Click here to load reader

OPISIVANJE LIČNOSTI POMOĆU CRTA

  • View
    208

  • Download
    9

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Nasilje u porodici nad decom _Tatjana Ramanović.ppt

Text of OPISIVANJE LIČNOSTI POMOĆU CRTA

  • OPISIVANJE LINOSTI POMOU CRTAGordon Olport:SKLOP I RAZVOJ LINOSTIStr. 427-482Boko Popovi:BUKVAR TEORIJE LINOSTIStr. 19-27

  • KAKO SU PSIHOLOZI DOLI DO CRTAOpis linosti povezan je sa nekom vrstom klasifikovanja, kategorisanjaPrvi nain opisivanja: tipologijeTekoa sa tipologijama: teko je svrstavati ljude u jednu ili drugu kategoriju bez ostatkaDrugi nain opisivanja: pomou crtaUmesto svrstavanja ljudi u kategorije, uzima se u obzir mnotvo osobina koje predstavljaju trajne odlike ljudi, i to one osobine po kojima se ljudi meusobno razlikuju (kvantitativno)

  • U EMU JE RAZLIKATIP - CRTATip ne postoji u ljudima, ve u oima onoga ko posmatra i procenjuje

    Crta predstavlja neto unutranje, ovekovo

  • KAKVE CRTE POSTOJEGordon Olport razlikuje dve osnovne vrste crta:Opte crte aspekti linosti u pogledu kojih se veina ljudi iz jedne kulture moe uporeivatiLine dispozicije (morfogenike dispozicije, jedinstvena crta) koristimo ih kada opisujemo jednu konkretnu linost

  • OLPORTOVA DEFINICIJA CRTA OPTA CRTACrta je neuropsihiki sklop koji ima sposobnost da uini mnoge drai funkcionalno jednakim i da zapone i vodi jednake, smisaono dosledne oblike adaptivnog i izraajnog ponaanja. LINA DISPOZICIJA (MORFOGENIKA CRTA)Lina dispozicija je uopten neuropsihiki sklop (svojstven pojedincu) koji ima sposobnost da uini mnoge drai funkcionalno jednakim i da zapone i vodi dosledne (jednake) oblike adaptivnog i izraajnog ponaanja.

  • IDIOGRAFSKI I NOMOTETSKI PRISTUP U VEZI SA CRTAMAOlportova teorija o crtama kao jedinstvenim elementima linosti je idiografska (postojanje linih dispozicija)Postoje teorije koje podrazumevaju da su crte ljudi istovetne, a pojedinci se razlikuju samo po meri prisustva crta i na osnovu toga razvrstavaju ljude du dimenzija obrazujui normalnu krivulju nomotetski pristupIstovremeno, linosti se razlikuju usled posebnog sklopa svih crta u konkretnoj jedinki

    Ovaj pristup blizak je Olportovom shvatanju optih crta

  • NA OSNOVU EGA IMAMO PRAVO DA GOVORIMO O CRTAMAPostojanost (tokom vremena)Doslednost (slino reagovanje u mnotvu situacija) ponaanjaSkladnost (konzistentnost svi raznovrsni oblici ponaanja imaju jednu zajedniku karakteristiku)

    Ove karakteristike ponaanja nas navode na to da postoji neki unutranji izvor (neuropsihiki sklop)Pritom:Niti je samo jedna crta proizvela neki in, niti su crte jedine determiniue sile

  • PRIMERISetite se neke osobe iz vaeg okruenja koju ve due vreme dobro poznajete.

    Izdvojite jednu crtu te osobe.

    Zapiite to vie postupaka te osobe u razliitim konkretnim situacijama, za koje mislite da su izraz te crte. (DOSLEDNOST)Uoite, da li meu tim postupcima ima i onih koji, na prvi pogled deluju razliito, a vi ste ih ipak zapisali kao izraz iste crte. (SKLADNOST)Koliko dugo vi primeujete kod te osobe ovakve tendencije u ponaanju kakve ste sada opisali navodei njene konkretne postupke. (POSTOJANOST)

  • DA LI CRTE STVARNO POSTOJE?NE!Argumenti za nominalistiki stav (da su crte samo puke rei koje oznaavaju neku fikciju):Crte niko nikad nije videoRei oznaavaju drutvene, a ne prirodne kategorije rei, nazivi nekih kategorija su drutveno korisni, ali ne znai da potiu od deljenja u prirodiUpotreba jezikih etiketa vodi ka uproavanju zapaanja i ocena o ljudima

  • DA LI CRTE STVARNO POSTOJE?DA!Olport:Crta je neizbean zakljuak, hipotetiki konstrukt koji e jednog dana moda moi i neposredno da se dokae

    Dokaz o postojanju crta: DOSLEDNOST medju odvojenim aktima ponaanja koji se mogu posmatratiTi odvojeni akti su indikatori (pokazatelji) crtaPrimerCrta POVUENOSTIIndikatori: odbijanje poziva da dodje na zabavni sastanak, prelaenje na drugu stranu ulice da bi izbegao susret s nekim, izbor aktivnosti koje ne ukljuuju drutvene kontakte

  • DA LI CRTE STVARNO POSTOJE?(jo jedan pogled)OPTE CRTEU izvesnoj meri to su vetake tvorevine metode nametanja kategorija individualnim licimaOne su vie nominalne, manje objektivno istiniteLINE DISPOZICIJENe vrimo nikakvo nasilno nametanje kategorija konkretnom licuUzimamo u obzir sve postojee dispozicijeOne su stvarne i istinite

  • KAKO DOLAZIMO DO CRTA?Zapiite tri osobine kojima biste opisali svog prijatelja.Zapiite otkud znate da je on takav.

  • 3 MERILA CRTESada proverite da li su u razlozima koje ste naveli zastupljena 3 merila / kriterijuma na osnovu kojih moete da kaete da su navedene osobine crte:

    UESTALOST postupakaDOSLEDNOST istog naina postupanja u nizu situacijaINTENZITET reagovanja

  • KAKO PSIHOLOG DOLAZI DO CRTA?Primenjujui ista 3 merila:UESTALOST POSTUPAKAU upitnicima pitamo ljude kako se uobiajeno ponaaju u odreenim situacijama.DOSLEDNOST U NAINU POSTUPANJAU upitnicima se nalazi vei broj stavki koje ispituju isti nain postupanja u razliitim situacijamaINTENZITET POSTUPANJAPostoje i stavke u kojima subjekt treba da oznai intenzitet sopstvenog reagovanja (kvalitativna ili kvantitativna skala)

    Ova 3 merila vae i za neposredno posmatranje druge osobe koje vri posmatra u nekom vremenskom uzorku

  • ZADATAK ZA MALE GRUPESastavite nekoliko stavki za upitnik/skalu kojima biste mogli da ispitate crtu dominantnosti. Vae stavke treba da obezbede odgovore u vezi sa sva 3 pomenuta merila crta:UESTALOST POSTUPAKADOSLEDNOST U NAINU POSTUPANJAINTENZITET POSTUPANJA

  • PRIMERI STAVKI1. Neko pokuava da se, stojei u redu, probije ispred Vas. Vi ste ve ekali izvesno vreme i ne moete vie da ekate. Pretpostavimo da je ta osoba istog pola kao i Vi. Da li Vi obino:opominjete nametljivca......gledate ga popreko ili inite glasne primedbe onome do Vas......odluujete da vie ne ekate i odlazite......ne inite nita......

    2. Oseate li se nelagodno u prisustvu pretpostavljnih u akademskom ili poslovnom svetu?znatno......prilino......nimalo......

    3. U nekoj radionici vri se opravka na nekom Vaem predmetu. Vi odlazite po taj svoj predmet u zakazano vreme, ali radnik Vas izvetava da je tek poeo da radi na tome. Da li je Vaa uobiajena reakcija:da ga grdite ......da blago izraavate nezadovoljstvo......da potpuno uguite svoja oseanja......

  • STATISTIKE PROCEDURE KOJE DOKAZUJU POSTOJANJE NEKE CRTERELIJABILNOST / POUZDANOST : Relijabilnost ponavljanja: svi ispitanici na ponovljenom zadavanju daju priblino iste odgovoreUnutranja konzistentnost: kod svih ispitanika postoji meusobna korelacija meu stavkama i njihova korelacija sa celokupnim rezultatom

  • NAUNI DOKAZ ZA POSTOJANJE JEDNE CRTEZasniva se uvek na DOSLEDNOSTI PONAANJAU sluaju optih crta treba pokazati da je itava populacija ljudi prilino dosledna sama sebi u razliitim vremenskim razmacima i u razliitim situacijama

  • CRTE I DRUGE DETERMINIUE TENDENCIJENavika to je jedan uzak i ogranien tip determiniue tendencije (navika deteta da pere zube); crta je iri sistem navika (lina istoa)Stav uvek ima predmet na koji se odnosi (a crta je optija) i obino je za ili protiv, povoljan ili nepovoljan; ponekad je teko razlikovati stav i crtu; stav je vezan za socijalnu psihologiju, crta za psihologiju linostiNagon, instinkt, potreba, sentiment ukoliko se pokau kao korisne jedinice prilikom uporeivanja ljudi i ukoliko se misli da predstavljaju dispozicije koje stvarno funkcioniu, mogu se podvesti pod crte

  • LINE DISPOZICIJE (individualne crte)Vae sve kljune karakteristike i merila kao i za opte crteRazlike u odnosu na opte crte:Nema smisla govoriti o normalnoj distribuciji linih dispozicijaSvaka lina dispozicija je jedinstvena za jednu linostLine dispozicije tano odraavaju strukturu linosti, dok su opte crte kategorije u koje individuu stavljamo nasilno

  • DOSLEDNOST DISPOZICIJALine dispozicije nisu potpuno dosledne, njihova doslednost je stvar stepenaPonekad je nedoslednost izazvana situacijom (npr. ljubaznost grubost)Ponekad neko lice nosi meusobno suprotne line dispozicije (npr. ekstravertne i introvertne)Ponekad prividna protivrenost predstavlja samo pogrenu dijagnozu -nismo uoili glavnu dispoziciju iz koje proizlaze suprotni stilovi ponaanja (npr. profesor koji je uredan u svom kabinetu i neuredan u biblioteci; ja-centriranost)

  • GENOTIPSKE, FENOTIPSKE I PSEUDODISPOZICIJELevin:Fenotipske opisi u pojmovima ovde i sadaGenotipske podaci koji objanjavaju, trae dublje dispozicije(Primer: tvrdiluk i analni karakter)Pseudocrte pogreni zakljuci

    Samo iscrpno izuavanje pojedinog ivota moe omoguiti uspeno razlikovanje fenotipa od genotipa.

  • LINE DISPOZICIJE RAZLIITOG ZNAAJAGlavna (kardinalna) dispozicija ona koja proima ivot i vrlo je istaknuta, u svakom inu se prepoznaje njen uticaj; individua se po njoj poznaje i po njoj moe da postane slavnaCentralne dispozicije nekoliko (izmeu 5 i 10) vanih dispozicija koje u najveoj meri odreuju ponaanje, lako su prepoznatljive (npr. ono to istaknemo u pismu preporuke; Konradova studija linosti predkolske dece)Sekundarne line dispozicije manje vidljive, manje uoptene, manje dosledne i manje se ukljuuju u neku akciju

  • KAKO IZUAVATI LINE DISPOZICIJEUniverzalni instrumenti testiranja ili skale razvrstavanja partikularizovanje optih crta moe dati orijentaciju na oblasti u kojima bi se paljivijim posmatranjem mogle nai vane line dispozicijeStudije sluaja studija biografije, ivotne istorije ili pojedinih sluajevaTestiranje hipotetikih dispozicija linosti npr. hipoteza o deakovoj udnji za panjom koja se manifestuje kroz primerno ponaanje u koli i neobuzdano ponaanje kod kueEmpirijska analiza radnji jednog lica mogua je kada imamo veliki niz radnji jednog lica dostupan prouavanjuKliniki pristup

  • LINE DISPOZICIJE I MOTIVIVeina teoretiara izdvaja motive od ostalih elemenata strukture linostiOlport: sve determiniue tendencije su dinamike, tj. prouzrokuju ponaanjeline dispozicije imaju moti

Search related