Полазак из Крагујевца у 06.00. Долазак у Манастир Тумане. Присуствовање Светој Литургији са могућношћу да се причесте сви који су се припремали. Након Свете Литургије обилазак манастира и поклоњење чудотворним моштима. Бог је туманску обитељ украсио светим и чудотворним моштима Преподобног Зосима Синаита, а у ново време и чудотворним нетрулежним моштима Преподобног Јакова Новог. Оне почивају у десној и левој ниши у наосу храма. Положене су у два изузетно лепа дуборезна кивота. У манастиру се налази и део моштију Св.Нектарија Егинског. Руски монаси 1936. године доносе са собом чудотворну икону Курске Мајке Божије, која је до данас велика и поштована светиња манастира Тумана. Многобројна сведочења о чудесним исцељењима код моштију Св. Зосима испуњавају летопис Манастира Тумана. Ови свети примери јасно сведоче о вери и љубави народа према Богу и Светитељу. Осећајући да је Манастир Туман једна од највећих православних светиња, вековима га зову Ђердапски Острог, препознајући исти благодатни дар исцељивања код Св. Василија и Св. Зосима. Слава им и милост! Многи долазе тужни и болесни. Из светиње одлазе радосни и здрави. Сигурно је да ко једном дође и осети благослов Божији, туманској светињи изнова се враћа! Амбијентална лепота са једне и духовни мир са друге стране, те присуство светиња, манастир Тумане чини вредним како у духовном тако и културно-историјском смислу. Пет векова након представљења Преподобног Зосима, јасно је зашто је свети подвижник изабрао за свој усамљени и мо-литвени живот баш такво место, скривено од људи и у потпуности погодно за молитвено тиховање. Манастир се у турским пописима први пут помиње 1572–1573. године. Ако се ослонимо на народно сећање које је до дана дана-шњег живо у широј околини манастира, Туман је настао као задужбина косовског јунака Милоша Обилића, за кога се сматра да је живео и владао делом данашњег Браничева. Пред Косовски бој манастир још није био довршен па је Свети кнез Лазар позвао свога властелина да прекине зидање светиње речима „Ту мани“ од чега је изведено име ма-настира. Нешто шире од овога нам говори предање да је Милош Обилић ловио по густим шумама у околини мана-стира, те да је у лову нехотице ранио пустињака Светог Зосима. Носећи подвижника ка свом двору ради покушаја да му спасе живот и извида рану, на месту где је сада манастир, светац је молио да га спусте и узвикнуо Милошу: „Ту мани и пусти ме да умрем“ – што је као и у претходној варијанти предања послужило као основа за име манастира.Оно што је неоспорно јесте да је настанак манастира Тумана у нераскидивој вези са Преподобним Зосимом Синаи-том, те да је на месту његовог подвига или око његовог гроба непосредно по упокојењу формирана света обитељ. На ту могућност указује Божидар Ковачевић у раду „Венци кнезу Лазару и Раваници“, који наводи могућност да је име манастира Тумана изведено из грчке речи „тимвос“ (лат. tumulus), што означава гроб, односно гробну хумку. Првобитна црква је постојала у манастиру све до1910. године, када је минирана и због великих напрснућа по наред-би власти до темеља срушена. Током наредних четрнаест година манастир Тумане је био без цркве јер су обнову по-рушене цркве спречавале многе околности, а међу њима посебно Први светски рат. Садашња црква подигнута је и освећена 1924. године.

Манастир Тумане Свети Зосима Мошти Светог Зосима Чудотворна икона „Курскаја“

О животу и подвизима Преподобног Зосима Синаита нема сачуваних историјских података, осим народних пре-дања о његовој недужној смрти, која су забележена тек у 19. веку. Припада групи монаха исихаста, познатих под именом Синаити, који су у време кнеза Лазара, населили Србију. Ако узмемо као тачну претпоставку да је Препо-добни Зосим био ученик Григорија Горњачког, онда из тога можемо закључити да је у Србију вероватно дошао са својим учитељем у Горњачку клисуру, одакле је временом, желећи усамљенији и скровитији живот, прешао у Поду-

ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА ДВЕРИтел./факс: 034/338-900 ; 066/338-900 ; www.dveri.co.rs

Лиценца Министарства туризма ОТП 50/ 2013.

МАНАСТИР ТУМАНЕ Трајање : 1 дан - аутобусом

Полазак :

навље, настанивши се у неприступачним туманским шумама, које до данас постоје. За место свога тиховања одабрао је пећину испосницу у којој је уредио простор за живот и богослужење. Подвизавајући се ревносно и истрајно, није остао непознат народу, који је са љубављу запамтио име и место његовог подвига. Народна хришћанска заједница из Крагујевца у свом листу Мисионар пише: „По одобрењу епископа браничевског г. Венијамина, о. игуман Лука с братијом је 21/8. августа 1936. године (дан преподобног Григорија Синаита из Горњака) извадио, управо ископао из темеља манастира Тумана, св. кости преподобног Зосима Синаита, који се представио пре 550 година, пре Косовске битке (1389 гoд.). После свечаног молебaна јеромонаси су у води и вину опрали од земље ове свете кости и видели чудо. Више од пет векова кости су биле у земљи, у влази и не само да нису иструлиле, но су сачувале своју чврстину и тежину, већ су и саме чисте златно жуте боје, без иједне мрље, без икакве плесни, да је то нешто што се слично мо-же наћи још у св. Гори и на Синају, као и у лаври св. Саве Освећеног у Палестини. Кости преподобног Зосима су та-кве да могу свакога уверити у светост његову...“. Данас мошти Преподобног Зосима Синаита почивају у манастир-ској цркви Светог Арханђела Гаврила у Туману, у наосу са десне стране испод фреске на којој је приказан Свети пророк Мојсије. Мошти су положене у леп дуборезни кивот и обучене у припадајуће великосхимничко одјејаније.

Преподобни Јаков (у свету Радоје Арсовић) рођен је 1894. године у селу Кушићи надомак Ивањице. После основног образовања, жељан науке и сазнања отиснуо се из домовине у Француску, где је успешно завршио студије и стекао два доктората. Један из области философије на Сорбони у Паризу, а други из области права у Монпељеу.Радио је као службеник у дипломатији краљевине Југославије у Француској. Одмарајући 30-их година 20. века у Врњачкој Бањи, нашао се ту приликом одржавања сабора богомољачких братстава Србије. Задивио се проповедима Св. Владике Николаја и свештенства, а посебно беседом једног простог србског сељака. Дотакавши га том приликом благодат Божија, напустио је службу и световни живот и дошао је код Св. Владике Николаја са молбом да буде искушеник. Након дугог испитивања владика га је примио. Као искушеник прошао је сва монашка послушања. Као једном доктору наука није му падало тешко да риба тоалете, чисти кромпир и сл. Строго се подвизавао, слабо се и оскудно хранио, неретко отпацима од трпезе. Имао је само два пара изношених мантија. Никада није легао у постељу, већ се молитвено одмарао. Одликовао се необичним даром ћутљивости. Пре другог светског рата, био је уредник Хришћанског мисионара, а пред сам рат и у току њега, био је ватрени проповедник вере, украшен равноапостолном ревношћу. Стекавши многе духовне дарове, био је и прозорљив. Предвидео је оба бомбардовања Београда, бомбардовање манастира Жиче и др. У току рата живео је у манастиру Љубостињи, где је упамћен као велики подвижник. Мучен од комуниста, исповеднички се упокојио, након жестоког батинања у селу Раброву, у фебруару 1946. године. По сопственом завештању сахрањен је у манастиру Туману. Дана 21. октобра 2014. године, братство манастира Тумана извршило је обретење моштију Преподобног старца Јакова Новог Туманског. Након одслужене панихиде и помена на гробу Преподобног Јакова, приступило се припремама за обретење светих остатака старчевих. Неколико сати пажљивог ископавања земље било је довољно да се открију мошти Преподобног оца Јакова. На радост присутног манастирског братства, мошти су сачуване у целости. На ребрима Преподобнога, на више места, уочавало се сасушено ткиво. Када је откривена и из земље извађена часна лобања Преподобнога, читавом манастирском портом проширило се чудесно благоухање, које су осетили сви присутни. Након одслуженог помена, мошти су пажљиво умивене водом и вином и помазане освећеним уљем и након тога свечано положене у манастирску цркву, покрај моштију Преподобног Зосима Синаита, где трајно почивају, на радост и утеху братије и верних, који ходочасте светоарханђелској туманској обитељи.

На удаљености од око 1 км од манастира Тумана, дубоко у густој и древној шуми, налази се на далеко чувена испосница Светог Зосима. У стени која доминира читавим крајем налазе се две пећине, повезане уским пролазом. У једној од њих живео је, док се у другој молио преподобни Зосим. Данас је на месту молитвене келије Светога уређена капела. У пећинама је сачуван накит и оне су готово недирнуте људском руком. Покрај испоснице налази се чудотворни извор, а иза њега прелеп шумски водопад.

Свети Јаков Мошти Светог Јакова Испосница Светог Зосима

У повратку је предвиђен обилазак према Програму 1 или 2. (Информације о томе шта се још обилази се добијају у агенцији Двери пре путовања приликом пријаве). Долазак у Крагујевац у вечерњим сатимa.

У СКЛОПУ ПОСЕТЕ МАНАСТИРА ТУМАНЕ ОБИЛАЗИМО И СЛЕДЕЋЕ СВЕТИЊЕ:Програм 1. Манастир Тумане и Манастир НимникПрограм 2. Манастир Тумане и Манастири Витовница и Горњак

Овај програм садржи текстове и иконе светитеља – не бацати !

ФАКУЛТАТИВНЕ ПОСЕТЕ - Минимум за реализацију је 25 путника.Могу се организовати у летњим месецима када је дужи дан. Пријаве и уплате улазница су искључиво пре путовања у агенцији Двери из разлога што групе морају бити најављене неколико дана раније.

1. Голубачка тврђава је сазидана у стилу србских утврђења 13. и 14. века из времена краља Драгутина о чему сведочи православна капелица у саставу четврте куле и остаци фресака изнад Донжон куле. Саграђена је на деснојобали Дунава на самом улазу у Ђердапску клисуру, на неприступачним литицама. Чини је укупно 10 кула и две велике колске капије. Сам простор тврђаве припада Националном парку Ђердап и у оквиру је природног резервата под називом Голубачки град. У близини града постоје остаци старчевачке (Лепенски Вир), винчанске и жутобрдске културе. Голубачка тврђава уз Белог анђела из Милешеве, Студеницу и скулптуре из Лепенског Вира, представља симбол Србије.

Аутор: Boris Dimitrov - Сопствено дело, CC BY-SA 4.0

2. Виминацијум - На 3 км од Костолца леже остаци Виминацијума, војног логора и главног града римскепровинције Горње Мезије (Moesia Superior), у касној антици провинције Прве Мезије (Moesia Prima). Војни логор наВиминацијуму је настао када је Римско Царство дошло до Дунава највероватније у првим деценијама 1. века.

Реплика римског војног логора Археолошки парк Мамутица Вика

За шест векова постојања готово да није било римског императора који није прошао кроз Виминацијум, или у њему боравио, дуже или краће време. По изворима, прва Константинова посета Виминацијуму била је 25. маја 321. године,а друга због ратних дејстава против Гота, тринаест година касније – 334. године. 365. године Виминацијум јеседиште једне од четири епископије у Мезији. После рушења 441. године од стране Хуна, Виминацијум је токомЈустинијанове обнове утврђења, накратко оживео, о чему нам говори Јустинијанов Kодекс. Последњи пут га помињеТеофил Симоката историчар из времена цара Ираклија (610 – 640) у првим деценијама 7. века.

Археолошки парк Археолошки налаз (2. век) Константин Велики (324-337 ) Јустинијан I (527-565) Прстен

Изузетни налази откривени на некрополама око града (до сада је пронађено преко 15.000 гробова) потврђујупретпоставке о великом богатству његових становника, а фреске у гробницама представљају врхунац касноантичкеуметности. У Виминацијуму је откривена подземна ранохришћанска меморија, која је истовремено била и гробница и храм у коме су се два века одвијали тајанствени обреди. Скорашња открића из Виминацијума, сад се већ посматрају као кључна тачка у одгонетању највеће цивилизацијске револуције човечанства: ширење хишћанства на Запад и његовог прерастања у службу религије светског царства. Посебну драж овом локалитету дало је откриће мамута, популарно названог Вика који спада међу најстарије на свету.Виминацијум ће од 2021. године бити уписан на Листу светске баштине UNESCO-a.

ЦЕНА АРАНЖМАНА: 1.500 дин.

Аранжман обухвата:- Превоз великим удобним туристичким аутобусом (клима, а/в опрема)- Разгледање према програму у пратњи стручног водича и локалних водича- Трошкови организације и вођства пута

Аранжман не обухвата:- Путно здравствено осигурање.- Факултативне посете (Голубачка тврђава 200 дин., Виминацијум 600 дин.). Минимум за реализацију је 25 путника.

Начин плаћања:- Готовински - резервација се врши уплатом аконтације од минимум 50% , а остатак до поласка

* Распоред седења у аутобусу је према редоследу пријава * У цркве, манастире и на гробља се улази пристојно одевен (дугачке панталоне, кошуље). Није дозвољено: галамити, користити дуван, алкохол и улазити у објекте без питања.* Агенција задржава право измене редоследа обиласка због специфичности путовања. Агенција не може гарантовати посету местима наведеним у програму која су из неког непредвиђеног разлога затворена у тренутку доласка групе (реновирање, промена раднoг времена и др). * Агенција задржава право да, уколико дође до промене цена на тржишту, или недовољног броја пријављених путника прoмени цену аранжмана уз предходну сагласност путника. * Минимални број путника за реализацију овог програма је 40. Крајњи рок за обавештавање путника за случај отказивања је 5 дана пре пута. * За све информације дате усменим путем агенција не сноси одговорност. * Уз овај програм важе Општи услови путовања агенције Двери. * Моле се путници да провере тачно време и место поласка два дана пре пута.

У складу са одредбама Закона о туризму Организатор „Т.А. Двери” поседује гаранцију путовања за случај инсолвентности и накнаде штете анекс бр.1 полисе бр. 30000005292 од 25.01.2019. у висини 300.000,00 еура.Потврда о гаранцији путовања се издаје свим лицима која су назначена у Уговору о путовању.

Ценовник бр.1 од 18.02.2019. год

Фреске из Виминацијума

Христов монограм (4. век) Представа рајског врта Слуга приносилац Дивина - Мона Лиза антике

НАША ГАРАНЦИЈА КВАЛИТЕТА СУ 15 ГОДИНА ИСКУСТВА И ВАШЕГ ПОВЕРЕЊА.СА ДВЕРИМА СЕ УВЕК ВИДИ НАЈВИШЕ ! ®

Овај програм садржи текстове и иконе светитеља – не бацати !

Аутор програма: Ненад Божиновић, Т.А. Двери Крагујевац, фебруар 2019. год. Без писаног одобрења аутора није дозвољено преузимање садржаја. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)

/ Copyright © 2019 / Сва права задржана

ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА ДВЕРИтел: 034/338-900; факс: 034/338-901; моб: 066/338-900; web: www.dveri.co.rs; е-mail: office@dveri.co.rs

Светозара Марковића 31/4; 34 000 Крагујевац; Шумадија; СрбијаЛиценца Министарства туризма ОТП 50/ 2013.

Програм 1. Манастир Тумане и Манастир Нимник

Манастир Нимник, са црквом посвећеној преносу моштију Светог Николаја Мирликијског је познат и под именом Маријански манастир. Према предању цркву је сaзидaо воjводa Богосaв након 1376. године, када је област северног Браничеваприпала кнезу Лазару. Нимник се као метох манастира Раваница први пут помиње у раваничкој повељи, а у турским пореским књигама од прве половине 16. века. Нимник је паљен и рушен за време Кочине крајине и након Првог српског устанка, а у значајној мери обновљен 1825. године, о чему сведочи Јоаким Вујић. Кроз историју је претрпео бројна рушења и преправљања, тако да је његов садашњи изглед из времена обнове у 19.

веку. Зидови од ломљеног камена су 1891. године надзидани опеком, што је уочљиво и данас на фасади цркве. Један део грађевинског материјала потиче са римског налазишта Виминацијума, што сведоче и узидани фрагменти капитела неког мермерног стуба са лепом женском главом, бујне растршене косе, са раздељком. Манастир Нимник има две капеле. Прва се зове Светиња и налази се на гробу девојчице коју су према предању убили Турци зато што није хтела да им покаже пут за манастир. Девојчица се звала Николина и имала је само 12 година када су наишли Турци и припретили јој да им покаже пут за манастир, сакривен у шуми. Девојчица је одговорила на влашком "нишћу нимник", што значи не знам ништа. Ни једна претња није помогла, за њу су јача била обећања дата мајци, данеће одати манастир скривен у шуми. Турци су заклали дете. По одговору мале светице манастир је и добио име –Нимник. Када су је сахрањивали ставили су тело на кола, али волови су хтели да иду само ка манастиру. Дете су сахранили код манастира. Од тада се на гробу детета дешавају чуда. Није редак случај да у Нимник намерникедоведе сан у коме се појављује девојчица и позива их на место где ће исцелити своју муку и бол. Друга капела се налази у манастирском конаку и посвећена је Покрову Пресвете Богородице. У својој дугој прошлости манастир Нимник је скоро стално био у улози парохијске цркве села Курјаче, до 1936. године када је претворен у женски манастир и такав је до данашњих дана.

Програм 2. Манастир Тумане и Манастири Витовница и Горњак

MАНАСТИР ВИТОВНИЦА се налази у веома лепом и живописном крају, богатом изворском водом. Смештен је на реци Витовници, од које је свакако и име добио, испод самих Хомољских планина. Сигурних података о времену изградње манастира немамо.Несумњиво, ово је после Тршке цркве – најстарија црква у Браничевској епархији. Двојезични натпис (старосрпски и јерменски) на камену узиданом у северни зид дозиданог дела цркве, говори о цркви светих апостола Петра и Јакова коју је 1218.године подигао Владо син Бабугов али се не зна да ли се овај натпис односи на Витовницу или је донет са неке друге локације. Највероватније је Манастир Витовница подигнут између 1289. и 1291. године, када је Свети краљ Милутин са својим братом Драгутином, победио бугарске одметнике Дрмана и Куделина који су дуго угрожавали и држали у својој власти овај део Браничева. Манастир Витовница је подигнут као спомен и захвалност Богу на помоћи за ову победу. Манастир је тада подигнут као крајња тачка до које су србско оружје и србска победа утврдили границе ондашње средњовековне србске државе. Данас је прихваћено мишљење да је северна српска граница у време Стефана Првовенчаног била на Дунаву, јер Студенички типикпрописује да се за годишње парастосе ктитору доноси риба из Зете и са Дунава.

Логично је претпоставити да је Дунав био у српској држави као и Зета. Каснија традиција, како у самом манастиру тако и у околним селима, везује Витовницу за српског краља Милутина који је ове просторе коначно припојио Србији. За сво време трајања српске средњевековне државе, немамо никаквих података о овом манастиру. Помињу га тек турски пописи. Попис из године 1537. каже да у манастиру Пречисте на реци Витовници живе два монаха, а обавезе манастира према султановој благајни износе 400 акчи. Манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице, носи на себи траг бар три обнове, што је најбоље видљиво на фасадама. Првобитност цркве сачувана је само у темељу и олтару који су свакако првобитни. Првобитни живопис није сачуван, изузев у куполи, али и њега су браћа Марковић поправљала, па је изгубио првобитни карактер. На северној страни средњег дела цркве постоји гроб анонимног преподобног монаха Синаита. Данас је тај гроб празан јер су његове мошти однете у Бугарску током бугарске окупације 1915. године. Исте године су одвели у логор витовничког игумана Исаију Богдановића и тамо га убили. Манастир је спаљен од стране немачких војника 1943. године. Немци су витовничког јерођакона Авакума Момчиловића спровели у логор на Бањици где су га и убили. Када су освојили власт, локални сеоски комунисти 1945. године убијају сву преосталу братију и отимају од манастира сву имовину. Комунисти, мештани Витовнице убијају и игумана јеромонаха Мардарија Здравковића. Јеромонах Сава Марковић имао је 33. године када је убијен. Из Другог светског рата манастир излази и без братства и без објеката и зграда. Река Витовница избија из кањона непосрено испод манастира, а из стене на другој обали избија лековита вода . То је извор Св. Јована Претече, чији лик је недавно представљен у мозаику изнад извора. Старац Тадеј Витовнички се 1955. године враћа са Косова и Метохије у своју родну Браничевску епархију и бива постављен за игумана Горњака, а за игумана Витовнице је постављен 1962. године. Упокојио се 2003. године. Деценијама је свакодневно примао реке људи, поучавао, опомињао, тешио, духовно саветовао, не штедећи себе. У последње време објављено је десетак књига о његовом животу, поукама и мислима о Богу. Од стране верника препознат је као савремени светитељ иако није званично још увек канонизован, а његов гроб у Витовници место је окупљања великог броја поклоника.

МАНАСТИР ГОРЊАК (стари назив Ждрело) се налази на малој заравни изнад леве обале Млаве, испод стрмих литица Јежевца. Име је добио од ,,Горњег града" јер је Горњачка клисура препуна остатака старих утврђења. Манастир је прва задужбинасветог кнеза Лазара, подигнут 1378. године, када је кнез издао и оснивачку повељу, а патријарх Спиридон је потврдио. Као мотив изградње манастира, кнез Лазар наводи жељу да учини мали принос Богородици ,,с надом у њену помоћ на Страшном суду Христовом". Али, осим духовних, извесни су и државнички разлози јер је Лазар тек овладао овим крајевима, па је хтео да то обележи својом задужбином. Лазар је манастир 1379. године дао на управу тек пристиглом Григорију Синаиту – Млађем, називаног и

Григорије Горњачки и Григорије Ћутљиви. Манастирска црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице иприпада моравској школи. Прислоњена је уз планинску стену и заузима централно место у малом простору манастирске порте. У ниши северног зида налази се ковчег са чудотворним моштима светог Григорија Синаита.Првобитни живопис није сачуван, јер је страдао у пожарима и разарањима, а његовом уништењу допринели су и Турци скидајући оловни кров. Оно што сада имамо од живописа, потиче из 18. и 19. века. Први браничевски субаша Али-бег Михалоглу уселио се у капелу Григоријеву претворивши ову тешко приступачну црквицу у свој лични станкрајем 15. века. Игуман манастира Горњака замонашио је око 1503. године деспота Георгија Бранковића, унука деспота Ђурђа, сина Стефана слепог, давши му име Максим. Руска црква у прошлом веку указала је Горњаку изузетну пажњу, поклонивши му један мали манастир у Москви. За управника овог манастира постављен је горњачки игуман Сава, који је у Москви на том положају и умро. Манастир је чувао велике драгоцености у својој ризници: повељу кнеза Лазара, повељу патријарха Спиридона, барјак цара Душана, златни путир са угравираним иницијалима, дар кнеза Лазара. У Првом светском рату, Бугари су однели, не само ове драгоцености, већ и манастирска звона. Године 1942. немачка војска се уселила у манастирске објекте и у њима остала до краја рата. Тих година је манастир упаљен и уништен је сав драгоцени материјал из манастирске ризнице, међу њима и препис оснивачке повеље кнеза Лазара и патријарха Спиридона. Није ништа боље било ни после рата, јер га је преузела ЈНА и држала све до 1953. године када је коначно враћен цркви. У манастир се уселило сестринство из Македоније, које није желело да остане у оквиру тзв. македонске цркве.

Свети Григорије Синаит и чуда – Примивши манастир да управља њиме, Григорије се потрудио да га духовно обогати, па је у пећини у једној стрмој стени изнад самог манастира, дозиђивањем, уредио испосницу сачињену од келије и капеле Светог Николе. У капели је сахрањен у гробници коју је за живота спремио. Узидана у стени, капела подсећа на Манастир Острог. Св. Григорије прозван је Синаитом зато што се замонашио на Синајској Гори. Око 1330. године дошао је на Свету Гору. Ширио је своје учење о умној молитви. Један од његових ученика, патријарх Цариградски Калист, написао је његово житије. Григорије Синаит – Млађи, ученик Ромила Раваничког, обрео се 1379. године у још слободној Србији, бежећи са хришћанског истока од Турака, преко Свете Горе Атонске и Бугарске, заједно са својим учитељем и ученицима. Мошти

преподобног Григорија су носили монаси, па су тако боравиле у манастирима Орешковици, Хопову, Војловици, а за време Другог светског рата у Саборној цркви у Пожаревцу. Српска православна црква слави га 20. априла и 21. августа по новом календару. Св. Григорије је живео у пећини изнад манастира Горњак. Много је примера оних који верују да су им мошти светог Григорија помогле да дођу до потомства. У Манастру Горњак, што је још једна подударност са Острогом и Хиландаром, постоји и лоза која лечи неплодност. Парови који имају проблема са потомством уз помоћ молитве, поста и зрна грожђа са ове лозе, како кажу, успешно долазе до наследника. Манастир Горњак има још једну неразјашњену тајну, још од времена када је настао, а која је такође везана за Светог Григорија. Из пукотине у стени иза манастира вода почиње да капље сваке године на Ђурђевдан, сливајући се до једне мале увале, одакле је људи кашикама скупљају, а верује се да лечи очне тегобе. Одговор на питање зашто се вода из овог „извора“ појављује само једном годишње, у одређено време – када се деле дан и ноћ, и то на Ђурђевдан, нико није дао. По некима, то су сузе испосника Григорија, који и данас помаже свом народу.

Старца Тадеја је монашки пут у овај манастир више пута доводио. Замонашен је 10. марта 1935. године, да би 14. јула исте године био рукоположен у чин јерођакона, а априла 1947. године старац Тадеј постаје сабрат манастира. У чин архимандрита произведен је 1989. године пред моштима Св. кнеза Лазара.

Горњачка клисура, или Капија Хомоља, како је називају, представља свету котлину Србије. У самој Горњачкој клисури, отприлике на пола пута између некадашње Митрополије и манастира Горњак постоји једна необјашњива природна појава. Наиме, на једном делу речног тока, дугом око сто метара, Млава се уопште не чује. Ово место мештани зову „Вода која ћути“. У самој клисури поред живог манастира Горњак, налазе се још и остациманастира Благовештење и старе србске митрополије, као и рушевине средњовековног града Ждрела.

Овај програм садржи текстове и иконе светитеља – не бацати !

ТУРИСТИЧКА АГЕНЦИЈА ДВЕРИтел: 034/338-900; факс: 034/338-901; моб: 066/338-900; web: www.dveri.co.rs; е-mail: office@dveri.co.rs

Светозара Марковића 31/4; 34 000 Крагујевац; Шумадија; СрбијаЛиценца Министарства туризма ОТП 50/ 2013.