Dr Pol Volk - Nacela Zdravog Zivota

8/6/2019 Dr Pol Volk - Nacela Zdravog Zivota

1/62

NNAAEELLAA ZZDDRRAAVVOOGG IIVVOOTTAADr. Pol Volk

PONITE ISPOETKA

Ako zelite da napredujete, da budete bolja osoba, za to jpotreban poseban um. Treba stalno uciti i rasti. Mozda ce vanesto u ovom izlaganju iznenaditi, ili se necete sloziti sa necimali se nemojte ljutiti. Razmisljajte o novim idejama, izadjite ikalupa da bi bili bolja osoba. Vi to mozete ako hocete.

Ovaj materijal je vrlo jednostavan, dobro dokumentovan novimmedicinskim istrazivanjima. Nemojte da ucite samo za sebenego i za porodicu, i za ljude oko vas.

Poceti ponovo je izazov. Bice mozda poteskoca, ali zato buditotvorenog uma i srca, i unesute reforme u zivot. Nemojte svodjednom, nego one za sta ste sada spremni. Kasnije dodajt

nove.

Odrastao sam na Aljasci. Imam 11 meseci starijeg brata. Imasam mnoge bolesti kao dete (izvadjeno mi je slepo crevo, imasam upale krajnika, itd.). Sa 23 godine odlucio sam da nestpromenim i to je potpuno izmenilo moj zivot. Imao sam losnavike (npr. jeo sam losu hranu). Moj otac je bio poslasticarpravio je najvece torte na svetu. Pravio je kolace za predsednika SAD. Uvek smo imali mnogo slatkisa u kucRodio sam se debeo. Svi moji rodjaci su punacki. Sa 23 godinuneo sam promene u moj zivot. Moj s tariji brat nije uneo tpromene i sada ima 150 kg, i jako pati zbog toga. Zdravlje muje jako lose.


2/62

Takav sam mogao biti i ja, da nisam uneo ove promene u zivotAli ja sam odabrao promene, dakle, da ne budem kao ostatamoje porodice. Moji roditelji, deda i baba, svi su imali viso

pritisak i srcane bolesti. Ja sam jedini u porodici koji nkoristim lekove. Ne osecam se kao da imam 45 godina. Ako sbrinete za svoje telo, vase telo ce se brinuti za vas.

U pocetku se cela moja porodica smejala ovim promenamakao sto biste mogli i vi da se smejete tome. Ali posle 23 godintakvog zivota, vise se ne smeju nego slusaju.

Principi dobrog zdravlja i zivota postoje od pre vise hiljadgodina, ali su ljudi prestali da ih citaju i slusaju. Mi moramsaznati o masini u nasem telu. Neki znaju da brinu o masini uautomobilu. Ali, u masini naseg tela provodimo 24 satdnevno, 7 dana sedmicno. Toj masini je potrebna dobra negaMoramo da vidimo kako ona radi. To je najvelicanstvenijaparat na planeti. Ako mu date sansu, on ce dati izvanredn

rezultate.Kada sam uneo ove promene, moja majka, medicinski radnikbila je veoma nervozna. Moje ideje joj se nisu svidjale. Zato jinsistirala da joj stalno saljem rezultate moje krvne slike da bbila sigurna da sam zdrav. Rezultati su uvek bili izvrsni, boljod njenih. Sada mora da prihvati da sam vrlo zdrav.

Jednom sam, pre 10 godina, testirao krv uz pomoc 40 testovaSve je bilo dobro. Moja krv je bila jako cista. Lekari su mislida moji bubrezi preintenzivno rade, ali to je bilo zbog hrankoju sam jeo. Direktor bolnice koji je jeo istu hranu kao jaimao je iste rezultate krvi.


3/62

Pogledacemo sedam prirodnih lekara koji mogu da vas drze uravnotezi. Ako drzimo tri ili cetiri, izgubicemo ravnotezuPotrebno je drzati se svih sedam lekara za novi pocetak.

1. ISHRANA2. VEZBANJE3. VODA4. SUNCE5. UMERENOST6. VAZDUH7. ODMOR

U Londonu, na testiranju, ustanovili su da se izuzetno zdravhranim. Testirali su me na u svetu poznatom Entomedicinskom centru. Culi su za predavanja koja sam drzao testirali su me besplatno (pregled inace kosta 150 funti) da bproverili moje zdravlje. Stavili su mi elektrode i rekli da trcimna masini. Svaka 3 minuta masina je isla sve brze i sve se vis

dizala prednja strana (trcao sam uzbrdo). Rezultat je bio"Veoma izuzetan". Rekli su da tu kategoriju imaju samolimpijske atlete i da izgleda nemoguce da sam ja to ucinioRekli su mi da sam prestar i da ne treniram dovoljno (6-casova dnevno). Rekli su: "Sta god radite gospodine Volknastavite tako".

Ja zelim da i vi tako radite. Pitajte i svog lekara o ovom. Al

proverite da li on cita novu literaturu. Neki lekari se jos drzudzbenika iz 60-tih i 70-tih godina. Potrebni su novi izvestajNikad nije kasno da u svoj zivot unesemo promene. Samsvom telu moramo pruziti priliku.


4/62

VODA

Zeleo bih da probate jednu jednostavnu stvar u toku samo dvsedmice. Da li pijete najmanje 1 litar vode dnevno? A 2 litrvode dnevno? Evo zadatka: U sledece 2 sedmice trebate dpijete najmanje 2 litra vode dnevno." To je mnogo vode. Akniste navikli, pocnite sa 1 - 1,5 litara vode. A posle 7 danpovecajte, dok ne dodjete do 2 litre. Morate biti sigurni da je tvoda cista. Mozda ce vam trebati filter. U Rusiji su ljudi posle - 3 dana imali velike tegobe jer je njihova voda jako losa. Zatsam im reka o da prvo prokuvaju vodu, a onda da je sipaju u

staklene posude. Zatim je treba izloziti suncu i pustiti da spar dana slegne, a onda onu na vrhu koristiti, a onu sa dnodbaciti. Pili su samo 1 litar, i to im je pomoglo. I mi bi, umnogim slucajevima, trebali da je prokuvamo ili da nabavimfilter.

Nemojte piti vodu u isto vreme kada jedete. Ljudi to cesto rade

i zato im je urin uvek zut. Mi zelimo da urin bude bezbojanKada pijemo vodu za vreme jela, razredjujemo zeludacnkiselinu i oslabljujemo je. Zato i varenje ne moze biti dobro i nmogu se izvuci hranjljivi sastojci iz hrane, jer voda sve tispere. Ne biste trebali piti vodu ni kratko vreme pre jela, ve15 - 30 minuta pre. Takodje treba sacekati 1-2 casa posle jelada bi bilo vremena da se svari hrana. Voda ometa varenje, jeona prva biva apsorbovana (upijena), a kada jedemo zelimo dse absorbuje prvo hrana.

Pocnite sa 2 litre vode u toku 2 sedmice, i prestanite da jedetizmedju obroka. Sto se tice temperature vode, ujutro mozetpiti toplu vodu. Ona prolazi brzo kroz sistem za varenje i dobr


5/62


6/62

Vise vode treba piti kada je napolju vruce, ali 2 litre je sasvimdovoljno. U pocetku ce izgledati kao da svaki cas treba ici utoalet, jer vam mehur nije navikao. Ali, mehur je misic i moz

da se rastegne da bi zadrzao vodu. I zeludac moze da snaduva. Ja obicno ne pijem vodu posle 16 casova, jer ne volimda ustajem u toku noci kada spavam. Zato odlucite kada cetprestati da pijete vodu. Neki ljudi mogu i pre spavanja da pijuvodu, ja ne. Voda je divan izvor energije, vrlo jednostavna zupotrebu. To mo ze biti vas prvi korak za vas novi pocetak. Akimate posebno oboljenje, posavetujte se sa vasim lekarom (akprati novu literaturu). On ce vam reci da vam to necnaskoditi, nego ce vam biti mnogo bolje.

Ako zelite da nesto promenite u zivotu, to je dobar znak. Ja vane poznajem, ne znam vase lose navike. Neke cete otkriti, anemojte da vam bude neprijatno. Ne zelim nikoga dosudjujem. Zelim samo da vam kazem cinjenice. Vi odlucitkada ste spremni za promenu. Nemojte dugo da cekate. St

duze cekate, losije ce biti vasem telu. Zato pocnite dsprovodite ove informacije u zivot, ali ne sve odjednom. Meni jtrebalo nekoliko godina da bih sve ovo uneo u svoj zivot. Danasu istrazivanja pomogla da bolje ra zumemo ono sto cinimo.

GRICKANJE

Jedna od losih navika u ishrani je grickanje, jedenje izmedjobroka. Sta se desava u vasem telu kada jedete izmedjuobroka? Varenje pocinje u ustima posebnim enzimima pljuvacki, koji razgradjuju skrob. Oni ne funkcionisu dobro uzeludcu, vec samo u ustima. Dok zvacemo, hrana treba d


7/62

ostane 30-60 sekundi u ustima pre no sto se proguta, da szeludac ne bi pitao sta je s vama, da li ste izgubili zube. Moratkoristiti mikser koji se nalazi u ustima.

Drugi stepen varenja je u zeludcu. On je kao vodeni balonKada hrana pocne da se razgradjuje, posebni mali misicguraju hranu van zeludca (kao kad muzete kravu). Varenje snastavlja u tankom crevu. Ali, pre no sto se zeludac ispraznmi malo gricnemo izmedju obroka (umesto pauze od 5 sati, dbi se varenje zavrsilo). Ako je pauza manja od 5 sati, misiczeludca imaju pro-bleme. Ovi misici se zaustavljaju, n

izbacuju staru hranu, dok se nova prispela hrana ne svari uzeludcu. Stara hrana ceka u zeludcu, a tu je jako toplo, tamni kiselo, i hrana se gnjeci. To je kao kad ujutru zgnjecite hranna tanjiru i odete na posao. Sta se uvece dogodilo sa hranomOna je trula. Sta se dogadja sa hranom dok ceka u zeludcu? ona truli, i tako kvari nasu krv. Uradjeni su mnogi testovi da bse ovo potvrdilo. U jednoj bolnici su sve medicinske sestr

ucestvovale u testiranju. Jele su normalna 3 obroka, a izmedjuobroka su trebale da nesto gricnu. Posle 3 dana bile sutestirane. Posebni opticki sistem sa kamerom unesen je usistem za varenje da bi se videlo sta je u zeludcu. Kada suizvadili hranu iz zeludca, nasli su hranu staru 3 dana, uveoma losem stanju. Kao kad bi otisli na djubriste i jeli hranuodande. To se dogadja kada jedemo izmedju obroka. Hrana s

kvari. Mozda jedete zdravo voce i povrce, ali pazite da ne jedetizmedju obroka, pauzirajte 5 sati. Da bi se hrana razgradilpotrebno je 2-3 sata, a zeludcu je posle potreban odmor od sata. Vas zeludac je misic, a svi misici tela moraju da sodmaraju (cak se i srce odm ara izmedju 2 otkucaja).


8/62

Ako vas zamolim da 1000 puta preskocite konopac za 2 sata to je vrlo tesko. Ali, ako vas zamolim da 1000 puta preskocitkonopac za 2 sedmice, to ce vam uspeti, Zasto? Zato sto cet

se odmarati. I vasem zeludcu je potreban odmor izmedju jelaVarenje je posao i misic zeludca mora da se odmori. Zatodmarajte 5-7 sati izmedju jela, ali ne manje od 5 sati. Ako jpauza manja od 5 sati, zeludac ce oslabiti i nece dobrfunkcionisati. Iz hrane treba izvuci korisne sastojke, a 5 sapauze pomoci ce vam u tome.

Ako jedete kasno uvece, ostanite budni bar 3 sata pr

spavanja. Ako ranije zaspete, necete dobro spavati probudicete se umorni. Vecina ljudi se ujutro budi umornaZasto? Spavaju 8 sati, pa zasto su onda umorni? Ako se buditumorni, to je upozorenje da nesto nije u redu. Ako dobrpostupate sa telom, budicete se sami bez problema, naglosami od sebe i odmorni za novi dan.

Ali, nama se ujutro jos spava, protezemo se, idemo preogledalo i ne svidja nam se to sto vidimo. Ustinemo se dproverimo da li jos sanjamo. Zasto? Nesto nije u redu. Telo snije odmorilo od jucerasnjeg loseg postupanja s njim, i oprekjucerasnjeg, i od mnogo pre. I posle svega, telo ne zeli dustane. Budilnik zvoni, morate na posao, a telo kaze: "Ne! Nmogu, pusti me na miru. Lose si postupao sa mnom, ne zelimda ustanem. Ne zelim da jedem, ne zelim da pijem, zelim samda umrem." A sve zato sto smo l ose postupali s telom. Vi znatda je ovo istina. I ja sam se ranije budio takav. Jedan od lekara nedostaje. Mozda nemate pravu hranu ili dovoljno vodeMozda ne vezbate ili se ne odmarate dovoljno. Mozda nedostajnekoliko lekara. Potrebno je svih 7.


9/62

Da li zelite da prestanete da jedete izmedju obroka? Pokusajtevidecete kako cete se osecati. Na vama je da donesete odlukukoliko dobro zelite da se osecate. Da li zelite da ustajet

umorni ili odmorni - spremni za novi dan? Jednom prilikomsam bio gost na vencanju. Posle probe za vencanje otisli smna veceru u piceriju. Za mene su spremili nesto dobro i zdravoBilo je 22 sata, a ja ne jedem tako kasno i nisam znao kako dse izvucem pred drustvom. Moja pica je imala divno svezpovrce i svi su se njome odusevili, a ja sam gledao kako da sizvucem. Setio sam se i rekao: "Ko zeli komad ove pice?" I ztren je nestala! Stric mi je rekao: "Vrlo si bistar momak, zastnisi nista jeo?" Odgovorio sam mu: "Ja vise volim da sprobudim odmoran i srecan, nego da par trenutaka uzivam djedem picu. Da sam je pojeo, imao bih uzasnu noc, lose bispavao i probudio bih se umoran, a ja to ne volim. Ja to tolikne volim, da cu radije izostaviti picu da bi se mogao probuditradostan." Kad pocnete da cinite ove dobre stvari, to ce vapokrenuti da nastavite dalje. Tako je bilo sa mnom, tako ce bit

i sa vama.

PREKINITE S LOSIM NAVIKAMA

Kako prestati sa losim navikama? Svi mi imamo lose navikeNavike se stalno razvijaju i mnoge su korisne, inace bi staln

morali da ucimo nove stvari. Ali, neke nase navike sudestruktivne, na primer pusenje. U SAD zakoni su vrlo strogsto se tice pusenja, inace bi nas zivot bio vrlo tezak. Cak predsednik SAD mora da izadje napolje ako hoce da pusi, ili dplati 1000 dolara, ali on ne pusi.


10/62

Vodio sam seminare za odvikavanje od pusenja. Ljudi suocajnicki pokusavali da ostave tu losu naviku. Cesto mislimda nase navike nisu tako lose, ali cinjenica je da su nek

mnogo losije nego sto mislimo. Neki vole da nesto gricnu kasnuvece, a nekad to predje u citav ponocni obrok i bude sumorni, imaju mamurluk od hrane. Neki ljudi imaju losunaviku da jedu slatkise, i to na kraju svakog obroka, bar nestslatko, ili malo vise slatkog. Moj prijatelj Dzon bio jsladokusac. Jednom je izasao iz poslastica rnice sa punomkesom krofni. Bio je tako srecan. Smesio se svojoj kesi skrofnama i onda ugledao mene. Pomislio je: "Ooo, nePogledao je u kesu, pa u mene, pa opet u krofne, pa u mene rekao: "Sigurno se pitas sta cu sa ovim krofnama?" Rekao sam"Verovatno ces ih pojesti, iako znas da je to losa hrana. Tmnogi znaju, a narocito ti! Pogledaj, mast je procurela po kesunutra je samo belo brasno, secer i vestacka aroma." Onda jon uzviknuo: "Ja to ne bih trebao da jedem!", i bacio je kesu ukantu! "Dz one, zasto si tu uradio?", upitao sam ga. On j

kazao: "Zato sto je to lose za mene." "Dzone da li je to zato ststvarno to mislis ili zato sto sam ja ovde? Sta kad ne budemovde? Da li ces ih pojesti? Sve dok stvarno ne budes verovada je to lose za tebe neces se osloboditi krofni. Postaces njihorob."

Ja ne zelim da ljudi prestanu sa losim navikama iz pogresni

razloga, jer ce se vratiti tim navikama. Ono sto cinite kad nemnikoga oko vas, to ste stvarno vi. Tada govori ono sto je unutavas. Ja zelim da imate prave razloge, da znate zaista sta vam tkrofne mogu uciniti. Neki ljudi kazu da ishrana nije tolikvazna: "Ako se ne drogiram, ne pijem alkohol, nije bitno kolikjedem. Nije bitno ono sta ulazi u telo, nego ono sto izlazi." Da


11/62

to znaci da mozete uzeti i kokain i LSD jer nije bitno sta ulazi utelo nego sta izlazi? Ono sto ulazi sigurno utice na ono stizlazi. Pitajte nekog alkoholicara ili narkomana. Ono sto ulazi

telo je jako vazno. Ono sto danas pojedete, to sutra govori i zivkroz vas.

U SAD odrasta generacija bez kontrole, neuravnotezena, sepidemijom suicida (samoubistava). Ljudi vrse lagansamoubistvo drogom i alkoholom. Nema dovoljno zatvora, a npolicajaca za sve takve. Medjutim, ni to nije resenje. Resenje jvratiti ih u ravnotezu. Kako? Strucnjaci kao Dr. Bernard (cla

Udruzenja za sprecavanje bolesti na Univerzitetu DzordVasington) sa timom od 3000 lekara proucili su svmogucnosti i shvatili da smo neuravnotezeni zbog lose ishraneI oni su napravili jednu mapu. Najcesce je najbolji planajjednostavniji. Ono sto se desava za stolom vrlo snazno uticna nase izbore. Istrazivanja na zivotinjama potvrdjuju ovoImam dve vrlo strucne studije koje pokazuju ovo:

Labaratorijskim pacovima je bilo ponudjeno da piju cistu vodua takodje im je bila ponudjena voda sa 10% alkohola. Nijedanpacov nije hteo da pije alkohol. Zivotinje znaju da je alkohootrov. Covek je jedino zivo bice koje pije alkohol i tada postajluda zivotinja. Dali su pacovima umesto njihove normalnishrane tipicno tinejdzersku hranu (hot-dog, pita od jabukaukiseljeno povrce, spageti, cufte, cokoladne torte, slatkiskolaci) na malim plocicama. Ova hrana ima mali procenahranljivih sastojaka, a v eliki procenat stimulativnih sastojakkao sto su jaki zacini, meso, dok mleko i secer zajedno pravalkohol. Pacovi su to jeli. Ubrzo su svi pacovi poceli da piju


12/62


13/62

uravnotezeni, jer su nauceni da budu van ravnoteze. Uzatvorima i domovima za maloletne delikvente prvo razgovaramsa kuvarom. Niko to ne moze da shvati. Ne razgovaram ni s

upravnikom, ni psihologom, nego prvo razgovaram skuvarom, i tvrdim da ce se za 30 dana dogoditi promena u ovoustanovi. Na zalost, kuvar je debeo stari covek i cesto nece dpromeni ni jedan recept koji je naucio jos u vojsci (punmasnoce, puno mesa). Za neku hranu u vojsci postoje posebnnadimci. To sigurno nije uravnotezena hrana koja nam jpotrebna.

Pomoci ljudima je zato tezak zadatak. Mnogo ljudi ne verujovim studijama. Zato mladi gomilaju sve vise losih navika. I ssuzama govore: "Ne mogu da prestanem. Pokusavao sam nsve nacine i nisam uspeo." Ja im govorim o jednostavnimpromenama: "Prestanite da slusate tu muziku bar mesec danavezbajte, jedite jednostavnu hranu (voce, povrce i zitarice)." I zmesec oni se osecaju drugacije, i mentalno i fizicki. Mnogi s

tome smeju, osim onih koji su probali. Oni znaju da je to znjih bio korak u pravom s meru. To nije potpun odgovor, ali jveliki korak unapred. Zato je vazno da covek proucava sta jzdravo, i mi danas tacno znamo sta se desava kada nestjedemo.

Jedan mladic je u SAD na rodjendanskoj proslavi jeo sladoledtortu. To je mleko i secer koji u telu stvaraju butil-alkohoKada se mladic vracao kuci kolima, policajac ga je zaustavizbog cudne voznje i dao mu balon za alko-test. Test je pokazada u njegovoj krvi ima alkohola, i policajac ga je uhapsio. Tamladic je bio hriscanin koji nikada u zivotu nije pio alkohoMleko i secer nas ne naprave pijanim kao alkohol, ali se


14/62


15/62


16/62

pozitivno i lepo (godisnji odmor ili telefonski poziv, nekradostan dogadjaj). Mozete da procitate nesto kratko i lepoAko posle jednog minuta jos uvek imate jaku zelju, ponovit

ovo u toku jos jednog minuta. Ja cesto slusam duhovnumuziku. U toku drugog minuta razmisljajte o necem dobrom pozitivnom. Na kraju drugog minuta, ako je taj nagon jos uvama, gledajte na sat jos jedan, poslednji minut. Doktori psiholozi se slazu da ako ne odgovorite na neki nagon minuta, potreba nestaje. Nagon funkcionise samo ako modmah popustite. Zato se i zove nagon, jer vas nagoni da nestodmah ucinite. Ako uspete da se uzdrzite 3 minuta, on cpotpuno nestati.

Nekad to uradimo i ne znajuci. Na primer, mozda ste se voziautobusom, a za 30 minuta stici cete kuci. Odjednom vam side u toalet, ali kazete sebi da cete to obaviti za 30 minutaIako imate taj nagon, mozak govori telu da nagon nece bizadovoljen sada. I vi razmisljate o necem drugom. Kad dodjet

kuci, mozak kaze: "Sada nema izvlacenja." Vas mozak govortelu sta da cini. Sto vise vezbate vas mozak da rukovodi telomimacete jaci karakter. Slab um uvek popusta svemu. Ako scvrsto ne zalozite za nest o, pascete pod taj uticaj. Zatrazvijajte um da bi imali pravilan izbor. Los izbor automatskdolazi. Da bi bili na pravom putu, potrebno je uloziti naporZato je potrebno vreme i vezbanje, ali to nije tesko, treba t

ciniti. Ako to ne cinimo, rezultati mogu biti katastrofalni.Marko, moj cimer na koledzu, voleo je da ide na zabave, unocne klubove i pije alkohol. Jednom se vratio kasno pijan spreman za svadju. Ubrzo, Marko je pao na krevet. Ujutru samucio u biblioteci. Kad sam se vratio, Marko se tek probudio


17/62

sedeo je na krevetu. Nismo nista govorili. Marko je progovorio"Pole, ja se bojim. Kao da je veliki taman oblak iznad meneIzgleda da sam otisao predaleko. Ne znam sta da radim

Nakon sto sam ga podsetio na ono sto zna, on je uzviknuo"Pole, znam, moram da prestanem da popustam losimnavikama. Moram da svoj um ispunjavam lepim stvarimaDakle, potrebno je da donosimo nove, dobre odluke u zivotuda vise vremena provedemo u korismim i konstruktivnomaktivnostima.

ZAPANJUJUCA OTKRICA O ISHRANI

Sada cemo zaviriti u vas frizider da vidimo sta tamo ima. Akse ne slazete sa mnom - u redu, ali iznecu vam onda rezultatsvojih istrazivanja. Nemojte samo da kazete: "Ne verujemKoristite mozak, recite mi zasto ne verujete. Ako je tacno onsto mi budete rekli, promenicu svoje stavove. Ali, pokazite m

cinjenice kao sto cu pokazati ja vama. Neke ce biiznenadjujuce, ali to cini zivot zanimljivijim. Zapamtite: Ovvam govorim jer vas volim. Ne zelim da vas napadam i da slose osecate. Zelim da vam bud e dobro.

ANATOMIJA

Pogledajmo ljudski organizam. Kakva je to masina? Da li je tmasina stvorena da jede biljke ili mrtve zivotinje? Pocnimo ousne duplje, od misica zvakaca. Da li mozete da pomeratdonju vilicu s leva na desno? Mozete. Mozete li da pomeratdonju vilicu dole-gore i naprednazad? Mozete. Vilicu mozet


18/62

pomerati u 3 smera kao i svi biljojedi. Mesojedi mogu dotvaraju usta samo gore-dole. Na primer, pas moze da otvarusta samo gore-dole, ne moze u stranu i napred-nazad, jer j

on mesojed. Svaki zubar moze da nam kaze da su ljudski zubnamenjeni za jedenje biljaka. Nisu ostri i veliki kao komedveda ili vuka. Nasi zubi nisu stvoreni da zagrizu meso nda ga otkinu. Nasi zubi su stvoreni za biljke.

Pogledajmo sada organe za varenje. Nasa creva su veomdugacka i zavijena. Deset puta su duza od poprsja. To jsasvim dovoljno za varenje biljnih vlakana. Danas se mnog

govori o vlaknima kojih ima u biljkama, a kojih nema u mesuSistem za varenje mesojeda se dosta razlikuje od naseg. Vrlo jkratak, samo 3 duzine poprsja zivotinje, jer meso mora vrlbrzo da izadje iz digestivnog trakta, posto moze lako da szaglavi u nekom zavoju, pa na tom mestu nastaju tumorZeludacna HCL (hloro-vodonicna kiselina) mesojeda je 10 putjaca od nase HCL. Nasa zeludacna kiselina nije dovoljno jak

da neutralise otrove koje sadrzi meso. Nase telo ne moze lakda izadje na kraj sa toliko holesterola iz mesa. Ljudi supokusali da podignu nivo holesterola kod mesojeda hraneci isvinjskom mascu. To nije uspelo, jer mesojedi eliminisu visaholesterola iz tela. Ali kod ljudi, koji imaju probavni trakt zbiljnu ishranu, holesterol se talozi u arterijama. Kod mesojedje nepoznata arterioskleroza, i oni nemaju tegobe sa krvnim

sudovima. Samo biljojedi koji se hrane mesom dobijaju bolesarterija. Biljojedi se znoje preko koze, a mesojedi preko jezikaNase sredstvo za sakupljanje ploda su 4 prsta i palac sstrane, da bi nezno ubrali voce i povrce a da ih ne unistimoKad bi smo imali sape kao lav, to ne bi uspeli. Njegove sape suza hvatanje zivotinja, a ne za hvatanje plodova. Mi nemam


19/62


20/62


21/62

koje zive slobodno u prirodi. Ta istrazivanja je sprovela vlada uSAD-u bez uticaja biznismena. Neka istrazivanja se dananarucuju novcem neke kompanije. Tih informacija treba da s

cuvamo. Oni proglasavaju da je dobro ono sto oni prodajuPostoje divni izvestaji o cokoladi koje su objavile fabrikcokolade. Oni vam nece reci da cokolada sadrzi 12 otrov(kofein, pa zatim obromin koji napada nervni sistemkombinaciju mleka i secera koja stvara butil-alkohol, itd.)

Ali, sta je sa ribom? Ako jos uvek berete ribu sa vasih drvecareci cu vam u sta se upustate. Svaki put kada jedete manj

preporucljivu hranu unosite vise otrova u organizam. U biljnohrani otrovi su prisutni u najminimalnijim kolicinama. To sotkrili ljudi iz vlade SAD. Oni su otkrili da se neke ptice hransamo orasastim plodovima (semenjem i bobicastim vocem) kojse i nama preporucuju da jedemo. Pracena je koncentracijPCP u jetri ovih ptica. To je vrlo opasan pesticid koji se lakugradjuje u jetru zivotinja. U drugoj grupi su bile ptice koje s

jele crve i insekte. Treca grupa su bile ptice koje jedu mazivotinje i ribu. Ptice iz prve grupe sa biljnom ishranom imalsu koncentraciju PCP u jetri 0,2. To je jako malo. Ptice koje sujele crve i insekte imale su 0,65 PCP u jetri, sto je 3 puta visePtice koje su jele male zivotinje imale su PCP 50 sto je 25puta vise od ptica koje se hrane biljnom hranom. Ptice koje sujele ribu imale su PCP 900. To je jako, jako opasno. Taj nivo j

4.500 puta veci od onoga kod ptica koje se hrane biljnomhranom. Da li shvatate sta ovo znaci?

Ljudi kazu: "Pa i voce je prskano." To je tacno. Ali, ako moramda jedem hranu koja je prskana, jescu onu koja je najmanjprskana. Kada buba pojede taj pesticid, on se koncentrise u


22/62


23/62


24/62


25/62

Potrebno je jesti saku orasastih plodova dnevno. Dve sake suprevise jer su oni suvise koncentrisani za telo. Hrana koju ntreba previse da jedemo ima tvrdu ljusku. Medju najboljom

hranom jesu bademi. Oni su alkalni. Vecina hrane koja jnama preporucljiva je alkalna. Meso i mlecni proizvodi imajumnogo kiseline. PH vrednost nase krvi je alkalna, a ne kiselaKada uzimamo hranu koja je kisela, nase telo se trudi da krodrzi alkalnom. Telo izvlaci iz nasih kostiju alkalne materije dbi krv odrzala alkalnom. Mnogo mesa i mlecnih proizvoda zatmoze upropastiti nase kosti. Zato jedite razlicito obojenuhranu. Zitar ice moraju biti dosta zastupljene u ishrani (crnhleb, pirinac, proja, kacamak i dr.). Tu hranu nase telo najvisvoli.

BOLESTI VIKA

Svetska zdravstvena organizacija je dala listu saveta za 90-t

godine koja ce vas iznenaditi. Ona se razlikuje od pre 20-3godina, jer je nas svet sve bolesniji. Cela Evropa pati od istihbolesti. To nisu bolesti zbog nedostatka, nego bolesti zboviska. Uzima se previse hrane, previse masti i proteina, previskalcijuma, secera, kafe, cigareta, alkohola, preradjevina. To subolesti usled preteranog koriscenja. Ima ih svuda. Ljudi uprodavnicama kupuju uzroke svojih bolesti prekomerno

uzivanja (meso, mlecn e proizvode, cokolade, alkohol, kokakolu, slatkise...) i umiru zbog prekomernog uzivanja, a ne zbonedostatka hrane. Nase telo nije dizajnirano za hranu smnogo proteina i kalcijuma. Vi mozete to odabrati kao i clanovmoje porodice. Ali ja zelim da budemo prijatelji bez obzira st


26/62

jedete i pijete duze vreme. Zelim da se vidjamo u kucniposetama, a ne u bolnicama i na groblju. Uzivajte u zdravomzivotu, bez bolesti prekomernog uzivanja. Mudro izaberite st

cete jesti. Ako ta hrana odlazi u toalet, nju nemojte jesti jer jpuna otrova.

Ako morate da trcite da bi stigli svoju hranu, bolje je pustite dpobegne. Nisam sreo krompir ili jabuku koja bezi od mene. Tje moja hrana. To je mozda velika promena za vas. N

preporucujem vam da je odmah sprovedete. Telu je potrebnvreme da se prilagodi. Vase telo je moralo da se prilagodjava

na jedenje mesa. Novorodjencad to sigurno ne jedu. ZastoNjih biste ubili mesom. Njihov imuni sistem ne moze dneutralise sve otrove iz mesa. Pedijatri preporucuju da dethranite vasim mlekom i zitaricama. Ka d dete poraste smetmu dati malo povrca, pa tek onda malo mesa. Ako dete dobijproliv, povracanje ili bolove, prestajete sa tim. Dete i daljostaje na biljnoj hrani dok ne ojaca i prestane da povraca

odbacuje meso u ishrani.

Ovde treba razmisliti: Zasto dete kljukamo hranom od kojdobija proliv, grceve i povracanje? Ljudsko telo odbacuje otrovkao i kod cigareta. Kada prvi put zapalite cigaretu, telo todbacuje (kasalj, muka, povracanje). Ali ako se uporno nastavsa pusenjem, telo se na to navikne. Isto je i sa alkoholomMeso, cigarete i alkohol su otrov za telo. Ukoliko stalno terattelo da ih uzima, telo ce prestati da ih odbacuje i postacpotreba: "Moram da zapalim. Moram da popijem pice. Moramda pojedem meso." Otrov i! - to je medicinska cinjenica.


27/62

Ako zelite da odbacite otrove, morate se sa mesne ishranpolako prebacivati na nesto bolje. Za mesec dana mozete upolsmanjiti kolicinu mesa. Tako sam ja uradio u januaru 1974. z

Novu Godinu. Na kraju meseca sam se osecao bolje, pa sam ufebruaru smanjio jos za pola, i budio sam se sa vise energijujutru. U martu sam ponovo smanjio kolicinu mesa za pola jos bolje sam se osecao. U aprilu sam jeo biljnu hran

Zeludac mi se prilagodio. Vratio sam se u stanje u kojem mojtelo kao masina najbolje radi.

Mozda mislite da ne mozete da dobijete dovoljno energije ak

ne jedete meso. To je daleko od istine. Najbolji sportisti nOlimpijadi ne jedu meso pre takmicenja (govorim o Olimpijad1984. u Los Andjelesu). U olimpijskoj kuhinji pripremajuslozene ugljene hidrate, a ne kuvaju meso.

Postoji takmicenje na Havajima - "Mister gvozdeni". Jednomgodisnje muskarci iz celog sveta ceo dan voze bicikl, trce

plivaju. To je jako naporno. Samo najjaci ucestvuju. Samjedan covek je pobedio vise od 2 puta - Dejvid Kot, i to 5 putaTri puta je oborio svetski rekord. Kot jede samo biljnu hranuEdvin Mozes je najbrzi covek na svetu na 400 m spreponama. Njega 7 godina niko nije pobedio. I on jede sambiljnu hranu. Ovaj spisak moze da se nastavi.

U Ginisovoj knjizi rekorda najuspesniji su ljudi koji jedu sam

biljnu hranu ili oni koji jedu vrlo malo mesa. U labaratorijamsu napravili naucni test: Devet sportista na biciklama jtestirano. Prva 3 dana hranili su se teskom hranom (mesom mlecnim proizvodima). Vozili su bicikle sto su duze moglIzdrzali su 57 minuta u prva 3 dana. Sledeca 3 dana dali su im


28/62


29/62

od mnogih bolesti koje imaju ljudi sa zapada. Ali, kada spresele u SAD i prihvate zapadni nacin ishrane, njihove bolesse umnozavaju. Univerzitet sa Havaja je napravio zanimljivu

studiju o njihovim stanovnicima koji su se preselili u Amerikuprihvatili zapadnjacki nacin ishrane. Zakljucak je da bazapadnjacka ishrana utice na nastanak kancerogenih i drugibolesti. Zato ostavite proizvo de zapada u prodavnicama, i once vas ostaviti na miru.

SIREJabukovo sirce je jaka kiselina koja unistava vitamin C u telui zato se ne preporucuje. Ranije su ljudi koristili sirce da bprebrisali metalne police sa hranom. Police su posle toga bilsjajne. Kada sirce tako deluje na metal, zamislite sta onda cinu vasem telu. Preporuka je da se koristi limun umesto siretaDobiemo isti ukus hrane, a izbei loe efekte sireta.

4. KLJUEVI URAVNOTEENOG IVOTA

Pogledacemo 2 izvestaja o ishrani: iz Drzavne AkademijNauka (DAN) i Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO). Ovorganizacije su dale po 10 preporuka za ceo svet. To su

vrhunske preporuke iz najvisih krugova.

Preporuke DAN-a:

1) Jedite dosta voca i povrca,2) Jedite integralne zitarice, mahunarke i sl.,


30/62


31/62

VITAMINSKE TABLETE

Sta sa uzimanjem vitaminskih preparata? Ako uzimamo zivupresnu hranu - biljke, u njoj su hranljivi sastojci uravnotezenNase telo moze da ih absorbuje i kombinuje na odgovarajucnacin. Kada uzimamo vitaminske pilule, nase telo ima problemkako da ih absorbuje i kombinuje. Na primer, ako uzmemprevise od jedne grupe vitamina i minerala, ona ce spreciabsorbovanje i kombinovanje druge grupe vitamina i minerala

Ni na jednoj kutiji vitaminskih preparata ne pise da je njihosastav uravnotezen, jer tako nesto i ne postoji. U prirodi voce povrce ima razlicito visoke ili niske kolicine vitamina i mineralu sebi. A covek je napravio pilulu sa visokom koncentracijomvitamina i minerala. Tu nastaje problem. Taj odnokoncentracije elemenata nije dobar za absorpciju kombinovanje u telu. Vlada SAD je zabranila da se te pilul

nazivaju "izbalansirani vitamini i minerali" zato sto to i nisuali su farmaceutske kompanije izmislile novi izraz: "multi vitamini i minerali". I mi pomislimo: "Tu ih znaci ima pun oonda to mora da je dobro!" Ali, to je greska. To sto ih ima punne znaci da su uravnotezeni. Moj profesor koji je diplomirao nHarvardu i Jejlu medicinu i farmakologiju preporucuje da suzimaju minerali i vitamini iz biljaka, a ne putem pilula, osimako ih prepise lekar iz odredjenih razloga. Medjutim, milionovih pilula proda se ljudima koji ne znaju sta rade. Tako dolazdo konflikata unutar organizma. Vecina vitamina rastvorljiviu vodi bice isprano iz tela, ali probleme stvaraju oni koji stope u mastima, a to su vitamini A, E, D, K. Sa njima teltesko izlazi na kraj. Zato u pravilu jedite voce, povrce, zitarice


32/62

orasaste plodove razlicitih boja. Odatle mozete dobiti potrebnuravnotezu.

Na primer, ako vitamin A uzimamo u prirodnom stanju unarandzastom vocu i povrcu (sargarepa, tikva, kajsijanarandza), ako i pojedemo dosta ovih namirnica, vitamin A nmoze da nam naudi. Ali, ako uzimamo vitamin A preko tabletaonda nam moze stetiti. Da bi vitamin A postao opasan za nastreba pojesti preko 50 sargarepa dnevno. U sargarepi je tzvbetakaroten, i ako se normalno hranimo kao ovde u Evroponda nam je nepoznata avitaminoza (nedostatak) vitamina A.

KALCIJUM

U SAD mnogi ljudi kupuju preparate kalcijuma, jer su im kosu losem stanju. Mnogi pate od osteoporoze. Zato se starijimzenama preporucuje da piju dosta mleka. Da li je time problem

resen? Ne! Postaje jos gore. Piti mleko nije resenje. Postojbrojni razlozi zasto telo gubi kalcijum. Dizanje tegova je jedarazlog. Zatim, ako mnogo sedite i kosti ne nose teret, ono stne koristite - to gubite. Kosti nece biti tako jake. Telo je vrlosmisljena masina. Ako ne koristite kosti, telo nece punulagati u njih . Telo ce misliti da nam nisu tako vazne. Zatmoramo da vezbamo, ili setamo, hodamo.

Gubitak kalcijuma nastaje i zbog preterane upotrebbelancevina (meso i mlecni proizvodi). Visok nivo proteina cinda gubimo kalcijum putem urina. I fosforna kiselina ugaziranim picima dovodi do gubitka kalcijuma. Cokoladblokira kalcijum tako da telo ne moze da ga absorbuje. Dakle


33/62

imamo probleme sa kalcijumom ako jedemo cokoladu, pijemgazirana pica, jedemo meso i mlecne proizvode. Izbegavajtovakvu hranu, a jedite biljke da bi imali jake kosti kao slonov

nosorozi i zirafe.

VESTACKI ZASLAIVACI

Sta je sa vestackim zasladjivacima, kao sto je "nutrasvit" i"aspartam"? U javnosti se cesto govori da slatkisi mogu da sjedu ako su zasladjeni vestackim zasladjivacima, i da se takmogu izgubiti kilogrami. Tada u telu nastaje ozbiljan problemNa primer, kad uzmete da jedete jabuku, vas jezik cprepoznati ukus slatkog. Onda culo ukusa kaze mozgu ddolazi secer, pa mozak naredi pankreasu da pokrene masinjer dolazi secer. I pankreas luci insulin da bi bio spreman zdolazak secera. To se desava cim oku simo slatko. Dok gozvacemo, pankreas priprema sve vise insulina. Cim progutam

jabuku, insulin je vec tu da se suoci sa secerom. Telo se takvraca u normalu.

Kada uzimamo vestacke zasladjivace iz gaziranih picamarmelade (a stavljaju se skoro svuda), culo ukusa opet kazmozgu da stize secer. Mozak porucuje pankreasu da pokrensvoje masine. Pankreas onda priprema insulin. I tako vi mal

zvacete, progutate vestacki zasladjivac, i kad on stigne uzeludac insulin se pita: "Gde je secer?" A onda porucujmozgu: "Ovde nema secera!" A mozak kaze jeziku: "Slagao sme, nema secera!" A jezik i dalje govori: "Ma, pripremi tainsulin, osetio sam secer!" I mozak u panici vice: "Pripremitinsulin!" A pankreas nastavlja: "Ovde nema secera." I tako tel


34/62

dospeva u panicno stanje, jer je tek sada shvatilo da je unjemu strana supstanca.

Svi nasi unutrasnji organi prepoznaju hranu koja je zdravaZato telo zna sta da radi ako u njega udje secer, protein islozeni ugljeni hidrat. Ali kada vestacki zasladjivac kojeg jstvorio covek udje u organizam, telo je u panici. Nastaje zbrkahaos u organizmu. Telo i dalje kaze: "Ma zaboravi, ovde nemsecera." I tako prestaje lucenje insulina. I kada sledeci puuzmete jabuku, i culo ukusa obavesti mozak da dolazi secer, mozak naredi pankreasu da pripremi insulin, pankreas ce rec

"Cekaj malo. Posl ednji put kad sam to uradio ovde nije bilsecera. Ovog puta necu stvarati insulin." I kada secer dospe ukrvotok, telo upada u opsti sok: secer je u krvi, potreban jinsulin. Pankreas pocinje da radi, a telo se buni sto nije nvreme uradio svoj posao.

Nasi organi razgovaraju, komuniciraju medju sobom. Da to n

rade mi ne bismo bili zivi. Svi saradjuju. Culo ukusa govormozgu kakvu hranu zvacete da bi pripremio u zeludcu kiselinui odgovarajuce enzime. Kada se posecete, telo nalaze da se krzgrusa. Telo stalno komunicira. I kada prevarimo nase telvestackim zasladjivacem, telo dospe u stanje zbunjenosti i nzna sta da cini. Ovakva hrana je laz. Svi vestacki ukusi i bojsu lazi koje stvaraju zabunu i haos u nasem organizmu i teldolazi u stalno stanje s traha. Ako bih morao da biram, radijbih jeo secer nego vestacke zasladjivace, ali bih vise trcao vezbao. Ljudi koriste vestacke zasladjivace da bi smrsali, ali mmozemo smanjiti unos kalorija u organizam na mnogo boljnacin, na primer, ako smanjimo upotrebu margarina i maslacna hlebu.


35/62


36/62

PRERAEVINE

U mnogim vrstama hrane postoje takozvani "mutageni". To shemikalije koje ostecuju hromozome. Ljudi koji jedu, pAmerikancima, "normalnu hranu", imaju mnogo mutagena usvom telu. U biljnoj hrani nema tih mutagena, pa ih nema ni utelu ljudi koji se njom hrane. Drustvo za istrazivanje zdravlja jo tome uradilo zanimljivu studiju i utvrdilo da u telu ljudi kojkoriste biljnu hranu nema mutagena, a ima ih u telu ljudi kojjedu dosta masnoce i holesterola. Nekada i ljudi koji jed

biljnu hranu oboljevaju od raka i slicnih bolesti zbog drugi

toksicnih materija, pa mi zelimo da je ucinimo neotrovnom znas organizam. Zato u nase telo moramo da unosimo povrcekao sto je kupus, karfiol, keleraba, i dr. Ovo povrce pomazjetri da se oslobodi toksina i kancerogena. Vlakna to cine, pse otrovi brze izbacuju, ne ostaju dugo u telu da bi stvoriozbiljan problem. Vlakna sadrze mnogo vode, pa takrazredjuju snagu tih kancerogenih materija u nasem

organizmu.

Sto se vise drzimo prirodne hrane, nase zdravlje ce biti boljeMozda ce vam trebati vise vremena da bi sve ove promenuneli u svoj zivot, ako vam je organizam navikao na teskuishranu bogatu mastima. Zato postepeno prilagodjavajtorganizam na biljnu hranu. Ako odaberete da jedete meso mlecne proizvode, onda ih jedite jako malo, i koristite hranukoja je siromasna mastima. Mleko ne treba da budpunomasno, nego sa malo masnoce, jer mnogo belancevinakalcijuma i masnoce nije dobro za nas organizam.


37/62

Moja prijateljica iz Kalifornije pozvala me je jednom da dodjemu njenu porodicu. Rasli smo zajedno na Aljasci kao deca. Kadse doselila u Kaliforniju osnovala je svoju porodicu. Kada joj j

sin postao tinejdzer, zelela je da dodjem i da im pomognemProveo sam 2 sedmice sa njima. Ona je zelela da ja preuzmemkuhinju i da im ne kazem sta radim. Tu su ziveli ona, njemuz, sin i svekrva. Kada oni nisu bili kuci, zamolila me je da ikuhinje iznesem sve stvari koje ja ne koristim. Mnogo toga samizneo. Trazil a je da joj objasnim zasto su lose, a onda odlucilda ih pobaca. Rekao sam joj da ne pravi naglo promenu. Onnajlosije smo odmah bacili, a neke od njih su koristili za vremprilagodjavanja na bolju hranu. Tako sam poceo da kuvam svjela. Posle 10 dana nije mogla vise da cuva tajnu. Pitala porodicu kako im se svidja hrana u poslednje vreme. Sin jrekao: "Mama, fantasticna je! Volim ova specijalna jela kojpravis kada imamo goste." Baka je rekla: "Primetila sam dmnogo bolje spavam nocu i da me stoma k ne muci toliko kapre. Ova jela su jako ukusna i prijaju mom zeludcu." Onda im

je ona rekla da sam ja pripremao sva jela. Bili su iznenadjenA onda je doslo najvece iznenadjenje: "Pol nije koristio mesojaja, mleko, cokoladu, secer, ni ulje." Oni su rekli: "Nemoguceto ne moze biti istina! Sta je sa ovim sosom na krompiru?" "Poje to napravio od oraha u mikseru." Sin je rekao: "A sta je sonim cokoladnim pudingom?" Mama je rekla: "Sve samposmatrala. Pol je koristio rogac, suvo grozdje i med za desert

Koristio je samo prirodnu hranu."


38/62

IZGLED HRANE

Nisu mogli da veruju! Dobro je izgledalo, bilo je ukusno, prijalo je u stomaku. Vrlo je bitno da kada unesemo ovpromene nasa hrana i dalje dobro izgleda. Moj stariji brat bije dugo nezenja i jeo hranu iz konzervi. Zagrejao bi je, i takjeo hranu iz konzerve. To bas i nije lepo izgledalo. Ne kazem dtreba da pravimo hranu satima da bi izgledala kao u skupimhotelima, ali hrana treba da izgleda lepo.

Jednom prilikom je napravljen eksperiment. Soba je bila pun

dobrovoljaca. Imali su vezane oci. Nisu videli sta jedu, ali su imgovorili sta jedu. Usred obroka receno im je da skinu povez sociju i vide sta su jeli. Hrana je bila pravilno pripremljena, asu dodate drugacije boje. Krompir je bio plav, meso zelenokukuruz ljubicast, sargarepa crna, a pita tamno zelena. Gledasu tu hranu, ali niko nije mogao da dovrsi obrok. Do sutrujutro, svi su povratili hranu i bilo im je muka. Zanimljivo, za

ne? M i zaista jedemo i ocima. Ako hrana ne izgleda kaktreba, necemo u njoj uzivati kako treba. Kada napravitpromene, neka vasa hrana izgleda ukusno i prijatno. Nije losza vreme jela slusati prijatnu muziku. Negde za vreme jelgledaju vesti na televiziji, a to je najgore sto moze da se gledza vreme jela. Tada gledamo sta se ruzno radilo toga dana, imacemo probleme sa varenjem, uznemiricemo se, mozda razljutiti. Iskljucite TV za vreme jela, pustite ugodnu muzikustavite cvece na sto, neka sve izgleda lepo, jer mi prvo jedemocima. Hrana ce onda da bude ukusnija. Za sve ovo trebvremena, ali su ove promene potrebne telu. Par trenutakmogu sve da izmene.


39/62


40/62

prijatelja i prihvatio sam da naprave kokice, ali sam zaboravida im kazem da ne stavljaju ni so ni ulje. Naravno, oni su ihnapravili sa uljem i soli. Rekao sam: "Bicu pristojan, pojescu

malo." A miris je jako privlacio, bilo je tesko odoleti. Uzeo samsaku tih kokica, a voda mi je isla na usta. To je bilo jakukusno! Uzeo sam drugu saku ko kica, i jos jednu. Kod trecsam napravio grimasu na licu. Ukus ulja u ustima mi se nijsvidjao. Nos je govorio da je to jako ukusno, ali su usta rekla"Fuj! Operi me od tog masnog ukusa u ustima." Nisam navikana taj ukus, i nije mi se svidjao. To je bilo kao da sam popibocu ulja. Kad prolazim pored restorana gde se pece piletinato mi jos uvek lepo mirise. Ali razmisljam, kada bih uzeo tupiletinu, i to mrtvo meso poceo da odgrizam sa kosti, i gledate kosti, onda sam sebi kazem da tako nesto ne bih mogao duradim. Jos uvek mi to dobro mirise, ali sam izabrao da taknesto necu da jedem. Ako dodjem u iskusenje za tako necimonda kupim sebi nesto iz baste: jagode, mango, nesto posebnoI to mi pomogne.

Kada tako uradim, nikad ne kupujem ono sto je covenapravio. Ali za to je potrebno vremena, narocito ako hocete dto sprovedete u svojoj porodici. Nikad nemojte ove informacijda koristite da bi nekog kaznili, ni da vam budu oruzje protinekoga. Neki misle da ako odmah pocnu da jedu zdravhranu, da ce odmah postati sveti. To nije istina. Ov

informacije treba da vam budu na blagoslov. Ostavite uvepravo izbora drugima. Kada neko jede hranu za koju znate dje losa, nemojte da im drzite predavanja, ni da ih ugrozavateBudite im dobar primer.


41/62


42/62


43/62


44/62


45/62


46/62


47/62

4) Spavaca soba mora da bude jako tiha. Ako zivite u gradu, ubucnim delovima, to moze biti problem. Moze se desiti neststo se zove "beli zvuk". To je kad radio namestite tamo gd

nema prijema, i on samo zuji. Prosao sam kroz to dok samboravio u gradovima i pokusavao da zaspim. Onda ste izlozenneregularnim zvukovima koji ometaju vas san. Zato kaukljucimo radio da zuji bez prijema, od tog stalnog zujanja ncujemo onu buku koja dolazi spolja. Mozemo ukljuciti i fen dzuji. To mi je uspelo vise puta u velikim gradovima. Nosim cepove za usi zbog pasa koji mnogo laju. Zato spavaca sobmora da bude sto tisa. Postoje i kasete sa prirodnim zvucimana primer, kise ili vetra. I to nas moze opustiti, ako nijsnimljena i grmljavina.

5) Krevet treba da bude sto tvrdji, ali udoban. Ako spavate nledjima, jastuk mora biti jako tanak. Ako spavate na bokujestuk treba da bude nesto deblji da bi drzao nasu glavu. Alnemojte spavati na stomaku, to je najgora pozicija za san. Tu

poziciju telo ne trpi i automatski se okrece. Najbolje je nledjima ili boku. Ova preporuka je za odrasle, ne odnosi se nbebe. Koliko sna nam je potrebno? Uopsteno gledano, 8 satDeci koja rastu i trudnicama je potrebno vise. I kada smbolesni, potrebno nam je vise odmaranja. Tada se nprobudimo ni na zvuk budilnika. Ako se budimo uz pomobudilnika, onda nesto nije u redu. Ako smo imali dovoljno sna

ako smo odmorni, probudicemo se sami. Ne moraju na silu dnas bude oni grozni zvukovi sata. Nas ne treba da budbudilnik, nego nase telo kada je potpuno odmoreno.

Ponekad se popodne osecamo jako umorno. Ako mozete samda prilegnete na 10 - 15 minuta, onda je to u redu. Nemojt


48/62


49/62

6) Najvaznije: jedite obilan dorucak i vrlo malo ili nista zveceru. Dorucak treba da bude najbogatiji obrok u danu, jer jpred nama ceo dan kada treba preraditi sve te kalorije koj

smo pojeli. Drugi obrok treba da bude nesto laksi od doruckaa treci obrok, ako ga jedemo, treba da bude najlaksi. Nprimer, hleb i voce ili nesto zitarica. Ljudi jedu upravsuprotno. Za dorucak malo pahuljica ili solju kafe, a kad suvece vrate kuci obilno se najedu. Tako dobijaju kalorije kojne mogu vise da prerade ni ti potrose, jer za par sati idu nspavanje. A ako ne sagorite te kalorije, onda se kalorijuskladiste u depoe - masne celije. Mast je ustvari uskladistenenergija. Zato ujutro jedimo hranu bogatu energijom, da bmogli da je sagorimo u organizmu. Ako visoko kaloricnu hranujedemo uvece, necemo se osloboditi tih kalorija, nego cemo isamo uskladistiti.

7) Jedite vise niskokaloricnu hranu, izbegavajte masnoce ulja.

8) Post - odaberite jedan dan u sedmici da postite. Tokomvremena posta nemojte nista jesti, ni piti. Na primer, danarucate u 14 sati, pa tek sutra u 14 sati ponovo rucate uzimate vodu. Ako ne mozete da izdrzite, uzimajte vodu tokomposta. Mozete, takodje, za pocetak, da "preskocite" samo jedaobrok tokom dana posta.

9) Ne budite optereceni svojom tezinom i zeljom da smrsatenego vodite vise racuna o zdravlju. Ne mislite o onom sto nmozete da uradite, nego o onome sto mozete.

10) Klonite se lekova i ne drzite hirovite dijete. Nacela 2 i 6 sunajvaznija. Uvek ih naglasavam ljudima. Kada jedemo hranu


50/62


51/62

gubim kilazu. Osecam se divno i izgledam fantasticno. Pole, idi pricaj svima o ovome." Rekao sam: "Pa je to vec radim. Ttreba da ides i da o tome posvedocis svojim telom. Ti si ziv

dokaz da je ovo delotvorno i da je istina."

Ovo su ta nacela koja sam zeleo da naglasim ako vi ili vasprijatelji imate problema sa telesnom tezinom.

ZVAKANJE HRANE

Drugo vazno nacelo je da polako zvacemo hranu. To je dobrza svakoga. Da bismo pojeli obrok, potrebno nam je 30 - 4minuta. Mozda nekad morate da zurite, ali ako hranu pojedetbrzo, samo cete nadraziti svoj zeludac. Zato vezbajte da jedetpolako.

Za vreme studiranja, stekao sam losu naviku da jedem brzo

Da bih se uvezbao da jedem polako, morao sam da radimneobicne stvari. Svaki put kad sam stavio zalogaj u ustaodlozio sam viljusku i cekao neko vreme. Vidim da kod mnogiljudi dok jedu, ruka stalno ide gore dole. Sigurno tesko disukad tako natrpaju usta.

Zvacimo zalogaj hrane najmanje pola minuta. Zatimprogutajmo hranu i neka nasa usta ostanu prazna pa

sekundi. Meni su trebale sedmice da u tome uspem. Bilo jjako tesko. Ali, ako stalno vezbamo, onda mozemo stvoriti novnavike. Znao sam da sa ovim moram da se borim. Kadpojedete obrok za 30 - 45 minuta, vas zeludac se oseca mnogugodnije.


52/62


53/62

Dobro je da cela porodica zajedno jede, sto je cesce moguceVreme obroka je mozda jedino vreme kada cela porodica mozda bude na okupu. Secam se da mi je uvek bilo drago ka

dodje vreme obroka. Roditelji bi me uvek pitali kako je todana bilo u skoli, a brat i ja bi razgovarali s njima o svemu stse tog dana dogadjalo. Uzivali smo da im o tome pricamo, a onsu voleli da znaju sta se s nama desava. Zato je veompotrebno da porodicna komunikacija bude dobra. Rec "drug"kompanjon", dolazi od grcke reci k oja znaci "jesti zajednoZato ljudi sa kojima jedete postaju vasi kompanjoni, drugovJesti u drustvu je lep zdravstveni princip. Nije lepo jesti samniti kad svi odu. Mnogo je lepse uzivati u jelu u necijemdrustvu.

RAZNOVRSNOST HRANE

Kada imamo veci izbor u jednom obroku, nasem telu je teze d

se zasiti. Ako jedemo 10 - 15 razlicitih stvari za jedan obroknase telo ne registruje da se neceg najelo. Ako jedemo 3 - stvari za jedan obrok, nase telo ce se osecati zasicenim. Kadima puno razne hrane, teze je dobiti osecaj da je dosta, a telje stimulisano raznovrsnoscu i pojede se vise. Raznovrsnohrane potrebna je u toku sedmice, ali ne u istom obroku.

JEDNOSTAVNA HRANA

Volim da jedem jednostavno. Recepte koje mozete nabaviti jnikad ne koristim u svojoj ishrani. Koristio sam ih u vreme do


54/62

sam prelazio na bolji nacin ishrane. Sada jedem takjednostavna jela, tako da ne treba ni pisati nikakav recept. Svsto je potrebno je oprati hranu i posluziti je. Nesto mozete i d

skuvate, ali zelim da imamo vise vremena da se bavimo drugimstvarima, a ne da se opterecujemo receptima sa 27 raznipostupaka. Neka nasa hrana bude jako jednostavna. Nnesrecu, to ne daje veliku slavu onome ko kuva, jer ta kuvariczaista nista posebno nije spremila.

Postoje vaznije stvari koje mozete da radite umesto dugopripremanja komplikovanih recepata u kuhinji. Ponekad j

dobro neko malo iznenadjenje. Ali, ako to cinite 2 - 3 putdnevno, postacete rob vasih recepata i kuhinje. Morate bislobodni od toga. Morate dozvoliti vasem culu ukusa disproba te divne ukuse koji postoje u prirodi. Potrebno jvreme da se nase culo ukusa probudi.

U zdravstvenom sentru u kojem sam nekada radio, nek

pacijenti su ostajali na mesec dana. Svake veceri imali susvedski sto. Prve veceri se posluzivala samo jedna supa. Skorsvi su se zalili na tu supu. Skoro nikom se nije svidela. Reksu: "Umrecemo ovde od ove uzasne hrane. Ovo je najgora supkoju smo ikada jeli."

Prijalo im je da jedu hleb, krompir i druge stvari. Nakon mesedana imali su svecani obrok. Kada su im posluzili tu ist

supu, odusevili su se sa njom. Svima se svidela i trazili srecept za nju. "Zasto nam ovo niste cesce posluzivali, jako jdobra i ukusna!" A mi im kazemo: "O, pa mi smo vam veponudili ovu supu." "Ne, mi to nikad nismo jeli." "O, da. Prvodana kada ste dosli. To je isti recept." "Nemoguce, ta supa j


55/62

bila uzasna. Secamo se te supe." "Ne, u pitanju je isti receptali se vase culo uku sa promenilo. Vase culo ukusa uziva udivnim ukusima koji su bili sakriveni u zdravoj hrani." Zat

ako zvacemo hranu polako i sazvacemo je dobro, dobicemo uustima sve te divne ukuse koji postoje. Taj ukus necemo dobiako hranu zagrizemo 3 puta i progutamo. Nikad necemo dobittaj ukus ako hranu zamaskiramo cokoladom, uljem, sircetomsolju ili necim drugim. Ti ukusi koje dodajemo veoma surazliciti od ukusa koje sadrzi zdrava hrana. Ukusi zdravhrane predstavljaju mala blaga koja jedva cekaju da se otk rijuu vasim ustima. Pokusajte ponekad tako i videcete. Verujemda cete biti odusevljeni.

SOPogledajmo neka nacela u vezi soli. Mnogi ljudi cim sednu zsto, odmah uzmu slanik i sole jelo, a da nisu ni probali jelo. Mmoramo prvo da probamo nasu hranu. Setite se: u zdravohrani ima tako divnih ukusa, ali ako dodamo nase ukuse zacine, mi to pokrivamo. Ako dodajemo u hranu so, bibersecer, cokoladu i slicno, onda vise ne osecamo pravi uku

zdrave hrane. Culo ukusa ostaje uspavano i ne moze vise duziva u svim tim ukusima. Zato ako volite vise soli u hrandrzite se ovih nacela sledecih par sedmica.


56/62

Kada se oslobodite soli, pocecete da uzivate u pravimprirodnim ukusima hrane. Necete vise kao mnogi morati dstavite puno soli u hranu. Kada jedem kod nekih ljudi, osetim

so u hrani, a oni je ne osecaju. Zato, ovo moze pomoci vama ivasim prijateljima koji vole vise soli.

NE BRINITE SE, BUDITE SRECNI

BRIGE, PESIMIZAM

"Ne brinite se, budite srecni", to je lepa misao, zar ne? Anekad smo u iskusenju da se brinemo. Mislimo: Ako se znesto brinemo sedmicama ili mesecima, onda cemo tu brigulako resiti. Ali, to nije resenje. Samo cemo ponovo da patimoAko znate unapred da ce vam se dogoditi nesto problematicnone brinite ako vam se cini da ne mozete nista oko toga ducinite. Usmerite razmisljanje na resenje, a ne na brigu

Napravite najbolji plan za resenje te brige, a onda se osloboditte brige. Ali, za nas je prirodno da se brinemo i da se zalimo.

Neki ljudi imaju jako negativan, destruktivan stav premzivotu. Mi ne volimo da se druzimo sa takvim osobama. Onuvek imaju nesto lose da vam saopste. Postoje i ljudi kojkonstruktivno i pozitivno razmisljaju, i uvek imaju nesto dobrda vam kazu. Postoje, dakle, pesimisti i optimisti.

Pesimisti kazu: "Ova casa na stolu je poluprazna." Optimistgleda istu casu i kaze: "Ne, ona je polu-puna!" Kako vamizgleda ta casa, polu-puna ili polu-prazna? Nadam se da cet


57/62

za par dana reci da je polu-puna i da cete nesto i doliti u njucak i da ce se prelivati.

Mi se uznemirimo kad casa pocne da se preliva. To je uzbudljieksperiment. Prolijte ispred nekog casu vode. Sta ce se desiako sipate vodu u casu i ona pocne da se preliva? Sve cete jakiznenaditi. A zivot je pun ovakvih iznenadjenja kao sto jprelivanje case. Zato neka vasa casa bude polu-puna i nekraste dok ne pocne da se preliva.

Moj brat je jedan od ljudi koji negativno razmisljaju. Kada sm

zavrsili srednju skolu, zaposlio se u firmi za uredjenje putevaSvako vece dok smo vecerali, pricao nam je o svim "idiotima" kojima je tog dana imao posla, i o svim glupostima koje suradili. To me je jako zamaralo. Kada je jedne veceri opet pocesvoj veliki izvestaj o tome, rekao sam mu: "Cekaj Stiv. Pre negsto pocnes da nam pricas, postavio bih ti par pitanja." On jrekao: "Naravno, izvoli." "Jesi li imao dovoljno kiseonika dana

da dis es?" On me je pogledao zacudjeno i rekao: "Molim?" "Dli si danas mogao da lepo gledas svojim ocima? Da li si svvideo u boji?" Pogledao me je i pitao: "Sta?" Pogledao je nasroditelje i pitao: "Je li on lud?" "Stiv jesi li lepo rucao danasDa li ti je hrana danas bila jako ukusna?" On je rekao: "Pa oje poludeo!" "Stiv, svako vece nam pricas kako si imao uzasadan. Pa, sigurno je bar nesto bilo lepo danas u tvom zivotuZasto ne pokusas da nam svako vece kazes 3 stvari koje subile dobre tog dana? Ond a mozes da nam kazes i 3 stvari kojnisu bile tako dobre. Nemoj nam recu 6 losih stvari, nego sam3." To je za njega bio veliki izazov.


58/62


59/62

Poznati crnacki vodja u SAD pre mnogo godina je rekao"Mozete mi uciniti sta god hocete, ali me nikad ne mozete takuniziti da vas zamrzim." Meni se svidja ovaj savet. Ne dozvolit

nikome da vas toliko unizi da ga mrzite. Mrznja je otrov. vama smeta isto koliko i onome koga mrzite. Ne dozvolite dvas iko tako degradira. Niko vas na to ne moze naterati. DSalije je rekao da je najbolje resenje za stres, ili za srecu, jednoj reci: "Zahvalnost". Budite zahvalni. Uvek imajte nestbolje u zivotu od drugih .

Jedan covek je rekao: "Zalio sam se jednom sto nisam ima

cipele, sve dok nisam video coveka koji nije imao stopala." Mimamo dosta toga za sta mozemo biti zahvalni, nesto sto drugnikad nisu imali, niti ce ikada imati.

Da biste bili srecni, predlazem vam da se okupiratpomaganjem drugim ljudima. Uvek postoji nesto sto mozetuciniti za nekog ko je manje srecan od vas. Vi ste uvek mudrij

ili jaci ili bogatiji od nekoga. Mozda u sebi imate vise ljubavi irazumevanja od drugih. Sta god da imate vise od neke drugosobe, imacete radost ako to podelite s njom. Budite spremnda date onome kome je to potrebno.

Solomun, najmudriji covek, rekao je: "Podasna ruka bivbogatija, i ko napaja, sam ce biti napojen." Kad god dajeteuvek cete i primiti. Zato se kaze da je "blazenije davati neg

primati". Mozete doci u situaciju da pomazete ljudima kojimbas i ne biste zeleli da pomognete. Kad pomazete nekommorate da odvojite svoje vreme, a mi smo sebicna stvorenja zelimo da vreme potrosimo na nas ili na svoju porodicu. Nvolimo da trosimo vreme na druge. Ako imate vreme samo z


60/62

sebe i svoju porodicu, onda zivite u veoma malom svetu umrecete kao veoma usamljena osoba. Vas svet treba da budmnogo veci od vas i vase porodice. Nikad necete biti srecn

sluzeci samo sebi. Vasa najveca sreca doci ce ako pomazetdrugima. To moze biti izazov, jer je za to potrebno vreme, vreme je dragoceno.

Nas zivot se sastoji od vremena. Kada nekome pomazete, vi mudajete deo svog zivota. Isto tako mi za druge mozemo dati desvog zivota - nase vreme, pomazuci im. Bez obzira ko su odakle su, mi im mozemo pomagati.

Bio sam po zatvorima i ustanovama za bolesti zavisnostPricao sam sa ljudima kojima je bio potreban deo mog zivotamoje vreme, i bio sam spreman da im to dam. Ljudima koji suu zatvoru, ili koriste drogu, nedostaje velika dragocenost ljubav. Oni ne veruju da ih iko stvarno zaista voli. Zatpokusavaju da pronadju ljubav i srecu, a kriminal i droga cin

se kao jedini nacin da do toga dodju. Zato kad im stvarnpokazemo sta je stvarna ljubav, uvek me zadivljuje nacin nkoji oni odgovaraju.

Nije u redu to sto se dogodilo mnogim ljudima, i mnoge stvaru nasem zivotu nisu fer. Ali, mi mozemo biti zahvalni i mozempomagati drugima. Ne smemo usmeravati misli na lose stvarkoje se dogadjaju u nasem svetu. "Srce veselo pomaze kao lek

a duh zalostan susi kosti", kaze Solomun. Veselo srce je zaistizvrstan lek. Bez obzira u kakvoj ste situaciji, sigurno mozetda pronadjete nesto veselo u svom zivotu.


61/62

Dobra vest! Da li znate neku dobru vest? Takvu vest treba nekim podeliti, zar ne? Imate li ljubazne reci da ih s nekimpodelite? Slatke su kao med, lek kostima i dusi.

Nekad zaista upadamo u veliki stres i jako smo nervoznPostoji jedna laka vezba koju mozemo izvesti da bi nam billakse. Ova vezba oslobadja pozitivni endorfin u mozgu. To jhemikalija koja cini da se dobro osecate. Ona se oslobadja umozgu kad kazete: "Molim vas", "Hvala" i "Volim te". Nas mozamoze da luci i negativni endorfin kada vicemo ili psujemo. Tsprecava imuni sistem da radi kako treba, pa mozemo posta

jako bolesni. Strucnjaci su uspeli da izoluju pozitivni endorfinpoceli su da ga daju l judima koji su depresivni ili imaju zeljuza samoubistvom. Ta injekcija je jako skupa, kosta hiljaddolara, a ja cu vam pokazati kako da je dobijete besplatno.

POMAGANJE DRUGIMA

Jedna od najvaznijih stvari da bi pomogli sebi je, dakle, dmisli sa sebe pomerimo na razmisljanje kako da pomognemdrugim ljudima. Ustanovio sam da kad god pomazem drugimi dajem im deo svog vremena, to je pomalo sebicno, jer samuvek ja taj koji dobija najvise blagoslova. Od tih blagoslova suvek dobro osecam.

Svima je potrebna ljubav. Neka vas nista sto ljudi govore icine ne spreci da ih volite. To ce u vasem zivotu doneti velikblagoslove. Mi cesto samo prolazimo po ovoj zemlji i nrazmisljamo o tome da li cinimo dobro, i propustamo nas zivoRazlog nesreci mnogih ljudi u svetu je sto ne znaju sta je zaist


62/62

uspeh. Kada znamo sta je stvarni uspeh, ne moramo vise dbrinemo. Mozemo biti srecni. Mnogi ljudi su zabrinuti za svouspeh. Nekada uspeh lici na leptira koga je tesko uhvatiti. A

ako znamo gde se leptir nalazi, onda ga mozemo uhvatiti uzivati u njemu.

Zato ne mislimo na sebe i na nase probleme, nego budimzahvalni za ono sto imamo. Pomozimo drugima koji nemajuono sto mi imamo. Postoji mnogo divnih stvari na ovom svetuKada pogledamo ruzu koja raste, tacno je da na grmu ima vistrnja nego cvetova, i zato je mnogo lakse videti trnje, zar ne

Ali ako odaberete, vi mozete gledati cvetove ruze. Mozetuzivati u njenim bojama i izgledu. Mozete da je mirisete. Tsam ja izabrao.

Gledajte i vi na ruze. Pocnite da ih mirisete. One su tu i cekajuvas. Samo odvojte dovoljno vremena da mozete uzivati u njimaNemojte se brinuti nego budite srecni!

Documents

Dr Pol Volk - Nacela Zdravog Zivota