Oskar Vajld

Nevažna žena Prevela: Aleksandra Erdeljanović LICA LORD ILINGVORT SER DŽON PONTEFRAKT LORD ALFRED RAFORD GOSPODIN KELVIL, poslanik Prečasni DOBENI DŽERALD ARBUTNOT FARKVAR, batler FRENSIS, sluga LEDI HANSTENTON LEDI KEROLAJN PONTEFRAKT LEDI STATFILD GOSPOðA ALONBI GOSPOðICA HESTER VORSLI ELIS, služavka GOSPOðA ARBUTNOT PRVI ČIN Scena: travnjak ispred terase letnjikovca Hanstentonovih. Drama se odigrava tokom dvadeset četiri časa. Vreme: sadašnje. Ser DŽON PONTEFRAKT i LEDI KEROLAJN PONTEFRAKT, gospoñica HESTER VORSLI, sede ispod velike tise. LEDI KEROLAJN: Verujem da je ovo prva engleska seoska kuća u kojoj ste odseli gospoñice Vorsli? HESTER: Da ledi Kerolajn. LEDI KEROLAJN: Rečeno mi je da vi u Americi nemate seoske kuće? HESTER: Nemamo ih mnogo. LEDI KEROLAJN: Imate li selo? Ono što bi mi nazvali selom? HESTER (smešeći se): Mi imamo najveće selo na svetu, ledi Kerolajn. U školi su nam govorili da su neke naše države velike kao Francuska i Engleska zajedno. LEDI KEROLAJN: Ah! Čini mi se da je jaka promaja. (SER DŽONU): Džone, trebalo bi da nosiš šal. Zašto ti ja stalno pletem šalove ako ih ti ne nosiš? SER DŽON: Prilično mi je toplo Kerolajn, uveravam te. LEDI KEROLAJN: Mislim da nije Džone. Dakle, niste mogli da dodete na lepše mesto od ovoga gospoñice Vorsli iako je kuća izuzetno vlažna, prosto neoprostivo vlažna, a draga ledi Hanstenton ponekad previše opuštena u vezi sa gostima koje poziva ovamo. (SER DŽONU): Džejn suviše kombinuje. LORD ILINGVORT je naravno, izuzetan

čovek. Privilegija je upoznati ga. I onaj član parlamenta, gospodin Ketl... SER DŽON: Kelvil ljubavi moja, Kelvil. LEDI KEROLAJN: Mora da je veoma ugledan. Niko do sada, nikada u životu, nije čuo njegovo ime što danas mnogo govori o čoveku. Ali, teško da je gospoña Alonbi sasvim prikladna osoba. HESTER: Ne sviña mi se gospoña Alonbi. Ne mogu da kažem koliko mi se ne sviña. LEDI KEROLAJN: Nisam sigurna gospoñice Vorsli da bi stranci kao što ste vi trebalo da gaje simpatije i antipatije prema ljudima sa kojima ih upoznaju. Gospoña Alonbi ima jako dobro poreklo. Ona je nećaka lorda Brenkastera. Priča se, naravno, da je pobegla od kuće dva puta pre nego što se udala. Ali znate kako su ljudi nekada nepošteni. Ja, lično, verujem da nije pobegla više od jednom. HESTER: Gospodin Arbutnot je veoma šarmantan. LEDI KEROLAJN: Ah, da! Mladić koji radi u banci. Ledi Hanstenton je bila veoma ljubazna što ga je pozvala, se izgleda jako svideo lordu Ilingvortu. Nisam sigurna, meñutim Džejn u pravu što ga uzdiže iznad njegovog položaja. Kada sam ja bila mlada gospoñice Vorsli, u društvu se nije mogao upoznati niko ko sam zarañuje za život. To se nije smatralo ispravnim. HESTER: U Americi su to ljudi koje najviše poštujemo. LEDI KEROLAJN: Ne sumnjam u to. HESTER: Gospodin Arbutnot ima divnu narav! Tako je jednostavan, tako iskren. Ima jednu od najlepših naravi koju sam ikada upoznala. Njega je čast poznavati. LEDI KEROLAJN: U Engleskoj nije uobičajeno gospoñice Vorsli da mlada dama sa takvim oduševljenjem govori o nekoj osobi suprotnog pola. Engleskinje prikrivaju svoja osećanja sve do udaje. Tada ih otkrivaju. HESTER: Vi, u Engleskoj, ne dopuštate prijateljstvo izmeñu mladića i devojke? (Ulazi LEDI HANSTENTON, u pratnji sluge sa šalovima i jastučetom) LEDI KEROLAJN: Mi mislimo da je to nije preporučljivo. Džejn, upravo sam pričala kako si okupila prijatno društvo sa kojim si nas upoznala. Imaš čudesnu moć odabira. To je pravi dar. LEDI HANSTENTON: Draga Kerolajn kako je to ljubazno od tebe! Mislim da su se svi jako lepo uklopili. I nadam se da će naša šarmantna gošća iz Amerike poneti sa sobom prijatne uspomene na naš engleski seoski život (slugi): Jastuče tamo, Frensis. I moj šal. Šetlandski. Donesi šetlandski. (Sluga odlazi po šal Ulazi DŽERALD ARBUTNOT.) DŽERALD: Ledi Hanstenton imam tako divne vesti da vam saopštim. Lord Ilingvort mi je upravo ponudio mesto sekretara. LEDI HANSTENTON: Njegovog sekretara? To su dobre vesti Džeralde, zaista. To znači da vam predstoji sjajna budućnost. Vaša draga majka će biti oduševljena. Moraću zaista da se potrudim da je na-govorim da doñe večeras. Misliš da će hteti, Džeralde? Znam kako je teško nagovoriti je da bilo gde ide. DŽERALD: O, siguran sam ledi Hanstenton da bi došla kada bi znala šta mi je lord Ilingvort ponudio. (Ulazi sluga sa šalom.) LEDI HANSTENTON: Pisaću i reći ću joj to, i zamoliću je da doñe i da ga upozna. (slugi): Sačekaj malo, Frensis. (Piše pismo.) LEDI KEROLAJN: To je veoma dobar početak za tako mladog čoveka kao što ste vi gospodine Arbutnot.

DŽERALD: Zaiste jeste, ledi Kerolajn. Verujem da ću dokazati sam ga vredan. LEDI KEROLAJN: I ja verujem. DŽERALD (obraćajući se HESTER): Vi mi još niste čestitali gospoñice Vorsli. HESTER: Da li ste jako srećni zbog toga? DŽERALD: Naravno da jesam. To mi znači sve sada se mogu nadati svemu čemu ranije nisam mogao. HESTER: Čovek sme svemu da se nada. Život je nada. LEDI HANSTENTON: Čini mi se Kerolajn da lord Ilingvort cilja na diplomatiju. Čula sam da mu je ponuden Beč. No, ne mora da znači da je to istina. LEDI KEROLAJN: Mislim da Englesku u inostranstvu ne treba da predstavlja neoženjen čovek. To može dovesti do komplikacija. LEDI HANSTENTON: Suviše si nervozna Kerolajn. Veruj mi, suviše si nervozna. Osim toga, lord Ilingvort se može oženiti sutra. Nadala sam se da će se oženiti sa ledi Kelso. Ali mislim da je rekao da ona ima suviše veliku porodicu. Ili je to rekao za njena stopala? Zaboravila sam šta beše. Veoma mi je žao zbog toga. Ona je rodena za ženu ambasadora. LEDI KEROLAJN: Ona ima i divnu osobinu da pamti imena ljudi, a da zaboravlja njihova lica. LEDI HANSTENTON: Pa, to je sasvim prirodno, Kerolajn, zar ne? (slugi): Reci Henriju da sačeka odgovor. Napisala sam poruku tvojoj dragoj majci Džeralde, htela sam da joj saopštim dobre vesti, i da joj kažem da zaista mora doći na večeru. (Sluga izlazi.) DŽERALD: To je predivno od vas, ledi Hanstenton. (HESTER): Da li biste u šetnju, gospoñice Vorsli? HESTER: Sa zadovoljstvom. (Izlazi sa DŽERALDOM.) LEDI HANSTENTON: Veoma se radujem zbog lepe budućnosti Džeralda Arbutnota. On mi je pravi protege. I naročito mi je drago što mu je to lord Ilingvort sam predložio, bez moje sugestije. Ljudi ne vole da im se traže usluge. Sećam se kako je sirota Šarlota Pegden bila veoma nepopularna jedne sezone, jer je imala francusku guvernantu koju je preporučivala svima. LEDI KEROLAJN: Videla sam tu guvernantu, Džejn. Ledi Pegden mi je poslala. To je bilo pre nego što je Elinor debitovala. Bila je suviše lepa da bi bila i u jednoj uglednoj kući. Ne čudi me što je ledi Pegden toliko žurila da je se otarasi. LEDI HANSTENTON: Ah, to je objašnjenje. LEDI KEROLAJN: Džone trava je suviše vlažna za tebe. Bolje je da odmah obuješ kaljače. SER DŽON: Sasvim mi je dobro Kerolajn, uveravam te. LEDI KEROLAJN: Dopusti da ja prosudim o tome Džone. Bolje učini kako ti kažem. (SER DŽON ustaje i odlazi.) LEDI HANSTENTON: Ti ga maziš Kerolajn, zaista! (Ulaze GOSPOðA ALONBI i LEDI STATFILD.) LEDI HANSTENTON (GOSPOðI ALONBI): E pa draga, nadam se da vam se sviña park. Svi kažu da je dobro pošumljen. GOSPOðA ALONBI: Drveće je divno ledi Hanstenton. LEDI STATFILD: Zaista, zaista divno. GOSPOðA ALONBI: Ali nekako sam sigurna da bih ja posle šest meseci života na selu postala tako neprefinjena da me više niko ne bi primećivao. LEDI HANSTENTON: Uveravam vas draga, da selo uopšte ne vrši takav uticaj. Pa zar

nije iz Meltorpa, koji je samo dve milje odavde, ledi Belton pobegla sa lordom Federsdejlom. Odlično se sećam tog dogañaja. Siroti lord Belton je umro tri dana posle toga od radosti, ili od kostoboije. Zaboravila sam od čega. U to vreme ovde smo imali veliko društvo, i svi smo bili veoma zainteresovani za tu aferu. GOSPOðA ALONBI: Mislim da je kukavički pobeći. To je bežanje od opasnosti. A opasnost je postala tako retka u modernom životu. LEDI KEROLAJN: Koliko ja mogu da shvatim, jedini cilj u životu današnjih devojaka je da se igraju sa vatrom. GOSPOðA ALONBI: Jedina prednost igranja sa vatrom ledi Kerolajn, je to što se niko ni ne oprlji. Samo ljudi koji ne umeju da se igraju s vatrom bivaju opečeni. LEDI STATFILD: Da, razumem. To je veoma, veoma dobro znati. LEDI HANSTENTON: Ne znam kako bi svet mogao da počiva na takvoj teoriji draga gospoño Alonbi. LEDI STATFILD: Ah! Svet je stvoren za muškarce, a ne za žene. GOSPOðA ALONBI: O, ne govorite tako ledi Statlild. Mi se mnoyo bolje provodimo nego oni. Nama je zabranjeno mnogo više stvari nego njima. LEDI STATFILD: Da, to je stvarno, stvarno tačno. Nisam razmišljala o tome. (Ulaze SER DŽON i GOSPODIN KELVIL) LEDI HANSTENTON: Pa, gospodine Kelvil, da li ste se izborili sa svojim poslom? KELVIL: Završio sam sa pisanjem za danas ledi Hanstenton. To je bio naporan posao. Svakodnevne obaveze javne ličnosti su u današnja vremena veoma naporne. A mislim da nisu dovoljno cenjene. LEDI KEROLAJN: Džone, da li si obukao kaljače? SER DŽON: Da, ljubavi moja. LEDI KEROLAJN: Mislim da je bolje da dodeš ovamo Džone. Bolji je zaklon. SER DŽON: Sasvim mi je dobro Kerolajn. LEDI KEROLAJN: Mislim da nije, Džone. Bolje da sedneš pored mene. (SER DŽON ustaje i prelazi preko puta.) LEDI STATFILD: I o čemu ste pisali jutros gospodine Kelvil? KELVIL: O nečem neobičnom. O čistoti. LEDI STATFILD: To mora da je jako, jako interesantna tema za pisanje. KELVIL: To je jedina tema od prave važnosti za naciju danas ledi Statfild. Nameravam da se obratim svojim biračima u vezi sa tim pitanjem pre sastanka parlamenta. Smatram da siromašniji staleži u ovoj zemlji pokazuju značajnu želju za višim etičkim standardom. LEDI STATFILD: Kako je to lepo, baš lepo od njih. LEDI KEROLAJN: Da li podržavate žene koje se bave politikom gospodine Ketl? SER DŽON: Kelvil ljubavi moja, Kelvil. KELVIL: Rastući uticaj žena je jedina stvar od značaja u našem političkom životu ledi Kerolajn. Žene su uvek na strani morala, javnog i privatnog. LEDI STATFILD: Tako je pohvalno, veoma pohvalno čuti to što govorite. LEDI HANSTENTON: Ah, da moralni kvaliteti žena to je važno. Bojim se Kerolajn, da dragi lord Iilingvort ne ceni moralne kvalitete žena onoliko koliko bi trebalo. (Ulazi LORD ILINGVORT.) LEDI STATFILD: Svet priča da je lord Ilingvort jako, jako nemoralan. LORD ILINGVORT: Ali koji svet to priča ledi Statfild? To mora da je onaj drugi svet. Ovaj svet i ja se odlično slažemo. (Seda pored GOSPOðE ALONBI.)

LEDI STATFILD: Svi koje znam kažu da ste vi jako, jako nemoralni. LORD ILINGVORT: Prosto je monstruozno kako ljudi u današnje vreme idu okolo i pričaju protiv čoveka, njemu iza leña stvari koje su apsolutno i potpuno tačne. LEDI HANSTENTON: Dragi lord Ilingvort je potpuno beznadežan slučaj, ledi Statfild. Odustala sam od pokušaja da ga promenim. Za to bi bilo potrebno javno preduzeće sa upravnim odborom i plaćenim sekretarom. Ali vi već imate sekretara, lorde Ilingvort, zar ne? Džerald Arbutnot nas je obavestio kakvu je sreću imao, to je zaista veoma ljubazno od vas. LORD ILINGVORT: O, ne govorite to ledi Hanstenton. Ljubaznost je užasna reč. Jako mi se svideo mladi Arbutnot čim sam ga upoznao, i biće mi od velike pomoći u nečemu što sam, pošto sam dovoljno lud, zamislio da uradim. LEDI HANSTENTON: On je izvrstan mlad čovek. A njegova majka je jedna od mojih najdražih prijateljica. Upravo je otišao u šetnju sa našom lepom Amerikankom. Veoma je lepa, zar ne? LEDI KEROLAJN: Isuviše lepa. Te Amerikanke pokupe sve dobre partije. Zašto ne ostanu u svojoj zemlji? Uvek nam pričaju da je ona raj za žene. LORD ILINGVORT: I jeste ledi kerolajn. Zato one, kao i Eva, toliko žele da pobegnu iz njega. LEDI KEROLAJN: Ko su roditelji gospoñice Vorsli? LORD ILINGVORT: Amerikanke su neverovatno vešte u prikrivanju svojih roditelja. LEDI HANSTENTON: Dragi moj lorde Ilingvort, šta hoćete da kažete? Gospoñica Vorsli, Kerolajn je siroče. Njen otac je bio milioner ili filantrop ili i jedno i drugo, kako mi se čini, on je veoma gostoljubivo primio mog sina kada je posetio Boston. Ne znam kako je došao do svog bogatstva. KELVIL: Meni se sviña američka izvozna roba. LEDI HANSTENTON: Šta je američka izvozna roba? LORD ILINGVORT: Američki romani. LEDI HANSTENTON: Kako je to originalno! Pa, odakle god da je došlo njeno veliko bogatstvo, ja jako cenim gospoñicu Vorsli. Ona se oblači sa ukusom. Sve Amerikanke se dobro oblače. One kupuju odeću u Parizu. GOSPOðA ALONBI: Kaže se, ledi Hanstenton, da dobri Amerikanci idu u Pariz kada umru. LEDI HANSTENTON: Zaista? A gde idu loši Amerikanci kada umru? LORD ILINGVORT: Oh, ostaju u Americi. KELVIL: Bojim se da vi ne cenite Ameriku, lorde Ilingvort To je izvanredna zemlja, naročito njena omladina. LORD ILINGVORT: Američka omladina je njihova najstarija tradicija. Ona traje sada već trista godina. Kada ih čovek čuje kako pričaju pomisli da su u najranijem detinjstvu. Što se tiče toka civilizacije oni su u drugoj fazi detinjstva. KELVIL: Nesumnjivo postoji mnogo korupcije u američkoj politici. Pretpostavljam da na to aludirate? LORD ILINGVORT: Možda. LEDI HANSTENTON: Politika je u lošem stanju, svuda, čula sam. U Engleskoj zasigurno jeste. Dragi gospodin Kardju uništava zemlju. Pitam se kako mu gospoña Kardju to dopušta. Sigurna sam da vi, lorde Ilingvort, ne mislite da neobrazovanima treba dati pravo glasa?

LORD ILINGVORT: Mislim da su to jedini ljudi kojima ga treba dati. KELVIL: Vi onda niste ni na čijoj strani u modernoj politici, lorde Ilingvort? LORD IIJNGVORT: Čovek nikada ne treba da se prikloni ni jednoj strani ni u čemu, gospodine Kelvil. Priklanjanje jednoj od strana je početak iskrenosti, a ozbiljnost ide odmah za tim, i čovek postaje dosadan. Meñutim, Donji dom ne pravi mnogo štete. Ne možete ukazom parlamenta učiniti ljude dobrim i to je nešto. KELVIL: Ne možete poreći da je Donji dom oduvek pokazivao mnogo razumevanja za patnje siromašnih. LORD ILINGVORT: To je njihov poseban porok. To je poseban porok vremena. Čovek bi trebalo da saoseća sa radošću, lepotom, bojom života. Bolje je što manje govoriti o životnim nesrećama, gospodine Kelvil. KELVIL: Ipak, naš Ist End je veliki problem. LORD ILINGVORT: Tačno. To je problem ropstva. A mi pokušavamo da ga rešimo tako što zabavljamo robove. LEDI HANSTENTON: Naravno, mnogo se može postići sredstvima jeftine zabave, kao što kažete, lorde Ilingvort. Dragi dr Dobeni, naš ovdašnji paroh organizuje, uz pomoć svojih crkvenjaka, zaista divne zabave za siromašne tokom zime. A mnogo dobrog može da se učini pomoću magične lampe, ili misionara ili neke takve slične popularne zabave. LEDI KEROLAJN: Ja uopšte nisam za zabave za siromašne Džejn. Ćebad i ugalj su dovoljni. Već ima suviše ljubavi prema zadovoljstvu u višim klasama. Zdravlje je ono što mi želimo u modernom životu. Zabava nije zdrava, uopšte nije zdrava. KELVIL: Potpuno ste u pravu ledi Kerolajn. LEDI KEROLAJN: Verujem da sam obično u pravu. GOSPOðA ALONBI: Reč "zdravlje" je užasna. LORD ILINGVORT: Najgluplja reč u našem jeziku, a svakom je dobro znana popularna predstava o zdravlju. Engleski seoski gospodin koji juri za lisicom neizrecivo u jurnjavi za nejestivim. KELVIL: Smem li da pitam lorde Ilingvort, da li smatrate Gornji dom boljom institucijom od Donjeg doma? LORD ILINGVORT: Mnogo boljom institucijom, naravno. Mi u Gornjem domu nikada ne dolazimo u kontakt sa javnim mnjenjem. To nas čini civilizovanom institucijom. KELVIL: Da li ozbiljno zastupate takvo mišljenje? LORD ILINGVORT: Prilično ozbiljno, gospodine Kelvil. (GOSPOðI ALONBI) Vulgarna navika koju ljudi u današnje vreme imaju je da pitaju nekoga, nakon što iznese svoju ideju, da li to misli ozbiljno ili ne. Ništa nije ozbiljno osim strasti. Intelekt nije ozbiljna stvar, i nikada nije ni bio. To je instrument na kome neko svira, to je sve. Jedina ozbiljna forma intelekta koju poznajem je britanski intelekt. A po britanskom intelektu nepismeni lupaju kao po bubnju. LEDI HANSTENTON: Šta to pričate lorde Ilingvort, o bubnju? LORD ILINGVORT: Samo sam pričao gospoñi Alonbi o uvodnim člancima u londonskim novinama. LEDI HANSTENTON: Ali da li vi verujete svemu što piše u novinama? LORD ILINGVORT: Ja verujem. U današnje vreme dešava se samo ono što je nečitljivo. (Ustaje sa GOSPOðOM ALONBI). LEDI HANSTENTON: Idete, gospoño Alonbi? GOSPOðA ALONBI: Samo do staklene bašte. Lord Ilingvort mi je jutros rekao da se

tamo nalazi orhideja lepa kao sedam smrtnih grehova. LEDI HANSTENTON: Draga moja, nadam se da nije baš tako. Moraću da porazgovaram s baštovanom. (GOSPOðA ALONBI i LORD ILINGVORT izlaze.) LEDI KEROLAJN: Markantna žena, gospoña Alonbi. LEDI HANSTENTON: Ponekad se prepušta svom pametnom jeziku, da je ponese. LEDI KEROLAJN: Da li je to jedino čemu se gospoña Alonbi prepušta, Džejn? LEDI HANSTENTON: Nadam se Kerolajn, sigurna sam. (Ulazi LORD ALFRED) Dragi lorde Alfrede, pridružite nam se. (LORD ALFRED seda pored LEDI STATFILD.) LEDI KEROLAJN: Ti veruješ u dobro u svakome Džejn. To je velika mana. LEDI STATFILD: Da li zaista, zaista mislite ledi Kerolajn, da bi čovek trebalo da veruje da u svakome postoji zlo? LEDI KEROLAJN: Mislim da je mnogo bezbednije tako misliti ledi Statfild. Dok se, naravno, ne ispostavi da su ljudi dobri. Ali to u današnje vreme zahteva mnogo preispitivanja. LEDI STATFTLD: Ali ima tako mnogo neprijatnih skandala u modernom životu. LEDI KEROLAJN: Lord Ilingvort me je, sinoć za večerom, podsetio da je osnova svakog skandala apsolutno nemoralan dogañaj iz realnog života. KELVIL: Lord Ilingvort je, naravno, veoma pametan čovek, ali čini mi se da mu nedostaje ono fino poverenje u plemenitost i čistotu života koje je toliko važno u ovom veku. LEDI STATFILD: Da, zaista, zaista važno, zar ne? KELVIL: On na mene ostavlja utisak čoveka koji ne ceni lepotu našeg engleskog domaćeg života. Rekao bih da su ga zanele inostrane ideje u vezi sa tim. LEDI STATFILD: Ne postoji ništa, ništa slično lepoti domaćeg života, zar ne? KELVIL: To je osnova našeg moralnog sistema u Engleskoj, ledi Statfiid. Bez toga bismo postali isti kao naši susedi. LEDI STATFILD: To bi bilo tužno, tako tužno, zar ne? KELVIL: Bojim se da LORD ILINGVORT posmatra ženu samo kao igračku. E pa, ja nikada nisam posmatrao ženu kao igračku. Žena je intelektualna pomoć muškarcu kako u javnom, tako i u privatnom životu. Bez nje bismo zaboravili prave ideale. (Seda pored LEDI STATFILD). LEDI STATFILD: Veoma, veoma mi je drago što to čujern. LEDI KEROLAJN: Vi ste oženjeni, gospodine Ketl? SER DŽON: Kelvil draga, Kelvil. KELVIL: Oženjen sam ledi Kerolajn. LEDI KEROLAJN: Da li imate porodicu? KELVIL: Da. LEDI KEROLAJN: Od koliko članova? KELVIL: Osam. (LEDI STATFILD skreće svoju pažnju na LORDA ALFREDA) LEDI KEROLAJN: Gospoña Ketl i deca su, pretpostavljam, na moru? (SER DŽON sleže ramenima.) KELVIL: Moja supruga je na moru sa decom, ledi Kerolajn. LEDI KEROLAJN: Vi ćete im se kasnije pridružiti, nema sumnje? KELVIL: Ako mi to dopuste moje javne obaveze. LEDI KEROLAJN: Vaš javni život mora biti veliki izvor zadovoljstva za gospoñu Ketl.

SER DŽON: Kelvil ljubavi moja, Kelvil. LEDI STATFILD (LORDU ALFREDU): Kako su divne te vaše cigarete sa zlatnim vrhom, lorde Alfrede. LORD ALFRED: Užasno su skupe. Mogu sebi da ih priuštim samo kada sam u dugovima. LEDI STATFILD: Mora da je strašno, strašno neprijatno biti u dugovima. LORD ALFRED: Čovek u današnje vreme mora da ima neku preokupaciju. Kad ne bih imao svoje dugove ne bih imao o čemu da razmišljam. Svi momci koje poznajem su u dugovima. LEDI STATFILD: Ali zar vam ljudi kojima dugujete novac ne prave mnogo, mnogo neprilika? (Ulazi sluga) LORD ALFRED: O ne, oni ih beleže, ja ne. LEDI STATFILD: Veoma, veoma čudno. LEDI HANSTENTON: Ah, Kerolajn, evo pisma od drage gospoñe Arbutnot. Neće biti na večeri. Tako mi je žao. Ali doći će posle. Zaista mi je drago zbog toga. Ona je jedna od najslañih žena. Ima divan rukopis, tako krupan, tako čvrst takoñe. (Pruža pismo LEDI KEROLAJN.) LEDI KEROLAJN (gleda ga) Malo nedostaje ženstvenosti, Džejn. Ženstvenost je kvalitet koji najviše cenim kod žena. LEDI HANSTENTON (ponovo uzima pismo i stavlja ga na sto): O, ona je veoma ženstvena Kerolajn, i tako dobra, takoñe. Treba da čuješ kako prečasni priča o njoj. Smatra je svojom desnom rukom u parohiji. (Obraća joj se sluga.) U žutom salonu. Hoćemo li svi unutra? Ledi Statfild, hoćemo li da uñemo na čaj? LEDI STATFILD: Sa zadovoljstvom ledi Hanstenton. (Ustaju i kreću. SER DŽON se nudi da ponese ogrtač LEDI STATFILD) LEDI KEROLAJN: Džone! Ako bi dopustio svom nećaku da se pobrine za ogrtač ledi Statfild, mogao bi da mi pomogneš da ponesem svoju korpicu za rad. (Ulaze LORD ILINGVORT i GOSPOðA ALONBI.) SER DŽON: Naravno, ljubavi moja. (Izlaze.) GOSPOðA ALONBI: Kako je čudno što su obične žene uvek ljubomorne na svoje muževe, a lepe žene nikada nisu! LORD ILINGVORT: Lepe žene nikada nemaju vremena. Uvek su zauzete time da budu ljubomorne na tuñe muževe. GOSPOðA ALONBI: Pomislila bih da se ledi Kerolajn do sada već umorila od želje za brakom! Ser Džon joj je četvrti! LORD ILINGVORT: Toliko brakova sigurno nije pametno. Dvadeset godina ljubavi napravi od žene ruinu, ali dvadeset godina braka čini od nje nešto kao javnu instituciju. GOSPOðA ALONBI: Dvadeset godina ljubavi! Zar to postoji? LORD ILINGVORT: Ne, u današnje vreme. Žene su postale i suviše pametne. Ništa toliko ne kvari ljubav kao ženski smisao za humor. GOSPOðA ALONBI: Ili muška želja za njim. LORD ILINGVORT: Potpuno ste u pravu. U hramu bi svako trebalo da bude ozbiljan, osim onoga ko je obožavan. GOSPOðA ALONBI: A to bi trebalo da bude muškarac? LORD ILINGVORT: Žene tako divno kleče, muškarci ne. GOSPOðA ALONBI: Mislite na ledi Statfild!

LORD ILINGVORT: Uveravam vas da na ledi Statfild nisam pomislio poslednjih petnaest minuta. GOSPOðA ALONBI: Zar je ona takva misterija? LORD ILINGVORT: Ona je više od misterije ona je raspoloženje. GOSPOðA ALONBI: Raspoloženja ne traju. LOHD ILINGVORT: To je njihova glavna čar. (Ulaze HESTER i DŽERALD.) DŽERALD: Lorde Ilingvort, svi mi čestitaju, ledi Hanstenton i ledi Kerolajn i... svi. Nadam se da ću biti dobar sekretar. LORD ILINGVORT: Bićete sekretar za primer, Džeralde. (Razgovara sa njim) GOSPOðA ALONBI: Uživate u seoskom životu, gospoñice Vorsli? HESTER: Veoma, zaista. GOSPOðA ALONBI: Zar ne čeznete za londonskim večernjim zabavama? HESTER: Ne volim londonske večernje zabave. GOSPOðA ALONBI: Ja ih obožavam. Pametni nikada ne slušaju, a glupi nikada ne pričaju. HESTER: Ja mislim da glupi ljudi dosta pričaju. GOSPOðA ALONBI: Ah, ja nikada ne slušam! LORD ILINGVORT: Dragi moj momče, da mi se niste sviñali, ne bih vam to ponudio. Upravo zato što mi se toliko sviñate želim da vas imam pored sebe. (lzlaze HESTER i DŽERALD.) LORD ILINGVORT: Divan momak, Džerald Arbutnot! GOSPOðA ALONBI: On je zaista veoma fin. Ali mladu damu iz Amerike ne mogu da podnesem. LORD ILINGVORT: Zašto? GOSPOðA ALONBI: Juče mi je rekla, i to prilično glasno, da ima samo osamnaest godina. Bilo je jako neprijatno. LORDILINGVORT: Nikada ne treba verovati ženi koja govori svoje prave godine. Žena koja govori to, govori sve. GOSPOðA ALONBI: Osim toga je i puritanka. LORD ILINGVORT: Oh, to je neoprostivo. Ne smeta mi da obične žene budu puritanke. To je jedini izgovor koji imaju zato što su obične. Ali ona je zaista lepa. Neizmerno joj se divim. (Gleda netremice u GOSPOðU ALONBI) GOSPOðA ALONBI: Vi mora da ste istinski loš čovek! LORD ILINGVORT: Šta vi podrazumevate pod lošim čovekom? GOSPOðA ALONBI: Vrstu ljudi koja se divi nevinosti. LORD ILINGVORT: A pod lošom ženom? GOSPOðA ALONBI: Oh! Onu vrstu žena od koje se čovek nikada ne umori. LORD ILINGVORT: Vi ste surovi prema sebi. GOSPOðA ALONBI: Definišite nas kao pol. LORD ILINGVORT: Sfinge bez tajni. GOSPOðA ALONBI: Da li tu spadaju i puritanke? LORD ILINGVORT: Da li znate da ja ne verujem da puritanke postoje? Mislim da ne postoji na svetu žena kojoj ne bi bar malo laskalo da joj se neko udvara. Upravo to žene čini tako neodoljivo ljupkim. GOSPOðA ALONBI: Vi mislite da ne postoji žena na svetu koja bi se usprotivila poljupcu?

LORD ILINGVORT: Vrlo malo njih. GOSPOðA ALONBI: Gospoñica Vorsli vam ne bi dopustila da je poljubite. LORD 1UNGVORT: Da li ste sigurni? GOSPOðA ALONBI: Prili čno. LORD ILINGVORT: Šta mislite da bi uradila kad bih je poljubio? GOSPOðA ALONBI: Ili bi se udala za vas, ili bi vas ošamarila nukavicom. Šta biste uradili kada bi vas ošamarila rukavicom? LORD ILINGVORT: Zaljubio bih se u nju, verovatno. GOSPOðA ALONBI: Onda je sreća što je nećete poljubiti! LORD ILINGVORT: Da li je to izazov? GOSPOðA ALONBI: To je odapeta strela. LORD ILINGVORT: Zar ne znate da sam ja uvek uspešan u onome što radim? GOSPOðA ALONBI: Žao mi je što to čujem. Mi žene obožavamo neuspešne. Oni se oslanjaju na nas. LORD ILINGVORT: Vi obožavate uspešne. Vi se držite za njih. GOSPOðA ALONBI. Mi smo lovorovi venci koji sakrivaju njihove ćele. LORD ILINGVORT: I uvek ste im potrebne, osim u trenucima trijumfa. GOSPOðA ALONBI: Tada su neinteresantni. LORD ILINGVORT: A koliko ste vi izazovni? (Pauza.) GOSPOðA ALONBI: Lorde Ilingvort, postoji jedna stvar zbog koje ćete mi se uvek sviñati. LORD ILINGVORT: Samo jedna stvar? A ja imam toliko mana. GOSPOðA ALONBI: O, ne budite suviše uobraženi zbog njih. Možda ćete ih izgubiti kada ostarite. LORD ILINGVORT: Ja nemam namem da ikada ostarim. Duša se raña stara, a postaje mlaña. To je komedija života. GOSPOðA ALONBI: A telo se raña mlado, a postaje staro. To je tragedija života. LORD ILINGVORT: I to je ponekad komedija. Ali koji je misteriozni razlog zbog koga ću vam se ja uvek sviñati? GOSPOðA ALONBI: To što mi se nikada niste udvarali. LORD ILINGVORT: Ja sam uvek samo to radio . GOSPOðA ALONBI: Zaista? Nisam primetila. LORD ILINGVORT: Kakva nesreća! Mogla je to biti tragedija za nas oboje. GOSPOðA ALONBI: Oboje bismo preživeli. LORD ILINGVORT: Danas čovek može sve da preživi, osim smrti i da sačuva sve osim dobre reputacije. GOSPOðA ALONBI: Da li ste probali da imate dobru reputaciju? LORD ILINGVORT: To je jedna od mnogih neprijatnosti na koju nikada nisam pristao. GOSPOðA ALONBI: Možda ćete morati. LORD ILINGVORT: Zašto mi pretite? GOSPOðA ALONBI: Reći ću vam kada poljubite puritanku. (Ulazi sluga.) FRENSIS: Čaj je poslužen u žutom salonu lorde. LORD ILINGVORT: Recite ledi da dolazimo. FRENSIS: Da, lorde. LORD ILINGVORT: Hoćemo li ući na čaj? GOSPOðA ALONBI: Volite tako jednostavna zadovoljstva?

LORD ILINGVORT: Obožavam jednostavna zadovoljstva. Ona su poslednje utočište kompleksa. Ali, ako želite, hajde da ostanemo ovde. Da, hajde da ostanemo ovde. Knjiga života počinje sa muškarcem i ženom u vrtu. GOSPOðA ALONBI: Završava se Otkrovenjem. LORD ILINGVORT: Divno mačujete. Ali vam je spalo dugme sa floreta. GOSPOðA ALONBI: Još uvek imam masku. LORD ILINGVORT: Koja vam oči čini lepšim. GOSPOðA ALONBI: Hvala vam. Doñite. LORD ILINGVORT (ugleda na stolu pismo GOSPOðE ARBUTNOT, uzima ga i gleda koverat) Kakav neobičan rukopis! Podseća me na rukopis žene koju sam poznavao pre mnogo godina. GOSPOðA ALONBI: Ko je ona? LORD ILINGVORT: O, niko. Niko posebno. Nevažna žena. (Baca pismo i penje se stepenicama terase sa GOSPOðOM ALONBI. Smeše se jedno drugom.) Zavesa DRUGI ČIN Scena: Salon u letnjikovcu Hanstentonovih posle večere, lampe su upaljene. Vrata levo. Vrata desno. Dame sede na sofi. GOSPOðA ALONBI: Kakvo je olakšanje otarasiti se muškaraca, na kratko! LEDI STATFILD: Da, muškarci nas proganjaju, zar ne? GOSPOðA ALONBI: Proganjaju? Volela bih da je tako. LEDI HANSTENTON: Draga moja! GOSPOðA ALONBI: Najneprijatnije je što ti bednici mogu biti savršeno srećni bez nas. Zato mislim da je dužnost svake žene da ih nikada ne ostavi same ni na trenutak, osim za vreme ovakvog kratkog predaha posle večere, bez koga bismo se, verujem, mi jadne žene pretvorile u senke. (Ulaze sluge s kafom.) LEDI HANSTENTON: Pretvorile u senke, draga? GOSPOðA ALONBI: Da, ledi Hanstenton. Tako je naporno držati muškarce uz sebe. Oni uvek nastoje da pobegnu od nas. LEDI STATFILD: Čini mi se da mi uvek nastojimo da pobegnemo od njih. Muškarci su tako, tako bezdušni. Oni znaju kakvu moć imaju i koriste je. LEDI KEROLAJN (uzima kafu od sluge): Kakve su to priče i gluposti o muškarcima! Muškarce samo treba držati tamo gde im je mesto. GOSPOðA ALONBI: Ali gde im je mesto ledi Kerolajn? LEDI KEROLAJN: Tamo gde se brinu o svojim ženama gospoño Alonbi. GOSPOðA ALONBI (uzima kafu od sluge): Zaista? A ukoliko nisu oženjeni? LEDI KEROLAJN: Ukoliko nisu oženjeni, treba da traže ženu. Prosto je skandalozan broj neženja koji se kreću u društvu. Trebalo bi doneti zakon koji bi ih naterao da se ožene u roku od godinu dana. LEDI STATFILD (odbija kafu): A ako su zaljubljeni u nekoga ko je, možda, vezan za nekog drugog? LEDI KEROLAJN: U tom slučaju ledi Statfild, trebalo bi ih u roku od nedelju dana oženiti nekom običnom poštenom devojkom, da bi naučili da ne diraju tuñe vlasništvo.

GOSPOðA ALONBI: Mislim da o nama nikada ne bi trebalo govoriti kao o nečijem vlasništvu. Svi muškarci su vlasništvo udatih žena. To je prava definicija toga šta je zaista vlasništvo udatih žena. Ali mi ne pripadamo nikome. LEDI STATFILD: Oh, tako mi je drago, tako drago što to čujem. LEDI HANSTENTON: Ali da li ti stvarno misliš draga Kerolajn, da će zakoni popraviti stvari? Ja sam čula da u današnje vreme svi oženjeni muškarci žive kao neženje, a sve neženje kao oženjeni tnuškarci. GOSPOðA ALONBI: Ja zasigurno ne umem da ih razlikujem. LEDI STATFILD: Oh, ja mislim da se odmah vidi da li je muškarac srećan u svom porodičnom životu ili nije. Primetila sam veoma, veoma tužan izraz u očima toliko oženjenih muškaraca. GOSPOðA ALONBI: Ah, sve što sam ja primetila je da su užasno dosadni kada su dobri muževi, i užasno uobraženi kada to nisu. LEDI HANSTENTON: Pa, pretpostavljam da se pojam muža mnogo promenio od vremena kada sam ja bila mlada, ali se držim mišljenja da je siroti dragi Hanstenton bio najdivnije biće, dobar kao hleb. GOSPOðA ALONBI: Ah, moj muž je kao neka vrsta osiguranja, dosadilo mi je da ga viñam. LEDI KEROLAJN: Ali vi ga obnavljate s vremena na vieme, zar ne? GOSPOðA ALONBI: O, ne ledi Kerolajn. Do sada sam imala samo jednog muža. Prepostavljam da me smatrate pravom amaterkom. LEDI KEROLAJN: Sa vašim pogledima na život čudi me da ste uopšte udati. GOSPOðA ALONBI: I mene. LEDI HANSTENTON: Drago moje dete, mislirn da ste vi jako srećni u svom bračnom životu, ali da volite da krijete svoju sreću od drugih. GOSPOðA ALONBI: Uveravam vas da sam se užasno prevarila u pogledu Ernesta. LEDI HANSTENTON: Oh, nadam se da niste draga. Dobro sam poznavala njegovu majku. Ona je od Stretonovih, Kerolajn, jedna od ćerki lorda Kroulenda. LEDI KEROLAJN: Viktorija Streton? Savršeno dobro je se sećam. Glupava plavuša bez brade. GOSPOðA ALONBI: Oh, Ernest ima bradu. Ima veoma jaku, četvrtastu bradu. Ernestova brada je čak suviše četvrtasta. LEDI STATFILD: Ali da li zaista smatrate da muška brada može biti previše četvrtasta? Ja mislim da muškarac mora da izgleda veoma, veoma snažno, i mora da ima jako, jako četvrtastu bradu. GOSPOðA ALONBI: Onda morate upoznati Ernesta ledi Statfild. Moram samo da vas upozorim unapred da on ne razgovara. LEDI STATFILD: Ja obožavam muškarce koji ćute. GOSPOðA ALONBI: O, Ernest ne ćuti. On sve vreme priča. Ali sa njim nema razgovora. Nemam pojma o čemu priča. Ne slušam ga već podinama. LEDI STATFILD: Onda mu znači nikada niste oprostili? Kako je to tužno! Ali čitav život je jako, jako tužan, zar ne? GOSPOðA ALONBI: Život je, ledi Statfild, samo mauvais quart d’heure koji se sastoje od izuzetnih trenutaka. LEDI STATFILD: Da, ima trenutaka, zaista. Ali da li je to što je gospodin Alonbi uradio bilo tako, tako strašno? Da li se on naljutio na vas, ili je rekao nešto neljubazno ili

istinito? GOSPOðA ALONBI: Oh, draga, ne. Ernest je uvek miran. To je jedan od razloga zašto mi uvek ide na nerve. Ništa tako ne iritira kao mirnoća. Postoji nešto istinski brutalno u dobroj naravi većine modernih muškaraca. Pitam se kako mi žene to trpimo. LEDI STATFILD: Da, dobra narav kod muškaraca znači da oni nisu tako osetljivi kao mi, da nisu od tako finog tkanja. To često stvara veliku barijeru izmeñu muža i žene, zar ne? Ali ja bih toliko želela da saznam šta je to pogrešno uradio gospodin Alonbi. GOSPOðA ALONBI: Pa, ispričaću vam, ako date reč da ćete ispričati svima ostalima. LEDI STATFILD: Hvala vam, hvala vam. Ponavljanjem ću priču učiniti boljom. GOSPOðA ALONBI: Kada smo se Ernest i ja verili, on mi se zakleo na kolenima da nikada u životu nikoga nije voleo pre mene. Ja sam tada bila jako mlada, pa mu nisam verovala, nema potrebe da vam pričam. Nažalost, nisam se raspitivala o tome jedno četiri ili pet meseci pošto sam se udala. Tada sam otkrila da je to što mi je rekao bila istina. A tako nešto muškarca učini potpuno neinteresantnim. LEDI HANSTENTON: Draga moja! GOSPOðA ALONBI: Muškarci uvek žele da ženi budu prva ljubav. To je njihova glupa sujeta. Mi žene imamo istančaniji instinkt za te stvari. Ono što mi želimo je da budemo poslednja ljubav muskarcu. LEDI STATFILD: Shvatam šta govorite. To je veoma, veoma lepo. LEDI HANSTENTON: Drago moje dete, nećete valjda reći da nećete oprostiti svom mužu zato što nije voleo nikoga drugog? Da li si ikada čula nešto slično Kerolajn? Ja sam prilično iznenañena. LEDI KEROLAJN: Oh, žene su danas visoko obrazovane Džejn, i ništa u današnje vreme ne bi trebalo da nas iznenañuje, osim srećnih brakova. Oni očigledno postaju izuzetno retki. GOSPOðA ALONBI: O, oni su potpuno deplasirani. LEDI STATFILD: Osim u srednjim staležima, kako mi je rečeno. GOSPOðA ALONBI: Kako to liči na srednje staleže! LEDI STATFILD: Da zar ne? veoma, veoma liči na njih. LEDI KEROLAJN: Ako je ovo što nam govorite o srednjim staležima istina ledi Statfild, to im služi na čast. Veoma je za žaljenje što se u našem staležu od supruge očekuje da bude tako frivolna, očigledno misle da je to prava stvar koja treba da se uradi. Tome pripisujem nesreće tolikih brakova za koje svi znamo u društvu. GOSPOðA ALONBI: Znate ledi Kerolajn, ja mislim da frivolnost supruge nema nikakve veze sa tim. Danas više brakova propadne zbog zdravog razuma supruga nego zbog bilo čega drugog. Kako se može očekivati da žena bude srećna sa čovekom koji insistira da se ponaša prema njoj kao da je ona potpuno racionalno biće? LEDI HANSTENTON: Draga moja! GOSPOðA ALONBI: Muškarac jadan, čudan, pouzdan, neophodan pripada polu koji je racionalan milionima i milionima godina. On ne može pomoći sebi. To mu je u vrsti. Istorija žena je mnogo drugačija. Mi smo uvek bile živopisni protesti protiv samog postojanja zdravog razuma. Mi smo odmah otkrile opasnosti koje nam prete. LEDI STATFILD: Da, zdrav razum muževa zaista, zaista nastoji da se nametne. Recite kako vi zamišljate idealnog muža. Mislim da bi to bilo od velike, velike pomoći. GOSPOðA ALONBI: Idealan muž? Tako nešto ne postoji. lnstitucija je pogrešna. LEDI STATFILD: Idealan muškarac onda, u odnosu prema nama.

LEDI KEROLAJN: On bi morao verovatno da bude izuzetno realan. GOSPOðA ALONBI: Idealan muškarac! O, idealan muškarac bi trebalo da nam se obraća kao da smo boginje, a da se ponaša prema nama kao da smo deca. Trebalo bi da odbije sve naše ozbiljne zahteve, a da ispuni sve naše kaprice. Trebalo bi da nas ohrabri da imamo hirove, a da nam zabrani da imamo misije. Trebalo bi da uvek govori mnogo više nego što misli, a da uvek misli mnogo više nego što kaže. LEDI HANSTENTON: Ali kako može da radi i jedno i drugo, draga? GOSPOðA ALONBI: Ne bi trebalo da juri za lepim ženama. To bi značilo da nema nimalo ukusa, ili bi neko posumnjao da ga ima previše. Ne, trebalo bi da bude ljubazan prema svima, ali da kaže da ga nekako ne privlače. LEDI STATFILD: Da, to je uvek veoma, veoma prijatno čuti o drugim ženama. GOSPOðA ALONBI: Ako mu postavimo neko pitanje, trebalo bi da nam da odgovor koji govori sve o nama. Trebalo bi da nas, u svakom slučaju, hvali za sve one kvalitete za koje zna da ih ne posedujemo. Ali trebalo bi da bude i nemilosrdan, prilično nemilosrdan, prebacujući nam za vrline o kojima nikada nismo ni sanjale da ih posedujemo. On nikada ne bi trebalo da shvati da mi znamo korisne stvari. To bi bilo neoprostivo. Ali trebalo bi da nas zaspe svime što ne želimo. LEDI KEROLAJN: Koliko ja vidim, on samo treba da plaća račune i i da daje komplimente. GOSPOðA ALONBI: Trebalo bi da nas stalno kompromituje u javnosti, a da se prema nama ponaša sa apsolutnim poštovanjem kada smo sami. A ipak trebalo bi da uvek bude spreman na užasnu scenu i kad god je napravimo da bude tužan, apsolutno tužan odmah, pa da nas za manje od dvadeset minuta zaspe prebacivanjem, zatim da bude istinski napadan kad protekne pola sata i da nas zauvek napusti u petnaest do osam, kada počnemo da se oblačimo za večeru. A kada ga nakon toga vidimo zaista poslednji put, i kada odbije da uzme sve sitnice koje nam je poklonio, i kada nam obeća da nikada više neće razgovarati sa nama, i da više neće pisati budalasta pisma, njemu će srce biti potpuno slomljeno, zatim će po ceo dan slati telegrafske poruke i porukice svakih pola sata po privatnom kuriru, i večerati sasvim sam u klubu, samo da bi svi videli koliko je on nesrećan. I posle čitave strašne nedelje, tokom koje je izlazio svuda i sa svačijim mužem, samo da pokaže kako je strašno usamljen, možda će uveče doći da se treći put konačno pozdravi, a onda ako je njegovo vladanje bilo potpuno bez greške, i ako ste bile zaista loše prema njemu, trebalo bi mu dati šansu da prizna da nije bio u pravu, a kada on to učini, onda je dužnost žene da oprosti i to se može ponoviti sve ispočetka, sa varijacijama. LEDI HANSTENTON: Kako ste pametni, draga moja! Vi nikada ne mislite ono što govorite. LEDI STATFILD: Hvala vam, hvala vam. Bilo je zaista, zaista zapanjujuće. Potrudiću se da sve zapamtim. Ima tako mnogo detalja koji su toliko, toliko važni. LEDI KEROLAJN: Ali još nam niste rekli kakva je nagrada za idealnog muškarca. GOSPOðA ALONBI: Nagrada? O, beskrajno čekanje. To mu je sasvim dovoljno. LEDI KEROLAJN: Ali muškarci su tako strašno, strašno uzbudljivi, Zai ne? GOSPOðA ALONBI: To ništa ne menja. Ne treba se nikada predavati. LEDI STATFILD: Ni idealnom muškarcu? GOSPOðA ALONBI: Njemu sigurno ne. Osim, naravno, ako ne želite da se umorite od njega.

LEDI STATFILD: O!... Da. Vidim. To je od velike, velike pomoći. Da li mislite gospoño Alonbi, da ću ja ikada upoznati idealnog muškarca? I da li postoji više nego jedan? GOSPOðA ALONBI: Ima ih samo četiri u Londonu ledi Statfild. LEDI HANSTENTON: O, draga moja! GOSPOðA ALONBI (prilazeći joj): Šta se desilo? Recite mi. LEDI HANSTENTON (tiho): Potpuno sam zaboravila da je mlada dama iz Amerike sve vreme u sobi. Bojim se da ju je nešto od ovih pametnih razgovora pomalo šokiralo. GOSPOðA ALONBI: O, to će joj puno pomoći! LEDI HANSTENTON: Nadajmo se da nije mnogo razumela. Bolje da odem do nje i da porazgovaram. (Ustaje i prelazi HESTER VORSLI.) Pa, draga gospoñice Vorsli. (Seda pored nje.) Kako ste sve vreme bili tihi u svom slatkom malom kutku! Pretpostavljam da ste čitali knjigu? Ima toliko knjiga ovde u biblioteci. HESTER: Ne, slušala sam razgovor. LEDI HANSTENTON: Ne bi trebalo da verujete u sve što čujete, znate draga. HESTER: Nisam poverovala ni jednu reč. LEDI HANSTENTON: Potpuno ste u pravu, draga. HESTER (nastavlja): Nisam sanjala da ijedna žena može da ima takve poglede na život kakve sam čula večeras od vaših gošći. (Neprijatna pauza.) LEDI HANSTENTON: Čujem da imate tako prijatno društvo u Americi. Slično je našem u nekim mestima, pisao mi je sin. HESTER: Klike postoje u Americi kao i svuda ledi Hanstenton. Ali pravo američko društvo čine jednostavno sve dobre žene i svi dobri muškarci u našoj zemlji. LEDI HANSTENTON: Kakav razuman sistem i, usuñujem se da kažem, veoma prijatan takoñe. Bojim se da, u Engleskoj, ima isuviše veštačkih društvenih barijera. Mi se ne srećemo, koliko bi trebalo, sa srednjim i nižim klasama. HESTER Mi u Americi nemamo niže klase. LEDI HANSTENTON: Zaista? Kakva dobra organizacija! GOSPOðA ALONBI: O čemu govori ta užasna devojka? LEDI STATFILD: Neprijatno je prirodna, zar ne? LEDI KEROLAJN: Rečeno mi je da vi u Americi nemate mnoge stvari, gospoñice Vorsli. Kažu da nemate ruševina, ni znamenitosti. GOSPOðA ALONBI (LEDI STATFILD): Kakva glupost! Imaju svoje majke i svoje manire. HESTER: Engleska aristokratija nas snabdeva znamenitostima ledi Kerolajn. Oni stižu do nas svakog leta, parobrodima, i prose nas istog časa kada se iskrcaju. Što se ruševina tiče, mi se trudimo da sagradimo nešto što će trajati duže od cigle ili kamena. (Ustaje da uzme svoju lepezu sa stola.) LEDI HANSTENTON: Šta je to, draga? A, da, izložba gvožña, zar ne, u onom mestu sa čudnim imenom? HESTER (stojeći pored stola): Mi se trudimo ledi Hanstenton da izgradimo život, na boljoj, istinskijoj, čistijoj osnovi od one na kojoj život počiva ovde. To svima vama čudno zvuči, zar ne? Kako bi vam i zvučalo drugačije, nego čudno? Vi, bogati ljudi u Engleskoj, ne znate kako živite. Kako biste i znali? Vi iz svog društva izbacujete ljubazne i dobre. Smejete se jednostavnima i čistima. Živite od drugih i uz njihovu pomoć, podsmevate se žrtvovanju, i ako bacite siromasima hleb, to je samo da neko vreme budu mirni. Sa svom svojom pompom i bogatstvom i umetnošću vi ne znate da živite vi čak ni

to ne znate. Vi volite lepotu koju možete da vidite i da dodirnete i da rukujete njome, lepotu koju možete da uništite i koju uništavate, ali o skrivenoj lepoti života, o skrivenoj lepoti višeg života vi ne znate ništa. Izgubili ste tajnu života. O, vaše englesko društvo mi izgleda plitko, sebično i budalasto. Zatvorilo je samo sebi oči i zapušilo uši. Baškari se kao gubavac u purpuru. Sedi kao mrtvac u zlatnom pokrovu. To je sve pogrešno, potpuno pogrešno. LEDI STATFILD: Mislim da za takve stvari ne treba znati. To nije baš, baš lepo, zar ne? LEDI HANSTENTON: Draga moja gospoñice Vorsli, mislila sam da vam se sviña englesko društvo. Postigli ste u njemu takav uspeh. I najbolji ljudi su vam se toliko divili. Potpuno sam zaboravila šta je za vas lord Henri Veston rekao, ali bilo je jako pohvalno, a vi znate kakav je on arbitar lepote. HESTER: Lord Henri Veston! Sećam ga se ledi Hanstenton. Čovek sa užasnim osmehom i užasnom prošlošću. On je svuda pozvan. Nijedna večernja zabava nije kompletna bez njega. Šta je sa onima koje mu duguju svoju propast? One su otpadnice. One su bezimene. Ako biste ih sreli na ulici okrenuli biste glavu. Ja se ne bunim zbog njihove kazne. Neka sve žene koje su zgrešile budu kažnjene. (GOSPOðA ARBUTNOT ulazi preko zadnje terase u ogaaču i sa velom od čipke preko ruke, čuje poslednje reči i trgne se) LEDI HANSTENTON: Draga moja mlada damo! HESTER: Pravo je da budu kažnjene, ali ne treba dopustiti da one jedine pate. Ako su muškarac i žena zgrešili, neka oboje idu u pustinju i neka se tamo vole ili mrze. Neka oboje budu obeleženi. Obeležite ih, ako želite, i jedno i drugo, ali nemojte kažnjavati jedno, a drugo pustili da ode slobodno. Nemojte imali jedan zakon za muškarce, a drugi za žene. Vi ste u Engleskoj nepravedni prema ženama. I dok god ne shvatite da je ono što je za ženu sramota za muškarca bezočnost uvek ćete biti nepravedni, a pravednost, plameni stub, i greh, magleni stub, biće nejasni pred vašim očima, ili ih uopšte nećete videti, ili ih nećete primećivati iako ih gledate. LEDI KEROLAJN: Mogu li draga gospoñice Vorsli pošto stojite, da vas zamolim da mi dodate moj ogrtač koji je tačno iza vas? Hvala vam. LEDI HANSTENTON: Draga gospodo Arbutnot! Tako mi je drago što ste došli. Ali nisam čula da su vas najavili. GOSPOðA ARBUTNOT: O, došla sam sa terase ledi Hanstenton, upravo sam ušla. Niste mi rekli da pravite zabavu. LEDI HANSTENTON: Nije zabava. Samo nekoliko gostiju koji su odseli kod nas i koje verovatno poznajete. Dopustite mi. (Pokušava da joj pomogne sa stvarima. Zvoni posluzi.) Kerolajn, ovo je gospoña Arbutnot; jedna od mojih najdražih prijateljica. Ledi Kerolajn Pontefrakt, Ledi Statfild, gospoña Alonbi i moja mlada prijateljica iz Amerike, gospoñica Vorsli, koja nam je upravo pričala koliko smo pokvareni. HESTER: Mislite da sam govorila suviše grubo ledi Hanstenton. Ali ima nekih stvari u Engleskoj... LEDI HANSTENTON: Draga moja mlada damo, usudujem se da kažem da ima dosta istine u tome što ste rekli, i delovali ste jako lepo dok ste to govorili, što je mnogo važnije kako bi rekao lord Ilingvort. Jedino gde mislim da ste bili malo tvrñi bilo je kada ste govorili o bratu ledi Kerolajn, o jadnom lordu Henriju. On je zaista tako prijatno društvo. (Ulazi sluga) LEDI HANSTENTON: Uzmi stvari gospode Arbutnot. (Sluga izlazi sa ogitačem.)

HESTER: Ledi Kerolajn, nisam imala pojma da je on vaš brat. Žao mi je zbog bola koji sam vam nanela, ja... LEDI KEROLAJN: Draga moja gospoñice Vorsli, jedini deo vašeg malog govora, ako tako smem da ga nazovem, sa kojim se u potpunosti slažem, je deo o mom bratu. Ništa što biste mogli da kažete ne bi bilo dovoljno loše za njega. Smatram Henrija bezočnim, apsolutno bezočnim. Ali i dalje mislim, kao što si ti primetila Džejn, da je on odlično društvo, a ima jednog od najboljih kuvara u Londonu i posle dobre večere možete oprostiti svakome, čak i sopstvenim roñacima. LEDI HANSTENTON (GOSPOðICI VORSLI): Sada doñite draga da se upoznate sa gospoñom Arbutnot. Ona je jedna od tih dobrih, slatkih, jednostavnih osoba za koje ste rekli da ih mi nikada ne primamo u društvo. Žao mi je što moram da kažem da mi gospoña Arbutnot veoma retko dolazi. Ali to nije moja greška. GOSPOðA ALONBI: Kako je dosadno kada se muškarci toliko zadrže posle večere! Pretpostavljam da govore najužasnije stvari o nama. LEDI STATFILD: Da li zaista tako mislite? GOSPOðA ALONBI: Sigurna sam u to. LEDI STATFILD: Kako je to grozno, grozno od njih! Da ii da preñemo na terasu? GOSPOðA ALONBI: O, bilo šta, samo da pobegnemo od bogatih udovica i ružno obučenih žena. (Ustaje i kreće ka vratima sa leve strane zajedno sa ledi Statfild.) Idemo samo da gledamo zvezde ledi Hanstenton. LEDI HANSTENTON: Videćete ih mnogo draga, veoma mnogo. Ali nemojte da se prehladite. (GOSPOðI ARBUTNOT): Džerald će nam svima mnogo, mnogo nedostajati draga gospoño Arbutnot. GOSPOðA ARBUTNOT: Ali, da li je lord Ilingvort zaista ponudio Džeraldu da bude njegov sekretar? LEDI HANSTENTON: O, da! Bio je zaista divan u vezi s tim. O vašem sinu ima najbolje moguće mišljenje. Mislim da vi ne znate lorda Ilingvorta draga. GOSPOðA ARBUTNOT: Nikada ga nisam upoznala. LEDI HANSTENTON: Znate ga po imenu, nesumnjivo? GOSPOðA ARBUTNOT: Bojim se da ne. Ja živim tako izdvojeno od sveta i viñam tako malo ljudi. Sećam se da sam pre mnogo godina čula za nekog starog lorda Ilingvorta koji je živeo u Jorkširu, čini mi se. LEDI HANSTENTON: A, da. To mora da je bio poslednji erl. On je bio veoma čudan čovek. Hteo je da se oženi ispod svog staleža. Ili nije hteo, mislim. Bio je neki skandal u vezi sa tim. Sadašnji lord Ilingvort je mnogo drugačiji. On je veoma otmen. On se bavi dobro, ne bavi se ni sa čim, što bi naša lepa gošća iz Amerike smatrala i da je pogrešno, i ne znam da li mu je mnogo stalo do tema koje vas toliko zanimaju gospoño Arbutnot. Da li misliš Kerolajn, da je lord Ilingvort zainteresovan za prihvatilišta za siromašne? LEDI KEROLAJN: Mislim da to nije slučaj, Džejn. LEDI HANSTENTON: Svi mi imamo različite ukuse, zar ne? Ali lord Ilingvort je na veoma visokom položaju i nema ničega što ne bi mogao da dobije samo ako bi zatražio. Naravno, on je i dalje prilično mlad čovek i došao je do svoje titule tek koliko ima tačno Kerolajn otkada je lord Ilingvort dobio titulu? LEDI KEROLAJN: Mislim oko četiri godine Džejn. Znam da je to bilo iste godine kada je poslednji put o mom bratu izašlo u večernjim novinama. LEDI HANSTENTON: A, sećam se. Biće da ima četiri godine od tada. Naravno,

isprečilo se mnogo ljudi izmeñu sadašnjeg lorda Ilingvotta i tiiule gospoño Arbutnot. To je bilo - ko je to bio Kerolajn? LEDI KEROLAJN: Dete sirote Margaret. Znaš koliko je želela da dobije dečaka i bio je dečak, ali je umro, a i muž joj je umro ubrzo zatim, i ona se ubrzo udala za jednog od sinova lorda Eskota, koji je kako sam čula bije. LEDI HANSTENTON: A, to im je u porodici draga, to je u porodici. Takoñe se sećam nekog, sveštenika koji je želeo da bude ludak, ili ludak koji je želeo da bude sveštenik, zaboravila sam kako je bilo, ali znam da je Sud za pravičnost istraživao slučaj i zaključio da je potpuno normalan. I posle sam ga videla kod sirotog lorda Plamsteda sa slamkama u kosi, ili sa tako nečim čudnim. Me sečam se sa čim. Žao mi je ledi Kerolajn što draga ledi Sisilija nije doživela da vidi kako joj sin dobija titulu. GOSPOðA ARBUTNOT: Ledi Sisilija? LEDI HANSTENTON: Majka lorda Ilingvorta, draga gospoño Arbutnot, bila je jedna od prelepih kćeri vojvotkinje od Džerningema, i udala se za ser Tomasa Harforda koji se u to vreme nije smatrao baš dobrom prilikom za nju, iako je bio jedan od najlepših muškaraca u Londonu. Znala sam ih jako dobro i oba njihova sina, Artura i Džordža. GOSPOðA ARBUTNOT: Stariji sin je, naravno, nasledio titulu, ledi Hanstenton? LEDI HANSTENTON: Ne, draga, on je poginuo u lovu, ili je to biio na pecanju Kerolajn? Zaboravila sam. A Džordž je nasledio sve. Uvek mu govorim da nijedan mlañi sin nije imao sreće kao on. GOSPOðA ARBUTNOT: Ledi Hanstenton želim odmah da razvovaram sa Džeraldom. Da li mogu da ga vidim? Možete ii poslati po njega? LEDI HANSTENTON: Naravno draga. Poslaću slugu po njega u trpezariju. Ne znam zašto su se gospoda toliko zadržala. (Zvoni) Kada sam upoznala lorda Ilingvorta kao običnog Džordža Harforda, on je bio samo pametan momak bez prebijene pare, osim onoga što mu je davala sirota draga ledi Sesilija. Ona ga je zaista voiela. Uglavnom zato što se nije slagao sa svojim ocem. Oh, evo dragog prečasnog. (slugi) Ne treba. (Ulaze SER DŽON i doktor DOBENI. SER DŽON prilazi LEDI STATFILD, DOKTOR DOBENl LEDI HANSTENTON.) PAROH: Lord Ilingvort je bio jako zabavan. Nikada se nisam bolje zabavio. (Ugleda GOSPOðU ARBUTNOT) Ah, gospoño Arbutnot. LEDI HANSTENTON (DOKTOR DOBENIJU) Vidite uspela sam da me gospoña Arbutnot konačno poseti. PAROH: To je velika čast ledi Hanstenton. Gospoña Dobeni će biti jako ljubomoma na vas. LEDI HANSTENTON: Oh, tako mi je žao što gospoña Dobeni nije mogla da dode sa vama večeras. Glavobolja kao i obično, pretpostavljam. PAROH: Da ledi Hanstenton, pravo mučenje. Ona je najsrećnija kada je sama. Najsrećnija kada je sama. LEDI KEROLAJN (svom mužu): Džone! (SER DŽON prilazi svojoj ženi. DOKTOR DOBENI razgovara sa gospoñom ARBUTNOT i LEDI HANSTENTON. GOSPOðA ARBUTNOT sve vreme gleda LORDA ILINGVORTA On je prešao preko sobe ne primetivši je, i zatim prilazi GOSPOðI ALONBI koja sa LEDI STATFILD stoji pored vrata koja gledaju na terasu.) LORD ILINGVORT: Kako je najšarmatnija žena na svetu? GOSPOðA ALONBI (hvata LEDI STATFILD za ruku): Obe smo baš dobro, hvala lorde

Ilingvort. Ali kako ste malo vremena proveli u trpezariji! Kao da ste tek otišli. LORD ILINGVORT: Umirao sam od dosade. Nisam otvorio usta sve vreme. Samo sam čeznuo da doñem ovde do vas. GOSPOðA ALONBI: Trebalo je da doñete Amerikanka nam je držala predavanje. LORD ILINGVORT: Zaista? Svi Amerikanci drže predavanja, čini mi se. Mislim da to ima veze sa njihovom klimom. O čemu je držala predavanje? GOSPOðA ALONBI: Oh, o puritanizmu, naravno. LORD ILINGVORT: Ja ću da je preobratim, zar ne? Koliko mi vremena dajete za to? GOSPOðA ALONBI: Nedelju dana. LUitD ILINGVORT: Nedelju dana je više nego dovoljno. (Ulaze DŽERALD i LORD ALFRED.) DŽERALD (prilazi GOSPOðI ARBUTNOT): Draga majko! GOSPOðA ARBUTNOT: Džeralde, uopšte se ne osećam dobro. Otprati me kući Džeralde. Nije trebalo ni da dolazim. DŽERALD: Žao mi je majko. Naravno. Ali prvo morate da upoznate lorda Ilingvorta. (Prelazi preko sobe) GOSPOðA ARBUTNOT: Ne večeras Džeralde. DŽERALD: Lorde Ilingvort, žeieo bih da vam predstavim moju majku. LORD ILINGVORT: Sa najvećim zadovoljstvom. (GOSPOðI ALONBI): Odmah se vraćam. Majke drugih ljudi su mi uvek na smrt dosadne. Sve žene postanu iste kao svoje majke. To je njihova tragedija. GOSPOðA ALONBI: Nijedan muškarac ne liči na svoju majku. To je njegova tragedija. LORD ILINGVORT: U kakvom ste divnom rasploženju večeras! (Okreće se i sa DŽERALDOM prilazi GOSPOðI ARBUTNOT. Kada je vidi, ustukne začuden. Onda polako skreće pogled ka DŽERALDU) DŽERALD: Majko, ovo je lord Ilingvort koji mi je ponudio posao svog ličnog sekretara. (GOSPOðA ARBUTNOT se hladno pokloni.) DŽERALD: To je odlična šansa za mene, zar ne? Nadam se da se neće razočarati u mene, to je sve. Zahvalićete se lordu Ilingvortu majko, hoćete li? GOSPOðA ARBUTNOT: To je veoma lepo od lorda Ilingvorta što je trenutno zainteresovan za tebe. LORD ILINGVORT (stavljajući ruku na DŽERALDOVO rame) O, Džerald i ja smo već veliki prijatelji, gospoño... Arbutnot GOSPOðA ARBUTNOT: Nema ničeg zajedničkog izmeñu vas i mog sina lorde Ilingvort. DŽERALD: Draga majko, kako možete da kažete tako nešto? Naravno, lord Ilingvort je jako pametan i sve ostalo. Nema ničega što lord Ilingvort ne zna. LORD ILINGVORT: Dragi moj momče! DŽERALD: On zna više o životu nego iko koga sam sreo. Osećam se kao potpun nesposobnjaković kada sam sa vama lorde Ilingvort. Naravno, ja sam imao tako malo šansi. Ja nisam pohañao Iton ili Oksford kao drugi momci. Ali izgleda da to lordu Ilingvortu ne smeta. On je bio jako dobar prema meni majko. GOSPOðA ARBUTNOT: Lord Ilingvort može da promeni mišljenje. Možda on zaista ne želi da mu ti budeš sekretar. DŽERALD: Majko! GOSPOðA ARBUTNOT: Ne zaboravi da si kao što si sam rekao, imao tako malo šansi.

GOSPOðA ALONBI: Lorde Ilingvort, želim da razgovaram sa vama na trenutak. Hodite. LORD ILINGVORT: Hoćete li me izviniti, gospoño Arbutnot? Hajde, i nemoj dopustiti da tvoja divna majka sada pravi probleme Džeralde. Stvar je skoro dogovorena, zar ne? DŽERALD: Nadam se. (LORD ILINGVORT prilazi GOSPOðI ALONBI.) GOSPOðA ALONBI: Mislila sam da nikada nećete ostaviti damu u crnom plišu. LORDUJNGVORT: Ona je izuzetno lepa. (Gleda GOSPOðU ARBUTNOT) LEDI HANSTENTON: Kerolajn, hajdemo svi u muzički salon? Gospoñica Vorsli će svirati. Ići ćete i vi draga gospoño Arbutnot, zar ne? Ne znate kako ćete uživati. (DOKTORU DOBENIJU): Zaista, moram jedno popodne da dovedem gospoñicu Vorsli u parohiju. Tako bih volela da je draga gospoña Dobeni čuje kako svira violinu. Ah, zaboravila sam. Sluh drage gospoñe Dobeni je malo oslabio, zar ne? PAROH: Slab sluh joj stvara velike probleme. Sada čak ne čuje moje ni propovedi. Čita ih kod kuće. Ali ona ima bogat unutrašnji život. LEDI HANSTENTON: Mnogo čita, zar ne? PAROH: Samo najveća slova. Vid joj rapidno propada. Ali nikada se ne žali, nikada. DŽERALD (LORDU ILINGVORTU): Porazgovarajte sa mojom majkom, lorde Ilingvort, pre nego što uñete u muzički salon. Izgleda da ona ne veruje da mislite ozbiljno ono što ste mi rekli. GOSPOðA ALONBI: Idete li? LORD ILINGVORT: Za nekoliko trenutaka. Ledi Hanstenton, ako bi mi dopustila gospoña Arbutnot voleo bih da razmenim par reči sa njom, a kasnije ćemo vam se pridružiti. LEDI HANSTENTON: O, naravno. Imaćete mnogo toga da joj kažete, a ona će morati mnogo da vam se zahvaljuje. Ne dobija svaki sin takvu ponudu gospodo Arbutnot. Ali znam da vi to cenite, draga. LEDI KEROLAJN: Džone! LEDI HANSTENTON: E pa, nemojte suviše dugo zadržati gospodu Arbutnot, lorde Ilingvort. Ne možemo bez nje. (Izlazi za ostalim gostima. Zvuk violine dopire iz muzičkog salona.) LORD ILINGVORT: Znači to je naš sin, Rejčel! Pa, ponosim se sa njim. On je pravi Harford, od glave do pete. Uzgred, zašto Arbutnot, Rejčel? GOSPOðA ARBUTNOT: Svako ime je dobro, kada neko nema pravo na ime. LORD ILINGVORT: Pretpostavljam, ali zašto Džerald? GOSPOðA ARBUTNOT: Po čoveku čije sam srce slomila po mom ocu. LORD ILINGVORT: Pa Rejčel, što je gotovo, gotovo je. Sve što sada imam da kažem je da sam veoma zadovoljan sa našim dečakom. Svet će ga poznavati samo kao mog ličnog sekretara, ali on će meni biti jako blizak, i jako drag. Čudno je to Rejčel, činilo mi se da je moj život kompletan. A nije bio. Nešto mu je nedostajalo, nedostajao mu je sin. Sada sam pronašao svog sina. Drago mi je što sam ga pronašao. GOSPOðA ARBUTNOT: Nemaš prava na njega, ni na najmanji delić njega. Dečko je potpuno moj i ostaće moj. LORD ILINGVORT: Draga moja Rejčel, imala si ga za sebe preko dvadeset godina. Zašto ga sada malo ne daš meni? On je isto moj koliko je i tvoj. GOSPOðA ARBUTNOT: Da li ti govoriš o detetu koje si napustio? O detetu koje je, što se tebe tiče, moglo da umre od gladi i bede? LORD ILINGVORT: Zaboravljaš Rejčel, ti si ostavila mene. Nisam ja tebe ostavio.

GOSPOðA ARBUTNOT: Ostavila sam te zato što si odbio da daš ime detetu. Pre nego što se rodio moj sin, preklinjala sam te da se oženiš sa mnom. LORD ILINGVORT: Tada nisam imao čemu da se nadam. A osim toga Rejčel, nisam bio mnogo stariji od tebe. Imao sam samo 22 godine. Dvadeset jednu, čini mi se, kada je sve počelo u vrtu tvoga oca. GOSPOðA ARBUTNOT: Kada je čovek dovoljno odrastao da čini ioše stvari, trebalo bi takoñe da bude dovoljno odrastao da čini i dobre. LORD ILINGVORT: Draga moja Rejčel, intelektualna opšta mesta su uvek interesantna, ali opšta mesta koja se tiču morala ne znače baš ništa. A što se tiče toga što kažeš, da sam ostavio naše dete da gladuje, to je, naravno, laž i glupost. Moja majka ti je ponudila šest stotina godišnje. Ali ti nisi htela ništa da uzmeš. Jednostavno si nestala i odvela dete sa sobom. GOSPOðA ARBUTNOT: Ne bih prihvatila ni peni od nje. Tvoj otac je bio drugačiji. Kada smo bili u Parizu, rekao ti je preda mnom da je tvoja dužnost da se oženiš sa mnom. LORD ILINGVORT: Oh, dužnost je ono što čovek očekuje od drugih, a ne ono što sam čini. Naravno, na mene je uticaj imala moja majka. Tako je sa svakim čovekom kada je mlad. GOSPOðA ARBUTNOT: Drago mi je da čujem da to kažeš. Džerald sigurno neće otići sa tobom. LORD ILINGVORT: Kakva budalaština Rejčel! GOSPOðA ARBUTNOT: Da li ti misliš da ću ja dopustiti mom sinu... LORD ILINGVORT: Našem sinu. GOSPOðA ARBUTNOT: Mom sinu (lord Ilingvort sleže ramenima) da ode sa čovekom koji mi je upropastio mladost, koji mi je uništio život, zagorčao mi svaki trenutak? Ti nemaš ni predstavu o tome kroz koliku sam patnju i sramotu ja prošla. LORD ILINGVORT: Draga moja Rejčel, moram ti otvoreno reći da je Džeraldova budućnost mnogo važnija od tvoje prošlosti. GOSPOðA ARBUTNOT: Džerald ne može razdvojiti svoju budućnost od moje prošlosti. LORD ILINGVORT: To je upravo ono što bi trebalo da uradi. To je upravo ono što bi ti treblo da mu pomogneš da uradi. Tipična si žena! Govoriš sentimentalno i oduvek si bila sebična. Ali hajde da ne pravimo scenu. Rejčel budi razumna, razmisli šta je najbolje za našeg sina, a mene i tebe ostavi izvan toga. Šta je sada naš sin? Loše plaćen službenik u maloj provincijskoj banci u trećerazrednom engleskom gradu. Ako misliš da je on zadovoljan na takvom mestu, grešiš. On je istinski nesrećan. GOSPOðA ARBUTNOT: Bio je zadovoljan dok tebe nije upoznao. Ti si to napravio od njega. LORD ILINGVORT: Naravno da sam ja to napravio od njega. Nezadovoljstvo je prvi korak ka napretku čoveka ili naroda. Ali ga ja nisam pustio samo da čezne za stvarima koje ne može da ima. Ne, ja sam mu ponudio nešto divno. Nema potrebe da kažem da je on to oberučke prihvatio. Svaki mladić bi to učinio. A sada samo zato što se ispostavilo da sam ja mladićev roñeni otac, a on moj roñeni sin, ti praktično hoćeš da uništiš njegovu karijeru. Da sam ja potpuni stranac ti bi dopustila Džeraldu da pode sa mnom, ali pošto je on moja krv i meso ti to nećeš. Kako si neverovatno nelogična! GOSPOðA ARBUTNOT: Neću mu dopustiti da ode. LORD ILINGVORT: Kako ćeš mu zabraniti? Koji izgovor mu možeš pružiti da odbije

ovakvu ponudu kao što je moja? Nema potrebe da kažem da mu ja neću reći u kakvoj sam vezi sa njim. Ali ti mu ne smeš reći. Ti to znaš. Pogledaj kako si ga odgajila. GOSPOðA ARBUTNOT: Odgajila sam ga da bude dobar čovek. LORD ILINGVORT: Tako je. A kakav je rezultat? Ti si ga odgajila tako da te osudi ako ikada otkrije. Nemoj se varati Rejčel. Deca prvo vole svoje roditelje. Posle ih osuñuju. Retko, ako i ikada, im opraštaju. GOSPOðA ARBUTNOT: Džordže, nemoj mi odvoditi sina. Ja sam imala dvadeset godina tuge, i samo jednu osobu koja me je voieia, samo jednu osobu da volim. Ti si imao radostan život, pun zadovoljstva i uspeha. Bio si prilično srećan, nikada nisi mislio na nas. Nije bilo razloga, u skladu sa tvojim pogledima na život, da nas se ikada setiš. To što si nas sreo bila je čista slučajnost, užasna slučajnost. Zaboravi to. Nemoj sada dolaziti i krasti mi sve što imam na svetu. Ti si tako bogat u drugim stvarima. Ostavi mali vinograd mog života; ostavi ograñeni vrt i zdenac vode, jagnje koje mi je Bog poslao u sažaljenju ili u besu, oh! Oslavi mi to. Džordže, ne uzimaj mi Džeralda. LORD ILINGVORT: Rejčel u ovom trenutku ti nisi neophodna za Džeraldovu karijeru; ja jesam. O ovome nemamo više šta da razgovaramo. GOSPOðA ARBUTNOT: Ja ga neću pustiti da ide. LORD UJNGVORT: Evo Džeralda. Ima pravo sam da odluči. (Ulazi DŽERALD.) DŽERALD: Pa, draga majko nadam se da ste se sve dogovorili sa lordom Ilingvortom? GOSPOðA ARBUTNOT: Nisam Džeralde. LORD ILINGVORT: Izgleda da se tvojoj majci iz nekog razloga ne dopada to što ideš sa mnom. DŽERALD: Zašto majko? GOSPOðA ARBUTNOT: Mislila sam Džeralde da si srećan ovde sa mnom. Nisam znala da ti se toliko žuri da me ostaviš. DŽERALD: Majko kako tako nešto možete da kažete? Naravno da sam bio srećan sa vama. Ali čovek ne može zauvek da ostane sa svojom majkom. Nijedan momak ne ostaje. Želim da sebi stvorim položaj, da uradim nešto. Mislio sam da ćete biti ponosni da me vidite kao sekretara lorda Ilingvorta. GOSPOðA ARBUTNOT: Ja ne misiim da bi ti bio pogodan za ličnog sekretara lorda Ilingvorta. Nemaš kvalifikacije. LORDILINGVORT: Ne bih želeo da se mešam ni na trenutak gospoño Arbutnot, ali što se tiče vaše poslednje primedbe, sigurno je da ja mogu najbolje da prosudim. A samo mogu da vam kažem da vaš sin ima sve kvalifikacije kojima sam se nadao. Ima ih i više nego što sam, ustvari, mislio. Mnogo više. (GOSPOðA ARBUTNOT ćuti.) Imale li još neki razlog gospoño Arbutnot, zbog koga ne biste želeli da vaš sin prihvati ovo nameštenje? DŽERALD: Imate li majko? Odgovorite. LORD ILINGVORT: Ako imate gospoño Arbutnot, molim vas, molim vas recite. Sasvim smo sami ovde. Šta god da je, nema potrebe da vam kažem da ja to neću ponavljati. DŽEKALD: Majko? LORD ILINGVORT: Ako biste želeli da ostanete nasamo sa svojim sinom, ostaviću vas. Možda postoji neki drugi razlog nešto što ne želite da čujem. GOSPOðA ARBUTNOT: Ne postoji nikakav drugi razlog. LORD ILINGVORT: Onda dragi moj momče, možemo smatrati da je stvar sreñena. Doñi, ti i ja ćemo zajedno popušiti po cigaru na terasi. A gospoño Arbutnot, dopustite mi

da vam kažem da ste postupili veorna pametno. (lzlazi sa DŽERALDOM. GOSPOðA ARBUTNOT ostaje sama. Stoji nepomično s izrazom neizmerne tuge na licu.) Zavesa. TREĆI ČIN Scena: galerija slika u letnjikovcu hanstentonovih. U pozadini su vrata koja vode na terasu. (LORD ILINGVORT i DŽERALD, desno. LORD ILINGVORT leškari na sofi. DŽERALD sedi u stolici.) LORD JUNGVORT: Tvoja majka je razumna žena Džeralde. Znao sam da će se opametiti na kraju. DŽERALD: Moja majka je puna obzira, lorde Ilingvort, i znam da misli da nisam dovoljno obrazovan da budem vaš sekretar. Ona je, takoñe, potpuno u pravu. Bio sam užasno lenj dok sam išao u školu a ni sada ne bih mogao da položim ispit čak i kada bi mi život zavisio od toga. LORD ILINGVORT: Dragi moj Džeralde, ispiti ionako nisu ni malo bitni. Ako je muškarac gospodin, on zna dovoijno, a ako nije gospodin, šta god da zna loše je po njega. DŽERALD: Ali ja ništa ne znam o svetu lorde ilingvort. LORD ILINGVORT: Ne boj se Džeralde. Seti se da je na tvojoj strani najlepša stvar na svetu mladost! Nista nije kao mladost, sredovečni imaju položenu hipoteku na život. Stari su u ostavi života. Ali mladost je gospodar života. Mladost ima kraljevstvo koje je čeka. Svako se rada kao kralj, ali većina umire u izgnanstvu, baš kao i većina kraljeva. Nema ničega što ne bih uradio Džeralde da povratim svoju mladost osim vežbanja, ranog ustajanja, ili da budem koristan član zajednice. DŽERALD: Ali vi valjda sebe ne smatrate starim lorde Ilingvort? LORD ILINGVORT: Dovoljno sam star da ti budem otac Džeralde. DŽERALD: Ja ne pamtim svog oca, on je davno umro. LORD ILINGVORT: Tako mi je rekla ledi Hanstenton. DŽERALD: Veoma je neobično, ali majka mi nikada nije pričala o ocu. Ponekad mislim da se udala ispod svog nivoa. LORD ILINGVORT (malo se trgne): Stvarno? (Prilazi i stavlja ruku DŽERALDU na rame.) Nedostajalo ti je što nisi imao oca Džeralde, zar ne? DŽERAUD: O, ne, moja majka je bila jako dobra prema meni. Niko nikada nije imao majku kao ja. LORD ILINGVORT: Siguran sam u to. A siguran sam i da većina majki ne razume baš svoje sinove. Mislim, one ne shvataju da sinovi imaju ambicije, želju da upoznaju život, da postanu nešto. Konačno Džeralde, od tebe se nije moglo očekivati da provedeš ceo svoj život u rupi kao što je Rokli, zar ne? DŽERALD: O, ne! To bi bilo strašno! LORD 1L1NGV0RT: Majčinska ljubav je veoma dirljiva, naravno, ali majka je često i neobično sebična. Mislim, postoji mnogo sebičnosti u njoj. DŽERALD (lagano): Pretpostavljam da je tako. LORD ILINGVORT: Tvoja majka je istinski dobra žena. Ali dobre žene imaju tako ograničene poglede na život, njihov horizont je tako uzak, njihovi interesi su tako sitni, zar ne?

DŽERALD: Istina je, jako se zanimaju za stvari do kojih nama nije mnogo stalo. LORD ILINGVORT: Pretpostavljam da je tvoja majka veoma religiozna, i sve tome slično. DŽERALD: O da, ona stalno ide u crkvu. LORD ILINGVORT: Ah! Nije moderna, a u današnje vreme jedino vredi biti moderan. Ti želiš da budeš moderan, zar ne Džeralde? Ti želiš da upoznaš život kakav stvarno jeste. Ne želiš da te sprečavaju neke staromodne teorije o životu. Pa, ono što danas treba da uradiš je da se jednostavno uključiš u najbolje društvo. Čovek koji može da vlada za stolom za vreme večere u Londonu, može da vlada svetom. Budućnost pripada dendiju. Oni najbolji će vladati. DŽERALD: Voleo da se lepo oblačim, ali su mi uvek govorili da čovek ne treba toliko da razmišlja o tome. LORD ILINGVORT: Ljudi su danas toliko površni da ne razumeju filozofiju površnosti. Uzgred, Džeralde, trebalo bi da naučiš da bolje vezuješ kravatu. Osećaj se tiče rupice na reveru. Ali suštinska stvar za kravatu je stil. Dobro vezana kravata je prvi ozbiljan korak u životu. DŽERALD (smejući se): Možda ću moći da naučim kako da vezujem kravatu, lorde Ilingvort, ali nikada neću umeti da govorim kao vi. Ja ne umem da govorim. LORD ILINGVORT: O! Razgovaraj sa svakom ženom kao da je voliš, a sa svakim muškarcem kao da ti je dosadan, i na kraju prve sezone imaćeš dobru reputaciju. DŽERALD: Ali veoma je teško ući u društvo, zar ne? LORD ILINGVORT: Da bi se ušlo u najbolje društvo, danas, moraš ljude ili hraniti, ili zabavljati, ili ih šokirati to je sve! DŽERALD: Pretpostavljam da je društvo prosto božanstveno! LORD ILINGVORT: Biti u njemu je prosto dosadno. Ali biti van njega je prosto tragedija. Društvo je nephodna stvar. Nijedan čovek ne postiže pravi uspeh u ovom svetu ako nema žena koje ga podržavaju, a žene vladaju društvom. Ako žene nisu na tvojoj strani, loše ti se piše. Možeš biti advokat i berzanski mešetar, novinar ili sve odjednom. DŽERALD: Da li je teško shvatiti žene? LORD ILINGVORT: Nikada se ne trudi da ih razumeš. Žene su slike. Muškarci su problemi. Ako želiš da saznaš šta je stvarno žena što je, uzgred, uvek jako opasno uraditi gledaj je, nemoj je slušati. DŽERALD: Ali žene su jako pametne, zar ne? LORD ILINGVORT: Treba im uvek govoriti da jesu. Ali za filozofa dragi moj Džeralde, žene predstavljaju pobedu materije nad duhom, kao što muškarci predstavljaju pobedu duha nad moralom. DŽERALD: Kako onda žene mogu da imaju toliku moć kao što vi kažete? LORD ILINGVORT: Istorija žena je istorija najgoreg oblika tiranije koji je svet ikada video. Tiranije slabih nad jakima. To je jedina tiranija koja traje. DŽERALD: Ali zar žene nemaju finiji uticaj? LORD ILINGVORT: Ništa nema uticaj kao intelekt. DŽERALD: Ipak, ima mnogo različitih vrsta žena, zar ne? LORD ILINGVORT: Samo su dve vrste u društvu: obične i živopisne. DŽERALD: Ali ima dobrih žena u društvu, zar ne? LORD ILINGVORT: Isuviše. DžcRALD: Ali da li vi mislite da žene treba da budu dobre?

LORD ILINGVORT: To im nikada ne treba reći, sve bi odjednom postale dobre. Žene su neverovatno samovoljan pol. Svaka žena je buntovnik i obično se bori protiv sebe same. DŽERALD: Vi se nikada niste ženili, zar ne lorde Ilingvort? LORD ILINGVORT: Muškarci se žene zato što su umorni, žene se udaju zato što su radoznale. I jedni i drugi se razočaraju. DŽERALD: Ali zar ne mislite da neko može da bude srećan u braku? LORD ILINGVORT: Savršeno srećan. Ali sreća oženjenog čoveka dragi moj Džeralde, zavisi od onih sa kojima se nije oženio. DŽERALD: A ako je neko zaljubljen? LORD ILINGVORT: Treba uvek biti zaljubljen. To je razlog zbog koga se nikada ne bi trebalo ženiti. DŽERALD: Ljubav je predivna stvar, zar ne? LORD ILINGVORT: Kada se neko zaljubi počinje tako što obmanjuje sebe. A završi obmanjujući druge. To je ono što svet naziva ljubavlju. Ali istinski velika strast je danas prilično retka. Ona je privilegija ljudi koji nemaju šta da rade. To je jedina korist od lenjih staleža na selu i jedino moguće objašnjenje za nas Harforde. DŽERALD: Harforde, lorde Ilingvort? LORD ILINGVORT: To je moje prezime. Trebalo bi da proučiš plemstvo, Džeralde. To je jedina knjiga koju bi mladić iz grada trebalo potpuno da poznaje, i to je najbolje književno prozno delo koje su Englezi ikada napisali. A sada Džeralde, ti krećeš u nov život sa mnom i želim da naučiš šta je. (GOSPOðA ARBUTNOT se pojavljuje na terasi iza njih.) LORD ILINGVORT: Jer su svet stvorile budale da bi u njemu živeli pametni ljudi! (S leve strane ulaze LEDI HANSTENTON i DOKTOR DOBENI.) LEDI HANSTENTON: Ah! Tu ste, dragi lorde Ilingvort. Pa, pretpostavljam da ste pričali našem mladom prijatelju Džeraldu, koje će biti njegove nove dužnosti i da ste mu dali mnogo dobrih saveta uz uživanje u cigarama? LORD ILINGVORT: Dao sam mu najbolje savete ledi Hanstenton, i najbolje cigare. LEDI HANSTENTON: Tako mi je žao što nisam bila ovde da vas čujem, ali pretpostavljam da sam sada suviše stara da učim. Osim od vas dragi paroše, kada ste za vašom divnom propovedaonicom. Ali ja obično uvek znam šta ćete reći, pa se ne uzbuñujem. (Ugleda GOSPOðU ARBUTNOT.) Ah! draga gospoño Arbutnot doñite i pridružite nam se. Doñite, draga. (Ulazi GOSPOðA ARBUTNOT.) Džerald je imao tako divan, dug razgovor sa lordom Ilingvortom, sigurna sam da vam mnogo laska kako je sve ispalo dobro za njega. Hajde da sednemo. (Sedaju) A kako napreduje vaš predivan vez? GOSPOðA ARBUTNOT: Još ga uvek radim ledi Hanstenton. LEDI HANSTENTON: Gospoña Dobeni takoñe pomalo veze, zar ne? PAROH: Nekad je bila veoma vešta sa iglom, prava umetnica. Ali kostobolja je prilično ubogaljila njene prste. Nije dotakla ñerñef devet ili deset godina. Ali ima i mnogo drugih zanimacija. Okupirana je svojim zdravljem. LEDI HANSTENTON: To je uvek lepa zabava, zar ne? A o čemu sada pričate, lorde Ilingvort? Recite nam. LORD ILINGVORT: Upravo sam objašnjavao Džeraldu da se svet uvek smejao sopstvenim tragedijama, jer je to bio jedini način na koji je mogao da ih podnese. I da, u skladu sa tim, sve ono što svet tretira kao ozbiljno jeste komedija. LEDI HANSTENTON: Sada sam se potpuno izgubila. Obično je to tako kada lord

Ilingvort nešto kaže. A ljudsko društvo je jako nepažljivo. Nikada me ne spašavaju. Ostavljaju me da potonem. Čini mi se dragi lorde Ilingvort, kao da ste vi uvek na strani grešnika, a ja se trudim da uvek budem na strani svetaca, ali samo dotle stižem. Konačno, to može biti samo fantazija davljenika. LORD ILINGVORT: Jedina razlika izmedu svetaca i grešnika je ta što svaki svetac ima prošlost, a svaki grešnik budućnosl. LEDI HANSTENTON: Ah! To mi je dovoljno. Nemam više šta da kažem. Draga gospoño Arbutnot, vi i ja smo zaostale u vremenu. Ne možemo da pratimo lorda Ilingvorta. Suviše su nas dobro obrazovali, bojim se. Biti dobro vaspitan je velika mana danas. Lišava nas mnogo čega. GOSPOðA ARBUTNOT: Bilo bi mi žalosno da sledim lorda Ilingvorta u bilo kojem od njegovih mišljenja. LEDI HANSTENTON: Potpuno ste u pravu, draga moja. (DŽERALD sleže ramenima i gleda iznervirano u svoju majku. Ulazi LEDI KEROLAJN.) LEDI KEROLAJN: Džejn da li si videla Džona? LEDI HANSTENTON: Ne bi trebalo da se brineš za njega, draga. On je sa ledi Statfild; malopre sam ih videla u žutom salonu. izgledalo je da im je lepo zajedno. Ne ideš valjda, Kerolajn? Molim te, sedi ovde. LEDI KEROLAJN: Milslim da je bolje da potražim Džona. (Izlazi LEDI KEROLAJN.) LEDI HANSTENTON: Ne treba pridavati toliku pažnju muškarcima. A Kerolajn zaista nema razloga za brigu. Ledi Statfild je jako pažljiva. Ona se saoseća sa svakim. Divna priroda. (Ulaze SER DŽON i GOSPOðA ALONBI.) LEDI HANSTENTON: Ah! Evo Ser Džona! I gospoñe Alonbi! Pretpostavljam da sam ga videla sa gospoñom Alonbi. Ser Džone, Kerolajn vas je svuda tražila. GOSPOðA ALONBI: Mi smo je čekali u muzičkom salonu, draga ledi Hanstenton. LEDI HANSTENTON: Ah! U muzičkom salonu, naravno. Mislila sam da je to bio žuti salon, pamćenje mi slabi. (PAROHU) Gospoña Dobeni ima tako dobro pamćenje, zar ne? PAROH: Nekada je bila poznata po tome, ali od poslednjeg napada seća se uglavnom samo dogañaja iz svog ranog detinjstva. Ali u tim prisećanjima nalazi veliko zadovoljstvo, veliko zadovoljstvo. (Ulaze Ledi STATFILD i GOSPODIN KELVIL) LEDI HANSTENTON: Ah! Draga ledi Statfild! I o čemu vam je pričao gospodin Kelvil? LEDI STATFILD: O bimetalnosti, koliko se sećam. LEDI HANSTENTON: Bimetalnost! Da li je to lepa tema? U svakom slučaju, znam da ljudi danas o svemu diskutuju veoma slobodno. O černu je vama pričao ser Džon, draga gospoño Alonbi? GOSPOðA ALONBI: O Patagoniji. LEDI HANSTENTON: Zaista? Kakva neobična tema! Ali veoma edukativna, ne sumnjam. GOSPOðA ALONBI: Bio je veoma zanimljiv dok je pričao o Patagoniji. Izgleda da divljaci imaju skoro iste poglede kao i kulturni ljudi. Oni su izuzetno napredni. LEDI HANSTENTON: Šta oni rade? GOSPOðA ALONBI: Izgleda sve. LEDI HANSTENTON: Pa, to je veoma utešno, dragi paroše zar ne. otkriti da je ljudska priroda jedna. U celini, svet je isti, zar ne? LORD ILINGVORT: Svet je jednostavno podeljen na dve klase na one koji veruju u neverovatno, kao što je javnost i na one koji rade te neverovatne stvari.

GOSPOðA ALONBI: Kao što ste vi? LORD ILINGVORT: Da, ja uvek samog sebe zadivljujem. To je jedina stvar zbog koje vredi živeti. LEDI STATFILD: A šta ste to skoro uradili pa vas je zadivilo? LORD ILINGVORT: Otkrivao sam lepotu svoje prirode. GOSPOðA ALONBI: Ah! Nemojte postati potpuno savršeni odjednom. Uradite to postepeno! LORD ILINGVORT: Uopšte nemam nameru da postanem savršen. Barem se nadam da neću postati. Bilo bi to jako nezgodno. Žene nas vole zbog naših mana. Ako ih imamo dovoljno, oprostiće nam sve, čak i naše izuzetne umove. GOSPOðA ALONBI: Prerano je tražiti od nas da oprostimo analiziranje. Mi opraštamo obožavanje, to je sve što treba očekivati od nas. (Ulazi LORD ALFRED. On se pridružuje LEDI STATFILD.) LEDI HANSTENTON: Ah! Mi žene bi trebalo sve da oprostimo, zar ne, draga gospodo Arbutnot? Sigurna sam da se po tom pitanju slažete sa mnom. GOSPOðA ARBUTNOT: Ne slažem se ledi Hanstenton. Mislim da ima mnogo stvari koje žene ne treba nikada da oproste. LEDI HANSTENTON: Koje stvari? GOSPOðA ARBUTNOT: Kada se uništi život druge žene. (Polako kreće ka pozadini scene.) LEDI HANSTENTON: Ah! Te stvari su jako tužne nema sumnje, ali ja verujem da ima divnih domova gde se takve osobe paze i prevaspitavaju i mislim da je tajna života u suštini shvatati stvari veoma olako. GOSPOðA ALONBI: Tajna života je da nikada ne gajite emociju koja nije prikladna. LEDI STATFILD: Tajna života je ceniti zadovoljstvo toga što smo strašno, strašno prevareni. KELVIL: Tajna života je odoleti iskušenju ledi Statfild. LORD ILINGVORT: Ne postoji tajna života. Cilj života je, ako postoji, jednostavno uvek tražiti iskušenja. Nema ih ni izbliza dovoljno. Ponekad mi proñe čitav dan, a da ne naiñem ni na jedno. To je zaista užasno. Čovek se tako iznervira zbog budućnosti. LEDI HANSTENTON (zamahujući lepezom na njega) Ne znam kako to lorde Ilingvort, ali sve što ste rekli danas izgleda mi nemoralno. Bilo je jako interesantno slušati vas. LORD ILINGVORT: Svaka misao je nemoralna. Njena prava suština je uništenje. Ako na nešto pomislite, vi to ubijete. Ništa ne preživi pomisao na sebe. LEDI HANSTENTON: Ništa vas ne razumem lorde Ilingvort Ali ne sumnjam da je sve tačno. Ja lično imam malo šta da prebacim sebi, što se tiče mišljenja. Mislim da žene ne treba previše da misle. Žene treba umereno da misle, kao što sve treba da rade umereno. LORD ILINGVORT: Umerenost je pogubna ledi Hanstenton. Ništa nije uspešno kao neumerenost. LEDI HANSTENTON: Nadam se da ću to zapamtiti. Zvuči kao divna maksima. Ali počinjem sve da zaboravljam. To je velika nesreća. LORD ILINGVORT: To je jedna od vaših najlepših osobina ledi Hanstenton. Nijedna žena ne treba da ima pamćenje. Pamćenje kod žene je početak aljkavosti. Uvek možete po ženinom šeširu reći da li ona pamti ili ne. LEDI HANSTENTON: Kako ste šarmantni dragi lorde Ilingvort. Vi mislite da je nečija najupadljivija mana ustvari njegova najveća vrlina. Imate veoma utešan pogled na život.

(Ulazi FARKVAR) FARKVAR: Kočija dr Dobenija! LEDI HANSTENTON: Moj dragi paroše! Tek je pola jedanaest! PAROH (ustaje): Bojim se da ću morati da krenem ledi Hanstenton. Utorkom uveče se gospoña Dobeni uvek oseća loše. LEDI HANSTENTON (ustaje) Pa, neću vas odvajati od nje. (Prati ga do vrata.) Rekla sam Farkvaru da stavi par jarebica u kočiju. Nadam se da će se dopasti gospoñi Dobeni. PAROH: To je veoma ljubazno od vas, ali gospoña Dobeni sada više ne jede čvrstu hranu. Jede samo kašasto. Ali neverovatno je vesela, neverovatno vesela. Nema na šta da se požali. (Izlazi sa Ledi HANSTENTON) GOSPOðA ALONBI (prilazi LORDU ILINGVORTU): Mesec je prelep večeras. LORD ILINGVORT: Hajde da ga pogledamo. Gledati bilo šta što je nestalno danas je očaravajuće. GOSPOðA ALONBI: Imate ogledalo. LORD ILINGVORT: Ono je nepravedno. Samo mi pokazuje bore. GOSPOðA ALONBI: Moje se bolje ponaša. Nikada mi ne govori istinu. LORD ILINGVORT: Onda je zaljubljeno u vas. (Izlaze SER DŽON, LEDI STATFILD, GOSPODIN KELVIL i LORD AIFRED.) DŽERALD (LORDU ILINGVORTU): Mogu li i ja da poñem? LORD ILINGVORT: Hajde, dragi moj dečače. (Ide ka vratima sa GOSPOðOM ALONBI i DŽERALDOM. Ulazi LEDI KEROLAJN, prelazi pogledom po sobi i izlazi na suprotnu stranu od one na koju su izašli SER DŽON i LEDI STATFILD.) GOSPOðA ARBUTNOT: Džeralde! DŽERALD: Molim, majko! (Izlazi LORD ILINGVORT sa GOSPOðOM ALONBI.) GOSPOðA ARBUTNOT: Kasno je. Hajdemo kući. DŽERALD: Draga moja majko. Hajde da sačekamo još malo. Lord Ilingvort je tako divan i, osim toga, majko, imam veliko iznenañenje za vas. Krećemo za Indiju krajem ovog meseca. GOSPOðA ARBUTNOT: Hajdemo kući. DŽERALD: Ako to zaista želite majko, ali moram prvo da poželim laku noć lordu Ilingvortu. Vratiću se za pet minuta. (Izlazi.) GOSPOðA ARBUTNOT: Neka me ostavi ako tako izabere, ali ne zbog njega ne zbog njega! Ne bih to mogla da podnesem. (Šeta gore-dole. Ulazi HESTER.) HESTER: Kako je divna noć gospoño Arbutnot. GOSPOðA ARBUTNOT: Zaista? HESTER; Gospoño Arbutnot volela bih da budemo prijateljice. Vi se toliko razlikujete od drugih žena ovde. Kada ste večeras ušli u salon nekako ste uneli osećaj onoga što je dobro i čisto u životu. Bila sam glupa. Postoje stvari koje treba reći, ali koje mogu biti rečene u pogrešno vreme i pogrešnim ljudima. GOSPOðA ARBUTNOT: Čula sam šta ste rekli. Slažem se sa tim gospoñice Vorsli. HESTER:Nisam znala da ste čuli. Ali znala sam da ćete se složiti sa mnom. Žena koja je zgrešila trebalo bi da bude kažnjena, zar ne? GOSPOðA ARBUTNOT: Da. HESTER Njoj ne bi trebalo dozvoliti da uñe u društvo dobrih muškaraca i žena? GOSPOðA ARBUTNOT: Ne bi trebalo. HESTER A muškarca bi trebalo kazniti na isti način?

GOSPOðA ARBUTNOT: Na isti način. A decu, ako ima dece na isti način takoñe? HESTER: Da, pravo je da grehe roditelja ispaštaju i deca. To je pravedan zakon. To je Božji zakon. GOSPOðA ARBUTNOT: To je jedan od užasnih Božjih zakona. (Staje ispred kamina.) HESTER Teško vam pada što vas sin ostavlja, gospoño Arbutnot? GOSPOðA ARBUTNOT: Da. HESTER Da li ste srećni što odiazi sa lordom Ilingvortom? Naravno, dobiće položaj u društvu i novac, ali položaj i novac nisu sve, zar ne? GOSPOðA ARBUTNOT: Nisu ništa, oni donose nesreću. HESTER Zašto onda dopuštate svom sinu da ode sa njim? GOSPOðA ARBUTNOT: On to želi. HESTER: Ali ako biste ga zamolili, on bi ostao, zar ne? GOSPOðA ARBUTNOT: On želi da ide. HESTER: Vama ništa ne bi mogao da odbije. Suviše vas voli. Zamolile ga da ostane. Dozvolite da ga pozovem. Sada je na terasi sa lordom Ilingvortom. Čula sam kako se smeju dok sam prolazila kroz muzički salon. GOSPOðA ARBUTNOT: Ne zamarajte se gospoñice Vorsli, mogu da sačekam. Nije važno. HESTER: Ne, reći ću mu da vam je potreban. Zamolite ga zamolite ga da ostane. (HESTER izlazi) GOSPOðA ARBUTNOT: Neće doći, znam da neće doći. (Ulazi LEDI KEROLAJN. Gleda oko sebe zabrinuto. Ulazi DŽERALD.) LEDI KEROLAJN: Gospodine Arbutnot da li je ser Džon negde na terasi? DŽERALD: Ne ledi Kerolajn, nije na terasi. LEDI KEROLAJN: To je veoma čudno. Vreme je da se on povuče. (Izlazi Ledi KEROLAJN.) DŽERALD: Draga majko bojim se da ste me dugo čekali. Potpuno sam zaboravio na to. Tako sam srećan večeras majko, nikada nisam bio tako srećan. GOSPOðA ARBUTNOT: Zato što odlaziš? DŽERALD: Ne gledajte tako na to, majko. Naravno da mi je žao što vas ostavljam. Pa vi ste najbolja majka na čitavom svetu. Ali konačno, kao što kaže lord Ilingvort, nemoguće je živeti u mestu kao što je Rokli. Vama to ne smeta. Ali ja sam ambiciozan, ja želim nešto više od toga. Želim da imam karijeru. Želim da uradim nešto zbog ćega ćeie bili ponosni na mene, a lord Ilingvort će mi pomoći. On će učiniti sve za mene. GOSPOðA ARBUTNOT: Džeralde, ne idi sa lordom Ilingvortom. Preklinjem te da to ne učiniš. Džeralde, molim te! DŽERALD: Majko, kako vi menjate mišljenje! Izgleda da ne znate šta vam se u glavi dogaña. Pre sat i po u salonu sle pristali na sve, sada sve preokrećete i stavljate primedbe, pokušavate da me naterate da se odreknem svoje jedine šanse u životu. Da, svoje jedine šanse. Ne mislite valjda da se ljudi kao što je lord Ilingvort sreću svakog dana, majko? Veoma je čudno to da, kada sam konačno imao sreće, jedina osoba koja pokušava da me spreči je moja roñena majka. Osim toga, da znate majko, ja volim Hester Vorsli. Ko bi mogao da je ne voli? Volim je više nego što sam vam ikada rekao, mnogo više. A kada bih imao položaj, kad bih imao perspektive, mogao bih mogao bih da je pitam... Zar ne razumete, majko, šta za mene znači da postanem sekretar lorda Ilingvorta? Počcti tako znači imati već gotovu karijeru pred sobom koja me čeka. Kada bih postao sekretar lorda

Ilingvorta, mogao bih da zaprosim Hester. Kao bedni bankarski službenik sa stotinom godišnje to bi bila drskost. GOSPOðA ARBUTNOT: Ne treba da gajiš lažne nade u vezi gospoñice Vorsli. Znam njene poglede na život. Upravo mi je rekla. (Pauza) DŽERALD: Onda mi ostaje ambicija, u svakom slučaju. To je nešto drago mi je što to imam! Oduvek ste pokušavali da uništite moju ambiciju, majko zar ne? Govorili ste mi da je svet pokvaren, da uspeh ne vredi postizati, da je društvo isprazno, i slične stvari ali, ja ne verujem u to, majko. Mislim da je svet divan. Mislim da je društvo izuzetno. Mislim da uspeh vredi postići. Vi ste pogrešili u svemu što ste me učili majko, sasvim ste pogrešili. Lord Ilingvort je uspešan čovek. On je moderan čovek. On je čovek koji živi u svetu i za svet. Pa, ja bih dao sve da budem baš kao lord Ilingvort. GOSPOðA ARBUTNOT: Ja bih te radije videla mrtvog. DŽERALD: Majko, šta vi zamerate lordu Ilingvortu? Recite mi recite mi iskreno. Šta je to? GOSPOðA ARBUTNOT: On je loš čovek. DŽERALD: Na koji način loš? Ne razumem šta mislite. GOSPOðA ARBUTNOT: Reći ću ti. DŽERALD: Pretpostavljam da ga smatrate lošim, zato što ne veruje u iste stvari kao i vi. Pa, muškarci su drugačiji od žena majko. Prirodno je da imaju drugačije poglede. GOSPOðA ARBUTNOT: To što ga čini lošim nije ono u šta veruje ili ne. Nego to što on jeste. DŽERALD: Majko, da li je to nešto što znate o njemu? Nešto što zasigurno znate? GOSPOðA ARBUTNOT: To je nešto što znam. DŽERALD: Nešto u šta ste potpuno sigurni? GOSPOðA ARBUTNOT: Potpuno sigurna. DŽERALD: Koliko dugo ste to znali? GOSPOðA ARBUTNOT: Dvadeset godina. DŽERALD: Da li je pošteno vraćati se dvadeset godina nazad? I kakve veze imamo vi ili ja sa mnom mladošću lorda Ilingvorta? Kakve veze imamo mi sa tim? GOSPOðA ARBUTNOT: Ono što je taj čovek bio on je i sada, i uvek će biti. DŽERALD: Majko recite mi šta je uradio lord Ilingvort? Ako je uradio nešto sramno, neću otići sa njim. Sigurno me poznajete dovoljno da znate da je tako? GOSPOðA ARBUTNOT: Džeralde, dodi. Priñi sasvim blizu, kao što si prilazio kada si bio mali dečko, kad si bio mamin dečko. (DŽERALD seda pored svoje mojke. Ona mu provlači prste kroz kosu i miluje mu ruke) Džeralde, bila jednom jedna devojka, bila je iako mlada, tek je prešla osamnaestu u to vreme. Džordž Harford to je tada bilo ime lorda Ilingvorta. Džordž Harford ju je sreo. Ona nije znala ništa o životu. On je znao sve. Učinio je da ga ta devojka zavoli. Učinio je da ga zavoli toliko da je jednog jula sa njim napustila kuću svoga oca. Ona ga je mnogo volela, a on joj je obećao da će se oženiti sa njom! Svečano je obećao da će se venčati i ona mu je verovala. Bila je veoma miada i nije znala kakav je život zapravo. Ali, on je odlagao venčanje iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec. Ona mu je sve vreme verovala. Volela ga je. Pre nego što se dete rodilo jer imala je dete molila ga je da se venčaju radi deteta, da bi dete imalo ime, da se njen greh ne bi preneo na dete koje je bilo nedužno. On je to odbio. Pošto se dete rodilo, ona ga je napustila i odvela dete sa sobom život joj je bio uništen i duša upropašćena, sve što je bilo slatko, dobro, čisto u njoj takoñe je bilo uništeno. Užasno je patila pati i sada.

Uvek će patiti. Za nju nema radosti, nema mira, nema oproštaja. Ona je žena koja vuče lanac kao osuñenik. Žena koja nosi masku, kao leprozni bolesnik. Vatra ne može da je pročisti. Voda ne može da ugasi njenu muku. Ništa ne može da je izleči. Nikakvo sredstvo za umirenje ne može da joj pomogne da zaspi! Nikakav opijum da zaboravi! Izgubljena je! Ona je izgubljena duša! Zato zovem lorda Ilingvorta lošim čovekom. Zato ne želim da moj dečko bude sa njim. DŽERALD: Draga moja majko sve to zvuči jako tragično, naravno. Ali usuñujem se da kažem da devojku treba kriviti isto koliko i lorda Ilingvorta. Konačno, zar bi zaista jedna fina devojka, devojka sa bilo kakvim lepim osećanjima uopšte, napustila svoju kuću i otišla sa čovekom za koga nije bila udata i živela sa njim kao da mu je žena? Nijedna fina devojka to ne bi uradila. GOSPOðA ARBUTNOT (nakon pauze) Džeralde povlačim sve svoje primedbe. Slobodan si da ideš sa lordom Ilingvortom kada i kuda želiš. DŽERALD: Draga majko, znao sam da me nećete sprečiti. Vi ste najbolja žena koju je Bog ikada stvorio. A, što se tiče lorda Ilingvorta, ne verujem da je on sposoban za nešto tako sramno i nisko. Ne mogu u to da poverujem ne mogu. HESTER (napolju): Pustite me! Pustite me! (Ulazi HESTER prephšena, pritrčava DŽERALDU i baca mu se u naručje.) HESTER: Oh! Spasite me spasite me od njega! DŽERALD: Od koga? HESTER: On me je uvredio! Užasno me je uvredio! Spasite me! DŽERALD: Ko? Ko se usudio...? (LORD ILINGVORT ulazi iz zadnjeg dela pozornice. HESTER pušta DŽERALDA i pokazuje na njega. Džerald van sebe od besa i ogorčenja) Lorde Ilingvort vi ste uvredili najčistije biće na zemlji, biće koje je čisto kao moja roñena majka. Ako ima Boga na nebesima, ubiću vas! GOSPOðA ARBUTNOT (trči i zgrabi ga): Ne! Ne! DŽERALD (gurajući je unazad): Ne držite me, majko! Ne držite me ubiću ga! GOSPOðA ARBUTNOT: Džeralde! DŽERALD: Kažem da me pustite! GOSPOðA ARBUTNOT: Stani Džeralde, stani! On je tvoj otac! (DŽERALD hvata majku za ruke i gleda je u lice, Ona polako posramljena klizi na pod. HESTER se iskrada ka vratima. LORD ILINGVORT se mršti i grize usnu. Posle nekog vremena DŽERALD podiže svoju majku, grli je i izvodi iz sobe.) Zavesa. ČETVRTI ČIN Scena: dnevna soba u kući gospoñe Arbutnot u Rokliju. Širom otvoren francuski prozor u pozadini koji gleda na vrt. Vrata na desnoj i na levoj strani. Džerald Arbutnot piše za stolom. (Ulazi ELIS sa desne strane sa LED! HANSTENTON i GOSPOðOM ALONBI) ELIS: Ledi Hanstenton i gospoña Alonbi. (Izlazi na leva vrata.) LEDI HANSTENTON: Dobro jutro, Džeralde. DŽERALD (ustaje): Dobro jutro ledi Hanstenton. Dobro jutro gospoño Alonbi. LEDI HANSTENTON (seda) Došle smo da se raspitamo za tvoju dragu majku Džeralde. Nadam se da je bolje?

DŽERALD: Moja majka još uvek nije sišla ledi Hanstenton. LEDI HANSTENTON: Ah, bojim se da je sinoć bilo suviše vreline za nju. Mislim da je bilo grmljavine u vazduhu. Ili je to možda bila muzika. Muzika toliko čini ljude romantičnim ili nekom ide na nerve. GOSPOðA ALONBI: To je jedno te isto u današnje vreme. LEDI HANSTENTON: Tako mi je drago što ne znam šta mislite, draga. Bojim se da nešto pogrešno mislite. Ah, vidim da proučavate divnu sobu gospode Arbutnot. Zar nije divna i starinska? GOSPOðA ALONBI (gledajući sobu kroz svoj lornjon): Izgleda kao pravi srećni engleski dom. LEDI HANSTENTON: To je prava reč draga; ona ga upravo opisuje. Svako može osećati dobar uticaj vaše majke da sve što je u vezi sa njom, Džeralde. GOSPOðA ALONBI: Lord Ilingvort kaže da je svaki uticaj loš, ali da je dobar uticaj najgori na svetu. LEDI HANSTENTON: Kada lord Ilingvoit bolje upozna gospoñu Arbutnot promeniće mišljenje. Moram ga obavezno dovesti ovamo. GOSPOðA ALONBI: Volela bih da vidim lorda Ilingvorta u srećnom engleskom domu. LEDI HANSTENTON: To će mu mnogo pomoći, draga. Većina žena u Londonu, danas, izgleda da ukrašava svoje sobe samo orhidejama, strancima i francuskim romanima. Ali ovde imamo sobu slatke svetice. Sveže prirodno cveće, knjige koje nikoga ne šokiraju, slike koje možete gledati a da ne pocrvenite. GOSPOðA ALONBI: Ali ja volim da crvenim. LEDI HANSTENTON: Pa, ima mnogo toga što treba reći o crvenilu ako neko to može da uradi u pravom trenutku. Jadni dragi Hanstenton mi je govorio da ja ni približno dovoljno ne crvenim. Ali on je bio tako poseban. Nije mi dopustio da upoznam nijednog njegovog prijatelja, osim onih koji su imali sedamdeset godina, kao jadni lord Ešton koji je, uzgred, posle dospeo do suda za razvod. Veoma nesrećan slučaj. GOSPOðA ALONBI: Uživam u muškarcima koji su prešli sedamdesetu. Oni nude odanost do kraja života. Mislim da je sedamdeset godina idealno doba za muškarce. LEDI HANSTENTON: Ona je nepopravljiva Džeralde, zar ne? Uzgred, Džeralde nadam se da će tvoja draga majka dolaziti češće i da će me sada posećivati. Ti i lord Ilingvort krećete gotovo odmah, zar ne? DŽERALD: Odustao sam od toga da postanem sekretar lorda Ilingvorta. LEDI HANSTENTON: Nije valjda, Džeralde! To bi bilo jako glupo od tebe. Koji je razlog tome? DŽERALD: Mislim da ne odgovaram tom radnom mestu. GOSPOðA ALONBI: Volela bih da meni lord Ilingvort ponudi da budem njegov sekretar. Ali on kaže da nisam dovoljno ozbiljna. LEDI HANSTENTON: Draga moja, zaista ne smete tako govoriti u ovoj kući. Gospoña Arbutnot ne zna ništa o pokvarenom društvu u kome svi mi živimo. Ona ne želi da bude u njemu. Previše je dobra. Smatram da je velika čast što me je sinoć posetila. Njenim prisustvom zabava je dobila na ugledu. GOSPOðA ALONBI: A, to mora da je bilo ono što vi smatrate grmljavinom u vazduhu. LEDI HANSTENTON: Draga moja kako možete to da kažete? Nema nikakve sličnosti izmeñu te dve stvari. Ali zaista Džeralde, šta podrazumevaš pod tim da ne odgovaraš? DŽERALD: Pogledi na život lorda Ilingvorta i moji suviše se razlikuju.

LEDI HANSTENTON: Ali dragi moj Džeralde, u tvojim godinama ne bi trebalo da imaš nikakve poglede na život. To je neprimereno. Drugi treba da te vode u tim stvarima. Lord Ilingvort ti je učinio veoma laskavu ponudu i putujući sa njim video bi svet onoliko barem, koliko treba da se vidi u najboljim okolnostima i bio bi sa svim pravim ljudima, što je veoma važno za ovaj odlučujući trenutak u tvojoj karijeri. DŽERALD: Ne želim da vidim svet, dovoljno sam video. GOSPOðA ALONBI: Ne mislite valjda da ste već sve preživeli, gospodine Arbutnot. Kada muškarac to kaže, zna se da ga je život istrošio. DŽERALD: Ne želim da ostavim svoju majku. LEDI HANSTENTON: Džeralde to je čisla lenjost sa tvoje strane. Da ne ostaviš majku! Da sam ti ja majka insistirala bih da odeš. (ELIS ulazi s leva.) ELIS: Pozdravi moja ledi, od gospoñe Arbutnot ali ona ima jaku glavobolju i danas ne može nikoga da primi. (Izlazi desno.) LEDI HANSTENTON (ustaje) Jaka glavobolja! Tako mi je žao! Možda ćeš je dovesti do Hanstentona danas popodne, ako joj bude bolje, Džeralde. DŽERALD: Bojim se da to neće biti danas popodne ledi Hanstenton. LEDI HANSTENTON: Pa, sutra onda. Ah, da imaš oca Džeralde, on ti ne bi dopustio da traćiš svoj život ovde. On bi te odmah poslao sa lordom Ilingvortom. Ali majke su tako slabe. Popuštaju sinovima u svemu. Mi smo srce, čisto srce. Hajde draga, moram svratiti u parohiju i raspitati se za gospoñu Dobeni koja je, bojim se, daleko od toga da je dobro. Neverovatno je kako paroh sve to podnosi, neverovatno. On je najsaosećajniji muž. Pravi uzor. Do viñenja, Džeralde, prenesi moju najiskreniju ljubav tvojoj majci. GOSPOðA ALONBI: Doviñenja, gospodine Arbutnot. DŽERALD: Doviñenja. (Izlaze LEDI HANSTENTON i GOSPOðA ALONBI. DŽERALD seda i čita svoje pismo.) Kako da se potpišem? Ja, koji nemam prava ni na jedno ime. (Potpisuje se, stavlja pismo u koverat, piše adresu i kada se sprema da stavi pečat, otvaraju se vrata sa leve strane i ulazi GOSPOðA ARBUTNOT DŽERALD spušta vosak za pečat. Majka i sin gledaju jedno u drugo.) LEDI HANSTENTON (kroz francuski prozor u pozadini): Doviñenja još jednom Džeralde. Idemo prečicom kroz vašu divnu baštu. Seti se mog saveta kreni odmah sa lordom Ilingvortom. GOSPOðA ALONBI: Au revoir, gospodine Arbutnot. Setite se i donesite mi nešto lepo sa vaših putovanja - ne indijsku maramu, nikako indijsku maramu. (Izlaze.) DŽERALD: Majko, upravo sam mu pisao. GOSPOðA ARBUTNOT: Kome? DŽERALD: Svom ocu. Pisao sam da bih ga pozvao da doñe ovamo danas u četiri sata popodne. GOSPOðA ARBUTNOT: Neće doći ovamo. On neće preći prag moje kuće. DŽERALD: Mora da doñe. GOSPOðA ARBUTNOT: Džeralde ako odlaziš sa lordom Ilingvortom, idi odmah. Idi pre nego što me to ubije, ali nemoj tražiti od mene da se sretnem sa njim. DŽERALD: Majko, vi ne razumete. Ništa na svetu me ne može naterati da odem sa lordom Ilingvortom, ili da napustim vas. Sigurno me toliko dobro poznajete. Ne, pisao sam mu da mu kažem... GOSPOðA ARBUTNOT: Šta imaš da mu kažeš? DŽERALD: Zar ne znate majko šta sam napisao u ovom pismu?

GOSPOðA ARBUTNOT: Ne. DŽERALD: Majko sigumo možete da pogodite. Razmislite, razmislite šta mora biti urañeno, sada, odmah, u nekoliko sledećih dana. GlSPODA ARBUTNOT: Ništa ne treba uraditi. DŽLRALD: Pisao sam lordu Ilingvortu jer on mora da se oženi sa vama. GOSPOðA ARBUTNOT: Da se oženi sa mnom? DŽERALD: Majko, ja ću ga naterati da to uradi. Zlo koje vam je naneseno mora biti ispravljeno. Mora doći do pokajanja. Pravda je možda spora, ali na kraju dostižna. Za nekoliko dana vi ćete biti zakonita supruga lorda Ilingvorta. GOSPOðA ARBUTNOT: Ali, Džeralde... DŽERALD: Insistiraću da on to uradi. Nateraću ga da to uradi, neće se usuditi da odbije. GOSPOðA ARBUTNOT: Ali Džeralde, ja odbijam. ja neću da se udam za lorda Ilingvorta. DŽERALD: Nećete da se udate za njega? Majko! GOSPOðA ARBUTNOT: Neću da se udam za njega. DŽERALD: Ali vi ne razumete ja vam govorim za vaše dobro, ne za moje. Ovaj brak, ovaj neophodan brak, ovaj brak koji mora da se ostvari iz očiglednih razloga neće mi pomoći, neće mi dati ime koje će biti moje, zaista moje da ga sa pravom nosim. Ali siguno će vama značiti nešto, da vi majko moja postanete, iako pomalo kasno, supruga čoveka koji je moj otac. Zar to neće značiti nešto? GOSPOðA ARBUTNOT: Neću za njega da se udam. DŽERALD: Majko, morate. GOSPOðA ARBUTNOT: Neću. Ti pričaš o pokajanju za loše delo. Kakvo pokajanje može biti učinjeno za mene? Ne postoji pokajanje. Ja sam osramoćena, on nije. To je sve. To je uobičajena priča o muškarcu i ženi, nešto što se obično dogada, nešto šio se uvek dogaña. A kraj je uvek takav. Žena pati. Muškarac odlazi slobodan. DŽERALD: Ne znam da li je to uvek tako majko, nadam se da nije. Ali vaš život se, po svaku cenu neće se završiti tako. Muškarac mora da pruži bilo kakvo moguće obeštećenje. I to nije dovoljno. To ne briše prošlost, znam. Ali barem čini budućnost boljom, boljom za vas majko. GOSPOðA ARBUTNOT: Odbijam da se udam za lorda Ilingvorta. DŽERALD: Ako bi on sam došao i zaprosio vas, vi biste mu dali drugačiji odgovor. Setite se, on je moj otac. GOSPOðA ARBUTNOT: Kada bi došao sam, što neće uraditi, moj odgovor bi bio isti. Seti se, ja sam tvoja majka. DŽERALD: Majko, mnogo mi je teško kada tako govorite i ne razumem zašto ne gledate na ovu stvar sa prave, sa jedine istinske tačke gledišta. To bi trebalo da izbaci gorčinu iz vašeg života, da izbriše senku koja se nadnosi nad vašim imenom, zato bi ovaj brak trebalo da se sklopi. Nema drugog rešenja, a posle venčanja vi i ja možemo zajedno da odemo. Ali prvo bi trebalo da se venčate. To je vaša dužnost, ne samo prema sebi, nego prema svim drugim ženama da, prema svim drugim ženama na svetu, da ih on više ne bi varao. GOSPOðA ARBUTNOT: Ne dugujem ništa drugim ženama. Nijedna mi ne bi pomogla. Nijedna na svetu me ne bi sažaljevala, niti saosećala. Ona devojka, sinoć, iako je dobra, pobegla je iz sobe kao da sam ja nešto prljavo. Ali moje greške su samo moje, i ja ću ih sama nositi. Ja moram sama da ih nosim. Kakve veze imaju žene koje nisu zgrešile sa

mnom, ili ja sa njima? Mi se ne razumemo. (Iz pozadine ulazi HESTER) DŽERALD: Preklinjem vas da uradite to što tražim. GOSPOðA ARBUTNOT: Koji je sin tražio od majke tako strašno žrtvovanje? Nijedan. DŽERALD: Koja majka je ikada odbila da se uda za oca svog deteta? Nijedna. GOSPOðA ARBUTNOT: Pusti me onda da budem prva. Neću to da uradim. DŽERALD: Majko, vi ste vernik, i odgajali ste me tako da i ja verujem. Pa, sigurno vam vaša vera, vera kojoj ste me učili kada sam bio dečak, majko, mora reći da sam ja u pravu. Vi to znate, vi to osećate. GOSPOðA ARBUTNOT: Ja to ne znam. Ja to ne osećam, nit ću ikada stati pred Božji oltar i protraćiti Božji blagoslov zbog takve parodije kao što je brak izmedu mene i Džordža Harforda. Ja neću izgovoriti reči koje crkva traži od nas da izgovorimo. Ja ih neću izgovoriti. Ne usuñujem se. Kako mogu da se zaklinjem da volim čoveka koga se gnušam, da poštujem onoga koji me je naučio nepoštenju, da slušam onoga koji me je, svojim zapovedanjem, naterao da zgrešim? Ne, brak je svetinja za one koji se vole. Nije za takve kao što je on, ni za ovakve kao što sam ja. Džeralde, da bih te sačuvala od poruga i podsmeha sveta, ja sam lagala svet. Dvadeset podina lažem svet. Nisam mogla da kažem istinu. Ko bi mogao? Ali neću zbog sebe lagati Boga, niti ću lagati u Božjem prisustvu. Ne Džeralde, nikakva ceremonija crkvena ili opštinska neće me vezati za Džordža Harforda. Može biti da sam već i suviše vezana za njega, za onoga koji me je opljačkao, a ipak učinio bogatijom jer sam u kaljuzi svog života našla dragoceni biser ili sam mislila da će to postati. DŽERALD: Sada vas ne razumem. GOSPOðA ARBUTNOT: Muškarci ne razumeju svoje majke. Ja se ne razlikujem od drugih žena osim po zlu koje mi je učinjeno i zlu koje sam učinila, po teškim kaznama i velikoj nesreći. A ipak, da bih te rodila, gledala sam smrti u oči. Da bih te othranila morala sam da se borim. Borila sam se protiv smrti za tebe. Sve žene moraju da se bore sa smrću da bi sačuvale svoju decu. Smrt, pošto je besplodna, želi našu decu. Džeralde kada si bio go ja sam te oblačila, kad si bio gladan ja sam te hranila. Noću i danju tokom te duge zime sam te pazila. Nijedna dužnost nije loša, nijedna briga nije niska za ono što mi žene volimo a, oh, kako sam ja volela tebe. Ne Hana, više Samuel. A tebi je bila potrebna ljubav, jer si bio slab i samo je ljubav mogla da te održi u životu. Samo ljubav može da održi ljude u životu. A dečaci su često nemarni i bez razmišljanja nanose bol, a mi se uvek nadamo da će nam to nadoknaditi kada postanu muškarci i bolje nas upoznaju. Ali nije tako. Svet ih odvlači od nas i oni nalaze prijatelje sa kojima su srećniji nego sa nama, i imaju zabave iz kojih smo mi isključene, i interesovanja koja nisu i naša, i često su nepravedni, jer kada misle da je život gorak nas krive za to, a kada misle da je sladak, mi ne probamo tu slatkoću s njima... Ti si imao mnogo prijatelja i odlazio si u njihove kuće i bilo ti je lepo sa njima, a ja sam živela sa svojom tajnom, nisam se usuñivala da idem sa tobom, već sam ostajala kod kuće i zatvarala vrata, ostajala bez sunca i sedela u tami. Moja prošlost je uvek bila sa mnom... A ti si mislio da mi nije stalo do lepih stvari u životu. Kažem ti da sam čeznula za njima, ali se nisam usuñivala da ih dotaknem, osećala sam da nemam prava. Ti si mislio da sam srećnija kada radim sa siromašnima. To je bila moja misija, tako si mislio. Nije bila, ali gde sam drugde mogla da idem? Bolesni ne pitaju da li je ruka koja im namešta jastuk čista, umirući ne mare da li su usne koje im dotaknu obrvu upoznale poljubac greha. Sve vreme sam mislila na tebe, njima sam davala ljubav koja tebi nije bila potrebna, obasipala sam ih ljubavlju koja nije bila

namenjena njima... A ti si mislio da provodim suviše vremena u crkvi, i da se posvećujem crkvenim dužnostima. Ali gde sam drugo mogla da odem? Božja kuća je jedina kuća u kojoj su grešnici dobrodošli, a ti si uvek bio u mom srcu Džeralde, u mom srcu oduvek. Jer, iako sam iz dana u dan, ujutru i uveče klečala u Božjoj kući, nikada nisam okajala svoj greh. Kako sam mogla da okajem svoj greh kada si ti, moja ljubav, bio njegov plod. Čak i sada kada si ogorčen ja ne mogu da ga okajem. Ne kajem se zbog njega. Ti mi značiš više nego čednost. Draže mi je što sam tvoja majka, o, draže! nego da sam ostala zauvek čista... Oh, zar ne vidiš? Zar ne razumeš! Upravo je moje beščašće učinilo da mi budeš tako drag. Nesreća me je vezala za tebe. Zbog cene koju sam platila za tebe cene duše i tela ja te toliko volim. I nemoj tražiti od mene da uradim tu užasnu stvar. Dete moga greha, budi i dalje dete moga greha! DŽERALD: Majko, nisam znao da me toliko volite. I biću vam bolji sin nego što sam bio. I vi i ja nikada ne smemo da napustimo jedno drugo... ali majko... ja ne mogu drugačije... vi morate postati njegova supruga. Morate se udati za njega. To je vaša dužnost. HESTER (pritrčava i grli GOSPOðU ARBUTNOT) Ne, ne, nećete. To bi bila prava sramota, prva za koju ste ikada saznali. To bi bila prava nesreća, prva koja bi vas zadesila. Ostavite ga i podite sa mnom. Ima i drugih zemalja osim Engleske... Drugih zemalja preko mora, boljih, mudrijih i manje nepravednih zemalja. Svet je veoma prostran i veoma velik. GOSPOðA ARBUTNOT: Ne, ne za mene. Za mene je svet mali kao dlan, i kuda ja kročim tu je trnje. HESTER: Neće biti tako. Mi ćemo negde naći zelene dolinu, sveže potoke, a ako i plačemo, pa plakaćemo zajedno. Zar ga nismo obe zavolele? DŽERALD: Hester! HESTER (odguruje ga od sebe) Nemoj, nemoj! Ne možeš me voleti uopšte ako ne voliš i nju. Ne možeš me poštovati ukoliko ti ona nije više sveta. U njoj je mučeništvo svih žena. Ne pati samo ona, već i mi koje smo oko nje. DŽERALD: Hester, Hester šta da radim? HESTER: Da li poštuješ čoveka koji ti je otac? DŽERALD: Da li ga poštujem? Ja ga prezirem! On je bezočan. HESTER Hvala ti što si me sinoć odbranio od njega. DŽERALD: Ah, to nije ništa. Ja bih umro da te spasem. Ali ti mi ne kažeš šta sada da radim! HESTER: Zar ti nisam zahvalila što si me spasao? DŽERALD: Ali šta da radim? HESTER: Zapitaj svoje srce, a ne moje. Ja nikad nisam imala majku koju treba da spasem, ili osramotim. GOSPOðA ARBUTNOT: On je ljut on je ljut. Pustite me da idem. DŽERALD (žumo prilazi i pada na kolena pored svoje majke): Majko, oprostite mi, ja sam kriv. GOSPOðA ARBUTNOT: Ne ljubi mi ruke, hladne su. Srce mi je hladno nešto ga je slomilo. HESTER: Ah, ne govorite to. Srca žive od ranjavanja. Zadovoljstvo može da pretvori srce u kamen, bogatstva mogu da ga učine neosetljivim, ali tuga tuga ne može da ga slomi. Osim toga, kakvu vi sad tugu osećate? Pa, u ovom trenutku ste mu draži nego

ikada ranije, dragi, iako ste i bili! Oh, koliko ste mu uvek bili dragi. Ah, budite ljubazni prema njemu. DŽERALD: Vi ste mi i majka i otac. Ne treba mi još jedan roditelj. Ja sam govorio radi vas, samo radi vas. Oh, recite nešto majko. Da li sam našao jednu ljubav da bih drugu izgubio? Ne recite mi to. O, majko, vi ste okrutni. (Ustaje i jecajući pada na sofu.) GOSPOðA ARBUTNOT (HESTER): Ali da li je on zaista našao drugu ljubav? HESTER: Vi znate da sam ga ja oduvek volela. GOSPOðA ARBUTNOT: Ali mi smo ]ako siromašni. HESTER: Ko je siromašan, ako je voljen? O, niko. Ja mrzim svoje bogatstvo. Ono je teret. Dozvolite mu da ga podeli sa mnom. GOSPOðA ARBUTNOT: Ali mi smo osramoćeni. Mi smo otpadnici. Džerald nema ime. Gresi roditelja prenose se na decu. To je Božji zakon. HESTER: Pogrešila sam. Božji zakon je jedino ljubav. GOSPOðA ARBUTNOT (Ustaje, uzima HESTER za ruku i prilazi polako DŽERALDU koji leži na sofi sa glavom zarivenom u ruke. Dodirne ga i on pogleda u nju) Džeralde, ne mogu ti dati oca, ali sam ti dovela suprugu. DŽERALD: Majko, ja nisam vredan ni nje ni vas. GOSPOðA ARBUTNOT: Dok je ona prva, vredan si. A kad budeš daleko, Džeralde... sa... njom... o, pomisli nekada na mene. Ne zaboravi me. A kada se moliš, moli se za mene. Treba da se molimo onda kada smo najsrećniji, i bićeš srećan Džeralde. HESTER: O, ne razmišljate valjda o tome da nas napustite? DŽERALD: Majko, nećete nas napustiti? GOSPOðA ARBUTNOT: Mogla bih da vas osramotim! DŽERALD: Majko! GOSPOðA ARBUTNOT: Onda samo na kratko, a ako mi dopustite biću uvek blizu vas. HESTER (GOSPOðI ARBUTNOT): Izadite sa nama u baštu. GOSPOðA ARBUTNOT: Kasnije, kasnije. (HESTER i DŽERALD izlaze. GOSPOðA ARBUTNOT ide ka vratima s leve strane. Staje ispred ogledala koje je iznad kamina i ogleda se. ELIS ulazi sa desne strane.) ELIS: Jedan gospodin želi da vas vidi, gospoño. GOSPOðA ARBUTNOT: Kažite da nisam kod kuće. Pokažite mi posetnicu. (Uzima posetnicu sa poslužavnika i gleda je.) Recite mu da ga neću primiti. (Ulazi LORD ILINGVORT GOSPOðA ARBUTNOT ga ugleda u ogledalu i trgne se, ali se ne okreće. ELIS Izlazi) GOSPOðA ARBUTNOT: Šta danas imaš da mi kažeš Džordže Harforde? Nemam o čemu da razgovaram sa tobom. Moraš napustiti ovu kuću. LORD ILINGVORT: Rejčel, Džerald sada zna sve o tebi i meni, zato moramo napraviti neki dogovor koji će odgovarati svima. Uveravam te da će u meni naći najdivnijeg i najvelikodušnijeg GOSPOðA ARBUTNOT: Moj sin može doći svakog trenutka. Ja sam te sinoć spasla. Možda neću moći ponovo da te spasem. Motn sinu teško pada moja sramota, jako teško. Molim te da odeš. LORD ILINGVORT (seda) Prošla noć je bila izuzetno nesrećna. Ta glupa puritanka je napravila scenu samo zato što sam želeo da je poljubim. Šta ima loše u poljupcu? GOSPOðA ARBUTNOT (okreće se) Poljubac može da uništi nečiji život Džordže Harforde. Ja to znam. Ja to isuviše dobro znam.

LORD ILINGVORT: Nećemo sada o tome raspravljati. Šta je važno danas kao i juče je, još uvek, naš sin. Meni je on izuzetno drag kao što znaš, i ma kako da ti to čudno zvuči, ja sam sinoć bio zadivljen njegovim ponašanjem. Neverovatnom brzinom je krenuo je da se tuče za onu lepu čistunicu. On je upravo onakav kakav bih želeo da mi bude sin. Jedino što moj sin ne bi trebalo da staje na stranu puritanaca, to je uvek greška. Dakle, ja predlažem sledeće. GOSPOðA ARBUTNOT: Lorde Ilingvort, nijedan vaš predlog me ne zanima. LORD ILINGVORT: U skladu sa našim glupim engleskim zakonima, ne mogu da priznam Džeralda. Ali mogu da mu ostavim svoju imovinu. Ilingvort je zadužen, naravno, ali to je dosadno i ružno mesto. Može da dobije Ešbi koji je mnogo lepši, Harborou koji ima najbolje lovište u severnoj Engleskoj i kuću na trgu Sent Džejms. Šta još na svetu može da poželi jedan gospodin? GOSPOðA ARBUTNOT: Ništa više, sigurna sam. LORD ILINGVORT: Što se tiče titule, ona je zaista više smetnja u ovim demokratskim vremenima. Kao Džordž Harford imao sam sve što sam poželeo. Sada imam samo ono što drugi ljudi žele, što nije ni približno tako prijatno. Dakle, moj predlog je sledeći. GOSPOðA ARBUTNOT: Rekla sam ti da me ne zanima, i molim te da odeš. LORD ILINGVORT: Dečko će biti sa tobom prvih šest mesec, a sa mnom drugih šest. To je pošteno, zar ne? Ti možeš da dobiješ koliko god hoćeš mesečno izdržavanje, i da živiš gde poželiš. Što se tiče tvoje prošlosti, niko ne zna ništa osim mene i Džeralda. Tu je i puritanka, naravno, puritanka u belom muslinu, ali ona se ne računa. Ona ne bi mogla da ispriča priču, a da ne pomene da se protivila poljupcu, zar ne? A sve bi je žene smatrale budalom, a muškraci dosadnom. I ne treba da se plašiš da Džerald neće biti moj naslednik. Ne moram ni da ti kažem da nemam nameru da se ženim. GOSPOðA ARBUTNOT: Dolaziš suviše kasno. Mom sinu više ne trebaš. Nisi mu potreban. LORD ILINGVORT: Šta hoćeš da kažeš Rejčel? GOSPOðA ARBUTNOT: Da nisi neophodan Džeraldu da bi stvorio karijeru. Ne trebaš mu. LORD ILINGVORT: Ne razumem te. GOSPOðA ARBUTNOT: Pogledaj u baštu. (LORD ILINGVORT ustaje i odlazi do prozora.) Bolje se potrudi da te ne vide, ti budiš neprijatne uspomene. (LORD ILINGVORT pogleda napolje i trgne se.) Ona ga voli. Oni se vole. Spašeni smo od tebe, i mi odlazimo. LORD ILINGVORT: Kuda? GOSPOðA ARBUTNOT: Nećemo ti reći, a ako nas pronañeš pravićemo se da te ne poznajemo. Izgledaš iznenañen. Kakvu dobrodošlicu bi ti poželela devojka čije si usne hteo da uprljaš, momak čiji si život osramotio, majka čijeg si beščašća uzrok? LORD ILINGVORT: Postala si okrutna Rejčel. GOSPOðA ARBUTNOT: Jednom sam bila suviše slaba. Dobro je za mene što sam se promenila. LORD ILINGVORT: Ja sam tada bio jako mlad. Mi muškarci suviše rano upoznamo život. GOSPOðA ARBUTNOT: A mi žene suviše kasno. To je razlika izmedu muškaraca i žena. (Pauza) LORD ILINGVORT: Rejčel ja želim svog sina. Možda mu moj novac sada nije potreban.

Možda mu ja sada nisam od koristi, ali ja želim svog sina. Pomozi nam da se zbižimo, Rejčel. Ti to možeš da uradiš samo ako hoćeš. (Vidi pismo na stolu.) GOSPOðA ARBUTNOT: U životu mog dečka nema mesta za tebe. Njega ti ne interesuješ. LORD ILINGVORT: Zašto mi onda piše? GOSPOðA ARBUTNOT: Šta hoćeš da kažeš? LORD ILINGVORT: Kakvo je ovo pismo? (Podiže pismo.) GOSPOðA ARBUTNOT: To je... nije ništa. Daj mi to. LORD ILINGVORT: Adresirano je na mene. GOSPOðA ARBUTNOT: Ne treba da ga otvoriš. Zabranjujem ti da ga otvoriš. LORD ILINGVORT: A i rukopis je Džeraldov. GOSPOðA ARBUTNOT: Nije trebalo da bude poslato. To je pismo koje ti je on napisao jutros, pre nego što se video sa mnom. Ali sada mu je žao što ga je napisao, jako žao. Ti ne treba da ga otvaraš. Daj ga meni. LORD ILINGVORT: Ono pripada meni. (Otvara ga, seda i polaku čita. GOSPOðA ARBUTNOT sve vreme gleda u njega.) Ti si pročitala ovo pismo, pretpostavljam Rejčel? GOSPOðA ARBUTNOT: Ne. LORD ILINGVORT: Ti znaš šta piše u njemu? GOSPOðA ARBUTNOT: Da! LORD ILINGVORT: Ne priznajem ni za trenutak da je dečko u pravu u ovome što kaže. Ne priznajem da je moja dužnost da se oženim sa tobom. To potpuno poričem. Ali da bih dobio nazad svog sina ja sam spreman... da, spreman sam da se oženim sa tobom, Rejčel... i da se prema tebi ophodim uvek sa poštovanjem i ugledom koji pripadaju mojoj supruzi. Ja ću se oženiti sa tobom čim ti odlučiš. Dajem ti svoju časnu reč. GOSPOðA ARBUTNOT: Jednom si mi već dao to obećanje i prekršio ga. LORD ILINGVORT: Sada ću ga održati. I lo će ti pokazati da ja volim svog sina, bar onoliko mnogo koliko ga li voliš. Jer kada se oženim sa tobom Rejčel, ima nekih ambicija kojih ću morati da se odreknem. Uzvišenih ambicija takoñe, ukoliko je i jedna ambicija uzvišena. GOSPOðA ARBUTNOT: Ja odbijam da se udam za vas lorde Ilingvort. LORD ILINGVORT: Jesi li ozbiljna? GOSPOðA ARBUTNOT: Da. LORD ILINGVORT: Reci mi svoje razloge. Jako me zanima. GOSPOðA ARBUTNOT: Već sam ih objasnila svom sinu. LORD ILINGVORT: Pretpostavljam da su izuzetno sentimentalni, zar ne? Vi žene živite u skladu sa svojim emocijama i za njih. Vi nemate životnu filozofiju. GOSPOðA ARBUTNOT: U pravu si. Mi žene živimo u skladu sa svojim emocijama i za njih. U skladu sa svojim strastima i za njih, ako želiš. Ja imam dve strasti lorde Ilingvort moju ljubav prema njemu i moju mržnju prema tebi. Ne možeš da ih uništiš. One hrane jedna drugu. LORD ILINGVORT: Kakva je to ljubav kojoj je potrebno da joj mržnja bude brat? GOSPOðA ARBUTNOT: To je ljubav koju osećam prema Džeraldu. Da li misliš da je ona užasna? Pa, užasna je. Svaka ljubav je užasna. Svaka ljubav je tragedija. Jednom sam vas volela lorde Ilingvort. O, kakva je tragedija za ženu da voli vas! LORD ILINGVORT: Dakle, ti stvarno odbijaš da se udaš za mene? GOSPOðA ARBUTNOT: Da.

LORD ILINGVORT: Zato što me mrziš? GOSPOðA ARBUTNOT: Da. LORD ILINGVORT: A da li me moj sin mrzi kao i ti? GOSPOðA ARBUTNOT: Ne. LORD ILINGVORT: Drago mi je zbog toga Rejčel. GOSPOðA ARBUTNOT: On te samo prezire. LORD ILINGVORT: Kakva šteta! Kakva šteta za njega, hoću da kažem. GOSPOðA ARBUTNOT: Ne varaj se Džordže. Deca prvo vole roditelje. Kasnije ih osuñuju. A vrlo retko, ako i ikada im opraštaju. LORD ILINGVORT (ponovo čita pismo, veoma lagano): Smem li da pitam koje argumente si upotrebila da bi postigla da dečko koji je napisao ovo pismo, ovo divno strašno pismo, poveruje da ne bi trebalo da se udaš za njegovog oca? GOSPOðA ARBUTNOT: Nisam ga ja naterala da to uvidi. To je bio neko drugi. LORD ILINGVORT: Koja fin-de-siecle osoba? GOSPOðA ARBUTNOT: Puritanka, lorde Ilingvort. (Pauza) LORD ILINGVORT (trgne se, onda polako ustane i prilazi stolu na kome se nalaze njegov šešir i rukavice. GOSPOðA ARBUTNOT stoji pored stola. On uzima jednu rukavicu i počinje da je navlači) Onda ja ovde nemam više šta da tražim Rejčel? GOSPOðA ARBUTNOT: Nemaš. LORD ILINGVORT: To je zbogom, zar ne? GOSPOðA ARBUTNOT: Ovog puta, zauvek, nadam se lorde Ilingvort. LORD ILINGVORT: Kako je to čudno! Sada izgledaš isto kao što si izgledala one noći kada si me ostavila pre dvadeset godina. Imaš isti izraz na usnama. Kunem se Rejčel, nijedna žena me nije volela kao ti. Ti si mi se predavala kao cvet, davala da radim sa tobom šta poželim. Bila si najlepša igračka, najlepša kratka romansa... (Vadi sat) Petnaest do dva! Moram da se odšetam nazad do Hanstentona. Pretpostavljam da te više neću videti tamo. Žao mi je, zaista. Bilo je zabavno iskustvo meñu ljudima svoga ranga sresti i videti kako se ozbiljno ophode prema nečijoj ljubavnici i nečijoj... (GOSPOðA ARBUTNOT zgrabi rukavicu i udari sa njom LORDA ILINGVORTA po licu. LORD ILINGVORT ustukne. On je prvo šokiran i uvreñen zbog kazne. Onda se kontroliše, prilazi prozoru i gleda u svog sina. Uzdahne i napusti sobu.) GOSPOðA ARBUTNOT (pada jecajući na sofu): On bi to rekao. Rekao bi to. (Ulaze DŽERALD i HESTER iz bašte.) DŽERALD: Dakle, draga majko. Na kraju uopšte niste izašli. Zato smo mi došli po vas. Majko, niste valjda plakali? (klekne pored nje) GOSPOðA ARBUTNOT: Sine moj! Sine moj! Sine moj! (provlači mu prste kroz kosu) HESTER (prilazi): Ali vi sada imate dvoje dece. Dopustićete da vam ja budem kćerka? GOSPOðA ARBUTNOT (gleda u nju): Da li bi me ti izabrala za majku? HESTER Vas od svih žena koje sam ikada upoznala. (idu ka vratima koja vode u baštu zagrijene oko struka. DŽERALD prilazi stolu levo da bi uzeo šešir. Kada se okrene vidi rukavicu LORDA ILINGVORTA koja leži na podu i podiže je.) DŽERALD: Majko, čija je ovo rukavica? Imali ste posetioca. Ko je to bio? GOSPOðA ARBUTNOT (okreće se): Niko. Niko poseban. Nevažan čovek. Zavesa.

Kraj