog de tinj skog ži vo ta, i uči ni mu se da je uža sno što će nje go va kob na sli ka tu bi ti sa kri ve na. Ka ko je ma lo u onim ne ve ro vat no mi nu lim da ni ma slu tio o sve mu to me što ga če ka u ži vo tu.

− Ali, u ce loj ku ći ni je bi lo me sta, ko je bi bi lo ta ko obez-be đe no od oči ju uho da. Ključ je bio kod nje ga, i ta ko dru gi ne mo že ula zi ti. Li ce, ko je je na plat nu bi lo na sli ka no, mo glo je iza svo ga pur pur no ga po kro va po sta ti ži vo tinj sko, tu po i po-roč no. Šta ma ri! Ni ko ga ne će mo ći vi de ti. Ni on ga ne će gle-da ti. Za što bi pra tio od vrat no kva re nje svo je du še? Mla dost će mu osta ti, i to mu je do volj no. A sem to ga, zar se on ne mo že po pra vi ti? Ne ma raz lo ga da mu bu duć nost bu de to li ko pu na sra ma. Ži vot mu mo že do ne ti lju bav, ko ja će ga oči sti ti i za šti-ti ti od po ro ka, ko ji kao da su se već bu di li u nje go vom te lu i u nje go vim mi sli ma od čud nih (još neo d re đe nih) po ro ka, či ja je draž i za vo dlji vost i po ti ca la baš iz nji ho ve taj ne. Mo žda će se


kad-tad sa čul nih ru me nih usa na iz gu bi ti svi re pi iz raz, i on će mo ći da po ka že sve tu Ba zi lo vo re mek-de lo.

Ne; to je bi lo ne mo gu će. Sva kim sa tom, sva kom ne de ljom li ce na sli ci mo ra će da sta ri. Ono bi mo glo da iz beg ne ru žno-ću po ro ka; ali, ru žno ća sta ro sti iz ve sno ga je če ka la. Obra zi će po sta ti šu plji ili opu šte ni. Oko uga še nih oči ju sku pi će se žut na bor i uči ni će ih gro zni ma. Ko sa će iz gu bi ti svoj sjaj, usta će zi nu ti ili će se obe si ti, bi će glu pa ili gru ba, kao što su usta sta-rih lju di. Vrat će se na bra ti, ru ka će bi ti hlad na i iša ra na pla-vim ži la ma, le đa po vi je na, sve ka ko je bi lo na nje go vom de di, ko ji je u nje go vom de tinj stvu bio ta ko krut pre ma nje mu. Sli ka se mo ra sa kri ti. Po mo ći ne ma.

− Une si te je ova mo, go spo di ne He bar de, mo lim vas − re če on umor no, okre nuv ši se. − Žao mi je što sam vas to li ko za dr-žao. Za mi slio sam se o ne čem dru gom.

− Uvek je pri jat no ma lo se od mo ri ti, go spo di ne Gre je − od-go vo ri za na tli ja, ko ji je još jed na ko te ško di sao. − Gde da je sme sti mo?

− O, gde bi lo. Ova mo... tu će do bro bi ti. Ne ću da je oka čim. Sa mo je pri slo ni te uza zid. Hva la.

− Smem li po gle da ti ovo umet nič ko de lo, go spo di ne Gre-je?

Do ri jan se pre stra vi.− Ne ma za vas in te re sa, go spo di ne He bar de − re če on, ne

is pu šta ju ći za na tli ju iz vi da. Bio je u sta nju da jur ne na nje ga i da ga ba ci na ze mlju, ako se usu di da po dig ne sve tlu ca vu za-ve su, ko ja je po kri va la taj nu nje go vog ži vo ta.

Ne ću vi še da vas za dr ža vam. Ve li ko vam hva la na lju ba zno-sti što ste do šli.

− Ni ka ko, ni ka ko, go spo di ne Gre je. Sto jim vam uvek na uslu zi.

I go spo din He bard po če da lu pa niz ste pe ni ce, a za njim nje gov po moć nik, ko ji se još jed nom okre te za Do ri ja nom sa

iz ra zom bo ja žlji vog di vlje nja na svom gru bom, ru žnom li cu. On ni ka da ni je vi deo ta ko kra sna čo ve ka.

Ka da se vi še ni su ču li nji ho vi ko ra ci, za klju ča Do ri jan vra ta i sta vi ključ u džep. Ose ćao je da je spa sen. Ni ka da ni ko ne će mo ći gle da ti tu uža snu stvar. Nje go vu sra mo tu gle da će sa mo nje go ve ro đe ne oči.

Ka da uđe u bi bli o te ku, pri me ti da je pro šlo tek pet ča so va i da je čaj već do ne sen. Na jed nom ma lom sto lu od cr nog mi-ri snog dr ve ta, ko je je bi lo bo ga to is pu nje no se de fom (po klon le di Ra dlej, že ne nje go vog tu to ra, dra že sne pro fe si o nal ne bo-le sni ce ko ja zi mu pro vo di u Ka i ru), le ža lo je pi sam ce od lor da Hen ri ja, a po red nje ga jed na knji ga sa žu tim, ne što is kr za nim ko ri ca ma i pri lič no upr lja nih bo ko va. Na po slu žav ni ku za čaj le žao je je dan pri me rak tre ćeg iz da nja “Sent Džem ske Ga ze-te”. Bi lo je ja sno da se Vik tor vra tio. Da li se u tre mu su sreo sa oni ma, ka da su iz la zi li iz ku će, i da li ih je is ku šao šta su ura di-li. Vik tor će si gur no pri me ti ti da sli ke ne ma, bez sum nje da je već, pri me tio, dok je po sta vljao čaj. Za klon još ni je bio vra ćen na svo je me sto, i pra zno me sto na zi du pa da lo je u oči. Mo žda će ga iz ne na di ti ko je no ći, ka ko se pri kra da uz ste pe ni ce i po-ku ša va da obi je vra ta. Stra šno je ima ti uho du u ku ći. Slu šao je da ima bo ga tih lju di, ko ji ma su mla đi ce log ži vo ta iz nu đi va li no vac, za to što su pro či ta li ka kvo pi smo, ili ču li ka kav raz go-vor, ili pro či ta li ko ju kar tu sa adre som, ili su pod uz gla vljem na šli ka kav uveo cvet ili ko ma dić zgu žva ne čip ke.

On uz dah nu, pa, na suv ši ma lo ča ja u šo lju, otvo ri pi sam ce lor da Hen ri ja. Ja vljao mu je sa mo da mu u pri lo gu ša lje no vi ne i knji gu, ko ja će ga mo žda za ni ma ti, i da ga u če tvrt do de vet če ka u klu bu. Otvo ri tro mo no vi ne i po gle da po nji ma. Na pe-toj stra ni pri me ti da je stu bac obe le žen cr ve nom pi salj kom. Be le ška, na ko ju je ta ko skre nu ta pa žnja gla si la je:


UVI ĐAJ PO VO DOM SMR TI JED NE GLU MI CE.

Da nas pre pod ne iz vr šio je u Bel Ta ver nu, na Hok ston Ro u du, g. Dan bi, sre ski le kar za smrt ne slu ča je ve, zva ni čan uvi đaj po vo-dom smr ti Si bi le Vejn, jed ne mla de glu mi ce, ko ja je pre krat kog vre me na bi la an ga žo va na u Ro jal te a tru u Hol bo mu. Re še nje gla-si da je uzrok smr ti ne sre ćan slu čaj. Maj ka po koj ni ce, ko ja je za vre me svo ga is ka za i is ka za dr Bi re la, ko ji je iz vr šio ob duk ci ju le-ša, da va la si lan iz raz svo me bo lu, bi la je pred met ti hog sa u če šća.

Do ri jan na bra če lo, po de ra no vi ne i usta de da ba ci ko ma-de har ti je. Ka ko je sve to bi lo ru žno! I ka ko ru žno ća sve či ni uža sno stvar nim! Baš se sr di na lor da Hen ri ja što mu je po slao ovaj iz ve štaj. A van sum nje da je bi lo glu po od nje ga, što ga je obe le žio cr ve nim. Vik tor je mo gao da pro či ta. Za to je i od vi še raz u meo en gle ski.

Mo že bi ti da je već i pro či tao i po čeo da slu ti. Pa, i ako je? Ka kve ve ze ima Do ri jan Grej sa smr ću Si bi le Vejn? Ne ma se ni če ga bo ja ti. Do ri jan Grej je ni je ubio.

Po gled mu pa de na žu tu knji gu ko ju mu je lord Hen ri bio po slao. Bio je ra do znao ka kva je knji ga. Pri đe se de fom ukra-še nom osmo u ga o nom sto či ću, ko ji mu se uvek či nio kao rad ka kvih neo bič nih egi pat skih pče la, ko je svo je sa će gra de od sre bra, uze knji gu, za va li se u na slo nja ču i po če da či ta. Po sle ne ko li ko mi nu ta knji ga ga be še pot pu no osvo ji la. To je bi la naj čud ni ja knji ga ko ju je ika da pro či tao. Či nja še mu se da svi gre ho vi ze malj ski pro la ze po red nje ga u ne mim po vor ka ma, u sku po ce nim ode žda ma i uz to ple zvu ke fru la. Stva ri o ko ji ma je ne ja sno sa njao ot kri še mu se jed na za dru gom.

Taj ro man stvar no ni je imao rad nju, već se okre tao oko jed ne lič no sti. To je bi la u stva ri pro sta psi ho lo ška stu di ja o

ne kom mla dom Pa ri ža ni nu, ko ji je pro veo ži vot u po ku ša ju da u de vet na e stom ve ku ostva ri sve stra sti i na či ne mi šlje nja, ko-ji su pri pa da li svi ma ra ni jim ve ko vi ma sa mo ne ve ku u ko me je on ži veo, i da u ne ku ru ku u se bi sa be re ra zno li ka du šev na sta nja, kroz ko ja je duh ljud ski ika da pro šao. On je vo leo isto ta ko ona od ri ca nja ko ja lju di glu pa vo na zi va ju vr li nom, ra di sa me nje go ve iz ve šta če no sti, kao što je vo leo i sva pro ti vlje-nja pri ro de, ko ja mu dri lju di još uvek na zi va ju po ro ci ma. Stil, ko jim je knji ga bi la na pi sa na, bio je onaj čud no kit nja sti stil, ja san i mu tan u isto vre me, pun ar goa i ar ha i za ma, teh nič kih iz ra za i tra že nih pa ra fra za ko ji je ka rak te ri sti ka ra do va ne ko-li ci ne fi nih umet ni ka iz fran cu ske ško le sim bo li sta. U knji zi je bi lo me ta fo ra, ko je su bi le neo bič ne, kao or hi de je, ali i isto to-li ko ne žne u ko lo ri tu. Ži vot ču la opi san je ter mi no lo gi jom mi-sti čar ske fi lo zo fi je. Ka di kad je či ta lac bio u ne do u mi ci šta či-ta: opi se re li gi o znih us hi će nja ka kvog sred njo ve kov nog sve ca ili bo le sne is po ve sti ne kog mo der nog gre šni ka. Otrov na je to knji ga bi la. Kao da je te ški mi ris ta mja na pri ti ski vao stra ne, da bi za bu nio mo zak. Sam ri tam re če ni ce, ne žno jed no zvuč je nji-ho ve mu zi ke, ma ko li ko da be hu pu ni te ških re fre na i ve štač ki po na vlja nih tak to va, iza zi va hu u mla di će vom du hu ne ka kav gro zni čav san, i on je le teo od gla ve do gla ve, i ne pri me ću ju ći ka ko se dan klo ni kra ju a sen ke se uvla če u so bu.

Bez o blič no, ba kar no-ze le no ne bo, sa jed nom je di nom zve-zdom gle da lo je kroz pro zor. Do ri jan je či tao pri ble doj sve tlo-sti, dok vi še ni je vi deo. Po tom, po što ga je slu ga već vi še pu ta bio opo me nuo ko li ko je ka sno, di že se, pre đe u su sed nu so bu, sta vi knji gu na flo ren tin ski sto čić, ko ji je uvek sto jao kraj nje-go vog kre ve ta, i po če da se pre o bla či.

Bi lo je sko ro de vet ča so va ka da je sti gao u klub, gde u po-boč noj so bi za te če lor da Hen ri ja sa mo ga i ve o ma ne ras po lo-že na li ca.

− Kri vo mi je, Ha ri − re če on − ali je sa mo tvo jom gre škom.

140 Oskar Vajld

Knji ga, što si mi je po slao, to li ko me je oča ra la, da zbi lja ni sam pri me tio ka ko pro la zi vre me.

− Da, znao sam da će ti se do pa sti − re če lord Hen ri, usta-ju ći.

− Ni sam ka zao da mi se do pa da, Ha ri. Ka zao sam da me je oča ra la. Raz li ka je ve li ka.

− Ah, i ti si to za pa zio? − pro mr mlja lord Hen ri. I obo ji ca pre đu u tr pe za ri ju.

GLA VA XI

Go di na ma Do ri jan Grej ni je mo gao da se oslo bo di uti ca ja te knji ge. Ili bi mno go tač ni je bi lo re ći, da se ni ka da ni je tru-dio da ga se oslo bo di. Na ba vio je iz Pa ri za de vet luk su znih pri me ra ka pr vog iz da nja i po ve zao ih je u ko ri ce ra znih bo ja, da bi mo gle od go va ra ti nje go vim ra zno li kim ras po lo že nji ma i pro men lji voj ću di nje go ve du še, nad ko jom, iz gle da še po ne-kad, be še iz gu bio sva ki nad zor. Ju nak knji ge, mla di Pa ri ža nin, u ko me su ta ko neo bič no bi le iz me ša ne ro man tič ne i na uč ne na klo no sti, po sta de kao ne ki uzor ni tip za nje ga lič no. I u stva-ri mu se či ni lo da ta knji ga sa dr ži po vest nje go vog sop stve nog ži vo ta, opi sa na još pre no što ga je pro ži veo.

U jed nom po gle du bio je sreć ni ji od fan ta stič nog ju na ka iz ro ma na. On ni ka da ni je po znao (a odi sta ni je za to ni kad ni bi-lo raz lo ga) sko ro gro tesk ni strah od ogle da la i rav nih me tal nih po vr ši na i od mir nih vo da, taj strah ko ji je mla do ga Pa ri ža ni na ta ko ra no bio ob u zeo usled iz ne nad nog gu bit ka le po te, ko ja je ne ka da mo ra la bi ti ta ko upa dlji va. Za vr šni deo knji ge, ko ji je istin skom tra gi kom, ma da je ne što bi la pre te ra no pa te tič na, opi si vao mu ke i oča ja nje čo ve ka ko ji je sam iz gu bio što je kod dru gih ta ko vi so ko ce nio, Do ri jan je či tao sa go to vo svi re pom ra do šću; a mo žda sko ro u sva koj ra do sti ima svi re po sti.

Jer div na le po ta, ko ja je bi la op se ni la Ba zi la Hol var da i mno ge dru ge, kao da ga ni ka da ni je na pu šta la. Čak ni oni, do ko jih su do pi ra li naj ru žni ji gla so vi o nje mu − s vre me na na vre me kru ži li su po Lon do nu čud no va ti gla so vi o nje go vom na či nu ži vo ta i po sta ja li pred me tom raz go vo ra po klu bo vi ma − kad bi ga vi de li, ni su bi li u sta nju da ve ru ju ni u šta ne ča sno


po nje ga. On je uvek iz gle dao kao čo vek, ko ji se u sve tu oču-vao bez mr lje. Lju di, ko ji su za sto lom vo di li ka kav ne pri sto jan raz go vor, obič no bi uću ta li čim bi se Do ri jan Grej po ja vio. Bi lo je na či sto ti nje go va li ca ne če ga što ih je pre ko re va lo. Sa mo nje go vo pri su stvo kao da ih je opo mi nja lo na ne vi nost, ko ju su upr lja li. Oni su se di vi li, ka ko ta ko dra že stan i lju bak čo vek kao Do ri jan Grej, mo že da iz beg ne pr ljav šti nu vre me na, ko je je bi lo i pr lja vo i čul no.

Če sto, ka da se vra ćao ku ći sa ka kvog ta jan stve nog i du žeg od su stva, ko je se če šće po na vlja lo, da ju ći po vo da za neo bič ne slut nje nje go vim pri ja te lji ma ili oni ma ko ji su se ta kvi ma sma-tra li, od la zio je na man sar du, otva rao klju čem, ko ji je stal no pri se bi imao, za tvo re nu so bu i sta jao sa ogle da lom u ru ci pred svo jom sli kom ko ju je Ba zil Hol vard bio iz ra dio, gle da ju ći čas u rđa vo i osta re lo li ce na plat nu, čas u le po mla do li ce, ko je se sa rav ne po vr ši ne ogle da la osme hi va lo na nje ga. Baš si li na te su prot no sti dra ži la je nje go vo ose ća nje za za do volj stvo. On se sve vi še i vi še za lju blji vao u svo ju le po tu, sve se vi še in te re-so vao za ras pa da nje svo je du še. Sa na preg nu tom pa žnjom, a kat ka da i sa ču do vi šnim i uža snim us hi će njem, po sma trao je od vrat ne cr te, ko je su mu una ka ža va le na bo ra no če lo ili su se sku plja le oko nje go vih de be lih čul nih usa na, pi ta ju ći se če sto ko ji su tra go vi gad ni ji, tra go vi gre ha ili sta ro sti? Upo re đi vao je svo je be le ru ke sa gru bim, na du ve nim ru ka ma na sli ci, i sme-škao se. Isme vao je na ka zno te lo i opa le udo ve.

Na rav no, bi lo je tre nu ta ka ka da je le žao bez sna u svo joj na mi ri sa noj so bi ili u pr lja voj so bi ma le zlo gla sne krč me u bli-zi ni bro do gra di li šta, ku da je obič no išao pre o bu čen i pod la-žnim ime nom, i ka da je o pro pa da nju svo je du še raz mi šljao sa ža lje njem, uto li ko ve ćim što je po ti ca lo iz ego i zma. Ali, ta-kvi su tre nu ci bi li ret ki. Ra do zna lost pre ma ži vo tu, ko ju je u nje mu pr vi pro bu dio lord Hen ri, ka da su se de li u ba šti svo ga pri ja te lja, iz gle da la je da ra ste sa nje nim za do vo lja va njem. Što

je vi še znao, to je vi še že leo da zna. Nje ga je mu či la bez um na glad, ko ja je bi va la sve ve ća što ju je vi še za si ći vao.

Ali, ipak ni je bio po stao to li ko raz u zdan, bar ne u svom dru štve nom op ho đe nju. Je dan put ili dva put sva ko ga me se-ca pre ko zi me, i sva ke sre de uve če za vre me tra ja nja se zo ne, otva rao je sve tu svo ju le pu ku ću i uvek je imao kod se be naj-ču ve ni je mu zi ča re, ko ji su oča ra va li nje go ve go ste svo jom div-nom umet no šću. Nje go ve ve če re, pri či jem mu je pri re đi va nju uvek po ma gao lord Hen ri, bi le su po zna te ko li ko zbog ot me-nog uku sa, ko ji se po ka zi vao u po sta vlja nju sto la, u sim fo nič-nom ure đi va nju eg zo tič nog cve ća, u ve ze nim čar ša vi ma i u sta rin skom po su đu od sre bra i zla ta. A bi lo je odi sta mno go njih, na ro či to me đu ve o ma mla dim lju di ma, ko ji su u Do ri ja-nu Gre ju vi de li (ili su bar uobra ža va li da vi de) pra vo ostva re-nje onog ti pa, o ko me su ma šta li kao đa ci u Ito nu ili Oks for du, ono ga ti pa, ko ji bi u jed nom čo ve ku tre ba lo da sje di ni pra vo obra zo va nje i kul tu ru na uč ni ka sa ljup ko šću, ot me no šću i sa-vr še nim ma ni ri ma čo ve ka iz vi so kog dru štva. Nji ma se on či-nio kao da pri pa da ko lu onih ko je Dan te opi su je, i ko ji su te ži li “da se usa vr še kul tom le po te”. Kao Go tje bio je i on je dan od onih za ko je “vi dlji vi svet po sto ji”...

I ne sum nji vo da mu je ži vot bio pr va i naj vi ša umet nost. Sve osta le umet no sti iz gle da le su da su sa mo pri pre ma za ži-vot. Mo da, po mo ću ko je za čas po sta je op štom svo ji nom ono što je bi lo sa mo fan ta stič na ćud jed nog čo ve ka, i den di zam, ko ji je po ku šaj oso bi te vr ste da se ova plo ti jed na pot pu na mo-der na le po ta, na rav no da su ima li za nje ga svo jih dra ži. Na čin na ko ji se ode vao i oso bi ti sti lo vi, ko je je s vre me na na vre me po ka zi vao, oči gled no su uti ca li na mla de ki co še ko ji po se ću ju ba lo ve u Mej fe ru i ki te pro zo re Pel Mel klu ba, a ko ji su Do ri-ja na ko pi ra li u sve mu što je či nio i tru di li se da po dra ža va ju ne na mer nu draž nje go vih ljup kih, ali za nje ga lič no sa mo upo-la ozbilj nih ki co še nja.


Jer je on zbi lja bio vr lo ra do go tov da pre du zme ulo gu, ko ja mu je pri pa la ne po sred no čim je po stao pu no le tan, i on je odi-sta na ro či to uži vao u po mi sli da bi Lon do nu svo je ga vre me na za i sta mo gao bi ti ono, što je pi sac Sa ti ri ko na bio Ri mu Ne ro-no vog vre me na; ali, u du bi ni sr ca žu deo je ipak da bu de ne što vi še ne go prost arb bi ter ele gan ti a rum, za ko no da vac mo de, ko-ji da je sa ve te ka ko se no si ka kav na kit, ka ko se ve zu je kra va ta ili ka ko se dr ži štap. On po ku ša da iz ra di nov plan za ži vot, za sno van na fi lo zof skoj osno vi i sre đe nim na če li ma i ko ji bi do speo do svog naj vi šeg sa vr šen stva u odu ho tvo re nju ču la.

Po klon stvo ču li ma če sto se, i to ve o ma osno va no, po ri ca lo, jer lju di ima ju ne ku pri rod nu in stink tiv nu od vrat nost pre ma stra sti ma i si lo vi tim na go ni ma, ko ji iz gle da ju ja či od njih sa-mih, i ko ji su, kao što lju di zna ju, svoj stve ni i ma nje sa vr še nim or ga ni zmi ma. Ali, Do ri ja nu Gre ju či ni lo se da pra va pri ro da ču la ni je ni ka da bi la shva će na, i da su ču la sa mo za to osta-la ta ko ži vo tinj ska što je svet po ku ša vao da ih umo ri gla đu i ti me ih sa vla da, ili da ih ubi je mu ka ma, me sto da te ži da ih uči ni ele men ti ma no vog du ha, ko ji se uglav nom od li ku je fi-nim in stink tom za le po. Kad bi Do ri jan Grej po gle dao una zad, na raz vi će čo ve ko vo u isto ri ji, ob u ze lo bi ga ose ća nje gu bit ka. To li ko je bi lo mno go od ri ca nja! A za ta ko si tan cilj! Bi lo je lu-dač kih dra go volj nih od ri ca nja, ne iz mer nih ob li ka sop stve nog mu če nja i sa mo o dri ca nja, što je sve po ti ca lo iz stra ha i či ji je re zul tat bio po ni že nje. I to je po ni že nje bi lo mno go uža sni je od onog uobra že nog po ni že nja od ko je ga su lju di u svom ne-zna nju hte li da se spa su; jer je pri ro da u svo joj div noj iro ni ji go ni la pu sti nja ke da tra že se bi hra nu u dru štvu sa di vljim zve-ri ma, a is po sni ci ma da la dru štvo polj skih ži vo ti nja.

Da, mo ra će, kao što je lord Hen ri pro re kao, da do đe ne ki nov he do ni zam, či ji bi cilj bio da ob no vi ži vot i da ga iz ba vi od dru gog, ru žnog pu ri tan stva, ko je se na ših da na ta ko čud no pro bu di lo. Na rav no da bi on bio pod vla šću in te lek ta; ali, on

ne bi ni ka da pri znao ni ka kvu te o ri ju, ni ti si stem, ko ji bi zah-te va li od ri ca nje ma od ka kve stra sti. Cilj no vo ga he do ni zma mo ra bi ti sa ma ta strast, a ne nje ne po sle di ce, ma ka ko one bi-le ugod ne ili gor ke. Taj he do ni zam ma rio bi isto ta ko ma lo za aske ti zam, ko ji ču la ubi ja, kao i za obič ne raz u zda no sti, ko je ih otu plju ju. Ali, on bi po u čio lju de da se usred sre de na mo-men te ži vo ta, ko ji je i sam je dan mo me nat.

Ma lo je nas ko ji ma se ni je po ne kad do go di lo da se pro bu de pred zo ru, bi lo po sle jed ne od onih no ći bez sno va, ko je nas go to vo za lju blju ju u smrt, bi lo po sle no ći pu ne uža sa i ose ća-nja mo re, ka da kroz vi ju ge mo zga pu ze ave ti, ko je su uža sni je od sa me stvar no sti i ko je su is pu nje ne onim ži vo tom što se kri je u svi ma gro te ska ma i što got skoj umet no sti da je onu ne-u ga snu ži vot nu sna gu − jer je ta umet nost, ka ko ne ki mi sle, na ro či ta umet nost lju di, či ji je duh bio po mu ćen bo le šću gro-zni ča vih sno va. La ga no se be li pr sti uvla če kroz za ve se i po či-nju da dr šću. U cr nim fan ta stič nim ob li ci ma pu ze ne me sen ke u uglo ve so be i ču če ta mo. Na po lju se pti ce kre ću u li šću, ili se ču ju ko ra ci lju di ko ji od la ze na rad, ili ste nja nje i hu ja nje ve tra, što do la zi sa pla ni na i obi la zi oko ti he ku će, kao da se bo ji da ne pro bu di spa va ča, ali ipak ne mo že da pro pu sti a da ne iza zo ve san iz nje go ve pur pur ne du plje. Po di žu se, veo za ve lom, tam ne ko pre ne, i stva ri po ste pe no do la ze, opet do svo-jih ob li ka i bo ja, i mi za pa ža mo svi ta nje da na, ko ji sve tu vra ća nje go vu pra sta ro istu sli ku. Ble da ogle da la po no vo oži vlja va ju svo jim la žnim ži vo tom. Sve će sto je uga še ne ta mo gde smo ih osta vi li, i kraj njih le ži po lu i zre za na knji ga iz ko je smo či ta li, ili uve li cvet ko ji smo na ba lu na šli, ili pi smo ko je smo se bo ja li da pro či ta mo ili smo ga pre vi še či ta li. Iz gle da nam da se ni je ni šta iz me ni lo. Iz ne stvar nih sen ki no ći iz la zi pra vi ži vot, ka-ko smo ga po zna li. Mi ga mo ra mo pro du ži ti ta mo gde smo ga osta vi li, i nas pro ži ma ne ko uža sno ose ća nje po tre be da pro-du ži mo ener gi ju u ste re o tip ne na vi ke, ili mo žda ne ka div na


če žnja da nam se oči jed no ga ju tra otvo re pred sve tom, u ko-me stva ri ima ju sve že li ni je, a bo je no ve ob li ke, ili sa dr že no ve taj ne, pred sve tom, u ko jem pro šlo sti pri pa da ma lo ili ni ka kvo me sto, ili gde ona bar ne ži vi u ob li ku sve sti o du žno sti ma ili u po ka ja nju, gde je čak i se ća nje na ra dost gor ko i gde se ća nje na uži va nje iza zi va bol.

Stva ra ti ta kve sve to ve či ni lo se Do ri ja nu Gre ju da je pra-vi za da tak, ili je dan od pra vih za da ta ka ži vo ta. I tra že ći ta ko is ku stvo ču la i ja kih ose ća nja, ko ja bi u isto vre me bi la no va i ve se la, i ko ja bi sa dr ža la onaj ele me nat ret ko sti ko ji je ta ko svoj stven ro man ti ci, on je če sto pa dao u na či ne mi šlje nja za ko je je znao da su nje go voj pri ro di bi li pot pu no tu đi, po da-vao se nji ho vim fi nim upli vi ma i on da ih je, ka da je ta ko re ći bio is pio nji ho ve bo je i za do vo ljio svo ju du hov nu ra do zna lost, na pu štao sa onom čud nom rav no du šno šću ko ja odi sta ni je ne-po mir lji va sa žar kim tem pe ra men tom, i ko ja je po mi šlje nju ne kih psi ho lo ga na še ga vre me na, čak če sto i uslov za nj.

Jed nom se o nje mu pro neo glas da na me ra va da pre đe u ka to lič ku ve ru; i odi sta ga je ka to li ci zam uvek ja ko pri vla čio. Sva ko dnev na žr tva na li tur gi ji, ko ja je u stva ri do stoj ni ja i stra-šni ja od svih žr ta va sta ro ga sve ta, osva ja la ga je i svo jom div-nom ne mar no šću pre ma oče vid no sti ču la, kao i pri mi tiv nom pro sto tom svo jih ele me na ta i ve či tim pa to som ljud ske tra ge-di je, ko ju je ta žr tva te ži la da sim bo li še. On je ra do kle čao na hlad ni mer mer ni ploč nik i po sma trao ka ko sve šte nik, u svo joj sve ča noj, cve ćem ukra še noj ode ždi, la ga no svo jim be lim ru ka-ma ot kla nja za ve su sa sve tog hra ni li šta, ili kao ne ki fe njer di že dra gim ka me njem is ki ćen di skos na ko me be hu ble de na fo re, o ko ji ma se da nas ra do ve ru je da su pa nis ca e le stis, hleb an-đe la; ili ka ko, ode ven ode ždom Hri sto ve stra sti, lo mi po sku ru u ča ši i bi je se po gru di ma zbog svo jih gre ho va. Ka di o ni ce, sa ko jih se di že dim, i ko je ozbilj ni de ča ci, ode ve ni u čip ke i sker let, lju lja ju kao ve li ke zlat no boj ne cve to ve, ima đa hu ve li-

ke dra ži za nje ga. Ka da je iz la zio iz cr kve, ra do zna lo je po sma-trao tam ne is po ve da o ni ce, i že ne ka ko kroz ove šta lu re šet ku šap ću isto ri ju svo ga ži vo ta.

Ali, ni ka da ni je pa dao u po gre šku da spre či raz vi ja nje svo-ga du ha for mal nim usva ja njem ma kar ka kve ve re ili si ste ma, kao što ne bi uči nio po gre šku da ne ku go sti o ni cu, do bru da se u njoj pro ve de jed na noć ili ko ji sat ka kve no ći bez zve zda i bez me se či ne, sma tra ku ćom u ko joj bi se ži vot mo gao pro-ve sti. Mi sti ci zam, ko ji ima div nu moć da obič ne stva ri otu-đu je od nas i da ih uči ni neo bič nim, u dru štvu sa je re si, ko ja kao da ga uvek pra ti, dr žao ga je za vre me jed ne se zo ne. Isto ta ko, jed ne se zo ne na gi njao je ma te ri ja li stič kim dok tri na ma ne mač kog dar vi ni stič kog po kre ta, na la ze ći čud ne na sla de u to me da sve ljud ske mi sli i stra sti svo di na funk ci ju ka kve bi lo bi ser ne će li je mo zga ili ka kvog be log ner va u te lu, i uži va ju ći u shva ta nju ap so lut ne za vi sno sti du ha od iz ve snih fi zič kih uslo-va, bo le snih ili zdra vih, nor mal nih ili pa to lo ških. Ipak, kao što ma lo pre re ko smo, ni jed na te o ri ja o ži vo tu ni je mu se či ni la da ima ka kve va žno sti u po re đe nju sa sa mim ži vo tom. On je bio pot pu no sve stan; ka ko je bes plod na sva ka spe ku la ci ja du ha, ka da je odvo je na od de lat no sti i od opi ta. On je znao da i ču la ima ju svo jih neo t kri ve nih taj ni, kao i du ša.

I ta ko se on da dao na iz u ča va nje mi ri sa i taj ne nji ho vog pri pra vlja nja! De sti li sao je te ška mi ri sna ulja i pa lio mi ri šlja ve gu me sa is to ka. On vi de, da sva kom du šev nom ras po lo že nju od go va ra ne što u ži vo tu ču la, pa se za to tru dio da ot kri je nji-ho ve pra ve od no se i da pro na đe za što ta mjan čo ve ka is pu nja-va mi sti kom, za što am ber pod ba da stra sti, za što mi ris lju bi či-ca bu di u na ma uspo me nu na umr lu ro man ti ku, za što mo šus po mu ću je um, a čam pak pr lja ma štu; i ta ko je če sto po ku ša vao da iz ra di jed nu tač nu psi ho lo gi ju mi ri sa i da de fi ni še nji ho-va ra zno li ka dej stva, na pri mer dej stvo slat ko ga ko re na, mi-ri sno ga cve ća pu nog pra šni ka, aro ma tič nih bal sa ma, mr ko ga


dr ve ća ja ko ga mi ri sa, odo lje na što dra ži na ga đe nje, ho ve ni je što od u zi ma um i aloe, za ko ju ka žu da je u sta nju da oslo bo di du šu me lan ho li je.

Dru gi put, opet, po sve tio se pot pu no mu zi ci i stao da da je kon cer te u jed noj du gač koj smra če noj dvo ra ni, či ji su zi do vi bi li pre vu če ni la kom zej ti nja ve bo je, i či ja je ta va ni ca bi la iz-ra đe na u zlat nim i cr ve nim to no vi ma, i gde su bez um ni Ci ga ni uda ra li u ma le ci tre ili ozbilj ni, žu tim pla šte vi ma za o gr nu ti svi ra či iz Tu ni sa uda ra li u ja ko za teg nu te ži ce svo jih ve li kih šar ki ja, dok su se crn ci ke zi li, uda ra ju ći u ta lam ba se, a tan-ko vi ti In dij ci, po kri ve ni čal ma ma, ču ča li na cr ve nim asu ra ma i du va li u du ge fru le od tr ske ili od me da, op či nju ju ći ve li-ke na o čar ke ili pra ve ći se da ih op či nju ju. Ne sklad ne in ter va-le i dre če će di so nan ce var var ske mu zi ke če sto su ga dra ži le, dok su mu Šu ber to va ljup kost i Šo pe no va slat ka če žnja i sil ne har mo ni je ve li ko ga Be to ve na plju ska le uho. On je sku pljao iz svih kra je va sve ta naj čud no va ti je in stru men te, ko ji su se mo-gli na ba vi ti, ili u gro bo vi ma iz u mr lih na ro da ili kod ono ma lo di vljač kih ple me na, ko ja su pre ži ve la do dir sa za pad nom ci-vi li za ci jom, i vo leo je da ih sam uzi ma u ru ke i da ih oku ša. Ta ko je imao ta jan stve ni “ju ru pa ris” In di ja na ca sa Rio Ne gra, ko ji že ne ne sme ju da gle da ju, a mla di ći sa mo on da ako su pret hod no po sti li i iši ba li se; imao je ze mlja ne če gr talj ke Pe-ru a na ca, ko je su od se be oda va le oštro klik ta nje pti ca; imao je svi ra le od ljud skih ko sti ju, ka kve je slu šao Al fon so de Ol va le u Či leu, i zvuč ne ze le ne “ja spi se”, na đe ne u Ku skom, či ji je zvuk bio van red no sla dak. Imao je još ša re ne ti kve is pu nje ne šljun-kom, ko je su pri naj ma njem po tre su zve ke ta le, i du ge svi ra le Mek si ka na ca, u ko je svi rač ne du va, već kroz ko je u se be uvla-či va zduh; imao je gru bi “tu re” Ama zo na ca, ko jim stra že da ju znak ka da ce lo ga da na se de na vi so kom dr ve ću, i ko ji se ču je, ka ko pri ča ju, na da lji ni od tri mor ske mi lje; imao je “te po na-stli”, na ko me tre pe re dve da šči ce, o ko je se uda ra šta pi ći ma,

ko ji su pre vu če ni ne kim ela stič nim ka u ču kom ko ji se do bi ja od mleč nog so ka ne kih bi lja ka; imao je “jol te” zvon ca Aste ka, ko ja vi se kao gro zdo vi, i ne ka kav go lem do boš kao ob li ca, pre-ko ko je ga su bi le ra za pe te ko že ve li kih gu ja, i ko ji je li čio na onaj što ga je vi deo Ber nal Di jaz ka da je sa Kor te zom ula zio u mek si kan ski hram i či je je bol ne zvu ke ta ko ži vo opi sao. Fan-ta stič no bi će ovih in stru me na ta uti ca lo je na nje ga oča ra va ju-ći, i on je ose ćao na ro či to uži va nje pri po mi sli da umet nost i pri ro da ima ju svo ja ču do vi šta, stva ri ži vo tinj skog ob li ka sa od-vrat nim gla so vi ma. Ali, po sle ne kog vre me na do sa di še mu ovi in stru men ti i on je opet se deo u ope ri, u svo joj lo ži, sam ili u dru štvu lor da Hen ri ja, i slu šao us hi ćen Tan hoj ze ra, ot kri va ju ći u pred i gri ovog ve li kog umet nič kog de la ova plo će nje tra ge di je sop stve ne du še.

Dru gi put, opet, dao se na iz u ča va nje dra gog ka me nja i po-ja vio se na jed noj ko sti mi ra noj za ba vi kao An de Žo a jez, ad-mi ral Fran cu ske, u ode ždi ko ju je ki ti lo pet sto ti na še zde set zr na bi se ra. Ta kav ukus dr žao ga je go di na ma, i mo že se re ći, ni je ga ni ka da ni osta vljao. Če sto je Do ri jan pak ka me nje, što je bio sa brao, po či tav dan va dio iz ra znih ku ti ji ca i po no va ih re đao, ta ko hri zo be ril, ze len kao ma sli na, ko ji po cr ve ni pri sve tlo sti lam pe, si mo fan sa svo jim tan kim sre br nim ži ca ma, hri zont bo je klo ko či ke, to pa ze ru ži ča ste i dru ge žu te kao vi no, cr ve ni gra nat sa drh ta vim og nje nim zve zdi ca ma sa po če ti ri zra ka, si na mon ka me nje cr ve no kao oganj, spi ne le na ran dža-ste i lju bi ča ste, i ame tist sa na iz me nič nim slo je vi ma od ru bi na i sa fi ra. On je ja ko vo leo cr ve no zla to sun če vog ka me na, bi ser-nu be li nu me se če vog ka me na i is ki da nu du gu mleč no ga opa la. Po ru čio je u Am ster da mu tri sma rag da neo bič ne ve li či ne ko ji su se pre li va li u obi lju bo ja; i imao je zr no tir ki za de la vi e il le roc he, ko ji je bu dio za vist sva kog struč nja ka.

Ta ko je pro na šao i div ne pri če o dra gom ka me nu. Al fon-so je u svo joj knji zi Cle ri ca lis di sci pli na po me nuo ne ku zmi ju


ko ja je ima la oči od pra vog ja sin ta; a u ro man tič noj po ve sti o Alek san dru go vo ri lo se o za vo je va ču Ema ti ji ka ko je na šao u do li ni Jor da na zmi je, “ko je su ima le ogr li ce od pra vog sma-rag da iz ra sle na le đi ma”. U mo zgu ažda ji nom, pre ma pri ča-nju Fi lo stra to vom, na la zio se dra gi ka men, i “ka da bi se pred ovo ču do vi šte iz ne la cr ve na ode žda sa zlat nim slo vi ma”, ono bi za spa lo ma gij skim snom da bi ga mo gli la ko ubi ti. Pre ma mi šlje nju ve li kog al he mi ča ra Pje ra de Bo ni fa ci ja, di ja mant je u sta nju da uči ni čo ve ka ne vi dlji vim, a in dij ski ahat re či tim. Kar neol ubla ža va gnev, hi ja cint uspa vlju je čo ve ka, a ame tist mu ras te ru je pi jan stvo. Gra nat je bio u sta nju da go ni ne ča-sti vo ga, hi dro fit je me se cu od u zi mao bo ju. Se le nit je ra stao i sma nji vao se za jed no sa me se com; me lo cej, ko ji je ot kri vao lo po ve, gu bio je svo ju moć ka da bi se oro sio kr vlju ja re ta. Le-o nar dus Ka mi lus vi deo je ne ki be li ka men, ko ji su iz va di li iz mo zga ne ke ža be, ko ju su sko ro ubi li; to je bio si gu ran lek pro tiv otro va. Be zo ar, na đen u sr cu arap skog je le na, imao je tu moć da le či od ku ge. U gne zdi ma arap skih pti ca na la zio se aspi la tes, ko ji je, ka ko pri ča De mo krit, bio u sta nju da za šti ti od ve tra sva ko ga ko ji ga je no sio.

Cej lon ski kralj je za vre me kru ni sa nja ja hao kroz va roš, dr-že ći u ru ci ve li ki ru bin. Vrat ni ce na dvo ru pr vo sve šte ni ka Jo-va na, bi le su “na pra vlje ne od sar do nik sa, pre vu če nog ro gom ro ga tih zmi ja, ta ko da ni je mo gao ni ko ući u ku ću ko je kod se be imao otrov”. Nad kro vom su sto ja le “dve zlat ne ja bu ke, u ko ji ma su bi la dva cr ve na zr na gra ni ta”, ta ko da je da nju sve-tli lo zla to, a no ću gra nit. U čud no va tom ro ma nu Lo džo vom Ame rič ki bi ser sto ji da se u kra lji či noj so bi mo gu vi de ti “sve čed ne že ne na sve tu, kao da su iz li ve ne u sre bru, ako se sa mo po gle da kroz či sto ogle da lo od hri zo li ta, cr ve nog gra ni ta, sa fi-ra i ze le nih sma rag da”. Mar ko Po lo vi deo je ka ko sta nov ni ci u Ci pan gu mr tva ci ma me ću u usta ru ži ča sto bi ser je. Ne ko mor-sko ču do vi šte za lju bi lo se u bi ser, ko ji je gnju rac pre dao kra lju

Pe ro zu, pa je ubi lo kra dljiv ca, ža le ći po tom se dam me se ci za iz gu blje nim bla gom. Ka da su Hu ni do ma mi li kra lja u ve li ku za se du, ovaj ba ci od se be bi ser (ova ko nam pri ča Pro ko pi je) da ga vi še ni su ni ka da na šli, iako je car Ana sta si je bio ras pi sao na gra du pet sto ti na to va ra zlat ni ka. Ma la bar ski kralj po ka zao je ne kom Mle ča ni nu bro ja ni ce ko je su ima le tri sto ti ne i če ti ri zr na bi se ra, a sva ko zr no bi lo je po sve će no jed no me bo gu.

Ka da je voj vo da od Va lan ti noa, sin Alek san dra VI, po se tio Lu ja XII, kra lja fran cu skog, ka ko pri ča Bran tom, konj mu je bio po kri ven zlat nim li šćem, a na gla vi je no sio ka pu sa dva re da ru bi na, ko ji su ra si pa li ble šta vu sve tlost. Čarls od En gle-ske ja hao je u uzen gi ja ma, ukra še nim sa če ti ri sto ti ne dva de-set i jed nim bri li jan tom. Ri čard II imao je ha lji nu po kri ve nu ru bi ni ma u vred no sti tri de set hi lja da ma ra ka. Ova ko je Hol u svo joj hro ni ci opi sao Hen ri ja VI II ka ko ide na kru ni sa nje: “No sio je na se bi pan cir od su vo ga zla ta, gru di su mu bi le iz ve-ze ne di ja man ti ma i dra gim ka me njem, a o vra tu je no sio te šku ogr li cu od krup nih ru bi na”. Lju bim ci Džem sa I no si li su min-đu še od sma rag da, oper va že ne zlat nim fi li gra nom. Edvard II po klo nio je Pir su Gev sto nu pot pu nu opre mu od cr ve nog zla ta, ukra še nu hi ja cin ti ma, ogr li cu od zlat nih ru ža, iša ra nu tir ki-zi ma, i ka pu iz ve ze nu bi ser jem. Hen ri II no sio je ru ka vi ce do sa mih la ka ta iz ve ze ne dra gim ka me njem, a ru ka vi cu za so ko la kra si lo je dva na est ru bi na i pe de set i dva zr na bi se ra. Voj vod-ski še šir Kar la Sme log, po sled njeg voj vo de od Bur gun da, sav je bio is ki ćen kru ška stim bi ser jem i sa fi ri ma.

Ka ko je pre kra san ne kad bio ži vot! Ka ko ras ko šan u svo joj pom pi i ukra su! Div no je bi lo već sa mo či ta ti o ras ko ši ovih po koj ni ka!

Po tom svu svo ju pa žnju Do ri jan obra ti ve zo vi ma, ko ji su u hlad nim dvo ra na ma se ver nih evrop skih na ro da za me nji va-li fre ske. Ka da se udu bio u tu oblast (a on je imao van red nu spo sob nost da se za tre nu tak sav pre da ono me što je pred u zi-


mao), ras tu ži se ozbilj no pri po mi sli na uni šte nje, ko je vre me spre ma sve mu što je le po. On je bar uma kao to me uni šte nju. Le to je za le tom pro la zi lo, žu ti sun co kret je uveo i opet pro-cve tao, i gro zne su no ći po na vlja le po vest svo je sra mo te, a on je osta jao uvek isti. Ni jed na zi ma ni je una ka zi la nje go vo li ce ni ti uka lja la nje gov cvet ni be har. Ka ko je dru ga či je bi lo sa ma-te ri jal nim stva ri ma! Ku da su one iš če zle? Gde je ve li ka ode-žda ša fra no ve bo je, na ko joj su se bo go vi bo ri li pro tiv di vo va, a ko ju su bi le iza tka le crn pu ra ste de voj ke u sla vu Ati ne. Gde je sa da ve li ki ve la ri jum, ko ji je po na red bi Ne ro no voj ne ka da ra za pet u Ri mu pre ko Ko lo se u ma; to dži nov sko pur pur no je-dri lo na ko jem je bi lo na sli ka no zve zda no ne bo i ka ko Apo lon upra vlja dvo ko li ca ma, ko ja vu ku be le ko bi le u zlat noj opre mi? Nje ga je vu kla že lja da vi di one čud no va te tr pe ze, što su bi le iza tka ne za sun če vog pr vo sve šte ni ka, i u ko je su bi le prot ka ne sve po sla sti ce i sva je la, ko ja se na jed noj go zbi mo gu po že le-ti; vu kla ga je že lja da vi di sa mrt nu ha lji nu kra lja Sil pe ri ka sa tri sto ti ne zlat nih pče la, fan ta stič ne ode žde, ko je su iza zva le ne go do va nje bi sku pa od Pon tu sa, na ko ji ma su bi li na sli ka ni “la vo vi, pan te ri, me dve di, psi, šu me, ste nje, lov ci, − ukrat ko sve što sli kar mo že da na đe u pri ro di”, ha lji nu, ko ju je ne ka da no sio Kar lo Or le an ski, na či jim su ru ka vi ma bi li iz ve ze ni sti-ho vi ne ke pe sme, ko ja je po či nja la ova ko: Ma da me, je su is to ut joyeux... No te su bi le iz ve ze ne zla tom, a gla va na sva koj no ti, ta da još če tvr ta sta, ima la je če ti ri zr na bi se ra. On je či tao o so-bi, ko ja je u dvo ru u Rem su bi la sprem na za upo tre bu kra lji ce Jo ha ne od Bur gun da, i “ko ju su ukra si li hi lja du tri sto ti ne dva-de set i je dan pa pa gaj, sa kra lje vim gr bom, i sto še zde set i je-dan lep tir, či ja su kri la bi la na isti na čin ukra še na kra lji či nim gr bom, sve rad u zla tu”. Ka ta ri na Me di či je va bi la je po ru či la se bi sa mrt nič ki odar od cr ne ka di fe na ko joj su bi li iz ve ze ni po lu me se ci i sun ca. Za ve se su bi le od da ma sta, a na zlat noj i sre br noj pod lo zi bi le su iz ve ze ne gra ne i ven ci, a oper va že ne

su bi le ki ćan ka ma sa bi ser jem: sam odar na la zio se u jed noj so bi u ko joj su vi si li po re đa ni gr bo vi kra lji či ni u cr noj ka di fi i sre br noj tka ni ni. Luj XIV imao je u svo joj oda ji ka ri ja ti de vi so ke pet na est sto pa, iz ve ze ne u zla tu. Sud be no le ži šte So-bje sko ga, polj skog kra lja, bi lo je od zlat nog bro ka ta iz Smir ne, kroz ko ji su bi li prot ka ni sti ho vi iz Ko ra na, ukra še ni tir ki zi-ma. Pod nož je je bi lo od po zla će nog sre bra, ras ko šno ukra še no me da ljo ni ma od emaj la i dra gim ka me njem. Za vre me op sa de Be ča za ple ni li su ga u tur skom lo go ru. Pod sjaj nim zla tom nje-go vo ga ne ba sto ja la je Mu ha me do va za sta va.

I ta ko je on go to vo go di nu da na sku pljao naj o da bra ni je pri mer ke tkač ke ve šti ne i ve zo va. Na ba vio je ta na ni mu slin iz Del hi ja, ko ji je bio ne žno prot kan zlat nim pal mo vim li šćem i kri li ma bu ba što su se pre li va le kao du ga; erir iz Da ke, ko-ji na Is to ku zbog nje go ve ta na no sti zo vu “va zdu šnom tka ni-nom” “žu bor vo dom” i “ve čer njom ro som”; pre ves iz Ja ve sa čud nim fi gu ra ma; fi ne, žu te ki ne ske za ve se; knji ge sa cr ve nim atla snim ko ri ca ma ili sa po ve zom otvo re no pla ve svi le sa uti-snu tim kri no vi ma, pti ca ma i dru gim li ko vi ma; ugar ske ve lo ve la cis, si ci li jan ski bro kat i kru tu špan sku ka di fu; đur đi jan ske ve zo ve is ki će ne zlat nim pa ri ca ma; ja pan ske “fu ku sa se” u ze-le nim zla ta stim to no vi ma, sa pti ca ma, či je je per je bi lo div no iz ra đe no.

Na po slet ku je ose tio ve li ku na klo nost pre ma cr kve noj ode-ždi, kao i pre ma sve mu što je bi lo u ve zi sa ver skim ob re di ma. U ve li kim kov če zi ma od ke dro vog dr ve ta, ko ji su se na la zi li u ga le ri ji u za pad nom kri lu nje go ve ku će, dr žao je le pe i ret-ke pri mer ke pra ve ode žde “Hri sto ve ne ve ste” ko ja mo ra da se obla či u pur pur, dra go ka me nje i ta na no plat no, da bi oba vi la svo je ble do iz mo žde no te lo, iz nu re no do bro volj nim pat nja ma, iz ra nja vlje no bo lo vi ma ko je sa ma se bi za da je. Imao je sve ča-nu ode ždu od cr ve ne svi le kao kar min i od zla tom prot ka na da ma sta; ova je bi la ukra še na zlat nim na ro vi ma, po sta vlje nim


na cve to vi ma od šest la ti ca is pod ko jih je na sva koj stra ni bi la iz ve ze na u sit nom bi ser ju je lo va ši šar ka. Zla tan vez bio je iz-de ljen u po lja, ko ja su pred sta vlja la sce ne iz ži vo ta Bo go ro di-ce, a na ka pu lja či bi lo je iz ve ze no ša re nom svi lom nje no kru-ni sa nje. Rad je bio ita li jan ski iz pet na e sto ga ve ka. Dru ga je ode žda bi la od ze le ne ka di fe na ko joj je bi lo iz ve ze no sr ca sto akan tu so vo li šće, iz ko je ga su iz vi ra li du gi be li cve to vi, ko ji su bi li do u tan či ne iz ra đe ni u ta na noj sr mi sa ša re nim kri sta li-ma. Na na ru ka vlju se vi de la gla va jed nog se ra fi ma iz ra đe na sva u zla tu. Si rit je bio prot kan u cr ve noj i zlat noj svi li sa me-da ljo ni ma mno gih sve ta ca i mu če ni ka, me đu ko ji ma i lik sve-tog Se ba sti ja na. Do ri jan je imao i svi le nih ode žda bo je ći li ba ra i dru gih od pla ve svi le, od zlat nog bro ka ta, od žu tog svi le nog da ma sta od zlat ne tka ni ne, po kri ve ne sli ka ma ko je su pred sta-vlja le stra da nje i ras pe će Hri sto vo, a na nji ma su bi li iz ve ze ni la vo vi, pa u ni i dru gi li ko vi. Imao je dal ma ti ke od be log atla sa, od ru ži ča stog svi le nog da ma sta sa la la ma, del fi ni ma i kri no vi-ma; po kro ve za ol tar od ale ve ka di fe i pla vo ga plat na, i mno go po kri va ča ko ji ma se po kri va ju utva ri i pu ti ri i ve o ma mno go ubru sa. U mi stič noj slu žbi, ko joj su bi le ove stva ri na me nje ne, bi lo je ne če ga što je dra ži lo nje go vu uobra zi lju.

Jer ova bla ga, i sve što je sku pljao u svo joj div noj ku ći, za nje ga su sred stva da do đe do za bo ra va: za ba va što ga je za krat ko vre me li ša va la stra ha, ko ji mu se če sto či nio ta ko ve li-kim da ga ne mo že pod ne ti. O zid na pu šte ne, i za tvo re ne so be, gde je bio pro veo ve ći deo svog de ča štva, oka čio je sop stve nom ru kom stra šnu sli ku, či je su mu cr te, me nja ju ći se, po ka zi va-le stvar no pa da nje nje go vog ži vo ta. Po krio ju je po kro vom od zla ta i pur pu ra. Ne de lja ma ni je ula zio tu. Za bo ra vljao je stra-šnu sli ku. U sr cu bi mu po no va lak nu lo, vra ti la bi mu se sta ra čud na ve se lost i sna ga da se stra sno udu bi u ži vot. Za tim bi se opet iz ne na da no ću kri šom iz vu kao iz ku će, po se ći vao je stra šna me sta u bli zi ni Blue Ga te Fi eld sa, i tu osta jao da ni ma,

do kle ga opet ne bi ne što oda tle oda gna lo. Vra tiv ši se, se deo bi po no vo pred sli kom, po ne kad ga de ći se i nje i se be, a po ne kad ohol na svo ju lič nost, pun oho lo sti ko ja či ni po lo vi nu dra ži sva ko ga gre ha, i on da bi se sme šio u po taj nom za do volj stvu, gle da ju ći svo ju una ka že nu sli ku, ko ja je mo ra la da pod no si nje mu do de ljen te ret.

Po sle ne ko li ko go di na ni je vi še bio u sta nju da iz dr ži du-že vre me na u ino stran stvu, i ta ko na pu sti vi lu ko ju be še uzeo pod za kup sa lor dom Hen ri jem u Tru vi lu, kao i ma lu ku ći cu u Al ži ru, ko ja je bi la okru že na be lim zi do vi ma, i gde je već ne ko-li ko zi ma pro veo. Ni je mo gao da iz dr ži da bu de du go odvo jen od sli ke, ko ja sa da be še po sta la ta ko re ći deo nje go va ži vo ta, a osim to ga be še ušao i ne ki strah u nje ga da se za vre me nje-go vog od su stva ne ko ne uvu če u nje go vu so bu, i po red ve što na či nje ne bra ve, ko ju je bio sta vio.

Me đu tim, bio je pot pu no uve ren da sli ka ne bi dru go me ni šta go vo ri la. Do du še, ona je is pod sve ni sko sti i ru žno će li ca, bi la sa ču va la još ne ku vid nu slič nost sa njim, ali, šta bi lju di mo gli otu da da za klju če? On bi sva ko ga isme jao ko bi po ku šao da ga ru ži. On ni je sli ku na sli kao. Sta ga se ti ca lo što ona ta ko stra šno i sram no iz gle da? Pa, i ka da bi ne ko me isti nu re kao, zar bi mu taj po ve ro vao?

Pa, ipak, bo jao se. Ta ko, dok se na la zio na svom ve li kom do bru − u No tin gam ši ru, go ste ći mla de ele gant ne lju de, ko ji su ma hom sa či nja va li nje go vo dru štvo, i za di vlju ju ći sta nov-ni ke u gro fo vi ji pre ko mer nom ras ko ši i sjaj nim ži vo tom, od-jed nom bi iz ne na da na pu stio svo je go ste i vra ćao se žur no u va roš, sa mo da vi di da ni je ne ko di rao vra ta i da li je sli ka još tu. Da je ni je ko ukrao? Stu de na bi ga je za sve ga pro šla pri sa moj po mi sli na to. Ta da bi za ce lo svet do znao za nje go vu taj nu. Mo žda je već i po čeo da sum nja?

Jer kao što ih je bi lo mno go ko je je on oča ra vao, bi lo ih je isto to li ko ko ji su po do zre va li u nje ga. Za ma lo ni je pro pao


pri li kom iz bo ra u ne kom klu bu u Vest En du, ma da su mu dru-štve ni po lo žaj i po re klo pot pu no da va li pra vo na član stvo, a go vo ri lo se, da su jed nom, ka da je stu pio sa ne kim svo jim pri-ja te ljem u pu ši o ni cu u Čer čil klu bu, voj vo da od Ber vi la i je dan dru gi go spo din de mon stra tiv no usta li i iz i šli na po lje. Ka da je uzeo dva de set pe tu, po če li su o nje mu da se pro no se naj čud ni-ji gla so vi. Ša pu ta lo se, ka ko su ga vi đa li u ne koj pr lja voj krč mi u jed nom za ba če nom kra ju u Vaj tča plu, gde ban či u dru štvu stra nih ma tro za, ka ko se dru ži sa lo po vi ma i lju di ma ko ji pra-ve la žan no vac, i da je po sve ćen u nji ho ve taj ne. Sva ko me je bi lo pa lo u oči ka ko je s vre me na na vre me vo leo da se iz gu bi, a ka da bi se po sle po ja vio u dru štvu, šu ška lo se po uglo vi ma, ili su pro la zi li po red nje ga sa pre zri vim osme hom na usna ma ili sa hlad nim dr skim po gle dom, kao da su se re ši li da pro nik nu nje go vu taj nu.

Raz u me se da Do ri jan na sve te dr sko sti i na mer ne uvre-de ni je obra ćao pa žnju, i u oči ma ve ći ne lju di nje go va pri jat-na otvo re na pri ro da, nje gov ča rob ni de čač ki osmeh i sa vr še na ljup kost nje go ve div ne mla do sti, ko ja kao da ga ni je ni ka da osta vlja la, bi li su naj bo lji od go vor na sve kle ve te što su kru ži le o nje mu. Me đu tim, bi lo se pri me ti lo, da su ne ki, ko ji su se ra-ni je ve o ma ra do dru ži li sa njim, po če li da iz be ga va ju nje go vo dru štvo. Že ne, ko je su ga žar ko že le le i ne ka da pod no si le zbog nje ga pre kor u dru štvu pre zi ru ći sve kon ven ci je, pre ble de le bi od sra ma ili strep nje ka da bi Do ri jan Grej ušao.

Ali, ovo skan da lo zno ogo va ra nje sa mo je u oči ma mno gih uve ća va lo čud nu i opa snu draž Do ri ja no vu. Osim to ga, do ne-kle ga je šti ti lo i nje go vo ve li ko bo gat stvo. Dru štvo, bar ono ci vi li zo va no, ni je ni ka da ta ko la ko sklo no da po ve ru je ma šta rđa vo o oni ma ko ji su u isto vre me i bo ga ti i za ni mlji vi. Ono in stink tiv no ose ća da su ma ni ri va žni ji od mo ra la, te je mi šlje-nja da i naj vi ša čast vre di ma nje od ve šti ne ka kvog iz vr snog ku va ra. Naj zad, ve o ma bed na ute ha za ne ko ga re ći mu da je

pri va tan ži vot bes pre ko ran, ako mu je ve če ra bi la lo ša, a vi no bed no. “Ni sa me se kar di nal ske vr li ne ne mo gu po mi ri ti sa je li ma ko ja se do no se na sto po lu hlad na”, pri me tio je jed nom pri li kom lord Hen ri, dok se ras pra vlja lo o ovoj te mi; a o tom bi se mno go mo glo re ći, jer su za ko ni do bro ga dru štva, ili bar tre-ba lo da bu du, kao pra vi la umet no sti. Za ovo je ob lik naj glav ni-je. On bi tre ba lo da ima ka ko do sto jan stvo ta ko i ne stvar nost ce re mo ni je, te da ve že ne is kre nost jed nog ro man tič nog spe va sa du ho vi to šću i le po tom, ko ji ma nas ta kvo de lo us hi ću je. Je li ne is kre nost ta ko stra šna? Mi slim da ne. Ona je sa mo sred stvo ko jim mo že mo da raz vi je mo svo ju lič nost.

U sva kom slu ča ju to je bi lo mi šlje nje Do ri ja na Gre ja. On se če sto ču dio plit koj psi ho lo gi ji onih ko ji čo ve ko vo “Ja” pred-sta vlja ju se bi kao ne što po sve pro sto, traj no, po u zda no i jed-no stav no. Za nje ga je čo vek bio bi će sa mi li jar da ma ži vo ta i mi li jar da ma ose ća nja: slo že no, mno go stru ko stvo re nje, ko je je no si lo u svo jim mi sli ma i stra sti ma neo bič na na sle đa, a či je je me so bi lo za ra že no stra šnim bo le sti ma po koj ni ka. On je ra do še tao ma lom, hlad nom sli kar skom ga le ri jom na svom ima nju i po sma trao sli ke onih, či ja je krv te kla nje go vim ži la ma. − Tu je bio Fi lip Her bert, ko ga je Fran cis Ozborn u svo jim Me mo a ri ma o vla da vi ni Eli za be te i kra lja Džem sa opi sao kao čo ve ka “omi lje-nog na dvo ru sto ga što je imao le pu ška sto li ce, ko je ga je br zo osta vi lo”. Da se ni je ne ka neo bič na otrov na kli ca pre ne la sa te la na te lo, i naj zad do spe la do nje ga? Ili je to bi lo mut no se-ća nje na ovu uve lu ljup kost, ko je se ta ko iz ne na da i go to vo bez po vo da po ja vi lo u nje mu u ate ljeu Ba zi lo vom, dok je iz go va rao onu bez um nu že lju, ko ja je nje gov ži vot ta ko mno go iz me ni-la? − Tu je vi sio, u cr ve nom pr sni ku, prot ka nom zla tom, u ka pu tu po kri ve nom dra gim ka me njem, sa po vi je nom zlat nom ogr li com i po vi je nim zlat nim ru ka vi ma ser An to ni Se rar sa cr-nim i zlat nim be o ču zi ma na no ga ma. Ka kvo je bi lo za ve šta nje ovog čo ve ka? Da mu lju bav nik Đo va ne od Na pu lja ni je za ve-


štao gre ho ve i sra mo tu? Da ni su nje go va de la bi la sa mo sno vi, ko je po koj nik ni je imao sme lo sti da ostva ri? − Ov de se opet sa iz ble de log plat na sme ši la na nje ga le di Eli za bet De ve re u svo-joj ka pi ci od ga ze, sa bi ser nim ukra som na ne dri ma i cr ve nim ise če nim ru ka vi ma. Ona je dr ža la u de snoj ru ci cvet, a u le voj ogr li cu od emaj la sa be lim i cr ve nim ru ža ma. Na sto lu po red nje le ža le su man do li na i ja bu ka. Na vr ho vi ma nje nih ma lih uši lje nih ci pe li ca, bi le su ve li ke, ze le ne ro ze te. On je po zna vao njen ži vot i sve one čud no va te pri či ce, ko je su kru ži le o nje nim lju bav ni ci ma. Je li on imao ne če ga od nje nog tem pe ra men ta? Te oval ne oči, po kri ve ne te škim kap ci ma, iz gle da le su da ga ta ko čud no va to po sma tra ju. − A šta je opet bi lo sa Džor džom Vi la bi jem, či ja je ko sa bi la na pu dra na, a li ce ukra še no fla ste-ri ma? Ka ko je stra šno iz gle dao! Li ce mu je bi lo mrač no i tu-rob no, a čul ne je usne pre zri vo zgr čio. Vi še su vih žu tih ru ku pe ni le su se sku po ce ne čip ka ne man še te, a pr sti su mu bi li po kri ve ni pr ste njem. On je u osam na e stom ve ku bio pra vi gi-zda vac i u mla do sti pri ja telj lor da Fe rar za. − A šta je na sle dio od dru gog, od lor da Bek na ma, ko ji je bio drug pre sto lo na sled-ni kov u naj bur ni jim da ni ma nje go vim i je dan od sve do ka pri li-kom nje go vog taj nog ven ča nja sa go spo đom Fic her bert? Ka ko je iz gle dao ohol i le pu škast sa svo jim ke ste nja vim vi ti ca ma i dr skim dr ža njem! Ko je je stra sti Do ri jan na sle dio od nje ga? Svet ga je dr žao za be sram na. On je upra vljao or gi ja ma u Karl-ton-ha u su. Or den pod ve ze bli stao mu je na gru di ma. Po red nje ga je vi si la sli ka nje go ve su pru ge, ble do li ke že ne, tan kih usa na, u cr noj ha lji ni. I nje na je krv stru ja la u nje mu. − Ka ko je sve to čud no va to iz gle da lo! Ta nje go va ma ti, ko ja je ima la li ce kao le di Ha mil ton i usne vla žne kao oro še ne vi nom? On je do bro znao šta je od nje na sle dio! Ona mu je za ve šta la svo ju le po tu i strast za le po tom dru gih. Ona mu se sme ši la, ob u če na la ko kao ba hant ki nja. U ko su je bi la uple la vi no vo li šće. Pre ko pe ha ra, ko ji je dr ža la u ru ci, pre li vao se pe nu ša vi pur pur. Bo ja

nje no ga te la bi la je iz ble de la, ali je bo ja nje nih du bo kih oči ju bi la za dr ža la di van sjaj. Iz gle da lo je, kao da ga one pra te svu da kud god ide.

Ali, čo vek ima pre da ka svo jih i u knji žev no sti, kao i u sop-stve nom ro du, i mno gi su od ovih svo jom čo več no šću i svo jim tem pe ra men tom bi li mo žda mno go bli ži i vr ši li ne sum njiv uti-caj, o ko jem je čo vek bio u sta nju da da se bi tač ni jeg ra ču na. Bi lo je vre me na, ka da je Do ri jan Grej imao ta kav uti sak kao da je sva svet ska isto ri ja sa mo pri ča nje nje go vog ži vo ta, i to ne pre ma nje go vim de li ma i pri li ka ma, već ka ko ga je nje go va ma šta stvo ri la, ka kav je po sto jao u nje go vom mo zgu i u nje go-vim na go ni ma. Do ri jan je ose ćao da je po zna vao sve ove čud-no va te stra šne pri li ke, ko je su pre šle pre ko svet ske po zor ni ce, i na pra vi le greh ta ko sve tim, a zlo ta ko du bo kim i fi nim. Či ni lo mu se kao da je na ne ki za go ne tan na čin nji hov ži vot bio nje-gov sop stve ni.

Ju nak tog pre kra snog ro ma na, ko ji je ta ko ja ko uti cao na nje gov raz vi tak, po zna vao je ta ko đe tu čud nu fan ta zi ju. U sed-moj gla vi pri ča nam, ka ko je uven čan lo vo ri kom, da ga ne bi mu nja po go di la, se deo u ne kom vr tu na Ka pri ju kao Ti be ri je i či tao sram ne knji ge Ele fan ti so ve, dok su oko nje ga oho lo še ta-li ke pe ci i pa u ni, a svi rač se ru gao ka di o ni ča ru; da lje, ka ko je kao Ka li gu la sa slu ga ma u ze le nim ke ce lja ma ban čio po šta la-ma i ka ko se iz ja sa la od slo no ve ko sti hra nio za jed no s ko njem ko ji je no sio po če o nik is ki ćen dra gim ka me njem; da lje, ka ko je Do mi ti jan pro la zio hod ni kom či ji su zi do vi bi li po kri ve ni mer-mer nim ogle da li ma, u ko ji ma je, pre stra vlje na po gle da, vi deo od sev ma ča, ko ji je tre ba lo da mu okon ča da ne, bo le snom od do sa de, od stra šnog ta e di um vi tae, što sna la zi sve one, ko ji ma ži vot ni šta ne us kra ću je; i ka ko je u Cir ku su kroz sve tli sma-ragd po sma trao kr va vi pir, a po sle se od ve zao u pur pur nim i bi ser nim ko li ma, ko ja su vu kle ma zge sa sre br nim pe ga ma, uli com za sa đe nom na ro vi ma, do ne ke zlat ne ku će, i slu šao ka-


ko mu sve ti na u pro la zu kli če: Ca re Ne ro ne! Pa on da, ka ko je, kao He li o ga bal obo je na li ca, se deo sa že na ma za pre sli com, do veo Me sec iz Kar ta gi ne i ven čao ga u mi stič nom bra ku sa Sun cem.

Ne pre sta no je Do ri jan pro či ta vao ovu fan ta stič nu gla vu i dru ge dve ko je su za ovom sle di le, u ko ji ma su, kao i na div nim go ble ni ma ili na umet nič ki iz ra đe nim emaj li ma, bi le na sli ka-ne one stra šne le pe pri li ke, od ko jih su po rok, krv i pre si će nost na pra vi li ču do vi šta i bu da le: vi de Fi li pa, mi lan skog voj vo du, ko ji je ubio svo ju že nu, pa joj usne pre ma zao cr ve nim otro-vom, da bi njen lju bav nik sa nje nih usa na usi sao smrt ka da je bu de po lju bio; vi de Ve ne ci jan ca Pje tra Bar bi ja, po zna tog pod ime nom Pa vla II, ko ji je u svo joj su je ti hteo da uzme na di mak “pre kra sni” i či ja je ti ja ra, u vred no sti od dve sto ti ne hi lja da fo rin ti bi la ot ku plje na stra šnim gre hom; vi de i Đan Ma ri ja Vi-skon ti ja, ko ji je dr žao pse da nji ma lo vi ži ve lju de, i či ju je le ši nu po sle nje go vog ubi stva po kri la ru ža ma ne ka blud ni ca ko ja ga je vo le la; vi de Bor dži ju na bel cu, po red ko ga je ja hao bra to u bi ca, či ji je ogr tač bio na to pljen Pe ro to vom kr vlju; vi de Pje tra Ri ja ri ja, mla dog kar di na la nad bi sku pa flo ren tin skog, de te i lju bim ca Sik sta VI, či ju je le po tu pre ma ši la sa mo nje go-va po roč nost, i ko ji je Le o no ru od Ara go ni je do če kao u ša to ru od be le i ale ve svi le, ko ji je bio pun nim fa i ken ta u ra, i ko ji je na re dio da se po zla ti je dan de čak, da bi mo gao na go zbi slu ži ti kao Ga ni med ili Hi las; on vi de da lje Eze li na, ko ji je od tu rob-no sti mo gao da se iz le či sa mo pri zo rom smr ti, i ko ji je stra sno vo leo cr ve nu krv kao što dru gi lju di vo le cr ve no vi no − to ga što su ga zva li đa vo ljim si nom, i ko ji je svo ga oca pre va rio u koc ki, dok se koc kao sa njim u svo ju du šu; vi de Đan ba ti stu Či bo, ko ji je od pod sme ha uzeo na di mak “ne vi ni”, i u či je je uko če ne ži le ne ki Je vre jin, le kar, ubri zgao krv tri ju de ča ka; vi de Si gi smun-da Ma la te stu, Izo ti nog lju bav ni ka, i vla ste li na Ri mi ni ja, či ja je sli ka spa lje na u Ri mu jer je bio ne pri ja telj Bo ga i lju di, po što

je ubru som uda vio Pli se nu, a Đi ne vru od Este po slu žio otro-vom iz jed nog pe ha ra od sma rag da i ko ji je u sla vu ne ke stra sti bio po di gao pa gan ski hram, da se u nje mu mo le hri šća ni; vi de Šar la VI, ko ji je ta ko di vljač ki obo ža vao že nu svo ga bra ta, da mu je ne ki gu ba vac pro re kao lu di lo, i ko ga su, ka da je du šev no obo leo, mo gli sti ša ti sa mo sa ra cen skim kar ta ma, na ko ji ma su bi le sli ke lju ba vi, smr ti i lu di la; da lje vi de Gri fo ne ta Ba ljo ni ja u ras ko šnom pr sni ku, sa ka pom ukra še nom dra gim ka me njem i sa vi ti ca ma kao li šće akan tu so vo, ko ji je ubio Asto ra i ne ve stu mu, Si mo ne ta i pa ža mu, i či ja je ljup kost bi la ta ko ve li ka, da ni oni ko ji su ga mr ze li ni su

mo gli ugu ši ti je ca nje, dok je le žao

na sa mrt nom od ru na Žu tom tr gu u Pe ru đi, a Ata lan ta, ko ja ga je bi la pro kle la, bla go si lja še ga.

U sve mu to me le ža la je stra ho vi ta draž. On je ove pri li ke gle dao no ću, a da nju su one uno si le za bu nu u nje go ve pred-sta ve. Re ne san sa je po zna va la sve vr ste tro va nja: tro va nje po-mo ću šle ma i upa lje ne buk ti nje, po mo ću ve ze nih ru ka vi ca i le pe ze ukra še ne dra gim ka me njem, po mo ću po zla će ne ku ti je sa mi ri som i ći li bar skih bro ja ni ca. Do ri ja na Gre ja je otro va-la knji ga. Bi lo je tre nu ta ka ka da je sma trao da je greh je di no sred stvo ko jim mo že da ostva ri svo ju za mi sao o le po me.


GLA VA XII

Do go di lo se de ve tog no vem bra, uoči nje go vog tri de set os-mog ro đen da na, kao što se doc ni je če sto se ćao. Oko je da na est ča so va kre nuo je ku ći od lor da Hen ri ja, kod ko je ga je bio na ve če ri. Bio je umo tan u te ško kr zno, jer je noć bi la hlad na i ma glo vi ta. Na uglu Gro sve nor-skve ra i Sa ut-Od li-stri ta pro-ma če kraj nje ga br zo ne ki čo vek, ko ji je vi so ko bio po di gao oko vrat nik svo ga ogr ta ča. U ru ci je no sio ruč nu tor bu. Do ri-jan ga po zna de; to je bio Ba zil Hol vard. I nje ga ob u ze ču dan strah, ko ji ni je mo gao se bi da ob ja sni. On se na pra vi da ga ni je po znao i pro du ži da lje žur no svo joj ku ći. Ali, Hol vard ga je opa zio. Do ri jan ču ka ko je pr vo za stao, pa on da po šao za njim. Po sle ne ko li ko tre nu ta ka, Ba zil mu spu sti ru ku na ra me.

− Do ri ja ne! Da neo bič ne sre će! Bio sam kod te be i od de vet ča so va če kao te u bi bli o te ci. Naj zad, bi mi žao tvo ga slu ge, i ka da me je is pra tio re kao sam mu ne ka leg ne da spa va. Pu tu-jem u Pa riz vo zom u dva na est ča so va, i sil no sam že leo da se pre po la ska sa sta nem s to bom. Ka da sam te opa zio, po mi slio sam: to mo raš bi ti ti ili bar tvoj ogr tač od kr zna. Ali, ni sam bio sa svim si gu ran. Zar me ni si po znao?

− Zar na ovoj ma gli, dra gi Ba zi le? Ne mo gu da po znam ni Gro sve nor-skver. Či ni mi se da je mo ja ku ća tu ne gde u bli zi-ni; ali, ni sam ta ko si gu ran. Žao mi je što od la ziš; či tav te vek ni sam vi deo. Ali, mi slim da ćeš se usko ro vra ti ti?

− Ne, osta ću po la go di ne iz van En gle ske. Uze ću u Pa ri zu ate lje, i za tvo ri ću se u nje ga dok ne za vr šim ve li ku sli ku, ko ja mi se jed na ko vr zma po gla vi. Ali, ni sam hteo o se bi da go vo-rim. Evo nas pred tvo jim vra ti ma. Pu sti me na ča sak unu tra. Imam ne što da ti ka žem.

− Bi će mi pri jat no. Sa mo, da ne ćeš pro ma ši ti voz? − re če Do ri jan Grej ne ras po lo že no, pe nju ći se uz ste pe ni ce i otva ra-ju ći vra ta svo jim klju čem.

Sve tlost fe nje ra ne mir no je tre pe ri la u ma gli, i Hol vard po-gle da na ča sov nik. − Imam još do sta vre me na − od go vo ri on. − Voz po la zi tek u dva na est i pet na est mi nu ta, a sa da je tek je da na est. Bio sam po šao u klub, da te po tra žim, ka da te sre-toh na uli ci. Vi diš, pr tljag me ne će za dr ža ti, jer sam te že stva ri una pred po slao. Sve što so bom no sim, na la zi se u ovoj ruč noj tor bi, a na Vik to ri ji nu sta ni cu mo gu sti ći za dva de set mi nu ta.

Do ri jan ga po gle da i na sme ši se.− Da čud nog pu to va nja za jed nog slav nog sli ka ra! Ruč na

tor ba i ogr tač! Uđi jer ina če će ma gla pro dre ti u ku ću. Još te mo lim, da sa mnom ni o če mu ozbilj nom ne raz go va raš. Da nas ne ma ni čeg ozbilj nog. Bar ne bi tre ba lo da ima.

Hol vard za tre se gla vom, ula ze ći, i po đe za Do ri ja nom u bi bli o te ku. U otvo re nom ka mi nu go re la su dr va sve tlim pla-me nom. Lam pe su bi le upa lje ne, a na jed nom ma lom sto či ću sto ja la je otvo re na sre br na ho land ska ku ti ja za li ker sa ne ko li ko si fo na so da-vo de i ve li kim sta kle nim ča ša ma.

− Vi diš, Do ri ja ne, tvoj me je slu ga od lič no uslu žio. Dao mi je sve što mi je tre ba lo, za ključ no sa tvo jim naj bo ljim ci ga re-ta ma sa zlat nim pi skom. Kra san čo vek. Mno go mi se vi še do-pa da od onog Fran cu za, što si ga imao ra ni je. Uosta lom, šta je bi lo s njim?

Do ri jan sle že ra me ni ma.− Či ni mi se da se ože nio so ba ri com, le di Ra dli i sa da je ona

en gle ska kro ja či ca u Pa ri zu. Ču jem da je ta mo sad an glo ma ni-ja ja ko u mo di. Zar to ni je glu po od Fran cu za! Ali, znaš li, bio je do bar slu ga. Ni kad ga ni sam tr peo, ali se ni kad ni sam imao za šta da po ža lim na nje ga. Če sto čo vek uobra zi ne što bez ika-kvog smi sla; bio mi je ve o ma odan i iz gle dao je ta ko tu žan kad je po šao. Ho ćeš li još ko ju so du sa ko nja kom? Ili ho ćeš ra di je


vi no sa ki se lom vo dom? Ja to uvek pi jem. Si gur no se na la zi u dru goj so bi.

− Hva la, ne ću vi še ni šta − re če sli kar, ski de ogr tač i ka pu i ba ci ih na tor bu, ko ju je sta vio u ugao. − A sa da bih, dra gi moj pri ja te lju, že leo da s to bom raz go va ram ve o ma ozbilj no. Ne mo raš to li ko da se mr go diš; ti me sa mo ote ža vaš stva ri.

− Pa če ga se ti če? − uz vik nu Do ri jan gla som, ko ji ni je pri-sta jao va žnom pred me tu, ali ko ji je ipak od bi jao raz go vor. − Na dam se, da se ne ti če me ne. Ve če ras ne mam vo lje za se be. Že leo bih da sam ne ko dru gi.

− Ti če se te be − od go vo ri Hol vard ozbilj nim, du bo kim gla-som − i ja ti to mo ram re ći. Ne ću te za dr ža ti vi še od po la sa-ta.

Do ri jan uz dah nu i za pa li ci ga re tu. − Po la sa ta! − pro gun-đa.

− Odi sta ne tra žim mno go od te be, Do ri ja ne, a go vo rim sa mo te be ra di. Dr žim da je va žno da sa znaš, da se o te bi po Lon do nu pro no se naj stra šni ji gla so vi.

− Ne ću ni naj ma nje da ču jem o to me. Ugod no mi je ogo va-ra nje dru gih lju di, ali mo je sop stve no me ne za ni ma. Ne ma u nje mu čak ni dra ži no vih stva ri.

− Mo ra te, Do ri ja ne, za ni ma ti šta se o te bi go vo ri. Sva ki ulju dan čo vek mo ra da vo di ra ču na o svom do brom gla su. Ne smeš do pu sti ti da lju di go vo re o te bi kao o po roč nom i pro pa-lom čo ve ku. Na rav no, ti imaš svoj dru štve ni po lo žaj, bo gat-stvo, i to me slič no. Ali, po lo žaj i bo gat stvo ne či ne sve. Ra zu mi me do bro, ja u te gla so ve ne ve ru jem! Bar ni sam u sta nju da ve ru jem u njih, ka da te be gle dam. Po rok je ne što što se čo-ve ku na li ce is pi še. On ne mo že da se sa kri je. Lju di po ne kad go vo re o taj nim po ro ci ma. Ta ko što ne po sto ji. Kad ne do sto-jan čo vek ima ka kav po rok, on da se ovaj po ka zu je u cr ta ma nje go vih usta, u nje go vim spu šte nim oč nim kap ci ma, čak i u

ob li ku nje go ve ru ke. Ne ko − ime ti ne ću re ći, ali ti ga po zna-ješ − do šao je pro šle go di ne k me ni da ga sli kam. Ni ka da ga ra ni je ni sam vi deo i on da još ni sam ni šta o nje mu bio čuo − od ta da sam na rav no do volj no slu šao. Po nu dio mi je iz van red no ve li ku ce nu. Od bio sam ga. Bi lo je ne če ga u ob li ci ma nje go-vih pr sti ju što mi je bi lo od vrat no. Sa da znam da je tač no sve što sam on da o nje mu po mi slio. Nje gov je ži vot uža san. Ali, ti Do ri ja ne, tvo je je li ce ta ko či sto, zrač no i ne vi no, tvo ja je mla dost ta ko div na i ne tak nu ta... Ja ne mo gu da ve ru jem u ono što se o te bi go vo ri. Ali, mi se sa da ret ko vi đa mo; ti vi še ni kad ne do la ziš k me ni u ate lje, a ka da sam ta ko da le ko od te be i slu šam sve te ru žne stva ri ko je lju di o te bi go vo re, ta da ne znam šta da mi slim. Ot ku da to, Do ri ja ne, da čo vek kao što je voj vo da od Ber vi ka usta je i na pu šta klup sku so bu, ka da ti u nju uđeš? Ot ku da do la zi, da to li ki lju di iz vi so kog dru štva ni-ka da ne pre la ze tvoj prag i ni kad te be ne po zi va ju k se bi? Bio si u pri ja telj stvu s lor dom Ste vle jem. Pro šle ne de lje sreo sam ga na jed noj ve če ri. U raz go vo ru se slu čaj no po me nu lo tvo je ime, u ve zi sa mi ni ja tu ra ma ko je si dao za iz lo žbu u Da dli ju. Ste vlej se na mr go di i re če da ti mo žda imaš naj fi ni ji umet-nič ki ukus, ali da si čo vek sa ko jim ni jed na čed na de voj ka ne sme da se upo zna, i sa ko jim ni jed na ča sna že na ne sme da se di u is toj so bi. Ja sam ga on da pod se tio na to da smo ja i ti pri ja te lji, i upi tao sam ga šta je ti me hteo da ka že. I on mi je re kao. Re kao mi je pred svi ma pri sut ni ma. Bi lo je sram no! Za-što je tvo je pri ja telj stvo ta ko kob no po mla de lju de? Pri čao je o ne sreć nom mla di ću iz gar de, ko ji je iz vr šio sa mo u bi stvo. Ti si bio nje gov pri sni drug. Pri čao je o ser Hen ri ju Ašto nu, ko-ji je En gle sku mo rao da na pu sti sa uka lja nim ime nom. A ti si bio ne raz dvo jan s njim. Ka ko sto ji sa Adri ja nom Singlto nom i nje go vom uža snom smr ti? Ka ko sa je din cem lor da Ken ta i sa nje go vom ka ri je rom? Ju če sam sreo nje go vog oca u uli ci Sent Džems. Iz gle dao je smr vljen od sra mo te i tu ge. Ka ko sto ji sa


mla dim voj vo dom od Per ta? Ka kav ži vot on sa da pro vo di? Ko-ji bi uljud ni čo vek pri stao na nje go vo dru štvo?

− Pre sta ni, Ba zi le! Go vo riš o stva ri ma, o ko ji ma ni šta ne znaš − re če Do ri jan Grej, ugri zav ši usnu i go vo re ći gla som pu-nim pre zi ra nja. − Pi taš me, za što Ber vik na pu šta so bu ka da ja ula zim. Zbog to ga, što ja tač no po zna jem nje gov ži vot, a ne za to što on o me ni što god zna. Ka ko bi on mo gao bi ti na svom me stu, kad nje go vim ži la ma te če ona kva krv. Pi taš me za Hen ri ja Ašto na i za mla dog Per ta? Zar sam ih ja po u čio nji-ho vim po ro ci ma i raz u zda no sti. Sta se me ne ti če što Ken tov dru gi sin uzi ma se bi že nu sa uli ce? Zar sam ja tu tor Adri ja na Singlto na, ka da on na me ni ci fal si fi ku je pot pis svo ga pri ja te-lja? Znam ka ko lju di u En gle skoj ogo va ra ju. Sred nje kla se ši re svo je mo ral ne pred ra su de pre ko svo jih ve li kih sto lo va i šap ću o ne če mu što one na zi va ju sra mo ta ma onih ko ji ma ide bo lje ne go nji ma, a glav ni im je raz log za to hva li sa nje da se kre ću u ot me nom dru štvu i da bu du u in tim nim ve za ma sa oni ma ko-je kle ve ta ju. U na šoj je ze mlji do volj no da ne ko bu de ot men i du ho vit, pa da se sva ki pro stač ki je zik po kre ne pro tiv nje ga. A ka kav ži vot vo de ti isti lju di ko ji se pred sta vlja ju ta ko mo ral ni? Dra gi moj, ti za bo ra vljaš da mi ži vi mo u do mo vi ni po dla ca.

− Do ri ja ne − uz vik nu Hol vard − ni je o to me reč. En gle ska je do volj no pr lja va, ja to znam, a en gle sko je dru štvo skroz i skroz po kva re no. Baš iz to ga raz lo ga že lim da ti bu deš do bar. Ti ni si bio do bar. U pra vu smo da čo ve ka oce nju je mo pre ma uti ca ju ko ji on vr ši na svo je pri ja te lje. Tvo ji pri ja te lji kao da su svi iz gu bi li smi sao za čast, za vr li nu, za či sto tu. Ti si ih is pu nio lu dač kom po žu dom za uži va nji ma. Oni su du bo ko uto nu li. Ti si ih ta mo od veo. Da, ti si ih do tle do veo i još se mo žeš sme ška-ti, i sad se još sme škaš! A tek do la zi ono što je naj go re! Znam da si ne raz dvo jan sa Ha ri jem. Bar iz tog raz lo ga, ako ni iz ka-kvog dru gog, ti bi iz ve sno mo rao da se ču vaš, da ime nje go ve se stre ne uči niš pred me tom pod sme ha.

− Uzmi se u pa met, Ba zi le. Ideš pre vi še da le ko.− Ja mo ram da go vo rim, a ti me mo raš slu ša ti. Dok se ti

ni si upo znao sa go spo đom Gven do lin, nju ni je bio do ta kao ni naj ma nji dah skan da la. A da nas, zar bi se na šla ijed na po šte na že na, ko ja bi se sme la po ja vi ti u par ku u nje nim ko li ma? Da, čak ni nje noj de ci ni je do pu šte no da kod nje ži ve. On da se ču ju dru ge pri če, pri če ka ko su te lju di vi de li da se u zo ru iz vla čiš iz gro znih ku ća i da se pre o bu čen po vla čiš po naj gad ni jim lon-don skim ja zbi na ma. Je li isti na? Mo že li to bi ti isti na? Kad su mi to pr vi put re kli, sme jao sam se. Ali, sa da slu šam i gro zim se. Ka ko sto ji sa tvo jom ku ćom na ima nju i sa ži vo tom ko ji ta-mo pro vo diš? Do ri ja ne, ti ne maš poj ma šta se o te bi go vo ri. Ja ti to ne ću re ći, ne ću ti dr ža ti pro po ve di. Se ćam se da je Ha ri jed nom re kao da sva ki čo vek, ko ji do bro volj no uzi ma na se be ulo gu sve šte ni ka, uvek pr vo ka že da ne će dr ža ti pro po ved, a od mah za tim pre kr ši da tu reč. Pa, ne ka, ja ću ti odr ža ti pro po-ved. Ja ho ću da ži viš ta kvim ži vo tom da te svet mo ra po što va ti. Ho ću da imaš neo ka lja no ime i lep glas. Ho ću da se od rek neš svih uža snih lju di ko ji ti či ne dru štvo. Ne moj ta ko da sle žeš ra me ni ma. Ne bu di ta ko rav no du šan. Tvoj je uti caj jak. Uči ni da bu de do bar, ne zao. Ka žu da ti upro pa šću ješ sva ko ga sa ko-jim si in ti man, i da je sa vr še no do volj no da sa mo uđeš u ne ku ku ću pa da na nju od mah pad ne ka kva sra mo ta. Ja ne znam da li je to ta ko ili ne. Ot ku da bih to znao? Ali, lju di go vo re da je ta ko. Is pri ča li su mi ta kve stva ri, da je ne mo gu će ne ve ro-va ti. Lord Glo ster je u Oks for du bio me du mo jim naj mi li jim pri ja te lji ma. On mi je po ka zao pi smo, ko je mu je na pi sa la že-na, ka da je u svo joj vi li u Men to nu usa mlje na le ža la na sa mr ti. Tvo je je ime po mi nja la u naj u ža sni joj is po ve sti ko ju sam ika da u ži vo tu pro či tao. Ja sam mu re kao, da je to lu dost, da te skroz i skroz po zna jem. A zar te po zna jem? Hteo bih da znam, da li te po zna jem. Pre ne go što bih mo gao na to da od go vo rim, mo-rao bih da vi dim tvo ju du šu.


− Da vi diš mo ju du šu! − pro šap ta Do ri jan Grej, pa usta de sa di va na go to vo beo od stra ha.

− Da − od go vo ri Hol vard ozbilj no, a du bok bol le ža še u nje-go vom gla su − mo rao bih da ti vi dim du šu. Ali, to mo že sa mo Bog.

Mla dić pr šte u go rak po dru gljiv osmeh.− Vi de ćeš je i ti, još ve če ras! − uz vik nu on i uze lam pu sa

sto la. − Ho di, ona je de lo tvo jih sop stve nih ru ku. Za što je ne bi gle dao? Po sle mo žeš pri ča ti ce lom sve tu. Ni ko ti ne bi ve-ro vao. A ako bi ti ve ro va li, sa mo bi me ne još vi še vo le li. Po-zna jem ja na še vre me bo lje od te be, iako ti umeš o nje mu ta ko do sad no da pri po ve daš. Ho di, ka da ti ka žem. Do sta si pri čao o po kva re no sti. Sa da tre ba da je po gle daš u oči.

Lu di lo oho lo sti le ža lo je u sva koj re či ko ju je iz go vo rio. Dr-sko kao de čak uda rao je no gom o pod. Uža sna ra dost ob u zi-ma la ga je pri po mi sli, da će još ne ko de li ti nje go vu taj nu i da će čo vek, ko ji je bio tvo rac nje go ve sli ke, a ko ja je bi la vi nov nik sve nje go ve sra mo te, za osta tak ži vo ta bi ti is pu njen gro znom uspo me nom na svo je de lo.

− Da − pro du ži on, pri šav ši mu bli že i gle da ju ći ga pra vo u stro ge oči − ho ću da ti po ka žem svo ju du šu. Ti ćeš vi de ti ono, što si mi slio da sa mo Bog mo že vi de ti.

Hol vard ustuk nu.− Ti hu liš Bo ga, Do ri ja ne! − uz vik nu on. − Ta ko što ne smeš

go vo ri ti. To je uža sno i bez smi sla.− Mi sliš?− I opet se na sme ja.− Uve ren sam. Što sam ti da nas re kao, re kao sam u tvo ju

ko rist. Ti znaš, da sam ti uvek bio ve ran pri ja telj. − Ne moj bi ti bo le ći va sr ca. Ka ži šta imaš da ka žeš.

Iz raz bo la zgr či sli ka re vo li ce. On je za ča sak uću tao, i su-ma nu to ose ća nje sa ža lje nja ob u ze ga sve ga. Naj zad, ka kva je pra va imao da se me ša u ži vot Do ri ja na Gre ja? Ako je ma kar de se ti deo uči nio od ono ga što se o nje mu go vo ri, ko li ko li je

mo rao pro pa ti ti! On da se di že, ode do ka mi na i tu sta de. Po-gle da na pa nje ve, ko ji su go re li, na nji hov pe peo, ko ji je iz gle-dao kao inje, i na je zič ke pla me na.

− Ja te če kam, Ba zi le − re če mla dić hlad nim i ja snim gla-som.

Hol vard se okre te.− Evo šta imam da ka žem − uz vik nu on. − Ti mo raš da ti

ma ka kav od go vor na te uža sne op tu žbe što su iz ne se ne pro-tiv te be. Ako mi ka žeš, da su od po čet ka do kra ja iz mi šlje ne, ve ro va ću ti. Po re ci ih, Do ri ja ne, po re ci ih! Zar ne vi diš mo je mu ke? Bo že moj! Sa mo mi ne moj re ći da si rđav, po kva ren, sra man.

Do ri jan Grej se sme škao. Na usna ma mu se uka za iz raz pre zi ra nja.

− Ho di go re, Ba zi le − re če on mir no. − Ja be le žim svoj ži vot sva ko ga da na u dnev nik ali, taj dnev nik ni kad ne iz la zi iz so be u ko joj se is pi su je. Ako po đeš sa mnom, po ka za ću ti ga.

− Po ći ću s to bom, Do ri ja ne, kad ti to ho ćeš. Vi dim da sam pro ma šio voz. Ne ma ri ni šta. Ot pu to va ću su tra. Ne moj tra ži ti da ve če ras bi lo šta či tam. Že lim sa mo prost od go vor na svo je pi ta nje.

− Da ću ti ga go re. Ov de ti ga ne bih mo gao da ti. Tvo je či ta-nje ne će du go tra ja ti.


GLA VA XIII

On izi đe iz so be i po če da se pe nje uz ste pe ni ce; Ba zil Hol-vard išao je za njim. Išli su la ga no, kao što se no ću in stink tiv-no la ga no ide. Lam pa je ba ca la na zid i ste pe ni ce ča rob ne sen-ke. Ne ko li ko pro zo ra za tre so še se od ve tra što se bio na po lju po di gao.

Ka da su sti gli na naj vi ši ste pe nik, Do ri jan Grej spu sti lam-pu na pod, iz va di ključ iz špa ga i ot klju ča.

− Osta ješ li pri svo me zah te vu, Ba zi le? − upi ta ga ti ho.− Da.− Sa za do volj stvom − od go vo ri on, sme ška ju ći se. I on da

do da de ne ka ko su ro vi je: − Ti si je di ni čo vek na sve tu, ko ji ima pra va da o me ni sve zna. Ti ni sam ne znaš ko li ko si ume šan u moj ži vot.

On da po di že lam pu, otvo ri vra ta i uđe unu tra. Hla dan va-zduh uda ri im u li ce i tam no na ran džast pla men lam pe di že se za tre nut uvis. On se na je ži. − Za klju čaj vra ta za so bom − šap-nu on i po sta vi lam pu na sto.

Hol vard po gle da iz ne na đe no oko se be. So ba je iz gle da la kao da se u njoj go di na ma ni je sta no va lo. Iz ble de la fla man ska ta pi se ri ja na zi du, po kri ve na sli ka, sta ri ita li jan ski cas so ne i go to vo pra zan or man za knji ge, sto i sto li ca − iz gle da lo je da je to sav na me štaj. Ka da je Do ri jan Grej za pa lio upo la iz go re lu sve ću što je sto ja la na ka mi nu, Ba zil opa zi da je so ba pu na pra-ši ne i da je pro stir ka sva po de ra na. Je dan po pla šen miš po be že iza dr ve nog zi da. So ba je za u da ra la na buđ.

− Da kle ti mi sliš, da sa mo Bog vi di du šu, Ba zi le? Sklo ni taj po kri vač, pa ćeš vi de ti mo ju.

Glas Do ri ja na bio je hla dan i svi rep.

− Ti si lud, Do ri ja ne, ili se pre tva raš! − od go vo ri Hol vard i na mr šti se.

− Ne ćeš? On da ću ti ja sam po ka za ti − re če mla di čo vek, pa sma če za ve su sa mot ke i ba ci je na ze mlju.

Krik uža sa ote se sa sli ka re vih usa na, ka da je pri lo šem osve tlje nju ugle dao na plat nu ru žno li ce, ko je se na nje ga ke-zi lo. Bi lo je ne če ga u nje go vom iz ra zu što ga je is pu nja va lo ga đe njem i od vrat no šću. Bla gi Bo že! i to pred njim bi lo je li ce Do ri ja na Gre ja! Ga dost, ma od ku da ona po ti ca la, još ne be še pot pu no uni šti la nje go vu div nu le po tu. Još je bi lo ma lo zla ta u tan koj ko si, još je bi lo ma lo ru me ni la na čul nim usna ma. Tu pe oči bi le su sa ču va le ne što od svog mi log pla vet ni la; ple me ni te, iz vi je ne li ni je i fi no iz ra đe ne no zdr ve i gr lo još su bi li tu. Da, to je bio Do ri jan gla vom. Ali, ko je to na či nio? Či ni lo mu se da po zna je de lo sop stve ne ki či ce, a i za ovaj ram sam je pra vio na crt. Po mi sao ko ja mu si nu u gla vi bi la je stra ho vi ta, i on se upla ši. Zgra bi sve ću i pri ne se je bli že sli ci. U le vom uglu sto ja-lo je nje go vo ime, is pi sa no du gim otvo re no cr ve nim slo vi ma.

To je bi la ne ka su lu da pa ro di ja, ni ska ne do stoj na sa ti ra. Ni kad to on ni je na sli kao. Pa, ipak, nje go va je ta sli ka. Bio je sve stan to ga i ob u ze ga ose ća nje, da se nje go va krv tre nut no pre tva ra iz va tre u ko ru le da. Nje go va sli ka! Šta zna či ovo? Za što se pro me ni la? I on se okre te i po gle da Do ri ja na. Oči mu be hu u gro zni ci. Usta su mu drh ta la, je zik mu se le pio o nep ce i kao da se ni je mo gao mi ca ti. Pre vu če ru kom po če lu, hla dan znoj be še ga ob lio.

Mla di čo vek sto ja še na slo njen na ka min, po sma tra ju ći ga sa onim čud nim iz ra zom, što ga vi đa mo na li ci ma onih ko ji su u po zo ri štu pot pu no za ne se ni igrom ko jeg ve li kog umet ni ka. Ni je to bio iz raz ni istin skog bo la, ni istin ske ra do sti. Be še to je di no strast gle da o ca, mo žda sa mo sa sve tlu ca njem tri jum fa u oči ma. Bio je ski nuo cvet sa ru pi ce na ka pu tu i udi sao nje gov mi ris, ili se bar ta ko či nio.


− Šta zna či ovo? − uz vik nu naj zad Hol vard. Nje gov ro đe ni glas zvo nio mu je kre šta vo i čud no u uši ma.

− Pre, mno go go di na, ka da sam još bio go to vo de čak re če Do ri jan Grej i zgu žva cvet u ša ci − ti si me upo znao, la skao mi i na u čio si me da bu dem su je tan na svo ju spo lja šnjost. Jed no-ga da na upo znao si me sa jed nim tvo jim pri ja te ljem; on mi je ob ja snio ka ko je div na mla dost, baš ka da si za vr ša vao moj por-tret, ko ji mi je ot krio čar le po te. U jed nom tre nut ku lu di la − ni sad ne znam da li ga ža lim ili ne − bio sam ta da iz re kao jed nu že lju, ko ju bi ti mo žda na zvao mo li tvom...

− Se ćam se! O, ka ko se to ga do bro se ćam. Ne! Ta ko što ne-mo gu će je. So ba je vla žna. Plat no je po bu đa lo. Bo je ko je sam upo tre blja vao mo ra le su ima ti u se bi ka kav ško dljiv, mi ne ral ni otrov. To je ne mo gu će, ka žem ti.

− Ah, šta je ne mo gu će? − pro mr mlja mla di čo vek, pri đe pro zo ru i oslo ni če lo na hlad no, za ma glje no ok no.

− Ti si mi pri čao da si sli ku uni štio.− Pre va rio sam te. Ona je me ne uni šti la.− Ne ve ru jem da je ovo mo ja sli ka.− Zar ne mo žeš da na đeš u njoj svoj ideal? − re če Do ri jan

gor ko.− Moj ideal, ka ko ti na zi vaš...− Ka ko si ga ti na zvao.− Ni je imao ni če ga rđa vog, ni če ga sram nog. Ti si za me ne

bio ideal, ka kav vi še ne ću na ći. A ovo je li ce sa ti ro vo.− To je li ce mo je du še.− O, Go spo de! Šta sam ja obo ža vao! Ovo su đa vo lje oči.− Sva ki od nas no si u se bi i raj i pa kao, Ba zi le! − uz vik nu

Do ri jan, di vlje po tre sen oča ja njem.Hol vard se na no vo okre te sli ci i po gle da je. − Bo že moj!

Isti na je − uz vik nu on − to si, da kle, uči nio od svog ži vo ta. Ja-oj, ti mo ra da si još go ri ne go što slu te oni ko ji o te bi ta ko lo še go vo re.

I Hol vard po no va pri ne se li ce sli ci i po če tač no da je is pi tu-je. Gor nja po vr ši na iz gle da la je pot pu no ne tak nu ta i sa ču va na, ona ko, ka ko je iz nje go vih ru ku iz i šla. Uža sni kva rež mo rao je ve ro vat no do ći iz nu tra. Pod uti ca jem ne ka kvog čud nog unu-tar njeg ži vo ta, gu ba gre ha la ga no je na gri za la sli ku. Ras pa da-nje le ša, ko ji u vo di le ži, ni je ta ko gro zno.

Ru ka mu je drh ta la, i sve ća is pa de iz sveć nja ka na pod i osta de ta ko, to pe ći se. On je zga zi no gom i uga si je. On da se ba ci na ras kli ma ta nu sto li cu, ko ja je bi la kraj sto la, i za ro ni li ce u ša ke.

− Bla gi Bo že! Do ri ja ne, ka kva po u ka! Ka kva gro zna po u-ka!

Ne bi od go vo ra; ali, mo gao je ču ti ka ko mla di čo vek je ca kraj pro zo ra.

− Mo li se, Do ri ja ne, mo li se − šap ta še on. − Ka ko su nas uči li u de tinj stvu? “Ne na ve di nas u is ku še nje. Opro sti nam gre ho ve na še. Iz ba vi nas od lu ka vo ga.” Ho di da se za jed no po-mo li mo. Mo li tva tvo je su je te bi la je usli še na. Bi će usli še na i mo li tva tvo ga po ka ja nja. Ja sam te su vi še obo ža vao. Bio sam za to ka žnjen. Ti si se sam su vi še obo ža vao. Obo ji ca smo ka-žnje ni.

Do ri jan Grej se okre te i po gle da ga su znim oči ma.− Su vi še je doc kan, Ba zi le − re če on, i glas ga go to vo iz da-

de.− Ni ka da ni je su vi še doc kan, Do ri ja ne. Klek ni mo za jed nič-

ki, po ku šaj mo da se se ti mo ka kve mo li tve. Zar ne sto ji ne gde stih: “Iako su va ši gre ho vi kao sker let ja ću ih uči ni ti be lim kao sneg”?

− Ta kve re či vi še ne ma ju ni ka kvog smi sla za me ne.− Ću ti! Ne moj ta ko! Do sta si zla po či nio u ži vo tu. Bo že moj!

Zar ne vi diš ka ko nas ta pro kle ta stvar gle da sa pod sme hom?Do ri jan Grej po gle da u sli ku i od jed nom ga sve ga ob u ze

ne sa vla di vo ose ća nje mr žnje pre ma Ba zi lu Hol var du, kao da


mu ga je uli la sli ka na plat nu ili kao pod na go vo rom tih usti ju što se ke ze. Di vlji bes go nje ne zve ri pro bu di se u nje mu, i on omr znu čo ve ka ko ji je se deo kraj sto la, vi še ne go što je iko ga u ži vo tu mr zeo. Gle dao je be sno oko se be. Na ša re nom san du ku, ko ji je pre ma nje mu sta jao, bli sta lo je ne što. Po gled mu se ta-mo za u sta vi. Znao je šta je. Bio je to nož, što ga je pre ne ko li ko da na bio do neo go re. Da pre se če ko mad uže ta, pa je bio za-bo ra vio da ga vra ti. Po đe la ga no u tom prav cu i mo ra de pro ći mi mo Hol var da. Čim je bio iza Hol var da, zgra bi nož i okre te se. Hol vard se po ma če na sto li ci, kao da je hteo da usta ne. Do-ri jan se ba ci na nje ga i za bi mu nož u ve li ku ar te ri ju iza uve ta, pri ti šte mu gla vu na sto i sta de da je bo de.

Ču se tu po kr klja nje i gro zni glas čo ve ka ko ji se gu ši u kr vi. Tri put se uvis is pru ži še gr če vi to ra ši re ne ru ke, ma šu ći po va-zdu hu čud no uko če nim pr sti ma. On uda ri još dva put no žem, ali se čo vek vi še ne po ma če. Ne što po če da ka plje na pod. Pri-če ka ma lo, još uvek pri ti sku ju ći gla vu na sto. On da ba ci nož na sto i po če da oslu šku je.

Osim kr vi ko ja je ka pa la na po de ra nu pro stir ku, ni je se vi še ni šta ču lo. On otvo ri vra ta i ode do po čet ka ste pe ni ca. U ku ći je vla da la pot pu na ti ši na, ni ko se ni je čuo. Ne ko li ko tre nu ta ka sta jao je nag nut nad ogra dom sa upe re nim po gle dom u cr ni du bo ki iz vor mra ka. Za tim iz vu če ključ, vra ti se u so bu i za-klju ča vra ta za so bom.

Čo vek je još uvek se deo na sto li ci, vi se ći niz sto, po gnu te gla ve, sa po vi je nim le đi ma i fan ta stič no opru že nim ru ka ma. Da ne be še cr ve ne, du bo ko ure za ne raz de ro ti ne na po tilj ku i cr ne, raz li ve ne lo kve, ko ja se po sto lu la ga no ši ri la, mo glo bi se po mi sli ti da taj čo vek spa va.

Ka ko se sve to br zo do go di lo! Do ri jan je bio čud no va to spo-ko jan, ode do bal kon skih vra ta, otvo ri ih i izi đe na bal kon. Ve tar je bio ras te rao ma glu i ne bo je bi lo is ki će no ne bro je nim zlat nim oči ma kao pa u nov rep. Po gle da go re i opa zi po li caj-

ca ka ko obi la zi li ni ju, osve tlja va ju ći fe nje rom vra ta za spa lih do mo va. Cr ve na sve tlost jed nog fi ja ke ra, ko ji je la ga no vo zio, po ja vi se na uglu i opet se iz gu bi. Jed na se že na vu kla la ga no uz zi do ve, te tu ra ju ći se. Njen se ru bac le pr šao na ve tru. Gde-gde bi za sta la i osvr nu la se. Na jed nom po če da pe va ra pa vim gla som. Po li ca jac pre đe tro mo pre ko uli ce i re če joj ne što. Ona od ge ga da lje, sme ju ći se. Oštar ve tar bri sao je pre ko tr ga. Pla-mič ci ga snog osve tlje nja tre pe ri li su i do bi ja li pla vu bo ju, i go-lo dr ve će lju lja lo je ta mo-amo svo je cr ne gra ne, ko je su iz gle-da le kao gvo zde ne po lu ge. Do ri jan se na je ži od zi me, po vu če se i za tvo ri vra ta za so bom.

Ka da je do šao do sob nih vra ta, obr nu ključ i otvo ri ih. Ubi-je no ga čo ve ka ni je ni po gle dao. On je ose ćao da je taj na ce le stva ri u to me, da se bi ne da ra ču na o onom što se do go di lo. Pri ja telj ko ji je sli kao kob nu sli ku, od ko je sva nje go va be da po ti če, uklo nio se iz nje go vog ži vo ta. To je bi lo do volj no.

On da se se tio lam pe. Ova je bi la pri lič no ret ka, ma var ske iz ra de, iz ra đe na od tam nog sre bra i ukra še na ara be ska ma od cr nog če li ka sa ne u gla ča nim tir ki zi ma. Mo žda će slu ga pri me-ti ti da je ne ma, mo že pi ta ti gde je. Za čas se us te zao; ali, po sle se vra ti i uze je sa sto la. Pri to me je mo rao da vi di mr tvo te lo. Ka ko je mir no se de lo! Ka ko su du gač ke ša ke iz gle da le uža sno be le! Kao ne ka od vrat na fi gu ra od vo ska.

Za klju ča vra ta za so bom i ti ho si đe niz ste pe ni ce. Dr ve na ri ja je puc ka la kao da ste nje od bo la. Ne ko li ko pu ta je za stao i če-kao. Ne, sve je bi lo mir no. Sa mo se zvuk nje go vih ko ra ka čuo.

Kad je sti gao u svo ju so bu, opa zio je u uglu tor bu i ogr tač. To se mo ra ma gde sa kri ti. On otvo ri je dan taj ni or man u dr ve-noj ob lo zi na zi du, gde je dr žao svo je ode lo, ko je mu je tre ba lo za nje go vo pre ru ša va nje, i str pa Ba zi lo ve stva ri unu tra. Doc-ni je će la ko mo ći da ih spa li. On da po gle da u ča sov nik. Bi lo je dva de set mi nu ta do dva. Se de i po če da pre mi šlja. Sva ke go di-ne, go to vo sva kog me se ca, ve ša ju lju de u En gle skoj za ova ko


ne što što je sad on uči nio. U va zdu hu je bi lo ne ke su ma nu te kr vo žed no sti. Jed na cr ve na zve zda bi la je su vi še bli zu ze mlji... Ali, ima li ka kvih do ka za pro tiv nje ga? Ba zil Hol vard bio je iz nje go ve ku će iz i šao u je da na est ča so va. Ni ko ni je vi deo da se opet vra tio. Ve ći na po slu šni ka bi la je u Sel bi Ro ja lu. Nje gov je slu ga bio oti šao da spa va... Pa riz?... Da. Ba zil je ot pu to vao za Pa riz, i to vo zom u dva na est ča so va, kao što je bio re kao. Ka ko je nje go va oso be nost bi la da ži vi sa svim po vu če no, me se ci će pro ći pre no što se po sum nja. Me se ci! Do tle se sva ki trag mo že za tu ri ti. Na jed nom mu si nu no va mi sao. Ob u če svo ju bun du, uze še šir i izi đe u trem. Ta mo je sto jao i oslu ški vao tro me, te ške ko ra ke po li caj če ve po kal dr mi i pra tio zrak nje go vog fe-nje ra na ok nu. Če kao je, za dr ža va ju ći di sa nje.

Po sle ne ko li ko tre nu ta ka po vu če re zu, iz vu če se na po lje i ne čuj no za klju ča vra ta za so bom. On da po če zvo ni ti. Po sle ne-kih pet mi nu ta, po ja vi se nje gov slu ga, po lu o bu čen i dre mljiv.

− Žao mi je što sam vas mo rao pro bu di ti, Fran si se − re če on i po đe uz ste pe ni ce − za bo ra vio sam da po ne sem ključ. Ko-li ko je ča so va?

− Dva pro šlo de set mi nu ta, mi lo sti vi go spo di ne − od go vo ri mo mak po što je po gle dao u sat, žmi re ći.

− Dva pro šlo de set mi nu ta? Ala je stra šno doc kan? Su tra me mo ra te pro bu di ti u de vet. Imam po sla.

− Raz u mem, mi lo sti vi go spo di ne.− Da li je ko do la zio?− Go spo din Hol vard, mi lo sti vi go spo di ne. Ostao je ov de do

je da na est ča so va i po sle je oti šao, da ne iz gu bi voz.− Šte ta što se ni sam na šao sa njim. Da li je što god osta-

vio?− Ni je mi lo sti vi go spo di ne, sa mo je ka zao da će vam se ja-

vi ti pi smom iz Pa ri za, ako vas ne na đe u klu bu.− Do bro, Fran si se. Ne za bo ra vi te da me su tra pro bu di te u

de vet ča so va.

− Vr lo do bro, mi lo sti vi go spo di ne. Mo mak ode, vu ku ći svo-je pa pu če u svoj stan.

Do ri jan Grej spu sti še šir i bun du na pod i uđe u bi bli o te-ku. Če tvrt sa ta še tao je po so bi, uje dao se za usne i raz mi šljao. On da uze jed nu knji gu adre sa sa po li ce i po če da je pre li sta va. “Alan Kem bel, 152, Hert ford-strit, Mej fer”. Da, taj mu je čo-vek bio po tre ban.


GLA VA XIV

Su tra dan, oko de vet ča so va iz ju tra, uđe u nje go vu so bu slu ga sa šo ljom čo ko la de na po slu žav ni ku, i otvo ri ša lo ne na pro zo ru. Do ri jan je le žao na de snoj stra ni sa jed nom ša kom pod obra zom i mir no spa vao. Iz gle dao je kao deč ko ko ji se umo rio od igra nja ili od za da ta ka.

Mo mak ga je dva put mo rao pro dr ma ti za ra me na, dok se pro bu dio; a kad je otvo rio oči, lak osme jak pre đe mu pre ko usa na, kao da je bio uljulj kan u ka kav kra san san. Ali, on ni je sa njao. Noć mu ni su mu ti le ni ka kve sli ke, ni ve se le ni muč ne. No mla dost se uop šte sme je bez raz lo ga. To je jed na od nje nih oso bi tih dra ži.

On se okre te i, pod bo čiv ši se, po če da sr ku će čo ko la du. Bla-go no vem bar sko sun ce ula zi lo je u so bu. Ne bo je bi lo sjaj no, a va zduh ve seo i to pao. Go to vo kao ka kvo maj sko ju tro.

Si noć ni do ga đa ji sta do še po ste pe no da se uvla če u nje gov mo zak na ne čuj nim okr va vlje nim pot pe ti ca ma, ot kri va ju ći se uža sno ja sno. On se stre se, se tiv ši se sve ga što je bio pre pa tio i za ča sak mu se po vra ti čud no ose ća nje mr žnje, ko ju je bio ose tio pre ma Ba zi lu Hol var du i ko ja ga je do ve la do tle da ga ubi je na sto li ci. Bes ga je le dio. A mr tvi je čo vek još jed na ko se-deo go re, i to sad na sun cu. Ka ko je to gro zno! Ta kve od vrat ne stva ri mo gu se pod ne ti no ću, ali ne da nju.

On ose ti da će se raz bo le ti ili po lu de ti, ako su vi še bu de mi-slio o to me što je pre ži veo. Ima pre stu pa či ja je čar vi še u se ća-nju ne go li u iz vo đe nju; ret kih po be da, ko je vi še za do vo lja va ju po nos ne go li na gon i ko je na sla đu ju duh ra do šću ve ćom ne go što su je ika da na ne le ili mo gle na ne ti ču li ma. Ali, ovaj pre stup

ni je bio ta kav. Nje ga je bi lo neo p hod no nu žno iz go ni ti iz mi sli, uspa va ti ga, ugu ši ti ga, da pre stup ne bi nje ga sa mog ugu šio.

Ka da je ot ku ca lo de vet i po, pre vu če ša kom po če lu, pa se on da br zo di že, ob u če se go to vo pa žlji vi je ne go li obič no, po-kla nja ju ći oso bi tu pa žnju iz bo ru kra va te i igle, a vi še je pu-ta pro me nio pr ste nje. Za do ruč kom je ta ko đe du go pro ba vio, pro bao ra zna je la, raz go va rao sa slu gom o no vim li vre ja ma, ko je je za po slu gu na me ra vao da po ru či u Sel bi ju, i pre gle dao svo ju pre pi sku. Ne ka mu pi sma iz ma mi še osme jak. Tri su mu bi la do sad na. Jed no je ne ko li ko pu ta pro či tao i is ki dao ga uz lak iz raz srdž be na li cu. “Ka ko je stra šno žen sko pam će nje!” ka ko jed nom re če lord Hen ri.

Ka da je is pio cr nu ka fu, obri sa usta, da de ru kom znak mom ku da pri če ka, pri đe sto lu, se de i na pi sa dva pi sma. Jed no je sta vio u džep, a dru go pru žio slu zi.

− Po ne si te ga u Hert ford-strit, broj 152, Fran si se, a ako go-spo din Kem bel ni je u va ro ši, za tra ži te nje go vu adre su.

Čim je ostao sam, za pa li ci ga re tu i po če da cr ta na ta ba-ku har ti je. Pr vo je cr tao cve će, za tim od lom ke ar hi tek tu re, a naj zad ljud ske gla ve. Na jed nom pri me ti da se sva ko na cr ta no li ce, či ni da fan ta stič no li či na Ba zi la Hol var da. Na mr šti se, usta de, ode do or ma na sa knji ga ma i iz va di pr vu ko ja mu do đe do ru ke. Bio je re šen da na ono što se do go di lo ne mi sli pre no što bu de neo p hod no po treb no.

Kad se već opru žio na di va nu, po gle da na slov knji ge Ema ux et Cam èes, od Go tjea, Šar pan tje o vo iz da nje na ja pan skoj har ti ji sa Zak ma ro vim ba kro re zom. Knji ga je bi la po ve za na u li mu-na sto ze le nu ko žu, po ko joj je bi lo oti snu to po zla će no li šće sa punk ti ra nim na ro vi ma. Tu mu je knji gu bio po klo nio Adri jan Singlton. Pre li sta va ju ći je, pa de mu po gled na pe smu La sne ro-voj ru ci, hlad noj žu toj ru ci “sa ko je još ne be hu spra ni tra go vi mu če nja”, sa svo jim ri đim ma lja ma i “fa un skim pr sti ma”. On


po gle da u svo je du ge, vit ke pr ste i la ko se stre se. I on da pro du-ži da či ta dok ne do đe do div nih sti ho va o Ve ne ci ji:

Ja dran ska Ve ne ra, ruj no be la, ve dra,U hro ma tič noj ta mi stu paIz vo de što joj na bu ja la ne draBi se rom mo krim obi la to ku pa.Po kre te nje ne iz vo de azur neKu be ta pra te kon tu ra ma ja snim,I kao doj ke okru gle i buj neNa di ma ju se uz da si ma stra snim.Čun pri sta je i osta vi me,Na stub je dan ba ca ju ći uže;Mra mor ne me ste pe ni ce pri mePred dvo ri ma u ru me ni ru že.

(Pre vod M. Cr njan skog)

Ka ko su kra sni bi li ovi sti ho vi! Či ta ju ći ih, či ni vam se da plo vi te ze le nim ka na li ma cr ve nog i bi ser nog gra da, se de ći u gon do li sre br no ga klju na, pod opu šte nim joj za ve sa ma. Sa mi sti ho vi u knji zi uči ni še se Do ri ja nu kao tir ki zno pla ve pru ge, ko je vas pra te ka da ve sla te pre ma Li du. Br zo se va nje bo ja pod-se ća lo ga je na sjaj pti ca, či je se ši je pre li va ju kao opal ili du ga, i ko je se le pr ša ju oko šu plji ka ve kam pa ni le, ili ta ko ljup ko ska-ku ću po mrač nim, pra šnja vim ar ka da ma. Do ri jan se za va li još vi še, upo la za tvo riv ši oči, i sta de da po na vlja ove sti ho ve:

Mra mor ne me ste pe ni ce pri mePred dvo ri ma u ru me ni ru že.

Či ta va Ve ne ci ja ogle da la se u ta dva sti ha. Se ti se je se ni, što ju je ta mo pro veo, i div ne lju ba vi što ga je bi la na ve la na lu de, dra že sne glu po sti. Ro man ti ke ima svu da; ali, Ve ne ci ja je, kao i Oks ford, sa ču va la svo ju ro man tič nu po za di nu. A sva kom pra-

vom ro man ti ča ru po za di na je sve, ili sko ro sve. Ba zil je ta da pro veo ne ko vre me kod nje ga, i stra sno se za no sio Tin to re tom. Jad ni Ba zil! Ka ko je stra šnom smr ću umro!

Do ri jan uz dah nu, uze po no vo knji gu i po ku ša da za bo ra vi. Či tao je o la sta ma ko je ule ću i iz le ću iz ma le ka fa ne u Smir ni, gde ha dži je se de, bro je ći zr na na svo jim ći li bar skim bro ja ni ca-ma, ili gde tr gov ci pod čal ma ma pu še na du ge či bu ke sa ki ćan-ka ma i ozbilj no raz go va ra ju; či tao je o obe li sku na Tr gu slo ge, ko ji gra nit nim su za ma opla ku je svo je iz gnan stvo bez sun ca i če zne za to plim Ni lom, po kri ve nim lo to som, ta mo gde su sfin-ge, ru ži ča sti ibi si i be li ja stre bo vi sa zla ta stim kan dža ma i kro-ko di li sa ma lim be ril nim oči ma, ko ji pu ze po ze le nom bla tu sa ko je ga se pa ra di že; on po če da raz mi šlja o ovim sti ho vi ma, ko ji svo ju mu zi ku kao da iz vla če iz po ljup ci ma oki će nog mra-mo ra i pri ča ju nam o onom čud nom ki pu ko ji Go tje upo re đu-je sa gla som kon tra sta, o onom mon stre char mant, što le ži u por fir noj dvo ra ni u Lu vru. Ali, ma lo za tim knji ga mu is pa de iz ru ke. Po sta de ner vo zan, i stra šan ga strah ob u ze. Šta će, ako Alan Kem bel ni je u En gle skoj? Da ni će pro ći do nje go vog po-vrat ka. A mo žda će od bi ti da do đe. Šta bi on da uči nio? Sva ki je mi nut bio pi ta nje ži vo ta i smr ti.

Pre pet go di na, oni su bi li ve o ma do bri pri ja te lji − go to vo ne raz dvoj ni. On da je pri snost od jed nom pre sta la. Ka da su se sad sre ta li u dru štvu, sa mo se Do ri jan sme šio, ni ka da Alan Kem bel.

Kem bel je bio oso bi to da ro vit mlad čo vek, ma da ni je stvar-no raz u me vao li kov ne umet no sti, a za ono ma lo smi sla što je imao za po e zi ju, imao je da za hva li je di no Do ri ja nu Gre ju. Nje go va je glav na du hov na strast bi la na u ka. U Kem bri džu je ve li ki deo vre me na pro veo na ra du u la bo ra to ri ji, i sa od lič nim je po lo žio is pit pri rod nih na u ka. On se i sad, jed na ko za ni mao he mij skim opi ti ma i imao je sop stve nu la bo ra to ri ju, u ko ju se če sto i po ceo dan za tva rao, na ve li ku ža lost svo je maj ke, ko ja


je bi la uvr te la u gla vu da on tre ba da se kan di du je za par la-ment; ona je se bi mut no pred sta vlja la da je he mi čar što i dro-ge rist. Osim to ga, Kem bel je bio od li čan mu zi čar i svi rao je u vi o li nu i kla vir bo lje od mno gih di le ta na ta. U stva ri, mu zi ka je bi la ta ko ja je sje di ni la oba mla da čo ve ka: mu zi ka i neo bja šnji-va pri vlač na moć ko ju je mo gao da vr ši Do ri jan, ka da je hteo, i ko ju je če sto vr šio i ne zna ju ći. Oni su se upo zna li jed ne ve-če ri kod le di Berk šir, ka da je kod nje svi rao Ru bin štajn; i od to ga da na su se če sto vi đa li za jed no, u ope ri kao i svu da gde se mo gla ču ti do bra mu zi ka. Do brih osam na est me se ci tra ja lo je ovo pri ja telj stvo. Kem bel je re dov no po ha đao Sel bi Ro jal ili Gro sve nor-skver; jer je za nje ga kao i za mno ge dru ge, Do ri-jan Grej bio ova plo će nje sve ga ono ga što je u ži vo tu oča ra va lo i bi lo div no. Da li su se oni jed nog da na po sva đa li ili ne, ni je ni ko znao. Tek se od jed nom pri me ti lo, da su pri su sre tu je dva raz go va ra li je dan sa dru gim, i da je Kem bel na pu štao dru štvo od mah čim bi se Do ri jan po ja vio. A i on se bio ja ko pro me nio, po ne kad je bio ve o ma me lan ho li čan, iz gle da lo je da ne obra-ća vi še pa žnju na mu zi ku, pre stao je i sam da svi ra, a ka da bi na va lji va li na nje ga da svi ra, iz go va rao bi se da je ja ko za u zet na u ka ma, i da ne ma vre me na da se ve žba u mu zi ci. A ta ko je za i sta i bi lo. Nje go vo in te re so va nje za bi o lo gi ju ra slo je sva kim da nom, i nje go vo se ime bi lo jed no dva put po ja vi lo u na uč nim ča so pi si ma u ve zi sa ne kim neo bič nim ogle di ma.

To ga je čo ve ka oče ki vao Do ri jan Grej. Go to vo sva kog tre-nut ka po gle dao je na ča sov nik i ka ko su tre nu ci pro la zi li, nje-go vo uz bu đe nje je ne pre sta no ra slo. Na po slet ku usta de i po če da ho da po so bi go re-do le, kao ka kva le pa zver u ka ve zu. Pra-vio je ve li ke ko ra ke i ga zio ne čuj no. Ru ke su mu bi le neo bič no hlad ne.

Če ka nje je po sta ja lo ne sno sno, vre me kao da je ima lo no ge od olo va, je dva je iz mi ca lo, dok nje ga kao da je vi hor go nio na vra to lom nu li ti cu iz nad cr ne pro va li je. On je znao šta ga če ka,

gle dao je u nju i gro ze ći se pri ti ski vao vla žnim pr sti ma svo-je us plam te le oč ne kap ke, kao da bi hteo da li ši mo zak vi da i da oč ne ja bu či ce po ti sne du bo ko u nji ho ve du plje. Sve je bi lo uza lud! Mo zak je imao svo ju sop stve nu hra nu, ko jom se hra-nio, a fan ta zi ja, ko ju je strah bio na pra vio gro tesk nom, pre vi-ja la se od bo la kao živ stvor, igra la je kao ka kva od vrat na lut ka u ša tri i ke zi la se kroz po kret ne ma ske. U je dan mah vre me za nje ga be še pre sta lo. Da, ovo sle po stvo re nje, krat ko ga da ha ni je se vi še mi ca lo; i po što be še umr lo, hi tro jur nu še na nje ga gro zne mi sli, di go še iz gro ba stra ho vi tu bu duć nost i iz ne so še je pre da nj. On je ble nuo u nju, ska me njen od uža sa.

Na po slet ku se otvo ri še vra ta i nje gov slu ga uđe. On ga po-gle da sta kle nim oči ma.

− Mi lo sti vi go spo di ne, ov de je go spo din Kem bel − re če slu-ga.

Pre ko Do ri ja no vih su vih usa na pre de uz dah, kao da mu se ka men sva lio sa sr ca, i obra zi mu se po no vo obo ji še ru me ni-lom.

− Fran si se, za mo li te ga da od mah uđe.Ose ćao je da se pot pu no po vra tio. Na stup pla šnje sreć no

je sa vla dao.Slu ga se po klo ni i izi đe. Po sle ne ko li ko tre nu ta ka uđe u so-

bu Alan Kem bel; li ce mu je bi lo ve o ma ozbilj no i ne što ble do; ble di lo nje go vo bi lo je po ja ča no kao gar cr nom ko som i tam-nim obr va ma.

− Ala ne! To je le po od te be. Hva la ti što si do šao.− Bio sam re šio da ni ka da ne pre ko ra čim tvoj prag. Ali, ti si

mi pi sao da je to pi ta nje ži vo ta i smr ti.Glas mu je bio hla dan i opor. On je go vo rio la ga no i pro-

mi šlje no. Ne što pre zi ra nja le ža lo je u nje go vom oštrom is pi-tu ju ćem po gle du, ko ji be še upra vio u Do ri ja na. Obe ru ke bio je za dr žao u dže po vi ma svo je astra han ske bun de, i či ni lo se da ne vi di ru ku ko ju mu je Do ri jan bio pru žio.


− Da, pi ta nje je ži vo ta i smr ti, i ne sa mo za jed no ga, Ala ne! Sed ni.

Kem bel se de za sto, a Do ri jan pre ma nje mu. Po gle di im se ukr sti še. Do ri ja nov po gled bio je pun bes kraj ne sa mi lo sti; on je znao, ka ko je stra šno što je sa da imao da či ni.

Po sle jed nog tre nut ka muč no ga ću ta nja, na že se una pred i re če mir nim gla som, po sma tra ju ći uti sak sva ke svo je re či na li cu čo ve ka, ko ga je bio po zvao:

− Ala ne, u jed noj za klju ča noj so bi na ta va nu mo je ku će, u jed noj so bi gde ni ko dru gi ne ma pri stu pa osim me ne, se di za jed nim sto lom mr tav čo vek. Već je de set ča so va ka ko je mr tav. Bu di mi ran i ne gle daj me ta ko čud no va to! Ko je taj čo vek, za-što i ka ko je umro, to se te be ni šta ne ti če. Šta ti imaš da ra diš, to je...

− Sta ni... Ja ne ću vi še ni šta da znam. Da li je sve to isti na što si mi sa da is pri čao ili ne, ne ti če me se. Ja od luč no od bi jam da bu dem ume šan u tvoj ži vot. Za dr ži za se be svo je stra šne taj ne. One me ni naj ma nje ne za ni ma ju.

− Ala ne, mo ra će da te za ni ma ju. Već ova jed na taj na mo ra-će te za ni ma ti. Ma da mi je žao zbog te be, Ala ne, ali ti ne mo gu po mo ći; ti si je di ni čo vek ko ji mo že da me spa se. Ja sam pri-mo ran da te upu tim u stvar. Ne mam dru gog iz bo ra Ala ne, te bi su po zna te pri rod ne na u ke, raz u meš se u he mi ju i slič ne stva-ri. Vr šio si ogle de. Imaš da ura diš sa mo jed no: da ono ga ta mo go re uni štiš, ta ko da uni štiš da ne osta ne vi še ni tra ga od nje-ga. Ni ko ni je vi deo to ga čo ve ka da je ušao u mo ju ku ću. Mi sle da je u ovom tre nut ku u Pa ri zu. Me se ci ma ne će ni ko pri me ti ti da ga ne ma. A ka da se bu de pri me ti lo, ov de se ne sme ot kri ti ni tra ga od nje ga. Ala ne, ti mo raš nje ga i sve što nje mu pri pa-da da pre tvo riš u go mi lu pe pe la, ko ju mo gu ba ci ti u ve tar.

− Do ri ja ne, ti si lud.− A! če kao sam na to da me zo veš Do ri ja nom.− Ka žem ti, lud si, pot pu no lud kad mo žeš da uobra ziš da

ću i pr stom mak nu ti da ti po mog nem; lud, ka da mi mo žeš po-ve ri ti ovu stra šnu taj nu. Ma šta bi lo, ja o to me ne ću ni šta da znam. Mi sliš li ti da ću ja zbog te be sta vi ti na koc ku svo ju čast? Šta me se ti ču tvo ja đa vol ska po sla.

− Ala ne, on je iz vr šio sa mo u bi stvo.− Mi lo mi je; ali, ko ga je na te rao na to? Ve ro vat no ti.− Još uvek od bi jaš da uči niš to za me ne?− Raz u me se, od bi jam. To ne ću ni po što uči ni ti. Šta ma rim

ako sra mo ta pad ne na te be. Pot pu no si je za slu žio. Ne će mi bi ti ni naj ma nje žao ako te vi dim obeš ča šće nog, jav no obeš ča-šće nog. Ka ko si se smeo usu di ti da me đu to li kim sve tom me ne iza be reš i ume šaš u to gnu sno de lo? Mi slio sam, da po zna ješ bo lje ka rak ter čo več ji. Iz gle da, da ti tvoj pri ja telj, lord Hen ri Vo ton ni je do volj no ob ja snio psi ho lo gi ju, ma da te je mno go če mu na u čio. Ni šta me ne će na te ra ti da ti po mog nem. Po gre-šno si se obra tio. Obra ti se ko me od svo jih pri ja te lja; me ni ne.

− Ala ne, iz vr še no je ubi stvo. Ja sam ga ubio. Ne znaš šta sam sve zbog nje ga pro pa tio. Ma ka kav bio moj ži vot, on je mno go vi še od jad no ga Ha ri ja ra dio na to me da ga po dig ne i ra zo ri. Mo že bi ti da ni je hteo, ali je po sle di ca ista!

− Ubi stvo! Pre bla gi Bo že, Do ri ja ne, zar si već ta ko da le ko do te rao? Ja te ne ću pot ka za ti. To ni je moj po sao. Uosta lom uhva ti će te i bez me ne. Ni ko ne vr ši zlo čin, a da pri tom ne uči ni ka kvu glu post. Da kle, ne ću ni šta da znam o sve mu to-me.

− Mo raš ne što da znaš! Če kaj, pri če kaj sa mo je dan tre nu-tak; čuj me! Ala ne, sa mo me sa slu šaj! Sve što tra žim od te be to je, da iz vr šiš sa mo je dan struč ni opit. Ti po ha đaš ko stur ni ce i bol ni ce, i sve one gro zne stva ri što ta mo či niš ne po tre sa ju te. Ka da bi vi deo ovo ga čo ve ka u ne koj stra šnoj sa li za se ci ra nje ili da u ka kvoj smr dlji voj la bo ra to ri ji le ži na sto lu, sa iz du blje-nim žlje bo vi ma, ko je su u nje ga uvr te li da krv kroz njih te če,


on da bi ga po sma trao pro sto kao iz vr stan pred met. Ni dla ka na gla vi ne bi ti za drh ta la. Ne bi ni ose tio da či niš ne što ne pra-vo. Na pro tiv, ti bi si gur no ve ro vao, da či niš do bro čo ve čan stvu ili da uve ća vaš zna nje ili da za do vo lja vaš in te lek tu al nu žeđ za na u kom ili ne što slič no! A ja tra žim od te be sa mo to što si već ta ko če sto či nio. I za i sta, mo ra da ni je baš ta ko gro zno uklo ni-ti sa sve ta jed nu le ši nu, kao što ti to obič no či niš. Još po mi sli: ona je je di ni do kaz pro tiv me ne. Ako ot kri ju le ši nu, iz gu bljen sam; a ona će bi ti iz ve sno na đe na, ako mi ti ne po mog neš.

− Ne mam ni naj ma nje vo lje da ti po mog nem. To ti stal no za bo ra vljaš. Sve me se ovo sla bo ti če. Ja ne mam ni šta s to-bom.

− Ala ne, pre kli njem te! Po mi sli sa mo u ka kvom sam po lo-ža ju. Baš ma lo čas, pre no što si do šao, bio sam go to vo iz gu bio svest od stra ha. Jed no ga da na mo žeš i ti sa zna ti šta je to strah. Ne, ne po mi šljaj na to. Po sma traj ce lu stvar sa či sto na uč nog gle di šta! Ti iona ko ne is tra žu ješ oda kle do la ze mr tva te la na ko ji ma vr šiš svo je opi te? Ne moj ni sa da is tra ži va ti. Iona ko sam ti od vi še re kao. Ali, pre kli njem te, uči ni mi što te mo lim. Ala ne, mi smo ne ka da bi li pri ja te lji.

− Do ri ja ne, ne po mi nji mi one da ne; oni su mr tvi.− Kad što mr tvi osta ju. Onaj čo vek go re ne će da ide. On se-

di za sto lom, gla va mu je klo nu la na gru di, ru ke su mu is pru-že ne. Ala ne, Ala ne! Iz gu bljen sam ako mi ne po mog neš Ala ne, obe si će me. Zar ne mo žeš da poj miš? Obe si će me za ono što sam uči nio!

− Ne ma smi sla vi še odu go vla či ti. Ja se od luč no pro ti vim me ša nju u to. Lu dost je što me mo liš za ta ko što.

− Ti se pro ti viš?− Da.− Ala ne, pre kli njem te!− Sve je uza lud.Oči Do ri ja na Gre ja is pu ni po no vo sa mi lost. Po tom pru ži

ru ku, uze list har ti je i na pi sa ne što. Pro či ta dva put, pa žlji vo sa vi har ti ju i gur nu je pre ko sto la. Po što je to uči nio, usta de i pri đe pro zo ru.

Kem bel ga po gle da za ču đe no, uze har ti ji cu i otvo ri je. Po-što je pro či tao pre ble de kao mr tvac i sru ši se na sto li cu. Stra-šno ose ća nje sla bo sti sa vla da ga: bi lo mu je kao da mu sr ce sa mrt nič ki uda ra u ne kom pra znom pro sto ru.

− Ala ne, ta ko mi je žao te be; ali, ne osta vljaš mi da bi ram. Pi smo je već na pi sa no. Evo ga. Po gle daj adre su. Ako mi ne po-mog neš, mo ram ga po sla ti. A znaš već šta za tim do la zi. Ali, ti ćeš mi po mo ći; ni je mo gu će, da i sa da ka žeš: ne! Hteo sam da te po šte dim. Pra vo je da pri znaš: bio si spor, su rov, vre đao si me. Po stu pao si sa mnom ka ko još ni ko sa mnom po stu pao ni je. Bar ne živ čo vek. I ja sam sve pod neo. Sa da je na me ne red da sta vljam uslo ve.

Kem bel za ri li ce u ša ke; drh tao je svim te lom.− Da, sa da je na me ne red da sta vljam uslo ve, Ala ne. Oni

su ti već po zna ti. Stvar je ve o ma pro sta. Haj de mo, ne pod le ži toj gro zni ci. Stvar mo ra bi ti iz vr še na. Po gle daj joj u oči i iz vr ši je.

Pre ko Kem be lo vih usa na pre đe te žak uz dah, i ce lo mu te lo za drh ta. Ku ca nje ča sov ni ka na ka mi nu či ni lo mu se kao da mu ki da vre me u po je di ne ato me očaj ne sa mrt ne bor be, od ko jih je i naj ma nji bio isu vi še stra šan da bi se mo gao pod ne ti. Bi lo mu je, kao da mu je ne ki gvo zde ni obruč ste gao če lo, i kao da ga je već sna šla po ru ga, ko jom su mu pre ti li. Ru ka na nje go-vom ra me nu bi la je te ška kao olo vo. Ni je se mo gla pod ne ti; iz gle da lo mu je da će ga smr vi ti.

− Haj de, Ala ne, mo raš od mah da se re šiš.− Ne mo gu − re če on me ha nič ki, kao da re či mo gu ne što

da iz me ne.− Mo raš. Dru gog iz bo ra ne maš. Ne okle vaj!On se po ko le ba.


− Ima li go re pe ći?− Da, ga sna peć sa azbe stom.− On da mo ram do ku će, da do ne sem ne ke stva ri iz la bo ra-

to ri je.− Ne, Ala ne, odav de ne smeš oti ći. Is pi ši što ti je po treb no

na li stu har ti je; moj će slu ga uze ti ko la i do ne ti stva ri.Kem bel na pi sa ne ko li ko re da ka, isu ši ih i sta vi na omo tu

adre su svo ga po moć ni ka. Do ri jan uze pi sam ce i pro či ta ga pa-žlji vo. Po tom za zvo ni i na re di slu zi da se vra ti što br že mo že sa stva ri ma ko je su na zna če ne u pi smu.

Ka da se vra ta za tvo ri še, Kem bel se gr če vi to stre se, usta de sa sto li ce i pri đe ka mi nu; be še ga ob u ze la ne ka vr sta gro zni ce. Sko ro dva de set mi nu ta ni je ni re či pro zbo rio. Jed na mu ši ca je zu ja la u so bi, i ku ca nje ča sov ni ka od je ki va lo je kao uda ri če ki ća.

Ka da je na sa tu iz bi lo je dan, Kem bel se okre te, po gle da Do-ri ja na, i vi de gde su mu se oči na pu ni le su za ma. Bi lo je u či-stim i ple me ni tim cr ta ma nje go va tu žna li ca, ne če ga što ga je do vo di lo do ja ro sti.

− Ti si po dlac, pra vi po dlac! − vik nu Kem bel pri gu še nim gla som.

− Smi ri se, Ala ne, ti si mi ži vot spa sao − re če Do ri jan.− Tvoj ži vot? Pre bla gi Bo že! Ka kav je tvoj ži vot? Pa dao si

iz po ro ka u po rok, a sa da si ovim ubi stvom do sti gao vr hu nac. Ako či nim što ću uči ni ti, na što me ti pri mo ra vaš, to si gur no ne mi slim na tvoj ži vot...

− Ah, Ala ne - šap ta še Do ri jan, uz di šu ći - že leo bih da mo-žeš ose ti ti pre ma me ni hi lja di ti deo sa ža lje nja, ko je ja ose ćam pre ma te bi.

Re kav ši to, okre te se i po gle da u ba štu. Kem bel mu ni šta ne od go vo ri.

Ot pri li ke po sle de set mi nu ta za ku ca slu ga na vra ta i uđe, no se ći je dan ve li ki san duk od ma ha go ni ja sa he mi ka li ja ma,

du ga čak za mo tu ljak če lič nih i pla tin skih ži ca i dvo ja gvo zde na kle šta čud no va tog ob li ka.

− Ho ću li stva ri da osta vim ov de, mi lo sti vi go spo di ne? − upi ta slu ga Kem be la.

− Da − od go vo ri Do ri jan. − Žao mi je, Fran si se, ali vi mo ra-te opet na put. Ka ko se zo ve cve ćar u Rič mon du, ko ji snab de-va Sel bi or hi de ja ma?

− Har den, mi lo sti vi go spo di ne.− Imaš pra vo − Har den. Mo ra te od mah ot pu to va ti u Rič-

mond, na ći lič no Har de na i re ći mu da po ša lje dva put vi še or-hi de ja ne go što sam po ru čio, i to što ma nje be lih. Ili ne, uop šte ne ću be lih. Dan je ve o ma lep, Fran si se, a Rič mond je le po me-sta šce, ina če vas ne bih ti me op te re ći vao.

− Ne ma ri ni šta, mi lo sti vi go spo di ne! Do ko li ko ča so va mo-ram da se vra tim?

− Do ri jan po gle da Kem be la.− Ala ne, ko li ko će du go tra ja ti tvoj opit? − za pi ta on mir-

nim rav no du šnim gla som. Pri su stvo tre će ga kao da mu je uli-va lo ve li ku hra brost. Kem bel na tu šti če lo i ugri ze usne.

− Ot pri li ke... pet ča so va − od go vo ri on.− On da, Fran si se, mo že te bi ti ov de u se dam. Ili... sta ni-

te. Spre mi te mi pr vo pre o bu ku, pa on da mo že te pro ve sti ve če slo bod no. Ja ne ću ve če ra ti kod ku će, pa mi ne će te tre ba ti.

− Hva la, mi lo sti vi go spo di ne − re če slu ga i izi đe iz sobe.− Sa da, Ala ne, ne sme mo gu bi ti ni tre nut ka. Ka ko je te žak

san duk!... Ja ću ti ga po ne ti. Ti uzmi osta lo.Ka da su se is pe li go re, iz va di Do ri jan ključ iz dže pa i otvo ri.

Po tom za sta de; po gled mu se be še uz ne mi rio. Zgro zio se.− Ala ne, ja ne mo gu unu tra − pro šap ta on.− Sve jed no mi je. Ti mi ni si po tre ban − re če Kem bel hlad-

no.Do ri jan otvo ri vra ta do po lo vi ne; i dok je otva rao, pa de mu

po gled pra vo na sli ku, ko ja je vi si la na jar koj sun če voj sve tlo-


sti. Pred njom na po du le ža la je zde ra na za ve sa: i on se se ti, da je pr vi put u svom ži vo tu pro šle no ći bio za bo ra vio da po-kri je kob no plat no; i već je hteo jur nu ti na nj kad pre stra vljen ustuk nu na zad.

Ka kva se to stra šna mr lja, mo kra i sjaj na, cr ve ni la na jed-noj ru ci, kao da se plat no oro si lo kr vlju? Ka ko je to bi lo stra-šno! − U to me tre nut ku uči ni mu se da je to mno go stra šni je od one ne me pri li ke, za ko ju je znao da još po gnu ta se di za sto lom, a nje go va kob na, gro tesk na sen ka na iz mr lja noj pro-stir ci uve ra va la ga je, da se ni je po ma kla s me sta, ne go još se di ta mo gde ju je osta vio.

Do ri jan uz dah nu du bo ko, otvo ri još vi še vra ta i uđe u so bu, po lu o tvo re nih oči ju i okre nu te gla ve, od luč no, ne po gle da ju ći mr tva ca. Za tim se na že, di že za ve su, ko ja je bli sta la u zla tu i pur pu ru, i pre ba ci je pre ko sli ke.

Po tom za sta de, bo je ći se da se okre ne, i sta de da raz gle da iz vi je ne ša re na za ve si. Čuo je ka ko Kem bel uno si te žak san-duk, gvo zde na kle šta i dru ge stva ri, ko je je po ru čio da mu do-ne su za ovaj uža san po sao. I on se za pi ta, da li su se Kem bel i Ba zil Hol vard ika da po zna va li i ka kvo su mi šlje nje ima li je dan o dru go me?

− Sa da me osta vi sa mog − ču on gru bi glas za so bom.On se okre te, iz le te iz so be, pri me ću ju ći u mag no ve nju da

mr tvac se di za ba čen na sto li ci i da Kem bel ble ne u nje go vo žu to vo šta no li ce. Dok je si la zio niz ste pe ni ce, ču ka ko se ključ okre te u bra vi.

Bi lo je dav no pro šlo se dam, ka da je Kem bel po no vo ušao u bi bli o te ku. U li cu je bio bled, ali pot pu no mi ran.

− Ura dio sam što si tra žio od me ne − re če on ti him gla som. − A sa da, zbo gom. Ne će mo se vi še ni ka da vi de ti.

− Ala ne, ti si me spa sao od pro pa sti − re če Do ri jan pro sto-du šno. − To ti ne ću ni ka da za bo ra vi ti.

Čim je Kem bel oti šao, uspe se go re. So ba je bi la za si će na

oštrim mi ri som azot ne ki se li ne. Ali, stvo re nje, ko je je ra ni je se de lo za sto lom bi lo je iš če zlo.


GLA VA XV

Iste ve če ri, u osam i po ča so va, uveo je la kej Do ri ja na Gre-ja, u bri žlji voj to a le ti, sa krup nim pa ri skim lju bi či ca ma u ru-pi ci od ka pu ta, u sa lon le di Nar bo ro. Imao je ja ku gla vo bo lju i bio ve o ma ner vo zan; ali, nje go vo kre ta nje bi lo je la ko i ljup ko kao uvek ka da se nag nuo da po lju bi ru ku do ma ći ce. Mo žda čo vek ni ka da rav no du šni ji ne iz gle da ne go ka da tre ba da igra ne ku ulo gu. Za ce lo da ni ko, ko je te ve če ri vi deo Do ri ja na Gre-ja, ne bi po ve ro vao da je on do ži veo tra ge di ju, ko ja je bi la ta ko stra šna kao ni jed na u na še vre me. Ve ro va lo se: da ovi ne žni pr sti ni su u sta nju da po teg nu no žem i uči ne greh, da ove na-sme ja ne usne ni su ni ka da hu li le Bo ga i nje go vu do bro tu. On se sam mo rao ču di ti svom ne mar nom po na ša nju; i či tav tre-nut ose ćao je svu je zo vi tu slast svo ga dvo gu bog bi ća.

Na oku pu je bi lo ma lo dru štvo, ko je je le di Nar bo ro br-zo sa ku pi la. Do ma ći ca je bi la ve o ma pa met na že na sa vid nim osta ci ma neo spor ne ru žno će, ka ko je to vo leo da se iz ra ža va lord Hen ri. Ona se po ka za la kao od lič na su pru ga jed nog od na ših naj do sad ni jih am ba sa do ra, i po što je, ka ko do li ku je, po-lo ži la svo ga mu ža u mra mor ni ma u zo lej, ko ji je po nje nom pla nu sa gra đen, a svo je kće ri po u da va la za ne ku bo ga tu, ne što po sta ri ju go spo du, po sve ti la se sva uži va nji ma fran cu skih ro-ma na, fran cu ske ku hi nje i − fran cu skog du ha, ka da je mo gla da ga pro na đe.

Do ri jan je bio je dan od nje nih pr vih lju bi ma ca, i ona mu je uvek go vo ri la ka ko se neo bič no ra du je što ga ni je upo zna la u mla đim go di na ma.

− Dra gi moj, uve re na sam da bih se u vas lu do za lju bi la − go vo ri la je ona obič no − i da bih bi la spo sob na da uči nim zbog

vas naj ve će glu po sti. Ve li ka je sre ća, što se on da još ni šta ni je zna lo o va ma. U mo je vre me lu do ri je su bi le ta ko ret ke, da ni-sam čak ima la ni naj be za zle ni ju lju bav nu ve zu. Uosta lom to-me je bio sam Nar bo ro kriv. On je bio ve o ma krat ko vid; a ni je ni ka kvo za do volj stvo va ra ti mu ža ko ji ni ka da ni šta ne vi di.

Go sti su te ve če ri bi li pri lič no do sad ni. Ka ko je to ona Do-ri ja nu ob ja sni la iza jed ne pri lič no po ha ba ne le pe ze, stvar je bi la u ovo me: jed na od nje nih uda tih kće ri iz ne na da je do šla u po se tu, i još do ve la mu ža, što je stvar za cr ni lo.

− Dra gi moj, dr žim da to ni je ni naj ma nje le po od nje do-šap nu mu ona. − Isti na, ja ih po ha đam sva ko ga le ta, ka da se vra ćam iz Ham bur ga; ali, sta ra že na, kao što sam ja, mo ra po-ne kad na svež va zduh, a osim to ga ja ih uvek ma lo pro dr mam. Ne ma te poj ma ka kvim ži vo tom oni ta mo ži ve − naj či sti jim, pra vim se ljač kim ži vo tom. Usta ju ra no jer ima ju mno go da ra-de, a le žu ra no, jer ima ju ta ko ma lo da mi sle. U ce lom tom kra ju ni je se još od vre me na kra lji ce Eli za be te do go dio ni ka-kav skan dal, za to svi ta mo spa va ju po sle ruč ka. Ali, ne moj te se de ti do njih, se de će te po red me ne, pa će te me za ba vlja ti.

Do ri jan pro mr mlja ne ko li ko la ska vih re či i sta de po sma tra-ti oko se be: da, za i sta, dru štvo je bi lo ve o ma do sad no! Dvo ji cu do sa da ni je ni ka da vi deo, a osta li su bi li: Er nest Ha ro di, jed na be zna čaj na lič nost sred njih go di na, ko ja do du še ne ma ne pri-ja te lja, ali ko ju ni je dan pri ja telj ne tr pi; za tim le di Rikstn, jed-na na kin đu re na da ma, or lov ska no sa, oko če tr de set i se dam go di na sta ra, ko ja se ne pre sta no tru di la da se be kom pro mi tu-je, ali je bi la to li ko ru žna, da, na nje no ve li ko raz o ča re nje, ni ko ni je ni ka da hteo da po ve ru je ma što rđa vo o njoj. Tu je bi la i go spo đa Er lin, jed no na me tlji vo ni šta vi lo, ko ja je ljup ko vr-ska la i ima la cr ve nu mle tač ku ko su; le di Alis Čep men, do ma-ći či na kćer, jed na be zna čaj na oso ba, ve o ma lo še ode ve na, sa ka rak te ri stič nim en gle skim li cem, ko je ga se, po sle vi đe nja ne se ća mo ni ka da vi še, a muž joj, jed no ru me no stvo re nje, be le


bra de, ko ji je, kao i mno gi nje go ve ka ste, bio uve ren da pre te-ra na ve se lost mo že da za me ni pot pu nu osku di cu u mi sli ma.

Do ri ja nu je bi lo go to vo žao što je do šao, ka da le di Nar bo ro po gle da u ve li ki po zla će ni ča sov nik, ko ji se sa ne u ku snim ša-ra ma ši rio na ka mi nu, za str ve nom lju bi ča stom čo jom, pa re-če:

− Ka ko je ru žno od Hen ri ja Vo to na da ta ko za doc ni. Ju tros sam mu po sla la po ziv, i on mi je dao reč da me ne će pre va ri ti.

Do ri jan se sta de te ši ti da će Ha ri do ći, i ka da se otvo ri še vra ta i on ču nje gov me ki me lo dič ni glas, gde se ljup ko iz vi nja-va ne kom ne i sti nom, od jed nom se raz ve dri.

Ali, za sto lom ipak ni je mo gao ni šta da je de: slu ge su od-no si le ne dir nu te ta nji re is pred nje ga. Le di Nar bo ro ga je ne-pre sta no pre ko re va la jer je dr ža la da je to “uvre da za si ro tog Adol fa” ko ji je ceo me ni bio “na ro či to ude sio za nje ga”. S vre-me na na vre me upi rao je lord Hen ri svoj po gled u nje ga, ču-de ći se nje go vom ću ta nju i nje go voj ra se ja no sti. Slu ga mu je ne pre sta no pu nio ča šu šam panj cem, i što je vi še pio iz gle da lo je da mu je žeđ sve ve ća.

− Do ri ja ne − re če naj zad lord Hen ri, ka da su po če li da slu-že chaud-froid − šta je te bi ve če ras? Ti si ta ko ne ras po lo žen.

− Ve ro vat no je za lju bljen − re če le di Nar bo ro − pa se bo jao da mi pri ča, da ne bih bi la lju bo mor na. Ima pot pu no pra vo.

− Dra ga le di Nar bo ro − do šap nu joj Do ri jan, sme še ći se − ima vi še od ne de lju da na ka ko ni sam za lju bljen... upra vo re ći, ot ka ko je go spo đa od Fe ro la oti šla iz Lon do na.

− Ka ko se vi mu škar ci mo že te za lju bi ti u nju! − vik nu sta ra go spo đa. − Za i sta, ne mo gu da raz u mem.

− To je otud, le di Nar bo ro, što vas ona pod se ća na vre me ka da ste bi li još de voj či ca − re če lord Hen ri. − Ona je je di na ve za iz me đu nas i va še krat ke suk nji ce.

− Ali, ona me ni naj ma nje ne pod se ća na mo je krat ke suk-nji ce, lor de Hen ri! Dok se ja sa svim do bro se ćam ka ko je ona

iz gle da la pre tri de set go di na u Be ču... i ka ko je bi la de kol ti ra-na.

− Ona je i sad de kol ti ra na − od go vo ri lord Hen ri i uze ma-sli nu svo jim du gim pr sti ma − i ka da je naj e le gant ni je ob u če na, li či na luk su zno iz da nje ka kvog lo šeg fran cu skog ro ma na. Ona je za i sta div na i pu na iz ne na đe nja. Van re dan je njen ta le nat za po ro dič nu lju bav. Ka da je iz gu bi la tre ćeg mu ža, od ža lo sti joj je ko sa po sta la žu ta kao zla to.

− Ha ri, ka ko mo žeš re ći ta ko što? − vik nu Do ri jan.

− Ovo je ve o ma ro man tič no ob ja šnje nje − na sme ja se do-ma ći ca. − Ali, tre ći muž, lor de Hen ri! Ne mi sli te valj da da je Fe rol če tvr ti?

− Da, le di Nar bo ro.

− Ta, ja vam ni šta ne ve ru jem.

− Do bro, on da pi taj te go spo di na Gre ja; on je je dan od nje-nih naj pri sni jih pri ja te lja.

− Je li isti na, go spo di ne Gre je?

− Ona me u to uve ra va, le di Nar bo ro − od go vo ri Do ri jan. − Ja sam je za pi tao, da ne no si i ona kao Mar ga ri ta od Na va re ubal sa mo va na sr ca svo jih mu že va o po ja su? Ona mi re če, da to ne či ni sa mo za to što ni je dan od njih ni je imao sr ca.

− Če ti ri mu ža! Ve re mi, to je trop de zèle.

− Ja sam joj re kao da je trop d’auda ce − od go vo ri Do ri jan.

− O, moj dra gi, ima ona za sve sme lo sti! A ka kav je Fe rol? Ja ga ne po zna jem.

− Mu že vi van red no le pih že na spa da ju u red zlo či na ca − re če lord Hen ri i is pi vi no.

Le di Nar bo ro ga lu pi le pe zom.

− Lor de Hen ri, ne ču di me ni naj ma nje što se sav svet ža li na vas da ste ve o ma zli.

− Ko ji to svet? − za pi ta lord Hen ri, di žu ći obr ve. − Mo žda onaj bu du ći. Da na šnji svet i ja sla že mo se od lič no.


− Svi mo ji po zna ni ci tvr de da ste ve o ma zli! − vik nu sta ra da ma, tre su ći gla vom.

Lord Hen ri se uozbi lji ne ko vre me.− Stra šno je − re če na po slet ku − ka ko da nas lju di blu de i

go vo re za na šim le đi ma stva ri ko je su pot pu no... isti ni te.− Zar ni je ne po pra vljiv − vik nu Do ri jan i na že se una pred.− Na dam se − re če do ma ći ca, sme še ći se. − Ali, ako svi vi

na ova ko sme šan na čin obo ža va te go spo đu od Fe ro la, on da se za i sta mo ram i ja po no vo uda ti, da bih bi la u mo di.

− Vi se ne će te vi še ni ka da uda ti, le di Nar bo ro − upa de joj u reč lord Hen ri. − Vi ste bi li od vi še sreć ni! Sa mo že na ko ja se gnu ša la svo ga pr vo ga mu ža, uda je se po dru gi put. Čo vek se po no vo že ni za to što je obo ža vao svo ju pr vu že nu. Že ne pro-ba ju sre ću, mu že vi je sta vlja ju na koc ku.

− Nar bo ro ni je bio sa vr šen! − vik nu sta ra da ma.− Da je bio sa vr šen, mo ja dra ga le di, vi ga ne bi ste vo le li.

Že ne nas vo le zbog na ših ma na. Ako ih ima mo do volj no, one nam pra šta ju sve, čak i naš duh! Ja se bo jim, le di Nar bo ro, da me ne će te vi še ni ka da po zva ti na ve če ru, po sle sve ga ovo ga što sam re kao; ali, sve je ovo ce la cel ca ta isti na.

− Raz u me se da je isti na, lor de Hen ri. Kad vas mi že ne ne bi smo vo le le zbog va ših ma na, šta bi bi lo od vas? Ni je dan se od vas ne bi ože nio, i vi bi ste obra zo va li sek tu ne sreć nih be ća-ra. Ali, to vas ne bi mno go iz me ni lo. Da nas svi mu že vi ži ve kao be ća ri, a svi be ća ri kao mu že vi.

− Fin de siè cle − pro šap ta lord Hen ri.− Fin du glo be − od go vo ri do ma ći ca.− Ja bih že leo da je fin du glo be − re če Do ri jan i uzdah nu.

− Ži vot je ve li ko raz o ča ra nje.− O, dra gi moj! − uz vik nu le di Nar bo ro na vla če ći ru ka vi cu.

− Ne moj te mi re ći da ste is cr pe li ži vot. Kad mu ška rac to ka-že, on da zna mo da je ži vot nje ga is cr peo. Lord Hen ri je pre ko sva ke me re bez bo žan; ali, po ne kad za že lim da sam i ja ta kva.

Me đu tim, vi ste stvo re ni da bu de te do bri... Vi ste kra sni! Ja vam mo ram na ći le pu že nu. Je ste li i vi mi šlje nja, lor de Hen ri, da tre ba go spo din Grej da se že ni?

− Ja mu to stal no go vo rim, le di Nar bo ro − od go vo ri lord Hen ri i du bo ko se po klo ni.

− Le po, on da će mo se po tru di ti da mu na đe mo do bru pri-li ku. Ja ću no ćas pa žlji vo da pre li stam ro do slov ple mi ća, pa ću na pra vi ti spi sak svih mla dih da ma ko je su u pi ta nju.

− Sa na zna če njem sta ro sti, le di Nar bo ro? − upi ta Dori jan.− Raz u me se, sa na zna če njem go di na, sa ma lim re tu šom.

Sa mo se ne sme mo za tr ča ti. Ja ho ću da bu de ono, što “Mor-ning Post” zo ve “zgod nom pri li kom”, ta ko da obo je bu de te sreć ni.

− Ka kve sve be smi sli ce ne go vo re lju di o sreć nim bra ko vi-ma! − vik nu lord Hen ri. − Čo vek mo že bi ti sre ćan sa sva kom že nom sve dok je ne vo li.

− O, ka kav ste vi ci nik! − uz vik nu sta ra da ma, gur nu sto li-cu una zad i mah nu gla vom le di Rikstn. − Mo ra te usko ro opet do ći i ve če ra ti sa mnom. Vi za i sta otva ra te čo ve ku vo lju za je lo, mno go bo lje ne go što mi to pro pi su je do ma ći le kar, ser An dru. Mo ra te mi sa mo re ći ka kvo dru štvo vo li te. To mo ra bi-ti di van skup lju di.

− Ja vo lim lju de, ko ji ima ju bu duć nost i že ne ko je ima ju pro šlost − od go vo ri on. − Ili na me ra va te da sku pi te či sto žen-sko dru štvo?

− Go to vo se bo jim − re če ona, di žu ći se. − Ah, le di Rikstn, mo lim vas hi lja du pu ta za opro štaj − na sta vi ona − ni sam pri-me ti la da još pu ši te svo ju ci ga re tu.

− Ne ma ri ni šta, le di Nar bo ro. Ja od vi še pu šim. Ubu du će se mo ram ogra ni či ti.

− Mo lim vas, le di Rikstn, da to ne či ni te − re če lord Hen-ri. − Ume re nost je kob na. Do volj no ni je ni šta bo lje od obič nog obe da. Vi še ne go do volj no isto je što i sve čan obed.


Le di Rikstn ga po gle da sa ču đe njem.− Lor de Hen ri, mo ra te jed no po pod ne da me po se ti te, pa

da mi to ob ja sni te. Va ša je te o ri ja ve o ma pri ma mlji va − re če ona, iz la ze ći iz so be.

− Sa da vas mo lim, da ne du ži te mno go sa svo jom po li ti kom i svo jim skan da li ma! − do vik nu mu le di Nar bo ro sa pra ga. − Ako to bu de te či ni li, sva đa će mo se si gur no kad do đe te go re.

Mu škar ci se na sme ja še, a go spo din Čep men zva nič no se di že sa do nje ga kra ja i se de go re. Do ri jan Grej pro me ni me sto i se de do lor da Hen ri ja. Go spo din Čep men ot po če da go vo ri sa pa to som o po lo ža ju u par la men tu. On je gla sno otr ca vao svo je pro tiv ni ke. Reč “dok tri nar” − ta uža sna reč za bri tan ski duh, iz bi ja la je s vre me na na vre me u nje go vim na stu pi ma sme ja-nja. Kao ukras ra do je po na vljao u go vo ru pr ve slo go ve. En gle-sku je za sta vu is ti cao na vr hun ce mi sli. Uro đe nu glu post ra se − ko ju je ra do kr stio zdra vim en gle skim ra zu mom − sma trao za te melj dru štva.

− Oko usa na lor da Hen ri ja za le pr ša osme jak, i on se okre te i po gle da Do ri ja na.

− Moj dra gi mla di ću, ose ćaš li se bo lje? − upi ta ga on. − Za vre me ve če re iz gle dao si do sta lo še.

− Sa svim do bro mi je, Ha ri. Umo ran sam. To je sve.− Si noć si bio di van. Ma lu si voj vot ki nju sa svim oča rao.

Re kla mi je da će do ći u Sel bi.− Obe ća la mi je da će do ći dva de se tog.− Ho će li bi ti i Man mut?− O, da, Ha ri.− Stra šno mi je do sa dan, go to vo isto ko li ko i njoj. Ona je

ve o ma pa met na, go to vo i od vi še za jed nu že nu. Ne do sta je joj neo pi sa na draž sla bo sti. No ge od ilo va če či ne zla to na ki po-vi ma dra go ce nim. Nje ne su no ge kra sne, ali ni su od ilo va če. Be le por ce lan ske no ge, ako ho ćeš. One su već iz dr ža le va tru, a što va tra ne uni šti, ona pre ka li. Ona ima mno go is ku stva.

− Je li odav no uda ta? − upi ta Do ri jan.− Več nost, uve ra va me. Pre ma ple mić kom ro do slo vu... mi-

slim da je de set go di na; a de set go di na sa Man mu tom mo že se ra ču na ti u več nost. Ko će još do ći?

− O, Vi la bi, lord Reg bi sa že nom, na ša do ma ći ca, Dže fri Klu ston, na še obič no dru štvo. Po zvao sam i lor da Gro tri ja na.

− On mi se svi đa − re če lord Hen ri. − Mno gi ne mo gu da ga tr pe; ali, ja na la zim da je dra že stan. Po ne kad pre te ru je u obla-če nju; ali, to na dok na đu je ti me što je uvek pre te ra no obra zo-van. On je ve o ma mo der na po ja va.

− Ha ri, ne znam si gur no, da li će mo ći da do đe. Mo žda će mo ra ti da ide sa svo jim ocem u Mon te Kar lo.

− Ah, ka kav je to te ret ima ti po ro di cu! Po sta raj se da do đe. Ne go, Do ri ja ne, ti si si noć ra no po be gao? Osta vio si nas još pre je da na est. Šta si ra dio po sle to ga? je si li pra vo

oti šao ku ći?Do ri jan ga po gle da i na mra či če lo.− Ne, Ha ri − re če naj zad − kad sam do šao ku ći bi lo je sko-

ro tri.− Da ni si bio u klu bu?− Da − od go vo ri on i ugri ze usne. − Ne, to ni sam hteo da

ka žem. U klu bu ni sam bio. Vr ljao sam ona ko. Ne znam vi še šta sam ra dio... Ka ko si ra do znao, Ha ri! Uvek ho ćeš da znaš šta ko ra di. Ja opet uvek že lim da za bo ra vim i sam što ra dim. Ako baš ho ćeš da znaš tač no vre me, vra tio sam se ku ći u dva i po. Bio sam za bo ra vio ključ od ka pi je, pa sam mo rao da zo-vem slu gu. Ako je po treb no da to ne ko po sve do či, mo žeš nje ga pi ta ti.

Lord Hen ri sle že ra me ni ma.− Dra gi moj mla di ću, kao da me se to ti če! Haj de mo go re u

sa lon. Ne pi je mi se še ri, go spo di ne Čep men, hva la le po. Do ri-ja ne, te bi se ne što do go di lo. Ka ži mi šta je. Ve čeras si sa svim dru gi čo vek.


− Ha ri, ne obra ćaj pa žnju na me ne. Ja sam raz dra žen i lo-še ras po lo žen. Svra ti ću su tra do te be ili pre ko su tra. Mo lim te, iz vi ni me kod le di Nar bo ro. Ne ću ići go re. Idem ku ći. Mo ram da idem ku ći.

− Do bro, Do ri ja ne. Na dam se da ćeš mi su tra do ći na čaj. I voj vot ki nja će do ći.

− Gle da ću da do đem Ha ri − re če Do ri jan i izi đe iz so be.Ka da se od ve zao ku ći, ose ti da ga po no vo ob u zi ma strah,

ko ji je mi slio da je ugu šio. Pi ta nje, ko je mu je lord Hen ri slu-čaj no bio po sta vio, tre nut no ga je zbu ni lo i raz dra ži lo, a živ ci su mu bi li ta ko po treb ni. Stva ri, ko je su mo gle bi ti opa sne, mo ra le su se uni šti ti. On se stre se. I sa ma po mi sao da ih se tre ba do ta ći bi la mu je stra šna.

Pa, ipak, to je mo ra lo bi ti. To mu je bi lo ja sno; i ka da je za-tvo rio za so bom vra ta od svo je bi bli o te ke, otvo ri taj nu fi o ku, u ko ju be še sa krio Ba zi lov ogr tač i tor bu. Va tra je ja ko go re la; ali, on, ipak, met nu još jed no dr vo. Smrad od za pa lje nih ha-lji na i ko že bio je stra šan. Tre ba lo je tri če tvr ti sa ta dok je sve iz go re lo. Ka da je sve bi lo go to vo, Do ri jan se ose ti slab i bo le-stan, i po što je sa go reo ne ko li ko mi ri šlja vih al žir skih sve ći ca na za ža re nom man ga lu, pro tr lja če lo i ru ke hlad nim sir će tom, ko je je mi ri sa lo na mo šus.

Od jed nom se stre se. Oči mu za sve tle še čud nim sja jem, i on sta de ner vo zno da gri ze do nju usnu. Iz me đu oba ve li ka pro-zo ra sto jao je ve li ki flo ren tin ski or man od abo no sa sa ša ra ma od slo no ve ko sti i pla vog la pi sa. Do ri jan je gle dao u nje ga kao u ne što što je u sta nju da op či ni i uli je strah, kao da skri va ne-što za čim je če znuo i če ga se u isto vre me sko ro gnu šao. Po če ži vlje da di še. Bez um na ga žud nja ob u ze. Za pa li ci ga ru, pa je od mah ba ci. Oč ni kap ci mu se spu sti še ta ko da su mu du ge tre pa vi ce sko ro do di ri va le obra ze. Ali, on je ne pre sta no gle dao u or man. Naj zad se di že sa di va na, na ko jem je le žao, pri stu pi or ma nu, otvo ri ga i pri ti šte jed no taj no dug me. Jed na tro u gla

fi o ka izi đe na vi de lo. In stink tiv no se pr sti kre nu še k njoj, po-to nu še u nju i ste go še ne što. To je bio ma li ki ne ski kov če žić od cr nog la ka sa zlat nim pe ga ma, ve o ma ve što iz ra đen, stra ne su mu bi le iša ra ne tan kim vi ju ga ma, a na svi le nim ši ri ti ma, sa na ni za nim kri stal nim zr ni ma, vi si le su ki ćan ke od me tal ne ži-ce. On otvo ri kov čeg. U nje mu je le ža la ne ka ze len ka sta pa sta, slič na vos ku, neo bič no te ška i oštra mi ri sa.

On se ko le bao ne ko li ko tre nu ta ka sa čud nim ne po mič nim osme hom na li cu. Za tim se stre se, ma da je u so bi bi lo ve o ma to plo, us pra vi se i po gle da u sat. Bi lo je dva de set mi nu ta do dva na est. On osta vi kov če žić, za tvo ri or man i ode u svo ju so bu za spa va nje.

Dok je po noć sla la svo je me tal ne ot ku ca je kroz ta man va-zduh, is kra de se Do ri jan Grej, u pro stom ode lu sa rup cem oko vra ta, ne čuj no iz ku će. U uli ci Bond ugle da ne ka ko la sa jed-nim ko njem. Za u sta vi ko či ja ša i re če mu po la ko jed nu adre-su.

Čo vek od mah nu gla vom.− Od vi še je da le ko − pro gun đa on.− Evo vam zlat nik. Do bi će te još je dan, ako bu de te vo zi li

br zo − re če Do ri jan.− Do bro go spo di ne − od vra ti ko či jaš. − Za je dan sat bi će te

ta mo. − I po što je gost ušao u ko la, okre nu ko nja i sta de br zo da vo zi pre ma Tem zi.


GLA VA XVI

Stu de na ki ša po če da pa da, i žmi ra vi ulič ni fe nje ri gleda li su kao ave ti iz ma gle ko ja se spu sti la. Krč me su se baš za tva-ra le, a tam ne mu ške i žen ske sen ke ti ska le su se oko vra ta u ma lim go mi la ma. U ne kim krč ma ma raz le gao se gru bi smeh, u dru gi ma su se ču le pi ja ni ce ka ko se sva đa ju i psu ju.

Za va ljen u ko li ma, sa še ši rom do oči ju, po sma trao je Do-ri jan Grej rav no du šno ovu ve li ko va ro šku be du i pr ljav šti nu, po na vlja ju ći s vre me na na vre me re či, ko je mu je re kao lord Hen ri pr vo ga da na ka da su se upo zna li: “Ču li ma le či ti du šu, a du šom ču la”. Da, tu je, le ža la taj na. On je to če sto po ku ša vao, pa je hteo i sa da da po ku ša. Bi lo je ja zbi na gde se krč mio opi-jum, u ko ji ma se mo gao ku pi ti za bo rav, ja zbi na uža sa, gde su uspo me ne na sta re gre ho ve bri sa ne bez u mljem no vih.

Me sec je vi sio ni sko na ne bu kao da je žu ta lo ba nja. S vre-me na na vre me go lem crn oblak pru žao je svo ju ru ku i za kla-njao ga. Fe nje ri su po sta ja li re đi, a uli ce sve te šnje i mrač ni je. Je dan put je ko či jaš bio po gre šio put i mo rao da se vra ti vi še sto ti na me ta ra. Konj je bio sav u pe ni, ga ca ju ći po gli bu. Ok na na ko li ma bi la su po kri ve na si vom ma gle nom ko pre nom.

“Ču li ma le či ti du šu, a du šom ču la!” Ka ko su mu bru ja le te re či u uši ma! Nje go va je du ša si gur no bi la sa mrt no bol na. Je su li je za i sta mo gla ču la iz le či ti? Pro li ve na je ne vi na krv. Da li je bi lo mo gu će is ku pi ti ovaj greh? Ah, is ku plje nja ni je bi lo; ali, ako ni je bi lo mo gu će do bi ti opro štaj, mo gao se na ći za bo rav, i on se re ši da ga na đe, i da stvar ko ja ga je mu či la zga zi i smr vi kao zmi ju ko ja ga je uje la. Za i sta, ka kvo je pra vo imao Ba zil da nje mu ona ko go vo ri? Ko ga je po sta vio su di jom nad dru gi-

ma? On mu je re kao stra šne, uža sne re či, ko je se ni su mo gle pod ne ti!

Da lje, sve da lje te tu ra la su se ko la, a nje mu se či ni lo da sve lak še idu. Otvo ri pro zor i vik nu ko či ja šu da vo zi br že. Stra šna žeđ za opi ju mom po če da ga mu či. Gu ša mu je go re la, a pr sti su mu ner vo zno igra li. Kao da je po mah ni tao, uda ri šta pom ko nja. Ko či jaš se na sme ja, i oši nu ko nja bi čem. Sa da se Do ri-jan na sme ja, a ko či jaš uću ta.

Put kao da se ote gao u bes ko nač nost, uli ce su li či le na grd-nu cr nu pa u či nu. Mo no to ni ja je po sta la ne sno si va, i ka da je ma gla po sta la gu šća, nje ga ob u ze strah.

Za tim su pro la zi li po red usa mlje nih ci gla na. Ma gla je ov de bi la pro zrač ni ja, i već je mo gao da ras po zna je čud ne ve li ke pe-ći u ob li ku bo ce, sa le pe za stim pla me nim je zi ci ma na ran dža-ste bo je. Dok su pro la zi li, za la ja pas, a ne gde da le ko u ta mi čuo se krik za lu ta la ga le ba. Konj po sr nu, upla ši se i po ju ri tr kom.

Po sle ne ko ga vre me na, skre nu še opet sa blat nja vog ka me-nja. Pro zo ri na ku ća ma ve ći nom su bi li tam ni; ali, ov de-on de, vi de le su se fan ta stič ne si lu e te iza osve tlje nih za ve sa. Do ri-jan sta de da ih po sma tra lju bo pi tlji vo. One su se kre ta le kao ogrom ne lut ke i mi ca le udo vi ma kao ži va bi ća. On se raz ja ri na njih: u sr cu mu je klju ča lo od gne va. Ka da su skre nu li za ugao, sa jed nih otvo re nih vra ta za kre šta ne ka že na, a dva su čo ve ka ju ri la za ko li ma ne ko li ko sto ti na me ta ra. Ko či jaš ih oši nu bi-čem.

Ka žu da strast okre će čo ve ku mi sli u krug. Iz ve sno je da su is pi je ne usne Do ri ja na Gre ja ne pre sta no po na vlja le ne žne re či o du ši i ču li ma sve do tle dok ni je na šao u nji ma ta ko re-ći pot pun iz raz svo ga ras po lo že nja i odo bra va njem in te lek ta oprav dao stra sti ko je bi ovla da le nji me i bez to ga. Od će li je do će li je nje go vo ga mo zga gmi za la je ista mi sao i di vlja žud nja za ži vo tom; naj stra šni ja od svih ljud skih žud nji; na di ma la je sna-gom sva ku mi ši cu i sva ki ta na ni nerv. Ru go bu, ko ju je ne ka da


to li ko mr zeo, jer je či ni la stva ri re al nim, vo leo je sa da iz istog raz lo ga. Ona je za nje ga bi la je di no re al no. Su ro va der nja va, od vrat na krč ma, gru bo na si lje la ko mi sle nog ži vo ta, ni skost lo-po va i zlo či na ca, sve je to u in ten ziv noj stvar no sti uti sa ka sa-dr ža va lo mno go vi še ži vo ta ne go sve sa nja lač ke sen ke po e zi je. To je ono što je nje mu bi lo po treb no ra di za bo ra va. Za tri da na hteo je da bu de slo bo dan.

Od jed nom za u sta vi ko či jaš ko nje na kra ju jed ne mrač ne uli ce. Iz nad ni skih kro vo va i zup ča stih dim nja ka štr ča le su cr-ne ka tar ke bro do va. Iz nad pri sta ni šta vi si le su ma gle ne kr pe kao ka kva fan ta stič na je dri la.

− Ov de ne ka ko, zar ne, go spo di ne? − za ču se pro mu kao glas kroz pro zor če.

Do ri jan se tr že i okre te.− Do bro je! − od go vo ri on, pa si đe br zo, da de ko či ja šu na-

poj ni cu i upu ti se žur no oba li. Ov de-on de sve tlu cao je fe njer na kr mi ka kvog ve li kog tr go vač kog bro da. Sve tlost je drh ta la, pre li va ju ći se u bla tu. Cr ve na sve tlost do pi ra la je sa jed no ga bro da, usi dre nog na po lju, u ko ji su to va ri li ugalj. Kli za va kal-dr ma li či la je na mo kar me kin toš.

Do ri jan po žu ri da lje ule vo, osvr ću ći se po kat kad da vi di, da li ga ko ne pra ti. Po sle se dam ili osam mi nu ta za sta de pred ne ki be dan ku će rak, ste šnjen iz me đu dve ve li ke fa bri ke. Na jed nom pro zo ru na kro vu go re la je lam pa. On za sta de i za ku ca na po se ban na čin.

Po sle ne ko li ko tre nu ta ka za ču še se u dvo ri štu ko ra ci i ka ko ne ko dre ši la nac. Vra ta se opre zno otvo ri še i on uđe, pro la ze ći ćut ke po red jed ne ma le bed ne oso be, ko ja je šću ću re no sto ja la u sen ci. Na dnu dvo ri šta vi si la je u ri ta ma ze le na za ve sa, le lu-ja ju ći se ta mo-amo na ve tru, ko ji be še za jed no s njim ušao sa uli ce. On od gur nu za ve su uđe u je dan du ga čak ni zak pro stor ko ji je li čio na ne ka kvu tre će ra zred nu dvo ra nu za igra nje. Po okol nim zi do vi ma go re le su ga sne ce vi, či ji su sve tli pla me no vi

tre pe ri li tu po i raz vu če no u na spram nim ogle da li ma upr lja-nim od mu va. Ma sni re flek to ri od uvi je nog li ma, na me šte ni iza njih, ba ca li su sve tle i drh ta ve ko lu to ve. Pod je bio po kri-ven žu tom stru go ti nom, ko ja je ov de-on de bi la zgru dva na sa bla tom od obu će, i na ko joj su se ocr ta va li cr ni ko lu to vi od pro su tog pi ća. Ne ko li ko Ma la ja ca ču ča lo je sa pod vi je nim no-ga ma oko man ga la i igra lo se pi lja ka, po ka zu ju ći za vre me go-vo ra svo je be le zu be. Za sto lom u uglu, pod bo čen, pro te zao se ne ki ma troz; a po red dre če ćim bo ja ma obo je nog bi fea, ko ji je za u zi mao ce lu jed nu stra nu oda je, sta ja le su dve pro pa le žen-tu ra če i ru ga le se ne kom star cu, ko ji je sa ga đe njem čet kao ru-ka ve svo ga ka pu ta. − Mi sli da je do bio cr ve ne mra ve − do ba ci jed na od njih, sme ju ći se, ka da je po red nje pro šao Do ri jan. Sta rac je po gle da pre stra vljen, i za je ca.

U dnu so be na la zi le su se ma le ste pe ni ce ko je su vo di le u jed no mrač no ode lje nje. Ka da je Do ri jan žur no pre šao sva tri tro šna ste pe ni ka i us peo se go re, za pah nu ga te žak mi ris opi-ju ma. On sta de du bo ko da di še, i no zdr ve su mu drh ta le od po ho te. Ka da je ušao unu tra, po gle da ga ne ki mla dić sa glat ko raz de lje nom pla vom ko som, ko ji je po gnut nad lam pom pa lio svo ju du gu tan ku lu lu, i po zdra vi ga neo d luč no gla vom.

− Ti ov de, Adri ja ne? − pro šap ta Do ri jan.− Gde bih ina če bio? − od go vo ri ovaj rav no du šno. − Ni ko

sa mnom ne će vi še da op šti.− Mi slio sam da si ot pu to vao iz En gle ske.− Dar ling ton ne će ni šta da pre du zme pro tiv me ne. Moj

brat je naj zad is pla tio me ni cu. Ni Džordž ne će vi še da op šti sa mnom. Me ni je baš sve jed no! − do da de on, uz di šu ći. − Dok je čo ve ku ovo ga že lja, ne tre ba mu pri ja te lja. Iona ko mi slim da sam ih imao od vi še.

Do ri jan se stre se, pa ba ci po gled na gro tesk na li ca oko se be, ko ja su, le že ći, za u zi ma la ta ko fan ta stič ne po lo ža je na po de-ra nim stru nja ča ma. Is kri vlje ni udo vi, otvo re ne gu bi ce i tu pe


uko če ne oči ja ko su ga pri vla či li. Nje mu su bi li po zna ti čud ni ra je vi, u ko ji ma su oni pa ti li: po zna vao je noć ne pe ći ne ko je su ih po sve ći va le u taj ne no vih na sla da. Nji ma je bi lo mno go bo lje ne go nje mu. On je bio oko van za svo ju mi sao. Uspo me-na mu je na gri za la du šu, kao ne ka stra šna bo lest. Če sto mu je bi lo kao da vi di ka ko ga gle da ju oči Ba zi lo ve. Ose ćao je da mu je bi lo ne mo gu će osta ti ov de: mu či lo ga je pri su stvo Adri ja na Singlto na. Naj ra di je bi se za vu kao ne gde gde ga ni ko ne po-zna je. Hteo je da be ži od sa mo ga se be.

− Idem u dru gi lo kal − re če on po sle krat kog ću ta nja.− Na kej?− Da.− Be sna mač ka je si gur no ta mo. Ov de je vi še ne tr pe. Do ri-

jan sle že ra me ni ma:− Ja sam sit že na ko je vo le. Že ne ko je mr ze mno go su za ni-

mlji vi je. Uosta lom, opi jum je ta mo bo lji.− Sa svim isti.− Dr žim da je bo lji. Haj de da po pi je mo ko ju. Ja mo ram ne-

što da pi jem.− Ne ću ni šta − pro gun đa mla dić.− Sve jed no, po đi mo.Adri jan Singlton usta de sa njiv i po đe za Do ri ja nom ka bi-

feu. Ne ki me lez sa po de ra nom čal mom i po ha ba nim ogr ta čem po zdra vi ih, ke ze ći se, i met nu pred njih dve ča še i bo cu sa ra ki jom. Že ne pri đo še i po če še da br blja ju. Do ri jan im okre te le đa i šap nu ne što Adri ja nu Singlto nu.

Jed na od njih is kre ve lji li ce kao kri vi ma laj ski nož.− Da nas smo ve o ma oho li − pod smeh nu se ona.− Ta ko ti Bo ga, ne moj go vo ri ti! − pro de ra se Do ri jan i uda-

ri no gom o pod. − Šta ho ćeš? Nov ca? Na! Sa mo osta vi me na mi ru!

U mag no ve nju sev nu še dve cr ve ne var ni ce u nje nim vod-nji ka vim oči ma, pa se po no va uga si še; oči su sa da iz gle da le

mut ne i sta kle ne. Že na za ba ci gla vu i gr če vi to sku pi pr sti ma no vac sa sto la. Nje na je dru ga ri ca po sma tra še za vi dlji vo.

− Bes cilj no je − re če Adri jan Singlton, i uz dah nu. − Ne ću da se vra tim. Šta to ma ri? Ov de se ose ćam ve o ma ugod no.

− Ali, pi sa ćeš mi, ako ti što za tre ba? − upi ta ga Do ri jan po-sle kra ćeg vre me na.

− Mo že bi ti!− On da, la ku noć!− La ku noć! − od go vo ri mla dić i po đe opet uz ste pe ni ce,

bri šu ći rup cem su va usta.Sa iz ra zom pat nje na li cu upu ti se Do ri jan iz la zu. Ka da je

od gur nuo za ve su, raz le že se stra šan ki kot sa obo je nih usa na že ne, ko ja je od nje ga pri mi la no vac.

− Eno, od la zi čo vek ko ji je pro dao svo ju du šu đa vo lu! − pro de ra se ona pro mu klim gla som.

− Da si pro kle ta! − od vra ti on. − Ne smeš me ta ko zva ti!Ona pu če pr sti ma. − Što, da ne ćeš da te zo vem Ča rob nim

kra lje vi ćem; to bi ti se za ce lo do pa lo? − pro de ra se ona za njim.

Ma troz, ko ji je za sto lom dre mao, ču to, pa sko či i sta de di-vljač ki gle da ti oko se be. Uda rac ka pi je po tre sao mu je uvo. I on iz le te na uli cu.

Do ri jan Grej iđa še br zim ko ra ci ma po sit noj ki ši duž ke ja. Su sret sa Adri ja nom Singlto nom čud no ga je po tre sao, te sta-de da pre mi šlja da li je odi sta on kriv za pro past to ga mla di ća, kao što mu je to bio re kao Ba zil Hol vard ona ko uvre dlji vim re či ma. On ugri ze usnu. Ne ko li ko tre nu ta ka oči su mu bi le is-pu nje ne tu gom. Ali, na po slet ku, šta ga se ti ca lo? Ži vot je bio su vi še kra tak da bi čo vek mo gao uze ti na svo ja le đa i tu đe gre-ho ve! Sva ki je ži veo svo jim ži vo tom i pla ćao za to na ro či tu ce-nu. Je di na je ne sre ća bi la ta, što se za jed nu je di nu po gre šku mo ra lo pla ća ti če sto. Mo ra lo se ne pre sta no po no va pla ća ti. Sud bi na ni je mo gla sa čo ve kom ni ka da da za klju či ra ču ne.


Psi ho lo zi ka žu, da ima tre nu ta ka ka da strast za gre hom, ili za onim što svet na zi va gre hom, ta ko ovla da čo ve kom, da iz gle da kao da je sva ka nje go va ži li ca, sva ka će li ja nje go vog mo zga is pu nje na stra ho vi tim si la ma. U ta kvim tre nu ci ma lju-di i že ne gu be svo ju slo bod nu vo lju i kre ću se stra šno me kra ju kao auto ma ti. Oni ne mo gu da bi ra ju; a sa vest je mr tva, ili, ako još ži vi, ži vi sa mo za to, da bu ni da nje nu draž, a ne po slu šno-sti nje nu čar. Jer su svi gre si, ka ko nas ti me te o lo zi ne u mor no uspa vlju ju, plo do vi ne po slu šno sti. Kad je onaj uz vi še ni duh, zor nja ča sve ga zla, pao sa ne ba, pao je sa mo za to što je bio bun tov nik...

Neo se tljiv, sa mi sli ma upe re nim na zlo, za mra če na du ha i sa du šom ko ja je žu di la za bu nom, žu rio je Do ri jan Grej jed-na ko ubr za va ju ći ko ra ke. Ali, ka da je skre nuo u jed nu mrač nu ka pi ju, kroz ko ju je če sto vo dio naj kra ći put do ozlo gla še no ga me sta, ko je je sa da hteo da po se ti, ose ti odjed nom ka ko ga ne-ko šče pa s le đa pa ga, pre no što bi mo gao da se od bra ni, pri bi uza zid i sna žnom ru kom ste že za vrat.

Kao mah nit bo rio se za svoj ži vot, us pev ši po sle stra šnog na po ra da se oslo bo di pr sti ju ko ji su mu ste za li vrat. Od mah za tim ču ka ko škljoc nu re vol ver i ugle da sve tlu cev upra vlje nu na nje go vo če lo. Pre ma nje mu je sto ja la tam na pri li ka jed nog zde pa stog čo ve čulj ka.

− Šta ho će te? − za pi ta Do ri jan, te ško di šu ći.− Bu di mi ran! − re če ne po zna ti. − Ako se mak neš, ubi ću

te.− Vi ste lu di! Sta sam vam uči nio?− Ti si upro pa stio Si bi lu Vejn! − gla sio je od go vor − a Si bi-

la Vejn je mo ja se stra. Ona se ubi la. Znam. Ti si kriv za nje nu smrt. Za kleh se da ću te pri po vrat ku ubi ti. Go di na ma sam te tra žio. Ali, ni sam imao na šta da se oslo nim: ni je bi lo tra ga. Dva stvo re nja, ko ja bi te mo gla opi sa ti, dav no su mr tva. Ni šta ni sam znao o te bi; po zna vao sam sa mo na di mak, ko ji ti je ona

da la. No ćas sam ga slu čaj no čuo. Po mo li se Bo gu jer sa da mo-raš umre ti.

Do ri jan Grej be še pre mro od stra ha.

− Ja je ni sam po zna vao − sta de da mu ca. − Ni sam ni ka da za nju čuo. Vi ste po lu de li.

− Pri znaj bo lje sve svo je gre ho ve! Jer kao što je isti na da se zo vem Džems Vejn, ta ko je iz ve sno da ćeš po gi nu ti.

Tre nu tak je bio stra šan. Do ri jan ni je znao šta da ka že, či me da ot poč ne.

− Na ko le na! − za ur la ne po zna ti. − Da jem ti tre nu tak vre-me na, da se po mo liš Bo gu... ne vi še! Ja pu tu jem ve če ras u In-di ju, pa mo ram pret hod no da svr šim svoj po sao. Tre nu tak, ne vi še!

Do ri ja nu klo nu še ru ke. Uko čen od stra ha ni je znao ka ko da ot poč ne. Od jed nom mu sev nu kroz mo zak div na na da.

− Sta ni te! vik nu on. − Ko li ko ima go di na od ka ko vam je se stra umr la! Go vo ri te br zo!

− Osam na est − re če dru gi. − Što pi taš? Šta će ti go di ne?

− Osam na est go di na! − na sme ja se Do ri jan po bed nič kim gla som. − Osam na est go di na! Od ve di te me do fe nje ra i po gle-daj te mi li ce.

− Džems Vejn okle va še je dan tre nu tak, ne mo gu ći da shva-ti šta ovaj ho će. On da šče pa Do ri ja na i iz vu če ga is pod ka pi je.

Iako je fe njer čki ljio, a sve tlost bi la sla ba, po što je ve tar pre tio da je uga si, ipak je bi la do volj na da mu ot kri je stra šnu za blu du, u ko ju be še ušao. Li ce čo ve ka, ko ga je hteo da ubi-je, ima lo je sve ži nu mla do sti, po ka zi va lo je nje nu neo ka lja nu či sto ću. Iz gle dao je da ne ma vi še od dva de set go di na; tek ako je bio ne što sta ri ji od nje go ve se stre, ka da se od nje ra stao pre mno go go di na. Bi lo je oče vid no da ovo ni je onaj čo vek ko ji je ra zo rio njen ži vot.

Džems ga pu sti i po ve de se...


− Bo že! Bo že! − uz vik nu on. − A ja uma lo što vas ni sam ubio!

Do ri jan Grej dah nu du šom.− Čo ve če, za ma lo ni ste iz vr ši li stra šan zlo čin − re če on, gle-

da ju ći ga oštro. − Ne ka vam to bu de na u ka, da se ne sve ti te ni ka da svo jom ru kom.

− Opro sti te mi, go spo di ne! − pro mu ca Džems Vejn. − Pre-va rio sam se. Za ve la me je reč što sam je slu čaj no na čuo u onoj pro kle toj krč mi.

− Bo lje idi te ku ći i ba ci te svo je pi što lje; ina če, mo že te ima-ti ne pri jat no sti − re če Do ri jan, pa se okre te i po đe la ga no niz uli cu.

Džems Vejn je sto jao uža snut na kal dr mi, drh tao je ce lim te lom. Ne po tra ja du go, a jed na tam na sen ka, ko ja se šu nja la po red mo kro ga zi da, po ja vi se na sve tlost i pri đe mu la ga no. Ose tiv tu đu ru ku na svo me ra me nu, pre stra vljen, okre nu se. Po red nje ga je sto ja la jed na od onih že na ko je su pi le za bi fe-om.

− Za što ga ni si ubio? − za sik ta ona i pri bli ži svo je pre ži ve lo li ce nje go vom. − Zna la sam da ćeš ga pra ti ti čim si iz ju rio iz krč me. Lu da če! Tre ba lo je da ga ubi ješ. On ima si lan no vac, a go ri je od naj go reg.

− Ni je onaj što ga tra žim − od go vo ri on − ni ti mi je iči ji no vac po tre ban. Me ni je po tre ban ži vot jed no ga čo ve ka. Onaj, što ga ja tra žim mo ra ima ti sa da oko če tr de set go di na. A ovaj je bio go to vo de čak. Bo gu hva la, te ni sam upr ljao ru ke nje go-vom kr vlju.

Že na se gor ko na sme ja.− Go to vo de čak! − pod sme va la mu se ona. − Bo ga mi, čo ve-

če sko ro će bi ti osam na est go di na ot ka ko je Ča rob ni kra lje vić od me ne na či nio ovo što sam.

− La žeš! − pro de ra se Džems Vejn.Ona di že ru ku k ne bu.

− Ta ko mi Bo ga, ne la žem!− Za kli nješ se Bo gom?− Ubi me, ako ni je ta ko. On je naj go ri od go sti ju. Ka žu da

je svo ju du šu pro dao đa vo lu za le po li ce. Upo zna la sam ga pre osam na est go di na, ali, on se od ta da ma lo pro me nio. Uto li ko vi še sam se ja pro me ni la − do da de, žmir ka ju ći oči ma.

− Mo žeš da se za ku neš?− Za kli njem se! − jek nu pro mu klo iz nje nih ru žnih usta. −

Ali, ne moj me oda ti − za cvi li ona. − Bo jim ga se... Daj mi ko ju pa ru, za pre no ći šte.

On opso va ne što i jur nu iza ćo ška; ali, Do ri jan Grej be še već oti šao. Ka da se osvr nuo, že ne je ta ko đe bi lo ne sta lo.


GLA VA XVII

Po sle ne de lju da na se deo je Do ri jan Grej u Sel bi Ro ja lu, u sta kle noj ba šti, i ća skao sa ljup kom voj vot ki njom od Man mu-ta. Ova je bi la nje gov gost za jed no sa mu žem joj, star cem od še zde set go di na, ko ji je iz gle dao iz nu ren. Bi lo je vre me ča ju, i bla ga sve tlost ve li ke lam pe, okru že ne čip ka stim ve lom, ko ja je sta ja la na sto lu, tre pe ri la je po sku po ce nom por ce la nu i po-su đu od ko va na sre bra, što je sta ja lo po red voj vot ki nje. Nje ne be le ru ke kre ta le su se ne žno iz me đu šo lja, a pu ne ru me ne usne nje ne sme ši le se ne če mu što joj je Do ri jan do šap ta vao. Lord Hen ri se đa še na slo njen u jed noj vr bo voj na slo nja či, ko-ja je bi la po sta vlje na sre br na stom svi lom, i po sma trao obo je. Na di va nu, bo je bre sa ka, se de la je le di Nar bo ro, pre tva ra ju ći se da slu ša voj vo du ka ko joj opi su je jed nu bra zi li jan sku bu bu, ko jom je u po sled nje vre me obo ga tio svo ju zbir ku. Tri mla di ća u ele gant nom smo kin gu slu ži la su da me ko la či ma. Go sti ju je bi lo dva na est, a oče ki va lo se da će ih su tra do ći još.

− O če mu to raz go va ra te? − re če lord Hen ri, pri đe sto lu i osta vi šo lju. − Gle dis, Do ri jan ti je, na dam se, is pri čao mo ju na me ru da sve kr stim po no vo. To je iz vr sna ide ja.

− Ali, ja, Ha ri, ne ću da pro me nim svo je ime − od go vo ri voj-vot ki nja, gle da ju ći ga svo jim div nim oči ma. − Ja sam pot pu no za do volj na svo jim ime nom, a mi slim da je i go spo din Grej za-do vo ljan svo jim.

− Dra ga mo ja Gle dis, ja ne bih pro me nio ni jed no od ta dva ime na ni za šta na sve tu. Oba su sa vr še na. Ja sam is klju či vo mi slio na cve će. Ju če ot ki nuh jed nu or hi de ju, da se za ki tim njo me. Cvet je bio pe gav i di van, i ta ko pri vla čan kao se dam smrt nih gre ho va. U jed nom tre nut ku, ka da ni sam ni šta mi slio,

za pi tah vr tla ra ka ko se cvet zo ve. On mi re če, da je to ne ki lep pri me rak “ro bin zo ni ja ne” ili ne što dru go isto ta ko stra šno. Ža-lo sna je isti na, ali mi smo iz gu bi li spo sob nost da pred me ti ma da je mo le pa ime na. A ime je sve. Ja se ne bo rim ni ka da pro tiv de la. To je raz log što mr zim vul gar ni re a li zam u li te ra tu ri. Čo-ve ka, ko ji mo že lo pa tu da zo ve lo pa tom, tre ba lo bi na te ra ti da njo me ko pa. To je je di no za što je spo so ban.

− On da, Ha ri, ka ko da kr sti mo te be? − za pi ta ona.

− Ime mu je knez Pa ra doks − re če Do ri jan.

− Od mah se pri ma − uz vik nu voj vot ki nja.

− Ali, ja ne ću da ču jem za nj − na sme ja se lord Hen ri i se de na sto li cu. − Od ta kve se eti ke te čo vek ne mo že ni ka da spa sti. Od bi jam tu ti tu lu.

− Kra lje vi ne mo gu da se od ri ču do sto jan stva − opo me nu še ga le pe usne.

− Da kle, ho ćeš da bra nim svoj pre sto?

− Da.

− Mo je isti ne pri pa da ju su tra šnji ci.

− Ja im pret po sta vljam da na šnje za blu de − od go vo ri ona.

− Gle dis, ti me li ša vaš oruž ja! − uz vik nu on, us hi ćen nje-nom ću di.

− Tvo ga šti ta, ko plja ne...

− Ni ka da ne ra tu jem pro tiv le po te − re če on i od mah nu ru kom.

− To je tvo ja gre ška, Ha ri, ve ruj mi. Ti pre ce nju ješ le po tu.

− Ka ko to mo žeš da ka žeš? Ja sma tram i to pri zna jem da je bo lje bi ti lep ne go do bar; ali, opet, ni ko pre ne go ja ne će pri-zna ti da je bo lje bi ti do bar ne go ru žan.

− On da je, da kle, ru go ba jed na od se dam smrt nih gre ho va? − vik nu voj vot ki nja. − Šta je sa tvo jim po re đe njem sa or hi de-ja ma?

− Gle dis, ru go ba je jed na od se dam smrt nih vr li na. Kao do-


bra to ri jev ka, ne smeš da ih pot ce nju ješ. Pi vo, Bi bli ja i se dam smrt nih vr li na na či ni li su od na še En gle ske ovo što je da nas.

− Zar ti ne vo liš svo ju do mo vi nu? − upi ta ona.− Ja u njoj ži vim.− Da bi je bo lje ku dio.− Bi li ti vi še vo le la da o na šoj ze mlji pri svo jim mi šlje nje

Evro pe?− Šta ka žu o na ma?− Da se Tar tif ise lio u En gle sku i tu otvo rio du ćan.− Ha ri je li to tvo ja opa ska?− Po kla njam ti je.− Ne mo gu da je upo tre bim. Su vi še je isti ne u njoj.− Ne tre ba da se bo jiš. Na ši ze mlja ci ne po zna ju se be ni ka-

da u opi si ma.− Prak tič ni su.− Vi še su lu ka vi ne go prak tič ni. Ka da za klju ču ju svo je gla-

v ne knji ge, on da uvek iz jed na ču ju glu post sa bo gat stvom, a po rok sa li ce mer stvom.

− Pa, ipak, iz vr ši li smo ve li ka de la.− Ve li ka su nam de la na to va re na, Gle dis.− Mi smo taj te ret pod no si li.− Sa mo od ber ze.Ona za tre se gla vom.− Ja ve ru jem u na šu ra su! − uz vik nu ona.− Ona pred sta vlja na me tlji vost ko ja je pre ži ve la.− Ona se raz vi ja.− Opa da nje me pri vla či mno go vi še.− A umet nost? − upi ta voj vot ki nja.− Ona je bo lest.− Lju bav?− Ilu zi ja.− Re li gi ja?− Mo der na za me na ve re.

− Ti si skep tik.− Ni ka da! Skep ti ci zam je po če tak sva kog ve ro va nja.− Šta si?− Od re đi va nje je ogra ni ča va nje.− Daj mi ko nac.− Kon ci su po ki da ni. Iz gu bi la bi put u la vi rin tu.− Ti me zbu nju ješ. Go vo ri mo o dru gim stva ri ma.− Naš do ma ćin je ve če ras ne što opor − od go vo ri voj vot ki-

nja, po ru me nev ši. − Si gur no mi sli da me je Man mut uzeo za že nu iz či sto na uč nih raz lo ga, kao naj bo lji pri me rak mo der-nog lep ti ra.

Na dam se, go spo đo voj vot ki njo, da vas ne će na ta ći na či o-du − na sme ja se Do ri jan.

− O, go spo di ne Gre je, to či ni već mo ja de voj ka, ka da je na me lju ta.

− A što se lju ti, go spo đo voj vot ki njo?− Za sva ku sit ni cu, go spo di ne Gre je, ve ruj te mi. Obič no

što do la zim ku ći de set mi nu ta pre de vet i tra žim od nje da me ob u če do po la de vet.

− Ka ko lu do od nje! Tre ba da je ot pu sti te.− Ne usu đu jem se, go spo di ne Gre je! Ona mi pro na la zi še-

ši re. Se ća te li se še ši ra što sam ga no si la pri li kom gar den party kod le di Hil stin? Raz u me se: ne. Ali, le po je od vas što se pra-vi te da ga se se ća te. Da kle, taj je bio na pra vljen go to vo ni od če ga. Svi su do bri še ši ri na pra vlje ni ni od če ga.

− Kao i sva ki do bar glas, Gle dis − pre ki de je lord Hen ri. − Sva ki efe kat, ko ji pro iz vo di mo, stva ra nam no vog ne pri ja te lja. Čo vek mo ra da bu de osred nji, ako ho će da je po pu la ran.

− Kod že na ne − od go vo ri voj vot ki nja, ma šu ći gla vom − a že ne upra vlja ju sve tom. Ja od luč no tvr dim da osred nje lju de ne mo že mo da pod no si mo. Ne ko je jed nom re kao da mi že ne vo li mo uši ma, kao što vi mu škar ci vo li te oči ma, ako ste uop šte u sta nju da vo li te.


− Me ni se či ni da mi uop šte ni ka da ni šta dru go i ne či ni mo − pro šap ta Do ri jan.

− E, on da, vi go spo di ne Gre je, ni kad stvar no ne vo li te − od-go vo ri voj vot ki nja sa pod sme hom ža lo sti.

− Dra ga mo ja Gle dis! − vik nu lord Hen ri. − Ka ko mo žeš to da ka žeš? Ro man ti ka ži vi od po na vlja nja, a po na vlja nje pre-tva ra sva ku strast u umet nost. Uosta lom, sva ki put kad ne ko vo li pr vi put je da vo li. Pro me na pred me ta ne kva ri je din stvo stra sti, ona ga sa mo ja ča. U naj bo ljem slu ča ju mi mo že mo ima ti u ži vo tu sa mo je dan je di ni ve li ki do ži vljaj, a taj na ži-vo ta le ži u to me da se taj do ži vljaj što je mo gu će če šće po na-vlja.

− Čak i on da ka da je ne ko ga ra nio, Ha ri? − za pi ta voj vot ki-nja po sle kra ćeg ću ta nja.

− Baš on da ka da je ne ko ga ra nio − od go vo ri lord Hen ri.Voj vot ki nja se osvr te i po gle da Do ri ja na sa čud nim iz ra-

zom u oči ma.− Šta ka že te vi na to, go spo di ne Gre je? − upi ta ga ona. Do-

ri jan okle va še za tre nu tak, pa za ba ci gla vu i na sme ja se.− Go spo đo voj vot ki njo, ja i Ha ri sla že mo se uvek.− I on da ka da ni je u pra vu?− Go spo đo voj vot ki njo, Ha ri je uvek u pra vu.− A či ni li vas nje go va fi lo zo fi ja sreć nim?− Sre ću ja ni sam ni ka da tra žio. Ko me je po treb na sre ća? Ja

sam tra žio uži va nja.− I na la zi li ste ga, go spo di ne Gre je?− Če sto, ve o ma če sto.Voj vot ki nja uz dah nu.− Ja tra žim spo koj stvo − re če ona − i ako sa da ne odem da

se ob u čem, si gur no je da ga ve če ras ne ću ima ti.− Do pu sti te da vam do ne sem ne ko li ko or hi de ja, go spo đo

voj vot ki njo − vik nu Do ri jan, sko či sa sto li ce i ode u ra sad nik.− Ti sram no aši ku ješ sa njim − re če lord Hen ri svo joj se-

stri či ni. − Bo lje bi bi lo da bu deš opre zna. On je ve o ma pri ma-mljiv.

− Ka da to ne bi bio, ne bi bi lo bor be.− Da kle, Gr ci uda ra ju na Gr ke?− Ja sam na stra ni Tro ja na ca. Oni su se tu kli zbog jed ne

že ne.− Ali, bi li su po be đe ni.− Ima i go rih stva ri od su žanj stva.− Ti opu šte nih uzda ju riš u ga lo pu...− U tr ci je ži vot! − gla sio je od go vor.− Za pi sa ću to ve če ras u svoj dnev nik.− Šta?− Da ope če no de te vo li va tru.− Pa, ja se još ni sam ope kla. Mo ja su kri la či ta va.− Ti ih upo tre blja vaš za sve, sa mo ne za le te nje.− Ju na štvo je pre šlo sa mu škar ca na že ne. Za nas je to nov

do ži vljaj.− Imaš su par ni cu.− Ko ju?On se na sme ja.− Le di Nar bo ro! − do šap nu joj. − Ona ga obo ža va.− Is pu nja vaš me stra vom. Po zi va nje na an ti ku fa tal no je po

nas ro man ti ča re.− Ro man ti čar ka! Tvo je su sve na uč ne me to de.− Lju di su nas od ga ja li.− Ali... ne i pro sve ti li.− Daj nam de fi ni ci ju na še ga po la − iza zi va še ga ona.− Sfin ga bez taj ne.Ona ga po gle da, sme še ći se.− Ka ko du go ne ma go spo di na Gre ja! − re če ona. − Haj de,

da mu po mog ne mo. Ja mu još ni sam re kla bo ju svo je ha lji ne.− E, Gle dis, mo ra ćeš da bi raš ha lji nu pre ma bo ji nje go vog

cve ća.

218 Oskar Vajld

− To bi zna či lo pre da ti se pre ra no.− Ro man tič ka umet nost po či nje kli mak som.− Mo ram da osta vim se bi zgod nu pri li ku za po vla če nje.− Kao Par ća ni?− Oni su se sklo ni li u pu sti nju. Ja to ne bih mo gla.− Že na ma ni je uvek slo bo dan iz bor − od go vo ri on; ali, tek

što je za vr šio re če ni cu, ka da se sa dru go ga kra ja sta kle ne ba-šte ču pri gu še no ste nja nje, za ko jim je od mah sle dio po tmuo zvuk te ško ga pa da. Svi sko či še. Voj vot ki nja se uko či od stra ha. Sa strep njom u oči ma jur nu lord Hen ri me đu le lu ja ve pal me, gde na đe Do ri ja na Gre ja ka ko le ži li cem na hlad nim plo ča ma, one sve šćen kao da je mr tav.

Br zo ga pre ne še u pla vi sa lon i po lo ži še na di van. Po sle krat kog vre me na, Do ri jan do đe k se bi i po gle da zbu nje no una-o ko lo.

− Šta se do go di lo? − upi ta. − Ah! sa da se opet se ćam. − Ha-ri, je sam li si gu ran ov de?

Ob u ze ga drh ta vi ca...− Moj dra gi Do ri ja ne − od go vo ri lord Hen ri − to je bi la

sa mo ne sve sti ca. Ni šta dru go. Si gur no si se od vi še na pre zao. Bo lje ne si la zi do le na ve če ru. Ja ću te za me ni ti.

− Ne; mo ram da si đem − re če on, tru de ći se da usta ne. − Bo lje je da si đem. Ne smem sam da osta nem.

Za tim ode u svo ju so bu i pre o bu če se. Dok je se deo za sto-lom, u nje go vom je po na ša nju bi lo ne ke div ne raz u zda ne ve se-lo sti, ali, ov da-on da sav bi se na je žio od stra ha ka da bi se se tio da je vi deo, kao ka kav beo ru bac, uz ok na sta kle ne ba šte, li ce Džem sa Vej na, ko ji ga vre ba!...

GLA VA XVIII

Su tra dan ni je iz la zio iz ku će i ve ći deo vre me na pro veo je u svo joj so bi, ob u zet di vljim stra hom od smr ti, pa ipak rav no-du šan pre ma ži vo tu. Sa zna nje da ga go ne, vre ba ju i za njim tra ga ju − ot po če da ovla đu je nji me. Ka da bi sa mo ve tar za-ve se za tre sao, pre stra vio bi se. Mr tvo li šće, ko je je uda ra lo o olo vom op to če na ok na, či ni lo mu se slič no nje go vim vla sti tim ulu do raz ve ja nim od lu ka ma i sil noj gri ži sa ve sti. Ka da bi za-tvo rio oči, vi deo bi po no vo ma tro zo vo li ce gde pi lji u nje ga kroz za ma glje no sta klo; i či ni lo mu se da mu strah po no vo ste že sr ce.

Ali, mo žda je to bi la sa mo nje go va uobra zi lja, ko ja je po-di gla iz mra ka osve tu i iz ne la pred nje ga stra šno pri vi đe nje ka zne. Stvar ni je ži vot bio ha os; ali, bi lo je ne čeg stra ho vi to lo gič nog u uobra zi lji. Uobra zi lja je ta što go ni gri žu sa ve sti tra gom gre ha. Uobra zi lja je ta što či ni da sva ki zlo čin ura đa na ka znim plo dom. U obič nom sve tu či nje ni ca zli ni su ka žnja-va ni, a do bri ni su na gra đe ni. Ja ki su ima li uspe ha, sla bi su mo ra li pod le ći. To je bi lo sve. Osim to ga, sva ko ga stran ca, ko ji bi se šu njao oko lo ku će, opa zi le bi slu ge ili ču va ri. Da su na le ja ma pri me će ni ma ka kvi tra go vi od sto pa la, vr tla ri bi već ja vi li. Da, to je bi lo pro sto uobra že nje. Brat Si bi le Vejn ni je se vra tio da nje ga ubi je. On je ot pu to vao svo jom la đom, da bi se uda vio u bur nom mo ru. Od nje ga je na sva ki na čin bio si gu-ran. On ni je znao ko je on, ni ti je to mo gao da sa zna. Ma ska mla do sti spa sla ga je.

Pa, opet, ma da je to bi la sa mo ilu zi ja, ka ko je stra šno bi lo po mi sli ti, da sa vest mo že da stva ra ta ko uža sna pri vi đe nja i da im da je vi dljiv ob lik i po kret. Ka kav ga je ži vot če kao, ka da su


da nju i no ću iz ne mih uglo va vre ba le na nje ga sen ke nje go vog zlo či na, če ka le ga iz za se de za ve če rom, i bu di le ga iz sna svo-jim le de nim pr sti ma dok je spa vao! Dok je ova mi sao ri la po nje go vom mo zgu, po stao je bled od stra ha i va zduh mu se od-jed nom uči ni hlad ni jim. O! u ka kvom je di vljem ča su bez u mlja ubio svo ga pri ja te lja! Ka ko je je zo vi to bi lo se ća nje na taj pri-zor. On vi de sve po no va. Sve stra šne po je di no sti izi đo še pre da nj sa po ja ča nom gro zom. Iz mrač no ga gro ba vre me na po ja vi la se u sker let ob u če na stra šna sli ka nje go vog gre ha. Ka da je lord Hen ri ušao kod nje ga u šest ča so va, za te kao ga je gde pla če kao ne ko ko me ho će sr ce da pre puk ne.

Tek tre će ga da na usu dio se da opet izi đe. Ne če ga je bi lo u sve tlo me zra ku, za si će nu bo ro vim mi ri som zim skog ju tra, što mu se či ni lo da mu vra ća ve se lost i vo lju za ži vot. Ali, ovu pro me nu ni su iza zva li sa mo fi zič ki uslo vi oko li ne. Sa ma pri ro-da nje go va bu ni la se pro tiv pre te ra no ga stra ha ko ji je hteo da po re me ti i uni šti njen sa vr še ni mir. Ta ko je od u vek sa fi nim i ne žnim pri ro da ma. Nji ho ve ja ke stra sti mo gu sa mo da uni šta-va ju ili da se gu be; one ili ubi ja ju čo ve ka ili sa me umi ru. Po vr-šni lo po vi kao i po vr šna lju bav na ose ća nja ži ve da lje. Lju bav na ose ća nja i bo lo vi, ko ji su ja ki i du bo ki, pro pa da ju sa vla sti te že sti ne. Osim to ga on je ste kao uve re nje, da je bio sa mo žr tva stra hom ob u ze te uobra zi lje, i sto ga je sa da gle dao na svo je mi-nu le strep nje sa ne kim sa ža lje njem i sa pri lič no pre zi ra nja.

Po sle do ruč ka še tao je sa voj vot ki njom či tav sat po vr tu; a po tom se pro vo zao kroz park, da po tra ži dru štvo za lov. Sla na be še po kri la tra vu kao so. Ne bo je li či lo na pre vr nut pe har od pla vog me ta la. Ru bom plit kog je ze ra, ob ra slog ro go zi nom, be-še se na hva ta la tan ka le de na ko ra.

Na uglu bo ro ve šu me ugle da Do ri jan ser Dže fri Klu sto na, voj vot ki nji nog bra ta, gde va di iz pu ške dve upo tre blje ne ča u-re. Is ko či iz ko la, re če mom ku da vra ti ko nja ku ći, a sam po de kroz uve li pa prat i ši praž je pra vo svo me go stu.

− Je li da nas do bar lov, Dže fri? − upi ta ga.− Ni je naj bo lji, Do ri ja ne. Iz gle da da je ve ći deo pti ca iz le-

teo u po lja. Na dam se da će bi ti bo lje po sle ruč ka, ka da bu de-mo po tra ži li ka kvo dru go me sto.

Do ri jan je pro du žio lu ta nje sa njim. Oštar mi ri sa vi zrak, mr ka i cr ve na sve tli la ko ja su sve tlu ca la u šu mi, oštri uz vi ci haj ka ča, ko ji su se raz le ga li s vre me na na vre me, kao i oštar pu canj iz pu ša ka, što se ubr zo za nji ma čuo, sve ga je to oži-vlja va lo i is pu nja va lo ose ća njem slat ke slo bo de. Nji me be še ovla da lo ne ko bez bri žno bla žen stvo, uz vi še na rav no du šnost ra do sti.

Iz ne na da, iz jed nog gu stog žbu na sta re tra ve, ot pri li ke dva-de set me ta ra is pred njih, na ču lje nih uši ju, ko je su ima le cr ne pe ge, iz ba cu ju ći na pred svo je du ge zad nje no ge, iz le te zec. Tr-čao je pra vo ka je laš ju. Ser Dže fri po di že pu šku i na ni ša ni; ali, u ljup kom po kre tu ži vo ti nje bi lo je ne če ga što je Do ri ja na Gre ja neo bič no oča ra lo, te on vik nu br zo: − Ne pu caj, Dže fri! Pu sti ga da ži vi!

− Ka kva glu post, Do ri ja ne! − na sme ja mu se drug; i baš je zec hteo da usko či u če star, kad on is pa li. Ču še se dva vri ska, vri sak po go đe nog ze ca, ko ji je bio stra šan, i mno go stra šni ji vri sak čo ve ka, ko ji se bo rio sa ži vo tom.

− Pre bla gi Bo že! Po go dio sam haj ka ča! − vik nu ser Dže fri. − Ka kav je to ma ga rac što sta je pred pu šku! Pre sta ni te sa pu-ca njem!− vik nu on ja kim gla som. − Čo vek je ra njen!

Sta re ši na haj ke do tr ča sa mot kom u ru ci i vik nu:− Gde, go spo di ne? Gde je? − U istom ča su svu da presta de

pu ca nje.− Tu! − od go vo ri lju ti to ser Dže fri i po ju ri ka če sta ru. − Ta-

ko vam sve ga na sve tu, za što pu šta te svo je lju de ta ko bli zu? Za da nas sam sit lo va.

Do ri jan ih je gle dao ka ko ula ze u je laš je, po vi ja ju ći gra ne u stra nu. Po sle ne ko li ko tre nu ta ka po ja vi še se po no vo, iz no se ći


na vi de lo ne či je te lo. On se uža snut okre te i po đe. Iz gle da lo mu je, da ga ne sre ća pra ti ku da god se mak ne. Ču ser Dže fri ja ka ko pi ta, da li je čo vek za i sta mr tav, i na to po tvr du sta re ši-ne. I nje mu se uči ni da je šu ma od jed nom pre pu na pri vi đe nja. Čuo je ne bro je ne ko ra ke i gla so ve ka ko ti ho šap ću. Je dan ve-li ki fa zan, ba kar ne bo je, le pr ša ju ći kri li ma, pro le te kroz gra ne iz nad nje ga.

Po sle ne ko li ko tre nu ta ka, ko ji mu se, u nje go voj uzru ja no-sti, uči ni še bes kraj no muč nim ča so vi ma, ose ti na svo me ra me-nu ne či ju ru ku. On se tr že i okre te.

− Do ri ja ne − re če lord Hen ri − bo lje bi bi lo, da im se ka že da je za da nas lov pre ki nut. Uči nio bi rđav uti sak ka da bi se pro du žio.

− Že leo bih da je za na vek pre ki nut, Ha ri − od go vo ri on go-r ko. − Ce la je stvar gad na i svi re pa. Je li čo vek...?

Do ri jan ni je bio u sta nju da za vr ši re če ni cu.

− Da, na ža lost − od go vo ri lord Hen ri. − Sve su mu sač me sru če ne u gru di. Mo rao je od mah umre ti. Haj de, da ide mo ku-ći.

Oni po đo še za jed no u prav cu ve li ke ale je, i za ot pri li ke pet-na est me ta ra ni su iz me nja li ni jed nu reč. Ta da po gle da Do ri jan lor da Hen ri ja i re če, du bo ko uz dah nuv:

− To je zao znak, Ha ri, ve o ma zao znak.

− Šta to? − upi ta lord Hen ri. − O, ve ro vat no, ovaj slu čaj! Dra gi moj, tu se vi še ni šta ne da iz me ni ti. Po koj nik je sam bio kriv. Za što je stao pred pu šku. Uosta lom, šta nas se ti če. Raz u me se, za Dže fri ja je to pri lič no ne pri jat no. Ni je do bro ubi ti haj ka ča. Lju di će od mah po mi sli ti da je rđav lo vac. A to Dže fri ni je; on ga đa vr lo do bro. Ali ne ma smi sla go vo ri ti vi še o to me.

Do ri jan za tre se gla vom.

− Ha ri, zao je znak to. Pred o se ćam da će se ne ko me od nas

ne što uža sno do go di ti. Mo žda me ni − do da de on bol no, po kri-va ju ći ru ka ma oči.

Dru gi se na sme ja.− Je di no na sve tu što je uža sno, to je do sa da, Do ri ja ne, to je

je di no, če mu ne ma opro šta ja. Ali, ni je ve ro vat no da će mo od nje pa ti ti, osim ako dru štvo za sto lom ne pri ča o tom slu ča ju. Mo ram im re ći da je ova te ma za bra nje na. A što se ti če kob-no ga zna ka, ta ko ne što ne po sto ji. Sud bi na ne ša lje una pred svo je gla sni ke, ona je od vi še mu dra ili od vi še svi re pa. A sem to ga, šta bi ti se mo glo de si ti, Do ri ja ne? Imaš sve ga što čo vek na ze mlji po že le ti mo že. Ne ma ni jed nog ko ji se ne bi ra do me-njao s to bom.

− Ha ri, ne ma ni jed no ga s kim se ja ne bih me njao. Ne smej mi se! Go vo rim isti nu. Jad ni se ljak, ko ji je ma lo pre umro, sreć ni ji je od me ne. Ja se bo jim smr ti. Ona kao da raz ma hu je svo jim ogrom nim kri li ma u olov nom va zdu hu oko me ne. O, Bo že! Zar ne vi diš čo ve ka gde se kre će iza onog dr ve ta, ka ko me gle da i če ka na me ne?

Lord Hen ri po gle da u prav cu, ko ji mu je po ka za la drh ta va ru ka u ru ka vi ci.

− Da − re če on, sme ju ći se − vi dim vr tla ra ko ji te če ka. Ve-ro vat no ho će da te pi ta, ka kvo cve će že liš da imaš ve če ras na svo me sto lu. Ka ko si stra šno ner vo zan po stao, dra gi moj! Ka da bu de mo bi li u va ro ši, mo raš da po tra žiš mo ga le ka ra.

Do ri ja nu lak nu u du ši ka da vi de vr tla ra ka ko mu se pri bli-ža va. Vr tlar ski de ka pu, po gle da u lor da Hen ri ja je dan tre nu-tak, okle va ju ći, pa pre da de svo me go spo da ru jed no pi smo.

− Nje na mi mi lost re če, da sa če kam na od go vor − iz go vo ri on.

Do ri jan str pa pi smo u džep. − Po ru či go spo đi voj vot ki nji da ću do ći − re če on hlad no. Čo vek se okre te i ode žur no u prav cu ku će.

− Ka ko že ne ra do či ne opa sne stva ri − na sme ja se lord Hen-


ri. − To je jed na od ni žih oso bi na, ko joj se naj vi še di vim. Že na će do tle aši ko va ti sa sva kim na sve tu, dok bu de bi lo lju di ko ji će u nju gle da ti.

− Ha ri, ka ko ra do go vo riš opa sne stva ri. Ali, ovo ga pu ta gre šiš. Voj vot ki nja mi se mno go do pa da; ali, ja je ne vo lim.

− A voj vot ki nja te opet mno go vo li, a ne do pa daš joj se; ta-ko je opet sve u re du.

− Ha ri, ti ogo va raš, a ovo ga pu ta ne ma ni naj ma nje osno va za to.

− Osno vi ca sva kog ogo va ra nja je ne mo ral na bez bed nost − re če lord Hen ri i pri pa li ci ga ru.

− Ra di jed nog epi gra ma, Ha ri, u sta nju si da žr tvu ješ sva-ko ga.

− Svet ide dra go volj no na ol tar, da se žr tvu je − gla sio je od go vor.

− Že leo bih da mo gu vo le ti! − uz vik nu Do ri jan Grej sa du bo kim gla som. − Ali, iz gle da da sam iz gu bio žar i iz gu bio če žnju. Od vi še sam se sveo na sa mo ga se be. Sop stve na mi je lič nost na te re tu. Mo ram da umak nem, da pu tu jem, da za-bo ra vim! Uop šte, bi lo je lu do od me ne što sam do šao ova mo. Iz ve sti ću de pe šom Har vi ja, da spre mi jah tu. Na jah ti je čo vek si gu ran.

− Od če ga, Do ri ja ne? Ima ne što što te uz ne mi ru je. Što mi ne ka žeš šta je? Znaš, da bih ti ja mo gao po mo ći.

− Ne mo gu ti re ći, Ha ri − od go vo ri on. − Ve ro vat no da je sa mo uobra že nje. Ovaj ne sreć ni slu čaj po re me tio me je. Imam ne ko stra šno pred o se ća nje, da se ne što slič no mo že me ni do-go di ti.

− Ka kva glu post!− Na dam se... da je glu post; ali, ose ća nje je ipak tu. A! evo

voj vot ki nje u ko sti mu ta i lor ma de kao Ar te mi da. Vi di te, go-spo đo voj vot ki njo, mi se vra ća mo.

− Ja sam već sve do ču la, go spo di ne Gre je − od go vo ri ona.

− Jad ni Dže fri je iz van se be. A vi ste ga bi li umo li li da ne pu ca na ze ca. Ka ko čud no va to!

− Da, ve o ma čud no va to. Ne znam šta me je na to nave lo. Ve ro vat no... ćud. Bi lo je pre kra sno stvo re nje. Ali, ža lim što su i va ma o to me pri ča li. Te ma je ve o ma ža lo sna.

− Ova je te ma do sad na − upa de u go vor lord Hen ri. − Ona ne ma ni ka kve psi ho lo ške vred no sti. Ali, da je Dže fri to na mer-no uči nio, ka ko bi bio za ni mljiv! Že leo bih da upo znam ne ko-ga ko ji je iz vr šio pra vo ubi stvo.

− Ka ko si gro zan, Ha ri! − uz vik nu voj vot ki nja. − Zar ne, go spo di ne Gre je? Ha ri, go spo di nu Gre ju opet ni je do bro; hva-ta ga ne sve sti ca.

Do ri jan se sa mu kom dr žao na no ga ma i sme šio.− Ni je ni šta, go spo đo voj vot ki njo − pro mr mlja − živ ci su mi

stra šno ra stro je ni. Ni šta dru go. Bo jim se da sam ju tros mno go ho dao. Ni sam čuo šta re če Ha ri. Valj da ne što ve o ma opa ko? Dru gom pri li kom mo ra te mi re ći. Mi slim, bi će naj bo lje da leg-nem. Vi će te me iz vi ni ti, zar ne?

Oni su sti gli do ve li kih ste pe ni ca, ko je su vo di le iz sta kle ne ba šte na te ra su. Kad su se sta kle na vra ta za tvo ri la za Do ri ja-nom, okre te se lord Hen ri voj vot ki nji i po gle da je umor nim oči ma.

− Je si li mno go u nje ga za lju blje na? − upi ta je.Ona mu ne ko vre me ne da de od go vo ra; sta ja la je tu i gle-

da la u pre deo.− Hte la bih i sa ma to da znam − od go vo ri ona naj zad. On

za tre se gla vom.− Bi lo bi kob no zna ti. Ne iz ve snost nas dra ži. U ma gli su

stva ri div ne.− U njoj mo že da se iz gu bi put.− Svi pu te vi za vr ša va ju se u is toj tač ki, dra ga Gle dis.− Ko ja je to tač ka?− Raz o ča re nje.


− To mi je bio de but u ži vo tu − uz dah nu ona.

− Do šao ti je sa kru nom...

− Si ta sam voj vod ske kru ne.

− Ona ti le po sto ji.

− Sa mo jav no.

− Man mut ima uši.

− Sta rost je tvr da na uši ma.

− Zar ni ka da ni je bio lju bo mo ran?

− Vo le la bih da je ste. − Re če i na sme ja se. Zu bi su joj bi li kao be lo zr ne vlje u sker let nom plo du.

Me đu tim, go re je Do ri jan Grej le žao u svo joj so bi na di va-nu. Drh tao mu je sva ki de lić na te lu. Od jed nom mu je ži vot po stao stra šan te ret, ko ji vi še ni je mo gao da se sno si. Gro zna smrt ne sreć nog haj ka ča, ko ji je u če sta ru ubi jen kao ka kva di vljač, bi la mu je kao pred ska za nje sop stve ne smr ti. Go to vo se one sve stio ka da je lord Hen ri u slu čaj nom ras po lo že nju na-pra vio svo ju ci nič nu ša lu.

U pet ča so va za zvo ni po slu gu, i na re di da mu spre mi stva ri za br zi voz, ko ji je te no ći po la zio za va roš, i da po ru či ko la za osam i po ča so va. Bio je re šio da ne pro ve de ni jed nu noć vi še u Sel bi Ro ja lu. To je me sto bi lo kob no za nje ga; smrt je tu kr sta-ri la usred be la da na. Tra va u šu mi bi la je po pr ska na kr vlju.

On da na pi sa pi smo lor du Hen ri ju, ko jim ga je iz ve šta vao da pu tu je u va roš da kon sul tu je le ka ra; da lje ga je mo lio ne ka za ba vlja nje go ve go ste za vre me nje go vog od su stva. I baš je bio sta vio pi sam ce u omot, ka da slu ga za ku ca na vra ta, uđe i ja vi mu da nad zor nik lo va že li da go vo ri sa njim. Če lo mu se na tu šti, i on se ugri ze za usne.

− Pu sti ga unu tra! − pro gun đa on, po što je ne ko li ko tre nu-ta ka okle vao.

Dok je čo vek ula zio, Do ri jan iz va di iz fi o ke knji gu za če ko-ve i sta vi je pre da se.

− Tor nto ne, ve ro vat no do la zi te zbog ju tro šnjeg ne sreć nog slu ča ja − re če on, uzi ma ju ći pe ro u ru ku.

− Da go spo di ne − od go vo ri nad zor nik.− Je li jad ni po koj nik bio ože njen? Je li imao da se bri ne o

ko me? − pi tao ga je Do ri jan, gle da ju ći ga umor no. − Ako je ta-ko, ne že lim da ni ko tr pi ne vo lju. Da ću nov ca ko li ko vi na đe te za shod no.

− Go spo di ne, mi ne zna mo ko je on. Za to sam bio ta ko slo-bo dan da do đem do vas.

− Ne zna te ko je?− po no vi Do ri jan ra se ja no. − Šta ste hte li ti me da ka že te? Zar ni je bio je dan od va ših lju di?

− Ne, go spo di ne. Ja ga ni sam ni ka da vi deo u svom ži vo tu. Iz gle da da je ne ki ma troz, go spo di ne.

Pe ro is pa de Do ri ja nu Gre ju iz ru ke. Bi lo mu je kao da mu je od jed nom sr ce pre sta lo da ku ca.

− Ma troz! − vik nu on. − Ma troz, re ko ste...− Jest, go spo di ne. Iz gle da da je ma troz; obe su mu ru ke te-

to vi ra ne ili ta ko ne što.− Je li na đe no što kod nje ga? − za pi ta Do ri jan, po gnu se

i po gle da ču va ra uko če nim po gle dom. − Što god, po če mu bi mo glo da mu se sa zna ime?

− Ne što nov ca, go spo di ne, ne mno go, i je dan re vol ver. Ni-ka kvo ime. Po iz gle du je, go spo di ne, ne ki če stit čo vek; ali, gru-ba li ca. Ne ka vr sta mor na ra, či ni nam se.

− Do ri jan sko či. Di vlja na da po ro di se u nje mu. On se kao lud uhva ti za nju.

− Gde li je leš? − vik nu. − Br zo! Mo ram da ga vi dim!− On le ži, go spo di ne, u jed noj pra znoj ko nju šni ci na far mi.

Lju di ne tr pe ta ko što u svo joj ku ći; ka žu da mr tvac do no si ne sre ću.

− Na far mi. Idi te od mah ta mo i če kaj te na me ne! Je dan od slu gu ne ka mi do ve de ko nja! Ne, ni je nu žno. Oti ći ću sam u ko nju šni cu, ta ko će bi ti br že.

228 Oskar Vajld

Po sle če tvrt ča sa ja hao je Do ri jan Grej tr kom, što je mo-gao br že, niz du gu ale ju. Kao ne ka po vor ka du ho va, pro le te lo je dr ve će po red nje ga, i di vlje su mu sen ke pre pre ča va le put. Jed nom mu se konj po pla ši od ne kog be log di re ka i za ma lo što ne zba ci ja ha ča. Do ri jan ga oši nu bi čem po vra tu. Konj jur nu kroz su mrak kao stre la. Sa nje go vih ko pi ta le te lo je ka me nje.

Naj zad sti že na far mu. U dvo ri štu su sto ja la dva čo ve ka. On sko či sa se dla i do ba ci jed no me vo đi ce. U po sled njoj ko-nju šni ci tre pe ri la je sve tlost. Nje mu se uči ni, da ta mo mo ra le ža ti le ši na. On po tr ča vra ti ma i spu sti ru ku na bra vu.

Po tom za sta de je dan tre nu tak. Ose ćao je da se na la zi pred ne kim ot kro ve njem, ko je će mu spa sti ži vot ili ga ra zo ri ti. On-da otvo ri vra ta i uđe.

Na jed noj go mi li vre ća u uglu ko nju šni ce le ža la je le ši na ne kog čo ve ka u gru boj blu zi i pla vim čak ši ra ma. Li ce mu je bi lo po kri ve no pr lja vim rup cem. U jed noj bo ci go re la je su-mor no pro sta sve ća.

Do ri jan Grej se zgro zi. Ose ćao je da ni je u sta nju da ski ne ru bac sa li ca, te do vik nu jed nog slu gu.

− Ski ni te mu to sa li ca! Ho ću da ga vi dim − re če dr že ći se čvr sto za vrat ni ce.

Po što je slu ga uči nio što mu je bi lo za po ve đe no, pri stu pi Do ri jan bli že. Krik ra do sti ote mu se iz gru di. U če sta ru ubi je-ni čo vek bio je Džems Vejn.

On je sta jao ta ko ne ko li ko tre nu ta ka, po sma tra ju ći le ši nu. Dok je ja hao ku ći, su ze su mu na vi ra le na oči, jer je znao da je spa sen.

GLA VA XIX

Baš je bez smi sla što mi go vo riš da ćeš se po pra vi ti − vik nu lord Hen ri i za mo či pr ste u ru ži nu vo du, ko jom je bi la is pu-nje na jed na ba kar na ku pa. − Ti si sa vr šen! Mo lim te, ne moj da se me njaš.

Do ri jan Grej za tre se gla vom.− Ne, Ha ri, ja sam od vi še stra ho ta po či nio u svo me ži vo-

tu. Ne ću vi še da ih či nim. Od ju če sam po čeo da či nim do bra de la.

− Gde si bio ju če?− Na se lu, Ha ri. Sam u jed noj ma loj se o skoj go sti o ni ci.− Dra gi moj mla di ću − re če lord Hen ri, sme še ći se na se lu

mo že svak bi ti do bar. Ta mo ne ma is ku še nja. To je raz log što su lju di ko ji ne ži ve u va ro ši skroz i skroz ne kul tur ni. Kul tu ra je ne što što ne mo že la ko da se po stig ne. Sa mo dva pu ta vo de k njoj. Je dan je obra zo va nje, dru gi po kva re nost. lju di na se lu ne ma ju pri li ke ni za jed no od to ga dvo ga, sto ga se ne raz vi ja-ju.

− Kul tu ra i ko rup ci ja − po no vi Do ri jan. − Ja sam obe po-znao. Sa da mi iz gle da stra šno da one uvek idu za jed no. Jer, Ha ri, ja imam nov ideal. Ho ću da po sta nem dru gi. Mi slim da sam već po stao dru gi.

− Ti mi još ni si pri čao ka kvo si to do bro de lo uči nio. Ili si mo žda re kao da si ih uči nio po vi še? − is pi ti va še ga drug, uzi-ma ju ći iz ta nji ra ma lu cr ve nu ku pu ja go da, ko je je po suo be-lim še će rom jed nom iz bu še nom ka ši kom u ob li ku školj ke.

− Mo gu da ti is pri čam, Ha ri. To je pri ča, ko ju ina če ne bih mo gao ni kom dru gom da is pri čam. Po šte deo sam jed nu že nu. To zvu či su jet no; ali, ti raz u meš šta mi slim. Bi la je ve o ma le pa


i li či la mno go na Si bi lu Vejn. Či ni mi se, da me je to pr vo i pri-vu klo. Ti se se ćaš Si bi le, je li? Ka ko je to dav no bi lo! Raz u me se, He ti ni je bi la iz na šeg sta le ža. Bi la je pro sto − de voj ka sa se la. Ali ja sam je istin ski vo leo. Uve ren sam da sam je vo leo. Sve dok je tra jao ovaj di van maj, što smo ga ima li ja hao sam u se lo i vi đao je dva tri pu ta ne delj no. Ju če me je če ka la u ne kom ma lom voć nja ku. Be har sa ja bu ke pa dao joj je na ko su, i ona se sme ši la. Ju tros zo rom tre ba lo je da po đe sa mnom. Od jed-nom se re ših, da je osta vim kao cvet, ona ko kao što sam je bio i na šao.

− Mo gu da po mi slim ka ko te je no vi na to ga ose ća nja is-pu ni la je zom pra vog za do volj stva, Do ri ja ne − pre ki de ga lord Hen ri. − Ali, ja mo gu me sto te be da is pri čam do kra ja tvo ju idi lu. Ti si joj dao do bre sa ve te i skr hao joj sr ce. Ta kav je bio po če tak tvo je po prav ke.

− Ha ri, ti si uža san! Ne smeš go vo ri ti ta kve gro zo te. He ti no sr ce ni je skr ha no. Raz u me se, bi lo je na ri ca nja i slič nog. Ali, ni ka kva je ne sre ća ni je sna šla. Ona mo že i da lje da ži vi kao Per di ta u svo joj ba šti kraj me tvi ce i ne ve na.

− I da opla ku je svog ne ver nog Flo ri ze la − re če lord Hen ri, sme ju ći se, i na slo ni se na sto li cu. − Dra gi Do ri ja ne, ti imaš čud ne na stu pe kao de čak. Mi sliš li da će ova de voj ka bi ti ika-da sreć na sa ne kim iz nje nog sta le ža? Pret po sta vljam da se ona jed no ga da na uda za ne kog gru bog ko či ja ša ili za ne kog su ro vog se lja ka. Le po, či nje ni ca da je po zna va la i vo le la te be, uči ni će da ona pre zre svo ga mu ža, i ta ko će se ose ća ti ne sreć-nom. Sa mo ral ne tač ke gle di šta ja ne mo gu re ći da oče ku jem mno go od tvog ve li kog od ri ca nja. Već kao po če tak − bed no je. Uosta lom, ot ku da mo žeš zna ti da u ovom tre nut ku He ti ne le ži u ka kvom vo de nič nom ja zu, u ko jem se ogle da ju zve zde, kao Ofe li ja, okru že na kra snim vo de nim kri no vi ma?

−Ha ri, ja to ne mo gu da pod ne sem! Pr vo se pod sme vaš sve-mu, a po sle nam su ge ri šeš naj o zbilj ni je tra ge di je. Sa da mi je

žao što sam ti pri čao. Ni je me bri ga za ono što ti ka žeš. Znam da sam do bro ura dio. Si ro ta He ti! Ka da sam ju tros pro ja hao po red nje ne ku će, vi deo sam na pro zo ru nje no ble do li ce. Iz-gle da lo je kao struk ja smi na. Ne go vo ri mo vi še o to me. Ne po ku ša vaj da me ube đu ješ ka ko je pr vo do bro de lo, što sam ga po sle vi še go di na uči nio, ka ko je pr va ma le na žr tva, ko ju sam jed nom pri neo, u stva ri ne ka vr sta gre ha. Ho ću da se po-pra vim. Pri čaj mi ne što o se bi. Če ga ima no vo ga u va ro ši? Već da ni ma ni sam bio u klu bu.

− Svet još uvek go vo ri o ne stan ku si ro tog Ba zi la.− Mi slio sam, da im je taj pred met već do di jao − re če Do ri-

jan, na su se bi vi na i na bra če lo.− Dra gi moj, tek ima šest ne de lja ot ka ko go vo re o to me, a

En gle ska ni je do ra sla to li kom du hov nom na po ru, da za če tvrt go di ne ima vi še od jed ne te me. U po sled nje vre me ima la je mno go sre će. Ima la je mo ju par ni cu za raz vod bra ka i sa mo-u bi stvo Ala na Kem be la. Sa da je do šao i ovaj ta jan stve ni ne-sta nak umet ni kov. Na ša po li ci ja upor no tvr di, da je čo vek u si vom ogr ta ču, ko ji je 9. no vem bra ot pu to vao za Pa riz vo zom od 12 ča so va, bio jad ni Ba zil; dok fran cu ska po li ci ja tvr di, da Ba zil uop šte ni je pri speo u Pa riz. Ve ro vat no da će nam kroz dve ne de lje pri ča ti da su ga vi de li u San Fran ci sku. Čud na je stvar, ali o sva ko me ko ji ne sta ne ka že se, da su ga vi đa li u San Fran ci sku. Mo ra da je to div na va roš sa svi ma pri vlač no sti ma no vo ga sve ta...

− A šta ti mi sliš da se de si lo Ba zi lu? − upi ta Do ri jan, dr že ći svo ju ča šu sa bur gund skim vi nom pre ma sve tlo sti, i sam ču de-ći se ka ko mo že ta ko mir no da ća ska o toj stva ri.

Ne mam poj ma. Ako Ba zil uži va da se kri je, to me se ne ti če. Ako je mr tav, ne ću da mi slim na nje ga. Je di no če ga se bo jim to je smrt. Ja je se bo jim.

− Za što? − za pi ta ga Do ri jan umor no.− Jer − od go vo ri lord Hen ri, pri nev ši pod nos po zla će nu


bur mu ti cu − jer da nas sve mo že da se na dži vi osim smr ti. Smrt i vul gar nost su je di ne či nje ni ce u de vet na e stom ve ku ko-je ni ka kvim ob ja šnje njem ne mo gu da se uklo ne. Haj de, da po pi je mo svo je ka fe u mu zič koj so bi, Do ri ja ne. Mo raš da mi svi raš Šo pe na. Čo vek, sa ko jim je mo ja že na od be gla, svi rao je od lič no Šo pe na. Jad na Vik to ri ja! Ja ko sam je vo leo. Bez nje mi je ku ća pu sta. Raz u me se da je brak sa mo na vi ka, ve o ma lo ša na vi ka. Ali, naj zad, čo vek ža li i za gu bit kom svo jih naj go-rih na vi ka. Mo žda za nji ma baš naj vi še. One su ta ko bi tan deo na še lič no sti.

Do ri jan ne re če ni šta, već usta de iza sto la, ode u dru gu so-bu, pa se de za kla vir i pre đe pr sti ma po be lim i cr nim dir ka ma od slo no ve ko sti. Ka da je do ne se na ka fa, za sta de, po gle da u lor da Hen ri ja i re če:

− Ha ri, je li ti ika da pa lo na um, da bi Ba zil mo gao bi ti ubi-jen?

Lord Hen ri zev nu.− Ba zil je bio ve o ma po pu la ran i no sio je uvek jef tin sat. Za-

što bi ga ubi li? Ni je bio do volj no pa me tan, da bi mo gao ima ti ne pri ja te lja. Raz u me se, bio je ge ni ja lan sli kar. Ali, ne ko mo že da ra di kao Ve la skez, pa opet da bu de ne is ka za no glup. Ba zil je za i sta bio do sta glup. On je za me ne bio za ni mljiv sa mo jed-nom, a to je bi lo on da ka da mi je pre mno go go di na pri znao da te obo ža va i da si ti glav ni mo tiv u nje go voj umet no sti.

− Ja sam vo leo Ba zi la − re če Do ri jan ne što tu žnim gla som. − Ali, zar lju di ne go vo re da je ubi jen?

− O, to ka že sa mo ne ko li ko li sto va. Me ni to ne iz gle da ni naj ma nje ve ro vat no. Znam da ima stra šnih me sta u Pa ri zu; ali, Ba zil ni je bio čo vek ko ji bi ih po tra žio. Ni je bio lju bo pi tljiv. To mu je bi la glav na ma na.

− Ha ri, šta bi re kao na to, kad bih ti ka zao da sam ja ubio Ba zi la? − upi ta Do ri jan. Po što je to re kao, stao je pa žlji vo da ga po sma tra.

− Re kao bih, dra gi pri ja te lju, da po zi raš ka rak ter, ko ji ti ne do li ku je. Sva ki je zlo čin vul ga ran, upra vo kao što je sva ka vul-gar nost zlo čin. Do ri ja ne ti ni si ka dar da iz vr šiš ubi stvo. Žao mi je, ako ti me vre đam tvo ju su je tu, ali, uve ra vam te, da je ta ko. Zlo čin stvo pri pa da is klju či vo ni žim dru štve nim re do vi ma. Ja ih ne pre ko re vam ni naj ma nje. Iz gle da mi, da je zlo čin za njih isto što za nas umet nost, pro sto sred stvo da se do de do neo-bič nih ose ća nja.

− Sred stvo da se do de do neo bič nih ose ća nja? Zar ti ve ru-ješ da bi čo vek, ko ji je jed nom iz vr šio ubi stvo, bio u sta nju da isti zlo čin još jed nom po no vi? Ne moj mi to re ći!

− O, sve po sta je uži va nje ako se od vi še če sto či ni! −uz vik nu lord Hen ri, sme ju ći se. - To je jed na od naj va žni jih taj ni ži vo ta. Me đu tim, ja dr žim da je ubi stvo po gre ška. Ne bi tre ba lo ni ka-da ni šta či ni ti o če mu po ruč ku ne bi mo glo da se ća ska. Ali, osta vi mo se jad nog Ba zi la. Že leo bih da mo gu ve ro va ti ka ko je za vr šio ta ko ro man tič nom smr ću, kao ti što ka žeš; ali, ne mo gu. Pre ve ru jem da je pao sa ka kvog om ni bu sa u Se nu, pa je kon duk ter pre ću tao stvar. Da, dr žim da je ta ko za vr šio. Gle-dam ga gde sa da le ži na le đi ma pod tam no ze le nom vo dom, gde te ški čam ci plo ve nad njim i gde se du ga ma ho vi na uhva ti la za nje go vu ko su. Znaš, ja ne ve ru jem da je on još mno go do brih sli ka na či nio. Za po sled njih de set go di na nje go vo je sli kar stvo ja ko opa lo.

Do ri jan uz dah nu, a lord Hen ri pro še ta kroz so bu i sta de da gla di po gla vi jed nog čud no va tog pa pa ga ja sa Ja ve, ve li ku si-vu pti cu sa cr ve nom ću bom i cr ve nim vra tom, ko ja se lju lja la na bam bu so voj tr sci. Kad god bi ga nje go vi ši lja ti pr sti do ta-kli, pa pa gaj bi spu stio pre ko cr nih sta kla stih oči ju be lu ko ži cu svo jih na bra nih ka pa ka i po čeo da se lju lja.

− Da − na sta vi on, okre te se i iz vu če iz špa ga svoj rup-čić − sa nje go vim sli kar stvom bi lo je svr še no. Me ni se či ni lo da je ne što iz gu bi lo. Iz gu bi lo je ideal. Ot ka da ti ni si bio vi še


sa njim u pri snom pri ja telj stvu − ni je vi še bio ve li ki umet nik. Šta vas je to raz dvo ji lo? Mo ra da ti je po stao do sa dan! Ako je ta ko, on da ti to ni je ni ka da opro stio. Ta ko je to obič no kod do sad nih lju di. Uz gred re če no, šta je bi lo od one tvo je div ne sli ke, ko ju je on iz ra dio? Mi slim da je vi še ni sam vi deo ot ka-ko je za vr še na. O, se ćam se: pre mno go go di na re kao si mi ka ko si je po slao u Sel bi i da je na pu tu iz gu blje na ili ukra de-na. Ni si je vi še ni ka da do bio? Ka kva šte ta? Bi la je za i sta maj-stor sko de lo. Pam tim ka ko sam hteo da je ku pim. Ra do bih je sa da imao. Ona je iz Ba zi lo vog naj bo ljeg vre me na. Doc ni ja je nje go va umet nost po sta la ne ka čud na sme ša rđa vo ga ži vo pi-sa i do brih na me ra, ko ja čo ve ku da je uvek pra vo da se na zi va pred stav ni kom en gle ske umet no sti. Zar je ni si ni kad po tra žio pre ko no vi na? Tre ba lo je da si to uči nio.

− Ne se ćam se vi še − re če Do ri jan. − Ve ro vat no da sam to i uči nio. Ali, ja je stvar no ni ka da ni sam tr peo. Žao mi je što sam se deo za nju. Mr ska mi je uspo me na na nju. Što mi pri čaš o to me? Ona me je uvek pod se ća la na čud ne sti ho ve iz ne kog ko ma da, či ni mi se iz Ha mle ta... Ka ko gla se oni?

Kao sli ka tu ge ne ke,Li ce ko je sr ca ne ma...

− Da, ta ko je iz gle da la.Lord Hen ri se na sme ja. − Ako čo vek po stu pa sa svo jim ži-

vo tom umet nič ki, on da mu je mo zak sr ce − od go vo ri on i se de u na slo nja ču.

Do ri jan Grej za tre se gla vom i od svi ra na kla vi ru ne ko li ko ne žnih akor da. − “Kao sli ka tu ge ne ke − po no vi on − li ce ko je sr ca ne ma”.

Sta ri ji se za va li i po gle da ga po lu za tvo re nim oči ma.− Uz gred re če no, Do ri ja ne − re če on po sle kra ćeg ćuta nja

− šta bi ko ri sti lo ne ko me da za do bi je ceo svet, a da iz gu bi − ka ko da lje gla si taj stav − vla sti tu du šu svo ju?

Svir ka se od jed nom pre ki nu, i Do ri jan sko či i po gle da uko-če no u svo ga pri ja te lja.

− Ha ri, za što me to pi taš?− Dra gi moj − re če lord Hen ri, po di žu ći za ču đen obr ve −

pi tao sam te, jer sam mi slio da mi mo žeš na to od go vo ri ti. To je sve. Pro šle ne de lje pro la zio sam Hajd-par kom, a po red mer-mer nog sla vo lu ka sta ja la je ma la go mi la lju di u po ha ba nom ode lu i slu ša la ne kog obič nog ulič nog pro po ved ni ka. Ka da sam po red njih pro la zio, čuh gde kre šta vim gla som upra vlja sve ti ni to pi ta nje. To me je dir nu lo pri lič no dram ski. Lon don obi lu je čud no va tim efek ti ma ove vr ste. Ki šo vi ta ne de lja, neo-te sa ni hri šća ni u ogr ta ču, krug bo le šlji vih, ble dih li ca is pod ta-la sa stog kro va od mo krih ki šo bra na, pa jed na div na re če ni ca, ko ju su pi šte ća hi ste rič na usta iz ba ci la u ve tar, sve je to bi lo za i sta vr lo do bro u svo joj vr sti, či ta va su ge sti ja. Mi slio sam da ka žem to me pro ro ku: da umet nost ima du šu, ali je čo vek ne-ma. Me đu tim, bo jao sam se da me ne će raz u me ti.

− Ne, Ha ri. Du ša je stra šna stvar nost. Ona se mo že ku pi ti, pro da ti i pro me ni ti. Ona se mo že otro va ti i usa vr ši ti. Ima du še u sva ko me od nas. To znam.

− Do ri ja ne, je si li si gu ran u to?− Sa svim si gu ran.E, on da mo ra da je ne ka ilu zi ja. Stva ri, ko je čo vek dr ži da

su ap so lut no si gur ne, ni su ni ka da isti ni te. To je fa tal nost ve-re, a uče nje ro man ti ke. Ka ko si ozbi ljan! Ne tre ba da si ta ko ozbi ljan. Šta imaš ti (ili ja) za jed nič kog sa pra zno ve ri ca ma na-še ga vre me na? Ne, mi smo se otre sli svo ga ve ro va nja u du-šu. Svi raj mi što god! Od svi raj mi ka kav nok tur no, Do ri ja ne; i, dok svi raš, is pri čaj mi ti ho ka ko si svo ju mla dost sa ču vao. Mo ra da imaš ne ku taj nu. Ja sam sve ga de set go di na sta ri ji od te be, pa sam sav sme žu ran, is pi jen i žut. Ti si za ista di van, Do ri ja ne! Ni ka da ni si iz gle dao dra že sni ji ne go ve če ras. Pod-se ćaš me na dan ka da sam te pr vi put vi deo. Bio si jo gu nast,


pa, ipak, sra me žljiv deč ko i sa svim iz van re dan. Raz u me se, ti si se pro me nio, ali tvo ja po ja va ne. Ra do bih da ču jem tvo ju taj nu. Da po vra tim svo ju mla dost, uči nio bih sve na sve tu, sa-mo ne bih vr šio gim na stič ke ve žbe, ne bih ra no usta jao, ni ti bih bio po šten. Mla dost! Ni šta ni je kao ona. Bu da la šti na je go vo ri ti o ne zna nju mla do sti. Ja da nas sa iz ve snim re spek tom slu šam sa mo one ko ji su mno go mla đi od me ne. Oni kao da mi pred nja če. Ži vot je ot krio nji ma svo je po sled nje ču do. Sta-rim lju di ma ja uvek pro tiv re čim. To či nim iz prin ci pa. Ako ih za pi taš za mi šlje nje o ne če mu što se ju če de si lo, oni ti sve ča-no iz re đa ju mi šlje nja ko ja su bi la u mo di 1820. ka da su lju di no si li vi so ke ogr li ce, ve ro va li u sve, a ni šta ni su zna li. Ka ko je div no to što svi raš! Da to ni je Šo pen na pi sao u Ma jor ki, dok je mo re je ca lo oko vi le, a sla na pe na za plju ski va la ok na? Ka ko je div no ro man tič no. Ka kva je bla go det što nam je osta la jed na umet nost ko ja se ne mo že po dra ža va ti! Ne pre ki daj. Ve če ras mi je mu zi ka po treb na. Ja za mi šljam da si ti Apo lon, a ja ko ji te slu šam, Mar si ja. Ja imam bri ge. Do ri ja ne, svo je bri ge, o ko-ji ma ti poj ma ne maš. Tra ge di ja sta ro sti ni je u to me što je ne ko star, već što je bio mlad. Po ne kad se ču dim svo joj iskre no sti. Ah, Do ri ja ne, ka ko si se sve ga sit na pio, ni šta ni je osta lo skri-ve no od te be. A za te be je sve to bi lo ko li ko i zvuk mu zi ke. Ni je ti ni šta na u di lo. Ostao si isti.

− Ja vi še ni sam isti, Ha ri.− Je si, ti si isti. Lju bo pi tljiv sam, ka kav će bi ti osta tak tvo ga

ži vo ta. Ne moj ga kva ri ti sa mo o dri ca njem. Sa da si sa vr šen tip. Ne pra vi se be ne sa vr še nim. Sa da si sa svim bes pre ko ran. Ni je po treb no da tre seš gla vom; znaš da je si. Osim to ga, Do ri ja ne, ne ob ma njuj sa mo ga se be. Ni vo lja ni na me ra ni su upra vlja-či na šim ži vo tom. Ži vot za vi si od ži va ca i ži li ca, od po ste pe no raz vi je nih će li ja, u ko ji ma bo ra vi mi šlje nje, a strast svo je sno-ve ima. Mo žeš dr ža ti da si si gu ran i mi sli ti da si jak. Ali, ne ki slu ča jan ton bo je u so bi ili na ju tar njem ne bu, ne ki oso bi ti

mi ris, ko ji si ne ka da vo leo i ko ji bu di ne žne uspo me ne, ne ki stih za bo ra vlje ne pe sme, ko ji ti pad ne na um, ne ko li ko tak ta iz ka kvog mu zič kog ko ma da, ko ji vi še ne svi raš − ka žem ti, Do ri ja ne od sve ga to ga za vi si naš ži vot. Bra u ning pi še ne gde o to me; ali, vla sti ta ču la na ša zna ju to i sa ma. Ima tre nu ta ka ka-da od jed nom ose tim mi ris be log jor go va na, i po no vo pro ži vim naj čud ni ji me sec svo ga ži vo ta. Do ri ja ne, že leo bih da se mo gu me nja ti s to bom. Svet je vi kao pro tiv nas obo ji ce; ali, te be je uvek obo ža vao. On će te uvek obo ža va ti. Ti si tip što ga na še do ba tra ži, a bo ji se da ga na đe. Ja se ta ko ra du jem što ti ni-si ni ka da ni šta ura dio, ni ka da iz re zao kip, ni ti na sli kao sli ku, ni ma što stvo rio iz van se be! Ži vot je bio tvo ja umet nost. Ti si pre šao u mu zi ku. Tvo ji su da ni tvo ji so ne ti.

Do ri jan usta de od kla vi ra i pro vu če pr ste kroz ko su.− Da, Ha ri, ži vot je bio iz vr stan − pro mr mlja on − ali, ne ću

da na sta vim isti ži vot. A ti mi ne moj go vo ri ti te neo bič no sti. Ti ne znaš sve o me ni. Ka da bi znao, mi slim da bi mi i ti okre nuo le da. Sme ješ se. Ne moj se sme ja ti.

− Za što si pre stao da svi raš Do ri ja ne? Sed ni opet za kla vir, pa mi od svi raj nok tur no još je dan put. Po gle daj: me de no bo jan me sec leb di u mrač nom va zdu hu. On če ka na te be da ga us hi-tiš; ka da svi raš, on se pri bli žu je ze mlji. Ne ćeš? On da haj de mo u klub. Ve če je ča rob no... i ča rob no mo ra mo da ga za vr ši mo. Ima ne ko ga ta mo ko ji bes kraj no že li da se upo zna s to bom. To je mla di lord Pul, naj sta ri ji sin Born mu tov. On je već ko pi rao tvo je kra va te i za mo lio me da ga upo znam s to bom. On je dra-že stan i po ma lo me pod se ća na te be.

− Na dam se da ne − re če Do ri jan sa bol nim iz ra zom u oči-ma. − Ja sam ve če ras umo ran, Ha ri. Ne ću da idem u klub. Sko ro će je da na est, a ja ho ću ra no da leg nem.

− Osta ni. Ni ka da još ni si svi rao ta ko do bro kao ve če ras. U tvo me uda ru bi lo je ne če ga ča rob nog. Ni ka da mu ra ni je ni sam čuo vi še iz ra za.

238 Oskar Vajld

− To sto ga što po sta jem bo lji − od go vo ri on, sme še ći se. − Već sam se ma lo pro me nio.

− Do ri ja ne, ti se za me ne ne mo žeš me nja ti − re če lord Hen ri. − Mi će mo uvek osta ti pri ja te lji.

− Ali jed nom si me otro vao jed nom knji gom. Ni ka da ne bi tre ba lo da ti opro stim Ha ri, obe ćaj mi: ne ćeš tu knji gu ni ko me vi še po zaj mi ti. Ona stva ra ne sre ću.

− Moj dra gi mla di ću, ti po či nješ za i sta da mo ra li šeš. Usko-ro ćeš i ti vr lja ti uli ca ma kao po kaj ni ci i pro po ved ni ci i opo mi-nja ti lju de da se ču va ju gre ho va, ko jih si se na si tio. Ti si isu vi še dra že stan za ta ko što. Osim to ga, to je i bes ko ri sno. Ti i ja ono smo što smo, i bi će mo što će mo bi ti. A što se ti če tro va nja knji-gom − to ga ne ma. Umet nost ne uti če na de la nje. Ona uni šta va na gon za nj. Ona je div no ja lo va. Knji ge, ko je svet na zi va ne-mo ral nim, one su ko je po ka zu ju sve tu baš nje go vu sra mo tu. To je sve. Ali, ne će mo da se pre pi re mo oko knji žev no sti. Su tra do đi opet. U je da na est ću iz ja ha ti. Mo že mo ja ha ti za jed no, za-tim ću te od ve sti na do ru čak kod le di Brenk som. To je div na že na, i ona će te za pi ta ti za sa vet po vo dom ne kih ta pe ta, ko je na me ra va da ku pi. Mo lim te, do đi. Ili da do ruč ku je mo kod na-še ma le voj vot ki nje? Ona ka že da te vi še ni ka ko ne vi đa. Ili si je se mo žda već za si tio? To sam i sam po mi slio. Njen br zi je zik vre đa živ ce. Da kle, u sva kom slu ča ju, bu di ov de u je da na est ča so va.

− Mo ram li da do đem, Ha ri?− Na sva ki na čin. U par ku je sa da pre kra sno. Mi slim da one

go di ne, ka da sam te be upo znao, ni je jor go van bio ta ko lep.− Do bro. Bi ću ov de u je da na est ča so va − re če Do ri jan. −

Ha ri, la ku noć.Ka da je bio na vra ti ma, okle vao je je dan tre nu tak, kao da

ima još ne što da ka že. On da uz dah nu i ode.

GLA VA XX

Bi la je div na noć i ta ko to pla, da je pre ba cio gor nji ka put pre ko ru ke, a svi le ni ru bac ni je ni oba vio oko vra ta. Dok je, pu še ći svo ju ci ga re tu, la ga no išao ku ći, pro đo še po red nje ga dva mla di ća u sve ča nom ode lu. On ču ka ko je dan do šap nu dru go me: “Ovo je Do ri jan Grej”. I se ti se ka ko mu se uvek do-pa da lo, ka da su na nje ga uka zi va li ru kom ili ga po sma tra li i o nje mu go vo ri li. Sa da mu je bi lo do sad no da ču je svo je ime. Po lo vi na dra ži ma le no ga se la, gde se u po sled nje vre me če sto za dr ža vao, bi la je u to me, što ga ni ko ni je po zna vao. On je de-voj ci, ko ju je na ma mio na lju bav, če sto go vo rio da je si ro mah, i ona mu je to ve ro va la. Jed nom joj je re kao da je zao, a ona mu se sme ja la i od go vo ri la mu da su rđa vi lju di uvek ve o ma sta ri i ve o ma ru žni. Ka kav je sa mo bio njen smeh. Upra vo kao pe va-nje dro zdo vo! Pa ka ko je bi la ljup ka u svo joj pa muč noj ode ći i sa ve li kim še ši rom! Ni je ni šta zna la; ali, ima la je sve što je on bio iz gu bio.

Ka da se vra tio ku ći, za te kao je slu gu gde če ka na nje ga. On ga po sla da leg ne, a sam se ba ci na di van i sta de da raz mi šlja o ne če mu što mu je lord Hen ri re kao.

Je li za i sta bi lo isti na da se čo vek ni ka da ne mo že pro me ni-ti? I on ose ti div nu če žnju za ne po roč nom či sto tom svo ga de-ča štva, de ča štva be log kao ru ža, ka ko jed nom re če lord Hen ri. On je znao da je oskr na vio se be, da je duh svoj is pu nio po kva-re no šću, a ma štu svo jom gro zom; da je na dru ge zlo uti cao i da mu je to stva ra lo stra šno uži va nje da je on ži vo te ko ji su ukr šta li nje gov sop stve ni, baš one naj či sti je i ko ji su naj vi še obe ća va li − gur nuo u sra mo tu. Ali, zar to vi še ni je mo glo da se po pra vi? Zar ni je bi lo vi še na de za nje ga?


Ah! U ka kvom je stra šnom ča su oho lo sti i stra sti iz go vo rio mo li tvu, da sli ka po ne se te ret nje go vih da na, a on da sa ču va čist sjaj ve či te mla do sti! Otu da sav nje gov pro ma še ni ži vot. Za nje ga bi bo lje bi lo, da je sva kom gre hu nje go vom od mah sle-do va la i si gur na, br za ka zna. U ka zni je bi lo ne če ga što či sti. I ljud ska mo li tva naj pra ved ni jem Bo gu ne bi tre ba lo da gla si: “Opro sti nam gre ho ve na še”, već “Ka zni nas za ne de la na ša”.

Neo bič no iz re za no ogle da lo, što mu ga je lord Hen ri bio po klo nio pre mno go go di na, sta ja lo je na sto lu, i amo ri be lih udo va sme ja li su se u kru gu kao u sta ro do ba. On ga uze u ru ku, kao one gro zne no ći, ka da je pr vi put opa zio pro me nu na kob noj sli ci, i sa oča ja njem u su znim oči ma po gle da u nje-go vu glat ku po vr ši nu. Jed nom mu je ne ko, ko ji ga je stra šno vo leo, na pi sao jed no lu do pi smo, ko je se za vr ša va lo ovim re či-ma obo ža va nja: “Svet se pro me nio, jer si ti sa zdan od fil di ša i zla ta. Cr te tvo jih usa na opi su ju no vu po ve sni cu sve ta”. Po no-vo mu do đo še na um ove re či, i on ih po na vlja še ne pre sta no. On da omr znu le po tu svo ju, ba ci ogle da lo na pod i smr vi ga no ga ma u sre br ni prah. Sop stve na le po ta ga je upro pa sti la, sop stve na le po ta i mla dost, za ko ju je mo lio. Da njih ni je bi lo, mo žda bi ži vot nje gov ostao bez lja ge. Le po ta mu je bi la sa mo ma ska, mla dost sa mo op se na. Šta je bi la mla dost u naj bo ljem slu ča ju? Ze le no, ne zre lo do ba, do ba plit kih ras po lo že nja i bo-le šlji vih mi sli. Za što je no sio nje nu ha lji nu? Sa mo ga je mla-dost upro pa sti la.

Bo lje je bi lo ne mi sli ti na pro šlost. Ni šta je ni je mo glo iz-me ni ti. On je imao da mi sli na se be i na svo ju bu duć nost. Džems Vejn je le žao skri ven u bez i me nom gro bu u Sel bi ju. Alan Kem bel se ubio jed ne no ći u svo joj la bo ra to ri ji; ali, ni je odao taj nu, ko ju je si lom do znao. Uz bu đe nje, zbog ne stan ka Ba zi la Hol var da, ubr zo će pre sta ti. Ono je već osla bi lo. Bio je sa svim si gu ran. U stva ri i ni je smrt Ba zi la Hol var da naj vi še mu či la nje gov duh. Nje ga je mu či la ži va smrt vla sti te du še.

Ba zil je na sli kao sli ku, ko ja mu je ra zo ri la ži vot. To ni je mo-gao da mu opro sti. Sli ka je bi la sve mu kri va. Ba zil mu je re kao stva ri ko je se ni su mo gle pod ne ti, a ko je je on ipak stra šno pod neo. Ubi stvo je bi lo sa mo lu di lo jed no ga tre nut ka. A što se ti če Ala na Kem be la, sa mo u bi stvo nje go vo bi lo je nje go vo de lo. On ga je sam iza brao. Nje ga se to ni je ni šta ti ca lo.

Nov ži vot! To je nje mu tre ba lo. Na to je če kao. Za ce lo da je već i ot po čeo. Na sva ki na čin, jed no ne vi no stvo re nje je po-šte deo. Ni ka da vi še ne će ne vi nost do vo di ti u is ku še nje. Hteo je − da bu de do bar.

Dok je mi slio o He ti Mer to no voj, po čeo je da bi va lju bo-pi tljiv, da li se sli ka u za tvo re noj so bi ni je iz me ni la. Za ce lo da ona vi še ni je ta ko gro zna kao što je bi la? Ako bi mu sa da ži vot po stao čist, mo žda bi mu us pe lo da sa nje zbri še sva ki trag zle stra sti. Mo žda su tra go vi zla već iš če zli. Hteo je da ide, da vi-di.

Uze lam pu sa sto la i po đe go re... Ka da je ot klju čao vra ta, ve se li osme jak pre le te mu pre ko čud no va to mla dog li ca i za dr-ža mu se za tre nu tak na usna ma. Da, hteo je da bu de do bar; a od vrat ni pred met, ko ji je on dr žao skri ven, ne će vi še bi ti stra-ši lo za nje ga. Bi lo mu je kao da mu je već spao te ret sa du še.

Uđe mir no unu tra i za klju ča vra ta za so bom, kao što je bio na vi kao, i ot klo ni pur pur nu za ve su sa sli ke. Krik pat nje i gne-va ote mu se iz gru di. Ni je mo gao da vi di ni ka kvu pro me nu, osim iz ra za lu kav stva u oči ma i oko usta po vi je nu bo ru li ce-mer ni ka. Sli ka je bi la od vrat na, mno go od vrat ni ja, ako je mo-gu će, ne go ra ni je − i sker let na mr lja na ru ci kao da je sja ji la još vi še i li či la na sko ro pro li ve nu krv. On uz drh ta. Je li to bi la sa mo su je ta, ko ja ga je na ve la da jed nom uči ni ne što do bro? Ili že lja za no vim ose ća njem, ka ko je to pri me tio lord Hen ri, osmeh nuv ši se po dru glji vo. Ili strast da igra ne ku ulo gu, strast ko ja nas kad što na vo di da uči ni mo ne što što je ple me ni ti je i od nas sa mih? Ili mo žda sve to sku pa? I za što je cr ve na mr lja


bi la ve ća ne go ika da pre? Kao da je ne ka stra šna bo lest na gri-za la sve do sme žu ra nih pr sti ju. Na na sli ka nim no ga ma vi de la se krv, kao da je na njih sa ru ku na ka pa la, krv i na sa moj ru ci, ko ja ni je dr ža la nož. Pri zna ti? Je li to zna či lo da tre ba da pri-zna? Da se pre da, pa da bu de osu đen na smrt? On se na sme ja. Ose ćao je da je mi sao bi la stra šna. Uosta lom, i da pri zna, ko bi mu ve ro vao? Nig de ni je bi lo tra ga od ubi je no ga. Sve što je nje mu pri pa da lo − uni šte no je. Sam je spa lio ono što je pre o-sta lo. Svet bi sa mo re kao da je po lu deo. Str pa li bi ga u lud ni cu, ka da bi tvr dio da je isti na... Ali, du žnost mu je bi la da pri zna, da tr pi jav no sra mo tu i da se jav no po ka je. Ima Bo ga, ko ji po-zi va lju de da is po ve de svo je gre ho ve na ze mlji i ne bu. Ni šta što bi mo gao uči ni ti ne bi ga oči sti lo, dok sam ne bi pri znao svoj greh. Svoj greh? On sle že ra me ni ma. Smrt Ba zi la Hol var da iz gle da la mu je bez zna ča ja. On je mi slio na He ti Mer ton. Jer je bi lo ne pra ved no ogle da lo, ogle da lo nje go ve du še, u ko je je gle dao. Su je ta? Ra do zna lost? Li ce mer stvo? Zar u nje go vom od ri ca nju ni je bi lo ni če ga dru gog? Bi lo je još ne če ga. Bar on je ta ko mi slio. Ali, ko bi to mo gao da ka že?... Ne! Vi še ni če ga ni je bi lo. Iz su je te je nju po šte deo. U li ce mer stvu je no sio ma sku do bro te. Iz ra do zna lo sti ju je ku šao sa mo o dri ca njem. To mu je sa da bi lo ja sno.

Ali, ovo ubi stvo − zar da ga ono pra ti u sto pu ce lo ga ži vo ta? Zar uvek da no si bre me svo je pro šlo sti? Tre ba li odi sta da pri-zna? Ni ka da. Po sto jao je sa mo je dan do kaz pro tiv nje ga. Taj do kaz be še sli ka. Nju mo ra da uni šti. Sto ju je ta ko du go za dr-žao? Ne kad mu je pri či nja va lo uži va nje da vi di ka ko se me nja i sta ri. U po sled nje vre me ni je vi še ose tio ta kvo uži va nje. No ću ga ona ni je osta vlja la da spa va. Ka da bi ne kud iz i šao, stre peo je da je ne vi de tu đe oči. Ona je tu gom is pu ni la nje go ve stra sti. Već sa ma uspo me na na nju ra zo ri la mu je mno ge ča so ve ra-do sti. Ona mu je bi la kao ne ka sa vest. Da, ona je bi la nje go va sa vest. On mo ra da je uni šti.

Osvr nu se oko se be i po gle da nož, ko jim je uda rio Ba zi la Hol var da. Če sto ga je či stio dok ni je osta lo ni mr lje na nje mu. Sjao se i bli stao. Kao što je ubio sli ka ra, tre ba sa da da ubi je i sli ka re vo de lo i sve što ono zna či. Tre ba da ubi je pro šlost, i ka da ona bu de bi la mr tva − bi će slo bo dan. Tre ba da ubi je ovaj pa kle ni ži vot du še, pa ka da ne sta ne tih gro znih zna ko va opo-me na, bi će spo ko jan. On do ko pa nož i za ri ga u sli ku...

Ču se krik i pad...Krik rop ca be še ta ko stra šan, da su se slu ge pre stra vlje ne

pro bu di le i jur nu le iz svo jih so ba. Dva go spo di na, ko ja su pro-la zi la tr gom, za sta do še i po gle da še go re u ve li ku ku ću. Odo še da lje, dok ne sre to še po li caj ca, pa se vra ti še sa njim. Po li ca jac za zvo ni vi še pu ta; ali, ni ko se ne oda zva. Mrak je bio u ce loj ku ći, sa mo je sve tleo je dan pro zor pod kro vom. Po sle ne kog vre me na, po li ca jac se uda lji, sta de pod je dan su se dan svod i po sma tra še.

− Ču va ru, či ja je ovo ku ća? − upi ta sta ri ji go spo din.− Go spo di na Do ri ja na Gre ja − od go vo ri po li ca jac.Ka da su po šli da lje, po gle da še se i osmeh nu še se. Je dan od

njih bio je ujak ser Hen ri ja Ešto na...Unu tra, u slu ži telj skoj so bi, raz go va ra le su po lu o bu če ne

slu ge ti him ša pa tom iz me đu se be. Sta ra go spo đa Lif na ri ca la je i kr ši la ru ke. Fran sis je bio bled kao smrt.

Ot pri li ke po sle če tvrt sa ta uze sa so bom ko či ja ša i jed nog la ke ja i uspe se ne čuj no go re. Za ku ca še, ali ne do bi še od go vo-ra. Po vi ka še. Sve je bi lo mir no. Naj zad, po što su uza lud po ku-ša va li da obi ju vra ta, is pe še se na krov i spu sti še se na bal kon. Bal kon ska vra ta od mah po pu sti še: re ze su bi le sta re.

Ka da su ušli, na šli su na zi du div nu sli ku svo ga go spo da ra, kao što su ga po sled nji put vi de li, u svoj di vo ti nje go ve sjaj ne mla do sti i le po te. Na po du je le žao mr tav čo vek u sve ča nom ode lu, sa no žem u sr cu. Li ce mu je bi lo uve lo, sme žu ra no i od-vrat no. Tek po što su po gle da li pr ste nje, po zna li su ko je.

BI O GRAF SKI PO DA CI

VAJLD, OSKAR FIN GAL O’FLA ER TI VILS (OSCAR FIN-GAL O’FLA HER TIE WILLS WIL DE, 1854 − 1900). Dram ski pi sac, pi sac ro ma na, pri po ve da ka za de cu i ese ja. Ro đen je u Da bli nu. Otac mu je bio le kar. Ško lo vao se u Da bli nu i u Oks-for du. Pr vu zbir ku pe sa ma ob ja vio je 1881. go di ne. Go di ne 1859. osu đen je na dve go di ne ro bi je zbog ho mo-sek su a li zma. Po sle iz la ska sa ro bi je na sta nio se u Pa ri zu, gde je i umro.

Sa bra na de la su Com ple te Works of Oscar Wil de, ed. P. Dra ke, Lon don, 1966.

Za pa že ne bi o gra fi je su H. Pe ar son, The Li fe of Wil de, Lon-don, 1946; G. Wo od cock, The Pa ra dox of Wil de, Lon don, 1950. Obe knji ge sa dr že i kri tič ki pri kaz stva ra la štva.

1888. go di ne, iz da je Zbir ku baj ki pod na slo vom Sreć ni princ i dru ge pri če (The Happy Prin ce and Ot her Ta les), i esej Čo ve ko va du ša u so ci ja li zmu (The Soul of Man Un der So ci a lism).

1891. go di ne, ob ja vio je če ti ri knji ge raz li či tog ka rak te ra: dve zbir ke pri po ve da ka − Ku ća na ro va (A Ho u se of Po me gra na-tes) i Zlo čin lor da Ar tu ra Sa vi la (Lord Art hur’s Sa vi le’s Cri me), − zbir ku ese ja, Na me re (In ten ti ons), i ro man Sli ka Do ri ja na Gre ja (The Pic tu re of Do rian Gray).

Oskar Vajld | SLIKA DORIJANA GREJA • Izdavač: FENIKS LIBRIS, Gajeva

14, Zemun • Za izdavača: Verica Jeremijević • Tel/fax: + 381 11 307 68 28,

mob: +381 63 241 216; +381 65 241 21 60 • www.feniks-libris.com • e-mail:

[email protected] • Tiraž: 500 • Štampa: „Neven“, Beograd

Documents

VAJLD - Slika Dorijana Greja