Oskar Vajld - Zlocin Lorda Artura Sevila

7/30/2019 Oskar Vajld - Zlocin Lorda Artura Sevila

1/56

Oskar Vajld - ZLOIN LORDA ARTURA SEVILAStudija o dunostiBilo je poslednje primanje kod ledi Vindermr pre Uskrsa i u Bentik Hausu bila

je vea guva nego obino. Doio je est ministara sa zvezdama i lentama, sajutarnjeg prijema kod predsednika Donjeg doma, sve lepe ene bile su unajelegantnijim haljinama, a u dnu galerije slika stajala je princeza Sofija odKarlsrue, krupna ena tatarskog izgleda, crnih sitnih oiju, sa divnimsmaragdima, govorei loim francuskim jezikom vrlo glasno i smejui senapadno svemu to bi joj rekli. Bio je to zaista izvanredno arolik skup.Velelepne ene perova Ijubazno su askale sa vatrenim radikalima, krajevifrakova narodnih propovednika eali su se o frakove poznatih skeptika, itavagomila bisbupa pratila je neku temeljnu primadonu iz sobe u sobu, nastepenitu je stajailo nekoliko lanova Kraljevsike akaamiije koji su se izdavali

za umetnike, a kau da je u jedan mah trpezarija bila prepuna genija. Bila je tozaista jedna od najuspelijih veeri ledi Vindermir, i princeza je ostala skoro dopola dvanaest.im je ona otila, ledi Vindermir se vrati u galeriju slika, gde je neki slavnipolitiki ekonomist dostojansitveno otojanjavao naunu teoriju muzike nekomozlojeenom virtuozu iz MaSarske, i poe da razgovara sa vojvotkinjom odPeislija. Ledi je izgledala udesno lepa sa svojim prekrasnira vratom bojeslonovae, krupnim plavim oima boje nezaboravka i tekom punomzlatine fcose. Ta kosa je bila or pur1 a ne ona bleda boja slame koja danasbespravno prisvaja Ijupko ime zlata, ve onog zlata to je utkano u suneve

zrake ili skriveno u retlkom ilibaru davala je mjenam liou neito kao izgledsvetice i ne raalo drai grenice. Predstavljala je zanimIjivu psiholoku studiju.Raruo je otkrila znaajnu istinu da ndta toliko ne lii na ednost kaonepromiljenost, pa je nizom lakomislenih. ludorija, od ikojih je polovina bilasasvim bezazlena, stekla sva preimustva jedne linosti. Monjala je mua vdeputa Debret joj je zaista pripisavao tri braka. Ali poto nikad nije menjalaljubavnika, svet je odavno prestao da je ogovara. Bilo joj je sad etrdesetgodina, nije imala dece i posedovala je neumornu strast za uivanjem koja jetajna ouvanja mladosti.Najednom ona otro pree pogledom po sobi i zapita jasnirn kontraailtomGde je mioj hiromant?Va ta, Gledis? uzviknu vojvotkinja trgnuvi se nehotice.Moj hiromant, vojvotkinjo, Ne rnogu sad bez njega da ivim.Draga Gledis, vii ste uvek tako originalni promrmlja vojvotkinja pofcuavajuida se seti ta je u Stvari hiromant, madajui se da to nije isto to ihiroipodist.2On redovno dolazi dvaput nedeljno da mi gleda u dlan pirodui ledi Vindermir ineobino je zanimljiv.Blagi boe ree u sebi vojvotkinja, ipak je on neka vrsta hiropodiste. Kakavuas! Nadam se da je bar Stranac. Onda to ne bi bilo tako loe.Moram vam ga svakako prediStaviti.Da mi ga predstavite! uzviknu vojvotkinja. Neete valjda da kaete da je onovde? i poe da trai svoju malu lepezu od kornjaCisto zlato.


2/56

Operator uljeva, specijallsta za bolesti ruku i nogu.evine i veoma dotrajao al od ipke, kako bi bila spremna da se u trenutkuizgubi.Razurae se da je ovde. Ni u snu mi ne bi pailo na pamet da prirediim prijembez njega. On kae da moja ruka izrazito pokazuje moju duu, i kad bl mojpadac bio samo raalics krai, ja bih foila neizleivi pesimist i otila bih u

manastir.Ah, tako! ree vojvotkinja osetivi veliko olakanje. On, znaoi, predskazujesreu?I nesreu odgovori ledi Vindermir koliko ih god hoete. Dogodiine e mi, naprimer, pretiti velika opasnost, kako sa kopna tako i sa mora, pa sam odluilada ivim u balonu i da se svako vee snabdevam hranom pomou kotarice kojubih sputala na zemlju. Sve ja to napisano na mome miallom prstu ili na dlanu,ne znam ba tano gde.Ali, Gledis, to je svakako izazivanje Provienja.Draga vojvotkirujio, Proviienje rnoe bez suminje odoleti is!kuenju ovog

puta. Mislira da bi trebalo da svako da da mu se gleda u dlan jednorn mesenokalko bi znao ta ne treba da itni. Razume se, ovek to ipak ini, ali je takoprijatno biti opomenut. A sad, ako neko ne ode i odmah dovede gospodinaPodersa, uiniu to sama.Dopustite a odetm ja, ledi Vindermir ree jedan visoki, lepi mladi koji je tustajao sluajui razgovor s lakim osmehom.Najlepe vam zahvaljujem, lorde Arture, ali se bojim da ga neete prepoznati.Ako je tako izvanradan kao to vi kaete, ledi Vindermir, moram ga prepoznati.Recite mi kako izgdeda i ja u vam ga odmah dovesti.Pa, on uoipte ne lii na hiromanta. Hou da kaem da nije tajanstven, ni

ezoterian, niti izgleda romantino. On je mali, punaak, sa smenom eliom ivelilktim, zlatom luokvireralknnaoarima. Neto izmeu porodinog Jekara i seoskog advokata. Zaista mi jeveoma ao, ali nisam ja za to kriva. Svet je tako nezgodan. Svi moji pijanistiizgledaju sasvim kao peisniioi, a svi moji pesnici izgledaju ba kao da supijanisti. Seam se kako sam prole sezone pozvala na veeru nekog veomastranog zaverendka, oveka koji je bacio u vazduh toliko svetai uvek nosiopancir koulju i boe u rukavu od koulje, a kad je doao, znate 11 da jeizgledao ba kao neki dobri stari popa koji je zbijao ale eslo vee. O, da, bio

je veoma zabavan i tome slino, ali ja sam bila strano razoarana a kad sam

ga zapitala za pancir koulju, samo se nasmejao i rekao da je isuvie hladna dabi se niosila u Engleskoj. A, evo gospodina Podersa! Gospodine Poderse,elim da gledate u dlan vojvotkinji od Peislija. Vojvotkinjo, morate skinutirukavicu. Ne, ne levu ruku, desnu.Draga Gledis, zaista ne znam da li je to na svome mestu ree vojvotkinjaotkopavajui polako prilino prljavu rukavicu od! jaree koe.To se moe rei za sve to je zanimljivo ree ledi Vindermir. On a jait le mondeainsi.1 Ali vas moram piredstaviti. Vojvotkinjo, ovo je gospodin Poders, mojomiljeni hiromant. Gospodine Poderse, ovo je vojvotkinja od Peislija, i ako jojkaete da ima vei meseev breg no ja, nikad vam vie neu verovati.Uverenia sam, Gledis, da tako neto ne postaji na mome dlanu reevajvotkinja ozbiljno.


3/56

Vaa milost je sasvim u pravu ree gospodin Poders gledajui u malu ruku sakratkim etvrtastim prstima. Meseev breg nije razvijen. Meutim linija ivota

je izvrsna. Budite ljubazni pa savijte zglavak. Hvala. Tri jasne linije narascette2! Doiveete duboku starost, vojvotkdnjO, i biete veoma sreni.AmbicijaTakav je svet.

Deo dlana gde se seku tri linije.sasvim umerena, linija intelekta nije preuveLiana, linija srca...Molim vas, gospodine Poderse, budite sad indiskretni! uzviknu ledi Vindermir.Nita mi ne bi priinilo vee zadovoljstvoree gospoidin Poders poklonivi se da je vojvotkinja ikad takva bila, ali mi jeao to moram rei da vidim veliku stalnost u Ijubavi udruenu sa jakimoseanjem duoiosti.Gospodine Poderse, molim vas nastaviteree vojvotkinja sasvim zadovoljna.Stedljivost nije najmanja vrlina vae milosti nastavi gospodin Poders, a ledi

Vindermir dobi napad smeha.tedljivost je vrlo dobra stvar primeti vojvotkinja samozadoTOljno. Kad sam seuidala za Peislija, imao je jedanaest zamkova i ni jednu jedinu kuu pogodnuza stanovanje.A sad on ima dvanaest kua i ni jedan zsamak! uzviknu ledi Vindermir.Pa, draga moja volim...ree vojvotkinja jaUdobnost rece gospodin Poders i moderina dostignua, i toplu vodu u svakojspavaoj sobi. Vaa milost je potpuno u pravu. Udobnost jie jeino to namnaa civiilizaoija moe da prui.

Gospodine Poderse, odlino ste proitald vojvotkinjin karakter, a sad tomorate uiniti i sa ledi Florom. I kao odgovor na domaiin osmeh znakglavom, visoka devojka crvene kotske kose i malo pogurenih plea izienespretno iza sofe i prui dugu, kooatu aku iji su prsti bili kao lopatice.Ah, pijanisitkinija! Vidiim ree gospodin Poders izvrsna pijanistkinja ali moda

jedva muzikalna. Veoma uzdrljiva, veoma potena i mnogo voli ivotiruje.Sasvim tano!uzvikntu vojvotkinja okreui se ledi Vindermir potpuno tano!Floradri dva tuceta ovarskih pasa u Makloskiju, a nau kuu u gradu pretvorila biu menaeriju kad bi joj otac fo dopustio.

Pa, ba! to ja inim. sa svojom kuom svakog etvrtka uvee uzviknu lediVindermir smejui se samo to ja vie volim lavove no ovarske pse.Tu greite, ledi Vindermir ree gospodin Poders i pompezno se pokloni.Ako jedna ena ne ume svoje pogreke da uini draesnim, ona je samo ertkabio je odgovor. Ali morate jo nekome pogledati u dlan. Hajde, ser Tomase,pokaite svoj dlan gospodimi Podersu. I neki stari gospodin dobroudnaizgleda, u belom prsluku, pmie ds prui zdepatu rapavu afeiKsa vrliougdim srednjim. prstom.Avanturistika priroda etird duga putovanja u prolosti a jedno tek predstoji.Doiveo tri ibrodoloma. Ne, samo dva, ali na sledeem putovanju pretiopasnost od ibrodoloma. ITbeeni konzervativac, veoma taan i posedujestnast za sfcupljainje retkosti. Preboleo teku ibolest izmeu esnaeste ioeamnaeste godiine. Oko tridesete nasledio dmanje. Mrzi make i radikale.


4/56

Izvanredno! uzviknu ser Tomas. Morate svakako pogledati u dlan i mojoj eni.Vaoj drugoj eni cree gospodin Poders mirnio, drei jo uvek ser Tomaeovuaku. Vaoj drugoj eni. Biu oaran. Ali ledi Marvel, melanholina ena mrkekose i sentimentallnih itrepavica, odluno je odbila da se iznose njena prolostild budunost a nita to je bilo U inoi ledi Vindermir nije moglo da navedegospodina Kolova, ruskog ambasadora, ak ni rukavicu da skine. U stvari,

izgledalo je da se mnogi piae da se suoe sa udnim oveuljkom stereotipnaosmeha, zlatnim naoarima i svetlim, sitniim, roalo izbuljenim oima. A kad jesirotoj ledi Fermor otvoreno pred svima rekao da nimalo ne mari zia muziku ada neobino voli inuzioare, svi su osetidi da je hiromanitija veoma opasna nauka i da je ne trebapodsticati izuzev tete tete.Meutim, lord Artur Sevil koji nije nita znao o nesrenoj agodi ledi Fermor, akoji je posmatrao gospodima Podersa sa velikim interesovanjem, bio jebeskrajno radoznao da i njemu poigleda u dlan, ali poto se nekako stideo dase istie, preao je u sabu i priao ledd Vindermir pocrvenevi armantno,

zapitao je da li ona misli da 6e gospodin Poders imati neto protiv.Razume se da nee ree ledi Vindermir zabo je iovde. Svi moji lavovi, lordeArture, dresirani su i skau kroz obrue kad god zatraim. Ali vas moramunapred opomenuti da u sve rei Sibili. Ona e doi sutra kod mene na ruakda razgovaramo o eirima, pa ako gasipodin Poders otkrije da imate ravunarav, ili da ste skloni kostobolji, ild da imate enu koja dvi u Bejsvoteru, bezsumnje 6u joj sve to nei.Iiord Artur se nasmei i odmahnu gilavomNe bojim se. Sibila me poznaje isto tako dobro kao i ja nju.Ah! pomialio md je ao to to ujem. Prava osnova za brak je uzajamno

nerazumevanje. Ne, nisam uopte oinina, samo imiam iskustva, to je,meutim, skoro ista stvar. Gospoddne Poderse, lord Artur umire od elje damu gledate u dlan. Nemojte mu rei da je veren sa jednom od najlepihdevojaka u Londonu, jer to je bilo objavljeno pre mesec dana u Morning Postu.Draga ledi Vindermir uzviknu markiza od Dedberga molim vas neka gospodinPoders ostane ovde jo malo. Ba mi je sad rekao da u otii u glumice, a tome veoma zanima.Ledi Dedberg, ako vam je to rekao, onda u ga svakako dovesti. Hoditeodmah ovamo, gospodine Poiderse, da pogfledate u dlan lordu Arturu.Dobro rde ledii Dedberg napuivi se malo i ustade sa sofe kad mi ne

dozvoljavate da odem u glumiice, morate mi svakaJko dozvoliti da budem u publici.Svi emo biti publika ree ledi Vindermir. A sad, gospodine Poderse, svakakonam recite nelto lepo. Lord Artur je jedan od mojih naroSitih ljubimaca.Ali kad gospoin Poders pogleda u dlanlorda Artura, udno preblede i ne ree nita. Kaoda se strese, a njegove velike guste obrve grevito su se trzale na neki udan, razdraujuinain, kao kad je zbunjen. A onda mu po utomelu izbie krupne grake znoja, kao otrovnarosa, a debeli prsti mu e ohladie i ovlaie.Lordu Artupu nisu promakli ovi uni znaci uzbuenja, i prvi put u svom ivotu i sam


5/56

oseti strah. Neto ga je gonilo da pobegne alise uzdra. Bolje je da dozna najgore, ma tato bilo, nego da ostane u groznoj neizvesnosti.Ja ekam, gospodine Poderse ree on.Svi ekamo viknu ledi Vindermir na svioj brz i nestrpljiv nain, ali hiromantnita ne

odgovori.Uverena sam da e i Artur u glumce ree ledi Dedberg pa se posle vaegrdnje gospodin Poders boji da mu to kae.Iznenada gospodin Poders ispusti desnu aku lorda Artura i uze mu levu, pase sae tako nisko da je ispita da su mu zlatni okviri naoara skoro dodirivalidlan. Za trenutak m,u lice postade bela maska uasa, aili on birzo povratihladnokrvnost i pogledavi u ledi Vindermir, ree sa usiljenim osmehomTo je ruka jednog armantnoig mladia.Razume se da jeste! odgovori ledi Vindermir. Ali da li e on biti i armantanmu? To bi htela da znam.

Svi armantni ljudi to jesoi ree gospodin Poders.Ne mislim da mu treba da bude isuvie zanosan proaputa ledi Dedbergzamiljeno. To je veoma opasno.Drago moje dete, oni nisu nikad suvie zanosni uzviknu ledi Vindermir. Ali jahou da ujem pojedinosti. Jedino su one zanimljive. ta e se dogoditi lorduArturu?Pa, u toiku sledeih nekoliko meseci lord Artur e ii na put...Oh, da, na svadbeni put, svakako!I izgubie jednog roaka.

Ne svoju sestru, nadam se? ree ledi Dedberg alosnim glasom.Nikako svoju sestru odgovori gospodin Poders odmahnuvi rukom. Samonekog dalekog roaka.Pa, ja sam strano razoarania ree ledi Vindermir. Neu sutra imatd ba nitada ispriam ledi Sibili. Danas niko ne mari za daleke roake. Izili su iz modepre mnogo godina. Ipak pratpostavljam da bi dobro bilo da ima crne svile priruci. Uvek dobro doe za crkvu. A sad hajdemo da veeramiO. Sdgurno su svepojeli, ali moda emo nai tople supe. Fransoa je nekada spravljao izvrsnusupu, ali sada je toliko uzbuen zbog politike da nisam nikad sasvim sigurna unjega. Zaita bih elela da general Bulane bude miran. Vojvotkinjo, svakako

ste umorni.Ni najmanje, draga Gledis odgovori vojvotkinja gegajui spe prema vratima.Odlino sam se zabavljala, a hiropodist, hou da kaem biromant, veoma jezanlmljiv. Floro, gde bi mogla biti moja lepeza od kornjaevine? Oh, veliko vamhvala, ser Tomase. Floro, a moj ipkani al? I vrlo stvorenje najzad uspe dasie niz stepenice a da ne ispusti svoju boicu sa mirisoin vie od dva puta.Za sve to vreme lord Artur Sevil stajao je poired kamina sa istdm oseaniemstraha, sa istim munim oseanjem predstojeeg zla. Tuno se nasmeio nasvoju sestru kad je prominula pored njega drei pod ruku lorda Plajmdejla,ljupka u ruiastom brokatu i biserima, a jedva je uo ledi Vindermir kad ga jepozvala da poe za njom.Mislio je na Sibilu Merton, i pomisao da bi ihneto moglo razdvojiti, irautbila mu je oi suzama.


6/56

Gledajui ga, ovek bi rekao da je Nemezidaukrala Paladinititi pokaziala mu Gorgonmuglavu. Izgledao je kao skamenjen a setoo lice mu je bilo kao od mermera. On

je iveo finim i rasfconkn ivotom bogatog mladia visokog roda, izvrsnimivotom bez niskih briga, u divnoj deakoj bezlbrinosti. A sad je prvi putpostao svestan strane tajanstvenosti Sudbine, uasnog zna enja Kobi. Kako

sve to izgleda ludo i udovino! Da li je na njegovoj ruci napisana, slovima kojaon ne zna ali koja neko drugi moe da proita, neka strana tajna greha, nekikrvavi znak zloina? Zar ne postojd izlaz? Zar smo samo ahovske figure bojepokree neviljiva sila, posue koje grnar oblikuje po svojoj udi, za ast ilisram? Razum mu se bunio protiv toga a ipak je oseao da neka nesrea lebdinad njim i da je iznenada pozvan da nosi nepodnoljiv teret. Glumci su sreni.Oni mogu da bAraju da li ee se pojaviti u tragediji ili komediji, da li e patiti ilise veseliti, smejati se ili suze prolivati. Ali u ivotu je drukije. Veinamukaraca i ena su primorani da igraju uloge za koje nemaju talenta. NaiGildesterni igraju Hamleta, a nai Hamleti moraju da zbijaju ale kao princ Hal.

Svet je pozornica, ali su uloge ravo podedjene.Iznenada gospodin Poders ue u sobu. Tre se kad ugleda lorda Artura, anjegovo grubo, debelo lice dobi neku zelenoutu boju. Pogledi im se susretoe iza iremitak nastade tiina.Vojvotkinja je zaboravila ovde rukavicu, lorde Arture, pa me je zamolila da joj

je donesem progovori najzad gospodin Poders. Ah, eno je na sofi. Laku no.Gospodine Podersa, zabtevam da mi otvoreno odgovorite na pitanje koje uvam postaviti.Drugi put, lorde Arture, vojvotkinja je nespokojna. Na alost, moram da idem.Neete otii. Vojvotkinji se ne uri.

Lorde Arture, dame ne treba ostavljati da ekaju ree gospodin Podersosmehnuvi se slaibo. Lepi pol je aklon nestrpljenju.Lepo izvajane usne lorda Artura iskrivie se u ljutitom preziru. U torn trenutkumu je sirota vojvotkinja izgledala sasvim beznaajna. On prie gospodinuPodersu i isprui ruku.Recite mi ta ste ove videli ree. Recite istinu. Moram je znati. Ja nisam dete.Gospodin Poders zatrepta iza zlatom uokvirenih naoara i premesti se s nogena nogu dok su mu se prsti nervozno igrali upadljivim lancem depnog sata.Lorde Arture, ta vas nagoni da mislite da sam na vaem dlanu video vie noto sam vam rekao?

Znam da jeste i zahtevam da mi kaete ta je to. Platiu vam. Dau vam ekna sto funti.Zelene oi blesnue za trenutak pa se opet uigasiie.Gineja? ree najzad gospodin Poders tiho.Svakako. Sutra u vam poslati ek. Koji je va klub?Ne pripadam nijediiiom Mubu. To jest bar za sad. Moja adresa je... ali dozvoliteda vam dam svoju posetnicu. I gospodin Poders izvadi iz depa na prslukuposetniou sa zlatnim okvkom i prui je lordu Arturu uz dubok poklon. Na njoj

je pisalo Gospodin Septimus Poders, pirofesionalni hinomant, ulica Vest Mun1.030.Primam od deset do etiri proaputa gospoidin Podens mehaniki. Porodicamadajem popust.Brzo! uzviknu lord Artur veoma bled i isprui ruku.


7/56

Gospodin Poers se obazre nervozno i navue teke zastore na wata.Lorde Arture, bolje je da sednete jer e to potrajati.Pourite, gospodine ponovi lord Artur i ljutito lupi nogom o uglaani pod.Gospodin Poders se nasmei, izvue iz depa malo uveliavajue staklo ipaljivo ga obrisa maramioom.Spreman sam ree.

Deset minuta kasnije, lica pobelelog od uasa, oiju podivljalih od bola, nevidei i ne ujui nita, izleteo je lord Artur iz kue ledi Vindermir, krei sebiput kroz gomdlu lakeja u krznenim kaputima, koji su stajali pred kuom podvelikim tremom od prugastog platna. No je bila hladna i gasne svetiljke okotrga treperile su i mirkale na otrom vetru. Ali njegove ruike su bile vrele odgroznice a elo gorelo kao vatra. Iao je i iao skoro kao da je pdjan. Jedanpolicajac ga radoznalo zagieda, a neki prosjak koji se izvukao ispod nekogsvoda da trai milostinju, preplai se kad ugleda nesreu veu od svoje.Jednom zastade pod svetiljkom i pogleda u ruke. Uini mu se da ve vidikrvavu mrlju i slab uzvik mu se ote sa uzdrhtalih usana.

Ubistvo! to je hiromant video. Ubistvo! inilo mu se da i sama no to zna i damu usamiljeni vetar zavija to na uvo. Mrani uglovi ulica bili su ispunjaniuibistvom. Ono mu se kezilo sa krovova kua.Najpre stie do parka ija mrana uma kao da ga opini. Nasloni se umornona ogradu rashlaujui elo o vlano gvoe i oslukujui treptavu tiinudrvea. Ubistvo! Ubistvo! ponavljao je kao da e mu to ublaiti stravu te rei.Stresao se na zvuk svog roenog glasa, pa ipak se skoro nadao da a ga Ehouti i probuditi zaspali grad. Oseao je ludu elju da zaustavi ma kogprolaznika i da mu se poveri.A onda proe kroz Oksfordsku ulicu u male sramne uliice. Dve ene nafrakana

lioa podsmevala su mu se dok je prolazio. Iz jednog mranog dvorita ule su sepsovke i udarci praeni prodoirniini krioima, a na jednom vlanom praguugleda uurene, pogrbljene prilike sirotinje i starosti. Obuze ga udnosaaljenje. Da li su ova deca greha i bede predodreena za ono to su, kao i onza ono to je? Da li su i oni, kao on, samo lutke u jednoj udovinoj predstavi?A ipak nije ga pogaala tajna, ve lakrdija patnje njena potpUna nekoirisniost,njena groteskna besmislenost. Kako sve izgleda nepovezano! Kako je sve bezharmonije! Bio je zapanjen neskladom izmeu plitkog optirnizma dana istvarniih injenica postojanja. Bio je jo vrlo mlad.

Posle izvesnog vremena nae se pred crkvom u Merilbonu. Tiha ulica izgledalaje kao dugaka trakia uglaaniog sreibra, iarana tu i tamo tamnimarabesfeama treperavih senki. U daljini se savijala linija mirkavih gasnihsvetiljki, a ispred jedne male kiue opasane zidom stajala je usamljena koijau kojoj je spavao koija. On se urno uputi u pravcu Portland Plejsa, osvruise s vremena na vreme kao da se plaio da ga neko prati. Na uglu Ulice Ristajala su dva ioveka i itala neki mali plakat na oglasnoj tabli. Podstaknutudnom radoznalou, on pree ulicu. Kad se pribliiio, ugleda ornim slovimataimpanu re Ubistvo. Tre se, a tamno rumenilo mu obld obraze. Bio je tooglas kojim je nuena nagrada za ma kakvo obavetnje koje bd dovelo dohapenja nekog oveka srednjeg rasta, izmeu tridesete i etrdesete godinestarosti, u poluciilindru, crnom kaputu, kockastim pantalonama, sa oiljkom nadesnom obrazu. Proitao je to nekoliko puta i pitao se da li 6e uhvatiti


8/56

nesrenka i kako je stekao oiljak. Moda e jednog dana i njegovo ime biti naplakatima izlepljenim po zidovima Londona. Moda e jednog dana i njegovaglava biti ucenjena.Pri toj pomisli smui mu se od uasa. Okrete se na petama i odjuri u no.Nije znao kuda je iao. Nejasno se seao lutanja kroz lavirinte prljavih kua, abila je uvelifco zora kad se najzad naao na Pikadiliju. Idui kui prema

Belgreiv skveru, sretao je velika feola na putu za trg Kovent Garden. Kooijai ubelim koijama, prijatnih preplanulih lica i otre kovrdave kose, ili suodlurum, krupnim koracima, pucajui bievima i dozivaj.ui se s vremena navreme. Na ogromnom sivom konju, voi povorke koja je tandrkala, sedeo jebucmast deak sa kitom jagorevine za pohaibanim eirom, drei se vrstomalim rukama za grivu, i srnejao se. A velika brda povra azgledala su. kaogomile ada prema jutarnjem nebu, kao gomiie zelenog ada prema ruiastimliaticama neke udesne nue. Lord Artur se oseti neobino ganut, ne zmajui nisam eato. Bilo je neeg u nenoj Ijupfcosti zoTe, to mu je izgledaioneizrecivo dirljivo i on pomisli na sve dane koji su svitali u lepoti a zalazili u

buri. I ovi seljaci sa svojim grubim veselim glasovima i bezbrinimponaanjem, kakav oni neofoian London vide! London bez greha noi i dimadania, bled grad slian utvari, naputeni grad grobova! Pitao se ta li misile onjemu i da li ita znaju o njeigovom sjaju i sramu, o njegovim neobuzdanim,vatrenim zadovoljstvima, o straooj gladi, o svemu to on stvara i unifcava od

jutra do mralka. Verovatno je on za njih samo trg gde donose svoje plodove naprodaju i gde se zadravaju najvie po nekolifco asOtva, naputajui ulice jotihe, kue jo uspavane. Priinjavalo otnu je zadovoljstvo da ih posmatra kakoprolaze. Sirovi, u fcekim, potkovanim ookulama i nezgrapna koraka, donosilisu sa sobom neto od Arkadije. Oseao je da ive u prirodi i da ih je ona

ruauila miiru. Zavideo im je na svemu to nisu znali.Kad je stigao na Belgreiv kver, nebo je bilo biledo.plavo a ptioe su poele dacvrkuu u vrtovima.Kad se lord Artur probudio, bilo je dvanaest oasova, a podnevno sunceprodiralo je kroz svilene zavese boje slonovae. On ustade i pogleda krozprozor. Mutna izmaglica zapare lebdela je nad velikim giradom, a krovovi kuaizgledali su kao tamno srebro. U itreperavom zelenilu skvera trlkarala su decatoao beli leptiri, a plonik je bio prepun sveta koji je iao u Park. Nikad muivot nije izgledao miliji, nikad mu zlo nije igledalo dalje.Sobar inu donese olju okolade na posluavniku. Poto je popi, razmae teki

pliani zastor boje breskve i ue u kupatilo. Svetlost se blago prikradalaodozgo kroz tanke ploe prozirinog oniksa, a voda u mermernom bazenusvetluoala je kao meseev kamen. urno se bunu u vodu, a proMadnitaDasiii mu dodirnue vrat i kosu, zatim zagnjuri glavu kao da hoe da zbriemrlju neke sramne uspomene. Kad je iziao, oseoao se skoro umiren. U tomtrenutku njime zavlada oseanje iziujzetnog fizikog zadovoljstva, kao to seesto dogaa kod osetljivih pniroda, jer ula, kao vatra, miogu da oiste kaoto mogu i da unite.Bosle doruka on se izviali na divan i zapali cigaretu. Na policd kamiina,uoikvirena finim starim ibrokatom, stajala je velika fotografija Sibile Merton,kakvu ju je prvi put video na balu ledi Noel. Njena mala glava izvanrednogoblika bila je malo nagnuita na jednu stranu, kao da tanki vrat, slian trski,

jedva podnosi teret tolike lepote. Usne su joj bile malo rastavljene i kao da siu


9/56

bile stvorene za slatku muziku i sva nena istota devojatva ziaueno jegledala iz sanjalakih oiju. U mekoj, priljubljenoj haljini od krepdeina, avelikom lepezom u obliku lista,2 ZLoln lora Antura SeviEiaizgledala je kao jedna od onih neinih, malih figura fcoje se nalaze umaslinjacima kod Tanagre, a bilo je neeg od grke ljupkosti u irjenom

dranju. A ipak niije bila petite1. Bila je samo savreno proporcionalna to jeretkost u jednom dobu kad je tolifco mnogo ena dli iznad prirodne veliine ilisu beznaajne.Kad je lord Artur sad pogleda, ispuni ga strano saaljenje koje raa ljiubav.Oseao je, da bi, enei se njome dok mu nad glavom lebdi kob ubistva,poinio izdajstvo ravno Judinom, greh vei no ijedan o korne su Bordije ikadsanjale. Kako bi mogli biti sreni kad on moe biti pozvan svakog trenuiika daizvri stnano proroanstvo koje mu je ispisano na ruci? Kakvim bi nadnomivota mogli da ive dok sudbina dri taj strani udes na svojim terazijama?Venanje se mora odloiti po svaku cemu. To je vrsto odluio. Mada je arko

voleo devojku i mada mu je pri samom dodiru njenih prstiju, kad su sedelizajedno, treperio svaki ivac od izvanredne radosti, dpak je jasno video svojudunost i bio potpuno svestan inj enice da nema prava da se oeni dok neizvri ubistvo. Kad to uini, moi e da stane pred olfcar sa Siblloim Mertion ipreda svoj ivot u njene ruke bez straha da oini zlo. Kad to uini, rnod e da

je uzme u naruje, svestan da ona nikad nee morati da crveni zlbog nijega,nikad da saginje glavu zbog stida. Ali to miona najpre da uiini, a to pre, tobolje za oboje.Mnogi ljudi u njegovom. poloaju pre bi izabrali cvetnu stazu odlaganja nostrme visine dunosti, ali lord Artur je bio isuvie savestan da bi stavio

zadovoljstvo iznad principa. Njegova ljubav nije bila samo strast, a Sibila jebila za njega simbol svega to je dobro i plemenito. Za trenutok ga oibuzeprirodna odvratnost prema onome to se od njega trailo ida uini, ali toMaia.

je brzo prolo. Srce mu je govorilo da to nije greh ve ritva. Razum ga jepodseao da nema drugog izlaza. Imao je da bira izmeu ivota za sebe iivota za druge, i imada je zadatak koji je bio pred njim bez svake sumnjestraan, ipakje zniao da ne sme dozvoliti da sebinost trijumfuje nad ljubavlju.RaMije ili kasnije svi smo pozvani da odluujemo o istoj stvari svima mam seisto pitanje postavlja. Lordu Arturu je ono postavljeno rano pre no to mu je

prinoda ibdla pakvarena opreznim cinizmorn zrelog doba, ili srce nagrienoplitkim, modernim egotizmom naih dana, i zato nije ofclevao da izviri svojudunost. Sreonn za njega, nije bio samo sanjalica ili besposleni diletant. A da

je bio takav, on bi oklevao, kao Hamlet, i dopiustio da mu neodilunost osujeticilj. Ali on je u sutini bio praktian. Za njega je ivot bio vie akcija noirazmiljanje. Imao je ono to je najree zdrav razum.Divlja, burna oseanja prethodne noi bila su sasvim prola i gledao je skorosa oseanjem stida na svoja ludia lutenja krioz ulice, na pomamnu duevnupatnju. Ba ta iskrenost njegovih patnji imila je da su mu sad izigledalenestvarne. udio se kako je mogao da bude toliko glup da vie i besni protivneeg to je neizbeno. Jedino pitanje koje izgleda da ga je malo muilo bilo jekoga da uibije jer nije bio slep prema injanici da ubistvo, kao religijepaganskog sveta, zahteva rtvu isto tako fcao i svetenika. Poto nije bio


10/56

genije, niije imao neprijatelja i zaista oseao je da ovo nije as zazadovoljavanje neke line uvrede ili netrpeljivosti, jer je misija koju treba daizvri velika i ozbiljnia sveanost. U skladu s tim napravio je spisak prijatelja iroaka na listu belenice, i posle paljivog razmatranja odluio se za lediKlementinu Biem, dragu staru damu, koja je statnovala u Ulici Kerzon i bilamu dalja rioaka po majci. Veoma je voleo ledi Klem, kako su je svi zvali, pa 2

19poto je i sam bio virlo bogat, jer je nasledio celo imanje lorda Ragbija kad jepostao punoletan, nije postojala moguraost da izvue ma kakvu vulgarnunovarau korist od njene sinrti. U stvari, to je vie mislio o tome, sve vie muse iniilo da je ona ba prava osoba, i oseajui da bi svako odlaganje bdlonepoteno prema Sibili, odluio je da odmah uini to je potrebm.Prvo to je treibalo da uini jeste da plati hiromantu. Zato on sede za malieratonski pisai sto koji je stajao kod prozora, izivue ek na sto pet funti,isplativ na zahtev gospodina SeptimUisa Podersa, i, stavljajui ga u omot,ree sobanu da ga odnese u Vest Mun ulicu. Zatim telefonira u tale po svoja

kola i otoue se za izlaak. Naputajui sobu, pogleda sliku Sibile Merton i zaklese, ma ta se dogodilo, da joj nikad nee rei ta je za nju uinio, nego da etajnu svoga samoponfcvovanja uvek sfcravaiti u srcu.Na putu za akingam zaustavi se pred prodavniooiin cvea i posla Sibili lepukorpu narcisa sa divnim belim laticama i riazrogaenim fazanskim ofiima, apoto je stigao u klub, uputi se pravo u biblioteku, zazvoni i naredi kelneru damu. donese limunadu sa sodom knjigu o toksikologiji. Bilo mu je potpuno jasnoda je otrov najibolje sredstvo za ovaj muni posao. Sve to bi liilo na linonasilje bilo mu je krajnje odvratno iuiostalom nije eleo da ubije lediKlementinu na naoin koji bi mogao privui panju javnosti, kao to je mrzeo

pomisao da bude smatran jednim od lavovia ledi Vindermrr, ili da vidi svojeime na stupcima vulgarne drutvene tampe. Morao je da misli i na Sifoilinogoca i majku, koji su bili prilino staroimodni i koji bi se moda protivili brakuiako bi bilo ieg to bi liilo na skandal, mada je bio uveren da bi oni, kad bi imispriaiO ceo sluoaj, bili prvi koji bd dostojno cenili motive kojima serukovodio. Sve je, dakle, govorilo u prilog otrova. On je bezbedan, siguran i tih i otklanja svaku potrebu muonih seana prema kojima je,kao veina Engleza, gajio ukorenjenu odvratnost.Meutim, on nije imao pojma o nauci o otrovima, a kako kelner izglada indjebio u stanju da ita drugo nae u foiblioteci izuzev Rafovog Vodia i Bejlijevog

Magazina, on sam pregleda police sa knjdgama i najzad prionae lepopovezano izdanje Farmakopeje i pirimerak Erskinove Toksikologije, koju jeizdao ser Metju Rid, predsednik Kraljevskie akadeniije lekara i jedan odnajstarijih lanova Bakingamskog kluiba, grekom izabran umesto nekogdrugog. Ta pogreka je toliko razbesnela Komitet da su ga, kad se pojaviopravi ovek, odbili jednoduno.Lorda Artuna su prilifino zbunili struni izrazi u obe knjige, i ve je zaalio to uOksfordu nije poklanjao veu panju klasinim jezicima kad u drugojErskinoivoj svesei naie na veoma zanimljiv i potpun ops ssvojstavaakondtina, napisan prilino jasnim eingleskim jezikom. Uini mu se da je to baotrov koji mu je potreban. Deluje brzo, skoro itreinutno, potpuno je bezbolan.a ako se uzine u kapsuli od elatina, kako preporuuje ser Metju, nije nineukusan. On zapisa na maneti kolika je koliina potrebna za smirtnu dozu,


11/56

vrati knjige na mesto i uputi se Sent Demsovoin ulicom u veliku aipotekuPestl i Hambd. Gospodiin Pestl, kaji je uvek liino usluivao aristoikratiju, bio jeveoma iznenaen kad je uo ta lord Artur trai, i sa puinio potovanjaproaputao je neto o lekarskom, receptu. Meutim, im mu je lord Anturobjasnio da mu je otrov ipotreiban za velikog norvekog buldoga koga mora dase oslobodi jer pokazuje prve znake Ibesinila i koji je ve dvaput ujeo koijaa

za Mst noiga, izjavi da je potpuno zadovioljan, pohvali lorda Artura zbogizvanrednog poznavanja nauke o otrovima i odmah rnu dade otrov.Lord Artur stavi kapsulu u lepu, malu srebrnu boimbonijeru koju je video u

jednom izloguu Ulici BOn, baci runu apotekarevu kutiju i odmiah se odveze kod lediKlementine.Pa, monsieur le mauvais sujet1 povika stara gospoa dok je on ulazio u sobuzato me nisi tako dugo poseivao?Moja draga ledi Klem, nemam slobodnog ni jednog trenutka ree lord Artursmeei se.

Hoe da kae da si po ceo dan sa gospoioom Sibilom Merton i da provodivreme u kupovanju platoa i razgovoru o glupostima? Ne mogu da shvatimzato svet die toliku galamu kad se eni i udaje. U moje vreme niije naim nina pamet padalo da se zbog toga milujemo i guamo javno ili privatno.Uveravam vas, ledi Klem, da nisam video Sibilu dvadeset etiri asa. Koliko jemeni poznato, Oiia sad potpuno pripada svojim roodiskinjama.Svakako, to i jeste jedini razlog to sd doao da poseti jednu runu staru enukao to sam ja. udim se to mukarci ne shvataju opomenu. On a fait desfolies pour moig2, a evome sad, jadno, reumatino stvorenje sa ravomnaravi. Da nije drage ledi. Densn, koja mi alje najgore francuske romane

koje tmioe da pronae, ne znam kako bdh utucala dan. Leikari nisu ni za taizuzev da izvuku honorar. Ne mogu oak ni goruicu da mi izlee.Ledi Klem, ja sam vam doneo lek za to ree lord Artur ozbiljno. Izvanredan je.Pronaao ga je neki Amerikanac.Arture, ne foih rakla da volim amerike pronalasike. Sasvim sam sigurna da ihne volim. Nedavno sam itala neke amerike romane, i potpuno su besmisleni.Oh. Iedi Klem, ali ovo uopte nije besmislica! Uveravam vas da je to odlianlek. Morate obeati da oete ga probati. I lord Artur izvadi iz depa malu kutiijui predade joj je.Nevaljale.

Zbog mene su se lnile gluposti.Pa, kutija je divna, Artura. Je li to zaista poklon? To je veoma lepo od tebe. Aje li ovo taj izvanreni lek? Izgleda kao bombona. Odmah u je pojesti.Blagi boe! ledi Klem povika lord Artur hvatajui je za ruku to ne smete nikakouiniti. To je homeopatski lek i ako ga uzmete kad nemate goruicu, mogao bivam mnogo nakoditi. ekajte dok ne dobijete napad, pa ga onda uzmite.Iznenadie vas rezultat.Volela toih da ga odmah uzmem ree ledi Klem drei prema svetlosti maluprovidnu kapsulu u kojoj je plivao mehur tenog akonitina. Uverena sam da jeto izvrsoio. Jer, istinu govorei, mada mrzim lekare, ja volim lekove. Ipak uga ostaviti do sledeeg napada.A kad e fco biti? zapita lord Artur nestrpljivo. Hoe li biti uskoro?


12/56

Nadam se da nee ove sedrnice. Jue ujutru mi je bilo veoma ravo. Ali oveknikad ne zraa.Znai da ste sigurni da ete imati napa pre kraja ovog meseoa, lei Klem?Bojim se da je tako. Katoo si danas saoseajan, Arture! Sibila zaista dobro utiena tebe. A sad mora da bei, jer imam veeru sa nekim veoma dosadnimsvetom koji nee razgovarati o skandalima, pa ako ne budem sad spavala,

znam da neu biti u stanju da ostanem budna za vreme veere. 2bogom,Arture, pozdravi Sibilu, i veliko ti hvala na amerikom feku.Ledi Klem, neete zaJboraviti da ga uzmete, zar ne? ree lord Antur diui sesa stolice.Naravno da neu, aavi deae. Mislim da je veoma Ijubazno od tebe tomisli na mene. i pisau ti ako mi jo bude potreban.Lord Artur izie iz kue u odlinom raspoloenju i sa oseanjem Ogrominogolakanja.Te noi je razgovarao sa Sibilom Merton. Isprioao joj je kako je iznenadadospeo u veoma teak poloaj iz koga mu ni ast ni dunost ne dozvoljavaju

da se povue. Rekao joj je da venanje mora da se odloi, jer dok se neoslobodi ove strane. zamrene situacije, on nije sdobodan oovek. Preklinjao ju

je da mu veruje i da nikako ne sumnja u buduonost. Sve e biti u redu, ali jepotrebno strpljenje.To se dogodilo u zimskoj bati u kui gospodima Mertona u Park Lejnu, gde jelord Artur veerao kao i obino. Sibila inije nikad izgledala srenija, i zatremitak je lord Artur doao u iskuenje da postupi kukavicki, da napie pismoledi Klementini da mu vrati pilulu, i da dopusti da se obavi veneanje kao da nasvetu i ne postoji gospodin Poders. Meutim njegova bolja priroda brzopreovlada. i ak kad mu se Sibila bacila plaui u naruje, nije se pokolebao.

Lepota koja imu je uzibunila ula, dotakla se i njegove savesti. Oseao je da bibilo pogreno upropastiti tako lep ivot zlbog nekoliko meseci zadovoljstva.Ostao je sa Sibilom skoro do ponoi, teei je i doputajui da bude teen, arano sledeeg jutm otputovao je u Veneciju, poto je prethodno napisaomuko, odluno pismo gospodinu Mertonu da je potrebno da se venanjeodloi.U Veneciji se sreo sa svojim bratom, lordom SBrbitonom, koji, je doao sa Krfana svojoj jahti. Dvojica mladia provela su zajedno divne dve nedelje. Ujaitrusu jahali Lidom ili klizili zelenim kanalom u svojim dugakim crnim giondolama.Poslepodne su obino primali goste na jahti, a uvee su veeravali koid

Florijana i puili bezbro cigareta na Piaoi. Ipak, lord Artur nije bik srean.Svakog dana proaavao ja itulje u Tajmsu oekujui da vidi beleku o smirtiledii Klemeatine, ali svafcog dana

je doivljavao mzoaranje. Poeo e da se plai da joj se dogodila neka nezgodai esto je alio to ju je spreio da uzme akonitin kad je toliko elela da muisproba dejstvo. I Sibilina pisma, mada puna ljubavi, poverenja i nenosti,oesto su bila tuna, i ponekad je mislio da je od nje razdvojen zauvek.Posle etrnaest dana lordu Serbitonu je dosadila Venecija, i on odlui da otploviobalom do Ravene, jer je uo da se u Pineti odrava veliki lov na tetrebe. LordArtur nije hteo ni da ourje da i on poe, ali Seribiton, koga je on naobinovoleo, ubedi ga najzad da e, ako ostane sam kod Danielija, umreti od dosade,i tako oni krenue petnaestog ujutru po jakom severoistonom vetru i prilinouzburkanom moru. Provodili su se odlino, a slobodan ivot na istom vazduhu


13/56

povratio je boju obrazima lorda Artura, ali oko dvadeset drugog on postadenestrpljiv zbog ledi Klementine, i uprkos protivljenju lorda Serbitona, vrati sevozom u Veneciju.im je iz gondole kroio na hotelsko stependte, vlasniik hotela mu izie ususret sa svenjem telegrama. Lord Artur mu ih istre iz ruke i poe da ihotvara. Sve je potpuno uspelo. Ledi Klementina je sasvim iznenada umrla

sedamnaestog uvee!Prva misao m,u je bila Sibila, i on joj posla telegram da se odmah vraa uLondon. Zatim naredi sobaru da rau spakuje stvari za noni brod, poslagondolijeriiina napojnicu pet puta veu no to je stvarna cena i otra u svojsalon laka koraka i bodra srca. Tamo su ga ekala tri pisma. Jedno je bilo odSilbile, piino saosearuja i sauea. Druga dva su bila od majke i lediKlemerutininog advokaita. Izgleda da je stara dama to vee bila na veeri kodVojvotkinje i oduevila svakog svojom duhovitou, ali je otila neto ranijealei se na goruicu. Ujutru su je nali mrtvu u postelji, a bilo je oisgledno danije imala boloive. Odmah su po

slaii po ser Metjua Ria, ali razume se da se nita nije moglo uiniti biesahranjena dvadeset drugog na Boan Kalkotu. Nekoliko dana pred smrtnapisala je testament i ostavila lordu Arturu malu kuu u Ulici Kerzon, savnametaj, line stvari i slike izuzev zbirke minijatura koju je ostavila svojojsestrd, ledi Margareti Raford, i ogrliice od ametista koju je ostavila SibiliMerton. Imovina nije bila od velike vrednosti, ali gospodim Mensfild, advofcat,neobdno je eleo da se Lord Artur, ako je mogue, wati odmah, pofo je Mlommogo nepilaenih rauna, a ledi Klementina nikad nije vodila knjige.Lord Artur je bio veoma dirnut to ga se ledi Klementena setila i osetio je dagospadin Poders snosi veliku odgovornost. Meutim, liubav prema Sibili

nadvladala je svako drugo oseanje, a svest da je izvrio svoju dunostumirivala ga je i teila. Kad je stigao na ering Kros, bio je potpuno srean.Mertonovi su ga primili veoma ljubazno. Sibili je morao obeati da vie raikadinee dopustiti da se ita isprei izmeu njih, i venanje je zakazano za sedmi

juni. ivot mu je opet izgledao svetao i lep, a stara veselost mu se povrattbla.Meutim, jednog dana dok je sa ledi Klemenfcininim ajdvobatom i Sibdlompreturao po kui u Ulici Kerzon, palio svenjeve izbledelih pisairriia i istresaofdoke Sa kojeikakvim otpacima, mlada devojka najedn.om uzviknu usbieno.Sta si to pronala, Sibila? zapita lord Artur podiui pogled sa svog posla ismeei se.

Ovu divnu, malu sirebrnu bombonijefru, Arture. Nije li neobdna holandska?Molim te, pokloni mi je! Znam da mii ametisti nee pristajati dok nta preemosamdesetu.Bila je to kutija sa akonitinom.Lord Artur se tre, a slabo rumenilo mu obli obraze. Bio je skoro potpunozaboravio ta je udnio i tiini mu se udan sticaj okolnostida Sibila, zbog koje je proao kroz sve to strano nespokojstvo, bude prvakoija e ga na to podsetitii.Sibila, razume se da u ti je pokloniti. Ja sam je pokloniio sdrotoj ledi Klem.Oh! hvala, Arture. A mogu li da uzmem i bomibonu? Ndsam imala pojma da jeledd Klemenitdna volela slatkie. Mislila sam da je daleko vde intelektualna.Lord Artur smrtno preblede, a strana misao mu proe kroz glavu.Bombonu, Sibdla? ta hoe da kae? ree tihim, promuklim glasom.


14/56

Ima U njoj jedna bombona. Izigleda sasvim stara i pranijava, i ne pada mi nina pamet da je pojedein. ta tii je, Arture? Kako sd bled!Iiord Artur jurnu kroz sobu i zgrabi kutiju. Unutra je bila kapsula boje dldbaraa u njoj kapljica otrova. Ledi Klementina je ipak umrla prirodnom smru!Udarac zbog ovag otkria bio je skoro isuvie veliki. On zavitla kapsulu u vatrui srui se na sofu sa uzvikorn aajanja.

Gospodin Merton je bio mnogo zabrinut to je venainje pomoivo odgoeno, aledd Dulija, koja je v bila porudla haljinu za venanje, indla je sve to jefodlo u njenoj moi da natera Sibilu da raskine veridbu. Meutim, iako je Sibilamnogo volela majfcu, poloila je ceo svoj ivot u ruke lorda Artura nikakvonagovaranje ledi Duldje ne bi je moglo naterati da se pokoleba u svompoverenju. to se tie lorda Artura, nsjemiu je bdlo potrebno nekoldko dana dasavlaida strano razoaranje, a jedno vreme ivai su mu bdli sasvim popustili.Meutim, brzo mu se povratio zdrav razuim, a zdrav, prak. tian duh nije gadugo ostavio u nedoumdci ta treba da ini. Poto je sa otrovom doiveopotpunii neuspeh, dinjamt ili neka diruga vnsta eksplaziiva je odgledno ono

ime treba da pokua.U vezi s tim opet je pregledao listu prijatelja roaka i, posle paljivograzmatraraja odluio je da tbacd u vazduh svoga ujatka, dekana od ioestera.Deikan, ovek valdke kulture i uenostd, neotoinio je vodeo asovnike i imaioizvanrednu zbinku satova od petnaestog veka pa do danas. Lordu Arturai jeizgledalo da mu ova strast dobrog defcana Prua izvnsnu mogunost dasprovede svoj plan. Druga je stvar kako da doe do paiklene maine. U tompogleu londonstoi adresar mu nije davao ndkakva obavetenjja, a oseao jeda bi mu mialo koinistilo da se zbog toga obrati Skoitland Jandju, jer izgleda daonii nikad niifta niisu znali o kretanju dinamitiske settate sve dok se ne bi

desila neika eksplozJija, a ak i onda ne toa mnoigo.Odijednom se setdo svoga prijatelja Ruvalova, mladog Rusa vritorevolucionamiih stremljenja, sa kojim se upoznao prole zime kod lediVindemiir. Smatralo se da grof Huvalov pie ivot Petra Velikog i da je doao uEnglesku da proui dokuimenta koja se odnoise na carev boravak u ovojzemlji, kad je bio ibrodograiditelj. Ali postojaia je opta sumnja da je on agentnihiliista, a bilo je lizvan svake suimnje da ruska ambasada ne gledablagonaklomo na njegovo prisustvo u Londonu. Lord Artuir je oseio da je baion ovek kakav mu je potreban, li jednog jutra se odvezao do njegovog stanau Blumbzberiju, da zatrai ad njega savet i pomo.

Znai, ozbiiljno ste se bacili ma poiitiku? ree grof Ruvalov kad mu je tordArtrur objasnio cilj svoje posete. Ali lord Artur je mrzeo svateo razmetanjeosetio se obavezan da m,u prizna da ga sooijalna ipdtanja nii najmanje nezanimaju i da mu je paklena maina potrebna za jednu fiistO porodinu stvarkoja se tie samo njega.Grof Ruvalov ga je zaoueno posmatrao nekoliko trenutaka, pa poto je videoda sasvimozjbiljno mdislii, napisa adresu na komiadu papira, stavi svoje inicijale i pruiirau je preko stola.Dragi moj, Skotland Jard bi mnogo dao da doizna itu aidrasu.Nee je doznai uzivikinu lord Artur smejui se, i poto se toplo rukovao sanaladim Rusoim, stra miz stepefnidce, pogleda u papir i naredi koijaSu damyzi u Soho sfever.


15/56

Tu je otpusrtiiio ikoijaa i poao peike Grfcoim ulicom. do mesta koje sezvalo Bejls Kort. Proao je ispod nekag svoda i naao se u udnom slepomsokaefcu u kome je odgledno Mla naka francuisika perionica rulblja, jer jeitava mrea uadi bila razapeta od kuie do kiue, a belo rublje se lepralo na

jutarnjem vazduhu. On doe tanio do kraja uiice i zakuoa na vnaita jednezelene kudce. Roto je malo ekao, za to vreme se svi prozori naikae

licima, vrata mu otvoiri neki prillino upav stranac, koji ga na vrlo ravomeogleskom jeziifcu zapita ta hoe. Lord Ar,tur otlu predade papir koji mu jedao grof Ruvalov. Kad ovek to vide, pokloni se i uvede loirda Anttura u veomapohiabain sallon u pnizemlaiu, a kroz nelkoliko trenutaka uipade u sobu herVinkedkopf kako siu ga availi u Engleskoj sa salvetom obo vrata, umrljanim odviina i viljukom u levoj ruci.Gnof iRuvaliov imi je dao preporufeu za vias ree lard Artur poktoMvSi se jaelm da obavim s vaona kratalk irazgoviar o nekom poslu. Zovem se Smit,gospodin Robert Smdt, 4 potreibno mi je da me snaibdete jadnim asoviiilkoimsa elksploziviom.

Milo mi je to sam vas tnpoznao, lorde Arture ree dabroudni mali Nemacsmejui se. Nemojte se uznemiravati, moja je dunost da svakog poznajem, aseam se da sam vas video jedne veerd kod ledi VindeTmir. Nadam se da jemjeino gospodsitvo sasvim dabro. Imate li neto protiv da seddte sa mnomdok ne zaVirkn daruak? Imam iziwnsrm pastetu, a mojiprijatelji su toliiko ljubazni da tvrde da je moje rajnsko vino bolje nego unemakoj ambasadi. I pre no to je lord Artur doao k sebi od iznenaenja toga je Nemac prepoznao, naao se u drugoi sobi, pijuckao izvrsnomarkobrinersko vino iz bledoute ae sa carskim monogramom, inajiprijateljskije askao sa uvenim zaveremikom.

asovnioi sa eksplozivom. ree her Vinkelkopf nisu ba pogodni za izvoz uinositranstvo, jer, ako ak i uspeju da prou kroz carinu, elezniki saobraajje taiko neredovan da oni obino eksplodiraju pre no to stignu na mestoopredeljenja. Meutim, ako vam je potreban jedan za domaU upotrebu, imainneto odliino i jemim da ete biti zadovoljni ishodom. Mogu li da pitam kome

je namenjen? Ako je za poliiciju iii ma zia ikoga ko ima veze sa SkotlandJardom, bojim se da ne mogu nita uoiniti za vas. Engleskii detektivi su zaistanai inajbolji prijatelji, i uvek sam se uveravao da ikad se oslonimo na njihovuglupost, moemo da inimo tano ono to hoemo. Ne bih rnogao da se liimnijednog od ntjih.

Uveravam vas ree tord Artur da to uopte nema nikakve veze sa policijom. Ustvari, asovniik je namenjen dekanu od iestera.Boe miJj, nisam imao pojmia da ste toliko religioznd, lorde Arture. Malo jedanas takvih mladiia.Bojim se da me precenjujete, her Vinkelkopfe ree lord Artur pocrvenevi. Ustvari ja nlita ne znam o teologiiji.Dakle, istvar je sasvim privatna?Sasvim privatna.Her Vinkelkopf slee rameiiima, izie iz sobe i posle nekolikiO minuta se vratisa okruglrm komadom dinamita veliine jednog penija i lepim malimfrancuisikim asovndkom ukraenim figurom od zlatne bronze koja gazi adajutiranije.Lice lorda Artura sinu kad to ugleda. 30


16/56

To je ba ono to mi je potrebrao uzvlknu a sad mi pokaite kako radi.To je moja tajna odgovori her Vinkelkopf posmatrajui svoj pronalazak saopravdanim ponasom. Recite mi kad elite da eksplodira i ja 6u podesitimainu za taj trenutak.Dakle, danas je utorak, a ako biste ga odmah poslali...Nemogue. Imam mnogo vanog posla da svriim za moje prijatelje u Moskvi.

Ali bih ga mogao poslati sutra.Oh, bie to sasvkn na vreme! ree lord Artur utivo ako ga poaljete sutrauvee ili u etvrtak ujutru. Neka eiksplodira, recimo u petak tano u poidne.Dekan je u to vreme uvek kod kue.Petak u podne ponovi her Vinkelkopf i zapisa neto u veliku poslovnu knjigukoja je stajala na pisaem stolu pored kamina.A sad ree loird Artuir diui se rniolim vas, recite mii koliiko sam vam duan.T.o je takva sitnica, lorde Arture, da mi se i ne naplauje. Dinamit je sedamilinga i est penija, asovniik tri funte i deset ilinga i potarina oko petilinga. Ja sain samo presrean da neto uinim za ma koga prijatelja grofa

Ruvalova.Ali, va trud her Vinkelkopfe?Oh, nrje to nita! Za mene je to zadoVOljsbvo. Ne radiim za novac. ivitmpotpuno za svoju umetnost.Lard Artur poloi na sto etiri funte, dva ilinga i est penija, zahvali se malomNemcu na ljulbaznosti, i poto je uspeo da odbije poziv da se upozna sa nekimanarhistima na aju sledee subote, napusti kuu i uputi se u Park.Sledea dva dana proveo je u najveem uzbuenju, a u petak u dvanaeetasova odvezao se u klub da eka vesti. Celo poslepodne tupavi vratar jeprimao telegrame iz raznih krajeva zemlje o rezultatima konjskih trka,

presudamau brakorazvodnim parnicatmia, o vremenu i lome lino, dok je trakaotkucavala dosadne pojedinoisti o sednici u Donjern domu koja je trajala celuno o maloj panici na berzi. U etiri sata su stigle veernje novine i lord Arturieze u bdlbliotakai sa PelMelom SentDemsom Globom i Ehom na velikognuanje pufeovnika Gudajlda, kioji je hteo da prooita izvetag o svomgovaru ikoji je odrao toga jutra u domu kmdonskog predsednika optine, o

juruoafrikim misijama i preporueio da se u svakoj pokrajini postavi crniepiskop, a zbog neeega knao je predrasude u pogledu Ivning njusa. Meutim,ni, u jiednim novinama nije bilo ni najmanje aluzije na ioester, i lord Artar je

oseao da mu je poikuaj propao. Bio je to straan uidarac za njega i nekovreime je biio ssviLm oibeisihraibren. Her Vinkelkopf, koga je poisetiosladeeg danas mnogo se izvinijavao i poniidiio ee da ga snabde drugimasovnikom besplatoo ffli saruduikom nitroglicerinskih bomibi po ceni kotanja.Ali on je izgubio svako poverenje u eksiploizive, a i sam her Vinkedikiopf mu jepriznao da je danais sve iskvareno, da se aik rui diniamit ne mtoe obiiti uistom stanju. Meuitim, iatoo je mald Nerriac doputao da se neto moglo1poikvariti u maineriiji, nije gutoio nadu da oasovrallk ipak moe eksplodirati inaveo sluaj nekog barometra, koji je jednom poslao vojnom guverneru uOidesd s tim da eksplodira kroz dest dana, a efksplodirao je tek posle trimeseca. Ono, isfcina je da je kad je eksplodirao razneo u paramparad samosobaricu, jer je guvemer otiao iz grada est nedelja pre toga, ald se bairpokazalo da je dinamiit kao razorna snaga, kad je pod kointrolom maiiinjerije,


17/56

mono, iako pomalo netano sredstvo. Ovako razmiljanje je malo uteMlolorda Artura, ali mu je bilo eiuenio da se aik i u to razoara, jer posde dvadaina, dok se penjao uz stepenice, pozvia ga vdjvotkinja u svorj budoar ipokaza mu pismio koije je iba primiila iz deikanoviog doma.Dejn pie draesna pisma ree vojvotkiinja. Mora da prooita ovo poslednje.

Dobro je ba kao i romiani koje nam alje Mjudi. Lord Artur joj uze pismo izruke. Ono jeglasiloDekanat u iesteru, dvadeset sedmi maj Najdraa tetka,Mnogo vam hvala na flanelu koji ste poslali za dobrotvarno drutvo Corkas, atakoe i na platnu. Patipuno se silaeim sa vama da je glupo to i oni hoe dase lepo oblae, ali danas je svafco tateo raidifcaian i bezboan da je tekodoteazati dm da ne trabia da poikuavaju da se oiblaie fcao viiie klase.Siguma sam da ne znaim oeimu sve to vaii. Kao to tata esto govioiri usviajiim priopavedima, mi liivkno u doba bezverja.

Mruogo smo se zabavljali sa asovnikom kojli je neiki napazinati ipotovalacposlao tati ipnolog etvrHka. Stigao je iiz Londona u drvenoj kutiji uz plaenupotarinu, a tata misli da ga je marao potslati neitoo teo je oitao njegovuanaajniu prapaved Da lli je raziuadanioet slolboda?, jer se na wrbu asovniikanalazd figura ene sa kapom Slobode na glavii, kako taba kae. Ja ne smateamda je ba prikiadna, afld tata kae da je isforijska, pa pretpostavljaim da jetaiko. Parker ga je otpaikovao, a tata ga je stavio na ikaimin u biblioteoi, a upetak ujutnu svi smo tu sedelii, kad, ba kaid je asovnik otkucao dvanaest,usmo neko zujanje, iz postolja figuire lizlbi oiblaai diima, li boginja slobodepade i razfoi nos o reetku kamina! Marija se ba Uplaila, ali to je bilo tafeo

stnano da smo se Dems ja toikotali, a ak se i tata zabavljao. Kad srao gaPregiedali, videli smo da je to budiilniik, da, aiko se navije na odreen sat stavimalo bainuta pod mali eki, eksplodirae kad god zaelite. Tata je rekao da nesme ostati u biblioteci jer die lanmu, pa ga je3 Zloin lara ArturaRegi oneo u uioruicu i nita druigo ne radi ve po ceo dan pravi maleeksplozdje. ta mdsiite, da li bi Artur voleo da dotaije takav asovnik kaosvadbeni dar? Pretpostavljam da su u modi u Londonu. Tata kae da e onipoiniti mnogo dobra jer pokazuju da sloboda ne moe da tiraje ve da moirapasti. Tata kae da je sloboda izmiljena u doba Francuske revoluoije. Kako je

to strano!Moram sad da ddem u Dorkas, gde u. da iim prodtam vae veoma pounopismo. Kako je istjnita, draga tetka, vaa miisao, da oni, s obzirom na njilioivpoloaj u ivotu, nose ono to im ne priliii. Moram da kaem da je besmislananjihova briga o haljinama kad ima tako mnogo vanijih stvari na ovom svetu,kao i na onom. Miilo mi je to vam je haljana od arenog pupiina ispala takodobro i to vam se oiipka nije poeeipala. U sredu, kod episkopa, noiSiu haljinuod utog satina kiaju ste mi tako ljajbazno poklonili, i mislim da e lepoizgledatii, Da ld biste vi steviili maine dli ne? Denings kae da svako danasnosi mane i da podcuknja mora bdti nabrana. Begi je ba sad napiavio jo

jednu eksploziju i tata je naredio da se asovnik odnese u talu. ini mi se damu se tako vie ne dopada ka.o u poetku, mada je veorna polaskan to su muposlali tako lepu i duhovitu igraku. To pokazuje da svet ita njegove


18/56

piropovedj i ima koristi od njih. Tata vas mnogo pozdravlja, emu se pridruujuDems, Regi i Marija. U nadi da je ika Sasilova kostobolja popustila, verujtemi, draga tetka, ostajem uvek vaa odana neakaDejn PersiPS Molim vas piite mi o manama. Denings tvrdi da su u modi. Lord Artur jeizigledao taifco ozbiljan i ne

srean zbog pisma da vojvotkrnja prte u smeh. Dragi moj Arture uzviknu onanikad ti vie neu pokazati pismo mlade devojke!Ali ta da joj ogovorim za asovnik? Mislim da je to divan pronalazak, volelabih da i ja imam jedan.Ne cenim ih mnogo ree lord Artur osmehnuvi se tuno, i poto poljubi majku,izie iz soibe.Kad se popeo u svaju soibu, baci se na sofu, a od mu se napunie suzama.Uinio je sve to je mogao da izvri to ubistvo, ali ofoa pokuaja su propalabez njegove krivice. Poikuao je da izvri svoju dunost, ali izgleda kao da se

sama sudbina pokazala izdajnikom. Titalo ga je oseanje da su dobre namerejalove a pokuaj da bude lukav uzaludan. Moda bi bilo bolje da do svadbeuopte ne doe. Sibila bi patila, to je istina, ali patnja ne moe stvarno danakodi tako plemenitoj prirodi kao to je njena. A to se njega tie, ta tomari? Uvek se vodi neki rat u kome ovek moe da pogine, uvek postoji netoza ta ovek rnoe da rtvuje svoj ivot, a poto mu ivot ne priinjava radost,tako mu ni smrt ne zadaje strah. Neka mu sudbina odredi udes. Nee se nipamai da joj poimogne.U pola osam se obuikao i otiao u klub. Tamo je bio Serbiton u nekoim drutvumladia, pa je on morao da veera s njima. Njihov beznaajan razgovor i

prazne ale nisu ga zanimali, i kn je posluena kafa, on ih je napustio,izmislivi neki sastaaak samo da bi se izvukao. Kad je izlazio iz kLuba, vratarmu predade pisrrto. Bilo je od her Vinkelkopfa. Pozivao ga je da ga poseti sutrauvee i vidi kiobran koji eksplodira im se otvori. To je njajnoviji pronalazakkoji je ba stigao iz eneve. On iscepa pismo na paraimparad. Odluio je daviie ne pokuava sa efcsperimenfcima. Odlu.tao je na kej Temze i satknasedeo pored reke. Mesec je virio kroz grivu tamnih oiblaka kao lavovo ofco, abezbroj zvezda se osulo po upljem nebesfcom svodu kao zlatna prainaprosuta po punpurnom kubetu. S vremena na vreme bi se neka barka otisnula3. 35

na muteu refcu i oitploviila nilz viokiu, elezniki sigruali su bili as zelenii aserveni, dak su viozovi, zvidei, jurili preko mosta. Posle nekog vremena Lzbipono na vdisokoj vestainsteiriskotj kuli, a od svakog udarca zvuenog zvottiafcao da je no podirbtavaila. Zatim se pogasie elezinitoi signali, ostadesaimio jedna lampa koja je svetiucaila kao veldiki rubin na dinovskoj katarci,a buka grada se uitia. U dva aisa on ustade i uiputi se ka Blekfrajersu. Kako

je sve izgledalo nestvarno! Kao netoi uan san! Ruie na idrugoj obali rekekao da su sagraene o mraka. Reklo bi se da su srebro i semka izruovastvorile svet. Ogiromiia feujpola katedrale svetog Pavla sijala je kao mehur umrianiom viazduhu.Dok se pipibliavao obettiiisfcu inaizvanoim Kleopatrina igla, utgledao je neikogoveika koji se nasloinio prelkio ograde, a kad je priao blie, ovk podiepogied i svetlost plinslke avetilijke pade m.u na Jice.


19/56

Bio je to goispodin Poders, hiromiant! Niko ne bd mogao da ne iprepozniadefoelo oputeno lioe, zlatom uokvirene naoari, balesno slab osmeh, oulnauista.Lord Artur zastade. Sinu mu sjajna misao, i on mu se polako1 prikrade izalea. U tren oka zgrabio je goapodina Podersa za noge i bacio ga u Teinzu.Grulba psovka, jak pljesak i sve se umliri. Loird Artur pogleda zalbirimiuto

prefeo ograde ali od hiromanta nije bilo ni traga, samo se ailiindair vrteo ukrug u virtlogu meseinom obasjane vode. Pasle neikog vramana i on potonu ivie se nije video nikaikav taag od gospodina Podersa. Jednoim mu se uinida je ugledao debelu inuanu ptriliku kako Me ka stepenicama pored moBta iofoiuze ga strano Oiseanje neuspeha, ali to je bio samo odsjaij, i kad jemesec iziao iza ofolaka, nestade ga. Najzad izgleda da je davriiio nareeinjesudbine. Duboko odahnu sa olakanjeim ia SibliMnio ime mu doe na usne.Da li ste neSto ispustili, gospodine? u iznemada glais iza sebe.On se okrete i ugleda policajca sa fenjerom u ruci.Nita zinaajno, naredniie odgovori smeeli se, pozva kola koja su ba

prolazila, Uskoi u njih i naredi koijau da vozi u Belgreiv skver.Sledeoih nefcoliko daina ijveo je izaneu straha i nade. Bilo je trenutaka kad

je skoro oekivao da mu goapodin Poders ue u sobu, a opet drugi put bioseao da Buidbina ne moe da bude tako nepravedna prema njemu. Dvaput

je iao do hipomantoviog stana u Vest Mun uliou, ali nije mogao da se oidluida zazvoni. ezmuo je za IzveBnou i plaio se nje.Najzad je dola. Sedeo je u klubu u sobi za puenje, pio aj i sa prilinomdosadom sluao Serbitona kaiko prla o najnovijoj aljivoj pesmi u Veselompozoritu, kad ue kelner sa veemjim novinama. On uze Sent Dems i poeravnoduno pregledati stranice kad mu se pogled zaustavi na 5d nasknvu

SAMOUBISTVO JEDNOG HIROMANTAPreblede od uzbuenja i poe da ita Ju5e ujutru u sedaim asova, telogospodina Septimiuisa R. Poidersa, poznatog biromanta, izbaclila je voda naobalu u Grinviiu, ba ispre batla iip. Nesreni goapodin je nestao prenekoliko dana i u hiiromantskim krugovima vladala je prilina zabrinutost.Pretpostavlja se da je izvrio samoubistvo u nastupu duevnog rastrojstvaprouzroloovanog preteranim radom, a takvo migljenje potvmiila je isitragadanas poslepodne. Ooiapodin Poders je ba zavrio podrobnu rasipravu oljuidskoj mci, koja e uskoro biti tarapana i bez sumnje e privui velikupamju. Pokojnik je irnao ezdeset pet godina i izgteda da niije imiao rodbdne.

Lor Artur je izleteo iz kluba sa novinama u ruci, na veliku zapanjenost vratarakoji je uzalud pokuavao da ga zauetavi, i odmah se odvezao u Park Lejn.Sibila ga je ugledala sa prozora i neto joj je govorilo da on donosi dobre vesti.Istrala mu je u susret, a kad mu je ugleala lice, znala je a je sve u redu.Draga moja Sibila uzviknu lord Artur hajde da se venamo sutra!Luckasti eae! Pa ni kola jo nije poruen! ree Sibila smejui se kroz suze.Kada su se, posle tri nedelje venali, katerala svetog Petra bila je prepunaelegantnog sveta. Sveanu slubu sluio je veoma impresivno dekan odiestera, a svi su se sloili da nikad nisu videli lepd par nego to su mlada imladoenja. Meutim, oni su bili vie nego lepi bili su sreni. Nijednog trenutkalord Artur nije zaalio sve to je prepatio zbog Sibile, a ona mu je pruilanajbolje to ena moe dati oveku oboavanje, nenost i Ijubav. Njimastvarnost nije ubila bajku. Uvek su se oseali mladi.


20/56


21/56

Kraljevskog kolea u Kembrldu. Posle toga nesrenog dogaaijia niko odmlae posluge nije hteo a ostane kod nas u slubi, a ledi Kentervil je estovrlo malo sipavala nou zbog taianstvenih Sumbva koji su iolaaili iiz hodnika ibiblioteke.Dragi lorde ogovori poslaniiik kupuieim nametag zajedno sa duhom poprocenii. Dolaziin iz moderne zemlje u fccnjoij itma ssvega to se novcem

moe kupiti i sa svima naim okretnim mlaim ljuima koji slikaju Stari svetcrvenom bojom i odvode vae najbolje glumice i primadone, smatram dabismo mi, ako bi u Evropa postojalo tako neto kao to su duhovi,irr.ali u najkraem vremenn u nekom javnom muzeju III na vaarskimprpdstavama.Bojim se da taj duh postoji ree lor Kentervil smeeii se aiada je modaodoleo ponudama vaih predii7mljivih impresarija. Dobro je poznat ve triveka, u stvari od 1584, i uvek se pojavljuje yred smrt nekog od lanova naeporodice.Pa, to se troga tie, lorde Kentervile, to inii i porodini Lakar. Ali, gospodine,

tako neto kao to je duh ne postoji, a smatram da prirodni zakoiii vap i zabritansku aristokratiju.Vi ste u Americi zaista vrlo prirodni odgovmri lord Kentervil, koji nije sasvimrazumeo poslednju primedbu gospodina Otisa a ako vi nemate nita protivduha u kui, onda je sve u redu. Samo morate imadi na umu da sam vasupozorio.Posle nekoliko nedelja kupovina je zakljuena, a pri kraju sezone poslanik injegova porodica odoe u Kentervil eijis. Gospoa Otis, koja je kao gospoicaLukrecija R. Tapan iz Pedeset tree zapadne ulice, blla uvena njujorkalepotica, sada je bila veoma lepa sredovena ena, divnih oiju i izvanrednog

profila. Mnoge amerike dame, kad napuste rodnu zemlju, dobijaju izgledhroninih bolesnica, jer misle da je to oblik evropske otmenosti, ali gospoaOtis niie nikada pala u takvu greku. Imala je sjajan fiziki sastav i zaista bilaizvanreno puna voIje za ivotom. U stvari, u mnogo eimu bila je pravaEngleskinja i sluila kao odlian primer injenice da mi danas imamo zaista svezajedniko sa Amerikom. izuzev, razunie se, jezika. Njen stariji sin, kome suroditelji u trenutku patriotskog nadahnua dali ime Vaington, to on nikad nijeprestajao da ali, bio je plavokos, prilino lep mladi, koji se kvalifikovao zaameriku dipiomatiju poto je najbolje igrao nemake valcere tri sezoneuzastopce u Njuport Kasinu, a ak je i u Londonu bio poznat kao odlian

igra. Jedine slabosti su mu bile gardenije i plemstvo. Inae je bio izvanrednopametan. Gospoica Virdinija E. Otis bila je devoiica od petnaest godiina,vitka i ljupka kao srna, a divna sloboda blistala je u rujeniin krupnim plavimokria. Bila je izvamredna amazonka. i jednom se utrkivala na svom poniju sastarim lordom BLltonom, va puta oko parka, i pobedila za duinu i po baispre Ahilove statue, na ogromno oduevljenje mladog vojvode od eajrakoji ju je zaprosio na licu mosta, zbog ega su ga njegovi tutori jo te iste noivratili u Itn, u koled, sveg u suzama. Posle Virdinije su dolazili blizanci kojesu obino zvali Zvezde i pruge1, poto su uvek leprali. Bili su to diiivni deaci,i sa izuzetkom cenjenog poslanika, jedinii pravi republikanci u porodici.Poto je Kentervil ejs udaljen sedam milja od Askota, najblie elemifikestanice, gospodin Otis je telegrafisao da ih aaekaju jedna kola, i orai sepovezoe doibro raspaToeni. Bilo je divno julsko vee i vazduh je odisao


22/56

mirisom borovih uma. S vremena na vreme uli bi umskog goluba kakoiHnilno gue, ili bi spazili, duboko u utavoij paprafti, blistave fazanove grudi.Dok su prolazili, male veverice su izvirivale na njih sa bukava, a zeevi subeali kroz iprag i preko mahovimastih breuljaka, sa uzignutim belimrepiima. Meutim, kad su uli u aleju koja vodi za Kentervil eis, nebo seodiednom naoblai. neka udna tiitna kao da zavlada ataioisferom, veliko jato

avki prelete tiho iznad njihovih glava i, pre nego to stigoe do kue, padenekoliko krupnih kapi kie.Na stepenicama ih je doekala neka starica, uredno obuena u crnu svilu, sabelom kapom i keceljom. Bila je to gospoa Amni, nastojnica. koju je gospoaOtis, na iskrenu molbu ledi Kentervil, pristala da zadri na njenom ranijempoloaju. Dok su silazili s kola, ona se svakomAluzija na ameriku zastavu. Prim. prev. 43od njih duboko pofclond i reie na uan starinski nainDobro nam doSli u Kentervil ejs.Idiiii za njom, proli su kroz lep hol u tijudorskom stilu i uli u biblioteku,

dugaku, nisku soibu obtoenu crnam hraistovincttn, na ijem je krarju bfoveliki prozor od obojenog stakla. Tu su naii aj positavljen za njih, i poto suskinuli agrtae, posedald su i poeli da razgledaju ofeolo dok ih je gospoaAmnii posiudvala.Odjednom goBpoa Otiis prtiimeti taimraocrvemu mrljiu na podiu ispredkamiina i, potpuino nesvesna ta ta mrlja znai, ree gospoi AmniBorjlim se da je tamo neto pnosuito.Da, goHpoo adgovoni sitara nastojniiea tihim glasom krv je prosuta na toimemestu.Rafeo je to strano! uzvikniu gospoa Otis. Niinalo ne violiim krvave mrlje oi

dnevriBOJ sobd. To se tnora odmah ufelotniiiti.Stairica se nasmei i odgovord iisitm lihim, tajamstvemdim. glasomTo je krv ledli Eleonoire od Kenterviila. koju je ba na tome mestu uibio njentnu ser Sajmon od Kentervila, 1575. godine. Ser Sajmon je iveo jo devetgodina posle njene smnti i iznenada nestao piod vrlo tajanBtveniimdkolnoisrtima. Njegovo telo nilje niikad bilo pronaeno, ali se njegov greniduh jo uvek pojavljuje u zamku. Toj se mrlji dive turisti i ostali i ona se nemoe ukloraiti.Sve je to besmMica! povaika Vaington Otis. PinkertoniOV uveni odstranjivamrlja i Paragonov deterdent uMkmie to za tren oka! I pre no to je

preplaena nastojnica uspela da se umea, on klee i poe brzo da brie podnekim tapiem koijd je izgledao kao neko crno sredstvo za ulepavanje. I kroznekoliko trenutaka niije bilo nd traga od krvave mirlije...Znao saim da e Pinkerton to oistiiti! uzviknu pobedniki pogledavi svojuporodiou koja mu e divila. Ali tek to je izgovorio overei, strana munja osvetli uasnog udara groma svl gospoa Amini pade unesvest.Kakva udovina klima! ree amertki poslaniJk mirno, paled indijsku cigaru.Izgleda mi da je stara zemlja toiliko prenaseljena da nema dovodjno lepogvremenia za svakoga. Uvek sam bio mdljenja da je iseljavanje jedini spas zaEnglesku.Dragi rnioj Hajireme povika gospoa Otis ta emo sa enom koja pada unesvest?


23/56

Odbdjati joj od plate bao za lomljenje posua odgovioirti poslanik. Posie toganee padati u nesveBt. I zaisita, kroz nekoliko trenutaka gospoa Ammi doe ksebi. Meutim, nije bdlo nikakve sumnje da je izvanredno uzbuena, i strogo jeopamenula gospodina Otisa da se uva da neka nevolja ne zadesi kuu.Gospodine, videla sam. svojim ooima takve stvari od kojih bd se svakomhrdaniinu podiigda kosa na glavd, a mnoge i mnoge noi ndsam oka sklopila

zlbog stranih stvari koje se ovde dogaaiju. Meuitim, gioispodiin Otiiis injegovia ena toplo su uverilii potemu duu da ise ne plae duhova i, poto jeizmolila blagoisdov iprovienja za niovog gospodara i gaspodardcu, i uredila da

joj se povea plata, stana nastojnioa odgega u svoijiu sobu.Nepogoda je toesnela oele te noi ali se nita naroito nije dagodilo. Meutiim,kad su sledeeg jutra sili na doruak, opet su niali na podiu straniu krvavumirljiu.Misilim da za to nije kriv Paragonov deterdent reoe Vadng.tioin jer sam gaisprobao na svemu. T.o mra da je duh. On ponavo oisti mrlju, ali sledeeg

jutra ona se opet pojavdla. Treeg juitra ije opet bila tamo mada je biblioitelka

bila zakljiuana cele noi, a zakljuao ju je lino Otils i kljiui odneo gore. Sadje cla porodica bila sasvim zainteresovana gospodin Otis poe da sumnja da je bloisuvie dogmaitian u svom pobijanju postojanja duhova, gospoa Otis jeizrazila nameru da se upie u spiritistdko drutvo, a Vadngton je pripremiodugako pismo gospodd Majers i Podmor o temi Stalnost krvavih mrlija u vezisa zlodnom. Od te noi se vie ndje sumnjalo da utvare objektivno postoje.Dan je bk topao i sunan a predvee, po hladovini, cela porodica izie da seprovaza. Vratili su se kui oko devet asova na laku veeru.Razgovor se nije uopte voddo o duhovima, tako da nije bilo 6ak nii onih

osnovnih uslava predoseanja koja tako esto prethode pojavi psihikogfenomena. Predmeti o kajima se razgavaralo bili su, to sam kasnije saznao odgospodima Otoiisa, samo orui kojd sainjavaju obian razgovor kulturnihAmerikanaca iz boljdh krugova, kao to je ogromna nadmonost gospoiceFani Davenport kao glumdce nad Sarom Bernar, o tome kako je teko nabavitimlad kukuruiz ild kola od heljide i kaamaik ak i u najboljim engleskimkuama o znaaju Bostona u razvitku svetske due, o preimuiBitvu sdstemaizdavanja priznanica za prtljag prilikom putovanja eleznicom, o tome kako jeprdjatan njujorki naglasak u poreenju sa londonsikim otezanjem. Nije uoptebilo red o natpiriroidnome, niti je iko pomenuo ser Sajmona od Kentervdla. U

jedanaest asova poroddca se povukla na spavanje, a oiko pola dvanaest svasu svetla bdla pogaena. Malo posle toga gospodina Otisa je probudki nekdudan um u hodniku ispred njegove sobe. ulo se neto kao zveket metala iizgledalo je kao da se svakog trenutka sve vie pribliutje. Qn odmah ustade,upali ibicu i pogleda na asovnik. Bilo je tano jedan sat. Bio je sasvdmmjiran, opipao je puls koji ndje bio uopte ubrzan Neobini zvuk se i dalije ouoa pored toga on jasruo u koirake. Navue papue,izvadi iz svog toaletnog stola malu duguljastu bocu i otvori vrata. Pred sobomugleda, pri bledoj meseini, starca stranog izgleda. Oi su mu bile uarenougljevlje, duga seda kosa padala mu je na ramena u dugim zamrenimpramenovima, odea staromodnog kroja bila mu je prljava i dscepana, a okozglabova na rukama i oko glenjeva visdli su mu tefci i zarald okovi.


24/56

Dragi gospodine ree gospodin Otis zaista moram da zahtevam od vas dapodmaete te lance, pa sam vam u tu svrhu doneo boicu ulja poznatog podimenom Temend rajzing san labrikejtora. Kau da potpuno dajstvuje posleprve upoitrebe, a ima o tome nekoliko potvrda na omotu, od strane nekihnajpoznatijdh naih svetenika. Ostavdu vam ga ovde pored svea za spavausobu, i biu srean da vam dam jo ako vam bude potrebno. S ovim reima

paslanik Sjedinjenih Drava poloi bocu na mermerni sto i, zatvoirivi vrata,Ode na poinak.Kentervilski duh se potpuno ukoi za trenutak od istinske indignaciije zatim,tresnuvi bocu snano o uglaani pod, pojuri niz hodnik stenjUi upljimglasom i zraed avetinjsku zelenu svetlost. Ali ba kad je stdgao do vrhavelikog hrasitovog stepenita, jedna se vrata irom otvorie, dve male prilike,obuene u beio pojavie se, a jedan veliki jastuk fijuknu pored njegove glave!Odgledno nije bilo vremena za gubljenje i zato, usvojivi etvrtu dimenzdjuprostora kao sredstvo za bekstvo, on se izgubi kroz drvetom obloene zidoive,a u kud zavlada potpuni mir.

Poto je stigao u malu tajnu sobu u levom krilu zamka, on se nasloni nameseev zrak da bi povratio dah i poe da razmatra i shvata svoj poloaj.Nikad u toku svoje sjajne i neprekddne karijere od trista godina nije bio takogrubo uvreen. Seao se vojvotkinje udovice koju je smrtno preplaio dok jestajala pred ogledalom u ipkama i dijamantima etiri sluavke koje su dobile tagterione naipade kad itm se samo iisikezio kroz zavese jedne odspaviaflih soba za goste, paroha iju je sveu ugasio kaid se ovaj jedne noikasno vraao iz bibliateke i kojd je od tada bio pod negom ser Viljema Gala,pravi muenik usled nervndh poremeaja i stare gospoe od Tremujiaka koja

je, poto se jednog jutra ranoprobudila i ugledala koistur kaji je sedeo u

naslonjai pored vabre itao njen dnevnik, bila prikovana za postelju estnedelja usled zapaljenja mozga, a kad se oparavdla, pomirila se sa crkvom iprakdnula svaku vezu sa onkn poznatim sikeptikom gospodinom Volterom.Seao se one strane noi kad su pononog lorda od Kentervila zatekli unjegovoj sobi kako se davi andarmom karo, koga je napola progutao, i koji je,pred samu smrt, priznao da je tom istom kartom prevario arlsa DemsaFoksa i izvukao mu pedeset hiljada fumti, i kleo se da ga je duh naterao da jeproguta. Seoao se sad svih svojih velikih podviga, od nadzornika posluge kojise ubio u ostavi zato to je video zelenu ruku kako lupa na prozorsko okno, dolepe ledi Statfild koja je bila primoraina da usvek ruoai crnu somotsku traku

oko vrata da bd sakrila oiljke pet prstiju koji siu progo.reli njeinu belu kou,koja se najzad udavila u rilbnijakiu na krajiu Kraljevog etalita. Saoduevljeinim samoljubljem pravog umetnillaa seao se svojih najslavniijdhpredstava i gorko se u sebi nasmeio kad se setio svoje poslednje veeri uulozd Crveoog Rubena ili Uguene bebe, svog debdja kao Gaunt Gibon, sisakrvd iz Beksli Moora, i uasa kioji je izazvao jedne lepe junske veeri samotime to se kuglao sopatveniim kostima na igraliitu za terails. I posle svegatoga da dou neki bedni moderni Amerikanoi da mu nuide ulje zapodmazivanje i da ga gaaju jastucima! To je sasvim nepodnoljivo. Uostalom,ni sa jednim duhom u istoriji nije se postupalo ovako. Preima fcome, odluio jeda se osveti, pa je do zare duboko razmiljao.Sledeeg jojitra, kad se porodica Otis okupila za dorufcom, priilino serazgovaralo o duhu. Poslamik Sjeidinjenih Drava bio je malo uznemiren to


25/56

njegov poklon nije iprimljen. Xe elkn rekao je da duhu nanesem ma kakvuliniu uvireidu, i mioram rei, atko se uzme u obzir koliiko je dugo on u ovqjfcui, ne smatram a je ni najmianje uotivo gaati ga jastucima.Bila je to vrtlo umesna primedba, na koju, ao md je to to rooram da kaem,blizanci prsnue u gramioglasian smeh. S druge stranenastavio je alko duh nee da upotrebljava ulje za podma2vainije, moramo mu

oduzetii lance. Bilo hi sasvim nemogue spavati uz takvu buku tepred spavaihsoiba.Meutim, ostatak nadelje nisu bili uznemiravairui jedimo to je izazivalonjihovu panju bilo je atalno dbnavljanje knvave mirlje na podu biiblioteike. To

je zaista bdlo vrio udno, jer je vrata uveik zakljuavao goepodifn Otis, aprozori su bili vrsto zatvoreni. Kameleonska boja mrlje taikoe je izazivialairmogo komentara. Nekih jutajra je biila tamnoorvena koro indijski, ponekadsvetlocrvena, neka Ijuibioasta, a jedmonn kad su sili na porodinu molitvu uskladu sa jednostavinim obreditaa slobadne ameriike reformisianeapiskopalne cnkve, bila je svetlazelena kao smaragd. Ove kalleidioskoipislke

promene su, priroidno, veoma mnago zalbavljale oelu poroddou, pa siu se iopiklade slohodiia zakljuivale svako vee. Jedina osoba koja nije ueBtvOvalau ovoij ali biila je mala Vliindiniija toooa je, usled nekog neolbjanijdivoigraiziloiga, bdla uvek prilino zalbrdinuta kad gad bd ugledala fcrvavu mrlju, aonog jutra kad je bila sinaragdino zelena, zamalo to nije zaplakala.Duh se po idrugi put pojavio u nedelju uvee. Odmah po doiaskiu nasipavatnlje bili su iznenada uznoiruiireni sitoahotviiitim tresikoim u holu.Sjurivd se u hol, viideid su da se jedan veldki stardn4 Zloin lnra Artura Sevila49ski ofelop otkaio od postolja i pao na kiameni pod, dok je kentervilski duh

sedeo u nasloiijai sa visakim naslonom i trljao kolena sa izrazom estokogbola na licu. Blizanci, koji su poneli prake, odmah izbaciie na njega dvekuglice sa takvom preciznou kakva se moe postii samo dugim i palijivimvelbanjem na uitelju pisanja, dk je poslanik Sjedinjenih Drava uperio nanjega revolveT i pozvao ga, u skladu sa kalifornijskom etikeoijam, da diigneruke u viis. Duh se tre sa divljim knikom besa i projuri krOZ nrjih kao magla,uigasivi uz puit sveu Vaingtona Otisa, ostavljajui ih tako sve u potpunommraku. Kad je stigao na vrh stepenita, pribra se i odlui da prsne u svojuveni demooski smeh. On mu je u mnogim prilikama bio izvanredniokorisitan. Kau da je zfoog njega perika lorda Rejkera osedela za jednu no, a

tri francuske guvernante ldi Kentervil dale otkaz pre isteika meseoa. Tak se onsmejao tkn najjezivijiim smehom dok js stara zasvoena tavanica odizvanjala,ali im je taj strani Oidjek zamro, otvorie se jedna vrata i gospoa Otis sepojavi u svetloplavom ogrtau.Bojim se da ste daleko od toga da se dobro oseate, pa sam vam donela booutinkture doiktora Dobela. Afco je u pitanju ravo varenje, videete da je toodlian lek.Dwh je besno prostreli poigledom i poe odmah da se pniprema da se pretvoriu velikog crnog psa, ostvarenje po kome je zasluno bio uven i kome jeporodini lekar uvek pripisivao stalnu blesavost ujaka lorda Kentervila,preasnog Tomasa Hortona. Ali ga bat koraka, koji su se pribliavali, osujeti utoj svirepoj nameri, pa se morao zadovoljdti time da postane bledo


26/56

fosforescentan i iezne sa dufooikom grobnom jekoim ba kad su mu sepribliili blizanci.Kad je stigao u btoju sobu, bio je potpuno slomljen i postao je plen najjaeguzbuenja. Vulgarnost blizanaca i prostaki materijalizamgospoe Otis, prirodno, mnogo su ga naljutili, ali ono to ga je najvieraalostilo bilo je to to nije mogao da nosi gvozdeni oklop. Nadao se da e ak

i moderni Amerikanci biti uzbueni pojavom Sablasti u oklopu, ako ne izpametnijeg razloga, a ono bar iz potovanja prema njihovom nacionalnompesniku Longfelou, nad ijom je ljupkom i privlanom poezijom skratio mnogedosadne asove kad su Kentervilovi bili u gradu. Uostalom, bilo je to njegovosopstveno odelo. Nosio ga je sa uspehom na Kenilvortskom turniru i zbognjega dobio visoke pohvale ni od koga manje ve od same Devianske kraljice.Ipak, kad ga je sad navukao, pa je pod teretom ogromnog grudnog oklopa ieline kacige i srudo se teko na kameni pod, ozbiljno ogulio kou sa obakolena i povredio zglob desne ruke.Sledeih nekodiko dana bio je mnogo bolestan i nije se micao iz svoje sobe,

izuzev da odrava krvavu mrlju u pristojnom stanju. Ali poto se dobro uvao,ozdravio je odluio da i po trei put pokua da uplai poslanika SjedinjenihDrava i njegovu porodicu. Za svoije pojavljivanje izabrao je petak,sedamnaestog avgusta, i najvei deo toga dana proveo je u pregledaiijugarderobe, odluivi se najzad za veliki eir oputenog oboda sa crvenimperam, mrtvaki pokrov nabran oko vrata i runih zglobova, i zarali ma.Predvee poe pljusak, podie se vetar od koga su se svi prozori i vrata nastaroj kui tresili i kloparali. U stvari, bilo je ba onakvo vreme bafcvio je onvoleo. Ovakav mu je bio plan akcije. Trebalo je da se doumja do sobeVaingtona Otisa, da mu se iskezi sa podnoja postelje i da se tri puta ubode

noem u grlo uz zvuke tihe muzike. Bio je naroito kivan na Vaingtona Otisa,jer je dobno znao da on stalno uklanja uvenu kentervilisku krvavu mrljuPinkertonovim deterdentom. Poto tog lakomislenog i bezonog mladia budedoveo do stanja bedne 4. 51preplaenosti, produie u sdbu u kojoj spavaju poslanik Sjedinjenih Drava iajegava ena njoj e Hpaishiti na elo svoju hladnu ii lepljdvu rulkiu dofc e nauivo rujenog uzdmMalog mua itata uasne tagne mptvanice. to se tiemale Virdinije, nije se jo odluio. Nikad ga ni na kogd nadn nije uvredila, abila je lepa i otmena. Pomislio je da bi nekolilko upljih jecaja iz garderoibe foilivie nego dovoljnd, iM, ako je to ne probujdi, smogao bi njen pokrivia da

opipa sviojiim rautmiaitiiioniim ptratima. Sto se tie blizanaca, bio je ovrstoreen da im oita lakiju. Pre svega e, naravno, da dm sedne na gnuda da fodizazvaio guee osearaje komara. Zaitifm e, poto su im postelje blizoi

jedna drugqj, stati izmeu njih u obliku zelemag ledenog lea doik ne dbamiruod straha, a naijzaid e abaoiti sa eabe mrtvacki pokxov i puiti po soibi saizbeijenim tooistima i kolutati jedniim okom, u uiozd Nemiog Danijela, iliKostura samoubice, toojom je vie nego jedatnput proiizvao veliki utisak i koju

je smatrao potpuno ravinom svojoj slavnoj ulozi Martina Maraijiaika, iliMaskirane tajne.U poila jedanaesit je uo kako je porodica otila na spavanje. Neko vreme suga uznemiravali divljd krioi smeha blizanaoa koji su se, sa bezbirinomveselou aka, oigladno zaibaVljali pred pavanje, ali u jedanaest i etvrt sve

je bilo Mlio kaid iiztoi poaioi, on feraniu. Sova je uldiarala krilima o prozorska


27/56

okna, gavran je graktao iz staire tiise, a vetar zavijao oiko ikue kao izgubljenadua ali porodica Otis spavala je nesvasna svoije aube i duh je mogao da ujeujednaeno hrkanje poslaniika Sjediiinjeinlih Drava kaje je nadviisivalo umtoie i nepogode. Qn se iiunija iz drvene ciplate na ziu, sa zlim OBinehoim naokrutnim, smeuirandim ustima, i mesec sakni svoje lice iza oblaka kad se onprounja pored velikog, izboenog prozora na kome su ibtili viitismutd grbovi,

njegovi i njegove ubijene ene, ukraeni zlatom i azuiroin. Klizio je sve dalijekiaozla sein, i izgledalo je fcao da ga se i sama pomroina gnua idok kroz nijuprolazi. Jednom mu se tuinii da neiko viie, i on zastade. Ali to je bio satmolave pBia sa Crvene farme, i nastavi puit imnnJijajUi udne pBovke izesnaestog veka i s vremena na vreme vitlajui zaralim maoem ferozpoinoonii vazduh. Najzad Btoe do ugla hodinifea fcoijd je vodio u isobunesreniog Vaingtona. Tu se zaustavd za trenutak dok mu je vetar rarsiioduige, sede ptraimaniove kose i savijao u groitesikine i fanitastine nalborebezimeni uas mrtvalkog pokrova. Tad asovinilk izibi etvrt on oseti da je

fcuonuo a. Prdgiueno se zacereka i zae za ugao. Ali tek to je to lUiinio, saalosniim uzvikom uasa ustuknu i safcri poibeleio lice U dugake, kioiateruke. Prad njdm je stajala uasna arvet, nepomina kao kdp i udovina kaosan ludaka! Glava joj je bila elava i sjajna, ldce oikritglo, defoeio i foelo, agrozan smeh kao da joj je isforivio crte u veno kearuje. Iz oiju su joj sepTOBdpali crvani zraci, uista su joj bila kao Mrok zapailijen iburuar, a stranoodelo, slino njegovom, obavijalo je titansko telo nemom belinom. Na gruidima

joj je bfo plaJkat isa udnim stanirusikaiin slovima, spteak srama moda, nekizapis neolbuadianih grehova, strami apisak zlofiina, a u desnoj ruci je visokodrala nekakav jatagan od soajnog elika.

Poto nilkad randje nije video duha, on se, piriTOdno, strano uplaio, i bacividrugi brz pogled na uasnog fantoma, pabee u Bvoiju sobu kaskaijUii u svomdugakoim pdkrovu hodmikom i najzad ispustivi zarali ma u ministrovedzme, ge ga je ujutru nalao naidzorndfc posluge. Kad je tigao u svojprdvatni stan, baci se na miailiu Biannaniicu i salkri liice pod poktriva.Meuitiim, posle neikog vremena, povrati mu se stari, hrabri kenterviilsfci duh,i on oidlui da im svane, ode i razgovara sa druigim dubom. Prema torae, bakad je zora Bfreforom oiviMa bregove, on se vrati na ono mesto gde je prvi putugledao

jezivog fantoma, oseajui da je ipak bolje to postoje dva duha i da e,

pomou svog novog prijatelja, moda moi bolje da se uhvati ukotac sablizancima. Meutim, kad je stigao na to mesto, doeka ga straan prizor.Ogledno se neto dogodilo aveti, jer joj je svetlost potpuno iezla iz upljihoiju, sjajni ma joj je ispao iz ruke, a ona se naslonila na zid u napregnutom ineudobnom poloaju. On jurnu i zgrabi je u naruje, kad, na njegov uas,glava joj spade i otkatrlja se na pod, telo se savi i on vie da vrsto dri belukrevetsku zavesu sa etkom na dugakoj drci i kuhinjsku sataru, a da muuplja repa lei kod nogu! Poto nije bio u stanju da shvati ovaj zagonetnipreobraaj, on zgrabi plakat grozniavom brzinom i na njemu, pri sivoj

jutarnj0j svetlosti proita ove strane refiiOTIS DUHJedina prava i originalna avet. uvaj se imitacija. Svi ostali su falsifikatl.


28/56

Sve mu je sad bilo jasno. Podvalili su mu, on je pobeen i nadmudren. Vratimu se stari kentervalski pogled, zakrguta bezubiim desnima i podiuisfneu.raiiu ruku visoko iznad glave, zakle se, po sLikovitoj frazeologiji starekole, da e, kad se petao dva puta oglasi svojom veselom trubom, krvavadela biti poinjena i Ubistvo uetati nemim korakom.Tek to je izrekao svoju stranu zakletvu, kad, sa orvenog fcrova neke daleke

kue, zakukureka petao. On se nasmeja dUigim, tihim, gorkim osmehoim ipoeka. ekao je sat za satom, ali petao zbog nekog udnog uzroka, nekukureknu po drugi put. Najzad, u pola osam, dolazak sobarica primora ga daodustane od ovog stranog bdenja i on odgega u svoju sobu razrailjajui opraznim nadama 1 osujeenim. namerama. Tu je pregledao nekoliko knjiga o starom vitetvu, koje je mnogo voleo,i u njima nae da je, u svakoj prilicd u kojoj je uipotrebio ovu zakletvu, petaozakukuirekao i po drugi put.Neka je prokleta ta nevaljala ptica promuca.Bilo je dana kad bih mu svojim snanim kopljem prerezao grkljan i naterao ga

da kukurie za mene pa makar crkao! Zatim se povue u udoban mrtvakikoveg od olova i ostade tamo do veeri.Sledeeg dana duh je bio vrlo slab i umoran. Strano uzibuenje koje jedoivljavao posleidnje etiri nedelje poelo je da pokazuje svoje dejstvo. ivcisu mu bili potpuno rastrojeni, pa se trzao na najmanji um. Pet dana je ostao usvojoj sobi i najzad je odluio da se okane krvave mrlje na podu biblioteke.Ako je porodica Otis ne eli, jasno je da je ne zasluuje. To su, oigledno, Ijudiiji se ivot odvija na niskom, materijalnom planu i potpuno su nespiosobna daocene simboliku vrednost ulnih fenomena. Pitanje fiantazmikiih utvara irazvoj zvezanih tela su, naravno, sasvim druga stvar, i zaista nisu pod

njegovom kontrolom. Njegova je sveta dunoet da se jedanput nedeljpopojavljuje u hodniku i da blebee sa velikog izboenog prozora svake prve itree srede u mesecu, i on nije video kako bi mogao asno izbei svojeobaveze. Isfcrna je da mu je ivot bio vrlo rav, ali, s druge strane, bio jenajsavesnijA u svemu to je u vezi sa natprirodnim. U skladu s tim, sledee trisubote krstario je hodnikom, kao obiono, izmeu ponoi i tri asa ujutru,preduzimajui svaku moguu Predootronost da ga niti ko vidi nitii uje. Skidao

je izme, gazio to je mogue lake po starjn crvotonim daskama, nosio veliMcrni kadifeni ogrta i briljivo upotrebljavao ulje Rajzing san labrikejtor zapodmazivanje svojih lanaca. Monaim priznati da je sa mnogo muke pristao a

upatrdbi ovaj posleidnji nain zattte. Ipak, jedtie noi, dok je porodica bila zaveerom, uunjao se u spavau sobu gospodina Otilsa i uzeio bocu. U poetlkiuse oseao mailio pomian, ali je kasniije foio dovaljno pametan da uviidi dia semnogo moe rei u korist pronalaisfca i on mu je doneikle dobro posluio. Aliuprfeas svemu 1111311 ga ostavljali na miru. Konopoi su stalno brli zaitegnutipreiko bodoika, o kqje ee spoticao u mraku i jelraom, obuien kao Crini Isak, iliLovac Hoglijsfcih uma gadno je pao, nagazajvi na klraalrjku koju bu bliZiancimapraivili ad uiaza u soibu a tapetama do vrha hrastovih stepenica. Ovaposlednja uvrieda ga je tako razbesnela da je odiluio da uloi krajnji napor dapovrati svoje dostoj anstvo i drutvend paloaj, i Tei se da sledee noi posetibezobrazne mlaJde Etonce u svoijoj uvenoj ulozi Bezbrinog Ruperta, ili ErfLabez glave.


29/56

Tako preruen nije se pojavljivao vie od sedamdeset godina u stvari, nije sepojavljivao od onda kad je tako preplaio lepu ledi Barbaru Moidd da jeizneinaa rasfcinula veridbu isa dedom siaidanjeig torda Kentervilia i pobeglau Gretna Grin sa lepim Dekom Kestltonom 12javivi da je nita na svetu ne bimoglo navesti da se uda za lania poradiice koja doputa tako strajnCttnfatntoinu da se eta po tenasi u piraskozorje. Posle toga jadnog Deka je ubio

lord Kenitervil u dvoiboiju na Vandsvortskoij poljani, a ledii Barbari je prapuiklosrce u Tanbrid Velsu pre no to se navrila godina dana, tako da je to bioveliki uspeh u svakom pogledu. Meutim, bilo je to izvamredlno tefcoimaiskitranje, ateo smem da upoittreibiim talj pazorini izoraz u vezii sa

jenom od najveih miisiteriija natprirodtiog ili, da se naunije izrazim,vieprirodnog sveta, i bila su mu potrebna puna tri asa da se pripremi. Najzad

je sve Mlo gotovo i on je bio vrlo zaidovoljan sTOjim iizgledcnm. Visoke koneoizme za jahanje bile su saimo malo pTevelike za njega, a pronaao je samo

jedan od dva velika pitolja kuburaa,ali, uglavnom bio je sasvim zadovoljan i u jedan i etvrt posle ponoi on se

izvue iz drvene oiplate nia ziclu i oduiuja hodaiikom. Kad je stigao u sobu ukojoj su bili blizanci i koja se zvala plava spavaa soba zbog boje zarvesa,naao je vrarta Oldkrinulta. U elji da njegov ulazak bude upeatlijiv, on ihirom otvori, kad ise jedan teak bokal vode sru5i pravo na rijega pokvasivi gado gole koe, i pade nekoiliko iina pored njegavog leviog ramema. U isitomtrenutlku on u priguene krike smeha kaji su dolazili iz v

Documents

Oskar Vajld - Zlocin Lorda Artura Sevila