OECD nacela-hrvatski

8/14/2019 OECD nacela-hrvatski

1/59

OECD PRINCIPI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

2004

OECDORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ


2/59

1

Naslov originala:OECD Principles of Corporate Governance - 2004 EditionPrincipes de gouvernement d'enterprise de l'OCDE - dition 2004 2004. OECD

Izdava:Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj GoriSektor za ekonomska pitanja i politiku ivotne sredine

Priprema za tampu i dizajn:KREATIVA, Beograd

tampa:ALEX EXPRESS, Novi Sad

Tira:1000 primeraka

U Beogradu, 2004.

NIJE ZA PRODAJU

Svako bespravno kopiranje i umnoavanje je kanjivo po Zakonu

OECD 2004----------------------------------------------------------------------------------------------------------Dozvola za umnoavanje jednog dela ovog rada u nekomercijalne svrhe ili za potrebe nastave, moe sedobiti preko Centre francais d'exploitation du droit de copie (CFC), 20, rue des Grands-Augustins, 75006Paris, France. Tel. (33-1) 44 07 47 70. Fax (33-1) 46 34 67 19, za svaku zemlju osim SjedinjenihAmerikih Drava. U Sjedinjenim Amerikim Dravama dozvola se moe dobiti preko Copyright ClearanceCenter, Customer Service, (508) 750-8400, 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923 USA ili CCCOnline: www.copyright.com. Sve druge zahteve za dozvolu za umnoavanje ili prevoenje celokupne ilinekog dela ove knjige treba proslediti OECD Publications, 2, rue Andre-Pascal, 75 775 Paris Cedex 16,France.----------------------------------------------------------------------------------------------------------


3/59

2

ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ

Na osnovu lana 1. Konvencije, potpisane u Parizu 14. decembra, 1960.g., akoja je stupila na snagu 30. septembra, 1961.g., Organizacija za ekonomskusaradnju i razvoj (OECD) promovie politiku predvienu:

- da se postigne najvei odrivi ekonomski rast i zaposlenost, kao ipoveanje ivotnog standarda u zemljama lanicama, uz odravanjefinansijske stabilnosti, te da se na taj nain doprinese razvoju svetske

ekonomije;- da u procesu ekonomskog razvoja doprinese zdravoj ekonomskoj

ekspanziji u zemljama lanicama kao i u zemljama koje nisu lanice; i

- da doprinese ekspanziji svetske trgovine na multilateralnoj,nediskriminatornoj osnovi u skladu sa meunarodnim obavezama.

Prvobitne zemlje lanice OECD su Austrija, Belgija, Kanada, Danska,Francuska, Nemaka, Grka, Island, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija,Norveka, Portugal, panija, vedska, vajcarska, Turska, Velika Britanija i

Sjedinjene Amerike Drave. Sledee zemlje su naknadno postale lanicepristupanjem na dan koji je ovde naveden: Japan (28. april, 1964), Finska (28. januar, 1969), Australija (7. juni, 1971), Novi Zeland (29. maj, 1973), Meksiko(18. maj, 1994), eka Republika (21. decembar, 1995), Maarska (7. maj,1996), Poljska (22. novembar, 1996), Koreja (12. decembar, 1996) i RepublikaSlovaka (14. decembar, 2000). Komisija Evropskih zajednica uestvuje u raduOECD-a (lan 13 OECD Konvencije).

OECD je izdava originala na engleskom i francuskom jeziku podsledeim nazivima:OECD Principles of Corporate Governance - 2004 EditionPrincipes de gouvernement d'enterprise de l'OCDE - dition 2004 2004. OECD

Za izdanje na srpskom jeziku 2004. OEBS Misija u Srbiji i Crnoj GoriIzdato u dogovoru sa OECD u Parizu.OEBS Misija u Srbiji i Crnoj Gori je odgovorna za kvalitet i saglasnost saoriginalnim tekstom.


4/59

3

P R E D G O V O R

OECD Principi korporativnog upravljanjaodobreni su od strane OECD ministara1999.g. i od tada predstavljaju merilo za kreatore politike, investitore,korporacije i druge zainteresovane strane irom sveta. Njima je unapreenprogram korporativnog upravljanja i obezbeene posebne smernice zazakonske i regulatorne inicijative kako u zemljama OECD-a tako i u zemljamavan OECD-a. Forum za finansijsku stabilnost oznaio je Principekao jedan od12 kljunih standarda za valjane finansijske sisteme. Principi takoe pruajuosnovu za irok program saradnje izmeu zemalja OECD-a i onih koje su vannjega, i ine podrku komponenti izvetaja Svetske banke/MMF o potovanjustandarda i propisa (ROSC) vezanoj za korporativno upravljanje.

Principisu revidirani da bi se uzeli u obzir najnoviji razvoj i iskustva u zemljamakoje su lanice OECD-a i u onim van OECD-a. Kreatori politike su danas svesniu kojoj meri dobro korporativno upravljanje doprinosi finansijskoj stabilnosti natritu, investiranju i ekonomskom rastu. Kompanije bolje shvataju u komstepenu dobro korporativno upravljanje doprinosi njihovoj konkurentnosti.Investitori - posebno institucije kolektivnog investiranja i penzioni fondovi kojideluju u fiducijarnom svojstvu - shvataju da oni imaju svoju ulogu uobezbeenju dobrih obiaja korporativnog upravljanja i da na taj nainpodravaju vrednost svojih investicija. U dananjoj ekonomiji, interes koji zakorporativno upravljanje prevazilazi onaj koji akcionari imaju za rezultate

pojedinanih kompanija. Poto kompanije igraju kljunu ulogu u naimekonomijama, a mi se u velikoj meri oslanjamo na institucije privatnog sektora urukovoenju linom tednjom i obezbeenju penzija, dobro korporativnoupravljanje je znaajno za sve ire segmente stanovnitva.

Reviziju Principa je preduzela Koordinaciona grupa OECD-a za korporativnoupravljanje na osnovu mandata dobijenog od OECD ministara 2002.godine.Revizija je potkrepljena iscrpnim prikazom kako su zemlje lanice pristupileproblemu korporativnog upravljanja sa kojim su se susretale. Takoe sukoriena iskustva iz ekonomija van prostora OECD-a, gde OECD, u saradnjisa Svetskom bankom i drugim sponzorima, organizuje regionalne okrugle

stolove o korporativnom upravljanju da bi podrala regionalne reformskenapore.

Procesu revizije doprinos je dat sa mnogo strana. Uestvovale su kljunemeunarodne institucije i odrane su opsene konsultacije sa predstavnicimaprivatnog sektora, radnika, graanskog drutva i zemalja koje nisu laniceOECD-a. Takoe su mu u velikoj meri doprinela miljenja meunarodnopriznatih eksperata koji su uestvovali na dva neformalna skupa na visokomnivou koje sam ja sazvao. I, na kraju, primljeno je dosta konstruktivnih sugestijanakon to su Principipostavljeni na internet na javnu raspravu.


5/59

4

Principi predstavljaju ivi instrument koji prua neobavezujue standarde idobre obiaje, kao i uputstva za primenu, to se moe prilagoditi specifinimuslovima pojedinih zemalja i regiona. OECD nudi forum za dijalog i razmenuiskustava meu zemljama lanicama i zemljama koje to nisu. Da bi odralakorak sa uslovima koji se neprestano menjaju, OECD e pomno pratiti razvojkorporativnog upravljanja, uoavanjem trendova i pronalaenjem reenja zanove izazove.

Ovi Revidirani principi e dalje ojaati doprinos i angaovanje OECD-a uzajednikim naporima da se iduih godina uvrsti struktura korporativnogupravljanja irom sveta. Ovaj posao nee iskoreniti kriminalnu aktivnost, ali eje uiniti teom poto se pravila i propisi usvoje u skladu sa Principima.

Ono to je bitno, nai napori e takoe pomoi da se razvije kultura vrednosti

profesionalnog i etikog ponaanja na kojem se zasniva dobro funkcionisanjetrita. Poverenje i integritet igraju bitnu ulogu u ekonomskom ivotu i mi, u

interesu posla i budueg napretka, moramo osigurati da se oni na odgovarajuinain potuju.

Donald J. JohnstonGeneralni sekretar OECD-a


6/59

5

IZRAZI ZAHVALNOSTI

eleo bih da izrazim svoju zahvalnost lanovima Koordinacione grupe i njenompredsedavajuem, gospoi Veronique Ingram, ija su posveenost i strunostomoguili da se revizija uradi tako efikasno za kratko vreme. eleo bih takoeda se zahvalim svim onim zvaninicima i strunjacima irom sveta koji suuestvovali u naim konsultacijama, dostavili komentare ili na drugi naindoprineli da se obezbedi stalna relevantnost OECD-ovih Principa korporativnogupravljanja u ovom vremenu promena.

Posebnu zahvalnost dugujem Ira Millstein-u i Sir Adrian Cadbury-ju koji suveoma mnogo doprinosili od trenutka kada je zapoeo rad OECD-a nakorporativnom upravljanju kao i svim uesnicima dva skupa na visokom nivoukoje sam ja sazvao u Parizu i drugim uvaenim strunjacima koji su dali svoj

doprinos reviziji ukljuuju

i: Susan Bies, Susan Bray, Ron Blackwell, Alain-Xavier Briatte, David Brown, Luiz Cantidiano, Maria Livanos Cattaui, Peter

Clifford, Andrew Crockett, Stephen Davis, Peter Dey, Carmine Di Noia, JohnEvans, Jeffrey Garten, Leo Goldschmidt, James Grant, Gerd Husler, TomJones, Stephen Joynt, Erich Kandler, Michael Klein, Igor Kostikov, DanielLebegue, Jean-Franois Lepetit, Claudine Malone, Teruo Masaki, Il-ChongNam, Taiji Okusu, Michel Pebereau, Caroline Phillips, Patricia Peter, JohnPlender, Michel Prada, Iain Richards, Alastair Ross Goobey, Albrecht Schfer,Christian Schricke, Fernando Teixeira dos Santos, Christian Strenger, BarbaraThomas, Jean-Claude Trichet, Tom Vant, Graham Ward, Edwin Williamson,Martin Wassell, Peter Woicke, David Wright i Eddy Wymeersch.

Pored uesnika iz zemalja OECD-a, u Koordinacionoj grupi za korporativnoupravljanje nalaze se i redovni posmatrai iz Svetske banke, Meunarodnogmonetarnog fonda (MMF) i Banke za meunarodna poravnanja (BIS) Zapotrebe revizije principa, Forum za finansijsku stabilnost (FSF), Bazelski komitetza kontrolu banaka i Meunarodna organizacija komisija za hartije od vrednosti(IOSCO) su pozvani kao ad hoc posmatrai.

Takoe mi je zadovoljstvo da se zahvalim na konstruktivnim doprinosimaPoslovno-industrijske savetodavne komisije OECD-a (BIAC) i Sindikalnesavetodavne komisije (TUAC) iji su predstavnici imali aktivno uee tokom

celog procesa revizije, ukljuujui i redovne sastanke Koordinacione grupe.

Na kraju, zahvaljujem se zaposlenima u sekretarijatu OECD-a iz Direkcije zaFinansijska i poslovna pitanja koji su posvetili mnogo sati predano i izuzetnokvalitetno pomaui Koordinacionoj grupi: William Witherell, Rainer Geiger,Rinaldo Pecchioli, Robert Ley, Mats Isaksson, Grant Kirkpatrick, AlessandroGoglio, Laura Holliday i drugim lanovima Sektora za korporativna pitanja.


7/59

6

Sadraj

Deo prvi:

OECD PRINCIPI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA0

Uvod................................................................................................................................. 8I. Obezbeenje osnove za efikasan okvir korporativnog upravljanja.................. 12II. Prava akcionara i kljune funkcije vlasnitva...................................................... 13III. Ravnopravan tretman akcionara.......................................................................... 15IV. Uloga zainteresovanih strana u korporativnom upravljanju............................ 16V. Obelodanjivanje podataka i transparentnost.................................................... 17VI. Odgovornost odbora........................................................................................... 19

Deo drugi:

NAPOMENE UZ OECD PRINCIPA KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

I. Obezbeenje osnove za efikasan okvir korporativnog upravljanja.................. 22II. Prava akcionara i kljune funkcije vlasnitva...................................................... 25III. Ravnopravan tretman akcionara.......................................................................... 32IV. Uloga zainteresovanih strana u korporativnom upravljanju............................ 38V. Obelodanjivanje podataka i transparentnost.................................................... 41VI. Odgovornost odbora........................................................................................... 50


8/59

7


OECD Principi korporativnog upravljanjasu prvobitno nastali kao odgovor napoziv upuen sa sastanka Vea OECD na ministarskom nivou, odranog 27.-28. aprila, 1998.g., da se zajedno sa nacionalnim vladama, drugim relevantnimmeunarodnim organizacijama i privatnim sektorom, izradi skup standarda ismernica za korporativno upravljanje. Poto su Principi usaglaeni 1999.g, onisu postali osnova za inicijative vezane za korporativno upravljanje kako uzemljama OECD-a tako i u zemljama van njega. Osim toga, Forum zafinansijsku stabilnost ih je usvojio kao jedan od dvanaest kljunih standarda zavaljane finansijske sisteme. Prema tome, oni ine osnovu zajednikogupravljanja koje je sastavni deo izvetaja Svetske banke/MMF o potovanjustandarda i propisa (ROSC).

Sastanak Vea OECD-a na ministarskom nivou 2002.g. se saglasio da se izvripregled razvoja u zemljama OECD-a i da se Principi ocene u svetlu razvoja

korporativnog upravljanja. Ovaj zadatak je dodeljen Koordinacionoj grupiOECD-a za korporativno upravljanje koju ine predstavnici zemalja OECD-a.Pored toga, Svetska banka, Banka za meunarodna poravnanja (BIS) iMeunarodni monetarni fond (MMF) su bili posmatrai Grupe. U cilju procene,Koordinaciona grupa je takoe pozvala Forum za finansijsku stabilnost,Bazelski komitet i Meunarodnu organizaciju komisija za hartije od vrednosti(IOSCO) kao ad hocposmatrae.

U svojoj reviziji Principa, Koordinaciona grupa je preduzela opsene

konsultacije i pripreme uz pomolanova Pregleda razvoja u zemljama OECD-a. Konsultacije su ukljuivale strunjake iz velikog broja zemalja koje suuestvovale na okruglim stolovima o regionalnom korporativnom upravljanjukoje OECD organizuje u Rusiji, Aziji, Jugoistonoj Evropi, Latinskoj Americi iEvroaziji, uz podrku Foruma o globalnom korporativnom upravljanju i drugih,kao i u saradnji sa Svetskom bankom i drugim zemljama koje nisu laniceOECD-a. Osim toga, Koordinaciona grupa je konsultovala irok dijapazonzainteresovanih strana kao to su poslovni sektor, investitori, profesionalnegrupe na nacionalnom i meunarodnom nivou, sindikati, organizacijegraanskog drutva i tela za utvrivanje meunarodnih standarda. NacrtPrincipa je postavljen na internet stranici OECD-a radi javne rasprave, to je

rezultiralo u velikom broju odgovora. Isti su javno objavljeni na OECD internetstranici.

Na osnovu diskusija u Koordinacionoj grupi, Pregleda i primedbi dobijenihtokom obimnih konsultacija, zakljueno je da je potrebna revizija Principa iz1999. da bi se u obzir uzeli novi dogaaji i poslovi. Dogovoreno je da se revizijaodvija u cilju odranja pristupa koji se bazira na neobavezujuim principima, kojipriznaje potrebu da se sprovoenje prilagodi promenljivim pravnim,ekonomskim i kulturnim uslovima. Na taj nain se revidirani Principi, sadrani uovom dokumentu, oslanjaju na iroko iskustvo ne samo unutar OECD regionave i u zemljama koje su van OECD-a.


9/59

8

Uvod

Svrha Principa je da pomognu vladama zemaljalanica OECD-a i zemalja kojenisu lanice OECD-a u njihovim naporima da procene i poboljaju pravni,

institucionalni i regulatorni okvir za korporativno upravljanje u njihovimzemljama, da obezbede smernice i predloge za berze, investitore, korporacije idruge uesnike u procesu razvoja dobrog korporativnog upravljanja. Principi sefokusiraju kako na finansijske tako i na nefinansijske kompanije ije akcije suponuene na tritu. Meutim, u meri u kojoj se smatraju primenljivim, onitakoe mogu predstavljati korisno sredstvo poboljanja korporativnogupravljanja u kompanijama ije akcije nisu ponuene na tritu, na primer, zapreduzea u privatnom ili dravnom vlasnitvu. Principi predstavljaju optuosnovu koju zemlje lanice OECD smatraju bitnom za razvoj dobre prakse

upravljanja. Predvieni su da budu koncizni, razumljivi i dostupni meunarodnojzajednici. Nisu predvieni kao zamena za inicijative vladinog, poluvladinog iliprivatnog sektora na izradi detaljnije "najbolje prakse" u korporativnomupravljanju.

Sve vie, OECD i vlade njegovih lanica prepoznaju sinergiju izmeu makro-ekonomske i strukturne politike u postizanju osnovnih ciljeva politike.Korporativno upravljanje predstavlja kljuni element u poboljanju ekonomskeefikasnosti i rasta, kao i u poveanju poverenja investitora. Korporativnoupravljanje obuhvata skup odnosa izmeu uprave kompanije, njenog upravnogodbora, njenih akcionara i drugih zainteresovanih strana. Korporativno

upravljanje takoe obezbeuje strukturu putem koje se odreuju ciljevikompanije, kao i sredstva postizanja tih ciljeva i praenje rezultata. Dobrokorporativno upravljanje treba da osigura odgovarajue podsticaje odboru irukovodstvu u ostvarenju onih ciljeva koji su u interesu kompanije i njenihakcionara, kao i da olaka efikasno praenje. Prisustvo efikasnog sistemakorporativnog upravljanja unutar pojedinane kompanije i ekonomije kaoceline, pomae da se dostigne stepen poverenja potreban za pravilnofunkcionisanje trine ekonomije. Kao rezultat toga imamo nie trokovekapitala, firme se podstiu da efikasnije koriste resurse, pa se time potpomae irast.

Korporativno upravljanje je samo deo ireg ekonomskog konteksta u kojemposluju firme, a koji obuhvata, na primer, makroekonomsku politiku i stepenkonkurencije na tritu proizvoda i faktora. Okvir korporativnog upravljanjatakoe zavisi od zakonskog, regulatornog i institucionalnog okruenja. Poredtoga, faktori, poput poslovne etike i zajednike svesti o interesima ivotnesredine i drutvenim interesima zajednica u kojima kompanija posluje, takoemogu da imaju uticaja na njenu reputaciju i dugoroni uspeh.

Mada mnotvo faktora utie na proces upravljanja i odluivanja u firmama, i odznaaja su za njihov dugoroni uspeh, Principi se usredsreuju na probleme

upravljanja proistekle usled razdvajanja vlasnitva i kontrole. Me

utim, to nije


10/59

9

jednostavno pitanje odnosa izmeu akcionara i rukovodstva, mada je to zaistacentralni element. Kod izvesnih jurisdikcija, pitanja upravljanja takoe proizilazeiz ovlaenja odreenih akcionara koji imaju kontrolni paket nad manjinskimakcionarima. U drugim zemljama, zaposleni imaju znaajna zakonska pravabez obzira na njihovo pravo vlasnitva. Principi, prema tome, mogu bitikomplementarni irem pristupu primene pravila koja pojedinca ili grupuonemoguavaju da dobiju prevelika ovlaenja. Neka druga pitanja, relevantnaza proces odluivanja u kompanijama, kao to su ivotna sredina, pitanja borbeprotiv korupcije ili etika pitanja, su uzeta u obzir, ali se njima konkretnije bavivie drugih akata OECD-a (ukljuujui Smernice za multinacionalna preduzeai Konvenciju o borbi protiv mita stranih javnih zvaninika u meunarodnimtransakcijama), kao i akti drugih meunarodnih organizacija.

Na korporativno upravljanje utie odnos izmeu uesnika u sistemu

upravljanja.. Akcionari koji imaju veinski interes, a koji mogu biti pojedinci,porodice, blokovski savezi ili druge korporacije koje deluju preko holding

kompanije ili uzajamnog dranja akcija, mogu znatno da utiu na ponaanjekompanije. Kao vlasnici akcija, institucionalni investitori sve vie zahtevajupravo na uestvovanje u korporativnom upravljanju na nekim tritima.Pojedinani akcionari obino ne zahtevaju da ostvare svoja prava upravljanja,ali mogu biti veoma zainteresovani da dobiju fer tretman od akcionara saveinskim interesom i menadmenta. Poverioci igraju vanu ulogu u izvesnombroju sistema upravljanja i mogu posluiti kao spoljni kontrolori rezultatakompanije. Zaposleni i druge zainteresovane strane igraju vanu ulogu svojimdoprinosom dugoronom uspehu i rezultatima preduzea, dok vlade utvruju

sveukupni institucionalni i zakonski okvir za korporativno upravljanje. Ulogasvakog od ovih uesnika i njihovo meusobno delovanje dosta variraju kakomeu zemljama OECD-a tako i u zemljama van OECD-a. Ovi odnosi podleudelom zakonima i propisima, a delom dobrovoljnom prilagoavanju i, to je inajznaajnije, trinim zakonitostima.

Stepen do kojeg se korporacije pridravaju osnovnih principa dobrogkorporativnog upravljanja je sve znaajniji faktor za odluke o investiranju. Odposebne je vanosti odnos izmeu prakse korporativnog upravljanja i sve veeginternacionalnog karaktera investicija. Meunarodni tokovi kapitalaomoguavaju kompanijama pristup finansiranju od mnogo veeg broja

investitora. Ukoliko zemlje ele u punoj meri da iskoriste globalno tritakapitala i ako ele da privuku dugoroni "strpljivi" kapital, ureenjekorporativnog upravljanja treba da bude uverljivo, dobro razumljivo u drugimzemljama i mora da potuje meunarodno priznate principe. ak i ako sekompanije ne oslanjaju prvenstveno na strane izvore kapitala, potovanje dobreprakse korporativnog upravljanja e pomoi poveanju poverenja domaihinvestitora, smanjenju troka kapitala, podrci dobrom funkcionisanjufinansijskog trita i na kraju dovesti do stabilnijih izvora finansiranja.

Ne postoji jedinstven model dobrog korporativnog upravljanja. Meutim, tokomrada u zemljama OECD-a i zemljama koje nisu lanice OECD-a, kao i unutar


11/59

10

Organizacije, uoene su neki zajedniki elementi koji ine osnovu dobrogkorporativnog upravljanja. Principi su nadgradnja nad ovim zajednikimelementima i formulisani su tako da obuhvataju razliite postojee modele. Naprimer, oni ne zagovaraju ni jednu odreenu strukturu odbora, te termin "odbor",koji se koristi u ovom dokumentu, ima znaenje koje podrazumeva razliitenacionalne modele strukture odbora koji postoje u zemljama lanicama OECD-a i u onima koje nisu lanice OECD-a. U tipinom "dvostepenom" sistemu, kojipostoji u nekim zemljama, termin "odbor", kako se koristi u Principima, seodnosi na "nadzorni odbor", dok se naziv "kljuni rukovodioci" odnosi na"upravni odbor". U sistemima u kojima jedinstveni odbor nadzire odborunutranjih revizora, principi primenljivi na odbor su takoe, mutatis mutandis,primenljivi. Termini "korporacija" i "kompanija" se naizmenino koriste u tekstu.

Principi su neobavezujui i nije im cilj da daju detaljna uputstva za nacionalno

zakonodavstvo. Njima se pre pokuava da se identifikuju ciljevi i predloerazna sredstva za njihovo postizanje. Njihov cilj je da slue kao referentnataka. Mogu ih koristiti kreatori politike pri preispitivanju i razvijanju zakonskih iregulatornih okvira za korporativno upravljanje koji odraavaju njihove vlastiteekonomske, drutvene, pravne i kulturne okolnosti, kao i uesnici na tritu prirazvoju vlastite prakse.

Principi su po prirodi evolutivni i treba ih posmatrati u svetlu znaajnih promenaokolnosti. Da bi ostale konkurentne u svetu koji se menja, kompanije morajuunositi novine u praksu svog korporativnog upravljanja i prilagoditi je tako dazadovolje nove zahteve i iskoriste nove mogunosti. Slino tome, vlade imaju

veliku odgovornost za oblikovanje delotvornog regulatornog okvira koji pruadovoljnu fleksibilnost da omogui efikasno funkcionisanje trita i odgovori naoekivanja akcionara i drugih zainteresovanih strana. Od vlada i uesnika natritu zavisi odluka o nainu primene ovih Principa u razradi njihovog okvira zakorporativno upravljanje, uzimajui u obzir trokove i koristi regulisanja.

Sledei dokument je podeljen na dva dela. Principi, predstavljeni u prvom deludokumenta, pokrivaju sledea podru ja: I) Obezbeenje osnove za delotvoranokvir korporativnog upravljanja; II) Prava akcionara i kljune vlasnike funkcije;III) Ravnopravan tretman akcionara; IV) Uloga zainteresovanih strana; V)Obelodanjivanje podataka i transparentnost; i VI) Odgovornost odbora. U

naslovu svakog odeljka nalazi se jedan Princip napisan masnim kurzivom,nakon ega sledi izvestan broj dopunskih pod-principa. U drugom deludokumenta Principi su dopunjeni napomenama koje sadre komentare oPrincipima, a ija je namera da itaocima pomogne da shvate argumentaciju.Napomene mogu takoe sadravati opise dominantnih trendova i pruitialternativne metode primene i primere koji mogu biti od koristi u funkcionisanjuPrincipa.


12/59

11

Deo prvi:


OECD 2004


13/59

12

I. Obezbeenje osnove za efikasan okvirkorporativnog upravljanja

Okvir korporativnog upravljanja treba da promovie transparentno iefikasno trite, da bude u skladu sa vladavinom prava i da jasnoartikulie podelu odgovornosti meu razliitim nadzornim iregulatornim organima i organima za sprovoenje zakona.

A. Okvir korporativnog upravljanja treba da se razvije uzimajui u obzirnjegov uticaj na celokupne ekonomske rezultate, integritet trita i

podsticaje koje stvara za uesnike na tritu, kao i na unapre

enjetransparentnog i efikasnog trita.

B. Pravni i regulatorni zahtevi koji utiu na praksu korporativnog upravljanjau jurisdikciji treba da budu u skladu sa vladavinom prava, transparentni isprovodivi.

C. Podela odgovornosti izmeu razliitih dravnih organa u jurisdikciji trebada se jasno artikulie i da obezbedi da se potuje javni interes.

D. Nadzorni, regulatorni organi i organi za sprovoenje zakona treba da

imaju ovlaenje, integritet i sredstva za ispunjenje svojih obaveza naprofesionalan i objektivan nain. Osim toga, njihove odluke treba dabudu pravovremene, transparentne i detaljno obrazloene.


14/59

13

II. Prava akcionara i kljune funkcije vlasnitva

Okvir korporativnog upravljanja treba da zatiti i olaka ostvarenjeprava akcionara.

A. Osnovna prava akcionara treba da obuhvate pravo na: 1) sigurnemetode registracije vlasnitva; 2) prenos akcija; 3) pravovremeno iredovno dobijanje relevantnih informacija o kompaniji; 4) uee iglasanje na generalnoj skuptini akcionara; 5) izbor i zamenu lanovaodbora; i 6) udeo u dobiti kompanije.

B. Akcionari treba da imaju pravo da uestvuju u odluivanju i bududovoljno informisani o odlukama koje se odnose na temeljne

korporativne promene, kao to su: 1) izmene statuta ili osnivakog aktaili slinog regulatornog dokumenta kompanije; 2) odobrenje dodatnihakcija; i 3) vanredne transakcije, ukljuujui prenos svih ili gotovo svihsredstava tako da to zapravo za rezultat ima prodaju kompanije.

C. Akcionari treba da imaju mogunost da efektivno uestvuju i glasaju nageneralnoj skuptini akcionara i treba da budu informisani o pravilima,ukljuujui i proceduru glasanja, koja reguliu odravanje generalneskuptine:

1. Akcionarima treba dostaviti potpune i blagovremen informacije o

datumu, mestu i dnevnom redu generalne skuptine, kao ipotpune i blagovremene informacije o pitanjima o kojima e seodluivati na skuptini.

2. Akcionarima treba pruiti mogunost da postavljaju pitanjaodboru, ukljuujui i pitanja koja se odnose na godinju eksternureviziju, da stavljaju pojedina pitanja na dnevni red generalneskuptine i da predlau odluke, u okviru razumnih ogranienja.

3. Treba olakati delotvorno uee akcionara u donoenju bitnihodluka iz sfere korporativnog upravljanja, kao to su predlaganje iizbor lanova odbora. Treba omoguiti akcionarima da iznesusvoja stanovita o politici naknade za lanove odbora i kljunerukovodioce. Komponenta naknade za lanove odbora izaposlene u vidu akcija treba da podlee odobrenju od straneakcionara.

4. Akcionarima treba omoguiti da glasaju lino ili u odsustvu, aglasovi dati lino ili u odsustvu treba da imaju jednako dejstvo.


15/59

14

D. Struktura kapitala i aranmani koji omoguavaju pojedinim akcionarimada steknu stepen kontrole nesrazmeran njihovom ueu u kapitalu,treba da budu obelodanjeni.

E. Tritu korporativne kontrole treba omoguiti da funkcionie na efikasan itransparentan nain.

1. Pravila i procedure, koji reguliu sticanje korporativne kontrole natritu kapitala, i vanredne transakcije poput integracije i prodajeznaajnih delova korporativne imovine, treba da budu jasnoartikulisani i obelodanjeni tako da investitori razumeju svoja pravai pravnu zatitu. Transakcije treba da budu obavljene po jasnimcenama i pod pravinim uslovima koji tite prava svih akcionara uskladu sa njihovom klasom.

2. Sredstva protiv preuzimanja kompanije ne treba da se koriste radizatite menadmenta i odbora od odgovornosti.

F. Treba omoguiti ostvarenje prava na vlasnitvo svim akcionarima,ukljuujui i institucionalne investitore.

1. Institucionalni investitori koji deluju u fiducijarnom svojstvu trebada obelodane svoju sveukupnu politiku korporativnog upravljanja iglasanja vezano za svoje investicije, ukljuujui i procedure zaodluivanje o korienju svojih prava glasa.

2. Institucionalni investitori koji deluju u fiducijarnom svojstvu trebada obelodane kako reguliu materijalne sukobe interesa koji moguuticati na ostvarenje kljunih vlasnikih prava vezanih za njihoveinvesticije.

G. Treba omoguiti akcionarima, ukljuujui i institucionalne akcionare, dase izmeu sebe konsultuju o pitanjima u vezi sa njihovim osnovnimpravima kao akcionara na nain definisan Principima, uz izuzetke kojimase spreava zloupotreba.


16/59

15

III. Ravnopravan tretman akcionara

Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbedi ravnopravantretman svih akcionara, ukljuujui i manjinske i strane akcionare.Svi akcionari treba da imaju mogunost da obezbede efikasnupravnu zatitu u sluaju povrede njihovih prava.

A. Svi akcionari iste klase treba da imaju jednak tretman.

1. U okviru svake serije ili klase, sve akcije treba da nose ista prava.Svim investitorima treba omoguiti da dobiju informacije o pravimavezanim uz sve serije i klase akcija pre kupovine. Sve izmene upogledu prava glasa treba da podleu odobrenju od strane onih

klasa akcija na koje se to negativno odraava.

2. Manjinske akcionare treba zatititi od zloupotreba od strane ili uinteresu akcionara koji imaju veinu akcija i deluju direktno iliindirektno, a takoe im treba obezbediti efikasnu pravnu zatitu.

3. Glasanje od strane depozitara ili zastupnika treba da se vri nanain dogovoren sa stvarnim vlasnikom akcija.

4. Treba eliminisati prepreke za prekogranino glasanje.

5. Postupci i procedure za generalnu skuptinu treba da omogueravnopravan tretman svih akcionara. Procedure kompanije netreba da uine glasanje nepotrebno tekim ili skupim.

B. Treba zabraniti nedozvoljeno trgovanje akcijama na osnovu poverljivihinformacija i zloupotrebu u vidu poslovanja sa samim sobom.

C. Od lanova odbora i kljunih rukovodilaca treba zahtevati da obelodaneodboru da li oni, direktno, indirektno ili u ime treih lica, imaju materijalnihinteresa u bilo kojoj transakciji ili stvari koja je od direktnog uticaja nakompaniju.


17/59


18/59

17

V. Obelodanjivanje podataka i transparentnost

Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbedi da sepravovremeno i tano obelodanjuju sve materijalne injenicevezane za kompaniju, ukljuujui finansijsku situaciju, rezultate,vlasnitvo i upravljanje kompanijom.

A. Obelodanjivanje podataka treba da obuhvati, ali bez ograniavanja samona njih, bitne podatke o sledeim pitanjima:

1. Finansijski i poslovni rezultati kompanije.

2. Ciljevi kompanije.

3. Znaajno vlasnitvo nad akcijama i pravo glasa.

4. Politika naknada za lanove odbora i kljune rukovodioce,informacije o lanovima odbora, ukljuujui njihove kvalifikacije,proces odabira, lanstvo u upravnim odborima drugih kompanija,te da li ih odbor smatra nezavisnim.

5. Transakcije povezanih lica.

6. Predvidivi faktori rizika.

7. Pitanja koja se odnose na zaposlene i druge zainteresovanestrane.

8. Struktura i politika upravljanja, posebno, sadraj svih pravila ipolitike korporativnog upravljanja i proces primene.

B. Informacije treba da se pripreme i obelodane u skladu saraunovodstvenim i standardima obelodanjivanja finansijskih i ne-finansijskih podataka visokog kvaliteta.

C. Godinju reviziju treba da obavi nezavisni, kompetentan i kvalifikovanrevizor u cilju pruanja eksternog i objektivnog dokaza odboru iakcionarima da finansijski izvetaji nepristrasno predstavljaju finansijskostanje i rezultate kompanije u svakom bitnom pogledu.

D. Eksterni revizori treba da odgovaraju akcionarima i imaju obavezu premakompaniji da reviziju izvre na propisan profesionalan nain.

E. Kanali dostavljanja informacija treba da obezbede ravnopravan,

blagovremeni i ekonomian pristup korisnika relevantnim informacijama.


19/59

18

F. Okvir korporativnog upravljanja treba dopuniti delotvornim pristupom koji je usmeren na i koji promovie pribavljanje analize ili saveta od straneanalitiara, brokera, agencija za procenu i drugih, koji se odnose naodluke investitora, bez znaajnih sukoba interesa koji mogu ugrozitiintegritet njihove analize ili saveta.


20/59

19

VI. Odgovornost odbora

Okvir korporativnog upravljanja treba da osigura strateko vo

enjekompanije, efikasno nadgledanje menadmenta od strane odbora, iodgovornost odbora prema kompaniji i akcionarima.

A. lanovi odbora treba da deluju na osnovu celovitih informacija, u dobrojnameri, sa dunom panjom i brigom, i u najboljem interesu kompanije iakcionara.

B. U sluajevima gde odluke odbora mogu na razliit nain uticati narazliite grupe akcionara, odbor treba da tretira sve akcionare pravino.

C. Odbor treba da primeni visoke moralne standarde. Treba da uzme uobzir interese zainteresovanih strana.

D. Odbor treba da vri odreene kljune funkcije, kao to su:

1. Razmatranje i voenje korporativne strategije, glavnih planovaakcije, politike rizika, godinjih budeta i poslovnih planova;odreivanje ciljanih rezultata; praenje izvrenja i korporativnihrezultata; kao i nadziranje velikih kapitalnih izdataka, preuzimanjadrugih preduzea i prodaje imovine.

2. Praenje delotvornosti prakse upravljanja kompanijom i vrenjepotrebnih izmena.

3. Odabir, nagraivanje, praenje i, u sluaju potrebe, zamenakljunih rukovodilaca i nadzor nad planiranjem naslednika nafunkcijama.

4. Usklaivanje nagraivanja kljunih rukovodilaca i lanova odborasa dugoronim interesima kompanije i njenih akcionara.

5. Obezbeivanje formalnog i transparentnog procesa predlaganja iizbora lanova odbora.

6. Praenje i upravljanje eventualnim sukobima interesamenadmenta, lanova odbora i akcionara, ukljuujuinenamensko korienje imovine korporacije i zloupotrebe utransakcijama povezanih lica.

7. Obezbeivanje integriteta sistema raunovodstvenog ifinansijskog izvetavanja kompanije, ukljuujui nezavisnureviziju, i postojanje odgovarajuih sistema kontrole, a naroito,


21/59

20

sistema za upravljanje rizikom, finansijsku i operativnu kontrolu, ipotovanja zakona i odgovarajuih standarda.

8. Nadziranje procesa obelodanjivanja podataka i komuniciranja.

E. Odbor treba da bude u mogunosti da objektivno i samostalno prosuujeo korporativnim poslovima.

1. Odbori treba da razmotre dodeljivanje onih zadataka gde postojimogunost sukoba interesa dovoljnom broju lanova odbora kojinisu i izvrni rukovodioci a sposobni su da donose nezavisnesudove. Primeri ovakvih kljunih odgovornosti su osiguranjeintegriteta finansijskog i nefinansijskog izvetavanja,preispitivanje transakcija povezanih lica, predlaganje lanova

odbora i kljunih rukovodilaca, te naknade za

lanove odbora.

2. Pri formiranju komisija odbora, odbor treba dobro da definie iobelodani njihova ovlaenja, sastav i radnu proceduru.

3. lanovi odbora treba da se na efikasan nain posvete svojimobavezama.

F. Da bi mogli da ispunjavaju svoje obaveze, lanovi odbora treba da imajupristup tanim, relevantnim i blagovremenim informacijama.


22/59

21

Deo drugi:

NAPOMENE UZ OECD PRINCIPE KORPORATIVNOG

UPRAVLJANJA


23/59

22

I. Obezbeenje osnove za efikasan okvirkorporativnog upravljanja

Okvir korporativnog upravljanja treba da promovie transparentno iefikasno trite, da bude u skladu sa vladavinom prava i da jasnoartikulie podelu odgovornosti meu razliitim nadzornim i regulatornimorganima i organima za sprovoenje zakona.

Da bi se obezbedio okvir efikasnog korporativnog upravljanja,neophodno je utvrditi odgovarajuu i efikasnu pravnu, regulatornu iinstitucionalnu osnovu na koju se mogu osloniti svi uesnici na tritu priuspostavljanju svojih privatnih ugovornih odnosa. Ovaj okvir korporativnog

upravljanja standardno obuhvata elemente zakonodavstva, regulative, samo-regulatornih aranmana, dobrovoljnih obaveza i poslovne prakse, koji surezultat specifinih okolnosti, istorije i tradicije jedne zemlje. Poeljna meavinazakonodavstva, regulative, samo-regulisanja, dobrovoljnih standarda, itd. uovom domenu e se, prema tome, razlikovati od zemlje do zemlje. Kako senova iskustva stiu a uslovi poslovanja menjaju, sadraj i struktura ovog okviramoda bi trebalo da se prilagode.

Zemlje koje nastoje da primene Principe treba da prate svoj okvirkorporativnog upravljanja, ukljuujui i regulatorne uslove i uslove za listing iposlovnu praksu, sa ciljem odravanja i jaanja svog doprinosa celovitosti

trita i ekonomskim rezultatima. Kao deo ovoga, vano je uzeti u obzirinterakciju i komplementarnost meu razliitim elementima okvira korporativnogupravljanja, kao i njegovu sveukupnu mogunost unapreenja etike,odgovorne i transparentne prakse korporativnog upravljanja. Takvu analizutreba posmatrati kao vano sredstvo u procesu razvoja efikasnog okvirakorporativnog upravljanja. U tom cilju, delotvorno i stalno konsultovanje sajavnou se smatra bitnim elementom koji iroko prihvaen kao dobra praksa.Osim toga, pri razvoju okvira korporativnog upravljanja u svakoj jurisdikciji,nacionalni zakonodavci i regulatorni organi treba da na primeren nain razmotrepotrebe za efikasnim meunarodnim dijalogom i saradnjom, kao i rezultate istihUkoliko se ovi uslovi ispune, verovatnije je da e se izbei preterano

propisivanje sistema upravljanja, podravati preduzetnitvo i ograniavati rizicirazornih sukoba interesa kako u privatnom sektoru tako i u javnim institucijama.

A. Okvir korporativnog upravljanja treba da se razvije uzimajui uobzir njegov uticaj na celokupne ekonomske rezultate, integritettrita i podsticaje koje stvara za uesnike na tritu, kao i naunapreenje transparentnog i efikasnog trita.

Korporativni oblik organizovanja ekonomske aktivnosti predstavlja

snanu silu rasta. Regulatorno i zakonsko okruenje, unutar kog


24/59

23

korporacije deluju je stoga od kljune vanosti za sveukupneekonomske rezultate. Kreatori politike su odgovorni za postavljanjeokvira koji je dovoljno fleksibilan da ispuni potrebe kompanija koje delujuu veoma razliitim okolnostima, olakavajui razvoj novih mogunosti zastvaranje vrednosti i utvrivanje najefikasnijeg korienja resursa. Da bise ovaj cilj postigao, kreatori politike treba i dalje da budu usredsreenina krajnje ekonomske rezultate, a pri razmatranju opcija neke politiketreba da izvre analizu uticaja na kljune promenljive koje utiu nafunkcionisanje trita, kao to su strukture podsticaja, efikasnost samo-regulatornih sistema i reavanje sistemskih sukoba interesa.Transparentna i efikasna trita slue da disciplinuju uesnike na tritu ipromoviu odgovornost.

B. Pravni i regulatorni zahtevi koji utiu na praksu korporativnogupravljanja u jurisdikciji treba da budu u skladu sa vladavinomprava, transparentni i sprovodivi.

Ukoliko su potrebni novi zakoni i propisi, kao recimo za jasne sluajevenepravilnosti na tritu, oni treba da budu kreirani na nain koji ih inimoguim za primenu i sprovoenje na efikasan i nepristrasan nainpokrivajui sve strane. Efikasan nain da se to uini predstavljajukonsultacije vlade i drugih nadzornih tela sa korporacijama, njihovimreprezentativnim organizacijama i drugim zainteresovanim stranama.Treba takoe utvrditi mehanizme za zatitu prava strana. Da bi se

izbegla prekomerna kontrola, nesprovodivi zakoni i nehotine posledice,koji mogu spreiti ili poremetiti dinamiku posla, treba kreirati mere politikeimajui u vidu sveukupne trokove i koristi. Takva procena treba dauzme u obzir potrebu za efikasnim sprovoenjem, ukljuujui isposobnost vlasti da sprei nepoteno ponaanje i da nametnedelotvorne sankcije u sluaju prekraja.

Ciljevi korporativnog upravljanja su takoe formulisani u dobrovoljnimkodeksima i standardima koji nemaju status zakona ili propisa. Dok takvikodeksi igraju vanu ulogu u poboljanju sistema korporativnog

upravljanja, oni akcionare i druge zainteresovane strane mogu ostaviti uneizvesnosti po pitanju njihovog statusa i primene. Ukoliko se kodeksi iprincipi koriste kao nacionalni standard ili eksplicitna zamena za pravneili regulatorne odredbe, kredibilitet trita zahteva da se njihov statusjasno odredi u smislu pokrivanja, primene, potovanja i sankcija.

C. Podela odgovornosti izmeu razliitih dravnih organa u jurisdikcijitreba da se jasno artikulie i da obezbedi da se potuje javniinteres.


25/59

24

Na zahteve i praksu korporativnog upravljanja utie niz zakonskih oblasti,kao to su zakon o preduzeima, propisi za hartije od vrednosti,raunovodstveni i revizorski standardi, zakon o steaju, obligacionopravo, zakon o radnim odnosima i zakon o porezu. Pod ovakvimokolnostima, postoji opasnost da razna zakonska dejstva mogu izazvatinehotina preklapanja, pa ak i sukob normi, to moe onemoguiti dase slede kljuni ciljevi korporativnog upravljanja. Vano je da kreatoripolitike budu svesni ove opasnosti i da preduzimaju mere da je ogranie.Delotvorno sprovoenje propisa takoe zahteva da se jasno definiepodela odgovornosti meu raznim telima za nadzor, implementaciju isprovoenje, tako da se potuju i efikasnije koriste nadlenostikomplementarnih tela i agencija. Preklapanje i moda kontradiktornipropisi meu nacionalnim jurisdikcijama takoe predstavljaju problemkoji bi trebalo pratiti da ne bi dolo ni do kakvog regulatornog vakuma (tj.

pitanja koja se provuku a u kojima ni jedno telo nema eksplicitnuodgovornost), a i da bi se smanjili trokovi kompanija zbogusaglaavanja sa razliitim sistemima.

Kada se zakonske odgovornosti ili nadzor prenesu na tela koja nisu javna, poeljno je jasno utvrditi zato i pod kojim uslovima je takavprenos poeljan. Takoe je bitno da struktura upravljanja bilo koje takodelegirane institucije bude transparentna i da obuhvata javni interes.

D. Nadzorni, regulatorni organi i organi za sprovo

enje zakona trebada imaju ovlaenje, integritet i sredstva za ispunjenje svojihobaveza na profesionalan i objektivan nain. Osim toga, njihoveodluke treba da budu pravovremene, transparentne i detaljnoobrazloene.

Regulatorne odgovornosti treba da se povere telima koja mogu da vresvoju funkciju bez sukoba interesa i koja podleu sudskoj reviziji. Kakoraste broj kompanija ijim se akcijama trguje na tritu, poslovnihdogaaja u korporaciji i obim obelodanjenih podataka, resursi nadzornih,regulatornih i izvrnih tela mogu biti pod velikim pritiskom. Kao rezultattoga, da bi pratii razvoj dogaaja imae veliku potrebu za kvalifikovanim

slubenicima da bi obezbedili delotvorni i nadzor i istrane kapacitete, zata treba obezbediti odgovarajua sredstva. Sposobnost da se privueosoblje pod konkurentnim uslovima e unaprediti kvalitet i nezavisnost unadzoru i sprovoenju propisa.


26/59

25

II. Prava akcionara i kljune funkcije vlasnitva

Okvir korporativnog upravljanja treba da zatiti i olaka ostvarenjeprava akcionara.

Investitori u akcije imaju odreena imovinska prava. Na primer, obina akcija ukompaniji ijim se akcijama trguje na tritu, moe biti kupljena, prodata iliprenesena. Obina akcija takoe daje pravo investitoru da uestvuje u profitukompanije, uz odgovornost ogranienu na iznos ulaganja. Osim toga, vlasnitvonad obinom akcijom daje pravo na informacije o kompaniji i pravo na uticaj nakompaniju, prvenstveno putem uea na generalnoj skuptini akcionara iputem glasanja.

Meutim, iz praktinih razloga, kompanijom se ne moe upravljati putemreferenduma akcionara. Akcionarsko telo sainjeno je od pojedinaca i institucijaiji su interesi, ciljevi, period na koji investiraju i sposobnosti razliiti. Osim toga,uprava kompanije mora biti u mogunosti da brzo donosi poslovne odluke. Usvetlu ovakve realnosti i kompleksnosti upravljanja poslovima kompanije nabrzim i promenljivim tritima, od akcionara se ne oekuje da preuzmuodgovornost za upravljanje korporativnim aktivnostima. Odgovornost zakorporativnu strategiju i poslovanje obino se nalazi u rukama odbora imenadment tima kojeg odbor odabira, motivie i, kada je potrebno, smenjuje.

Prava akcionara da utiu na korporaciju usmerena su ka odreenimfundamentalnim pitanjima, kao to su izbor lanova odbora, ili druga sredstvauticaja na sastav odbora, izmena osnovnih akata kompanije, odobravanjevanrednih transakcija, i druga osnovna pitanja navedena u zakonu opreduzeima i statutu kompanije. Ovaj deo se moe posmatrati kao opisnajosnovnijih prava akcionara, koja zakon priznaje u praktino svim zemljamaOECD-a. U pojedinim jurisdikcijama mogu se nai i dodatna prava, kao to jeodobravanje ili izbor revizora, direktno predlaganje lanova odbora, mogunostzalaganja akcija, odobravanje raspodele dobiti, itd.

A. Osnovna prava akcionara treba da obuhvate pravo na: 1) sigurne

metode registracije vlasnitva; 2) prenos akcija; 3) pravovremeno iredovno dobijanje relevantnih informacija o kompaniji; 4) uee iglasanje na generalnoj skuptini akcionara; 5) izbor i zamenulanova odbora; i 6) udeo u dobiti kompanije.

B. Akcionari treba da imaju pravo da uestvuju u odluivanju i bududovoljno informisani o odlukama koje se odnose na temeljnekorporativne promene, kao to su: 1) izmene statuta ili osnivakogakta ili slinog regulatornog dokumenta kompanije; 2) odobrenjedodatnih akcija; i 3) vanredne transakcije, ukljuujui prenos svihili gotovo svih sredstava tako da to zapravo za rezultat ima prodaju

kompanije.


27/59

26

Sposobnost kompanija da oforme komanditna drutva i povezanapreduzea, te da im operativna sredstva, prava na novani priliv, kao i

druga prava i obaveze, je od znaaja za poslovnu fleksibilnost i zadelegiranje odgovornosti u kompleksnim organizacijama. To takoeomoguava kompaniji da se oslobodi operativnih sredstava i postanesamo holding kompanija. Meutim, ovakve mogunosti mogu bitizloupotrebljene bez odgovarajuih pravila koja onemoguavaju dobijanjeprevelikih ovlaenja.

C. Akcionari treba da imaju mogunost da efektivno uestvuju iglasaju na generalnoj skuptini akcionara i treba da buduinformisani o pravilima, ukljuujui i proceduru glasanja, koja

reguliu odravanje generalne skuptine:

1. Akcionarima treba dostaviti potpune i blagovremeninformacije o datumu, mestu i dnevnom redu generalneskuptine, kao i potpune i blagovremene informacije opitanjima o kojima e se odluivati na skuptini.

2. Akcionarima treba pruiti mogunost da postavljaju pitanjaodboru, ukljuujui i pitanja koja se odnose na godinjueksternu reviziju, da stavljaju pojedina pitanja na dnevni redgeneralne skuptine i da predlau odluke, u okviru razumnih

ogranienja.

U cilju podsticanja uestvovanja akcionara na generalnojskuptini, pojedine kompanije su pojednostavljivanjem procesapodnoenja izmena i dopuna i predloga odluka proirilemogunosti akcionara da stave pitanja na dnevni red. Dolo je doodreenih poboljanja u cilju da se olaka akcionarima dapodnose pitanja pre generalne skuptine i dobiju odgovore odlanova odbora i rukovodstva. Akcionarima treba takoe

omoguiti da postavljaju pitanja koja se odnose na izvetajeksterne revizije. Kompanije opravdano nastoje osigurati da nedolazi do zloupotrebe takvih mogunosti. Razumno je, na primer,zahtevati da za stavljanje na dnevni red neke odluke akcionaraona ima podrku akcionara koji dre akcije odreene trinevrednosti ili odreeni procenat akcija ili glasakih prava.

Ovaj prag treba odrediti uzimajui u obzir stepen koncentracijevlasnitva, da bi se omoguilo da manjinski akcionari ne buduzapravo spreeni da stavljaju bilo kakva pitanja na dnevni red.


28/59

27

Odluke akcionara koje su odobrene i spadaju u nadlenostskuptine akcionara treba da pripremi odbor.

3. Treba olakati delotvorno uee akcionara u donoenjubitnih odluka iz sfere korporativnog upravljanja, kao to supredlaganje i izbor lanova odbora. Treba omoguitiakcionarima da iznesu svoja stanovita o politici naknade zalanove odbora i kljune rukovodioce. Komponenta naknadeza lanove odbora i zaposlene u vidu akcija treba da podleeodobrenju od strane akcionara.

Osnovno pravo akcionara je da bira lanove odbora. Da bi izborniproces bio delotvoran, treba omoguiti akcionarima da uestvuju u

predlaganju lanova odbora i da glasaju o pojedinim kandidatimaili o njihovim razliitim listama. U tom cilju, akcionari u mnogimzemljama imaju pristup materijalu kompanije za opunomoenikekoji se alje akcionarima, mada pod odreenim uslovima kojimase spreava zloupotreba. U pogledu predlaganja kandidata,odbori u mnogim kompanijama su osnovali komisiju zapredlaganje da bi se osigurala propisna usklaenost sa utvrenomprocedurom predlaganja i olakalo i koordinisalo nastojanje da sedobije izbalansiran i kvalifikovan odbor. U mnogim se zemljamasve vie smatra dobrom praksom da nezavisni lanovi odboraimaju kljunu ulogu u ovoj komisiji. Da bi se dalje unapredio

proces selekcije, Principi takoe zahtevaju potpuno objavljivanjepodataka o iskustvu i obrazovanju kandidata za odbor i procesupredlaganja, to bi omoguilo procenu sposobnosti i prikladnostisvakog kandidata na osnovu informacija.

Principi zahtevaju objavljivanje politike nagraivanja lanovaodbora. Posebno je vano da akcionari znaju specifinu vezuizmeu naknade i rezultata kompanije dok procenjuju sposobnostodbora i kvalitete koje trebaju traiti kod kandidata za odbor. Madadavanje odobrenja na ugovore lanova odbora i rukovodioca nije

prikladno za generalnu skuptinu akcionara, trebalo bi da postojinain na koji bi oni mogli da izraze svoje stanovite. Nekolikozemalja je uvelo savetodavno glasanje koje odboru prenosi snagui ton miljenja akcionara a da ne ugrozi ugovore o zapoljavanju.U sluaju aranmana zasnovanih na akcijama, njihov potencijalza razvodnjavanje kapitala akcionara i odreivanje podsticaja zamenadment znai da treba da budu odobreni od straneakcionara, bilo za pojedince bilo za politiku takvog aranmana kaoceline. U sve veem broju jurisdikcija, sve materijalne izmenepostojeih aranmana takoe moraju dobiti odobrenje.


29/59

28

4. Akcionarima treba omoguiti da glasaju lino ili u odsustvu, aglasovi dati lino ili u odsustvu treba da imaju jednakodejstvo.

Principi preporuuju da glasanje putem ovlaenja bude opteprihvaeno. Zaista je vano za unapreenje i zatitu pravaakcionara da se investitori mogu osloniti na glasanjeopunomoenika prema uputstvima. Okvir korporativnogupravljanja treba da obezbedi da opunomoenici glasaju u skladusa datim uputstvom, a treba obelodaniti i nain na koji e glasatiopunomoenici bez datog posebnog uputstva. U onim jurisdikcijama gde se kompanijama dozvoljava da pribaveovlaenja, vano je obelodaniti nain na koji e predsednikskuptine akcionara (kao uobiajeni primalac punomojaakcionara koje obezbedi kompanija) ostvariti prava glasa na

osnovu ovlaenja bez posebnih uputstava. U sluajevima gdeodbor ili rukovodstvo ima ovlaenja za penzione fondovekompanije i planove za vlasnitvo zaposlenih nad akcijama, trebase obelodane uputstva za glasanje.

Cilj omoguavanja uestvovanja akcionara sugerie da kompanijesmatraju poeljnim poveano korienje tehnologije pri glasanju,kao i obezbeeno elektronsko glasanje u odsustvu

D. Struktura kapitala i aranmani koji omoguavaju pojedinim

akcionarima da steknu stepen kontrole nesrazmeran njihovomueu u kapitalu, treba da budu obelodanjeni.

Neke strukture kapitala doputaju akcionarima da ostvaruju kontrolu nadkorporacijom u stepenu koji je nesrazmeran njihovom vlasnitvu akcija ukompaniji. Piramidalne strukture, uzajamno uee u kapitalu i akcije saogranienim ili viestrukim pravom glasa, mogu se koristiti da se umanjisposobnost akcionara koji nemaju kontrolu da utiu na politikukompanije.

Pored vlasnikih odnosa postoji i drugi nain kojim se moe ostvaritikontrola nad korporacijom. Sporazumi akcionara predstavljaju uobiajeninain da grupe akcionara, koji pojedinano imaju relativno mali udeo uukupnom kapitalu, deluju saglasno tako da efektivno ine veinu ilibarem najvei pojedinani blok akcionara. Sporazumi akcionara obinosvojim uesnicima daju preferencijalna prava kupovine akcija ako drugipotpisnici sporazuma ele da ih prodaju. Ovi sporazumi takoe mogu dasadre odredbe koje od uesnika zahtevaju da ne prodaju svoje akcijeneko odreeno vreme. Sporazumi akcionara mogu obuhvatiti pitanja kaoto je nain izbora odbora ili predsednika odbora. Sporazumi takoemogu obavezati uesnike da glasaju kao blok. Neke zemlje smatraju


30/59

29

potrebnim da pomno kontroliu takve sporazume i da ogranie rokvanosti istih.

Gornje granice glasanja ograniavaju broj glasova koje akcionar moe

dati, bez obzira na broj akcija koje akcionar moe stvarno posedovati.Gornje granice glasanja stoga vre redistribuciju kontrole i mogu dapodstiu uee akcionara na skuptini.

Uvaavajui mogunosti ovih mehanizama da vre redistribuciju uticajaakcionara na politiku kompanije, akcionari mogu osnovano oekivati dae sve takve strukture kapitala i aranmani biti obelodanjeni.

E. Tritu korporativne kontrole treba omoguiti da funkcionie naefikasan i transparentan nain.

1. Pravila i procedure, koji reguliu sticanje korporativnekontrole na tritu kapitala, i vanredne transakcije poputintegracije i prodaje znaajnih delova korporativne imovine,treba da budu jasno artikulisani i obelodanjeni tako dainvestitori razumeju svoja prava i pravnu zatitu. Transakcijetreba da budu obavljene po jasnim cenama i pod pravinimuslovima koji tite prava svih akcionara u skladu sa njihovomklasom.

2. Sredstva protiv preuzimanja kompanije ne treba da se koriste

radi zatite menadmenta i odbora od odgovornosti.

U pojedinim zemljama kompanije koriste sredstva protivpreuzimanja. Meutim, i investitori i berze su izrazili zabrinutostzbog mogunosti da iroko korienje mehanizama protivpreuzimanja bude ozbiljna prepreka funkcionisanju tritakorporativne kontrole. U nekim sluajevima odbrana protivpreuzimanja moe jednostavno biti nain zatite uprave i odboraod nadzora akcionara. Pri primeni sredstava protiv preuzimanja iu postupanju sa predlozima o preuzimanju, fiducijarna obavezaodbora prema akcionarima i kompaniji moraju ostati na prvom

mestu.

F. Treba omoguiti ostvarenje prava na vlasnitvo svim akcionarima,ukljuujui i institucionalne investitore.

Poto investitori mogu imati razliite ciljeve po pitanju investicija, Principine zagovaraju niti jednu odreenu strategiju investiranja niti nastojepropisati optimalnu meru aktivizma investitora. Ipak, pri razmatranjutrokova i koristi od ostvarivanja njihovih prava vlasnitva, mnogi


31/59

30

investitori su zakljuili da se pozitivna finansijska dobit i rast mogu postiirazumnom merom analize i koritenjem svojih prava.

1. Institucionalni investitori koji deluju u fiducijarnom svojstvutreba da obelodane svoju sveukupnu politiku korporativnogupravljanja i glasanja vezano za svoje investicije, ukljuujui iprocedure za odluivanje o korienju svojih prava glasa.

Sve je ei sluaj da su akcije u posedu institucionalnihinvestitora. Efikasnost i kredibilitet celokupnog sistemakorporativnog upravljanja i nadzora nad kompanijom e, prematome, u velikoj meri zavisiti od institucionalnih investitora kojimogu iskoristiti njihova prava akcionara i efikasno vriti svoje

vlasnike funkcije u kompanijama u koje investiraju. Iako ovajprincip ne zahteva od institucionalnih investitora da glasaju naosnovu akcija koje imaju, on trai da se obelodani nain na kojioni ostvaruju svoja vlasnika prava uz duno razmatranjeisplativosti. Za institucije koje deluju u fiducijarnom svojstvu, kaoto su penzioni fondovi, planovi kolektivnog investiranja i nekeaktivnosti osiguravajuih drutava, pravo glasa se moe smatratidelom vrednosti investicije preduzete u ime njihovih klijenata.Nekorienje vlasnika prava moe dovesti do gubitka poinvestitora koji stoga mora biti svestan politike koju treba da sledeinstitucionalni investitori.

U pojedinim zemljama, zahtev za obelodanjivanje politikekorporativnog upravljanja na tritu je veoma detaljan i obuhvatazahteve eksplicitne strategije po pitanju okolnosti u kojima einstitucija intervenisati u kompaniji, pristup koji e primenjivati zatakvu intervenciju; te kako e proceniti delotvornost te strategije. Unekoliko zemalja se od institucionalnih investitora zahteva ili daobelodane evidenciju o glasanju ili se to smatra dobrom praksom iprimenjuje na bazi "primeni ili objasni". Objavljivanje evidencije sevri ili njihovim klijentima (jedino vezano za hartije od vrednostisvakog klijenta) ili, u sluaju investicionih savetnika pri

registrovanim investicionim kompanijama, na tritu, topredstavlja manje skupu proceduru. Komplementarni pristupueu na skuptinama akcionara predstavlja utvrivanje trajnogdijaloga sa kompanijama iz portfelja. Takav dijalog izmeuinstitucionalnih investitora i kompanija treba da se ohrabriposebno time to e se ukloniti nepotrebne regulatorne barijere,mada je kompanija duna da sve investitore tretira jednako, te dane otkriva podatke institucionalnim investitorima a da isti nisu uisto vreme dostupni tritu. Dodatne informacije, koje obezbeujekompanija bi, prema tome, trebalo da obuhvataju opte osnovneinformacije o tritima na kojima kompanija posluje, kao i dalju

razradu informacija koje su ve dostupne na tritu.


32/59

31

Poto fiducijarni institucionalni investitori razviju i objave politikukorporativnog upravljanja, efikasna primena zahteva od njih datakoe izdvoje odgovarajua ljudske i finansijske resurse zasprovoenje ove politike na nain koji to od njih mogu oekivatinjihovi korisnici i kompanije iz portfelja.

2. Institucionalni investitori koji deluju u fiducijarnom svojstvutreba da obelodane kako reguliu materijalne sukobe interesakoji mogu uticati na ostvarenje kljunih vlasnikih pravavezanih za njihove investicije.

Podsticaji za posredne vlasnike da glasaju na osnovu akcija kojeposeduju i ostvare kljune funkcije vlasnitva mogu pod

odreenim uslovima da se razlikuju od onih od neposrednihvlasnika. Takve razlike mogu ponekad biti pozitivne ukomercijalnom smislu, ali mogu takoe proizii iz sukoba interesakoji su posebno akutni kada je fiducijarna institucija zavisnopreduzee ili afilijacija druge finansijske institucije, a posebnointegrisane finansijske grupe. Kada ovakvi sukobi proizilaze izmaterijalnih poslovnih odnosa, na primer, preko ugovora zaupravljanje fondovima kompanije iz portfelja, takvi sukobi treba dase identifikuju i obelodane.

U isto vreme, institucije treba da obelodane koje mere

preduzimaju da se umanji eventualni negativni uticaj na njihovusposobnost da ostvare kljuna prava na vlasnitvo. Takve meremogu obuhvatati odvajanje bonusa za upravljanje fondovima odonih koji se odnose na dobijanje novog posla drugde uorganizaciji.

G. Treba omoguiti akcionarima, ukljuujui i institucionalneakcionare, da se izmeu sebe konsultuju o pitanjima u vezi sanjihovim osnovnim pravima kao akcionara na nain definisanPrincipima, uz izuzetke kojima se spreava zloupotreba.

Ve odavno je uoeno da u kompanijama sa usitnjenim vlasnitvom,pojedinani akcionari mogu imati suvie mali udeo u kompaniji da bitroak preduzimanja mera ili investiranja u praenje rezultata bioopravdan. Osim toga, ukoliko mali akcionari zaista i uloe sredstva utakve aktivnosti, drugi e takoe profitirati a da tome sami nisu doprineli(tj. oni suse "okoristili"). Ovaj efekat, zbog kog su manji podsticaji zapraenje rezultata, verovatno za institucije, posebno za finansijskeinstitucije koje deluju u fiducijarnom svojstvu, predstavlja manji problempri odluivanju da li da poveaju svoje vlasnitvo u individualnimkompanijama do znaajnog udela, ili da jednostavno izvre


33/59

32

diverzifikaciju. Meutim, ostali trokovi posedovanja znaajnog udelamogu jo uvek biti visoki. U mnogim sluajevima institucionalni investitorisu spreeni da to urade, jer bi to prevazilazilo njihove mogunosti ili bizahtevalo ulaganja njihovih sredstava u jednu kompaniju u veoj merinego to bi to bilo razborito. Da bi se prevazila ova asimetrija kojafavorizuje diverzifikaciju, treba im dozvoliti ili ih ak podstai da sarauju ikoordiniraju svoje postupke pri predlaganju i izboru lanova odbora,stavljanjem predloga na dnevni red i direktnim razgovorima sakompanijom da bi se poboljalo njeno korporativno upravljanje. Opteuzev, treba omoguiti akcionarima da meusobno komuniciraju a da sene pridravaju formalnosti ovlaenog zastupnitva.

Mora se, meutim, priznati da se saradnja izmeu investitora takoemoe iskoristiti za manipulisanje tritima ili radi dobijanja kontrole nadkompanijom bez podleganja bilo kakvim propisima o preuzimanju. Osim

toga, saradnja moe da se iskoristi i za zaobilaenje zakona okonkurenciji. Iz tog se razloga u pojedinim zemljama ograniava ilizabranjuje mogunost institucionalnih investitora da sarauju po pitanjustrategije glasanja. Sporazumi akcionara se takoe mogu pomnonadzirati. Meutim, ako saradnja ne obuhvata pitanja korporativnekontrole, ili ne podrazumeva sukob po pitanju trine efikasnosti ipravinosti, koristi od efikasnijeg vlasnitva se jo uvek mogu postii.Neophodno obelodanjivanje saradnje meu investitorima, bilo da se radio institucionalnim ili nekim drugim, treba da prate i odredbe kojezabranjuju trgovanje za izvesno vreme da bi se izbegla mogunostmanipulacije trita.

III. Ravnopravan tretman akcionara

Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbedi ravnopravan tretmansvih akcionara, ukljuujui i manjinske i strane akcionare. Svi akcionaritreba da imaju mogunost da obezbede efikasnu pravnu zatitu u sluajupovrede njihovih prava.

Vaan faktor na tritu kapitala je poverenje akcionara da e kapital koji oni

obezbeuju biti zatien od nenamenskog korienja ili pronevere od stranerukovodstva, lanova odbora ili akcionara kompanije koji imaju kontrolu. Odbori,menadment i akcionari kompanije koji imaju kontrolu, mogu imati priliku dauestvuju u aktivnostima koje mogu koristiti njihovim vlastitim interesima natetu akcionara koji nemaju kontrolu. Pri obezbeenju zatite investitora, trebapraviti razliku izmeu ex-ante i ex-post prava akcionara. Ex-ante prava su,recimo, prava pree kupovine i kvalifikovana veina za odreene odluke. Ex-post prava omoguavaju pravnu zatitu u sluaju njihovog krenja. U jurisdikcijama gde je primena pravnog i regulatornog okvira slaba, pojedinezemlje su ojaale ex-ante prava akcionara, postavljanjem niskog pragavlasnitva nad akcijama potrebnog za stavljanje tema na dnevni red skuptine


34/59

33

akcionara i zahtevanjem veoma velike veine akcionara za donoenjeodreenih odluka. Principima se zagovara jednak tretman stranih i domaihakcionara u korporativnom upravljanju. Principi se ne bave politikama vlada upogledu regulisanja stranih direktnih investicija.

Jedan od naina na koji akcionari mogu sprovoditi svoja prava jeste da budu umogunosti da pokrenu zakonske i administrativne postupke protiv rukovodstvai lanova odbora. Iskustvo je pokazalo da je vana determinanta stepena zatiteprava akcionara da li postoji efikasan nain za dobijanje pravne zatite uzrazumne trokove i bez preteranog odlaganja. Poverenje manjinskih investitora je dodatno ojaano kada pravni sistem predvia mehanizme za manjinskeakcionare za pokretanje tubi kada imaju osnovanog razloga da veruju da suprekrena njihova prava. Obezbeenje takvih mehanizama sprovoenjazakona predstavlja kljunu odgovornost zakonodavaca i regulatornih organa.

Postoji odreen rizik da se u pravnom sistemu koji omoguava bilo kominvestitoru da na sudu osporava aktivnosti korporacije moe previe posezati zaparnicama. Stoga su mnogi pravni sistemi uveli odredbe za zatitu rukovodstvai lanova odbora od zloupotrebe parnice u formi provere dovoljnosti albeakcionara, takozvanog utoita za akcije menadmenta i lanova odbora (kaoto je pravilo donoenja poslovnog suda), kao i utoita vezano zaobelodanjivanje informacija. Na kraju, mora se postii ravnotea izmeudoputanja investitorima da trae pravni lek za krenje njihovih prava vlasnitvai izbegavanja preteranog parnienja. Mnoge zemlje su utvrdile da alternativneprocedure presuivanja, poput administrativnih roita ili arbitranih postupaka,koje organizuje nadzorni organ za hartije od vrednosti ili drugo nadzorno telo,

predstavljaju efikasan nain reavanja sporova, barem u prvoj instanci.

A. Svi akcionari iste klase treba da imaju jednak tretman.

1. U okviru svake serije ili klase, sve akcije treba da nose istaprava. Svim investitorima treba omoguiti da dobijuinformacije o pravima vezanim uz sve serije i klase akcija prekupovine. Sve izmene u pogledu prava glasa treba dapodleu odobrenju od strane onih klasa akcija na koje se tonegativno odraava.

Najbolje je da o optimalnoj strukturi kapitala firme odluujumenadment i odbor uz odobrenje akcionara. Neke kompanijeizdaju preferencijalne (ili prioritetne) akcije koje imaju prednost upogledu naplate dobiti firme ali koje obino nemaju pravo glasa.Kompanije takoe mogu izdati participacione sertifikate ili akcijebez prava glasa, za koje se pretpostavlja da bi bile prodavane poceni razliitoj od akcija sa pravom glasa. Sve ove strukture mogubiti efikasne u raspodeli rizika i nagrade na nain za koji se smatrada je u najboljem interesu kompanije i isplativog finansiranja. UPrincipima se ne zauzima stav o konceptu "jedna akcija - jedanglas". Meutim, mnogi institucionalni investitori i udruenja

akcionara podravaju taj koncept.


35/59

34

Investitori mogu oekivati da budu obaveteni o svojim glasakimpravima pre nego to investiraju. Po investiranju njihova prava netreba da se menjaju osim u sluajevima kada su vlasnici akcija sapravom glasa imali mogunost da uestvuju u donoenju teodluke. Predlozi za izmene glasakih prava razliitih serija i klasaakcija treba da se podnose generalnoj skuptini akcionara naodobrenje i to utvrenom veinom akcija s pravom glasa ukategoriji na koju se odluka odnosi.

2. Manjinske akcionare treba zatititi od zloupotreba od straneili u interesu akcionara koji imaju veinu akcija i delujudirektno ili indirektno, a takoe im treba obezbediti efikasnupravnu zatitu.

Mnoge kompanije ijim se akcijama trguje na tritu imaju velikogakcionara koji ima veinu akcija. Dok prisustvo akcionara saveinskim akcijama moe smanjiti problem posrednika boljomkontrolom upravljanja, slabost pravnog i regulatornog okvira moedovesti do zloupotrebe na tetu drugih akcionara u kompaniji.Mogunost zloupotrebe je izraena tamo gde pravni sistemdozvoljava a trite prihvata da akcionari sa veinskim akcijamaprimenjuju onaj stepen kontrole koji ne odgovara stepenu rizikakoji su preuzeli kao vlasnici korienjem pravnih sredstava daodvoje vlasnitvo od kontrole, kao to su piramidalne strukture ili

viestruka glasaka prava. Takve zloupotrebe se mogu izvriti narazne naine kao to je izvlaenje direktne privatne koristi putemvisokih plata i bonusa za zaposlene lanove porodice i saradnike,neprimerene transakcije povezanih lica, sistematska pristrasnostpri donoenju poslovnih odluka i promene u strukturi kapitala krozposebne emisije akcija koje idu u korist akcionara sa veinomakcija.

Pored obelodanjivanja, klju za zatitu manjinskih akcionarapredstavlja jasno artikulisana obaveza lojalnosti lanova odboraprema kompaniji i svim akcionarima. I zaista, zloupotreba

manjinskih akcionara je najvea u onim zemljama gde je po ovompitanju pravni i regulatorni okvir slab. Poseban problem sepostavlja u nekim jurisdikcijama gde ima mnogo grupa kompanija igde obaveza lojanosti lana odbora moe biti neodreena i akprotumaena kao lojalnost prema grupi. U takvim sluajevima,neke se zemlje sada kreu u pravcu kontrole negativnog efektatako to odreuju da se transakcija u korist neke kompanije izgrupe mora kompenzovati tako to e se dobiti odgovarajuakorist od drugih kompanija grupe.

Ostale opte odredbe za zatitu manjinskih akcionara, a koje suse pokazale kao efikasne, obuhvataju prava pree kupovine u


36/59

35

odnosu na emisije akcija, kvalifikovanu veinu za odreene odlukeakcionara i mogunost primene kumulativnog glasanja pri izborulanova odbora. U odreenim okolnostima neke jurisdikcijezahtevaju od akcionara sa veinom akcija ili im dozvoljavaju daisplate preostale akcionare po ceni akcije utvrene nezavisnomprocenom. Ovo je posebno vano kada akcionari sa veinomakcija odlue da skinu preduzee sa listinga berze. Ostalasredstva za poboljanje prava manjinskih akcionara, obuhvatajuparnice koje pokreu manjinski akcionari u ime kompanije izajednike tube. Uz opti cilj poboljanja kredibiliteta trita, izbori krajnji izgled razliitih odredbi za zatitu manjinskih akcionaranuno zavisi od celokupnog regulatornog okvira i nacionalnogpravnog sistema.

3. Glasanje od strane depozitara ili zastupnika treba da se vrina nain dogovoren sa stvarnim vlasnikom akcija.

U nekim zemljama OECD-a bilo je uobiajeno da finansijskeinstitucije koje su obavljale depo poslove za investitora glasaju poosnovu tih akcija. Od depozitara, poput banaka i brokerskih firmikoje su drale hartije od vrednosti kao zastupnici klijenata,ponekad je zahtevano da glasaju podravajui rukovodstvo, osimkada im akcionar da izriito uputstvo u suprotnom.

Trend je u zemljama OECD-a da se uklone odredbe kojeautomatski omoguavaju kastodi institucijama da glasaju zaakcionare. Propisi u nekim zemljama su revidirani tako da se sadazahteva od kastodi institucija da akcionarima obezbedeinformacije vezano za opcije koje su im na raspolaganju ukorienju prava glasa. Akcionari mogu da odaberu da sva pravaglasa prenesu na depozitara. Kao alternativu tome, akcionarimogu da odaberu da budu informisani o svim predstojeimglasanjima akcionara i mogu neke glasove sami dati a neka pravaglasa preneti na kastodi instituciju. Neophodno je uspostavitirazumnu ravnoteu izmeu obezbeivanja da kastodi institucije ne

glasaju glasovima akcionara bez potovanja njihovih elja inenametanja preteranog optereenja depozitarima da pribaveodobrenje akcionara pre nego to glasaju. Dovoljno je objavitiakcionarima da e kastodi institucija glasati po osnovu akcija nanain koji smatra usklaenim sa interesima akcionara.

Ovde je potrebno napomenuti da se ova stavka ne odnosi naostvarivanje prava glasa od strane poverenika ili drugih osobakoje deluju po osnovu posebnog zakonskog ovlaenja (kao tosu, na primer, steajni upravnici i izvritelji testamenta).

Vlasnici naplativih potvrda o vlasnitvu nad akcijama kompanije

treba da imaju ista ona krajnja prava i mogunosti da uestvuju u


37/59

36

korporativnom upravljanju koja imaju i vlasnici osnovnih akcija.Tamo gde direktni vlasnici akcija mogu koristiti punomonike,depozitar, povereniko ili neko drugo telo, prema tome, trebapravovremeno da izda ovlaenja vlasnicima potvrda. Vlasnicimapotvrda treba omoguiti da izdaju obavezujua uputstva zaglasanje u pogledu akcija koje depozitar ili povereniko drutvodri u njihovo ime.

4. Treba eliminisati prepreke za prekogranino glasanje.

Strani investitori esto dre svoje akcije kroz lanacposrednika. Akcije se obino dre na raunima posrednika zahartije od vrednosti, koji opet imaju raune kod drugih posrednikai centralnih depoa hartija od vrednosti u drugim jurisdikcijama, dok

kotirana kompanija ima sedite u treoj zemlji. Takvi prekograninilanci prouzrokuju mnoge posebne probleme u pogledu utvrivanjaprava stranih investitora da koriste svoje glasako pravo i procesakomuniciranja sa takvim investitorima. U kombinaciji saposlovnom praksom u kojoj se ostavlja samo vrlo kratak rok,akcionarima je esto dato veoma ogranieno vreme da reaguju naobavetenje kompanije o sazivanju skuptine i da donesu pravilneodluke po pitanjima o kojima se odluuje. Ovo oteavaprekogranino glasanje. Pravni i regulatorni okvir treba darazjasni ko ima pravo da kontrolie glasaka prava uprekograninim sluajevima i, ako je to potrebno, da pojednostavi

depozitarni lanac. Osim toga, rokovi treba da obezbede da straniinvestitori sutinski imaju sline uslove za vrenje svojih vlasnikihfunkcija kao i domai investitori. U cilju daljeg olakavanjaglasanja stranim investitorima, zakoni, propisi i korporativnapraksa treba da prue mogunost participacije putem sredstavamoderne tehnologije.

5. Postupci i procedure za generalnu skuptinu treba daomogue ravnopravan tretman svih akcionara. Procedurekompanije ne treba da uine glasanje nepotrebno tekim ili

skupim.Pravo uea na generalnoj skuptini akcionara predstavljaosnovno pravo akcionara. Menadment i investitori koji imajuveinu akcija su u odreenim trenucima nastojali obeshrabritiinvestitore koji nemaju veinu akcija ili strane investitore upokuajima da ostvare uticaj na voenje kompanije. Nekekompanije su naplaivale naknade za glasanje. Druge suprepreke obuhvatale zabrane glasanja po punomo ju i zahtev zalinim prisustvom na generalnoj skuptini akcionara da bi semoglo glasati. I druge procedure mogu uiniti praktino

nemoguim ostvarivanje vlasnikih prava. Materijali za


38/59

37

punomonike mogu biti poslati pre datuma odravanja generalneskuptine akcionara u roku koji je suvie kratak da bi investitoriimali dovoljno vremena za razmiljanje i konsultacije. Mnogekompanije u zemljama OECD-a nastoje da razviju bolje kanalekomunikacije i odluivanja sa akcionarima. Ohrabruju se naporikompanija da se uklone vetake prepreke za uee nageneralnoj skuptini, a okvir korporativnog upravljanja treba daomogui korienje elektronskog glasanja u odsustvu.

B. Treba zabraniti nedozvoljeno trgovanje akcijama na osnovupoverljivih informacija i zloupotrebu u vidu poslovanja sa samimsobom.

Zloupotreba u smislu poslovanja sa samim sobom nastaje kada osobakoja ima bliske odnose sa kompanijom, ukljuujui i akcionare saveinom akcija, koristi te odnose na tetu kompanije i investitora. Potoprotivzakonito trgovanje akcijama na osnovu poverljivih informacijapodrazumeva manipulaciju tritima kapitala, u veini zemalja OECD-aono je zabranjeno propisima o hartijama od vrednosti, zakonom opreduzeima odnosno krivinim zakonom. Meutim, ne zabranjuju svazakonodavstva ovakvu praksu, i u nekim sluajevima sprovoenjepropisa nije toliko rigorozno. Moe se smatrati da ovakva praksa inipovredu dobrog korporativnog upravljanja poto naruava principravnopravnog tretmana akcionara.

Principi potvruju da je razumno oekivanje investitora da e zloupotrebapoloaja korienjem poverljivih informacija biti zabranjena. Usluajevima gde takve zabrane nisu izriito zabranjene zakonom ili kadasprovoenje zakona nije efikasno, vano je da vlade preduzmu merekojima e otkloniti ovakve praznine.

C. Od lanova odbora i kljunih rukovodilaca treba zahtevati daobelodane odboru da li oni, direktno, indirektno ili u ime treih lica,imaju materijalnih interesa u bilo kojoj transakciji ili stvari koja je od

direktnog uticaja na kompaniju.

lanovi odbora i kljuni rukovodioci su obavezni da obaveste odbor kadaimaju poslovni, porodini ili neki drugi poseban odnos van kompanije kojibi mogao da utie na njihov sud u pogledu neke konkretne transakcije ilipitanja od uticaja na kompaniju. Takvi posebni odnosi obuhvatajusituacije u kojima rukovodioci i lanovi odbora imaju odnos sa nekomkompanijom preko veza sa akcionarom koji je u poziciji da vri kontrolu.Tamo gde je materijalni interes saopten, dobra praksa preporuuje dase takva osoba ne ukljuuje u nikakvo odluivanje koje se tie tetransakcije ili pitanja.


39/59

38

IV. Uloga zainteresovanih strana u korporativnomupravljanju

Okvir korporativnog upravljanja treba da priznaje pravazainteresovanih strana utvrena zakonom ili zajednikim sporazumima ida podstie aktivnu saradnju izmeu kompanija i zainteresovanih strana ustvaranju bogatstva, radnih mesta i odrivosti finansijski zdravihpreduzea.

Kljuni aspekt korporativnog upravljanja se tie obezbeivanja priliva spoljnogkapitala u firme u formi akcija i kredita. Uprava kompanije se takoe bavipronalaenjem naina podsticanja razliitih strana zainteresovanih za firmu dapreduzmu ekonomski optimalan stepen investiranja u ljudski i fiziki kapital

specifian za tu firmu. Konkurentnost i krajnji uspeh korporacije je rezultattimskog rada koji spaja doprinose iz raznih izvora, ukljuujui investitore,

zaposlene, poverioce i dobavljae. Korporacije treba da prepoznaju dadoprinosi zainteresovanih strana ine vredan izvor za izgradnju konkurentnih iprofitabilnih kompanija. Stoga je u dugoronom interesu korporacija da negujusaradnju meu zainteresovanim stranama koja stvara bogatstvo. Okvirupravljanja treba da uzme u obzir to da se interesi korporacije zadovoljavajuprepoznavanjem interesa zainteresovanih strana i njihovog doprinosadugoronom uspehu korporacije.

A. Treba potovati prava zainteresovanih strana utvrena zakonom ilizajednikim sporazumima.

U svim zemljama OECD-a, prava zainteresovanih strana utvrena suzakonom (npr. zakonima o radu, poslovanju, trgovini i steaju) iliugovornim odnosima. ak i u podru jima gde prava zainteresovanihstrana nisu zakonom ureena, mnoge firme preuzimaju dopunskeobaveze prema zainteresovanim stranama, a briga za reputacijukompanije i korporativne rezultate esto iziskuje prepoznavanje irihinteresa.

B. Kada su prava zainteresovanih strana zatiena zakonom,zainteresovane strane bi trebalo da imaju mogunost da obezbedeefikasnu pravnu zatitu u sluaju povrede njihovih prava.

Zakonski okvir i postupak bi trebalo da budu transparentni i da nespreavaju zainteresovane strane da komuniciraju i ostvaruju pravnuzatitu u sluaju povrede njihovih prava.

C. Treba dozvoliti razvoj mehanizama za uee zaposlenih kojima sepoboljavaju rezultati.


40/59

39

Stepen u kojem e zaposleni uestvovati u upravljanju korporacijom,zavisi od nacionalnih zakona i prakse i isti moe da varira od jednekompanije do druge. U kontekstu korporativnog upravljanja, mehanizmiuea kojima se poboljavaju rezultati mogu direktno i indirektnopomoi kompanijama kroz spremnost zaposlenih da investiraju u znanjaspecifina za tu firmu. Primeri mehanizama za uee zaposlenih su:predstavnici zaposlenih u odborima; i procesi upravljanja kao to suradnika vea, koji uzimaju u obzir miljenja zaposlenih pri donoenjuodreenih kljunih odluka. to se tie mehanizama za poboljanjerezultata, u mnogim zemljama postoje planovi vlasnitva zaposlenih nadakcijama ili drugi mehanizmi uea u dobiti. Preuzete obaveze popitanju penzija takoe esto predstavljaju element odnosa izmeukompanije i njenih bivih i sadanjih zaposlenih. Ukoliko takve preuzeteobaveze obuhvataju osnivanje jednog nezavisnog fonda, oni koji

upravljaju njime treba da budu nezavisni od menadmenta kompanije ida upravljaju fondom u ime svih korisnika.

D. Tamo gde zainteresovane strane uestvuju u procesukorporativnog upravljanja, iste moraju imati pravovremen i redovanpristup relevantnim, potrebnim i pouzdanim informacijama.

Ukoliko zakoni i praksa sistema korporativnog upravljanja predviajuuee zainteresovanih strana, vano je da oni imaju pristupinformacijama potrebnim za ispunjavanje svojih odgovornosti.

E. Treba omoguiti zainteresovanim stranama, ukljuujuipojedinane slubenike i njihova predstavnika tela, da odboruslobodno saopte svoje miljenje o nelegalnoj i neetikoj praksi, ada zbog toga njihova prava ne budu ugroena.

Neetika i nelegalna praksa od strane slubenika korporacije moe nesamo da povredi prava zainteresovanih strana ve i da teti kompaniji injenim akcionarima vezano za reputaciju i poveani rizik od buduihfinansijskih obaveza. Prema tome, u interesu je kompanije i njenihakcionara da se utvrde postupci i bezbedna mesta gde zaposleni kao i

druga lica van kompanije mogu da se ale, bilo lino ili preko svojihzastupnikih tela vezano za nelegalno i neetiko ponaanje. U mnogimzemljama odbor podstiu zakoni odnosno naela da zatiti ovakvepojedince i predstavnika tela i da im prui neposredan pristup nekomnezavisnom lanu odbora uz ouvanje poverljivosti, esto nekom lanurevizorske ili etike komisije. U nekim kompanijama postoji ombudsmankoji je zaduen za albe. Neki regulatorni organi takoe imaju poverljivitelefon i e-mail za prijem takvih tvrdnji. Dok u pojedinim zemljamapredstavnika tela zaposlenih preuzimaju na sebe zadatak da na teprobleme ukau kompaniji, zaposleni pojedinci se u tome ne bi smeli bitispreavani ili biti manje zatieni kada deluju sami. U sluaju


41/59

40

neadekvatnog odgovora na albu po pitanju krenja zakona, OECDSmernice za multinacionalna preduzea ih podstiu da obavestenadlene javne organe o svojoj bona fidealbi. Kompanija treba da seuzdri od preduzimanja diskriminacionih ili disciplinskih mera protivtakvih zaposlenih pojedinaca ili njihovih predstavnikih tela.

F. Okvir korporativnog upravljanja bi trebalo dopuniti delotvornim,efikasnim okvirom za sluaj steaja, kao i efikasnim ostvarivanjemprava poverilaca.

Posebno na tritima u razvoju, poverioci predstavljaju kljunu interesnugrupu, te e uslovi, obim i vrsta kredita koji se daje firmama u velikoj merizavisiti od njihovih prava i mogunosti za njihovo ostvarivanje. Kompanije

sa reputacijom dobrog korporativnog upravljanja esto mogu da pozajmevee iznose i po povoljnijim uslovima nego one sa loijom reputacijom ilikoje deluju na netransparentnim tritima. Okvir za steaj korporacijeiroko varira u raznim zemljama. U pojedinim zemljama, kada sekompanije pribliavaju steaju, zakonodavni okvir namee obavezudirektorima da deluju u interesu poverilaca koji, stoga, mogu igratiistaknutu ulogu u upravljanju kompanijom. Druge zemlje raspolaumehanizmima koji podstiu dunika da blagovremeno otkrije informacijeo potekoama kompanije da bi se pronalo saglasno reenje izmeudunika i njegovih poverilaca.

Prava poverioca variraju, i to od imaoca obveznica sa obezbe

enjem dopoverioca koji nema obezbeenje. Steajna procedura obino zahtevaefikasne mehanizme za pomirenje interesa razliitih klasa poverilaca. Umnogim jurisdikcijama postoji mogunost za ostvarivanje specijalnihprava kao to je finansiranje putem "dunika u posedu" koje obezbeujepodsticaj/zatitu za nova sredstva koja se stavljaju na raspolaganjepreduzeu u steaju.


42/59

41

V. Obelodanjivanje podataka i transparentnost

Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbedi da sepravovremeno i tano obelodanjuju sve materijalne injenicevezane za kompaniju, ukljuujui finansijsku situaciju, rezultate,vlasnitvo i upravljanje kompanijom.

U veini zemalja OECD-a, velika koliina informacija, obaveznih i neobaveznih,prikuplja se o preduzeima kojima se javno trguje na tritu, kao i o velikimpreduzeima koja se ne kotiraju na berzi, a kasnije se distribuiraju irokomspektru korisnika. Obino se trai javno obelodanjivanje najmanje jednomgodinje, mada neke zemlje zahtevaju periodino polugodinje ili kvartalnoobjavljivanje podataka, ili ak jo ee u sluaju bitnih dogaaja koji utiu na

kompaniju. Kompanije esto dobrovoljno obelodanjuju i vie podataka odobaveznog minimuma, kao odgovor na zahteve trita.

Strogi reim obelodanjivanja podataka kojim se unapreuje stvarnatransparentnost je najvanija karakteristika praenja kompanija od stranetrita, i kljuna za mogunost akcionara da koriste svoja glasaka prava naosnovu informacija. Iskustvo u zemljama sa velikim i aktivnim tritimavlasnikih hartija od vrednosti pokazuje da obelodanjivanje podataka takoemoe biti mono sredstvo uticaja na ponaanje kompanija i zatite investitora.Strogi reim obelodanjivanja podataka moe pomoi da se kapital privue iodri poverenje u trite kapitala. Naprotiv, slabi zahtevi za obelodanjivanje

podataka i netransparentna praksa mogu doprineti neetikom ponaanju igubitku trinog integriteta to mnogo kota ne samo kompanije i njeneakcionare ve i privredu u celini. Akcionari i potencijalni investitori zahtevajupristup redovnim, pouzdanim i uporedivim informacijama sa dovoljno detaljada bi se procenilo kako rukovodstvo vodi poslove i donosile obavetene odlukeo vrednosti, vlasnitvu i glasanju po osnovu akcija. Nedovoljne ili nejasneinformacije mogu ugroziti funkcionalnost trita, mogu poveati trokovekapitala i dovesti do loe raspodele resursa.

Obelodanjivanje podataka takoe pomae da se pobolja javno razumevanjestrukture i delatnosti preduzea, korporativne politike i rezultata u odnosu nastandarde ivotne sredine i etike standarde, kao i odnosa kompanija sazajednicama u kojima posluju. U ovom kontekstu relevantne su OECDSmernice za multinacionalna preduzea.

Ne smatra se da e zahtevi vezani za obelodanjivanje podataka nametnutipreduzeima nerazumna administrativna optereenja ili novane izdatke.Takoe se ni od kompanija ne oekuje da obelodanjuju informacije koje bimogle ugroziti njihovu konkurentsku poziciju, osim ako objavljivanje nijepotrebno za potpunu informisanost pri odlukama o investiranju i izbegavanjeobmanjivanja investitora. Da bi se utvrdilo koji je minimum podataka koji treba

obelodaniti, mnoge zemlje primenjuju koncept vanosti. Vane informacije se


43/59

42

mogu definisati kao informacije ije izostavljanje ili iskrivljeno prikazivanje moeuticati na ekonomske odluke koje donose korisnici takvih informacija.

U Principima se zagovara blagovremeno objavljivanje svih znaajnijihdogaanja nastalih izmeu redovnih izvetaja. Takoe se zagovaraistovremeno dostavljanje informacija svim akcionarima, kako bi se osiguraonjihov ravnopravan tretman. U odravanju tesnih veza sa investitorima iuesnicima na tritu, kompanije moraju voditi rauna da ne prekre ovajosnovni princip ravnopravnog tretmana.

A. Obelodanjivanje podataka treba da obuhvati, ali bez ograniavanjasamo na njih, bitne podatke o sledeim pitanjima:

1. Finansijski i poslovni rezultati kompanije.

Finanijski izvetaji koji su proli reviziju, koji pokazuju finansijskerezultate i finansijsko stanje kompanije (obino obuhvataju bilansstanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine i napomene uzfinansijske izvetaje) najire su korien izvor informacija okompanijama. U njihovoj sadanjoj formi, dva glavna ciljafinansijskih izvetaja jesu da se omogui sprovoenjeodgovarajue kontrole i da se prui osnova za procenu hartija odvrednosti. Miljenja i analize poslovanja rukovodstva obino sedeo godinjeg izvetaja. Ova razmatranja su od najvee koristikada se itaju zajedno sa prateim finansijskim izvetajima.

Investitori su naroito zainteresovani za informacije koje moguukau na budue rezultate preduzea.

Moe se zastupati stanovite da neuspesi upravljanja esto mogubiti povezani sa propustom da se obelodani "celovita slika",posebno kada se vanbilansne stavke koriste za davanje garancijaili preuzimanje slinih obaveza meu povezanim kompanijama.Vano je, dakle, da se transakcije koje se odnose na jednu itavugrupu kompanija obelodanjuuju u skladu sa meunarodnopriznatim standardima visokog kvaliteta i da obuhvatajuinformacije potencijalnim obavezama i vanbilansnim stavkama

kao i o subjektima posebne namene.

2. Ciljevi kompanije:

Uz njihove komercijalne ciljeve, kompanije se ohrabruju daobelodane svoju politiku koja se odnosi na poslovnu etiku, zatituivotne sredine i druga opredeljenja javne politike. Takveinformacije mogu biti vane za investitore i druge korisnikeinformacija da bi bolje procenili odnos izmeu kompanija izajednica u okviru kojih posluju, i korake koje su kompanijepreduzele za ostvarenje svojih ciljeva.


44/59

43

3. Znaajno vlasnitvo nad akcijama i glasaka prava.

Jedan od osnovnih prava investitora jeste da budu informisani ovlasnikoj strukturi preduzea i njihovim pravima naspram pravadrugih vlasnika. Pravo na takve informacije treba takoe da seprenese i na informacije o strukturi grupe kompanija i odnosimaunutar grupe. Takvo obelodanjivanje treba da d ja

Documents

OECD nacela-hrvatski