OPISIVANJE LIČNOSTI POMOĆU CRTA

Gordon Olport:SKLOP I RAZVOJ LIČNOSTI

Str. 427-482Boško Popović:

BUKVAR TEORIJE LIČNOSTIStr. 19-27

KAKO SU PSIHOLOZI DOŠLI DO CRTA

• Opis ličnosti povezan je sa nekom vrstom klasifikovanja, kategorisanja

• Prvi način opisivanja: tipologije• Teškoća sa tipologijama: teško je svrstavati ljude

u jednu ili drugu kategoriju bez “ostatka”• Drugi način opisivanja: pomoću crta• Umesto svrstavanja ljudi u kategorije, uzima se u

obzir mnoštvo osobina koje predstavljaju trajne odlike ljudi, i to one osobine po kojima se ljudi međusobno razlikuju (kvantitativno)

U ČEMU JE RAZLIKATIP - CRTA

Tip ne postoji u ljudima, već u očima onoga ko posmatra i procenjuje

Crta predstavlja nešto unutrašnje, čovekovo

KAKVE CRTE POSTOJE

• Gordon Olport razlikuje dve osnovne vrste crta:

• Opšte crte – aspekti ličnosti u pogledu kojih se većina ljudi iz jedne kulture može upoređivati

• Lične dispozicije (morfogeničke dispozicije, jedinstvena crta) – koristimo ih kada opisujemo jednu konkretnu ličnost

OLPORTOVA DEFINICIJA CRTA

OPŠTA CRTA

Crta je neuropsihički sklop koji ima sposobnost da učini mnoge draži funkcionalno jednakim i da započne i vodi jednake, smisaono dosledne oblike adaptivnog i izražajnog ponašanja.

LIČNA DISPOZICIJA (MORFOGENIČKA CRTA)

Lična dispozicija je uopšten neuropsihički sklop (svojstven pojedincu) koji ima sposobnost da učini mnoge draži funkcionalno jednakim i da započne i vodi dosledne (jednake) oblike adaptivnog i izražajnog ponašanja.

IDIOGRAFSKI I NOMOTETSKI PRISTUP U VEZI SA CRTAMA

• Olportova teorija o crtama kao jedinstvenim elementima ličnosti je idiografska (postojanje ličnih dispozicija)

• Postoje teorije koje podrazumevaju da su crte ljudi istovetne, a pojedinci se razlikuju samo po meri prisustva crta i na osnovu toga razvrstavaju ljude duž dimenzija obrazujući normalnu krivulju – nomotetski pristup

Istovremeno, ličnosti se razlikuju usled posebnog sklopa svih crta u konkretnoj jedinki

Ovaj pristup blizak je Olportovom shvatanju opštih crta

NA OSNOVU ČEGA IMAMO PRAVO DA GOVORIMO O CRTAMA

• Postojanost (tokom vremena)

• Doslednost (slično reagovanje u mnoštvu situacija) ponašanja• Skladnost (konzistentnost – svi raznovrsni oblici ponašanja

imaju jednu zajedničku karakteristiku)

Ove karakteristike ponašanja nas navode na to da postoji neki unutrašnji izvor

(“neuropsihički sklop”)Pritom:

Niti je samo jedna crta proizvela neki čin, niti su crte jedine determinišuće sile

PRIMERI• Setite se neke osobe iz vašeg okruženja koju već duže vreme dobro

poznajete.

• Izdvojite jednu crtu te osobe.

1. Zapišite što više postupaka te osobe u različitim konkretnim situacijama, za koje mislite da su izraz te crte. (DOSLEDNOST)

2. Uočite, da li među tim postupcima ima i onih koji, na prvi pogled deluju različito, a vi ste ih ipak zapisali kao izraz iste crte. (SKLADNOST)

3. Koliko dugo vi primećujete kod te osobe ovakve tendencije u ponašanju kakve ste sada opisali navodeći njene konkretne postupke. (POSTOJANOST)

DA LI CRTE STVARNO POSTOJE?NE!

Argumenti za nominalistički stav (da su crte samo puke reči koje označavaju neku fikciju):

1)Crte niko nikad nije video2)Reči označavaju društvene, a ne prirodne

kategorije – reči, nazivi nekih kategorija su društveno korisni, ali ne znači da potiču od deljenja u prirodi

3)Upotreba jezičkih “etiketa” vodi ka uprošćavanju zapažanja i ocena o ljudima

DA LI CRTE STVARNO POSTOJE?DA!

Olport:Crta je neizbežan zaključak, hipotetički konstrukt koji će jednog dana

možda moći i neposredno da se dokaže

Dokaz o postojanju crta: DOSLEDNOST medju odvojenim aktima ponašanja koji se mogu posmatrati

Ti odvojeni akti su indikatori (pokazatelji) crtaPrimerCrta POVUČENOSTIIndikatori: odbijanje poziva da dodje na zabavni sastanak, prelaženje

na drugu stranu ulice da bi izbegao susret s nekim, izbor aktivnosti koje ne uključuju društvene kontakte

DA LI CRTE STVARNO POSTOJE?(još jedan pogled)

OPŠTE CRTE• U izvesnoj meri to su

veštačke tvorevine metode nametanja kategorija individualnim licima

• One su više nominalne, manje objektivno istinite

LIČNE DISPOZICIJE• Ne vršimo nikakvo nasilno

nametanje kategorija konkretnom licu

• Uzimamo u obzir sve postojeće dispozicije

• One su stvarne i istinite

KAKO DOLAZIMO DO CRTA?

• Zapišite tri osobine kojima biste opisali svog prijatelja.

• Zapišite otkud znate da je on takav.

3 MERILA CRTE• Sada proverite da li su u razlozima koje ste

naveli zastupljena 3 merila / kriterijuma na osnovu kojih možete da kažete da su navedene osobine crte:

1.UČESTALOST postupaka2.DOSLEDNOST istog načina postupanja u nizu

situacija3. INTENZITET reagovanja

KAKO PSIHOLOG DOLAZI DO CRTA?• Primenjujući ista 3 merila:UČESTALOST POSTUPAKAU upitnicima pitamo ljude kako se uobičajeno ponašaju u

određenim situacijama.DOSLEDNOST U NAČINU POSTUPANJAU upitnicima se nalazi veći broj stavki koje ispituju isti način

postupanja u različitim situacijamaINTENZITET POSTUPANJAPostoje i stavke u kojima subjekt treba da označi intenzitet

sopstvenog reagovanja (kvalitativna ili kvantitativna skala)

Ova 3 merila važe i za neposredno posmatranje druge osobe koje vrši posmatrač u nekom vremenskom uzorku

ZADATAK ZA MALE GRUPE

• Sastavite nekoliko stavki za upitnik/skalu kojima biste mogli da ispitate crtu dominantnosti. Vaše stavke treba da obezbede odgovore u vezi sa sva 3 pomenuta merila crta:

UČESTALOST POSTUPAKADOSLEDNOST U NAČINU POSTUPANJAINTENZITET POSTUPANJA

PRIMERI STAVKI1. Neko pokušava da se, stojeći u redu, probije ispred Vas. Vi ste već čekali izvesno vreme i ne možete više

da čekate. Pretpostavimo da je ta osoba istog pola kao i Vi. Da li Vi obično:- opominjete nametljivca ......- gledate ga popreko ili činite glasne primedbe onome do Vas ......- odlučujete da više ne čekate i odlazite ......- ne činite ništa ......

2. Osećate li se nelagodno u prisustvu pretpostavljnih u akademskom ili poslovnom svetu?- znatno ......- prilično ......- nimalo ......

3. U nekoj radionici vrši se opravka na nekom Vašem predmetu. Vi odlazite po taj svoj predmet u zakazano vreme, ali radnik Vas izveštava da je tek počeo da radi na tome. Da li je Vaša uobičajena reakcija:

- da ga grdite ......- da blago izražavate nezadovoljstvo ......- da potpuno ugušite svoja osećanja ......

STATISTIČKE PROCEDURE KOJE DOKAZUJU POSTOJANJE NEKE

CRTE• RELIJABILNOST / POUZDANOST : Relijabilnost ponavljanja: svi ispitanici na

ponovljenom zadavanju daju približno iste odgovore

Unutrašnja konzistentnost: kod svih ispitanika postoji međusobna korelacija među stavkama i njihova korelacija sa celokupnim rezultatom

NAUČNI DOKAZ ZA POSTOJANJE JEDNE CRTE

• Zasniva se uvek na DOSLEDNOSTI PONAŠANJA

• U slučaju opštih crta treba pokazati da je čitava populacija ljudi prilično dosledna sama sebi u različitim vremenskim razmacima i u različitim situacijama

CRTE I DRUGE DETERMINIŠUĆE TENDENCIJE

• Navika – to je jedan uzak i ograničen tip determinišuće tendencije (navika deteta da pere zube); crta je širi sistem navika (lična čistoća)

• Stav – uvek ima predmet na koji se odnosi (a crta je opštija) i obično je za ili protiv, povoljan ili nepovoljan; ponekad je teško razlikovati stav i crtu; stav je vezan za socijalnu psihologiju, crta za psihologiju ličnosti

• Nagon, instinkt, potreba, sentiment – ukoliko se pokažu kao korisne jedinice prilikom upoređivanja ljudi i ukoliko se misli da predstavljaju dispozicije koje stvarno funkcionišu, mogu se podvesti pod crte

LIČNE DISPOZICIJE (individualne crte)

Važe sve ključne karakteristike i merila kao i za opšte crte

Razlike u odnosu na opšte crte:- Nema smisla govoriti o normalnoj distribuciji ličnih

dispozicija- Svaka lična dispozicija je jedinstvena za jednu ličnost- Lične dispozicije tačno odražavaju strukturu ličnosti,

dok su opšte crte kategorije u koje individuu stavljamo nasilno

DOSLEDNOST DISPOZICIJA• Lične dispozicije nisu potpuno dosledne, njihova

doslednost je stvar stepena• Ponekad je nedoslednost izazvana situacijom (npr.

ljubaznost – grubost)• Ponekad neko lice nosi međusobno suprotne lične

dispozicije (npr. ekstravertne i introvertne)• Ponekad prividna protivrečnost predstavlja samo

pogrešnu dijagnozu -nismo uočili glavnu dispoziciju iz koje proizlaze suprotni stilovi ponašanja (npr. profesor koji je uredan u svom kabinetu i neuredan u biblioteci; ja-centriranost)

GENOTIPSKE, FENOTIPSKE I PSEUDODISPOZICIJE

Levin:Fenotipske – opisi u pojmovima “ovde i sada”Genotipske – podaci koji objašnjavaju, traže

dublje dispozicije(Primer: tvrdičluk i analni karakter)

Pseudocrte – pogrešni zaključci

Samo iscrpno izučavanje pojedinog života može omogućiti uspešno razlikovanje fenotipa od genotipa.

LIČNE DISPOZICIJE RAZLIČITOG ZNAČAJA

• Glavna (kardinalna) dispozicija – ona koja prožima život i vrlo je istaknuta, u svakom činu se prepoznaje njen uticaj; individua se po njoj poznaje i po njoj može da postane slavna

• Centralne dispozicije – nekoliko (između 5 i 10) važnih dispozicija koje u najvećoj meri određuju ponašanje, lako su prepoznatljive (npr. ono što istaknemo u pismu preporuke; Konradova studija ličnosti predškolske dece)

• Sekundarne lične dispozicije – manje vidljive, manje uopštene, manje dosledne i manje se uključuju u neku akciju

KAKO IZUČAVATI LIČNE DISPOZICIJE

• Univerzalni instrumenti testiranja ili skale razvrstavanja – partikularizovanje opštih crta može dati orijentaciju na oblasti u kojima bi se pažljivijim posmatranjem mogle naći važne lične dispozicije

• Studije slučaja – studija biografije, životne istorije ili pojedinih slučajeva

• Testiranje hipotetičkih dispozicija ličnosti – npr. hipoteza o dečakovoj žudnji za pažnjom koja se manifestuje kroz primerno ponašanje u školi i neobuzdano ponašanje kod kuće

• Empirijska analiza radnji jednog lica – moguća je kada imamo veliki niz radnji jednog lica dostupan proučavanju

• Klinički pristup

LIČNE DISPOZICIJE I MOTIVI

• Većina teoretičara izdvaja motive od ostalih elemenata strukture ličnosti

• Olport: sve determinišuće tendencije su dinamičke, tj. prouzrokuju ponašanjelične dispozicije imaju motivacionu moć (neke manje, neke više)

REZIME

• Jedan od načina opisivanja ličnosti je pomoću crta• Opšte crte služe za poređenje velikog broja ljudi koji

pripadaju istoj kulturi• Lične dispozicije služe za detaljni opis jedne ličnosti• Ključno merilo crta i dispozicija je doslednost, mada

nikad nisu u potpunosti dosledne• Crte i dispozicije su međusobno povezane i zavisne i

predstavljaju samo jednu od determinišućih sila