1.) Objektivno i subjektivno obligaciono pravo

- Objektivno obligciono pravo je skup pravnih pravila i normi koji uredjuju obligaciono pravo.- Izraz "skup pravnih pravila i normi" treba shvatiti u najsirem smislu, jer tu spadaju propisi drzavnih organa ( zakonici, zakoni, podzakonski akti ), ali i pisana i nepisana pravila koja poticu od nedrzavnih organizacija i pravila koja su spontano nastala.- Siroki horizont obligacija obuhvacen je delom i u drugim zakonima cija je namena uredjivanje drugih delova gradjanskog materijalnog prava: npr. Zakon o nasledjivanju, zakoni koji se odnose na stvarno pravo, porodicni zakoni..- Ti posebni zakoni imaju u odnosu na opsta pravila sadrzana u gradjanskom zakoniku ili u zakonu o obligacijama, karakter lex specialis-a.- Postoje i brojni relevantni izvori obligacionog prava koji nisu drzavnog karaktera, i tu spadaju: obicaji, kodifikovani trgovinski obicaji ( uzanse ), opsti uslovi poslovanja preduzeca, moralne norme.- Subjektivno obilgaciono pravo jeste konkretno ovlascenje poverioca koje, na osnovu objektivnog prava, ima prema duzniku ( subjektivno obligaciono pravo u uzem smislu ).- U sirem smislu, subjektivno obligaciono pravo jeste i duznost pasivnog subjekta, duznika da se ponasa u skladu sa subjektivnim pravom poverioca.- Kako je obligacija celina koja obuhvata i aktivnog i pasivnog subjekta, to je upotreba izraza subjektivnog obligacionog prava u sirem smislu pravilo.

2.) Znacaj obligacionog prava

- Savremeno obligaciono pravo predstavlja fiziologiju prava, jer ono deluje svakodnevno u redovnim poslovima ( kupovina u prodavnicama ) ali i pri ozbiljnijim poslovima ( npr. kupoprodaja nepokretnosti ).- Zbog potrebe da se pravni promet ubrza, ali i da se poveca pravna sigurnost, obligacino pravo postaje najdinamicniji, ali i najslozeniji deo gradjanskog prava.- Trzisna privreda jednostavno se ne moze zamisliti bez primene pravila obligacionog prava, a ona su ujedno i garant pravne i ekonomske sigurnosti velikih i malih, ali svakako nuznih izmena u gradjanskim subjektivnim pravima, koje se odigravaju svakog trenutka i u svakom drustvu.- Obligacino pravo je kineticka sila u ekonosmkim odnosima i pravnim poslovima inter vivos.- Znacaj obligacinog prava se ogleda i u tome sto je ono vise ili manje povezano i s drugim gradjanskopravnim predmetima, npr. sa stvarnim, naslednim, porodicnim, trgovinskim pravom.- Kada je rec o povezanim predmetima, obligacija je samo sredstvo da se postigne cilj, svrha koja je bitna za taj predmet.- U svim srodnim predmetima gde se javljaju razlicite obligacija u svim slucajevima kada posebnim pravilima nije odredjeno sto drugo, primenjuju se osta pravila obligacionog prava.

3.) Odnos obligacionog prava sa drugim granama prava

- Obligacino i Stvarno pravo - Obligacino pravo deluje samo izmedju dve strane koje se nalaze u konkretnom obligacionom odnosu, obligacija deluje inter partes.- Cak i ako duznik prevarom ne preda stvar poveriocu posto je vec primio kupoprodajnu cenu, vec je preda trecem licu, poverilac ne moze da tuzi trece lice i da zahteva predaju stvari, vec moze da tuzi samo svog duznika i da zahteva naknadu stete.- Poverilac ne moze svoje obligaciono pravo da koristi kako to njemu najbolje odgovara, jer obligacija ima odredjenu sadrzinu, tako da je poverilac ogranicen u vrsenju svog prava.- Kada je rec o stvarnom pravu, njegovo neposredno vrsenje ima apsolutni karakter, sto znaci da titular ima pravo da bilo koga spreci u njegovim pretenzijama prema stvari: ono deluje erga omnes.- Otuda proizlazi i pravo sledovanja, odnosno pravo titulara stvarnog prava da svoje pravo ostvaruje prema bilo kom licu kod koga se njegova stvar nadje ( npr. vlasnik ima pravo da tuzbom zahteva povracaj stvari koja mu je ukradena i koja je preprodana ).

1

- Iz apsolutnosti stvarnog prava proizlazi i ovlascenje titulara da svoje pravo koristi na nacin kako to njemu najvise odgovara.- Razume se da ni apsolutna prava nisu apsolutno neogranicena ( npr. zabrana zloupotrebe prava ).- Obligaciono i Stvarno pravo se bave nastankom prava u slucajevima u kojima takva prava nisu ranije postojala i oba odredjuju polja primene takvih prava.- U nekim slucajevima svrstavanje jedne ustanove zavisi od izbora kriterijuma, koji su u konkretnom slucaju jednako primenljivi, npr. zakup nepokretnosti sa upisom u javne knjige.- Takav zakup se moze tretirati i kao obligaciono pravo, jer je ugovor, ali i kao stvarno pravo, jer deluje prema svima.- U hartijama od vrednosti postoji pravo na hartiji i tu se primenjuju pravila stvarnog prava ( npr. zastita svojine ), kao i pravo iz hartije, a tu se primenjuju pravila obligacionog prava.- Neki stvarnopravni instituti imaju razlog svog nastanka neposredno u materiji obligacija, npr. obezbedjenje duga putem hipoteke.

- Obligaciono i Porodicno pravo- Mnogi porodicni odnosi predstavljaju izvore obligacija predstavljaju izvor obligacija, npr. zakonske obligacija izdrzavanja koje proizlaze iz braka, srodstva, zatim bracni ugovori..

- Obligaciono i Nasledno pravo- Obligacino pravo je uzmereno na pravni promet inter vivos, a Nasledno pravo na pravni promet mortis causa.- Ono sto je ugovor za Obligaciono pravo, to je zavestanje za Nasledno pravo, ali zavestanje je ujedno i izvor obligacija.- Prilikom singularne sukcesije ( isporuka ) rec je o neposredno izvoru ogligacija, jer isporuka je cista obligacija: to je odnos izmedju poverioca ( isporukoprimca ) i duznika (sukcesor).- Kada je nuzni deo obligacione prirode, to je takodje cista obligacija izmedju nuznog naslednika i duznika ( to je uglavnom univerzalni sukcesor ).- Odgovornost za ostavioceve dugove se takodje resava pravilima obligacionog prava…

- Obligaciono i Trgovinsko pravo- Obligaciono pravo jeste lex generalis za trgovinsko pravo, tj. trgovinsko pravo je posebno obligaciono pravo.- Opsta pravila obligacionog prava kao i pravila trgovinskog prava uredjena su jednim propisom: Zakonom o obligacionim odnosima.- U ugovornom pravo pravila su u osnovi ista kao u obligacionom pravu, uz odredjene specificnosti ( ugovori se zakljucuju samo u odredjenom krugu lica- pravna lica ), nema mesta za dobrocine ugovore..

4.) Zakon o obligacionim odnosima

- Mihailo Konstantinovic je sacinio Skicu za zakonik o obligacijama i ugovorima 1969. godine, a Zakon o obligacionim odnosima je donet 1978. - Sadrzina ZOO je podeljena na dva dela:1.) Opsti deo- uredjuje osnove obligacionih odnosa: osnovna nacela, izvore obligacija, dejstva obligacija, prestanak obligacija, razne vrste obligacionih odnosa, kao i promene subjekata u obligacionim odnosima.2.) Ugovori- ovaj deo predstavlja regulisanje obligacionih odnosa koji nastaju u vezi sa imenovanim ugovorima ( kuporodaja, razmena, zajam, zakup, ugovor o delu, ostava, nalog, zaloga, jemstvo, osiguranje…), ali i bankarskim poslovima ( novcani deposit, tekuci racun, ugovor o kreditu… ).- Ovi delovi su podeljeni na glave, odeljke i odseke, a unutar odseka su tacke oznacene rimskim brojevima.- Obimnost zakona je uslovljena i teznjom da se izbegnu upucivanja na druge clanove zakona.- U ZOO jedan clan ili jedan stav izrazavaju celovitu misao.- Odredbe ZOO su dispozitivnog karaktera, tako da ucesnici u obligacionim odnosima imaju slobodu da po sopstvenoj inicijativi uredjuju svoje odnose, npr. putem neimenovanih ugovora, stvarajuci takve oblike ugovornih odnosa koji najbolje odgovaraju njihovim interesima i okolnostima konkretnog slucaja.

2

- "Stranke u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obicaja, da svoje odnose urede po svojoj volji."- Ali pored svoje obimnosti, ZOO ne obuhvata sve obligacione odnose, pa su neki delovi obligacija uredjeni sa drugim propisima, npr. promet nekretnina, ugovor o dozivotnom izdrzavanju, o poklonu, posluzi..- Neki od ovih ugovora nisu regulisani posleratnim propisima, pa se na njih primenjuju "pravna pravila predratnog prava u skladu Zakona o nevaznosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. i za vreme neprijateljske okupacije", a najbolje resenje bilo bi donosenje Gradjanskog zakonika Srbije.

5.) Osnovna nacela obligacionog prava

- Dva osnovna nacela gradjanskog prava su:1.) Nacelo privatne autonomije ( autonomije volje ), a derivati ovog nacela su:a) Nacelo opstosti i dispozitivnosti.b) Nacelo ravnopravnosti strana.v) Nacelo zabrane stvaranja i iskoriscavanja monopolskog polozaja.2.) Nacelo savesnosti i postenja, a derivati ovog nacela su:a) Nacelo zabrane zloupotrebe prava.b) Nacelo jednake vrednosti davanja.v) Nacelo zabrane prouzrokovanja stete.g) Nacelo duznosti ispunjavanja obavezna.d) Nacelo povecanje paznje u izvrsavanju obavezna i ostvarivanju prava.dj) Nacelo postovanja dobrih poslovnih obicaja.e) Nacelo postupanja pravnih lica u skladu sa pravnim aktima.z) Nacelo mirnog resavanja sporova.- Nacela su sredstva da bi se postigli odredjeni ciljevi koje pravo stavlja sebi u zadatak.- Postoje i uza nacela, koja su tipicna za obligaciono pravo i koja proizlaze iz ova dva nacela gradjanskog prava.- Osnovna nacela predstavljaju prihvacen metod obligacionog prava u jednoj drzavi, jer ona daju oste uputstvo za snalazenje i tumacenje nekih ustanova i konkretnih pravnih odnosa koji se javljaju u konkretnom obligacionom pravu.- Osnovna nacela otkrivaju glavne ciljeve koje jedno drustvo zeli da postigne u oblasti obligacionog prava.- Buduzi da u nasem pravu nemamo Gradjanski zakonik, osnovna nacela sadrzana u Zakonu o obligacionim odnosima predstavljaju supstituciju za opsti deo gradjaskog zakonika.

6.) Nacelo privatne autonomije ( autonomije volje )

- Autonomija volje polazi od pojedinca, a pojedinci imaju svoje pojedinacne interese i ciljeve.- To su razlozi koji su stvorili kritiku teorije autonomije volje, pa se ova teorija polako povlacila pred novim faktima: imperativne norme, javni poredak, pravila morala, dobri obicaji, posebna pravila tumacenja, promenjene okolnosti koje uticu na izmenu ili prestanak ugovora…i svi su oni ucinili da se autonomija volje u svom izvornom obliku potpuno napusti, cak je izmenjeno i njeno ime u smislu nacela ( sad se zove nacelo privatne autonomije ).- Nacelo privatne autonomije ima univerzalni karakter, jer je njegovo postojanje od sustinskog znacaja za svako pravo koje se zasniva na savremenim pravnim, etickim i ekonomskim vrednostima moderrnog sveta.- Univerlaznost privatne autonomije je condicio sine qua non trzisne privrede, ono je ujdeno i uslov postojanja modernog obligacionog prava.

7.) Nacelo savesnosti i postenja

- Nacelo savesnosti i postenja se suprotstavlja nacelu autonomije volje kao protivteza u smislu neophodnosi ravnoteze izmedju egoistickog u pravu, s jedne strane, i etickog i socijalnog, s druge strane.

3

- Teretni ugovori su najneposrednije vezani za privatnu autonomiju, a dobrocini ugovori su povezani sa savesnoscu i postenjem.- U ZOO nacelo savesnosti i postenja postavljeno je imperativno, strane su duzne da se pridrzavaju ovog nacela.- Ova duznost obuhvata kako period zasnivanja obligacionih odnosa, tako i period ostvarivanja prava i obaveza iz tih odnosa.- Tako je ZOO obavezao ucesnike obligacionog odnosa na predugovornu odgovornost, odnosno savesnost i postenje obavezuje i pre nego sto nastanu obaveze koje proizlaze iz obligacije ( npr. strane su duzne da posteno obavestavaju drugu stranu o relevantnim svojstvima stvari i okolnostima slucaja koji su bitni za zasnivanje obligacije; ili npr. kada jedna strana neosnovano prekine pregovore radi zakljucenja ugovora, druga strana ima pravo da naknadu stete ).- Ovo nacelo se primenjuje i kad je odligacija vec nastala i ono obavezuje i poverioca i duznika: npr. duznik hoce da ispuni obavezu ali samo nekoliko minuta pre isteka roka i to novcem u sitnini, i time ne postupa u skladu sa ovim nacelom; ili npr. kada poverilac odredjuje vreme duznikove prestacije i ono bas odredji kad je ovaj mrtav bolestan, i ovde se takodje ne postupa u skladu sa ovim nacelom.- ZOO daje uze znacenje ovom nacelu neposrednim navodjenjem povodom konkretnog odnosa:1.) Ugovori pravnog lica- Pravna lica imaju ogranicenu pravnu sposobnost i mogu zakljucivati ugovore samo u okvirima te sposobnosti.- Medjutim ako pravno lice zakljuci ugovor izvan tog okvira sposobnosti, takav ugovor je nistav, a druga strana moze zahtevati naknadu pretrpljene stete ako je savesna.2.) Bitna zabluda- Ako je jedna strana prilikom zakljucenja ugovora bila u zabludi o bitnim svojstvima predmeta, lica ili odlucnih okolnosti, ona je ovlascena da trazi ponistaj ugovora zbog bitne zablude, ali druga strana u slucaju ponistaja ima pravo na naknadu pretrpljene stete, ali pod uslovom da je bila savesna.3.) Prividan ugovor- Prividan ugovor je nevazeci posao, jer strane nisu imale nameru da stvore obligaciju, vec samo njen privid kod trecih lica.- Zbog sigurnosti pravnog prometa, prividnost ugovora se ne moze isticati prema trecem licu, ali uz uslov njegove savesnosti.4.) Uslovi za njihovo dejstvo- Ugovor je zakljucen pod uslovom, ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne cinjenice, ali ako strana, na ciji je teret uslov odredjen, protivno nacelu savesnosti i postenja spreci njegovo ostvarenje, pristupice se pravnoj fikciji da je uslov ostvaren.- Suprotno, ako ostvarenje uslova, protivno nacelu savesnosti i postenja, prouzrokuje strana u ciju je korist on odredjen, smatrace se da uslov nije ostvaren.5.) Posledice nistavosti- U slucaju nistavosti stranke su duzne da izvrse novcanu ili naturalnu restituciju, medjutim, ako je ugovor po svojoj sadrzini ili kauzi bio protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima, sud moze da odbije zahtev za vracanje cinidbe nesavesne strane.6.) Okolnosti od znacaja za odluku suda ( pri raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti )- Ako se posle zakljucenja ugovora okolnosti bitno izmene tako da otezavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili se sbog njih ne moze ispuniti svrha ugovora, sud moze da odluci da se ugovor raskine ili izmeni, a pri odlucivanju se sud rukovodi i nacelima postenog prometa.7.) Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti- Ugovaraci se mogu unapred odreci pozivanja na odredjene promenjene okolnosti, ali samo pod uslovom kada je takvo odricanje u skladu sa nacelom savesnosti i postenja.8.) Naknada troskova ( pri sticanju bez osnova )- Kada su u pitanju korisni troskovi, pravo sticaoca ( obogacenog lica ) na visinu naknade zavisi od njegove savesnosti, odnosno ukoliko je bio nesavestan, naknada ide samo do visine iznosa koji predstavlja uvecanje vrednosti u trenutku vracanja.9.) Ispunjenje obaveze i posledice neipunjenja- Poverilac je u obligacionom odnosu ovlascen da od duznika zahteva ispunjenje obaveze, a duznik je duzan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi, u suprotnom, duzan je poveriocu da naknadi stetu.10.) Ugovorno prosirenje odgovornosti ( za pricinjenju stetu ).

4

- Ugovorom se moze prosiriti odgovornost duznika na slucaj za koji on inace ne odgovara, ali samo ako je to u skladu s nacelom savesnosti i postenja.11.) Odgovornost za naplativost ( za cesiju )- Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potrazivanja ako je to ugovoreno, ali do visine onoga sto je primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata i trskova, a to je ujedno i najvise sto se moze ugovoriti kada je u pitanju savesni ustupilac.12.) Opozivanje naloga za posredovanje- Nalogodavac moze da opozove nalog za posredovanje po svojoj volji ako se toga prava nije odrekao, kao i pod uslovom da opozivanje nije protivno savesnosti.

8.) Posebna ( uza ) nacela obligacionog prava

9.) Nacela koja deriviraju iz nacela privatne autonomije

A) Nacelo opstosti i dispozitivnosti- Pravila ZOO su lex generalis u odnosu na druge propise, te se primenjuju u svim slucajevima u kojima posebni zakoni nisu predvideli sto drugo, pri cemu se njegove odredbe koje se odnose na ugovore shodno, mutatis mutandis, primenjuju i na druge pravne poslove, ali strane mogu u skladu sa svojom privatnom autonomijom, svoj obligacioni odnos da urede drugacije.B) Nacelo ravnopravnosti strana- Ravnopravnost strana je condicio sine qua non privatne autonomije.- Razvoj trzisne privrede imanentno podrzava sirenje ravnopravnosti, odnosno jednakosti pravnih subjekata.V) Nacelo zabrane stvaranja i iskoriscavanja monopolskog polozaja.- Ukoliko neki ucesnik u obligacionom odnosu ima monopol na trzistu robe ili usluga, tu nema ravnopravnosti stranaka i jednakosti njihovih volja.- Autonomnu volju bi u tom slucaju imala samo monopolisticka strana.G) Nacelo neformalnosti ( konsensualizma )- Zasnivanje obligacionih odnosa je neformalno, ne podleze nikakvoj formi, osim ako je zakonom drugacije odredjeno.- Cak i kada zakon predvidja odredjenu formu, punovazne su neformalne izmene i dopune o sporednim tackama o kojima u formalnom ugovoru nije nista receno, ukoliko to nije protivno cilju radi kojeg je forma propisana, a dozviljene su i docnije pogodbe kojima se smanjuju ili olaksavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

10.) Nacela koja deriviraju iz nacela savesnosti i postenja

1.) Nacelo zabrane zloupotrebe prava- Postoje situacije u kojima titular koji ima odredjeno subjektivno pravo, u konkretnom slucaju to pravo vrsi na nacin kojim ometa uzivanje, ostvarivanje nekih drugih prava, drugih titulara.- Apsolutna sloboda jednog subjekta bi znacila neslobodu drugog subjekta, i zato je i najapsolutnije od svih prava, pravo svojine, ograniceno: ono se vrsi u granicama odredjenim pozitivnim propisima.- Ti propisi nekada obavezuju na necinjenje, a ponekad na cinjenje.- Ogranicenja se odnose i na apsolutna i na relativna prava, jer bi se njihovom zloupotrebom negiralo nacelo savesnosti i postenja.- Neposredna odredba koja uredjuje pitanje zloupotrebe prava u materiji apsolutnih ( stvarnih ) prava je predvidjena Zakonom o osnovnim svojinskopravnim odnosima, gde se navodi da vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu s prirodom i namenom stvari, i u skladu s drustvenim interesima odredjenim zakonom, kao i da je zabranjeno vrsenje prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom ustanovljeno ili priznato, ili protivno moralu drustva.- Zabrana zloupotrebe prava posebno je uredjena i za relativna ( obligaciona ) prava i to ZOO: zabrana vrsenja prava iz obligacionih odnosa, protivno cilju zbog koga je takvo pravo zakonom ustanovljeno ili priznato.

5

- Zloupotreba prava je tacka tangente u kojoj se spajaju pravo i etika.2.) Nacelo jednake vrednosti davanja- Dvostrani ugovori se zasnivaju na ideji razmene: razlog, osnov, kauza cinidbe je protivcinidba druge.- Otuda pretpostavka da u zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od nacela jednake vrednosti uzajamnih davanja ( ekvivalencije prestacija ), ali kako je jednaka vrednost uzajamnih davanja u doslovnom smislu nemogoca i fakticki nedokaziva, Zakonom se odredjuje u kojim slucajevima narusavanje tog nacela povlaci pravne posledice.- Obligacija podrazumeva korelaciju potrazivanja i duga, sto kada su posredi dvostrano obavezni ugovori, u sirem smislu, podrazumeva i jednakost uzajamnih davanja.- Razuman subjekt se u teretnim poslovima nece obavezati da po realizaciji ugovora suprotna strana znatno uveca svoju imovinu tako sto se njegova znatno smanji.- Otuda pravo predvidja nekoliko konkretnih instrumenata zastite ovog nacela:A) Odgovornost za materijalne nedostatke- U ugovorima sa naknadom svaki ugovarac odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja, a pri tom se shodno primenjuju pravila ugovora o prodaji, odnosno pravila o obavezama prodavca.- Materijalni nedostaci postoje: * ako stvar nije imala potrebna svojstva za redovnu upotrebu ili promet; * ako nije imala potrebna svojstva za narocitu upotrebu u pogledu svrhe nabavke, a koja je bila ili je morala biti poznata prodavcu; * ako stvar nema svojstva i odlike koji su izricito ili precutno ugovoreni, odnosno propisani; * kada je prodavac predao stvar koja ne odgovara uzorku ili modelu, osim ako uzorak odnosno model nisu pokazani samo radi obavestavanja.- Prodavac odgovara za materijalne nedostake koje je ona imala u casu prelaza rizika na kupca, bez obzira na to da li je to prodavcu bilo poznato ili ne.- Odgovornost prodavca se ogleda u korelaciji prava kupca da zahteva ispunjenje ugovora ( otklanjanje nedostataka ili predaju druge stvari bez nedostatka ), snizenje cene, raskid ugovora, a u svakom slucaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene stete.B) Odgovornost za pravne nedostatke- Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo treceg koje iskljucuje, umanjuje ili ogranicava kupcevo pravo, a o cijem postojanju kupac nije obavesten, niti je pristao da uzme stvar opterecenu pravom ( zastita od evikacije ).V) Prekomerno ostecenje- Ugovarac u dvostranom ugovoru, koji u vreme zakljucenja ugovora za pravu vrednost obaveza nije znao niti je morao znati, pa je na svoju stetu zakljucio ugovor u kojem postoji ocigledna nesrazmera cinidbi, ima pravo da u roku 1 godine zahteva ponistenje takvog ugovora.- Druga strana ima alternativu, pa moze i da ponudi dopunu do prave vrednosti, cime se ugovor ostati na snazi.G) Zelenaski ugovor- Ako se jedna ugovorna strana koristi stanjem nuzde ili teskim materijalnim stanjem ili nedovoljnim iskustvom, lakomislenoscu ili zavisnoscu, te zakljuci u svoju korist takav ugovor da su prestacije u ociglednoj nesrazmeri, ugovor je nistav.- Ostecena strana moze u roku od 5 godina da zahteva smanjenje obaveze na pravican iznos i ako sud takvom zahtevu udovolji, tako izmenjen ugovor ostaje na snazi.D) Promenjene okolnosti- Ukoliko posle zakljucenja ugovora nastupe okolnosti koje otezavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili se zbog tih okolnosti ne moze ostvariti svrha ugovora, a sve u toj meri da ugovor vise ne odgovara ocekivanjima ugovornih strana i da bi ga bilo nepravicno odrzati, strana kojoj je otezano ispunjenje moze zahtevati raskid takvog ugovora.- Ugovor se nece rakinuti ako druga strana ponudi da se ugovor pravicno izmeni.- U slucaju raskida, sud ce obavezati stranu koja je zahtevala raskid da naknadi troskove drugoj strani.- Ideja zastite nacela prestacije preko ustanove promenjenih okolnosti navodi se u ZOO u citavom nizu ustanova i ugovora, npr. vec u predugovoru, koji ne obavezuje ukoliko su nastupile promenjene okolnosti.DJ) Nacelo monetarnog normalizma

6

- Kada je predmet obaveze odredjeni iznos novca, duznik mora da isplati onaj broj novcanih jedinica na koji obaveza glasi, a ako je obaveza u devizama, obaveza se moze ispuniti i u dinarima prema kursu koji vazi u vreme ispunjenja obaveze.

11.) Ostala posebna nacelaa) Nacelo zabrane prouzrokovanja stete- Svako je duzan da se uzdrzi od postupaka kojim moze drugom prouzrokovati stetu.b) Nacelo duznosti ispunjavanja obaveza- Strane u obligacionom odnosu su duzne da izvrse svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje, a obaveza se moze ugasiti samo saglasnoscu volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu zakona.v) Nacelo paznje u izvrsavanju obaveza i ostvarivanju prava.- Strana u obligacionom odnosu je duzna da u izvrsenju svoje obaveze postupa s paznjom koja se u pravnom prometu zhteva u odgovarajucoj vrsti obligacionih odnosa ( paznja dobrog privrednika, dobrog domacina..paznja dobrog strucnjaka ).g) Nacelo postovanja dobri poslovnih obicaja- Buduci da su odredbe ZOO dispozitivne prirode, strane mogu ugovoriti i primenu kodifikovanih obicaka ( uzansi ) na konkretan slucaj, a uzanse ce se primeniti i ukoliko iz okolnosti proizlazi da su ugovaraci hteli njihovu primenu.d) Nacelo postupanja pravnih lica u skladu sa pravnim aktima- Ugovori koje zakljucuju pravna lica moraju biti u skladu sa statutom tog lica, medjutim i u slucaju kada ugovor nije u skladu sa statutom, on ce ostati na snazi, osim ako je druga strana bila nesavesna, tj. znala je ili je morala znati da je postupljeno protivno statute.dj) Nacelo mirnog resavanja sporova

12.) Pojam obligacije

- Obligacija je pravna veza izmedju dve strane, poverioca ( aktivna strana ) i duznika ( pasivna strana ), na osnovu koje poverilac ima pravo da zahteva od duznika odredjeno ponasanje, odredjenu prestaciju, a ovaj je to duzan da ucini.- Obligacija je jedna uzajamnost, korelacija, u kojoj prava jedne strane odgovaraju obavezama druge strane.- Ta korelacija moze da bude dvostrana kada su obe strane istovremeno i u polozaju poverioca i u polozaju duznika ( npr. kupoprodaja ), ili jednostrana, kada je jedno lice osteceni a drugo stetnik.- Lica koja vezuje obligacija mogu da budu fizicka ili pravna.- Prestacija se moze sastojati u: davanju, cinjenju, necinjenju, uzdrzavanju ili trpljenju.- Pravna veza nastaje na osnovu pravnog posla ( npr. ugovor, zavestanje ), zatim kao posledica nanosenja stete drugome, ali moze nastati i na drugi nacin ( zakonske obligacije, neosnovano obogacenje, nezvano vrsenje tudjih poslova ).- Obligacija se moze izvrsiti i prinudnim putem.

13.) Pravne osobine obligacije

- Obligacija je imovinske prirode, subjekti u obligaciji su odredjena lica, obligacija ima odredjenu sadrzinu, obligacija je relativnog karaktera.

1.) Obligacija je imovinskopravna veza- Obligacija spada u imovinska prava i predstavlja imovinskopravnu vezu izmedju poverioca i duznika, sto predstavlja i mogucnost da se svaka obligacija moze svesti na novcani ekvivalent.- Obligacija nastaje, ostvaruje se i gasi radi zadovoljavanja imovisnkih interesa poverioca i duznika.- Motivi za nastanak i prestanak obligacija mogu biti oneroznog ili lukrativnog karaktera, ali se uvek realizuju preko imovine.

7

- Pravilo je da poverilac moze svoje pravo da ostvari putem kondemnatorne tuzbe ( tuzbe za osudu na cinidbu ).- U slucaju da duznik ne ispuni svoju obavezu ni posle pravosnazne i izvrsne sudkse odluke, prinudno izvrsenje bice upravljeno na njegovu imovinu ( iz toga sledi da se zastita obligacije u krajnjoj instance svodi na novcani ekvivalent ).- Postoje i obligacije koje nisu snabdevene neposrednom, vec samo posrednom sankcijom ( naturalne obligacije ).- Naturalne obligacije nisu podobne za prinudno ostvarenje, ali ako duznik dobrovoljno izvrsi cinidbu, maker u zabludi ( npr. nije znao da je dug zastereo ), nije ovlascen da zahteva povracaj datog, jer se smatra da je platio dugovano.

2.) Obligacija je pravna veza izmedju dve odredjene strane- U obligaciji postoje uvek i samo dve strane: poverilacka i duznicka ( moguce je vise lica na jednoj strani, naravno ).- Poverilac i duznik moraju biti razdvojena lica ( ne mozes biti u obligaciji sa sobom ).- Broj subjekata na jednoj ili drugoj strani nema znacaj za kvalitativni polozaj tih subjekata, ali ima na kvantativni raspored prava i obaveza.- Ipak, postoje obligacije sa vise subjekata u kojima, u zavisnosti od prava poverilaca prema duznicima, ovlascenja imaju i kvalitativno drugaciju ulogu.- U tzv. zajednickim, odnosno deljivim obligacijama, poverioci mogu od duznika zahtevati samo svoj, tacno odredjen udeo u potrazivanju, a duznici duguju samo svoj deo prestacije.- Medjutim u solidarnim obligacijama poverilac moze od svakog duznika da zahteva ispunjenje obligacije u celini, odnosno svaki duznik je duzan da izvrsi prestaciju kao da je samo on duznik, sto znaci da takva obligacija podrazumeva poseban kvalitet prava.- U jednostranim obligacijama jedna strana samo potrazuje a druga samo duguje, dok u dvostranim obe strane istovremeno i potrazuju i duguju.

3.) Obligacija je pravna veza sa odredjenom sadrzinom- Sam pojam obligacije podrazumeva da je u pitanju odredjeni pravni odnos, odnos izmedju duznika i poverioca.- Davanje, cinjenje, necinjenje, uzdrzavanje i trpljenje koje u konkretnom slucaju ima pravo da zahteva poverilac od duznika, cini sadrzinu konkretnog obligacionog odnosa.- Sadrzina i predmet obligacije se najcesce u osnovi izjednacuju jer prava i obaveze u obligaciji i jesu ono na sta se obligacija odnosi, dakle odredjeno davanje, cinjenje, necinjenje i trpljenje.- Konkretizovanje obligacije preko njene odredjene sadrzine, odnosno njen odredjen predmet omogucava prvo prepoznavanje obligacionog odnosa, kao i konkretnu primenu pravila obligacionog prava na dati praktican primer, jer nisu ista pravila za kupoprodaju ili zajam s kamatom.- Za svaki obligacioni odnos je znacajna da njegova sadrzina, odnosno predmet ispunjava odredjene uslove: da je odredjen ili odrediv, moguc i dopusten…- Da bi obligacija uopste nastala mora se znati sta je njena sadrzina jer u protivnom, cim se ne moze odrediti o kojoj prestaciji je rec, nema ni pravne obaveze, pa ni obligacije.- Prema delu nemacke teorije, sadrzina obligacionog odnosa se sastoji iz: jedne ili vise obligacija, sporednih prava, obaveza uzajamne obzirnosti, prava preobrazavanja, prava na prigovore.- Prema nekim shvatanjima postoje primarne i sekundarne prestacije.- Primarne nastaju istovremeno sa nastankom obligacije, a sekundarna prestacija se sastoji u naknadi stete usled povrede ugovorene obaveze.- Ali ovakav odnos izmedju primarne i sekundarne prestacije unosi zabunu, jer one cine neodvojivo jedinstvo, jer je sekundarna prestacija upravo sankcija za povredu primarne prestacije, i ona ( sekundarna ) cini obligaciju pravnom ustanovom.- Da li ce sankcija ostati u pretnji ili realizaciji, zavisi od dva faktora: da li ce doci do povrede obligacije i da li ce poverilac pokrenuti pravni mehanizam zastite, jer to zavisi od njegove autonomije volje.- Ukoliko poverilac postavi zahtev, dolazi do primene jedne od osnovnih osobina obligacije da je to pravna veza izmedju dve odredjene strane.

8

- Nepostovanje obaveze vodi njenom prinudnom ostvarivanju, a sa stanovista prava, potupno je svejedno da li je do prestacije doslo usled pretnje sankcijom ili primenom same sankcije ( bitno je da je ustanovljeno stanje koje i jeste cilj obligacije ).- Kada je rec o sporednim pravima koja sluze za obezbedjenje poveriocevog potrazivanja, posredi su sporedne obligacije koje traju dok potrazivanje ne bude namireno i u tom smislu predstavljaju poseban element sadrzine obligacije.- Obaveza uzajamne obzirnosti je posebna obaveza koja nije odredjena u trenutku nastanka obligacionog odnosa, vec zavisi od buduceg ponasanja poverioca, odnosno duznika, i otuda ona ne ulazi u sadrzinu cinidbe, ali stoji s njom u unutrasnjoj vezi ( prema nasoj teoriji ova obaveza je samo drugi naziv za nacelo savesnosti i postenja ).- Kad je rec o pravima preobrazavanja, to bi u slucaju alternativnih obligacija bilo pravo izbora ili na strani poverioca ili na strani duznika, zatim pravo na odustanak od ugovora uz naknadu stete… ( prema nasoj teoriji tu nisu neka specificna prava koja se moraju posebno izdvojiti iz sadrzine obligacije ).- Prema nasim autorima, sadrzina obligacije sadrzi dva naucna pitanja: pitanje predmeta obligacije. pitanje uzroka njenog nastanka ( kauze same obligacije ).- Premet obligacije je vezan za pitanje sta to duznik duguje poveriocu, odnosno na kakvo ponasanje poverilac moze da prisili duznika, a to su odredjene prestacije ( davanje, cinjenje, necinjenje, trpljenje ).- Postavlja se pitanje zasto je uopste nastala duznikova obaveza, i odgovor daje teorija kauze ( neki autori negiraju kauzu kao element sadrzine obligacije, pa sadrzinu svode samo na predmet obligacije, sto nije dobro za nauku ).- Kauza je univerzalni institut ugovornog prava, jer je u krajnjoj liniji jedan od instrumenata koji derivira iz nacela savesnosti i postenja, jer se promena u subjektivnim gradjanskim pravima mora zasnivati na valjanom osnovu ( kauzi ).- U kauzi je sadrzana ideja jednakosti davanja, ekvivalenta, a ta ideja je sadrzana u ideji pravde i pravicnosti, koje pak cine sustinske elemente svakog prava.- Kauza je, dakle, jedno od sredstava zastite nacela savesnosti i postenja, a time i ustanova koje deriviraju iz tog nacela: javnog poretka, dobrih obicaja i nacela ekvivalentnosti prestacija u domenu realizacije privatne autonomije.- Kauza je obavezujuci razlog ponasanja druge strane, jer ako toga nema, nema kauze, a kad nema kauze, nema ni obligacije.- DAKLE: Sadrzina obligacije se sastoji iz dva elementa: predmeta i osnova ( kauze ).- Oni tvore identitet konretne obligacije, i otuda je moguce vrsiti razlicite promene subjekta ( poverioca ili duznik a) u obligacionom odnosu, a da ne doje do promene obligacije.- Promena obligacije nastaje tek promenom njene sadrzine, tj. predmeta ili osnova.

4.) Obligacija je pravna veza relativne prirode- Obligaciona prava spadaju u relativna prava, sto znaci da obligacioni odnos vezuje samo poverioca i duznika u konretnoj obligaciji, i ima dejstvo inter partes, dok na treca lica obligacija po pravilu ne utice ni u smislu tereta ni u smislu koristi.- Ukoliko prodavac proda istu stvar dvojici kupaca ( A i B ), a potom je preda kupcu A, kupac B ne moze da trazi nista od kupca A, jer s njim nije ni u kakvom obligacionom odnosu.- Kupac B oze da trazi od prodavca naknadu stete.- Obligacija je pravo poverioca da od duznika zahteva odredjeno ponasanje.- To stanje ne moze biti neprimereno dugo, otuda je svaka obligacija podlozna zastarelosti.- Svojina je, kao apsolutno pravo, namenjena da traje neograniceno i zato nije podlozna zasarelosti.- Relativno dejstvo obligacije je pravilo, ali postoje izuzeci, koji se odnose na slucajeve upisa obligacionih prava u javne knjige: npr. ukoliko se zakup upise, njegovo dejstvo vise nije relativnog vec apsolutnog karaktera, tako da bi svaki novi vlasnik mora da postuje prava zakupca; slicno je i sa licnim sluzbenostima i ugovornim pravom prece kupovine koji se upisu.- Obligaciona prava imaju dejstvo i prema trecim licima kada su ispunjeni uslovi za pobijanje duznikovih pravnih dela ( actio Pauliana ), u kom slucaju poverilac moze da uputi tuzbeni zahtev prema trecem licu kome je duznik preneo odrejdeno pravo.- Apsolutno dejstvo tuzbe je moguce i po samom zakonskom resenju i narocito se predvidja da prenosenjem svojine ne prestaje obligacioni odnos.

9

14.) Obligacija ili obligacioni odnos

- Odnos poverioca i duznika je uzajaman, reciprocan: ono sto je za poverioca pravo, to je za duznika obaveza.- Izmedju njih postoji odnos korelativnosti, sto je posledica cinjenice da izmedju subjetivnog prava i obaveze ( duga ) uvek mora postojati korelacija, a ona podrazumeva istovremenost nastanka prava i obaveze.- Poverilac ima subjektivno pravo koje su u materiji obligacija ispoljava kao potrazivanje, ali on ujedno ima i pravo na zahtev ( tuzbu ).- Duznik ima obavezu koja se u materiji obligacija izpoljava kao dug, ali taj dug prati i duznikova odgovornost.- Poveriocevom potrazivanju uvek odgovara dug, sto znaci da izmedju potrazivanja i duga uvek postoji veza korelativnosti, a takva veza je pravilo i u zahtevu i odgovornosti.- Medjutim, izmedju poveriocevog prava na zahtev i duznikove odgovornosti ne postoji uvek odnos korelacije, vec je moguc trostruki odnos, u vidu sledecih pravnih situacija:

1.) Korelacija.- Zahtev i odgovornost redovno stoje u uzajamno odgovarajucem, korelativnom odnosu.- Kada je rec o ovakvim obligacijama u pogledu zahteva i odgovornosti, govori se o civilnim, potpunim obligacijama.- Korelacija podrazumeva pravni i eticki element.- Sa pravnog stanovista, korelacija postoji ukoliko postoji pravni identitet, prestaciona istovetnost izmedju zahteva i odgovornosti.- Sa etickog stanovista, korelacija postoji ako se nacin ispunjenja, kako poverioca tako i duznika, vrsi tako da u konkretnom slucaju za drugu stranu ne predstavlja sikanu, da subjekt na drugoj strani obligacija ne stavlja u gori polozaj pri izvrsenju prava iz obligacionog odnosa nego sto je bio polozaj jedne, odnosno druge strane pri nastanku obligacije.

2.) Ogranicena korelacija.- Ova vrsta nepotpune obligacije postoji kada je odgovornost duznika manja od poveriocevog zahteva, a ona se moze javiti u dva vida:A) Predmetno ogranicena odgovornost- ona se moze javiti u dva oblika:a) Odricanje od svojine ( derelikcija ).- To je slucaj kada vlasnik stvari proceni da su veci troskovi koje treba da isplati u vezi sa povracajem svoje stvari od savesnog drzaoca nego sto stvar uistinu vredi.- Slucajevi takvog odricanja od svoje su narocito poznati u pomorskom pravu ( spasavanje brodova, troskovi lezarine..), i tada se nazivaju abandon.b) Odgovornost imovinskim fondom ( odgovorsnost cum viribus ), a ne imovinom kao celinom.- U odredjenim slucajevima duznik nece odgovarati celom svojom imovinom ( sto je pravilo ), vec samo njenim delom, odredjenim fondom unutar imovine.- To je npr. slucaj kada ostaviocevi poverioci, buduci da je naslednik prezaduzen i postoji opasnost da se naslednikovi poverioci namire tako sto ce zahtevati njegovu celokupnu imovinu, zahtevaju separation bonorum, odnosno odvajanje zaostavstine od imovine naslednika.- Na taj nacin se u imovine naslednika formiraju dva fonda, jedan koji se sastoji od zaostavistine i drugi od ostale imovine, tako da prvi fond sluzi za namirenje ostaviocevih poverioca, a drugi fond za namirenje naslednikovih poverioca.B) Vrednosno ogranicena odgovornost.- Ova vrsta odgovornosti znaci da duznik odgovara predmetno neograniceno, celokupnom svojom imovinom, ali je vrednosno ograniceno do visine odredjene vrednosti ( npr. naslednik kao univerzalni sukcesor ostavioca odgovara za ostavioceve dugove samo do visine vrednosti nasledjene zaostavstine, u skladu sa principom da naslednik ne moze imati stete od subjektivnog naslednog prava ).- Izraz obligacija se moze koristit u sirem smislu ( kao sinonim za obligacioni odnos ) i u uzem smislu ( onda znaci dug, odnosno duznikovu obavezu, ili potrazivanje, odnosno poveriocevo pravo ).

10

- Pretpostavka je da se izraz "obligacija" koristi u sirem smislu ( ako nije napomenuto suprotno ).

3.) Odustvo korelacije.- U ovom slucaju postoji jedna korelacija izmedju subjektivnog prava i duga, ali ne i izmedju prava na zahtev i odgovornosti.- To je slucaj kada obligacija, usled dugotrajnog nevrsenja prava od strane poverioca izgubi neposrednu pravnu zastitu ( ali se nije obligacija ugasila ).- Da bi obligacija bila obligacija, ona mora imati neku vrstu pravne zastite, neki oblik gradjanskopravne sankcije, a u ovom slucaju je nema usled zastarelosti.- Mada sankcija postoji u posrednom obliku, u smislu da ako duznik u zabludi ispuni obavezu, iako je nastupila zastarelost potrazivanja ( dakle bez osnova vrati dug ), onda nece moci da trazi naknadu stete ili restituciju ( DAKLE, i ovo odsustvo korelacije je relativno ).- Ovakve obligacije se nazivaju naturalnim.- Odsustvo korelacije sustinski postoji i prilikom odgovornosti za drugog, kao i u slucajevima jemstva, nekih zaloznih prava ( npr. hipoteke..). Apsolutna korelacija: dug/potrazivanje Relativna korelacija: zahtev/odgovornost izuzeci: ogranicene korelacije i odsustvo korelacije.

15.) Podela obligacija ( uopste )

- Obligacije se mogu podeliti prema razlicitim kriterijumima, i to prema: predmetu, kauzi, mnozini subjekata, mnozini predmeta, sankicji, trajanju.- Prema predmetu, obligacije se dele na: pozitivne i negativne, obligacije cilja i sredstva, novcane i nenovcane obligacije.

16.) Pozitivne i negativne obligacije

- Pozitivne obligacije su obligacije cinjenja, a negativne su obligacije necinjenja.- U pozitivnim obligacijama rec je o pravu poverioca da zahteva od duznika da nesto ucini ( npr. da preda odredjenu stvar ), a s druge strane, kada je poverilac ovlascen da zahteva od duznika odredjeno uzdrzavanje, rec je o negativnim obligacijama.- Pozitivne obligacije su pravilo, a ono sto je pravilo uredjeno je imenovanim ugovorima, i otuda imenovani ugovori sadrze pozitivne obligacije ( razmena, kupoprodaja, nalog, zajam, ugovor o delu..), odnosno neko cinjenje a cesto u okviru toga odredjeno davanje.- Za sticanje svojine putem ugovora potrebno je da je prenosilac bio vlasnik, da je ugovor o prodaji punovazan i da je izvrseno cinejnje u smislu predaje stvari.- Pitanje je kakva je situacija u pravnim sistemima u kojima ugovor ima translativno dejstvo ( sam ugovor prenosi svojinu ), jer iz toga sledi da nema obligacije davanja.- Punovazan ugovor je i u nasem pravu dovoljan uslov za prenos svojine, pod pretpostavkom da je rec o individualno odredjenim stvarima, a to su situacije: kada prodavac prenese svojinu na kupca samim ugovorom, a stvar ne preda, vec je zadrzi po drugom osnovu, npr. ostavoprimac ( constitutum posesorium ). kada kupac vec drzi stvar po drugom osnovu, npr. kao ostavoprimac, a potom putem kupoprodaje stekne svojinu na stvari ( traditio brevi manu ). kada se prodata stvar nalazi kod treceg lica na osnovu nekog pravnog posla, npr. ugovor o zakupu, tako da ni prodavac ni kupac nemaju drzavinu ( cessio vindicationis ). kada prodavac proda i preda stvar kupcu, ali zadrzi pravo svojine do potupne isplate cene ( pactum reservati dominii ).- Dakle u ovim situacijama je akt davanja nepotreban, vec je dovoljan ugovor, te se postavlja pitanje da li se radi o negativnoj obligaciji, u smislui da prodavac mora da se uzdrzi od akata koji bi remetili svojinska ovlascenja novog vlasnika.

11

- Ipak, odgovor je negativan, jer je prenosilac sada odgovoran kao i sva treca lica da se uzdrzi od uznemiravanja vlasnika u vrsenju prava svojine, jer svojina kao stvarno pravo deluje erga omnes ( dakle ugovorom je preneta svojina, pa se obligacija ugasila, pa nije rec o negativnoj obligaciji, pa ako nije negativna obligacija, to znaci da je postojala pozitivna obligacija ).- DAKLE, u sistemima koji podrazumevaju titulus i modus, predaja je u funkciji prenosa svojine, a u sistemima sa translativnim prenosom ( kao i u navedenim situacijama u nasem pravu ), sam ugovor je u funkciji prenosa svojine.- Negativne obligacije se sastoje u uzdrzavanju od cinejnja ( necinjenje, trpljenje ).- Postoji uslov da bi ovakva vrsta prestacije mogla biti predmet obligacije, a to je dopustenost pozitivne obligacije povodom koje je nastala negativna obligacija, a ukoliko je dopustena, onda treba utvrditi da li je i negativna obligacija dopustena u konkretnom slucaju, NPR: Nije moguce zasnovati dopustenu obligaciju da lice A ubije lice B, pa samim tim nije dupusteno ni zasnivanje obligacije po kojoj se lice A obavezuje da nece ubiti lice B; Medjutim, ako postoji pravna obaveza lica A da ubije lice B ex oficio kao izvrsenje smrtne kazne, onda nije dopustena obligacija kojom se lice A obavezuje da nece ubiti lice B ).- Da bi nastala punovazna negativna obligacija, bitno je da imperativni propisi izvan materije gradjanskog prava ( krivicni i upravnopravni propisi ) ne zabranjuju cinjenje ili uzdrzavanje od cinjenja u konkretnom slucaju.- Pored toga, zasnivanje obligacionog odnosa mora se proveriti i kroz prizmu gradjanskopravnih propisa, odnosno ogranicenja privatne autonomije, tako npr. ne moze nastati punovazna negativna obligacija kojom se ugovaraci obavezuju da nece raskinuti ugovor bez obzira na razloge.- Postoji nacelo zabrane prouzrokovanja stete, koje nalaze duznost uzdrzavanja od pustupaka kojima se drugom moze prouzrokovati steta, kao da je posredi neka vrsta negativne zakonske obligacije, medjutim ovde se postavlja pitanje odnosa dopustenosti pozitivne obligacije kada se ona zasniva na pristanku ostecenika i opste zabrane prouzrokovanja stete.- Negativne obligacije mogu biti i nesamostalne ( npr. kupac se obaveze da kupljenu stvar ne proda odredjeno vreme ).- Negativna i pozitivna obligacija cesto se mogu naci i zajedno, npr. prilikom prava prece kupovine prodavac se mora uzdrzavati od prodaje pre nego sto ponudi stvar titularu ovog prava i njegovog izjasnjavanja, te ukoliko titular navedenog prava prihvati ponudu, nastaje pozitivna obligacija za obe strane ( predaja stvari i predaja novca ).- Ukoliko se prekrsi navedena negativna obligacija, opet ce nastati pozitivna, jer ce prodavac biti duzan da titularu prava prece kupovine naknadi stetu.- Negativna obligacija postoji zbog postojanja pozitivne koja je obezbedjuje, ali ne i obrnuto.- Uslov postojanja pozitivne je odustvo negativne, jer bi je u suprotnom negativna ponistila.- S druge strane, uslov postojanja negativne je postojanje pozitivne, jer bi bez nje negativna obligacija bila izvan sfere prava, dakle ne bi bila obligacija.- Znacaj podele obligacija na pozitivne i negativne ima tri aspekta:a) Prvi aspekt se odnosi na povredu obligacije.- Kada je rec o pozitivnoj obligaciji, njena povreda se vrsi propustanjem cinjenja, ili delimicnim cinjenjem, odnosno delimicnim necinjenjem, pa cak i davanjem ali koje ne odgovara sadrzini obligacije.- Negativna obligacija zahteva cienjenje kao uslov njene povrede.- Negativna obligacija je apsolutnog karaktera, jer uzdrzavanje od povrede mora biti apsolutno, posto bi svako neuzdrzavanje ( bez obzira na obim ) bilo povreda.b) Drugi aspekt odnosi se na otpocinjanje toka zastarnog roka, jer njegovim istekom civilna obligacija se transformise u naturalnu obligaciju, sto znaci da gubi moc prinudnog ostvarenja.- Pravilo je da u pozitivnim obligacijama rok otpocinje da tece prvog dana posle dospelosti, a dan dospelosti je trenutak kada nastaje pravo poverioca da podigne tuzbu u konkretnom slucaju.- Za razliku od toga, u negativnim obligacijama rok otpocinje da tece prvog sledeceg dana posto je duznik izvrsio cinejnje, umesto necinjenja.v) Treci aspekt se odnosi na dokazivanje za slucaj spora oko povrede obligacije.- Polozaj poverioca u postupku u vezi sa sporom o pozitivnim obligacijama je pasivan ( teba da dokaze samo svoje poverilacko svojstvo ), a kad je rec o negativnim obligacijama, poverilac mora u postupku imati aktivniju ulogu, jer kako je rec o obavezi necinejnja, onda poverilac dokazuje da je duznik ucinio ono sto prema ugovoru nije smeo, jer duznik to nece to svakako da dokazuje ( nije mu u interesu ).

12

- Tek kada bi poverilac ucinio maker verovatnim da je duznik svojim cinjenjem povredio negativnu obligaciju, tada duznik ima interes da dokazuje da za povredu nije kriv, odnosno da je do povrede doslo npr. usled vise sile, slucaja ili krivice treceg lica.

17.) Obligacije cilja ( rezultata ) i sredstva

- Obligacija cilja podrazumeva takvu brstu obaveze kojom duznik mora postici odredjen rezultat, a nacin na koji je duznik dosao do cilja nije bitan, osim ukoliko je sam nacin zakonom zabranjen.- U ugovorima o kupoprodaji predaja odredjene stvari mora ostvariti cilj, a to je prenos svojine.- Neostvarenje odredjenog rezultata, bez obzira na savesnost ili krivicu duznika, predstavlja povredu obligacije i konstituisanje obligacije naknade stete.- Vecina obligacija su obligacije cilja.- Obligacije sedstva stvaraju obavezu koja podrazumeva preduzimanje radnji koje treba da dovedu do odredjenog cilja, ali postizanje datog cilja nije bitno za ispunjenje duznikove obaveze.- Ono sto je bitno je da je duznik nastupao u skladu sa nacelom savesnosti i postenja, i pokazao odgovarajuci stepen paznje koji je u konkretnom slucaju nuzan kada je pokusavao da postigne dati rezultat, a potrebno je i da duznik postupa u skladu sa pravilima odrejdene struke ( ako je to potrebno u konkretnom slucaju ).- Obligacija sredstva je npr. ugovor o pronalazenju nafte, pa ako se da sve od sebe da se nadje nafta, ali se ipak ne nadje, jbg…ili ugovor o angazovanju sportskog trenera za postizanje boljih rezultata, pa ni do njih ne dodje…ali ovaj da sve od sebe..opet jbg.- Kada je rec o obligaciji cilja, postoji pretpostavka o odgovornosti duznika, i ona je najbliza objektivnoj odgovornosti.- Odsustvo postignutog cilja automatski prouzrokuje odgovornost duznika, koji moze isticati samo opste uslove za oslobodjenje od odgovornosti ( npr. visa sila, krivica treceg lica ).- Dakle ovde je poverilac u privilegovanom polozaju, jer duznik mora da dokazuje da nije kriv za neispunjenje obaveze.- U obligacijama sredstva, krivica duznika se ne pretpostavlja, a poverilac je duzan da dokaze da je odsustvo rezultata bilo prouzrokovano delanjem duznika bez dovoljno paznje, truda ili nepostovanjem pravila struke.

18.) Novcane i nenovcane obligacije

- Novcane cinidbe se smatraju vrednosnim cinidbama, jer promene u trzisnoj vrednosti novca imaju posledice i na planu prava.- Ukoliko bi se dosledno insistiralo na nacelu monetarnog normalizma, to bi dovelo do povrede nacela savesnosti i postenja ( npr. ugovorena je isplata cene nepokretnosti u vise rata, ali usled inflacije dodje do velike promene u vrednosti novca, pa bi strogom primenom novcanog normalizma, poverilac bio ostecen.- U vreme komunizma, postojala je odredba kojom je bilo utvrdjeno da kad obaveza ima kao predmet svotu novca, duznik je obavezan da isplati onaj broj novcanih jedinica na koji obaveza glasi ( sto predstavlja utvrdjivanje navcanog normalizma ).- Danas se, pak, mogu zasnovati obligacioni odnosi u novcanim obavezama koji teze ocivanju interesa poverilaca u uslovima inflacije, na nacin da je moguce ugovoriti odgovarajuce indeksne klauzule.- S druge strane, interesi duznika su zasticeni maksimiranjem kamata, zabranom zeleneskih ugovora..- Novcane obligacije su one obligacije koje za predmet imaju predaju odredjenog iznosa novca koji je prema pozitivnim propisima dopusten ( novac u opticaju ), dok su nenovcane obligacije sve ostale obligacije koje za svoj predmet ne podrazumevaju novac koji je u zvanicnom opticaju.- Moguce je da obligacioni odnos obuhvata vise razlicitih obligacija, kako novcanih, tako i nenovcanih, npr. duznik je obavezan da isplati odredjeni novcani iznos i preda odredjenu stvar.- Kada je rec o kombinaciji novcane i nenovcane obligacije, postavlja se pitanje koja pravila upotrebiti u takvom slucaju.- Pri odgovoru na ovo pitanje mora se voditi racuna o zajednickoj nameri ugovaraca, ali i o objektivnom kriterijumu koji u konkretnom slucaju ukazuje na prevagu jednog ili drugog elementa takvog spoja.

13

- Pa ako je u jednoj obligaciji novcano davanje dominantno ( npr. ugovor o dozivotnom izdrzavanju u smislu mesecnih davanja ), onda novcana obligacija apsorbuje nenovcanu, te se u tom slucaju primenjuju pravila o novcanim obligacijama, dok je obrnut slucaj u nekim slucajevima, npr.kada je rec o ugovoru o razmeni uz doplatu, pa ako je mala doplata, onda se primenjuju pravila nenovcanim obligacijama.- Kamata je prva specificnost novcanih obligacija, jer se ona u slucaju docnje podrazumeva u svim novcanim obavezama ukoliko sto drugo nije ugovoreno.- Kada su u pitanju novcane obligacije fizickih lica, duznik ce placati kamatu na glavnicu zbog same upotrebe novca, dakle nema veze sa docnjom, ukoliko je to ugovoreno, a ukoliko se radi o pravnim licima, kamata se podrazumeva iako nije ugovorena.- Ukoliko je rec o novcanoj obligaciji, duznik padom u docnju automatski i bezuslovno duguje i zateznu kamatu koja je utvrdjena zakonom.- Ugovorena kamata ne moze biti bez ogranicenja, jer bi se u tom slucaju otvorile mogucnosti zelenasenja.- Zato kad je rec o ugovorenoj kamati, stopa kamate za fizicka lica ne moze biti visa od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja placa na stedne uloge po vidjenju, a za pravna lica, maksimiranje kamate je uredjeno posebnim zakonom.- Ukoliko je kamata visa od dozvoljene, primenice se najvisa dozvoljena stopa kamate.- Nistava je odredba ugovora kojom se predvidja da ce na kamatu, koja dospe na isplatu, poceti da tece nova kamata ako ne bude isplacena stara ( zabrana anatocizma ).- Ipak, moze se unapred ugovoriti da ce stopa kamate biti povecana ukoliko duznik neblagovremeno ne isplati dospele kamate.- Postojalo je pravilo da kada se iznos dospelih kamata izjednaci sa glavnicom, kamata prestaje da tece, ali je razvoj trzisne privrede doveo do ukidanja tog pravila.- Duznik moze novcane obaveze ispuniti pre roka i ta odredba ima imperativni karakter, jer je nistava odredba ugovora kojom bi se duznik ovog prava odrekao.- Duznik koji svoju obavezu ispuni pre roka ima pravo, ako je na to ovlascen ugovorom ili to proizlazi iz obicaja, da zahteva odbitak iznosa kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze.- Kada je rec o opstim pravilima koja vaze za nenovcane obligacije, duznik svoju obavezu, svoj dug treba da ispuni poveriocu u mestu koje je odredjeno pravnim poslom ili zakonom.- Ali ako mesto nije odredjeno pravnim poslom ni zakonom, a ne moze se odrediti ni po vrsti posla ni po prirodi obaveze, ispunjenje obaveze se vrsi u mestu u kome je duznik u vreme nastanka obaveze imao svoje sediste.- Kada je rec o novcanim obligacijama, kao mesto njihovog ispunjenja smatra se mesto u kome poverilac ima svoje sediste.

19.) Obligacije koje nastaju na osnovu volje i na osnovu zakona

- Podela obligacija prema kauzi podrazumeva uzu podelu: na osnovu izjave volje i na osnovu zakona; na kauzalne i apstraktne; licne i nelicne.

- U krajnjoj liniji sve obligacije imaju osnov u zakonu, medjutim ovde je u pitanju neposredni uzrok nastanka konkretne obligacije.- Obligacije ciji se neposredni nastanak vezuje za zakonske propise sadrze kauzalnu vezu koja se bazira ili na uzrocno-posledicnom nizu ( kauzalni niz cinjenica koje neposredno vode do duznika, npr. vozac je na pesackom prelazu udario pesaka ), ili je uzrok odgovornosti duznika neposredno zakonski propis, kao sto je slucaj prilikom objektivne odgovornosti za stetu ili odgovornosti za drugog.- Kada je uzrok obligacije neposredna primena zakona, npr. prilikom objektivne odgovornosti, po pravilu se ne ulazi u dokazivanje kauzalne veze u vezi sa nastankom obligacije, jer je u pitanju pretpostavljena odgovornost.- Ipak, i u tim slucajevima pretpostavka odgovornosti nije neoboriva ( npr, roditelji se mogu osloboditi odgovornosti za stetu svog deteta mladjeg od 7 god, ukoliko dokazu da su ga ostavili drugom na cuvanje i da je do stete doslo odgovornoscu tog lica ).- Istrazivanje uzrocno-posledicne veze izmedju stetnog dogadjaja i ponasanja stetnika je pravilo, bez obzira na kome lezi teret dokazivanja.

14

- Ukoliko uzrocno-posledicna veza ukazuje na odredjeno lice kao stetnika, ono ce biti duzno da dokaze da je steta nastala bez njegove krivice, sto znaci da ce pitanje kauzalnosti biti predmet sudskog spora.- Kada su, s druge strane, u pitanju obligacije ciji je neposredni osnov izjava volje pravnog subjekta, pitanje kauze slozenije je i zavisi od vrste pravnog posla, a pre svega od podele na jednostrane i dvostrane, kao i na teretne i doborcine pravne poslove.- Bez kauze u slucaju spora nije moguce utvrditi sadrzinu obligacije.

20.) Kauzalne i apstraktne obligacije

- Svaka obligacija ima kauzu, dakle nije kriterijum podele postojanje ili nepostojanje kauze, vec njena vidljivost, odnosno nevidljivost.- U nekim pravnim poslovima je kauza istaknuta tako da je jasno zbog cega je takav pravni posao nastao, a time je znatno olaksano njegovo svrstavanje u posebne podele ( npr. teretni, dobrocini, licni, nelicni…), kao i njegovo tumacenje.- Dakle, osnov kauzalne obligacije je neposredno vidljiv i jasan.- Apstraktne obligacije imaju skriven osnov, odnosno kauza nije neposredno vidljiva i jasna, a to onemogucava svrstavanje takve obligacije u odgovarajuce posebne podele, i onemogucava tumacenje odgovarajucih prava i obaveza duznika, odnosno poverioca.- Npr. za menicu je poznato da poverilac potrazuje odredjeni iznos od duznika, ali nije poznato zbog ceka, jer je kauza nevidljiva.- Ipak, i takav pravni posao zavisi od postojanja i dopustenosti kauze, jer ako duznik ulozi prigovor, sud je duzan da istrazi kauzu.- U tom smislu, moguce je da je u pitanju zabranjeni pravni posao ( zelenaski ugovor ), moguce je da poverilac nije sam izvrsio svoju obavezu, a zahteva od duznika da izvrsi svoju..- Apstraktne obligacije se u slucaju spora uvek moraju svesti na kauzalne, jer je pravilno resenje spora upravo u neposrednoj vezi s postojanjem i dopustenoscu kauze.- Apstraktne obligacije poboljsavaju pravni polozaj poverioca, jer on u slucaju spora, kao tuzilac nece biti obavezan da dokazuje da je duznik u obavezi da ispuni cinidbu, vec obrnuto, duznik je taj koji ce morati da dokazuje da li uopste ima obavezu ili ju je vec izvrsio.- Apstraktne obligacije ubrzavaju pravni promet, jer se ne moraju sacinjavati ugovori s posebnim odredbama koj bi stitile poverioca, jer u mnogim slucajevima apstraktna obligacija cini dovoljnu zastitu.

21.) Licne i nelicne obligacije

- Podela se zasniva na intenzitetu veze izmedju prestacije i duznika.- Ukoliko prestaciju moze ispuniti samo duznik licno, u pitanju su licne obligacije, obligacije intuitu personae.- To su obligacije koje nastaju na osnovu volje pravnih subjekata, pri cemu su licne osobine i kvaliteti duznika bilo odlucujuci motiv konkretne sadrzine obligacije, sto znaci da su takvi motivi usli i u polje kauze (npr. ugovor o delu sa tacno odredjenim slikarom).- U nelicnim obligacijama prestacija nije vezana za duznika, vec je bitno da prestacija bude uredno ispunjena, i to u krajnjoj liniji moze i da ucini drugo lice, a ne sam duznik ( npr. poveriocu nije bitno ko ce mu vratiti dugovani novac ).- Ima i takvih cinidbi koje podrazumevaju licno angazovanje duznika, ali ipak ne spadaju u licne obligacije ( npr. prilikom prenosa svojine na nepokretnosti prodavac mora licno dati izjacu kojom dopusta izmenu titulara svojine u zemljisnim knjigama u korist kupca, medjutim, ako on to neosnovano odbije, ta njegova izjava moze se zameniti odgovarajucom sudskom odlukom ).- Licne obligacije moze ispuniti samo duznik licno i otuda njihovo ispunjenje nije moguce neposrednim sredstvima prinude.- Duznik se moze naterati na ispunjenje na 2 nacina: ako duznik ne zivrsi u roku svoju nenovcanu obavezu koja je utvrdjena sudskom odlukom, sud moze da duzniku odredi naknadni primereni rok za izvrsenje prestacije i pri tome, nezavisno od pricinjene stete,

15

odrediti da ce duznik morati da isplacuje poveriocu odredjeni iznos novca za svaki dan zadocnjenja, pocev od isteka primerenog roka- Ovo sredstvo su sudski penali, cija je svrha posredni uticaj na duznika da izvrsi cinidbu. poveriocu stoji uvek na raspolaganju pravo na naknadu stete, ako duznik svojom krivicom ne izvrsi cinidbu.- Obligacije su podobne za nasledjivanje, a izuzetak su licne obligacije.- Nelicne obligacije su pravilo u pravnom prometu i one su podobne za nasledjivanje.- Duznik moze biti posredno nateran da ispuni nelicnu obligaciju putem kondemnatorne tuzbe, odnosno presude na osudu na cinidbu ( a ako poverilac trpi i stetu, onda svakako ima pravo na naknadu stete ).- Poveriocu u nelicnim obligacijama stoji na raspolaganju siri spektar pravne zastite u odnosu na poverioca u licnim obligacijama, jer ima i neke posebne mogucnosti da ostvari svoj interes, a to su neka posebna pravna sredstva u okviru poveriocevih prava u nekim posebnim slucajevima.- Ukoliko duznik ne ispuni u roku svoju obavezu koja je utvrdjena pravosnaznom sudskom presudom, poverilac ga moze pozvati da je ispuni u primerenom roku i izjaviti da po proteku roka nece primiti ispunjenje, vec zahtevati naknadu stete.

22.) Deljive i nedeljive obligacije

- Podela prema mnozini subjekata obligacije.- U obligacionom odnosu mogu biti namanje dva lica ( dualisticki odnos ), ali i brojcano neodredjen, ali u konkretnom slucaju odrediv krug lica.- Kada je rec o mnozini subjekata u obligaciji, radi se o pluralistickim obligaciajma, i u okviru njih odnosi zavise od vrste prestacija u konkretnom slucaju: da li je rec o deljivim ili nedeljivim obligacijama, solidarnim ili zdruzenim obligacijama.- Podela na deljive i nedeljive obligacije ne odnosi se na fizicku mogucnost podele prestacije, vec je ta podela cisto pravne prirode.- U deljivim obligacijama predmet moze biti podeljen na dva ili vise delova koji zadrzavaju svojstva i srazmernu vrednost cinidbe kao celine.- Nasuprot tome, u nedeljivim obligacijama cinidba se ne moze razdeliti na delove, a cak i kada je to moguce, ti delovi u svom zbiru ne odgovaraju cinidbi kao celini, tako da je i njihova zbirna vrednost manja u odnosu na datu cinidbu kao celinu.- Pravilo je da su obligacije uzdrzavanjanja nedeljive, a s druge strane, obligacije cinjenja i posebno davanja stvari odredjenih po rodu jesu deljive.- Najcesce deljive obligacije su novcane obligacije ( npr. izplata zajma sa kamatom na rate ).- Deljive obaveze su i obligacije ciji je cilj sticanje svojine, npr. prodaja nepokretnosti nekolicini kupaca po alokativnim delovima.- Pravilo je da se obaveza, odnosno potrazivanje u deljivoj obavezi koja ima vise duznika ili vise poverilaca deli na jednake delove, odnosno odgovarajuce kvote, ukoliko sto drugo nije ugovoreno ( npr. dva lica zakupi local od 150 kvadrata po ceni od 1500 evra, ali jedan uzme 100 kvadrata a drugi 50 kvadrata, pa ce zakupninu placati zrazmerno tome ).- Deljive obligacije su u sustini posebne i samostalne obligacije koje mogu imati razlicitu sudbinu ( npr. poverilac prema jednom duzniku moze oprostiti dug a prema drugom ne ).- Razlog zbog koga se deljive obaveze, uz neke izuzetke, uzimaju kao celina obligacionog odnosa jeste taj da poticu od istovetnog pravnog osnova, npr. jednog ugovora o kupoprodaji…- Ukoliko bi duznik bio obavezan da preda stof za odelo od tri metra, on to ne moze uciniti tako sto ce stof da preda u tri dela od po tri metra, jer se od takvog stofa ne moze napraviti odelo ( nedeljiva obligacija ), a isto je npr. i sa pravom sluzbenosti prolaza.- Problem deljivosti obligacije se javlja narocito u slucaju kada se na jednoj ili obe strane javlja vise subjekata.- Ukoliko se prema ovoj mnozini subjekata obligacija moze srazmerno podeliti, ( rec je o deljivoj obligaciji ), posredi su zajednicke obligacije.- Zajednicka obligacija kao podrazumeva vise subjekata na poverilackoj strani naziva se aktivnom zajednickom ( deljivom ) obligacijom, a kada je vise lica na duznickoj strani, onda je to pasivna zajednicka ( deljiva ) obligacija.

16

- U aktivnoj zajednickoj obligaciji svaki poverilac moze da zahteva ispunjenje svog, srazmernog dela ugovorene cinidbe, i obrnuto, kada je rec o pasivnoj zajednickoj obligaciji, prestacija se deli u odgovarajucoj srazmeri.- Ukoliko nije drugacije odredjeno, i u aktivnoj i u pasivnoj zajednickoj obligaciji pretpostavka je da se prestacije dele na jednake delove.- To znaci da je svaki delo prestacije samostalna celina i da eventualna insolventnost nekog duznika pogadja one poverioce koji nisu uspeli da prime cinidbu.- To dalje znaci da poverioci koji su se naplatili nisu duzni da srazmerno namire poverioce koji to nisu uspeli.- Npr. i otpust duga koji je ucinio poverilac u sporazumu sa jednim duznikom ne oslobadja ostale duznike.- U obligacionom pravu oboriva je pravna pretpostavka da kada postoji vise subjekata u obligacionom odnosu, rec je o zajednickim, deljivim obligacijama.- U trgovinskom pravu, medjutim, kada ima vise duznika u nekoj deljivoj obavezi, vazi pretpostavka solidarnosti.- Kada su posredi nedeljive obligacije, svaki subjekt je, bilo na poverilackoj strani bilo na duznickoj, subjekt takve obligacije kao celine: poverilac moze da zahteva prestaciju kao celinu; duznik moze da izvrsi prestaciju samo kao celinu.- Nedeljivost obligacije moze biti i ugovorena ( relativna nedeljivost ), a to su slucajevi kada je obligacija po prirodi deljiva, ali su stranke zbog nekog specificnog interesa ugovorile nedeljivost.- Ukoliko je dakle, u pitanju nedeljiva obligacija sa vise duznika, ne primenjuju se pravila koja vaze za zajednicke obligacije, vec pravila koja se odnose na solidane obligacije.- Sa druge strane, kada u nedeljivoj obavezi ima vise poverilaca, pri cemu solidarnost nije ni ugovorena niti je na zakonu zasnovana, jedan poverilac moze da zahteva da duzik ispuni obavezu njemu, ali pod uslovom da je na to ovlascen od drugih poverilaca.- U suprotnom, svaki poverilac moze da zahteva od duznika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da je polozi sudu.- To znaci da kada jedan od poverioca u nedeljivoj obligaciji nije ovlascen na prijem ispunjenja, on mora da kao tuzioce oznaci sve poverioce zajedno, bez obzira sto tuzbu podnosi sam ( ako dobije spor, presuda ce obuhvatiti sve poverioce zajedno ).- Nedeljive obligacije imaju razlicite pravne posledice u zavisnosti da li je vise subjekata na poverilackoj ili duznickoj strani.1.) Nedeljive obligacija s vise poverilaca- Obligacino odnos u kojem postoji nedejiva obaveza s vise poverilaca podrazumeva da zahtev kojim se trazi izvrsenje takve obaveze mogu postaviti svi poverioci takve cinidbe.- Npr. dva lica u galeriji kupe sliku, a galerija ne izvrsi predaju slike, ugovorenu cinidbu od galerije ne moze zahtevati sam ojedan poverilac.- Ali posto je cinidba nedeljiva, to logicno znaci da je svaki od poverilaca, u nasem primeru oba poverioca, subjekt potrazivanja ( ne moze jedan od dva poverioca da trazi predaju ½ slike ).- Medjutim to ne znaci da ukoliko postoji vise poverilaca da se svi oni obavezno moraju dogovoriti o podizanju tuzbe, nego svaki poverilac ima pravo na zahtev ( tuzbu ) koju moze i sam podici, ali tuzba mora obuhvatiti i ostale poverioce ( kumulativan zahtev ).- Duznik svoju nedeljivu obavezu s vise poverilaca moze ispuniti na tri nacina: istovremeno svim poveriocima. jednom ili samo nekim koji zahtevaju u ime svih i na to su ovalsceni. putem odgovarajucih depozita ( u slucaju poverilacke docnje ).2.) Nedeljive obligacije sa vise duznika- Ukoliko vise duznika duguje ispunjenje nedeljive obaveze, svaki saduznik je obavezan da prestaciju ispuni u celini.- Dakle poverilac moze zahtevati od svakog saduznika ispunjenje cele obligacije.- Npr. dva suvlasnika slike prodaju sliku, i poverilac je ovlascen da zahteva predaju te slike od bilo kog saprodavca, pa moze npr. da zahtev uperi protiv onog kod koga se slika nalazi.- Nedeljivost obaveze podrazumeva da ispunjenjem od jednog duznika obaveza prestaje, odnosno obligacija se gasi ipso facto i u odnosu na ostale duznike.- Pravni odnosi samih duznika se resavaju prema pravilima regresa.

17

- Za nedeljive obaveze u kojima ima vise duznika, shodno se primenjuju pravila o solidarnim obligacijama.- Znacaj podele je visestruk:a) Sa materijalnopravnog stanovista, u deljivim obligacijama moguce je ispunjenje prestacije u nekoliko delova ( npr. isplata u ratama ), a u nedeljivim obavezama to nije moguce: u apsolutno nedeljivim obligacijama to je apsolutno nemoguce, a u relativno nedeljivim obligacijama stranke se mogu naknadno dogovoriti da obligacija postane deljiva.- Deljiva obligacija, u zavisnosti dispozicije stranaka ili posebnog propisa, moze biti pod pravnim rezimom zajednickih ili solidarnih obligacija, a nedeljiva obligacija potpada pod pravila solidarnih obligacija.b) S procesnog stanovista, polozaj tuzioca u nedeljivim obligacijama je specifican, jer on ne moze da tuzi samo u svoje ime, vec tuzbenim zahtevom uvek mora da obuhvati sve poverioce zajedno, bez obzira na njihov stav.

23.) Solidarne obligacije

- Solidarna obligacija podrazumeva deljivu obavezu, ali koja se treba ispuniti u celini.- Prestacija jeste deljiva, ali pod odredjenim uslovima stavlja se pod rezim kao da je nedeljiva.- Pa svaki sapoverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze u celini od svakog saduznika, a svaki duznik ima obavezu da zahtevu udovolji; ispunjenjem obaveze od jednog saduznika bilo kom sapoveriocu, obligacija se gasi.- Solidarne obligacije se ne pretpostavljaju, vec one mogu nastati na osnovu volje ovlascenog lica ( ugovor, zavestanje ) ili na osnovu zakona.- U zavisnosti od toga da li je u obligaciji vise poverilaca ili vise duznika, solidarne obligacije se dele na aktivne i pasivne.

24.) Aktivne solidarne obligacije

- Aktivna solidarna obligacija je ona u kojoj postoje sapoverioci, koji mogu, svaki za sebe, da zahtevaju ispunjenje cinidbe u celini.- Poverilac moze zahtevati ispunjenje srazmernog dela duznikove obaveze, a moze i zahtevati isplatu duga u celini.- Solidarna obligacija se gasi ispunjenjem od duznika solidarnom poveriocu koga on izabere ( facultas alternative ), ili poveriocu koji je prvi trazio ispunjenje ( prior tempore, potior iure ).- Solidarna odgovornost se ogleda i na planu docnje, jer ako duznik padne u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, u docnji je prema svim poveriocima, ali i obrnuto, ako je jedan poverilac u docnji prema duzniku, u docnji su svi.- Takodje, priznanje duga jednom poveriocu, koristi svim poveriocima.- Medjutim, ako jedan poverilac prekine zastarevanje, to ne koristi ostalim solidarnim poveriocima, odnosno prema njema rok i dalje tece, ali odricanje od zastarelosti prema jednom poveriocu koristi i drugima.- Posle ispunjenja solidarne obligacije od duznika, nastaju odredjena prava i obaveze medju solidarnim poveriocima, a to su regresni odnosi.

- Smanjenje i gasenje solidarne obaveze- Solidarna obligacija se redovno gasi ispunjenjem od bilo kog saduznika, medjutim solidarna obligacija moze prestati i na drugi nacin, po opstim pravilima ( npr. zastareloscu ), a cinidba moze biti i smanjena.- Duznik i u solidarnoj obligaciji moze koristiti institut prebijanja, odnosno moze istaci kompenzacioni prigovor prema poveriocu koji je trazio ispunjenje ili nekom drugom solidarnom poveriocu, ali prebijanje moze ici samo do visine solidarnog potrazivanja koje pripada poveriocu s kojim se prebijanje vrsi.- Ako jedan od solidarnih poverioca zakljuci sa duznikom poravnanje, ono, ukoliko nije prihvaceno od ostalih, nema pravno dejstvo prema drugim poveriocima, vec se dug srazmerno smanjuje za to potrazivanje ( za koje je dogovoreno poravnanje ), ali ostatak duga vazi prema ostalim poveriocima solidarno.

18

25.) Pasivne solidarne obligacije

- Pasivna obligacija je ona u kojoj postoje saduznici, koji su obavezni da ispune cinidbu u celini bilo kom poveriocu, iako je prestacija deljiva.- Iz toga sledi da je u pasivnim solidarnim obligacijama odgovornost duznika kumulativna, dok je sam dug alternativan.- Pasivne solidarne obligacije su po svom cilju upravljene na poboljsanje pravnog polozaja poverioca.- Otuda poverilac ima pravo da trazi i ispunjenje dela obaveze, a duznik tada moze da ispuni samo deo obaveze, npr. onaj deo koji srazmerno tereti njega.- Tako npr. ako je u pitanju pasivna solidarna obligacija koja se sastoji u isplati 30000 evra, pri cemu postoje 3 duznika, poverilac moze po svom izboru da zahteva isplatu samo od jednog najsolventnijeg duznika, ali moze i da zahteva od jednog 10000 evra, a kasnije od drugog 20000 evra.- Po namirenju celokupnog duga, npr. od samo jednog solidarnog duznika, obligacija se gasi i prema ostalim saduznicima ( interni odnosi saduznika se regulisu posle prema pravilima regresa ).- Kada u pasivnoj solidarnoj obligaciji poverilac padne u docnju prema jednom solidarnom duzniku, on je u docnji i prema ostalim saduznicima, ali s druge strane, docnja jednog solidarnog duznika nema dejstva prema ostalim saduznicima.- U slucaju priznanja duga koji bi izvrsio jedan od solidarnih duznika, nema dejstva prema ostalim duznicima.

- Smanjenje i gasenje solidarne obaveze- Dakle, solidarna obligacija moze prestati izvrsenjem cinidbe od ma kog saduznika po opstim pravilima, ali moze prestati ili biti umanjena i iz posebnih razloga.- Solidarni duznici mogu izvrsiti prebijanje potrazivanja prema poveriocu, s tim da svaki saduznik moze pozvati na prebijanje drugog saduznika, a takvo prebijanje ide do visine iznosa duga tog saduznika s kojim je prebijanje izvrseno.- Ukoliko poverilac u pasivnoj solidarnoj obligaciji otpusti ( oprtosti ) dug sporazumom s jednim duznikom, obligacija se gasi ( oprost duga jednom, znaci oprost duga za sve saduznike, s izuzetkom kada oprost duga ima za cilj da oslobodi obaveze samo tog duznika s kojim je kompenzacija izvrsena ).- Poravnanje poverioca s jednim od solidarnih duznika nema dejstvo prema ostalima.- Posto je solidarna obaveza deljiva, moguce je da zastarelost ne tece ili bude prekinuta u odnosu na jednog duznika, ali tece u odnosu na ostale saduznike.- Moguce je da nastupi zastarelost obaveze prema svima, osim prema jednom duzniku, pa na zahtev poverioca, taj duznik mora da ispuni celu obavezu, a potrazivanje poverioca prema ostalim duznicima se pretvorilo u naturalnu obligaciju, ali medjuti, ovaj jednicak sto mora da plati za sve ima pravo regresa prema ostalima ( prema nacelu savesnosti i postenja ).

26.) Individualizovane i genericne obligacije

- Prema mnozini predmeta, obligacije se dele: na individualizovane i genericne, kao i na kumulativne, alternativne i fakultativne.- Individualizovane su one obligacije koje su posebno oderedjene tako da se prima faciae prepoznaje njihov predmet, pa ako je rec o individualizovanoj obligaciji to je npr. akt predaje slike Bjelica "Predeo sa kucama"..te i te dimenzije…- S druge strane, ako je obaveza prodavca da preda nov automobile odrejdene marke i boje, nije rec o individualizovanoj obligaciji, nego o genericnoj.- U genericnoj obligaciji je rec o relativno neodredjenom, ali odredivom predmetu ( ako bi predmet bio apsolutno neodrdjen, onda obligacije ne bi ni bilo ).- Za genericnu obligaciju je bitno da predmet nije posebno konkretno odredjen.- U genericnim obligacijama, lice koje je odredjeno za izbor se mora drzati odredjenog roda stvari, tj. vrste, kolicine i kvaliteta ( to znaci da njegov izbor nije sustinske vec tehnicke prirode ).- Izbor se mora vrsiti u skladu sa najopstijim nacelom savesnosti i postenja.

19

- Ukoliko nije predvidjeno koje lice ima pravo izbora, pretpostavka je da izbor vrsi duznik.- Izvrsenje prestacije i u genericnim obligacijama podrazumeva njegovo individualizovanje, tako da ispunejnjem genericna obligacija se pretvara u individualizovanu obligaciju ( dakle akt ispunjenja uvek znaci individualizovanu obligaciju ).- Neke vrste ugovora uvek podrazumevaju individualizovane obligacije ( npr. ugovor o zakupu ), dok druge vrste podrazumevaju genericne obligacija ( ugovor o zajmu ), a nekim vrstama su otvorene obe mogucnosti ( ugovor o kupoprodaji ).- U individualizovanim obligacijama propast predmeta ( npr. usled pozara ) dovodi do gasenja obligacije usled objektivne nemogucnosti ispunjenja.- Ako je do propasti doslo visom silom ili slucajem, rizik snosi vlasnik stvari.- Kod genernicne obligacije, bez obzira na razlog propasti objekta genericne obligacije, duznik se ne oslobadja odgovornosti za ispunjenje obligacije ( postoje retki izuzeci ).

27.) Alternativne obligacije

- Ako je duznik u obavezi da ispuni dve ili vise prestacija, ali se oslobadja obaveze ispunjenjem jedne, onda je rec o alternativnoj obligaciji.- Npr. duznik ima obavezu da preda ili sliku Predica ili sliku Konjovica..- Pravilo je, da pravo izbora koju ce obavezu izvrsiti pripada duzniku, ali aktom kojim je konstituisana ova obligacija moze biti predvidjeno i drugacije resenje ( pravo izbora pripada poveriocu ili trecem licu ).- Lice na kome je pravo izbora zadrzava to pravo do trenutka obavestavanja poverioca o svom izboru, a posle toga izbor je definitivan ( neopozivost izbora ) i ne moze se menjati bez saglasnosti poverioca.- Ako je pravo izbora pripadalo poveriocu a on se ne izjasni, duznik ga moze pozvati da izvrsi izbor u primerenom roku, a po isteku tog roka izbor prelazi na duznika.- U slucaju npr. vise sile pa izvrsenje jedne obaveze postane nemoguce, obligacija se svodi na preostalu cinidbu, odnosno postaje jednostavna obligacija.- Ukoliko je za nemogucnost ispunejnja jedne obaveze odgovoran duznik, postoje dve pravne situacije: ako je pravo izbora pripadalo duzniku, obligacija se svodi na preostalu mogucu prestaciju. ako je pravo izbora pripadalo poveriocu, njegov izbor se svodi ili na zahtev za ispuenjnje preostale moguce prestacije ili na zahtev za naknadu stete.- Ukoliko je za nemogucnost ispunjenja jedne obaveze odgovoran poverilac, obligacija ce se po pravilu ugasiti, odnosno duznik se oslobadja obaveze.- Ipak, ako je pravo opcije pripadalo duzniku, on moze ispuniti preostalu cinidbu, ali tada i sam postaje poverilac naknade stete prema poveriocu iz prvobitne obligacije, ali i obrnuto, ako je poverilac kriv za nemogucnost ispunjenja jedne obaveze, ali je na njemu bilo pravo izbora, on onda moze duzniku naknaditi stetu, ali i zahtevati ispunjenje preostale obligacije.

28.) Fakultativne obligacije

- Faklutativne obligacije imaju jedan predmet, jednu obavezu, ali ovlasceno lice moze tu pravnu situaciju izmeniti tako sto ce izvrsiti drugu cinidbu ili ce zahtevati izvrsenje druge cinidbe.- Ako je duznik u obavezi da ispuni samo jednu prestaciju, ali se oslobadja obaveze ispunejnjem druge odredjene prestacije, rec je o fakultativnoj obligaciji ( faklutativna obaveza ).- Duznik ima alternativno ovlascenje; pravo zamene cinidbe je na duzniku, na njemu je facultas alternative.- Obligacija je u stvari prosta, jer poverilac moze da zahteva samo ispunjenje jedne prestacije.- Poveriocev zahtev nije u korelativnosti sa odgovornoscu duznika, jer duznik moze da ispuni svoju obavezu i drugom cinidbom, a ne cinidbom koja odgovara poveriocevom zahtevu.- Faklutativne obligacije mogu nastati pravnim poslovima ili zakonom.- Pravilo je da facultas aleternativa pripada duzniku, ali to moze biti i poveriocevo pravo.- Npr. zavestalac moze ostaviti isporuku licu A i to kolekciju od 31 slike nekog slikara, s tim da se naslednik moze osloboditi obaveze ako licu A isplati iznos od 30000 evra; Lice A kao poverilac ( isporukoprimac )

20

ima pravo da zahteva samo predaju kolekcije slika, a nema pravo da postavi alternativni tuzbeni zahtev i na isplatu 30000 evra; Medjutim, naslednik koji ima obavezu da ispuni isporuku je ovlascen da umesto predaje kolekcije slika, preda poveriocu 30000 evra i tako ugasi obligaciju.- Ako predmet obaveze postane nemoguc usled dogadjaja za koji duznik odgovara, poverilac moze da trazi naknadu stete, ali se duznik moze osloboditi obaveze dajuci predmet koji je ovlascen da da umesto dugovanog.- Postoje i zakonske faklutativne obligacije: npr. slucaj prekomernog ostecenja, pa ako je izmedju obaveza ugovornih strana u vreme zakljucenja ugovora postojala ocigledna nesrazmera, ostecena strana moze da zahteva ponistenje ugovora, ali duznik ima pravo da otkloni poremecaj u kauzi ( facultas alternativa ) ispunjenjem obaveze na drugi nacin, tj. dopunom do prave vrednosti ugovorne obaveze druge strane.- Slicni su i pravni odnosi kada facultas alternativa pripada poveriocu, tako da poverilac moze, umesto dugovanog predmeta, zahtevati od duznika neki drugi odredjeni predmet ( faklutativna potrazivanja ).- Duznik moze da ispuni samo jednu cinidbu a ne moze se osloboditi te obaveze ispunjenjem druge, osim na trazenje samog poverioca.- Samo ako se poverilac javi sa zahtevom da se ispuni druga cinidba, na koju je ovlascen, duznik mora postupati u smislu poveriocevog zahteva.- Ako nemogucnost ispunjenja dugovane cinidbe nastane krivicom poverioca ili iz drugog razloga za koji duznik ne odgovara ( npr. visa sila ), onda se obligacija gasi, ali ako je duznik odgovoran za nemogucnost ispunjenja, onda duguje naknadu stete poveriocu.

29.) Kumulativne obligacije

- U kumulativnim obligacijama duznik je obavezan da izvrsi dve ili vise razlicitih cinidbi, pri cemu ih mora izvrsiti kumulativno ( npr. duznik mora da preda neke slike i izlozbeni prostor, pa se ne moze osloboiti obaveze, predajom samo slika ).- Ako izvrsenje obligacije postane nemoguce iz razloga iz kojeg duznik ne odgovara, obligacija se gasi, medjutim poverilac moze traziti izvrsenje obaveze koju je i dalje moguce izvrsiti.

30.) Civilne i naturalne obligacije

- Obligacije snabdevene neposrednom pravnom sankcijom, ponekad se nazivaju i pravnim obavezama, odnosno civilnim obligacijama.- Naturalne obligacije ne poseduju moc neposredne pravne prinude i zato se nazivaju i nepotpune ili nesavsene obligacije ( one ne poseduju moc sudskog prinudnog izvrsenja ).- Zakon navodi i konretne slucajece naturalnih obligacija: ako duznik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono sto je dao, cak i ako nije znao da je obaveza zastarela..- Prema teoriji o nesavrsenim civilnim obligacijama, naturalne obligacije su u stvari bivse civilne obligacije koje su se degenerisale u nesavrsene obligacije, kojima nedostaje neposredna mogucnost prinude ( to znaci da je krug naturalnih obligacija u pogledu izvora ogranicen na nakadasnje civilne obligacije ).- Teorija koja u naturalnim obligacijama vidi moralne duznosti znatno prosiruje polje primene takvih obligacija.- Naturalne obligacije nisu samo one koje su nekad bile civilne pa su se degenerisale, jer tu spadaju sve obaveze koje se zasnivaju na nekoj vrsti etickih, odnosno moralnih duznosti, duznosti svesti, pa prema tome cak i neki nistavi pravni poslovi mogu doci u domen ovih obligacija ( npr nistavost usled povrede dobrih obicaja ).- Prema shvatanju profesora Perovica, resenje je u spajanju ove dve teorije, a most on vidi u ustanovi javnog poretka i dobrih obicaja.- Nas Zakon kaze: ne moze se traziti povracaj datog ili ucinjenog na ime izvrsenja neke prirodne obaveze, ili moralne ili drustvene duznosti.- Konretna ustanova na kojoj se temelji postojanje naturalnih obligacija je kauza ( prema "nasem" misljenju ): Duznik je zaista ranije dugova neku prestaciju i u zabludi je nju i izvrsio, misleci da nije nastupila zastarelost. Onda naknadno trazi povracaj putem kondekcijske tuzbe, ali gubi spor jer je kauza

21

koja je postojala, ipak jaca od zastarelosti; ALI ako bi se dokazalo da kauze nije ni bilo nikada, tuzilac ce uspeti u sporu i izvrsice se povracaj po osnovu pravno neosnovanog obogacenja.- Pravni znacaj podele- Civilne obligacije su pravilo i one se ostvaruju putem kondemnatornih tuzbi, odnosno njima odgovarajucih presuda na osudu na cinidbu ( drugim recima: prestacije u civilnim obligacijama podobne su za prinudno izvrsenje, jer sadrze mogucnost neposredne primene sankcije ).- Naturalne obligacije imaju sve osobine obligacije, i jednu specificnost: nisu uvek podobne za prinudno ostvarenje.- Do prinudnog ostvarenja naturalne obligacije moze doci u dva slucaja:a) Poverilac moze podneti kondemnatornu tuzbu i u slucaju da duznik ne istakne peremptorni prigovor, sud ce takvu naturalnu obligaciju da snabde sankcijom preko svoje presude na osudu na cinidbu ( ukoliko duznik istakne prigovor zastarelosti, poverilac gubi spor ).b) Ukoliko duznik dobrovoljno ispuni obligaciju, makar i u zabludi, nece biti ovlascen da zahteva povracaj ucinjene prestacije, sto znaci da su naturalne obligacije snabdevene posrednom sankcijom, odnosno peremptornim prigovorom koji otklanjadejstvo kondekcijske tube.

31.) Izvori obligacija

- Izvori obligacija se mogu podeliti na:1.) Ugovor.2.) Prouzrokovanje stete.3.) Sticanje bez osnova.4.) Poslovodstvo bez naloga.5.) Jednostrane izjave volje.6.) Zakon, odnosno druge pravnorelevantne cinjenice koje neposredno, preko zakona, predstavljaju izvor obligacija ( npr. srodstvo, bracna veza, susedski odnosi… ).- Bracna veza, srodstvo, susedski odnosi…to su vrlo raznovrsne cinjenice koje ne trpe zajednicki kriterijum, ali je njihov zajednicki imenilac zakonska odredba, pa ima smisla tu raznoliku grupu cinjenica jednostavno svrstati u zakonske obligacije, odnosno obligacije ciji je neposredni izvor sam zakon.- Na taj nacin se zakon pojavljuje u dvostrukom svojstvu: kao izvor obligacionog prava i kao neposredni izvor obligacija u svim onim slucajevima kada cinjenice ili cinjenicni skupovi ne pruzaju dovoljno osnova za svrstavanje u jednu od poznatih grupa izvora obligacija.- Mozda bi su u ovoj podeli ugovor i jednostrana izjava volje mogli svrstati u jednu grupu pod nazivom obligacije koje nastaju na osnovu pravnih poslova, koja pak sadrzi dve podgrupe: jednostrane i dvostrane pravne poslove ( odnosno jednostrane izjave volje i ugovore ).

32.) Promene obligacija ( uopste )

- Ima slucajeva kada je potrebno izmeniti citav pravni polozaj jednog subjekta u obligaciji, tako da njegov sledbenik ulazi u sva prava i obaveze konkretne obligacije ciji je jedan od tvoraca upravo bio sledbenikov prethodnik.- Te promene nikada ne uticu na samu obligaciju, tj. na njen identitet ( istovetnost ), jer se ticu samo titulara prava, pri cemu sadrzina obligacije ostaje ista.- Promene u obligacionim odnosima mogu da iniciraju kako fizicka tako i pravna lica.

- Istovetnost ( identitet ) obligacije- Odredjenost obligacije bitna je i sa stanovista sadrzine i sa stanovista subjekata.- Obligacija uvek ima odredjenu sadrzinu, dakle, odredjenost predmeta i odredjenost osnova ( kauze ).- Prestacije koje u konkretnom slucaju ima pravo da zahteva poverilac od duznika, cine sadrzinu konkretnog obligacionog odnosa.- Sa stanovista osnova, obligacija moze nastati na osnovu volje subjekta i tada je posredi causa finalis, a kada je obligacija nastala izvan domena volje subjekata, posredi je causa efficiens.

22

- Identitet obligacije je njen pojavni oblik u pravnom zivotu, jer ako je u pitanju obligacija bez identiteta, rec je o obligaciji samo u apstraktnom vidu, kao apstraktnom pojmu koji je predmet naucnog ispitivanja.- To znaci da svaka konkretna obligacija ima svoj dvostruki identitet: identitet sadrzine ( odredjenost kauze i predmeta ) i identitet subjekata ( odredjenost poverilacke i duznicke strane ).- Dosledno tome, ukoliko se izvrsi neka promena u predmetu ili kauzi, ili se pak promeni poverilacka ili duznicka strana, ocigledno je doslo do promena u obligaciji.- Teorija obligacija kaze: promene u subjektima ne uticu na identitet obligacije ( npr. ako poverilac umre, na njegovo mesto stupa njegov univerzalni sukcesor, ali to ne utice na identitet obligacije, pa ce duznik morati da ispuni prestaciju poverilackoj strani isto kao da je u pitanju stari poverilac ), ali promene u sadrzini dovode do odgovarajucih promena u identitetu obligacije.

33.) Promena subjekata u obligaciji34.) Promena poverioca

- Pojam- Promena poverioca se vrsi ustupanjem potrazivanja ugovorom, koje se tradicionalno naziva cesija.- U tom odnosu ucestvuju tri lica: cedent ( ustupilac )- poverilac koji prenosi svoje potrazivanje (stari poverilac). cesionar ( prijemnik )- pretstavlja lice na koje se prenosi potrazivanje (novi poverilac). cesus- duznik- Cesija je derivativni i translativni nacin sticanja prava, to je ugovor u kome ucestvuju, s jedne strane, ustupilac ( cendent ) i, s druge strane, prijemnik ( cesionar ), kojim cedent prenosi na cesionara svoje potrazivanje koje ima prema duzniku ( cesusu ).- Ugovorne strane su iskljucivo cesionar i cedent, dok ce ucesce duznika ogleda samo u aktu notifikacije, odnosno obavestavanja o cinjenici da je potrazivanje ustupljeno.- Dakle od duznika se ne trazi saglasnost, jer njegov pravni polozaj ne moze biti pogorsan, vec ostaje isti.- Ako duznik svoju obavezu izvrsi cesionaru pre notifikacije, ispunjenje je punovazno i duznik se oslobadja obaveze, ali pod uslovom da je savestan, tj. da nije znao za cesiju.

- Predmet- Predmet cesije mora biti obligacija, i to potrazivanje koje je dopusteno i podobno za prenos ( prenosivo ).- Neprenosiva su: potrazivanja ciji je prenos zabranjen zakonom. potrazivanja intuitu personae. kao i potrazivanja cija se priroda protivi prenosenju na drugoga.- Isto tako, ni potrazivanja iz nedopustenih pravnih poslova ( kuporpodaja droga ) ne mogu biti ni prdmet cesije.- Potrazivanja koja su vezana za izdrzavanje, zakonsko ili ugovorno, naceno su neprenosiva.- Pravilo je da zajedno s potrazivanjem na cesionara ( prijemnika ) prelaze i sporedna prava: prvenstvo naplate, hipoteka, zaloga, prava na kamatu..- Medjutim, cedent moze da preda cesionaru zalozenu stvar samo ako zalogodavac na to pristane ( ako ne pristane, onda ta stvar ostaje kod cesionara koji je cuva za racun cesionara ).

- Pravni odnosi medju subjektima ustupanja potrazivanjaA) Odnos ustupioca ( cedenta ) i prijemnika ( cesionara )- Kada je cesija izvrsena ugovorom s naknadom, cedent odgovara cesionaru za postojanje ( varitet ) potrazivanja, i to u casu kada je ustupanje isvrseno.- Dakle bitno je da je potrazivanje postojalo u trenutku cesije, a ako kasnije otpadne iz bilo kog razloga, cedent za to nije odgovoran.- Kada je cesija zasnovana na dobrocinom ugovoru ( poklon ), cedentove odgovornosti za varitet potrazivanja nema.- Odgovornost cedenta za naplativost ( bonitet ) potrazivanja moze se zasnivati samo na ugovoru.

23

- Ali i ako je bonitet ugovoren, njegova visina je uvek ogranicena: do visine onoga sto je cedent primio od cesionara, kao i za bonitet kamata, troskova ustupanja i troskova postupka protiv duznika.- Veca odgovornost savesnog cedenta se ne moze ugovoriti.- Cim se u ugovoru ugovara bonitet, pretpostavka je da je ugovor teretan.- Punovazan ugovor o ustupanju potrazivanja podrazumeva da cedent mora predati cesionaru odgovarajuce isprave o dugu, npr. priznanicu, kao i druge dokaze o ustupljenom potrazivanju i sporednim pravima.B) Odnos prijemnika ( cesionara ) i duznika ( cesusa )- Cesionar ima prema cesusu ista prava koja je prema cesusu imao i cedent.- Dakle ne moze da se pogorsa polozaj duznika.- Cesus moze da istakne cesionaru, pored prigovora koje sam ima prema njemu ( npr. kompenzacioni prigovor ), i one prigovore koje je mogao da istakne cedentu, i to do trenutka notifikacije ( npr. prigovor zastarelosti potrazivanja..).- Cesus moze priznati dug cesionaru izjavom volje, i time se prakticno odrice prigovora npr. zastarelosti koji je ima prema cedentu.V) Visestruko ustupanje- Moguce je da postoji vise cesionara kojima je cedent ustupio potrazivanje, pa se postavlja pitanje kome duznik od njih treba da ispuni obligaciju, pa postoje dve pravne situacije:a) duznik ce punovazno ispuniti obavezu onom cesionaru koga je cedent prvo oznacio.b) ako ovakvog obavestenja od strane cedenta nema, onda prednost ima onaj cesionar koji se prvi prijavi duzniku.G) Posebni slucajevi ustupanja potrazivanja:a) Ustupanje umesto ispunjenja- Kada duznik ( ovde cedent ) u sporazumu sa svojim poveriocem ustupi tom poveriocu ( cesionaru ) svoje potrazivanje koje ima prema svom duzniku ( trece lice ), rec je o ustupanju umesto ispuenjnja, odnosno zameni ispunjenja.- Trece lice ( ovde cesus ) mora ispuniti svoju obavezu cesionaru, jer je potrazivanje u pitanju vec na osnovu ugovora preslo u imovinu cesionara.- Zakljucenjem tog oblika cesije, duznikova ( cedentova ) obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potrazivanja, a na taj nacin se gasi i cedentovo potrazivanje prema cesusu, jer je preneto na cesionara.- Cesionar kome je nakon naplate njegovog potrazivanja nesto preostalo, duzan je da visak preda cedentu, jer bi u suprotnom bila rec o pravno neosnovanom obogacenju.b) Ustupanje radi naplacivanja- Ustupanje radi naplacivanja je oblik cesije u kojem cedent ugovara sa cesionarom prenos potrazivanja koje ima prema cesusu, a to tako da cesionar ima pravo cedentovog potrazivanja od cesusa, s tim da se po naplati gasi ili smanjuje neko ranije potrazivanje koje je cesionar ima prema cedentu.- Ako je cesionar naplatio manje od svog ranijeg potrazivanja, cedent je kao duznik i dalje u obavezi da naknadi razliku, ali vazi i obrnuto, tj. ako je cesionar naplatio vise.- U ovom obligu cesije cilj ustupanja nije zamena ispunjenja, kauza nije u obacanju protivprestacije, vec u konkretnom primanju prestacije.- Dosledno tome, ustupljeno potrazivanje nije ni preslo u imovinu cesionara samim ugovorom, vec faktom naplate.- Otuda cesus moze punovazno ispuniti svoju obavezu bilo cesionaru, bilo cedentu, i to cak i u slucaju notifikacije.v) Ustupanje radi obezbedjenja- U slucaju da se lice A nalazi u svojstvu poverioca prema jednom licu, ali u svojstvu duznika prema drugom licu, s tim da njegov poverilac ( poverilac lica A ) trazi odredjeno obazbedjenje za svoje potrazivanje, moguce je posebnom vrstom cesije udovoljiti ovom zahtevu poverioca lica A.- Pravo cesionara da od cesusa namiri svoje potrazivanje koje ima prema cedentu uslovljeno je neispunjenjem obaveze cedenta prema ceionaru npr. u odredjenom roku.- To znaci da ukoliko cedent blagovremeno ispuni svoju obavezu prema svom poveriocu ( ovde cesionaru ), cesionar ce biti u obavezi da kontracedira, odnosno da vrati ustupljeno potrazivanje cedentu, jer je otpala kauza ustupanja radi obezbedjenja.

35.) Promena duznika

24

- Promena duznika se moze javiti u vidu preuzimanja duga, pristupanja dugu i preuzimanja ispunjenja.

36.) Preuzimanje duga

- Promena duznika preuzimanjem duga je ugovor izmedju duznika i treceg lica- preuzimaoca, kojim preuzimalac prima duznikov dug, s tim da poverilac na to da svoj pristanak, a predjasnji duznik se oslobadja obaveze.- Kako su obligacije po pravilu prenosive, moguce je preuzimanje svakog duga.- Izuzetno, ukoliko je obligacija intuitu personae, ona je u nacelu neprenosiva, ali je i tu uz pristanak poverioca moguce preuzimanje takve obligacije.- Poverioceva saglasnost sa preuzimanjem duga moze biti: izrecna- kada se poverilac usmeno ili pismeno saglasava sa preuzimanjem duga. precutna- kada poverilac bez protesta i bilo kakve ograde primi neko ispunjenje od preuzimaoca, koji pak ovo ucini u svoje ime.- Ukoliko nije jasno da li je poverilac dao saglasnost ili nije, ugovaraci mogu da pozovu poverioca da se u primerenom roku izjasni, a ako se ovaj ne izjasni u tom roku, smatrace se da je nesaglasan za preuzimanjem duga ( neodobravanje ).- Za vreme dok poverilac ne da svoj pristanak, kao i kada obije da ga da, ugovor o preuzimanju duga ime dejstvo ugovora o preuzimanju ispunjenja.- Preuzimanje duga nije formalan ugovor, ali ako je za osnovni posao povodom koga se ovaj oblik promene duznika zakljucuje formalan, i preuzimanje duga mora biti u istoj formi.- Slucaj preuzimanja duga kada je dug obezbedjen hipotekom- Ukoliko je dug obezbedjen hipotekom, redovan je slucaj da je duznik ujedno i vlasnik hipotekovane nepokretnosti.- Problem se javlja kada duznik nije ujedno i vlasnik hipotekovane nepokretnosti, jer ako duznik ne izmiri dug, a poverilac zeli da se namiri iz nepokretnosti pod hipotekom, poverilac mora da tuzi vlasnika nepokretnosti.- Kada hipotekarni vlasnik prodaje svoju nepokretnost, on moze sa pribaviocem ugovoriti da pribavioc preuzme dug prema hipotekarnom poveriocu, ali se tada hipotekarni poverilac mora sa tim saglasiti u pismenom obliku.

- Dejstva ugovora o preuzimanju duga- Osnovno dejstvo se sastoji u tome sto se stari duznik oslobadja obaveze, jer preuzimalac postaoje novi duznik.- Postavlja se pitanje da li se obligacija ugasila u trenutku kada se stari duznik oslobadja obaveze i da li nastaje nova obligacija u trenutku kada preuzimalac postoje duznik ( to je pitanje identiteta sadrzine obligacije ).- Odgovor: obligacija se nije ugasila, ona postoji u pravnom kontinuitetu od samog nastanka, kada je obavezan bio stari duznik, pa sve dok je ne ispuni novi duznik.- Medjutim, ukoliko je poverilac bio u zabludi, tj. nije znao da je preuzimalac prezaduzen, ugovor o preuzimanju duga se po samom zakonu konvertuje u ugovor o pristupanju dugu.- To ima za posledicu da se stari duznik ne oslobadja obaveze, vec sada umesto jednog, postoje dva duznika.- Za ovu zakonsku konverziju potrebna su dva uslova: stanje prezaduzenosti preuzimaoca u vreme poveriocevog pristanka na ugovor. da poverilac u vreme davanja pristanka nije znao za prezaduzenost preuzimaoca.

- Sporedna prava- Pravilo je da sporedna prava prate sudbinu glavnog potrazivanja, dakle ostaju nepromenjena, ali dve vrste sporednih prava su izuzetak:a) Jemstvo- u trenutku preuzimanja duga, jemstvo prestaje po zakonu ako jemac ne pristane da jemci za potonjeg duznika, jer se jemstvo odnosi na tacno odredjenog duznika i na poseban odnos inter partes et intuitu personae.

25

b) Zaloga, ovde su moguce dve situacije: kada je zalogu dalo trece lice, zaloga prestaje ( razlozi su isti kao i kod jemstva ). kada je zalogu dao sam duznik, onda zaloga ostaje, jer je sama zaloga bila deo saglasnosti volja poverioca i duznika.- Zakonsko je pravilo da preuzimalac, kao potonji duznik, odgovara za sve kamate koje dospevaju posle stupanja na snagu ugovornih odredaba o preuzimanju duga, kao i obrnuto, predjasnji duznik odgovara za kamate koje su dospele pre preuzimanja duga.

- PrigovoriA) Dopusteni prigovori- Preuzimalac moze da istakne poveriocu sve prigovore koji poticu iz dve razlicite obligacije:a) prigovore koji proisticu iz pravnog odnosa predjasnjeg duznika i poverioca, ako se odnose na obligaciju iz koje i proizlazi preuzet dug.- Pa ako je postojala npr. neka mana volje na strane predjasnjeg duznika ( npr. poverilac je prevario predjasnjeg duznika ), preuzimalac moze istaci peremptorni prigovor nepunovaznosti obligacije, i ukoliko bi uspeo s tim prigovorom, bio bi oslobodjen obaveze koja je proistekla iz ugovora o preuzimanju duga.- Preuzimalac moze istaci i peremptorni prigovor da je dug vec isplacen u celini, ili pak prigovor lezije.- Preuzimalac moze istaci i peremptorni prigovor zastarelosti potrazivanja, a zastarelost tece i za vreme starog i za vreme novog duznika konstantno.- Preuzimalac moze istaci i dilatorne prigovore, npr. nedospelosti potrazivanja.b) prigovore koji poticu iz ( druge, posebne ) obligacije koja postoji izmedju preuzimaoca i poverioca.- Ovde je moguce izvrsiti odgovarajucu kompenzaciju potrazivanja poverioca i duznika ( preuzimaoca ).B) Nedopusteni prigovori- Preuzimalac nije ovlascen da poveriocu istice prigovore koji su bili vezani za licnost predjasnjeg duznika.- Npr. preuzimalac ne moze izvrsiti kompenzaciju koju je moga da izvrsi predjasnji duznik sa poveriocem ( jer ne moze poverilac raspolagati tudjim pravom, tj. pravom potrazivanja starog duznika prema poveriocu, pa da na osnovu toga trazi takvu kompenzaciju ).

37.) Pristupanje dugu

- Pristupanje dugu ima dva oblika: redovan ( ugovor o pristupanju dugu ) i poseban ( pristupanje dugu u slucaju primanja neke imovinske celine.A) Ugovor o pristupanju dugu- Preuzimanjem duga, predjasnji duznik se oslobadja obaveze i u obligaciji ostaje samo jedan duznik- preuzimalac.- Medjutim, u pristupanju dugu rec je o takvom ugovoru zakljucenom izmedju poverioca i treceg lica, kojim se trece lice obavezuje da ce ispuniti poveriocevo potrazivanje koje ovaj ima prema svom duzniku, ali s tim da se duznikova obaveza ne ugasi.- Pristupanje dugu sluzi za poboljsanje pravnog polozaja poverioca, jer on tada u istoj obligaciji ima umesto jednog, dva duznika.- Za punovaznost ugovora nije potreba saglasnost duznika, a cak ni njegovo obavestavanje, jer se ni u cemu ne pogorsava njegov polozaj ( naprotiv ).- Duznici prema poveriocu nisu solidarni duznici, ali se to moze ugovoriti.- Ako treci isplati dug poveriocu, buduci da nije u pitanju jemstvo, on nema pravo da se regresira od duznika, jer sa duznikom nije u obligacionom odnosu.- Pristupanje dugu se uspostavlja ugovorom, ali moze i na osnovu zakona ( ako je poverilac da pristanak na ugovor o preuzimanju duga, a nije znao niti je mora znati da je preuzimalac prezaduzen, predjasnji duznik se nece osloboditi svoje obaveze, vec ce u tom slucaju doci do zakonske konverzije, tako da ce ugovor o preuzimanju duga imati pravno dejstvo koje ima ugovor o pristupanju dugu ).B) Pristupanje dugu u slucaju primanja neke imovisnke celine- To je poseban oblik pristupanja dugu koji je uredjen imperativnim zakonskim odredbama, sto znaci da je privatna autonomija iskljucena.

26

- Kada na osnovu ugovora na sticaoca predje neka imovinska celina ili njen deo, sticalac odgovara, pored prenosioca, i to solidarno s njim, za dugove koji se odnose na tu celinu, i to do visine stecene aktive.- Rec je o sledecim pravnorelevantnim elementima:1.) Pravni osnov pristupanja mora biti ugovor.2.) Predmet ugovora je prenosenje imovine u celini ili u delu.3.) Ugovor se moze odnositi kako na gradjanskopravni odnos ( klasican ), tako i na trgovinsko pravo.4.) Odgovornost se odnosi na dugoce koji se odnose na imovinsku celinu.5.) Sticaoc i prenosilac odgovaraju poveriocu solidarno.6.) Sticaoceva odgovornost je ogranicena do visine vrednosti stecene aktive.7.) Pravni osnov ovog posebnog oblika pristupanja dugu moze biti ne samo ugovor vec i bilo koji pravni posao ( npr. zavestanje ), koji je podoban za prenos imovine.8.) Predmet ugovora su i prava i obaveze, dakle, posredi je univerzalna sukcesija, koja mora obuhvatiti kako aktivu, tako i pasivu.9.) Ugovor, odnosno pravni posao, moze obuhvatati fizicka, ali i pravna lica.10.) Dogovi za koje se pezuju posebna pravila pristupanja dugu moraju biti vezani za prenetu imovinsku celinu ili njen deo.11.) Sticalac i prenosilac odgovaraju poveriocu solidarno za celokupno potrazivanje, pa poverilac moze da zahteva ispunjenje obaveze i od jednog i od drugog, a ako jedan izvrsi obavezu u celini, drugi solidarni duznik ima pravo da od drugog zahteva deo obaveze koji pada na njega.12.) Sticaoceva odgovornost je ogranicena, i to do visine vrednosti stecene aktive, dok prenosilac odgovara za celokupan iznos duga.- Ukoliko je dug veci od visine koristi koje je primio, sticalac se mora obratiti prenosiocu radi naknade te razlike.

38.) Preuzimanje ispunjenja

- Ugovorom izmedju duznika i treceg lica moze se treci obavezati duzniku da ce ispuniti njegovu obavezu koju on ima prema poveriocu i tada je rec o preuzimanju ispunjenja.- Dakle nije rec o preuzimanju duga ( preuzimanjem duga, predjasnji duznik se oslobadja obaveze ), niti o pristupanju dugu ( taj ugovor je ugovor izmedju poverioca i treceg lica ), jer oba ova ugovora podrazumevaju aktivno ucesce poverioca, i to njegovu saglasnost u smislu odobrenja na ugovor, u prvom slucaju, ili saglasnost volje pri nastanku ugovora, u drugom slucaju.- Ovde duznik u odnosu na trece lice postaje poverilac, jer se treci obavezao poveriocevom duzniku da ce ispuniti njegovu obavezu koju ima prema poveriocu, sto znaci da tu poverilac nema nikakvu ulogu.- Treci, kao duznikov duznik odgovara poveriocevom duzniku ( svom poveriocu ) za blagovremeno ispunjenje obaveze prema duznikovom poveriocu ( dakle, poveriocu svog poverioca ), kada duznikov poverilac zatrazi ispunjenje od duznika.- Obligacija koja se zasniva preuzimanjem duga obuhvata samo duznika i trece lice, tako da ( prvi ) poverilac nema nikakvo pravo prema trecem, ali isto tako obligacija koja je nastala preuzimanjem duga ni u cemu ne menja prvobitnu obligaciju izmedju poverioca i duznika.- Poverilac ima pravo da od duznika zahteva izplatu odredjenog iznosa novca i ukoliko treci ne pritekne u pomoc duzniku i ne izvrsi isplatu o roku, odgovarace duzniku ( kao svom poveriocu ) za naknadu stete.- Ako se utvrdi da je obaveza duznika prema svom poveriocu pogodjena sankcijom nistavosti, prestaje i obaveza treceg prema duzniku.- Ispunjenjem duznikove obaveze prema njegovom poveriocu od strane treceg, gasi se obligacija izmedju poverioca i duznika, a pravni odnos izmedju duznika i treceg zavisi od sadrzine njihovog ugovora o preuzimanju ispunjenja ( to moze biti npr. prebijanje, poklon..).

- PROMENA UGOVORNOG POLOZAJA SUBJEKATA ( USTUPANJE UGOVORA )- Ustupanje ugovora je takav ugovor kojim ustupilac prenosi prijemniku svoj celokupan ugovorni polozaj koji ima s drugom ugovornom stranom, a druga strana se sa tim saglasava.- Prijemnik stice sva prava i obaveze koje su u trenutku ustupanja bile na strani ustupioca.- Da bi ustupanje ugovora imalo dejstva, potrebni su sledeci uslovi:

27

a) Ugovorni polozaj koji se prenosi mora biti deo dvostranoobaveznog, teretnog ( to je apsolutni zakonski uslov ) i nelicnog ugovora ( ustupljeni ugovor moze biti i intuitu personae, ako bi se druga strana sa tim slozila, a njegovo izvrsenje je svakao neophodno).b) Da se sa ustupanjem izmedju ustupioca i prijemnika saglasi druga ugovorna strana.v) Forma ustupanja mora da prati ustupljeni ugovor.- Ustupilac odgovara prijemniku za varitet, odnosno za postojanje, dakle i punovaznost ustupljenog ugovora, ali mu ne jemci da ce druga strana ispuniti obaveze.- Odgovornost za bonitet ( naplativost ) se moze posebno ugovoriti.- Druga ugovorna strana moze prijemniku da istakne sve prigovore koji su vezani za ustupljeni ugovor ( npr. zastarelost potrazivanja ), kao i prigovore koje ima iz drugih obligacionih odnosa s prijemnikom ( npr. kompenzacioni prigovor, koji vise ne moze da istice prema ustupiocu ).

39.) Upucivanje ( asignacija )

- Upucivanje ( asignacija ) je takav ugovor kojim uputilac ( asignant ), ovlascuje upucenika ( asignata ) da za njegov racun izvrsi neku cinidbu primaocu uputa ( asignataru ), a istovremeno ovlascuje asignatara da cinidbu primi, i to u svoje ime a za racun asignanta.- Cinidba koja je predmet asignacije po pravilu je vezana za novcane transakcije, ali se moze odnositi i na druge zamenljive stvari.- Odnos izmedju asignanta i asignatara zasniva se na nekoj prethodnoj obligaciji ( ugovor, naknada stete..) i naziva se odnos pokrica, jer je ta prethodna obligacija, u stvari, pokrice za samu asignaciju, tu lezi kauza same asignacije.- Kako asignatar prima odredjeni iznos pa nalogu asignanta, njihov odnos se naziva valutnim.- Valutni odnos se najcesce zasniva na kauzalnom ugovoru ( npr. kupoprodaja ).- S duge strane, odnos izmedju asignata i asignatora ima odlike apstraktnog pravnog posla, jer pravni osnov isplate, odnosno prijema date prestacije nije moguce objasniti sa stanovista kauze.- U asignaciji se uspostavljaju odnosi slicni onima u punomocju, gde se prava i obaveze sticu izmedju poverioca i duznika, ali preko treceg lica, preko punomocnika, pri cemu u asignaciji asignat igra ulogu punomocnika, preko koga asignant i asignatar obavljaju deo cinidbi iz njihovog obligacionog odnosa ( u tom smislu postoji slicnost izmedju asignacije i naloga za isplatu ).- Primer: asignant- lice A; asignat- lice Y; asignatar- lice Z; Lice X nalaze licu Y da licu Z isplati 50000 evra, pri cemu lice Z ovlascuje da taj novac primi, i to u svoje ime. Z, dakle, prima novac kao da mu je Y duznik, iako on sa licem Y nije u obligacionom odnosu, vec je u odnosu sa licem X. Otuda lice Z prima izvrsenje prestacije u svoje ime, a za racun lica X. Asignaciji prethodi neki obligacioni odnos izmedju lica X i Z. Odnos izmedju lica X i Y takodje moze prethoditi. Posle izvrsene asignacije X je duznik u odnosu na lice Y, a poverilac u odnosu na lice Z ( dakle formira se trouga izmedju 3 lica.A) Odnos izmedju primaoca uputa ( asignatara ) i upucenika ( asignata )- Prihvat- U nacelu, izmedju njih ne postoje medjusobna prava i obaveze jer nisu u obligacionom odnosu.- Asignatar stice pravo na zahtev prema asignatu tek kada asignat izjavi da prihvata asignaciju, odnosno tek kada prihvati da za racun asignanta izvrsi neku prestaciju asignataru.- Novonastali obligacioni odnos izmedju asignata i asignatara je samostalan i odgovara odnosu koji se zasniva apstraktnim pravnim poslom.- Prihvat asignacije se ne moze opozvati.- Prigovori- Prigovori koje bi asignat imao prema asignantu ne mogu se istaci prema asignataru, jer asignatar prima prestaciju ne u ime asignanta, vec samostalno u svoje ime.- Prenosenje- Opste je pravilo da se asignacija moze dalje prenositi, pa asignatar moze da prenese uput na drugo lice, a ovaj na sledece.. ( prenos hartija od vrednosti ).- Ukoliko je asignat dao izjavu o prihvatu asignacije pribaviocu, na koga je asignatar preneo uput, onda on ( asignat ) ne moze pribaviocu da istakne one prigovore koje je ima prema asignataru licno, jer je ovim uspostavljen novi obligacioni odnos izmedju asignata i pribavioca.- Zastarelost

28

- Za pravo asignatara da zahteva ispunjenje od asignata predvidjen je poseban rok od 1 god, racnajuci od dana odredjenog za ispunjenje ( nasuprot opstem roku od 10 godina za zasterelost ).

B) Odnos izmedju primaoca uputa ( asignatara ) i uputioca ( asignanta )- Slucaj kada je asignatar poverilac asignanta- Poverilac iz neke druge obligacije nije duzan da pristane na asignaciju koju mu predlaze duznik u cilju ispunjenja svoje obaveze, jer to pretstavlja izmenu nacina ispunjenja obaveze, sto nije predvidjeno ni ugovorom ni zakonom.- Medjutim, poverilac je duzan da bez odlaganja izvesti duznika o odbijanju asignacije, jer ce u suprotnom duzniku odgovarati za stetu.- Asignacija nije ispunjenje- Da bi se prethodna obligacija izmedju poverioca ( asignatara ) i duznika ( asignanta ) ugasila, potrebno je da do ispunjenja ( npr. isplate novca ) zaista i dodje, sto znaci da asignacija kao forma za ispunjenje prestacije ne moze sama po sebi da ugasi prethodnu obligaciju.- Ukoliko asignacija ne uspe, stara obligacija ostaje, jer se nije ugasila (preko asignacije), te poverilac ima pravo da od duznika zaheva ispunjenje odgovarajuce prestacije redovnim putem.- Duznost asignatara da obavesti asignanta- Obijanje asignata moze biti osnovano ili neosnovano, ali to nije od znacaja u pogledu duznosti asignatara da o tome bez odlaganja obavesti asignanta.- Odustanak asignatara- Asignatar koji ne zeli da se koristi asignacijom moze od nje odustati, cak i ako je vec jednom izjavio da ce primiti asignaciju, ali je duzan da o tome odmah obavesti asignanta.- Posto nema prethodne obligacija, za uspostavljanje obligacionog odnosa neophodna je saglasnost volja stranka, te se na ovaj nacin stiti autonomija volja subjekata, pa i od nedovoljno promisljenih odgovora.- Opoziv ovlascenja dat asignataru- Pravilo je da asignant moze opozvati ovlascenje koje je dao asignataru da trazi izvrsenje prestacije od asignata.- Ipak, ovo pravilo ima izuzetak, jer ako je asignant dao ovlascenje za asignaciju zbog ispunjenja duga ili uopste u interesu asignatara, ne moze ga povuci.- To znaci da je ovlascenje za asignaciju neopozivo samo pod uslovom da u trenutku opoziva i dalje postoji punovazna obligacija izmedju asignatara i asignanta, pri cemu je asignatar poverilac.- Ali ako je takva obligacija ugasena u trenutku opoziva, onda ce i opoziv biti punovazan.

V) Odnos izmedju uputioca ( asignanta ) i upucenika ( asignata )- Odnos izmadju asignanta i asignata otkriva razlog obavezivanja asignata, dakle, kauzu asignacije, otkriva sta je pokrice asignacije, pa otuda i naziv za njihov odnos: odnos pokrica.- Pravilo je da je asignat duznik asignantov ( asignat moze biti banka u kojoj asignant drzi svoja sredstva ) i da zato prihvata da na njegov zahtev ispuni odgovarajucu prestaciju u korist asignatara.- Moguce je da asignant koristi zajam koji mu daje asignat, a moguce je i da asignat cini poklon asignantu.- Asignat nije duzan da prihvati asignaciju, cak iako je duznik asignanta, a od tog pravila postoje dva izuzetka: u slucaju kada je asignat obecao da ce prihvatiti asignaciju. u sluacju kada je asignacija izdata na osnovu asignatovog duga asignantu, u kom slucaju je asignat duzan da izvrsi do iznosa tog duga, ako mu izvrsenje asignacija nije teze od ispunjenja njegovog duga koji ima prema asignantu.- Opoziv ovlascenja- Asignant moze da opozove ovlascenje koje je asignacijom dao asignatu, ali to opozivanje nece imati dejstvo ako je asignat izjavio da prihvata asignaciju, kao i u slucaju da je vec izvrsio.- Opozivanje je nemoguce i u slucaju kada je u samoj asignaciji navedeno da je neopoziva, kao i kada bi se opozivanjem vredjala neka njegova obaveza prema asignataru.- Otvaranje stecaja nad imovinom asignanta povlaci ex lege opozivanje asignacije.

G) Smrt i lisenje poslovne sposobnosti

29

- Smrt i lisenje poslovne sposobnost nekog fizickog lica ( subjekta asignacije ) ne utice na asignaciju, a to je posledica pravila da se obligacioni odnosi nasledjuju, kao i pravila da se poslovno nesposobnom licu postavlja zakonski zastupnik.

D) Asignacija u obliku hartije od vrednosti- Asignacija se moze javiti i u obliku koji je depersonalizovan (npr. hartija na donosioca).- Da bi bila podobna da glasi na donosioca, asignacija mora biti u pisanom obliku.- Ukoliko je asignacija izdata kao hartija od vrednosti na donosioca, svaki njen imalac ima prema asignatu pravni polozaj asignatara ( pravo da zahteva izvrsenje prestacije predvidjene sadrzinom te hartije ).

DJ) Asignacija u obliku hartije po naredbi- Uslovi da bi se asignacija mogla izdati u obliku hartije od vrednosti po naredbi jesu: pisana forma; da asignacija glasi na novac, na hartije od vrednosti ili na zamenljive stvari; da se asignat bavi privrednom delatnoscu; da predmet prestacije ulaziu okvir asignatove privredne delatnosti.

40.) Prenov ( novacija )

- Promene u subjektima ne uticu na identitet obligacije, ali promene u sadrzini dovode do odgovarajucih promena u identitetu obligacije.- Promena identiteta obligacije znaci gasenje stare i stvaranje nove obligacije, a pravni instrument promene sadrzine obligacije pri cemu se stara gasi, a nova radja jeste prenov, odnosno novacija.- Novacija je ugovor izmedju poverioca i duznika kojim su ugovaraci izrazili nameru da ugase postojecu i da na njenom mestu stvore novu obligaciju, pri cemu se razlika izmedju stare i nove mora javiti ili u predmetu ili u kauzi.- Predmet je razlicit ako je izmenjena prestacija ( npr. duznik umesto predaje odredjene stvari, preuzima obavezu uzdrzavanja od odredjenog cinjenja ).- Kauza je razlicita ako stranke ugovore da ce duznik umesto prodajne cene predate poveriocu svoju biblioteku ( kupoprodaja je zamenjena razmenom ).- Ne predstavlja svaka promena u obligaciji ujedno i novaciju, pa tako ukoliko poverilac i duznik ugovore izmene u pogledu roka, mesta ili nacina ispuenjnja…sve te izmene se ne smatraju novacijom.- Novacija se ne pretpostavlja, jer je prethodna obligacija vezuje poverioca i duznika punovazna i ne moze da prestane na osnovu neke opste pravne pretpostavke.- Naprotiv, novacija neposredno zavisi od namere ugovaraca, jer ako nisu izrazili nameru da stvaranjem nove ugase staru obligaciju, tj. ako odsustvuje animus novandi, i ranija i nova obligacija postoje paralelno.- Pravno dejstvo punovazne novacije ogleda se u prestanku ranije i nastanku nove obligacije.- Prestankom ranije obligacije prestaju i sredstva obezbedjenja ( zaloga i jemstvo ), a prestaju i sva sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.- Jedan od uslova za punovaznost novacije je i da je ranija obligacija bila punovazna i da nije vec bila ugasena, jer u suprotnom bi novacija bila bez pravnog dejstva ( u suprotnom, novacija bi mogla da sluzi kao sredstvo za konvalidaciju apsolutne nistavosti, sto je nedopustivo ).

41.) Obezbedjenje obligacija ( uopste )

- Imovina pravnog subjekta ima dvostruku funkciju: garantnu i prometnu.- Garantno funkcija znaci da imovina predstavlja najopstije sredstvo obezbedjenja, sto znaci da imovina predstavlja neku vrstu opste zaloge hirografernih poverilaca na pravima duznika, dakle garanciju da ce duznik ispuniti obvezu.- Poverilac moze u slucaju neurednog ispunjenja ili neispunjenja obaveze od strane duznika podneti zahtev sudu kojim ce zahtevati prinudno ostvarenje svog potrazivanja, a preko imovine duznika.- Sredstva obezbedjenja obligacija imaju za cilj uspostavljanje prava prvenstva u nemirenju potrazivanja onih poverilaca u ciju korist su ugovorena.- Postoje:

30

a) Stvarna sredstva obezbedjenja- podrazumevaju sticanjeodredjenog stvarnog prava od strane poverioca na duznikovoj stvari: hipoteka, zaloga, kapara i kaucija.b) Licna sredstva obezbedjenja- podrazumevaju neku posebnu, dodatnu garanciju duznika il inekog treceg lica da ce obaveza duznika biti uredno izvrsena: ugovorna kazna, jemstvo, odustanica i solidarna odgovornost duznika.- Prema kriterijumu titulusa postoji i ova podela: Ugovorna zaloga- nastaje saglasnoscu volja zalogoprimca i zalogodavca. Zakonska zaloga- ima svoj osnov neposredno u zakonu. Sudska zaloga- ima svoj titulus u pravosnaznoj sudskoj odluci na osnovu koje poverilac u izvrsnom postupku pleni odredjene stvari duznika ( ona je procesnog karaktera, sto je zalikuje od ostalih sredstava obezbedjenja obligacija ).

42.) Jemstvo

- Jemstvo je licno sredstvo obezbedjenja ispunejnja duznikove prestacije koja moze biti ugovornog ili zakonskog karaktera.

- Ugovorno jemstvo- Pojam- Ugovorom o jemstvu, jemac se obavezuje prema poveriocu da ce da ispuni punovaznu i dospelu prestaciju duznika ukoliko to ovaj ne ucini.- Jemac ( sporedni, akcesorni duznik ) je u stvari trece lice koje prihvata obavezu prema tudjem, a sada i prema svom poveriocu da ce ispuniti duznikovu obavezu, i to pod tri uslova:a) Obligacija mora biti punovazna.b) Obaveza duznika mora biti dospela.v) Duznik nije ispunio tu obavezu ( punovaznu i dospelu ).- Jemstvom, poverilac dobija vecu sigurnost da ce obaveza biti ispunjenja, jer ga sad obezbedjuju dve imovine, i glavnog duznika i jemca.- Za nastanak punovaznog ugovora o jemstvu potrebno je da se zaglase jemac i poverilac, dok saglasnost glavnog duznika nije neophodna.- Pravna priroda- To je imenovan, jednostrano obavezan ugovor.- Ugovor o jemstvu je akcesoran, jer njegova kauza neposredno zavisi od kauze glavnog ugovora izmedju poverioca i duznika.- Dakle, sudbina jemstva, zavisi od sudbine glavnog ugovoa, pa nistavost glavnog ugovora npr. dovodi do nistavosti i jemstva.- Akcesornost je osobina ovog ugovora koja ga razlikuje od drugih slicnih sredstava obezbedjenja.- Forma jemstva- Ugovor o jemstvu mora biti sacinjen u pisanom obliku ( zakonska forma ad solemnitatem ).- Sposobnost za jemcenje- Jemac mora da ima potpunu poslovnu sposobnost, i po pravilu jemci za poslovno sposobnog glavnog duznika ( ipak moze se desiti da glavni duznik bude poslovno nesposoban ).- Predmet jemstva- Svaka obligacija koja je dopustena i moguca moze biti predmet jemstva.- Jemstvo se moze dati i kada je obligacija pod dopustenim modalitetima ( uslovi, rokovi, nalozi ).- Jemstvo se moze dati i kao obezbedjenja dugog jemstva, tj. jemac moze da jemci i za obavezu nekog drugog jemca ( jemcev jemac ).- Kauza ugovora o jemstvu je zavisna od kauze osnovne obligacije.- Obim jemceve odgovornosti- Odgovornost jemca je ogranicena po obimu na visinu obaveze duznika ( dakle visina obaveze je maksimalna visina obaveze jemca ), i jemac odgovara celom svojom imovinom.- Jemac odgovara i za propratne troskove ( npr. troskovi naplate, docnje ) kao i za kamatu ali samo onu koja je dospela posle ugovora o jemstvu.- Subrogacija

31

- U trenutku kada jemac namiri potrazivanje poverioca koje je ovaj ima prema duzniku, nastupa ipso iure personalna subrogacija, te jemac zauzima polozaj poverioca.- Odnos poverioca i jemca- Pravni odnosi izmedju poverioca i jemca zavise pre svega od vrste, oblika jemstva, tj. da li je u pitanju supsidijarno ( obicno ) jemstvo ili solidarno jemstvo.- Ukoliko je u pitanju supsidijarno jemstvo, poverilac moze da zahteva od jemca ispunjenje obaveze glavnog duznika tek posto je u pismenom obliku pozvao duznika da u odredjenom roku ispuni obavezu, pa ovaj to ne ucini.- Ukoliko poverilac ne postoje taj red, jemac moze da istakne dilatorni prigovor ( beneficium ordinis ), i sud ce odbiti poveriocev zahtev.- Medjutim, u slucaju da je ocigledno da se iz imovine duznika ne moze ostvariti ispunjenje, onda poverilac moze da zahteva ispunjenje neposredno od jemca.- Kod solidarnog jemstva jemac, koji se naziva jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni duznik za celu obavezu i poverilac moze da zahteva njeno ispunjenje kako od glavnog duznika, tako i od jemca, ili od obojice istovremeno.- Solidarno jemstva se pretpostavlja u dva slucaja: kada je u pitanju jemstvo u trgovinskom pravu; kada posoji vise jemaca koji obezbedjuju istu obligaciju ( u oba slucaja je pretpostavka oboriva, tj. ako je u ugovoru naznaceno da se radi o supsidijarnom jemstvu ).- Postoje dva izuzetka od opsteg pravila da je visina obaveze glavnog duznika ujedno i maksimalna visina obaveze jemca:a) Prestanak pravnog lica usled steceja- Ako se dogodi stecaj, poverilac je duzan da prijavi svoje potrazivanje u stecajnu masu i da o tome obavesti jemca.- Medjutim, smanjenje obaveze glavnog duznika u stecajnom postupku ili u postupku poravnanja, ne povlaci i srazmerno smanjenje jemceve obaveze, te jemac odgovara poveriocu za celokupan iznos ugovorene obaveze.b) Smrt glavnog duznika- pre namirenja obaveze, pa jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je jemcio i u slucaju kada se od duznikovog naslednika moze zahtevati nepotpuni iznos obaveze zbog smanjene odgovornosti naslednika- do visine vrednosti nasledjene imovine.- Jemac ne moze da istakne prigovore intuitu personae poveriocu, koje zbog licnog dejstva moze istaci samo glavni duznik ( prigovori su strogo licne prirode ), ali moze da istakne svoje licne prigovore koje ima protiv poveriocu ( npr. nistavost samog ugovora o jemstvu, zastarelost poveriocevog potrazivanja prema njemu...).- Duznikovo odricanje od ulaganje prigovora, kao i njegovo priznanje poveriocevog potrazivanja, nema pravnog dejstva prema jemcu.- U nekim slucajevima, ponasanjem poverioca moze doci do prava jemca da zahteva naknadu stete od poverioca, ali postoje slucajevi kada dolazi cak i do gasenja obaveze jemca ( oslobodjenje jemca ).a) Oslobodjenje jemca zbog poveriocevog odugovlacenja- desice se u slucaju kada poverilac na zahtev jemca, posle dospelosti potrazivanja, ne zahteva ispunjenje obaveze od glavnog duznika, a u roku od mesec dana od ucinjenog poziva.b) Oslobodjenje jemca zbog napustanja garancija- dogodice se ukoliko poverilac napusti zalogu ili neko drugo pravo kojim je bilo obezbedjeno ispunejnje njegovog potrazivanja, ili ga izgubi nepaznjom i tako onemoguci prelaz tog prava na jemca.- Jemac u takvom slucaju se oslobadja obaveze u meri u kojoj bi imao koristi od vrsenja tih prava.- Odnos jemca i glavnog duznika- Kada jemac ispuni obavezu glavnog duznika poveriocu, onda jemac ima pravo da zahteva od glavnog duznika naknadu za to ispunjenje, kao i pripadajucu kamatu od dana isplate poveriocu, zatim nakanadu troskova nastalih u sporu jemca sa poveriocem, kao i naknadu za eventualno pretrpljenu stetu.- Ukoliko je jemac zakljucio ugovor o jemstvu sa poveriocem, ali sa znanjem ili odobrenjem glavnog duznika, on ima pravo, pre no sto pristupi namirenju poverioca, da zahteva od glavnog duznika obezbedjenje, i to u slucajevima: ako je duznik u docnji. ako je poverilac podneo tuzbu sudu kojom zahteva ispunjenje jemstvom obezbedjene obligacije. ako je imovinsko stanje glavnog duznika znatno pogorsano posle zakljucenja ugovora o jemstvu.- U izvesnim slucajevima jemac moze da izgubi pravo na naknadu od glavnog duznika, i to ce se dogoditi ako jemac bez znanja glavnog duznika ispuni poveriocevo potrazivanje, jer tada glavni duznik

32

moze protiv jemca da upotrebi sva pravna sredstva, ukljucujuci i peremptorne prigovore, kojima je u casu ispunjenja moga da odbije poveriocev zahtev.- U slucaju da ima vise jemaca, pa jedan od njih ispuni poveriocevo potrazivanje, ima prava na regres od ostalih.- Pravilo je da ukoliko zastari glavni dug, zastareva i akcesorni, tj. ako zastari obaveza glavnog duznika, zastareva i obaveza jemca.- Ako je rok za zastarelost obaveze glavnog duznika duzi od dve godine, obaveza jemca zastareva istekom roka od 2 godine od dopelosti obaveze glavnog duznika ( osim u slucaju solidarnog jemstva ).- Prekid zastarelosti potrazivanja u odnosu na glavnog duznika ima pravno dejstvo i prema jemcu, ali pod uslovom da je do prekida zastarelosti doslo nekom radnjom poverioca u sudskom postupku.

- Zakonsko jemstvo- Zakonsko jemstvo nastaje, npr. kada drzava pruza obezbedjenje za stedne uloge gradjana kod banaka, i ova vrsta jemstva se najcesce ogranicava po obimu, pa drzava npr. garantuje isplatu stednih uloga do iznosa od 3000 evra.

43.) Ugovorna kazna

- Pojam- Ugovorna kazna je akcesorni ugovor izmedju poverioca i duznika kojim se duznik obavezuje da ce poveriocu isplatiti odredjeni novcani iznos, ukoliko ( duznik ) ne ispuni svoju nenovcanu obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem.- Forma- Forma ovog ugovora mora biti u skladu sa formom ugovora iz kojeg je nastala obaveza na cije se ispunjenje odnosi ( paralelizam formi ).- Pravna priroda- Akcesorni karakter ugovora znaci da on zavisi od sudbije nenovcane obligacije zbog cijeg obazbedjenja je i nastao.- To znaci da ako je nenovcana obligacija nepunovazna, onda je i ovaj ugovor ne punovazan.- Isto tako ugovorna kazna nece imati dejstvo ako je do neispunjenja nenovcane obligacije doslo iz uzroka za koje duznik ne odgovara ( visa sila, krivica treceg lica ).- Kada glavno potrazivanje zastari, zastarice i ugovorna kazna, a u slucaju cesije potrazivanja, prenece se i ugovorna kazna na novog poverioca.- Ugovorna kazna obezbedjuje nenovcano potrazivanje i posto je akcesorna, na ugovornu kaznu se ne primenjuju pravila o novcanim obligacijama cak i kada je ugovorena u novcu.- Ugovorna kazna nema odstetni karakter, vec predstavlja sredstvo obezbedjenja nenovcane obligacije, i to penalnog karaktera.- Prava i obavezea) Ako je ugovorna kazna predvidjena samo za slucaj neispunjenja nenovcane obligacije, poverilac ima facultas alternativa: ili da zahteva ispunjenje osnovne obaveze ili da zahteva isplatu ugovorene kazne.- Dakle duznik nije ovlascen da isplati ugovorenu kaznu i odustane od ugovora, osim izuzetno ako je to bila pocetna namera stranaka pri ugovaranju .b) Ukoliko je ugovorna kazna predvidjena za slucaj zadocnjenja, poverilac ima pravo na kumulativan zahtev, tj. on moze traziti kako ispunjenje nenovcane obaveze koje je obezbedjeno ugovornom kaznom, tako i isplatu, odnosno ispunjenje i same ugovorne kazne.- Medjutim, ako poverilac primi ispunjenje nenovcane obaveze i pored zadocnjenja duznika, a ne saopsti odmah duzniku da zadrzava pravo na ugovornu kaznu, smatrace se da je ucinio definitivan izbor i izgubio pravo na ugovornu kaznu.- Visina ugovorne kazne

33

- Ugovaraci su ovlasceni da visinu ugovorne kazne odrede po svom nahodjenju: u ukupnom iznosu, procentu ili za svaki dan zakasnjenja ( ali ne moze se ugovoriti nesrazmerna visina ugovorne kazne ).- Odnos ugovorne kazne i nadoknade stete- Poverilac ima pravo na isplatu ugovorne kazne i kad je stete stvarno bilo i kad nije, ali ako je stete bilo i ona je veca od ugovorne kazne, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade stete ( npr. moguce je da stvarna steta pokriva ugovorenu kaznu, ali ne pokriva izgubljenu dobit ).- Zakonom utvrdjena naknada i ugovorna kazna- Ukoliko je za neispunjenje obaveze ili zadocnjenja predvidjana neka zakonom odredjena visina naknade, a ugovaraci su predvideli i ugovornu kaznu, onda poverilac nema pravo da zahteva kumulativno i ugovornu kaznu i zakonom utvrdjenu naknadu ( tada poverilac bira jedno od ta dva resenja ), osim ako to samim zakonom nije dopusteno.- Nistavost ugovorne kazne- Ugovorna kazna ne sme da bude u suprotnosti sa prinudnim propisaima, javnim poretkom ili dobrim obicajima ( npr. nistava je ugovorna odredba o ugovornoj kazni za slucaj raskida ugovora, ili ugovorno iskljucenja mogucnosti smanjenja ugovorne kazne ).

44.) Odustanica

- Pojam- Odustanica je takvo sredstvo licnog obezbedjenja izvrsenja ugovora kojim se ovlascuje jedna ugovorna strana, ili obe, da odustane od ugovora davanjem odredjenog iznosa novca ili druge imovinske vrednosti drugoj strani.- Ovlasceno lice ima pravo na izbor: da izvrsi prestaciju iz ugovora ili da preda odustanicu izjavljujuci da odustaje od ugovora ( izbor je definitivan ).- Pravna priroda- Odustanica je imenovan i akcesoran ugovor.- Sudbina odustanice zavisi od pravne sudbine glavnog ugovora ( nistavost glavnog ugovora, znaci i nistavost odustanice ).- Pravni odnosi ugovaraca- Pravo na odustanak od ugovora prestaje kad strana u ciju je korist ugovorena odustanica otpocne sa ispunjavanjem svoje ugovorne obaveze ili kada primi ispunjenje obaveze druge ugovorne strane.- Rok- Ako je ugovorom odredjen rok do koga se moze iskoristiti odustanica ( raskidni rok ), istekom tog roka gasi se i pravo na odustanicu.- Ako rok nije predvidjen, pravo na odustanicu se moze iskoristi dok se ne padne u docnju, odnosno sve dok ne protekne rok odredjen za ispunjenje ugovorne prestacije.- Odnos odustanice i kapare- Kod kapare se, da bi ugovor uopste nastao, novac daje unapred, a kod odustanice se daje tek uz izjavu o odustanku od ugovora.- Razlika izmedju odustanice i kapare, dalje, nije u predmetu, vec u kauzi sporazuma: kapara se daje kao znak da je ugovor zakljucen i strana koja je dala kaparu ne moze odustati od ugovora tako sto ce prepustiti kaparu drugoj strani, niti druga strana moze odustati tako sto ce dati udvojenu kaparu ( to ce se desiti samo ako je uz kaparu ugovoreno i pravo da se odustane od ugovora, pa se kapara onda ex lege smatra odustanicom ).

45.) Kapara

- Pojam

34

- Ukoliko jedna ugovorna strana u trenutku zakljucenja ugovora da drugoj strani odredjeni iznos novca ili izvesnu kolicinu zamenljivih stvari, kao znak da je ugovor zakljucen, tada je rec o kapari.- Ukoliko je ugovor izvrsen, kapara se uracunava u ispunjenje ili se mora vratiti.- Strana koja je dala kaparu ne moze odustati od ugovora ostavljajuci kaparu drugoj strani, niti druga strana moze odustati od ugovora vracanjem udvojene kapare ( ali ugovaraci mogu da kaparu modifikuju, tj. da ugovore da je moguce da npr. jedna strana odustane ostavljajuci kaparu ).- Pravna priroda- Kapra je ili posebna klauzula u okviru ugovora ili se zakljucuje kao poseban (sporedan) ugovor.- Kapara je realni ugovor, jer nastaje cinom predaje.- Predmet kapare moze biti predaja genericne stvari, nepotrosne ili potrosne.- Kapara ima dvostruku funkciju: ona je pre svega dokaz da je ugovor zakljucen, ali je i sredstvo obezbedjenja izvrsenja ugovora.- Kapara ucvrscuje kauzu ugovora, jer u slucaju neizvrsenja protivprestacije davalac kapare je gubi, a primalac vraca dvostruki iznos, sto znaci da je kapara sredstvo obostranog ucvrscenja ugovorena obligacije.- Do odluke o njenoj daljoj sudbini, kapara se nalazi u drzavini primaoca, ali posto je posredi zamenljiva stvar, ona aktom predaje prelazi u svojinu primaoca kapare, koji je duzan da kada se ispune uslovi vrati istu kolicinu i kvalitet primljenih stvari.- Kapara i neizvrsenje ugovora- Kada je rec o potpunom neispunjenju ugovora, a krivicu za to snosi strana koja je dala kaparu, druga strana moze po svom izboru traziti ispunjenje ugovora ako je to i dalje moguce, ili zahtevati naknadu stete, a kaparu uracunati u naknadu, ili se pak zadovoljiti kaparom.- Ukoliko je za neipunjenje kriva strana koja je primila kaparu, davalac kapare moze traziti i dalje ispunejnje ugovora ako je to i dalje moguce, ili traziti naknadu stete i vracanje kapare, ili pak traziti vracanje udvojene kapare.- Sud je duzan da na zahtev zainteresovane strane smanji preterano visoku kaparu.- Kada je rec o delimicnom neispunjenju ugovora, poverilacka strana nije ovlascena da zadrzi kaparu, vec moze zahtevati ispunjenje ostatka obaveze i naknadu stete zbog nepotpunog ispunjenja, ili samo traziti naknadu stete, s tim sto u oba slucaja se kapara uracunava u naknadu stete.- Povracaj kapare- Povracaj primljene kapare mora se izvrsiti u nekoliko slucaja: ako stranke sporazumno odustanu od ugovora; ako dodje neispunjenja ugovora krivicom obe strane; ako dodje do neispunejnja ugovora usled razloga za koji ne odgovara nijedna strana; ukoliko ugovor bude ponisten; u slucaju ispunjenja ugovora ( kada se kapara vraca, ili uracunava u ispunjenje obaveze ).- Kapara kao odustanica- Ako strane dogovore pravo na odustanak od ugovora, onda se kapara smatra odustanicom, pa strana koje je dala kaparu, gubi je, a strana koja je primila kaparu, vraca je udvojenu.

46.) Povrede u obligacionim odnosima uopste47.) Docnja duznika

- Ispunjenje prestacije koja je predmet obligacije mora imati vremensku dimenziju, jer bi u suprotnom bila neutuziva.- Zato duznik dolazi u docnju kada ne ispuni svoju obavezu u odredjenom roku odredjenom za ispunjenje, a ukoliko rok nije odredjen, duznik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da obavezu ispuni ( usmeno ili pismeno ).- Tri su uslova da bi duznik upao u docnju:1.) Obligacija mora biti civilna- jer su samo takve obligacije utuzive ( za razliku od naturalne ), a pravna mogucnost poverioca da se obrati sudu kondemnatornom tuzbom i svoje pravo ostvari prinudnim putem jeste osnovni uslov docnje.2.) Obligacija mora biti dospela- a to znaci da poverilac ima pravo da od duznika zahteva ispunjenje prestacije, i to odmah.- Rok za ispunjenje moze biti odredjen pravnim poslom ili zakonom, a ako to nije slucaj onda se mora voditi racuna o svrsi posla, prirodi obligacija i drugim okolnostima koje upucuju na izvestan rok.

35

3.) Poverilac mora da opomene duznika na njegovu duznost ispunjenja obligacije, osim kada je na osnovu pravnog posla ili zakona opomena nepotrebna.- Kada je rec o dvostranoobaveznim obligacijama, duznik nece pasti u docnju ukoliko istakne prigovor neizvrsenja obaveze, jer poverilac nije spreman da izvrsi svoju prestaciju.- Duznik nece pasti u docnju ni zbog naknadne objetivne nemogucnosti ispunjenja, jer u tom slucaju prestaje obligacija i otvara se pitanje odgovornosti za stetu.- Kada duznik padne u docnju, posledice su sledece: duznik snosi rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari; ako su u pitanju novcane obligacije, pocinje da tece zatezna kamata; duznik snosi troskove cuvanja stvari; duznik ce biti obavezan da naknadi stetu koju je pretrpeo usled neblagovremenog ispunjenja prestacije.- Ipak, poverilac ima pravo da u vreme docnje duznika postavi naknadni rok za ispunjenje, pa ukoliko duznik ni u ovom roku ne ispuni obavezu, poverilac moze zahtevati prinudno izvrsenje, ali moze i odustati od obligacije i zahtevati naknadu celokupne stete ( stvarne stete i izmakle dobiti ).

48.) Docnja poverioca

- Poverilac moze pasti u docnju kada bez osnovanog razloga ne primi ispunjenje od duznika ili ga svojim ponasanjem spreci.- Poverilac ce pasti u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje duznikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze ( napr. u sinalagmaticnim ugovorima ).- Poverilac nece pasti u docnju ukoliko nije potrebno njegovo ucesce u ispunjenju duznikove obeveze ( npr. poverilac je dostavio duzniku broj racuna na koji moze da uplati dug ).- Poverilacka docnja povlaci sledece pravne posledice: prestaje docnja duznika; rizik slucajne propasti stvari ili ostecenja stvari prelazi na poverioca; prestaje da tece kamata; duznik stice pravo na naknadu stete koju trpi zbog poverioceve docnje.- Ako poverilac ne primi ispunjenje ni u naknadnom roku, onda duznik treba da preda dugovanu stvar u sudski depozit ili u javno skladiste ( ako je to fizicki moguce ), a ako je obligacija bila intuitu personae, moguce je da usled skrivljenog neprihvatanja ispunjenja od poverioca i u naknadnom roku, duznik odustane od obligacije ( i ima pravo na naknadu stete ).

49.) Prestanak obligacija uopste

- Sadrzinu obligacije cine predmet i kauza, odnosno sredstvo i cilj.- Kada se cilj ispuni, sadrzina obligacija nestaje, i obligacija se gasi.- Ispunjenje obaveze duznika jeste zadovoljenje kauze, pa kretanje izmedju dve imovine prestaje usled gasenja obligacije i ponovo se uspostavlja status quo.- Obligacija moze prestati i u slucajevima odredjenim zakonom, pa i ex lege.- Svaka obligacija je vremenski ogranicena, pa istekom zakonskog roka zastarelosti, obligacija prestaje kao civilna, gubi sposobnost prinudnog ostvarenja i prelazi u svet naturalnih obligacija ( dakle, zastareloscu se ne ostvaruje kauza obligacije i zato se ona ne gasi definitivno, vec joj se samo oduzima neposredna prinuda ).- Zakon odredjuje opste pravilo o prestanku: obligacija prestaje kada se ispuni, kao i u drugim zakonom odredjenim slucajevima, a prestankom glavne obaveze, gase se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.

50.) Prestanak obligacije ispunjenjem

- Pojam- Kada jedna strana svoju obavezu izvrsi, a druga na to odgovori izvrsenjem svoje obaveze, kauza je ostvarena i time ugasena, a obligacija je prestala ispunjenjem.- Teorija realnog akta smatra da ispunjenje ne treba razumeti kao pravni posao koji podrazumeva saglasnost volja, vec iskljucivo kao realan, fakticki akt, prakticno samo fizicku radnju.A) Subjekti isplate

36

- Isplatilac- Isplatilac je siri pojam od duznika, jer je to svako lice koje ima neki pravni interes da ispuni obligaciju ( iz raznih razloga ), a ne samo duznik.- Isplata je akt raspolaganja, a za raspolaganje imovinom potrebna je poslovna sposobnost.- Medjutim, ispunjenje obaveze od poslovno nesposobnog lica bice punovazno ukoliko su ispunjena dva uslova ( izuzetak ): ako je dug nesumnjiv; ako je dug dospeo.- Pravilo je da sve troskove u vezi sa ispunjenjm snosi duznik, a izuzetak su samo oni troskovi koje je prouzrokovao poverilac.- Pravilo da je poverilac duzan da primi ispunjenje i od treceg lica takodje trpi izuzetke.- Moguce je da su stranke ugovorile licno ispunjenje od duznika, a moguce je da ispunjenje intuitu personae proizlazi iz prirode obeveze cinjenja ( npr. izrada portreta ) ili necinjenja ( da trpi neke licne sluzbenosti ).- Postoje lica koja imaju pravni interes da ispune duznikovu obavezu, a to su narocito jemci, zalozni poverioci i protivnici pobijanja kod paulijanskih tuzbi.- U tim slucajevima poverilac moze da primi isplatu i bez duznikovog znanja, pa i u slucaju duznikovog protivljenja.- Ipak, ako sam duznik, koji ne daje pristanak da treci izvrsi isplatu, ponudi poveriocu ispunjenje i to odmah, poverilac mora da odbije ispunejnje od treceg i da prihvati duznikovu isplatu.- U slucajevima kada trece lice isplati dug pravilo je da dolazi do personalne subrogacije.- Ispunjenje ( isplata ) sa subrogacijom- Ispunjenje sa subrogacijom je takvo ispunjenje koje podrazumeva prelazak prava su poverioca na isplatioca, dakle novog poverioca, sto podrazumeva gasenje duznikove obaveze prema starom poveriocu.- Postoje:a) Voljna subrogacija- Personalna subrogacija moze nastati na osnovu ugovora izmedju duznika i isplatioca koji je zakljucen pre ispunjenje.- Ona moze nastati i u slucaju isplate tudje obaveze i tom prilikom svaki isplatilac moze s poveriocem ugovoriti da isplaceni dug predje na njega ( pre isplate ili prilikom same isplate mogu ugovoriti ).b) Zakonska subrogacija- U slucaju da obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes, na njega prelazi u trenutku ispunjenje, ex lege, poveriocevo potrazivanje sa svim sporednim pravima.B) Dejstvo- Ukoliko je isplata izvrsena u celini, obaveza duznika ugasila se u celini, pa dosledno tome, isplatilac preuzima poverioceva prava prema duzniku u celini, uz sva sporedna prava.- U slucaju delimicne isplate duga, duznik ima dva poverioca, a na isplatioca prelaze sporedna prava kojima je obezbedjeno ispunjenje tog potrazivanja ( npr. jemstvo ) samo ako nisu potrebna za ispunjenje ostatka poveriocevog potrazivanja.- U skladu s privatnom autonomijom, poverilac i isplatilac mogu da ugovore da ce koristiti konkretne garancije, npr. jemstvo, u srazmeri sa ostatkom svojih potrazivanja, a mogu se sporazumeti i da isplatilac ima prvenstvo naplate.- Lice koje prima isplatu ( poverilac )- Duznik ne moze da izvrsi isplatu bilo kome ( trecem licu ), jer se dug poveriocu tako, po pravilu nece ugasiti.- Izuzetno, isplata trecem licu ugasice dug prema poveriocu, ali pod uslovom da je isplatu naknadno odobrio sam poverilac ili ako je od same isplate poverilac imao koristi.- Lice koje prima isplatu moze biti sam poverilac, njegov punomocnik, lice ovlasceno ugovorom ili sudskom odlukom ili zakonski zastupnik poverioca.- Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu moze osloboditi duznika, ali samo pod uslovom da je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja vec nalazio kod poslovno nesposobnog poverioca.

- Predmet ispunjenja- Sadrzina obligacije podrazumeva njen predmet i kauzu, jer izvrsenje prestacije koja predstavlja predmet obligacije ( na sta se duznik obavezuje ), ima kao posledicu gasenje razloga zbog koga je duznik obavezan ( kauze obligacije ).- Isplata se sastoji u izvrsenju onoga sto cini sadrzinu obligacije, iz cega sledi da duznik ne moze izvrsiti nesto drugo, kao sto ni poverilac ne moze zahtevati nesto drugo.

37

- Ako obaveza ima vise predmeta, a duznik se oslobadja samo jednog ( alternativne obligacije ), u skladu sa pravom izbora, obligacija se odredjuje trenutkom neopozivog izbora, te se racuna da je obligacija od samog pocetka jednostavna, te otuda za alternativne obligacije vazi opste pravilo o isplati ( ispunjenju ).- U faklutativnim obligacijama poverilac je ovlascen da zahteva samo i upravo onaj predmet koji cini deo sadrzine obligacije, ali duznik moze i drugim predmetom da ispuni obavezu i tako ugasi obligaciju.

- Zamena ispunjenja- U skladu sa privatnom autonomijom, obligacija ce biti ugasena ukoliko poverilac u sporazumu s duznikom primi nesto drugo umesto onoga sto mu se duguje.- Poverilac i duznik na osnovu ovog ugovora menjaju sadrzinu obligacije, odnosno menjaju deo sadrzine, jer je njihov sporazum izmenio predmet obligacije ( izmenjena je dugovana prestacija, npr. umesto predaje odredjene kuce u svojinu, predat je novac ), ali je kauza ostala nepromenjena ( izvrsenje obaveze druge strane ).

- Davanje radi ispunjenja, odnosno isplate- Davanje radi ispunjenja, odnosno predaja radi prodaje postoji kada duznik preda poveriocu neku stvar ili neko pravo da ih proda i da iz primljenog novca naplati svoje potrazivanje.- Obligacija ne prestaje u trenutku davanja radi prodaje, vec kada se poverilac iz primljenog iznosa naplati.- Ukoliko je postignuta visa cena u odnosu na poveriocevo potrazivanje, u pogledu te razlike poverilac sada postaje duznik, i duzan je da je naknadi bivsem duzniku, a ako to ne uradi, ovaj moze podici tuzbu zbog neosnovanog obogacenja.

51.) Isplata novcanih obaveza

- Uracunavanje ispunjenja, odnosno isplate ( imputacija )- Kada je duznik isplatio deo glavnice duga koji ima po vise osnova prema poveriocu, a o redu uracunavanja isplate nema sporazuma, imputacija ce se izvrsiti onim redom koji odredi duznik, najkasnije prilikom ispunjenja.- Ukoliko duznik nije dao izjavu o redu uracunavanja isplate, obaveze se namiruju redom dospelosti svakog konkretnog potrazivanja.- Ako su pojedina potrazivanja dospela istovremeno, prvo se namiruju ona koja su najmanje obezbedjena, a ako su obezbedjena podjednako, prvo se namiruju ona koja su duzniku na najvecem teretu.- U slucaju da se na ovaj nacin ne moze utvrditi redosled uracunavanja, kao kriterijum imputacije uzece se red njihovog nastanka, a ako su istovremeno nastale, isplata ce se raspodeliti na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.- Medjutim, ako duznik, pored glavnice, duguje i kamate i troskove, imputacija se vrsi tako sto se prvo otplacuju troskovi, zatim kamate i na kraju glavnica.

- Vreme ispunjenja, odnosno isplate- Rok dospelosti moze biti utvrdjen na osnovu volje subjekata ( ugovorom, zavestanjem), a moze biti odredjen zakonom ili sudskom odlukom.- Ukoliko je rok odredjen pravnim poslom ili posebnom zakonskom odredbom, primenice se pravila o racunanju vremena.- Ako rok nije odredjen, a svrha pravnog posla i druge okolnosti ne zahtevaju izvestan rok, poverilac moze odmah da zahteva ispunejnje obaveze, a duznik moze odmah traziti da poverilac primi isplatu.- Kada je rok ugovoren iskljucivo u interesu duznika, on ima pravo da ispuni obavezu pre ugovorenog roka, ali je duzan da obavesti poverioca o takvoj svojoj nameri, s tim sto mora da pazi da to ne bude u nevreme ( npr. duznik duguje banci dugorocni kredit, koji otplacuje na rate uz kamate, medjutim nasledi novac i hoce da vrati sav novac odjednom banci da bi ustedeo na kamatama koje bi tekle u buducnosti ).

38

- Poverilac ima pravo da zahteva ispunejnje pre roka u tri slucaja:--> ako mu duznik nije dao obecano obezbedjenje.--> ako na poveriocev zahtev duznik nije dopuni obazbedjenje koje je smanjeno bez poverioceve krivice.--> ako je rok ugovoren iskljucivo u poveriocevom interesu.

- Mesto ispunjenja, odnosno isplate- Za nenovcane obligacije Zakon predvidja opsta pravila, prema kojima je duznik obavezan da zavrsi prestaciju a poverilac da je primi u mestu koje je odredjeno pravnim poslom ili zakonom.- Kada mesto ispunjenje nije odredjeno, niti je ocigledno prema svrsi posla koje je to mesto, uzima se da je mesto ispunjenja ono u kojem duznik ima svoje sediste.- Novcane obligacije se ispunjavaju u mestu u kome poverilac ima sediste.

- Dokazivanje ispunjenja, odnosno isplate- Prilikom ispunjenja svoje obaveze, duznik ima pravo da od poverioca zahteva dokaz o tome.- Ukoliko poverilac odbija da izda priznanicu, duznik moze da dugovanu prestaciju polozi u sudu, a ukoliko se isplata vrsi preko banke, pretpostavka je da je takva uplata dovoljna kao dokaz ( medjutim, ako je potrebno npr. da se skine neko sredstvo obezbedjenja, poverilac je duzan da izda i posebnu priznanicu ).- Priznanica iz cije sadrzine proizlazi da je izvrsena potpuna isplata glavnice, nosi zakonsku oborivu pretpostavku da su isplacene i kamate i troskovi.- Oboriva pretpostavka postoji u korist duznika i kada duznik povremenih davanja ima priznanicu o ispunjenom poslednjem davanju, pa se pretpostavlja da je ispunio sva dotadasnja davanja- Posto duznik ispuni svoju obavezu u potpunosti, ima pravo da od poverioca, pored priznanice zahteva i povracaj obveznice, je u slucaju da je duzniku vracena obveznica, postoji oboriva zakonska pretpostavka da je obaveza u potpunosti ispunjena.

52.) Prestanak obligacije polaganjem i prodajom dugovane stvari

- Prestanak obligacije polaganjem u depozit ili prodajom dugovane stvari, u sustini, spada u gasenje obligacije ispunjenjem, ali ovo je specificna vrsta ispunjenja, koja je i u Zakonu posebno uredjena.- Prestanak obligaije polaganjem dugovane stvari u sudu- U slucajevima kada je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kada je nepoznato prebivaliste ili boraviste poverioca, ili kada je poslovno nesposoban a nema zastupnika, duznik je ovlascen da svoju obavezu ispuni tako sto ce dugovanu stvar poverioca poloziti u sudu.- Depozit ce se izvrsiti u stvarno nadleznom sudu u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonomicnosti zahtevaju polaganje u mestu nalazenja stvari.- Predaja dugovane stvari na cuvanje drugom licu- Ako je stvar nepodobna za cuvanje u sudskom depozitu, duznik moze da zahteva od suda da odredi lice kome ce predati stvar na cuvanje o trosku i za racun poverioca.- U svakom slucaju, duznik mora obavestiti poverioca o predaji stvari na cuvanje ( ako je poznato mesto prebivalista/boravista poverioca ).- Ako duznik uzme natrag polozenu stvar, smatra se da nije ni bila u depozitu, a njegovor pravo na povlacenje stvari iz depozita prestaje u 3 slucaja:

a) kada duznik izjavi sudu da se odrice na povlacenje deponovane stvari.b) kada poverilac izjavi da prima polozenu stvar.c) kada bude utvrdjeno pravosnaznom odlukom da polaganje ispunjava uslove urednog ispunjenja.

- Dejstvo polaganja u depozit- ima sledeca svojstva:a) duznik se oslobadja obaveze, i to od trenutka kada je izvrsio polaganje.b) duznicka docnja prestaje.v) rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari prelazi na poverioca.g) u novcanim obligacijama prestaje da tece kamata.- Troskove polaganja u depozit snosi poverilac ukoliko ti troskovi prelaze visinu trskova ispunejnja koje je obavezan da snosi duznik.- Prodaja umesto polaganja stvari

39

- Moguce je da je stvar nepodobna za cuvanje ili su troskovi cuvanja nesrazmerno visoki, pa onda duznik moze stvar prodati na javnoj prodaji, a dobijeni novac poloziti u sud.- Ako je stvar npr. kvarljiva ili je male vrednosti, onda je moze prodati bez javne prodaje.- Ako troskovi cuvanja ne budu isplaceni u razumnom roku, stvar ce biti prodana, a troskovi ce se iz cene namiriti, a ostatak ce se poloziti u depozit.

53.) Prestanak obligacije usled smrti strane u obligacionom odnosu

- Prava i obaveze strana u obligacionim odnosima prelaze na njihove univerzalne sukcesore, ali ipak, u nekim slucajevima smrt ne predstavlja prestanak obligacije.- Ako je ugovor zakljucen s obzirom na licna svojstva ugovornika ( intuitu personae ), prestaciju moze izvrsiti samo duznik licno.- U drugim slucajevima je da samo odredjeni poverilac moze da rpimi ispunjenje ( npr. prestanak obaveze stipendiranja u slucaju smrti stipendiste ).

54.) Prestanak obligacije usled proteka vremena i otkazom

- Trajne obligacije prestaju protekom vremena koje je odredjeno za njihovo trajanje.- Vreme trajanja obligacije moguce je odrediti ugovorom ( ugovor o zakupu ), testamentom ( npr. legat prava na novcanu rentu do punoletstva ), zakonom ( zakonska obaveza izdrzavanja srodnika ) i sudskom odlukom ( odredjenje naknade stete u obliku novcane rente ).- Trajna obligacije moze prestati i otkazom jedne strane, a takvo ovlascenje da se jednostranom izjavom volje izazove prestanak obligacionog odnosa predstavlja preobrazajno pravo ( pravnu moc ).- Volja za prekid dugovinskog odnosa se mora jasno izkazati i na odgovarajuci nacin dostaviti drugoj strani, ali je sam otkaz neformalan ako zakon ili strane u obligacionom odnosu nisu drugacije predvidele.- Obligacioni odnos prestaje otkazom za ubuduce, sto znaci da se obaveze koje su dospele pre prestanka obligacije moraju izvrsiti.- Strane mogu ugovoriti otkazni rok, ali i to da njihov odnos prestaje kada otkaz bude dostavljen suprotnoj strani ( ako taj rok nije odredjen, odnos prestaje po proteku roka odredjenog zakonom ili obicajem, odnosno istekom primerenog roka ).

55.) Prestanak obligacije na osnovu sudske odluke i na osnovu samog zakona

- Na osnovu sudke odluke- Tako izdrzavanje moze da prestane ako poverilac izdrzavanja stekne dovoljno sredstava za izdrzavanje, kada duznik izgubi mogucnost da daje izdrzavanje ili ono za njega postane ocigledno nepravicno, osim ako je poverilac maloletnik.- Na osnovu samog zakona- Tako npr. prava i obaveze iz ugovora o radu prestaju nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca: ako zaposleni zbog izdrzavanja zatvora mora da bude odsutan sa rada duze od 6 meseci- danom stupanja na izdrzavanje kazne; ili u slucaju prestanka rada poslodavca..

56.) Pojam ugovora

- Ugovori se u uzem smislu javljaju u obligacionom, stvarnom, porodicnom i naslednom pravu, a u sirem smislu u trgovinskom, autorskom, pravu industrijske svojine, pravu osiguranja..- Ugovor se u najsirem smislu definise kao saglasnost volja dva ili vise lica kojom se postize neko pravno dejstvo.- Obligacioni ugovor je saglasnost volja dva ili vise lica kojim se postize neko obligacionopravno dejstvo.- Ugovor ima neposredno dejstvo na obligaciju u smislu njenog stvaranja, izmene ili prestanka.

40

- Ugovor je imovinski odnos relativnog karaktera, sto podrazumeva da je i odnos izmedju odredjenih lica, da ima odredjenu sadrzinu.- Ugovor je dvostrani pravni posao, jer su uvek potrebne najmanje dve saglasne volje.

57.) Pravna priroda ugovornih obligacija ( uopste )

- Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja u vezi sa ugovorima kao izvorima obligacija jeste pitanje koji je to osnov koji opravdava ugovorno obvezivanje, tj. koji je sustinski razlog da drzava moze primeniti prinudu nad duznikom u jednoj cisto privatno-pravnoj materiji, u kojoj vlada nacelo privatne autonomije ( gde drzava ne bi smela da se mesa ).- Postoje razlicite teorije koje se bave ovim pitanjem: eticke teorije, teorije volje ili teorije obecanja, teorije oslanjanja i teorije prenosa.- Razlika izmedju jednostranih i dvostranih pravnih poslova ( ugoviri ) kao izvora obligacija je u tome sto se ugovorima mora ostvariti saglasnost, komplementarnost, odnosno podudarnost i harmonija najmanje dve izjave volje da bi nastao pravno obavezujuci odnos, dok je u jednostranim dovoljna izjava jedne volje.

58.) Eticke teorije o pravnoj prirodi ugovornih obligacija

- Da bi ljudi mogli da budu u interakciji, istinito zborenje je prva obaveza, dakle obecanja se moraju ispunjavati.- Obecanja data u odredjenoj formi cine ugovor, a to dalje znaci: ugovori se moraju postovati.- Kriticari ovog teorijskog sistema isticali su da iz zabrane lazi nije moguce izvesti obavezu da se jedno bona fide obecanje, kasnije i ispuni, jer se iz zabrane lazi moze logicki izvesti samo obaveza zabrane obecanja mala fide.- Zato drugi predstavnici etickih teorija isticu obavezu trajnosti i vernosti, kao osnov obaveznosti ugovora.

59.) Teorije volje i teorije obecanja o pravnoj prirodi ugovornih obligacija

- Volja pojedinca je izvor prava i svaki ugovor, kao saglasnost slobodno izrazenih volja, mora se do kraja postovati.- Ono sto je ugovoreno mora upravo tako biti i ispunjeno: princip pacta sunt servanda, osim u slucaju mana volje, ne poznaje izuzetke.- Osnivac teorije prirodnog prava Hugo Grocijus nastanak ugovorne obligacije rasclanio je na tri faze:--> dogovor, koji ne obavezuje.--> obecanje, koje podrazumeva moralnu, ali ne i pravnu obavezu, jer se neprihvaceno obecanje moze povuci.--> prihvatanje obecanja.- Drustvena realnost je s vremenom otvarala mesta argumentovanoj kritici nacela autonomije volje i dovela do znatnih ublazavanja ovog individualistickog pristupa, a ravnoteza je nalazena na planu nacela savesnosti i postenja, koje je vodilo racuna o kolektivitetu i socijalitetu prava.- Zato savremena nauka vise ne govori o nacelu autonomije volje, vec o nacelu privatne autonomije.- Teorija volje posebno izdvaja nameru ugovaranja ( animus contrahendi ), dok se prema teoriji obecanja namera vec sadrzi u pojmu obacanja.- Prema teoriji obecanja, ugovorne obligacije se shvataju ne samo kao ishod namernih akata volje nego kao ishod koji sadrzi nameru da se preuzme odredjena obligacija.- Teorija obecanja podrazumava da se obacanje mora saopstiti drugom licu ( jer obecanje samom sebi nista ne znaci ), i da obecanje mora sadrzati stvarnu volju.- Obecanje dato u smislu teorije obecanja, ne moze se povuci samo zato sto druga strana nije pocela da se oslanja na njega, jer obecanje obavezuje od trenutka kada je dato.- Postoje razne grupe prigovora upuceni teorijama koje se zasnivaju na obecanju:

41

1. grupa- prigovora se zasniva na nekoj vrsiti antinomije koja se javlja u odnosu obecanja kao cisto subjektivne kategorije i obaveznosti ugovorne obligacije kao objektivne kategorije.- Obecanje je vise psiholoski akt, koji moze biti motivisan razlicitim pobudama, ponekad cak izrazen bez dovoljno promisljanja.- Pravo mora da insistira na objektivnom pristupu i zato kriticari obacavajucih teorija isticu da ugovorno pravo ne treba da ima cilj sankcionisanje onog sto su stranke htele, vec ono sto su jasno i otvoreno izjavile u cilju stvaranja obligacije.- U okvir prve grupe prigovora spada i problem obaveznosti ponude za zakljucenje ugovora.- Postavlja se pitanje koji je to razlog koji sprecava ponudjaca da se jednostavno predomisli i povuce ponudu.- Ono sto obavezuje u ponudi je upravo kauzalnost obacanja.- Ponuda je kauzalno obacanje koje svoju obaveznost zasniva na predugovornoj odgovornosti, a predstavlja jednostranu izjavu volje, koja je poseban izvor obligacija.- Obecanje koje bi bilo podobno za pravno sankcionisanje, mora imati objaktivan i oblik i sustinu.- Forma objektivnosti se izrazava izjavom volje, a sustina objektivnosti u smislu razloga izjavljene volje, proverava se kauzom ugovora.- Obecanje koje je relevantno za ugovorno pravo mora kako sa stanovista oblika, tako i sa stanovista sustine ( kauzalna izjava volje ), da zadovolji objektivan pristup.- Ovakvo shvatanje obecanja u potpunosti otklanja prigovor subjektivnosti koji se upucuje obecavajucim teorijama.2. grupa- prigovora se odnosi na ugovore “iz ruke u ruku” ( npr. uobicajene kupovine malih vrednosti ), jer se postavlja pitanje gde je tu obecanje.- Teorija obacanja odgovara da odredjeni pravni poslovi koji deluju simultano sadrze u sebi implicitna obecanja.- Sve ugovorom zasnovane obligacije sadrze implicitna obecanja ( npr. obacanje mirne i korisne drzavine stecene stvari ).- Ta implicitna obecanja su posledica kauzalnosti obecanja: kupio sam stan ne samo da bih bio nosilac prava svojine vec da bih stanovao u njemu.- Ugovoro je uvek dvosmerna ulica, cak i kada je u pitanju poklon, jer on podrazumeva obecanje obzirnosti prema drugoj strani ( obzirnost je samo naziv za kauzu ugovora ).3. grupa- prigovora se odnosi na prirodu obecanja, s jedne, i prirodu ugovora, s druge strane.- Obecanje je jednostran akt, a ugovor je dvostran pravni posao, pa postoji kontradikcija kada se kaze da se ugovor zasniva na obecanju.- Kada se jedan ugovor rasclani na svoje sastavne elemente, mogu se naci dva obecanja, ali ta dva obecanja su povezana jedinstvenom karikom koja se zove kauza ugovora.4. grupa- prigovora se zasniva na tvrdnji da teorije obecanja ne mogu da objasne pravilo obzirnosti, odnosno kauzu ugovora.- Kauza daje odgovor na sustinsko pitanje uzroka nastanka ugovorne obligacije, a to je deo njene sadrzine, i to je bio predudan razlog zbog kojeg je privatna autonomije ugovornih stranaka, putem medjusobnih obacanja, kreirala upravo konkretnu obligaciju.5. grupa- prigovora odnosi se na postojanje imperativnih pravila koja znatno ogranicavaju privatnu autonomiju ugovaraca.- Na taj nacin ona neposredno uticu na obecanja stranaka, odnosno prinudni propisi ponistavaju sva obecanja koja su stranke ugovorile, a koja nisu u saglasnosti s takvim normama.- Postavlja se onda pitanje kako se cinjenica sve veceg uplita imepratinih normi uklapa u teorijski sistem koji se zasniva na obecanju koje ima moc stvaranja obligacije.- Odgovor: Strane koje zasnivaju svoj obligacioni odnos na obecanjima, moraju biti makar u slicnim pravnim polozajima, jer ekonomska nadmoc jedne strane lako moze dovesti i do pravne nadmoci ( sto je nedopustivo u skladu sa osnovnim postulatom ravnopravnosti stranaka ).- E tu nastupaju imerativne norme u cilju relativnog pravnog ujednacavanja polozaja ugovornih strana, jer da bi kauza bila valjana, ugovaraci moraju biti barem priblizno u pravno ravnopravnom polozaju.- Jer ako je jedna ugovorna strana u polozaju koji diktira uslove ugovora, a druga strana nema izbora osim da obeca nametnuto, to nije realizacija privatne autonomije obe ugovorne strane, vec naprotiv samo jedne ( ucena ).

42

6. grupa- prigovora su prigovori moralnog ( filozofskopravnog ) karaktera, koji polaze od liberalnih misli: pravo drzave da se mesa u licne odnose izmedju pojedinaca aktivira se SAMO pod uslovom da je doslo do povrede subjektivnih prava pojedinaca.- Pa prigovor ove liberalne koncepcije glasi: posto u ugovornim odnosima postoji sloboda ugovaranja i ravnopravnost stranaka ( dakle jedan privatnopravni odnos stranaka koji se nasniva na obecanju ), kako onda drzava moze jedno obecanje da snabde prinudnim drzavnim sankcijama? Tj. odsustvo povrede oduzima legitimitet drzavi da se mesa u privatna prava pojedinaca, a obecanje nije ni povreda niti pretnja povredom, vec zadata rec da ce se drugoj strani uciniti nesto korisno za nju.- Odgovor na prigovor: liberalisticki stav ne vazi, jer u svim oblastima drustva drzava danas intervenise.

60.) Teorija posebnog odnosa

- Teorija posebnog odnosa ima ambiciju da odgovori na pitanje koje se postavlja u vezi sa prigovorom obecavajucim teorijama, a prigovor glasi: obecavajuce teroije kao da sadrze modjionicarske trikove, gde se iz nicega stvara nesto.- Obecanje koje se zasniva izmedju dva lica i to obecavaoca ( duznika ) i obecajnika ( poverioca ), poseban je odnos, blizak odnos zasnovan na poverenju.- To znaci da je upravo obecanje konstitutivni element takvog odnosa.- Da bi odnos bio poseban, obecanje treba da bude iskljucivi razlog cinidbe.- Obecavajuca obligacija je obligacija koja predstavlja duznost koju treba ispuniti jer je nastala cinom obecanja.- U tom smislu, poveriocev interes treba smatrati posebnim i taj interes iskljucuje obzir prema opstem blagostanju ili licnoj koristi.- Obligacije nastale na osnovu obecanja uvek se duguju tacno odredjenom licu, a ne drustvu u celini.- Nepostovanje obecanja takodje ima relativno dejstvo ( inter partes ).- Posebna veza je rezultat kauzalnog obecanja, jer je uzajmanost interesa koja se ogleda u obostranom obecanju ugovorene prestacije i dovela do konkretnog ugovora, odnosno na ugovoru zasnovane konkretne obligacije.- Pravna obaveznost obligacije nije proizvod posebnog odnosa, vec je poseban odnos proizvod kauzalnog obecanja, koje kao ugovor predstavlja jedan od osnovnih instrumenata ostvarivanja i uzivanja stvarnih prava.- Priznavanjem obavezujuceg dejstva kauzalnim obecanjima izrazava se i postovanje coveka kao razumnog bica.- Kada se kaze kauzalno obecanje, to ujedno znaci i razumno obecanje koje stvara odredjene obaveze, ali podrazumeva i odredjena prava.- Teorija obecanja daje osnov za objasnjenje pet kljucnih odlika ugovornog prava:a) slobodu ugovaranja.b) dispoziciju subjekata.v) zastitu prava prinudnim ispunjenjem i naknadom stete.g) relativno dejstvo ugovora.d) kauzu ugovora.

62.) Sloboda ugovaranja

- Sloboda ugovaranja podrazumeva pravo subjekta na osnovnu opciju: ugovarati ili ne.- Nacelo privatne autonomije se ostvaruje preko nacela slobode ugovaranja.- Sire shvatanje, podrazumeva kako osnovnu opciju tako i dispoziciju subjekata da odredjuju sadrzinu njihovog ugovornog odnosa.- Uze shvatanje, obuhvata samo osnovnu opciju, a sadrzina obligacije se podvodi pod drugi pojam ( dispozicija subjekata. naredni naslov ).- Sloboda ugovaranja trpi i neke izuzetke ( ogranicenja slobde ugovaranja koja se odnose na akt zakljucenja ugovora ) koji se odnose na slucajeve: obaveznog zakljucenja ugovora, saglasnosti treceg pri zakljucenju ugovora i izboru saugovaraca.

43

a) Obavezno zakljucenje ugovora- Postoje posebni propisi prema kojima postoji obaveza da odredjena lica stupe u ugovorni odnos s nekim osiguravajucim drustvom i da se osiguraju od zakonom odredjenih rizika.- Posledica nepostovanja ovih zakonskih odredaba sastoji se u naknadi pretrpljene stete.b) Saglasnost treceg- Sredstva zastite javnopravnih i privatnopravnih interesa u meteriji obligacionog prava javljaju se u vidu saglasnosti treceg u vezi sa zakljucenjem ugovora ( npr. pravni promet opasnim meterijama ), i to u obliku razlicitih dozvola ili odobrenja.- Dozvola se daje pre zakljucenja ugovora ( kao uslov za zakljucenje ), a odobrenje nakon zakljucenja ( odlozni uslov ).- Forma dozvole ili odobrenja mora odgovarati formi ugovora za koji se izdaju.- Ipak, kada je rec o zastiti javnopravnih interesa, i za konsensualne ugovore za koje se po zakonu trazi saglasnost treceg, ta saglasnost mora biti u pismenom obliku ( npr. dozvola za nabavku pistolja mora biti pismena iako je pistolj pokretna stvar ).- Kad je rec o podzakupu u nekim slucajevima, potrebna je dozvola zakupodavca.- U ugovorima poslovno neposobnih lica, moguca je njihova konvalidacija naknadnim odobrenjem zakonskog zastupnika.- Odobrenje je relavantno i u pitanjima ispunjenja obligacija, jer naime ispunjenje se mora izvrsiti poveriocu, ali ako je ispunjenje izvrseno trecem licu, bice punovazno ukoliko ga je poverilac naknadno odobrio.- Ucesce treceg, naravno, nacelno ne menja relativni karakter u obligacionim odnosima nastalim ugovorima, odnonso njihovo dejstvo inter partes.v) Izbor saugovaraca- U drzavama u kojima su svojina i ostala stvarna prava izjednacena u pogledu prava i obaveza u odnosu na sticanje, promenu i prestanak takvih prava, tj. bez diskriminacije u odnosu na titulare ( nije bitno da li je kolektivna ili privatna svojina ), broj ogranicenja u odnosu na izbor saugovaraca je znatno suzen, tj. sveden na prava prece kupocine ( zakonsko i ugovorno ).

63.) Dispozicija subjekata u obligacionom odnosu

- Dispozicija subjekata se odnosi na slobodu koju subjekti imaju u odnosu na konkretan ugovor.- To je sloboda ugovaraca da svojom slobodnom voljom urede sadrzinu svog ugovora.- ZOO: Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obicaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.- To znaci da sadrzina obligacije koja nastaje ugovorom nije u nadleznosti zakona, vec ugovaraca ( ali je ta nadleznost omedjena sirokim granicama koja su postavljene imperativnim normama, javnim poretkom i dobrim obicajima..).a) Prinudni propisi- Prinudni propisi koji ogranicavaju slobodu volje mogu biti raznovrsne prirode: gradjanskopravni, krivicnopravni, upravnopravni..- Oni se odnose na sadrzinu ugovora i od njih zavisi dopustenost, odnosno nedopustenost predmeta i kauze ugovora.- Prinudni propisi su statican pravni pojam, pa iako je njihov broj velik, taj broj je uvek i odredjen u datom trenutku u jednoj drzavi, i za njih vazi numerus clausus pozitivnopravnih propisa koji u materiji ugovora imaju kao posledicu apsolutnu nistavost koja moze pogoditi ugovor.b) Javni poredak- U sirem smislu: to je skup ogranicavajucih normi koje cine granicu izmedju dopustenog i nedopustenog u ugovornom pravu ( ovako shvacen, javni poredak podrazumeva i prinudne propise i dobre obicaje i moralne norme ).- U uzem smislu: pravi se ipak razlika izmedju svih ovih pojmova, i pokusava se definisati poam pravnog poretka ( iako je to po mnogima nemoguce, pa cak i nepotrebno, jer je to u nadleznosti suda u konkretnom slucaju da proceni ).

44

- Kada je rec o javnom poretku, smatra se da tu ulaze svi oni obavezni propisi koji nisu obuhvaceni konkretnim imperativnim propisima ili dobrim obicajima.- To znaci da sva nacela, sadrzana u ustavnim i zakonskim propisima, koja imaju prinudni karakter, ali koja nisu konkretna i koja se zato ne mogu neposredno primeniti, ulaze u pojam pravnog poretka.- Tu spadaju i pravni standardi, odnosno generalne klauzule, kojima se sudiji daju odredjene smernice u vezi s primenom odgovarajucih normi ( dug pravnog sistema ).- Dakle, to su ona ogranicenja koja nisu konkretizovana, ali koja mogu konkretizovati u sudskom postupku iz nacelnih i drugih odredaba koje imaju opsti karakter.v) Dobri obicaji- Obicaji su nepisana pravila ponasanja, koja su nastala dukotrajnim upraznjavanjem faktickog ponasanja, a koja su prihvacena u drustvenoj grupi ( mora postojati i svest o obaveznosti ponasanja ).- Ako takvu svest ne prati pravna vec samo drustvena sankcija, rec je o faktickom obicaju, ali ako pak zakon upucuje na primenu obicaja, posredi je pravni obicaj.- To upucivanje moze biti opste, specijalno, a i same stranke u ugovoru mogu uputiti na primenu nekog obicaja.- Koji su to dobri obicaji jeste pravno pitanje, na koje odgovara sud u svakom konkretnom slucaju, imajuci u vidu kompleks vladajucih moralnih normi.- Povreda dobrih obicaja moguca je narocito u odnosu na kauzu ugovora.g) Zakonom odredjana forma ugovora- Ugovori u kojima je zakonom regulisana sadrzina cesto se javljaju pri kupoprodaji deficitarne i zivotno znacajne robe ( npr. gorivo ), ili u ugovorima u kojima je moguca velika fakticka nejednakost pa time i ugrozenost jedne strane ( ugovor u kreditu ), a ponekad je i moguca kombinacija navedenih razloga ( ugovor o gradjenju ).- Za punovaznost ugovora sa zakonom uredjenom sadrzinom dovoljna je saglasnost volja stranaka za zakljucenje ugovora, jer ako su bitni elementi odredjeni, podrazumeva se da je ugovorena ona cena koja je propisana.- Sankcije za nepostovanje ovakvih ugovora pored gradjanskopravnih ( nepunovaznost ugovora, restitucija i naknada stete ), mogu biti i krivicnopravne i upravnopravne.d) Formularni ugovori ( ugovori po pristupu ili adhezioni ugovori )- To su ugovori u kojima jedna strana unapred odredjuje sve elemente ugovora, a druga strana ima samo osnovnu opciju da pristupi tako formulisanom ugovoru, odnosno da zakljuci ugovor s vec ponudjenom sadrzinom, ili ne ( npr. ugovor o osiguranju ).- S obzirom na ekonomsku nadmoc jedne ugovorne strane, zakon predvidja odredjene predostraoznosti u korist slabije strane ( npr. nistavost odredbi koje u u suprotnosti sa dobrim obicajima, ili nistavost uslova koji se protive kauzi ugovora ).

64.) Zastita prava u obligacionom odnosu prinudnim ispunjenjem i naknadom stete

- U ugovornom pravu, valjanost promena u imovini jedne, odnosno druge strane, zavisi od valjanosti ugovora.- Poremacaj na tom planu ( npr. jedna strana nije izvrsila obavezu ), izaziva upotrebu odgovarajucih pravnih sredstava da bi se odnosi izmedju imovina ugovaraca nivelisali u skladu sa sadrzinom ugovora.- To se moze uciniti: prinudnim izvrsenjem, restitucijom i naknadom stete.- Prinudno izvrsenje je ispunjenje silom onoga sto je obecano da ce se ispuniti dobrovoljno.- Prinudno izvrsenje moze biti praceno i naknadom stete ( u vidu izgubljene dobiti ).- Razume se, ima i situacija kada nije moguce prinudno ispunjenje, te bude dosudjena stvarna steta i izgobljena dobit.

65.) Relativno dejstvo ugovora

- Izjave volje koje stvaraju obecanja moraju biti upucene na odredjeno lice, jer u obligaciji moraju postojati dve odredjene strane: poverilac i duznik.

45

- Zato je i ugovor odnos inter partes.- Obecanje je upuceno odredjenom, odnosno odredivom licu, te obligacija uvek obuhvata dva odredjena lica, zbog cega se ostala lica smatraju trecim licima za koja ugovorno obecanje predstavlja res inter alios acta, a to ima za posledicu da aliis neque nocere neque prodesse potest.- Svaka strana vodi racuna o svom interesu i zeli da postigne odredjeni cilj, zbog cega i cini jedno ciljno, kauzalno obecanje.- To znaci da je ugovor kauzom povezano obacenje, u stvari, dva obecana ponasanja spojena u jednu celinu i zato se takvo obecanje, dakle, ugovor uvek mora sagledati sa obe strane.- Dosledno tome je osnovno pravilo tumacenja ugovora ispitivanje namere obeju strana, ispitivanje njihovog zajednickog cilja.- Sve to upucuje da je ugovor celina dva kauzalna obecanja, odnosno ugovor mora imati svoju kauzu.- Kauza ugovora- Svaka promena u imovini ima svoj uzrok promene.- Kauza je pravno podoban osnov, uzrok promene u status quo-u subjektivnih gradjanskih prava.- Kauza objasnjava in-put i out-put koji se odigrava u imovini, odnosno imovinama pravnih subjekata.- Ako u konkretnom slucaju postoji valjana kauza, postoji i pravno osnovano obogacenje, i obrnuto ako ne postoji valjana kauza, postojace pravno neosnovano obogacenje.- Kauzalna obecanja su upravljena na stvaranje, promenu i prestanak obligacije ( kauza je ratio contracti ).

66.) Teorije poverenja i teorije oslanjanja o pravnoj prirodi ugovornih obligacija

- Teorije oslanjanja su samo logicki nastavak teorija poverenja.- Ferguson, Gabre- Obecanje stvara kod promisara poverenje, jer on racuna da to da ce obecanje biti postovano.- Ko ne ispuni ocekivanje drugog koje je sam prouzrokovao, bice popreko gledan..:-)Kako bi pokazao da mu je jasno da je obecanje ozbiljno, promisar izjavljuje da ce racunati na ispunjenje tog obecanja.- Glavna ideja teorije poverenja je postovanje osnovnog pravnog pravila neminem leadere, te posto ugovor omogucuje drugima da se na njega oslone, postoji obaveza da on bude i ispunjen.- Teorije oslanjanja ponekad se oznacavaju i kao teorije realnih ocekivanja.- Sustina teorije oslanjanja se sastoji u sledecem: ugovorne obligacije imaju odredjeni cilj, a taj cilj se sastoji u tome da lice koje je ukazalo poverenje nasoj izjavi, odnosno koje se oslonilo na tu izjavu, bude pravno zasticeno.- NPR: ako lice A obavesti lice B da ce mu, ukoliko uspesno zavrsi prvu godinu studija davati mesecnu potporu u odredjenom iznosu, pa lice B, posto je blagovremeno polozilo sve ispite, oslanjajuci se na izjavu lica A, zakupi skuplji stan i kupi komp, a lice A ne izvrsi ono sto je bilo osnov oslanjanja lica B; Po tuzbi lica B, A izjavi prigovor da poklon nije bio ucinjen u odgovarajucoj formi i da zato ne obavezuje; Prema teoriji oslanjanja, A ce izgubiti spor, bez obzira na nedostatak u formi, jer je navelo lice B da se osloni na njegovu izjavu i da zbog realnog ocekivanja dovede sebe u gori imovinski polozaj nego sto je bio pre izjave lica A.- Oslanjajuca duznost nastaje usled davanja izjave koja dovodi do bliskog, posebnog odnosa, tj. koja je takva da dovodi do oslanjanja, pri cemu sadrzina obaveze nije izvrsenje obecane prestacije, vec pretstavlja naknadu oslanjajucih troskova drugoj strani, i to u slucajevima kada se obecana prestacija ne izvrsi.- Teorija oslanjanja se ne zasniva na duznosti izbegavanja ili sprecavanja povrede ili gubitka, vec na obavezi da se drugom isplate troskovi oslanjanja na koje je bio naveden.- To je u stvari oslanjajuci gubitak, a on ne predstavlja vrednost koja je potrosena prilikom oslanjanja, vec vrednost koja nije dobijena ispunjenjem, odnosno isplatom od strane tuzenog.- Oslanjanje moze biti jedan od relevantnih elemenata pri oceni ugovorne, kao i vanugovorne odgovornosti za pricinjenu stetu, ali ne moze biti sustinski element ugovorne obligacije.- U stvari, oslanjanje je samo posledica neceg sto je ranije nastalo.- Moguce je osloniti se samo na nesto sto vec postoji, a to je u ovoj materiji sam ugovor koji vec mora postojati da bi se neko oslonio na njega. U evropskom pravu oslanjanje moze biti ili deo ugovorne

46

odgovornosti ili deliktne odgovornosti za stetu, u zavisnosti da li je povreda nastupila u vezi sa vec ranije postojecom obligacijom nastalom ugovorom, ili ne.- Stepen oslanjanja i ponasanja obeju strana u vezi s tim neposredno ukazuju na stepen savesnosti i postenja i mogu imati uticaja na konacnu odluku suda.- Ipak, oslanjanje u navedenom smislu se u evropskom pravu nikada ne posmatra kao poseban izvor obligacija.

67.) Teorije prenosa

- Teorije prenosa polaze od cinjenice da je ugovor sredsvo pravnog prometa kojim se vrsi prenos prava.- Npr. pri trampi narukvice za prsten, odigrava se neposredan prenos prava i ukoliko su ispunjeni opsti uslovi ( sposobnost ugovaranja, saglasnost o namerama prenosa, odsustvo mana volja..), ugovor je prefektan i nikakva obecanja niti oslanjanja ne treba pozivati u pomoc da bi se objasnio ovaj prenos prava koji i cini samu sustinu ugovora.

- Zastupnici ovih teorija, ugovore u kojima se prenos prava ne odigrava istovremeno sa saglasnoscu volja, posmatraju iz posebnog ugla, te ugovore u kojima nije doslo do neposredne fizicke predaje posmatraju iz fokusa upravljenog na ugovore sa modalitetima ( npr. u ugovoru o poklonu pod odloznim uslovom, do prenosa svojine ce doci po diplomiranju poklonoprimca )..- U tim slucajevima ne dolazi do prenosa postojecih prava nad telesnom stvari, ali dolazi do prenosa postojecih nematerijalnih prava, prava na izvrsenje neke buduce cinidbe.- Bitna razlika izmedju teorije prenosa i teorije obecanja se javlja u samom nastanku ugovorne obligacije.- Teorija obecanja insistira na tome da se pri zakljucenju punovaznog ugovora stvara jedno novo pravo, jer obecanje, koje poseduje odredjene kvalitete, kreira obligaciju koja do tada nije postojala ( ugovor je tvorac novog prava, i novih obaveza ).- Teorija prenosa, nasuprot tome, polazi od toga da ugovor nije nista drugo do instrument pravnog prometa i da kao takav nema tu moc da kreira nova prava i obaveze; Naprotiv, ugovor moze samo da prenese neko vec postojace pravo.- Duznost ispunjenja obligacije, odnosno predmetne cinidbe i sankcija za neispunjenje vuku svoj koren, imaju svoju pravnu zasnovanost u pravu na drzavnu prinudu upravo zato, sto izmedju neispunjenja ugovorne obaveze i kradje i nema neke sustinske razlike.- Prema prenosnim teorijama, obligacije su vrste stvarnih prava, pri cemu se sve svodi na svojinu, odnosno svojinska ovlascenja, pa je poverilac u stvari “vlasnik” odredjenog prava, jer je to pravo duznik, kao prethoni vlasnik preneo na njega.- Sistem prenosa svojine putem ugovora, gde sam ugovor ima translativno dejstvo ( dakle prenos svojine i bez predaje stvari ), ide u prilog prenosnim teorijama.- Konstitutivni prenos prava, kada se ugovorom uspostavlja neko uze pravo ( npr. predaja stvari na cuvanje na osnovu ugovora o ostavi ), nije toliko u fokusu ovih shvatanja, jer objektivno ne podrzava bitne postavke prenosnih teorija; Ako se vlasnik predomisli i vise ne zeli da svoju stvar preda ostavoprimcu, dakle, ne izvrsi prestaciju, nije lako naci analogiju sa stvarnim pravom, odnosno povredom apsolutnih prava, a jos manje sa povredom krivicnopravnih propisa, sto bi proizlazilo na osnovu teorija prenosa.

- Zakljucak u vezi sa pravnom prirodom ugovornih obligacija- Problem pravne prirode ugovora kao izvora obligacija je razmatran preko vise teorijskih pristupa koji se mogu razvrstati u tri grupe:a) Teorije obecanja, odnosno volje.- Obecanje sadrzi nameru prihvatanja odredjene obaveze, koja uopste moze ciniti sadrzinu obligacije; ono mora biti iskazano odgovarajucom izjavom volje, jer je uvek upuceno drugom pravnom subjektu.- Obecavajuce teorije su stavljene na probu uklopljivosti s bitnim odlikama ugovornog prava, i to sa: slobodom ugovaranja; dispozicijom subjekata; zastitom prava, kroz prinudno ispunjenje i naknadu stete; relativnim dejstvom ugovora; kauzom ugovora.- Pri tom, kada je ispitivana sloboda ugovaranja, analizirana je i situacija obaveznog zakljucenja ugovora, saglasnosti treceg i izbor saugovaraca, a kada je bila rec o dispoziciji subjekata, uklopljivost sa

47

obecavajucim teorijama je ispitivana sa stanovista prinudnih propisa, javnog poretka, dobrih obicaja, zakonom odredjene sadrzine ugovora i formularnih ugovora.- Cini se da je pristup, za koji se mi zalazemo, a koji mozemo nazvati teorija kauzalnog obecanja, uspeo da odgovori na izazove pred koje je stavljena teorija obecanja.- Za kauzalno obecanje je bitno da kauzalnost postoji i u vreme nastajanja ugovora ( pregovori, ponuda, prihvat ), ali i za vreme njegovog trajanja, odnosno sve do njegovog ispunjenja.- Da bi se jedno kauzalno obecanje pretvorilo u ugovor, potrebno je da se ispune odredjeni bitni uslovi.- Bitni uslovi mogu biti opsti i posebni.- Opsti bitni uslovi su:1. Sposobnost ugovaranja2. Kauza ( osnov )3. Predmet4. Saglasnost volja.- Posebni bitni uslovi mogu biti: zakonski ili voljni.- Za jednu grupu ugovora trazi se kao poseban, dodatni, i to zakonski uslov, forma ugovora.- Sposobnost ugovaranja, kauza i predmet cine samu sustinu namere ugovaranja i zato moraju biti prisutni u fazi pre postizanja saglasnosti volja ( to je uocljivo preko tzv. predugovorne odgovornosti, kao i preko ponude, kao kauzalnog obecanja koje takodje mora sadrzati ova tri bitna uslova ).b) Teorije oslanjanja, odnosno relativnih ocekivanjav) Teorije prenosa, odnosno translativne teorije

68.) Sposobnost ugovaranja ( uopste )

- Sposobnost ugovaranja je sposobnost da se izjavama volje zasnivaju, menjaju i gase ugovorne obligacije.- To podrazumeva da subjekt prava bude svestan uzrocno-posledicnog znacaja svoje izjave, te da ima nameru zasnivanja konkretnog ugovora.- Sposobnost ugovaranja je, u stvari, poslovna sposobnost koja se zahteva za konkretnu vrstu ugovora.- Otuda sledi da sposobnost ugovaranja nije jedinstven pojam, i to sa tri aspekta: jednima nije uopste dozvoljeno da zakljucuju ugovore, drugima je dopusteno da zakljucuju ogranicen broj, odnosno vrstu ugovora, dok trevi mogu zakljucivati sve ugovore.- Odsustvo sposobnosti za ugovaranje ima za posledicu nevaznost ugovora, koja se moze javiti u obliku apsolutne ili relativne nistavosti.

69.) Potpuna sposobnost ugovaranja

- Potpuna poslovna sposobnost se stice sa punoletstvom ( 18 god ), a to ima dva izuzetka:- a) Potpuna poslovna sposobnost se stice sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda.- b) Stice se i ako je dodeli sud maloletniku koji je sa 16 godina postao roditelj i ima telesnu i dusevnu

zrelost.- * jos jedan slucaj: kada maloletnik bez dozvole suda sklopi brak, takav brak je rusljiv, pa ako se

zahtev za ponistenje tog braka odbije, to ima za posledicu pored konvalidacije braka, i sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnika.

70.) Potpuna nesposobnost ugovaranja

- Potpuno odsustvo poslovne sposbnosti znaci da jedno lice nema pravnorelevantnu volju za zakljucenje bilo kog ugovora ( deca do 7. godine zivota, postoji neoboriva pretpostavka ).- Lica izmelju 7-14 god. takodje su nesposobna da ugovaraju, kao i punoletna lica koja usled bolesti ili smetnju u psihofizickom razvoju nisu sposobna normalno da rasudjuju, te zbog toga nisu u stanju da se sama staraju o sebi i o zastiti svojih prava i interesa.- Ove dve grupe lica ( mladji maloletnici i ometeni u razvoju punoletnici ) ipak mogu da zakljucuju ugovore malog znacaja, i ugovore kojima sticu samo prava.

48

71.) Delimicna nesposobnost ugovaranja

- Delimicna ( relativna ) nesposobnost ugovaranja, za razliku od potpune, ne sprecava nastanak ugovora, vec otvara pitanje njegovog opstanka.- Ona se odnosi na starije maloletnike ( 14-18 god ), koji mogu da zakljucuju sve ugovore koje mogu i mladji maloletnici i + sve ostale ugovore ali uz naknadnu ili prethodnu saglasnost roditelja.- U istoj poziciji se nalaze i punoletna lica koja usled bolesti ili smetnji u psihofizickom razvoju svojim postupcima neposredno ugorzavaju spostvena prava i interese ( to su lica delimicno lisena poslovne sposobnosti ).- Postoji i mogucnost da se odlukom o delimicnom lisavanju poslovne sposobnosti moze odrediti i krug ugovora koje takvo lice moze, odnosno ne moze samostalno preduzimati.- Ukoliko odobrenje za ugovore ovih lica ne bude dato, onda te ugovore prati sankcija relativne nistavosti ( rusljivost ), a ako odobrenje bude dato, ugovor definitivno postaje punovazan, a njegovo pravno dejstvo se prostire ex tunc, od trenutka zakljucenja.- Saugovarac poslovno nesposobnog lica koji je bio savestan, tj. nije znao za nesposobnost, ili je za nju znao ali je bio prevaren, moze odustati od ugovora.- Pravo odustanka se gasi po isteku roka od 30 dana od dana saznanja za poslovnu neposobnost, odnosno za odustvo odobrenja zakonskog zastupnika ( ako u ovom roku ne odustane, rec je o cutanju kao saglasavanju- odobravanju ).- S druge strane, saugovarac poslovno nesposobnog lica koji je sa njim zakljucio ugovor bez odobrenja zakonskog zastupnika, ima pravo da pozove zakonskog zastupnika da se izjasni da li ugovor odobrava ili ne, pa ako se zastupnik uglusi o ovaj poziv u roku od 30 dana, uzima se da je odbio odobrenje, pa je u tom slucaju rec o cutanju kao neodobravanju.- I poslovno sposobno lice koje je zakljucilo ugovor u vreme svoje delimicne sposobnosti ugovaranja, a za koji nije dobio odobrenje zakonskog zastupnika, moze zahtevati ponistenje takvog ugovora, ali u roku od 3 meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti.- Maloletnik sa 15 godina stice radnu sposobnost.- Takvo lice koji stice imovinu na osnovu svog rada ima specijalnu poslovnu sposobnost koja se ogleda u tome da preduzima pravne poslove u vezi sa upravljanjem i raspolaganjem svoje zarade.- I kod pravnih lica postoji delimicna poslovna nesposobnost, kada zastupnik moze da zakljuci neki ugovor samo uz saglasnost nekog svog organa ( i ovde postoji rok u kome pravno lice treba da se izjasni, na zahtev saugovaraca, da li daje odobrenje pravnog posla ili ne; i ovde vaze pravilo o cutanju kao neodobravanju ).

72.) Zastupanje

- Zastupanje je vrsenje pravnih poslova u tudje ima i za tudj racun.- Ovlascenje za zastupanje se zasniva na zakonu, opstem pravnom aktu ( npr. statutu ), aktu nadleznog organa ( organ starateljstva ) ili na izjavi volje zastupanog ( punomocje ).- Svi pravni poslovi preduzeti preko zastupnika neposredno deluju prema zastupanom.- Zastupnik je duzan da obavesti drugu stranu da istupa u ime zastupanog i ukoliko to ne ucini, mogucne su dve pravne posledice, sa stanovista punovaznosti ugovora:a) ako je saugovarac znao ili je iz okolnosti mogao da zakljuci da je u pitanju zastupnik, ugovor proizvodi dejstvo.b) ako druga strana nije znala niti je morala znati da je u pitanju zastupnik, ugovor nece imati pravno dejstvo, osim ako ona naknadno ne da pristanak.- Ugovor ce imati pravno dejstvo ukoliko se zastupnik kretao u granicama ovlascenja, ali je moguce da zastupnik prekoraci granice ovlascenja, i u tom slucaju postoje posebna pravila:1.) Moguce je da zastupani odobri prekoracenje ovlascenja i tada odobrenje ima povratno dejstvo ( kao da prekoracenja nije ni bilo ).2.) Moguce je da zastupani ne odobri ugovor u primerenom roku ( rok koji je potreban da se ugovor takve vrste razmotri ), u kom slucaju se smatra da je odobrenje odbijeno ( cutanje kao neodobravanje ).

49

- Kada zastupani odbije odobrenje, postoji zakonska solidarna odgovornost zastupnika i zastupanog za stetu koju je pretrpela druga strana, ali pod pretpostavkom njene savestnosti.3.) Moguce je da druga ugovorna strana nije znala niti je morala znati za prekoracenje ovlascenja, u kom slucaju ona moze odmah po saznanju za prekoracenje, ne cekajuci izjasnjenje zastupanog, da izjavi da se ne smatra vezanom ugovorom.- Zastupnik mora da preduzima sve radnje u vezi sa zakljucenjem i izvrsenjem ugovora licno i nije ovlascen da svoja ovlascenja prenese na drugo lice, ali to pravilo trpi 3 izuzetka:--> ako je ugovorom predvodjena mogucnost prenosenja ovlascenja.--> ako je to dopusteno zakonom.--> ako postoje takve okolnosti koje sprecavaju zastupnika da licno obavi radnje predvidjene ovlascenjem, a interesi zastupanog zahtevaju preduzimanje pravnog posla bez odlaganja.- Moze se dogoditi da lice zakljuci ugovor u ime drugoga, kao da je njegov punomocnik, ali bez ovlascenja.- Tu u stvari nije rec o zastupanju, osim ako se se zastupanje naknadno odobri.- U slucaju neizvesnosti, strana s kojom je neovlasceno lice zakljucilo ugovor moze da zahteva da se neovlasceno zastupani u primerenom roku izjasni da li odobrava ugovor, pa ako po proteku roka ne stigne odobrenje, smatrace se da ugovor nije zakljucen ( cutanje kao neodobravanje ).- U svakom slucaju uskaracivanja odobrenja, strana koja nije znala niti je morala znati da je zakljucila ugovor s neovlascenim licem ima pravo na naknadu pretrpljene stete od lica koje je istupalo bez ovlascenja za zastupanje.- Punomocstvo je oblik zastupanja koji je nastao na osnovu ugovora izmedju vlastodavca i punomocnika.- Postojanje i obim punomocja neposredno zavise od ovlascenja sadrzanog u punomocju, a ne zavise od pravnog odnosa na cijoj je podlozi punomocje izdato.- Drugim recima, unutrasnji odnos izmadju punomocnika i vlastodavca moze se npr. zasnivati na dobrocinom ili teretnom pravnom poslu, moze i sadrzati neke uslove, ali sve to nema znacaja u odnosu na drugu ugovornu stranu koja zakljucuje ugovor sa punomocnikom.

73.) Ugovor sa samim sobom

- Ugovor je saglasna izjava volje dva ili vise lica i njeme se stvara obligacija koja takodje nije zamisliva bez dve strane, medjutim, upravo u vezi sa zastupanjem mogu se javiti izesne pravne situacije u kojima se moze zakljuciti da punomocnik zakljucuje ugovor sa samim sobom.

- Npr. Lice A ovlasti lice B da u njegovo ime i za njegov racun proda odredjenu stvar cije je vlasnik lice A; Dakle sada je lice B ovlasceno da stvar proda i sada se postavlja pitanje da tu stvar moze i sam da kupi? Odgovor je pozitivan, ali se u skladu sa konkretnim slucajem postavlja pitanje povrede interesa vlastodavca ( jer je moguce da punomocnik zloupotrebi poverenje vlastodavca i da za sebe zakljuci povoljniji ugovor nego sto bi to bio slucaj na trzistu ).

- Ako vlastodavac odobri ugovor, i ne postavlja se pitanje povrede njegovog interesa, pa cak i ako je njegov interes objektivno povredjen, s obzirom da je sam tako hteo.- U situacijama kada nije moglo da dodje do povrede interesa vlastodavca, treba smatrati da je ugovor sa samim sobom punovazan, a eventualni zahtev vlastodavca radi ponistenja ugovora treba odbiti.- To su situacije kada iz punomocja i okolnosti slucaja nesumnjivo proizlazi da su uslovi ugovora bili precizno definisani i da taj ugovor za cije je zakljucenje ovlascen punomocnik nije ugovor intuitu personae, koji bi podrazumevao iskljucenje punomocnika kao ugovorne strane.- Dakle, u svim ugovorima u kojima je pregovaranje iskljuceno, a nisu intuitu personae u smislu da iskljucuju punomocnika, ugovor sa samim sobom je punovazan ( npr. ukoliko se prodaje odredjena stvar za fiksnu cenu, i punomocnik bi mogao da kupi tu stvar po toj ceni bez problema; ili kada se radi o formularnom ugovoru, pa punomocnik npr. sklapa ugovore o osiguranju, on se takodje moze i sam osigurati ).- Moguca je i situacija da je isto lice punomopcnik oba ugovaraca, pa spolja gledano, ugovor nastaje deklaracijom ( razume se da ce ugovor biti punovazan u slucaju odobrenja obe strane i pod uslovom da nije moglo doci do povrede interesa bilo koje strane- fiksna cena, formularni ugovor..).

74.) Kauza ( pojam kauze i kauza u rimskom pravu )

50

- Pojam- Rec kauza se upotrebljava u razlicitim znacenjima: uzrok; razlog, povod, pobuda; osnov..- Kao pojam pravnog posla podrazumeva izjavu jedne ili vise volja kojom, odnosno kojima se vrsi promena u dotadasnjem status quo-u subjektivnih gradjanskih prava, tako da se i uzrok te promene javlja kao znacajan pravni pojam, od koga zavisi valjanost te promene, odnosno punovaznost tog posla.- Na pravnoj nauci je zadatak, ne samo pronaci i objasniti uzrok date promene u subjketivnim pravima, vec i izvrsiti analizu te promene sa stanovista pravne dopustenosti ili nedopustenosti.- Zatim, analiza promene mora obuhvatati i samu volju pravnih subjekata, odnosno njene kvalitete, jer se ona javlja kao izvor sopstvene kauzalnosti prema spoljnom svetu.- Kauzalnost podrazumeva i razmatranje problema svrsishodnosti.- Da bi u savremenim pravima nastao punovazan ugovor, neophodno je ispuniti odredjene uslove koji se odnose na sposobnost ugovaranja, saglasnost volja, predmet, kauzu i neretko formu ( forma je u drevnim pravima zauzimala mesto kauze ).- Predmet ugovora vezan je za pitanje na sta se duznik obavezuje, a to su odredjene prestacije ( davalje, cinjenje, necinjenje, trpljenje ); Medjutim, tu se otvara jedno logicko pitanje: zasto se duznik obavezao, zbog cega je zrtvovao deo svoje slobode, zasto je suzio svoja prava a prosirio svoje obaveze? Odgovor na to pitanje pruza teorija kauze!!!- Sposobnost ugovaranja, saglasnost volja i predmet su neophodni elementi za nastanak punovaznog ugovora u svim pravima, dakle to su univerzalne pravne ustanove, a kad je s druge strane rec o kauzi, tu nauka nije saglasna.- Nas ZOO zasniva se na kauzalistickoj teoriji i imperativno predvidja da svaka ugovorna obaveza mora imati dopusten osnov i postavlja pretpostavku da obligacija ima osnov iako u konkretnom slucaju ( npr. u apstraktnom pravnom poslu ), on nije izrazen.- Kauza u rimskom pravu- Kauza duznikove obaveze su svecane reci i ucinjeni gestovi, obligacije su apstraktne.- To je imalo za posledicu odsustvo dvostranih pravnih poslova.- Ugovorne strane se ne obavezuju jedna drugoj, vec se jedna obavezuje bozanstvima da ce izvrsiti svoju obavezu, a druga se obavezuje na isti nacin, iz cega proizlazi da su njihove obligacije medjusobno nepovezane, i jednostrane.- U tom smislu, ukoliko je izvrsenje jedne obaveze nemoguce, a drugo moguce, strana koja moze da ispuni obligaciju ne moze biti oslobodjena svoje obaveze iako suprotna svoju obavezu ne moze da ispuni jer je to postalo nemoguce.- Causa u doba republike, zaslugom pretora, silazi u oblast humani iuris ( iz oblasti divini iuris ).- To su bili preduslovi koji su omogucili da sinalagmaticke obligacije ne shvataju kao dve posebne, vec obrnuto kao jedna i jedinstvena obligacija.

75.) Pravne teorije o kauzi

- Klasicna teorija- Ako kauzu u njenom sirem znacenju definisemo kao neposredan osnov obavezivanja, a to se cini da nije sporno u nauci, iz toga sledi da je kauza u rimskom pravu imala, pored drugih, i znacenje u osnovi isto kao i savremeno.- Ugovor je, naime, i tada imao neposredan razlog obavezivanja, a to je bilo obavezivanje prema bozanstvima, ucinjeno u svecanoj formi ( npr. stipulacijom ).- Samo ispunjenje svecane forme je dovoljno za neponistivost obaveza, a to je ujedno i glavna razlika u odnosu na shvatanja forme i kauze.- U renesansi, umesto forme koja obavezuje na neopozivu obligaciju ciji je garant samo bozanstvo, dolazi do shvatanja da je volja pojedinca osnov obaveze.- Obaveza nastaje jer se pravni subjekt slobodnom voljom obavezao prema drugom subjektu: sama volja je izvor i razlog obaveze. Konsensualizam zamenjuje formalizam!- Prvi pravni pisac koji je kauzu podigao na stepen teorije je bio francuz Zan Doma ( njegovo shvatanje se oznacava kao klasicno ).- Zadatak prirodnopravne teorije je bio da otkrije ono konkretno i racionalno sto stoji iza rimskih formi.

51

- Kauza je apstraktan cilj obavezivanja, sto znaci da je to ujedno i pretpostavka obligacije.- Dosledno tome, i svaki ugovor kome nedostaje kauza pogodjen je sankcijom nistavosti.- Ipak, na ovaj nacin nije moguce objasniti obaveznost dobrocinih poslova.- Zbog toga Doma odstupa od navedenog pravila za sinalagmaticke ugovore i obaveznost poklona objasnjava samom saglasnoscu volja, odnosno motivom koji je doveo do takve saglasnosti: Kod poklona ugovor nastaje prihvatanjem...obaveza onog koji ima osnov u nekom razumnom i opravdanom motivu, kao ucinjena usluga ili neka druga korist poklonodavca ili pak samo zadovoljstvo da se ucini dobro.- Ovaj deo se smatra nekonzistentnim delom Domine teorije, jer, u smislu da kada je rec o sinalagmatickim ugovorima, kauza je objektivna ( protivcinidba ), a kada su posredi dobrocini poslovi, kauzu treba traziti na subjektivnom polju ( razuman i pravican motiv ).- U ugovorima o poklonu intentio liberalis ( vrlina darezljivosti ) se konkretizuje kroz animus dodandi, a pri zavestanju kroz animus testandi.- Kada Doma govori o motivu, on navodi da je motiv samo samena za kauzu- od onog koji prima a ne daje nista.- To znaci da je, po njemu, kauza uvek objektivne priride ( protivcinidba ), pa prava kauza postoji samo u sinalagmatickim ugovorima.- Dosledno tome, animus dodandi je surogat kauze.- Potije je postavio kauzu i za dobrocine ugovore, i to u vidu same dareziljivosti.- Kod Potija sama obaveza mora imati kauzu, jer kada nema kauzu ili je ona lazna, obaveza je nistava i ugovor koji je sadrzi je nistav.- Potije, u stvari, uvodi opsti pojam kauze prilikom nastanka svake obligacije koja nastaje na osnovu volje, pa time i u ugovorima.- Uz to samo postena, moralna kauza obavezuje.- Na taj nacin je Potije znatno unapredio i teorijski i praktican znacaj kauze.- Code civil: Obligacija koja nema kauzu ili koja je znasnovana na laznoj ili nedopustenoj kauzi ne moze da proizvede nikakvo dejstvo; a kauza je nedozvoljena kada je zabranjena zakonom ili suprotna kako dobrim obicajima, tako i javnom poretku. u svim tim slucajevima nema obligacije.- Slicno se izjasnjavao i Portalis, pa je i za njega kauza obavezna u svim obligacijama, a u teretnim poslovima kauza je interes ( odnosno korist koju stranke nalaze zakljucujuci ugovor ), a u dobrocinim ugovorima je kauza darezljivost.- Portalis smatra da kauza u teretnim ugovorima mora biti srazmerna protiv-prestacija, jer ako u uzajamnim davanjima postoji odsustvo proporcija, u vidu prekomernog ostecenja, sigurno je da nema kauze.- Obligacija, dakle, ne moze postojati bez razumne i vrednosno primerene kauze.- Prema Kapitanu, pored proporcije u ekvivalentu, potrebna je i valjana namera, motiv stranaka ( zelja da se dobije izvrsenje prestacija koja je obecana ).

- Teorija poricanja kauze- Ernst istice da kauza i dejstvo ugovora ne nastaju istovremeno.- Naime, ugovorne obaveze nastaju istovremeno, ali kauza logicki prethodi nastanku dejstva ugovora, prethodi samim ugovornim obavezama.- U tom smislu, ako je uslov nastanka obaveze jedne strane, nastanak obaveze druge, logicno, te obaveze ne mogu nikada nastati.- Uz to, jednostavno, nije moguce naciniti razliku izmedju predmeta ugovora i kauze, jer ti razliciti pojmovi, u stvari, oznacavaju istu stvar ( slicno istice i Planiol ).- U jednostrano obaveznim ugovorima, kao sto je slucaj sa realnim ugovorima, predaja stvari ne moze biti kauza, vec je to uslov za nastanak ugovora, kao sto je to saglasnost volja u konsensualnim ugovorima.- U dobrocinim ugovorima, pak, animus dodandi se ne moze ralzlikovati od motiva u toj vrsi ugovora, pa se postavlja pitanje ako nije sporno postojanje i relevantnost motiva u toj vrsi ugovora, da li je uopste potreban i moguc ( kao samostalan ) pojam kauze.- Nemacko pravo, pod uticajem antikauzalista, upotrebljava pojam “sadrzine ugovora” kojim u stvari obuhvata i predmet i kauzu, sto je samo spajanje dva pitanja u jednu celinu.- Izjednacavanje pitanja na sta se duznik obavezuje i zasto se obavezuje, predstavlja ne samo izbegavanje tezeg puta vec i negiranje prava kao nauke.

52

- Savremene teorije1.) Subjektivna teorija- Prema subjektivnom shvatanju ( Vinsaid ), kauza je unutrasnji, psiholoski element, koji se ogleda u motivima koji pokrecu pravno relevantnu volju na planu ugovora- upravo taj odlucujuci faktor koji je doveo do saglasnosti volja ugovaraca.- U ugovoru o kupoprodaji, odlucujuca pobuda i kupca i prodavca je sticanje prava svojine: kupca na odredjenoj stvari, prodavca na odredjenoj kolicini novca.- Ako je odlucujuca pobuda nedopustena ( zabranjena ili nemoralna ) i dobrocini pravni posao je nedopusten, te pogodjen sankcijom nistavosti.- Medjutim, u dvostranoobaveznim poslovima, npr. kupoprodaja zgrade, dvostrana nesavesnost takodje vodi nistavosti, npr. prodavac je znao da kupac kupuje zgradu za racun teroristicke organizacije.

2.) Objektivna teorija- Kauza je ekonomski cilj ili ekonomski efekat koji stranke pravnim poslom hoce da postignu.- Taj ekonomski efekat je uvek isti u istoj vrsti ugovora.- Kad nema kauze, nema ni pravnog posla.- U sinalagmatickim ugovorima: npr. pri kupoprodaji kupac hoce stvar, a prodavac hoce cenu; prilikom zajma zajmoprimac hoce odredjenu kolicinu novca, a zajmodavac hoce kamatu..- U dobrocinim ugovorima kauza se sastoji u negativnom ekonomskom efektu, tu se hoce negativni efekat: npr. pri beskamatnom zajmu zajmodavac hoce da se lisi upotrebe novca na odredjeno vreme..- Nacelna nedoslednost ove teorije se nalazi u objasnjenju kauze u dobrocinim pravnim poslovima, posebno u ugovorima o poklonu, gde se najcesce priznaje nepostojanje kauze ( npr. negativni efekat, volja da se nista ne trazi ).- Kauze se u savremenoj nemackoj nauzi najvise razmatra u oblasti neosnovanog obogacenja.- Po tuzbi za neosnovano obogacenje mora se uci u pitanje postojanja, odnosno punovaznosti titulusa, a tu je pak pitanje kauze sustinsko.- Francuski autori smatraju da obecanje bez kauze jednostavno spada u nepostojece ugovore, a nemacki autori smatraju da ce posledice ugovora bez kauze pasti zbog neosnovanog obogacenja.

3.) Mesovita teorija- Francuski teoreticar Mori smatra da je za objasnjenje kauze potreban i subjektivni ( voljni element ) i objektivni element, koji se ogleda u postojanju ekonomskog ekvivalenta.- Tek kombinacija oba ova elementa omogucava prihvatljiv odgovor na pitanje sta je sustina kauze ugovora.- U sinalagmatickim ugovorima, prema tom shvatanju, kauza je zeljeni ekvivalent.- Zelja, htenja, namera je subjektivni, a ekonomski ekvivalent je objektivni element pojma kauze.- Za poklon, medjutim, ekvivalenta ocigledno nema, ali to je plod upravo takve zelje, htenja za odsustvom ekvivalenta.- Kada je rec o motivu, kao subjektivnom elementu kauze, Mori smatra da tu treba razdvojiti dve njegove funkcije: pojedinacnu i drustvenu.- Kada je rec o pojedinacnim interesima, kauza se krece u okvitu htenja stranaka, te s obzirom na pravilo pacta sunt servanda, stranke ne mogu traziti ponistaj ugovora pozivajuci se na nedostatke u subjektivnom elementu.- S druge strane, ako je posredi zastita drustvenih vrednosti, a to ce biti slucaj u zabranjenim i nemoralnim ugovorima, kao i ugovorima protivnim javnom poretku i dobrim obicajima, sud moze istrazivati i subjektivni element, koji je stranke odveo u polje nedopustenosti ugovora.- Kapitan daje prevagu subjektivnom elementu.- On polazi od pretpostavke da svako lice pristaje da se obaveze u odnosu na drugo lice upravo zbog pravnog cilja koji se ostvaruje putem tog obavezivanja ( cilj subjekta je ujedno i subjektivni element ), i upravo taj cilj je i kauza obligacije.- Dakle, kauza ima i svoj psiholoski vid, ali taj cilj se u krajnjoj liniji svodi na materijalnu realizaciju tog psiholoskog akta i ovaj element se javlja kao objektivni vid kauze.- Taj objektivizirani element u sinalagmatickim ugovorima se sastoji u izvrsenju obaveze druge strane.

53

- To znaci da se kupac ne obavezuje prodavcu da isplati cenu za kaput koji kupuje zbog toga da bi stekao pravo na tuzbu protiv njega ( zakljucio ugovor o prodaji radi obaveze druge strane- kako bi rekle pristalice klasicne teorije ), vec da bi stekao svojinu na tom kaputu kako bi mogao da ga upotrebljava.- U starom i ranom srednjem veku preuzeta obaveza morala se ispuniti, bez obzira na spremnost ili nepsremnost druge strane da ispuni sopstvenu obavezu.- Teorija kauze, suprotno tome, omogucila je da se savesna ugovorna strana moze osloboditi svoje ugovorne obaveze putem dva pravna sredstva: raskida ugovora zbog neispunjenja i prigovora neispunjenja ugovora.- Odnos kauze prema motivima ( Kapitan ): Kauza predstavlja jedan voljni, pravno relevantni akt, jer obavezivanje bez cilja nije zamislivo u jednom razumnom aktu.- S druge strane, motiv nije akt pravno relevantne volje, jer jedno lice moze imati vrlo razlicite pobude pri cacinjavanju nekog pravnog posla, a ti motivi nisu od znacaja za sudbinu tog pravnog posla ( npr. jedan lik stalno dolazi kod iste prodavacice i pazari svakog dana zato sto je zaljubljen, pa ta cinjenica se ne moze odraziti na pravne poslove koje sklapaju ).- Dakle, pobude u sinalagmatickim ugovorima su izvan ugovornog polja.- S druge strane, u dobrocinim ugovorima pobude uvek ulaze u polje kauze, jer odlucujuci motiv strane koja se obavezuje odnosi prevagu u takvom obligacionom odnosu.

76.) Razlike izmedju kauze i predmeta ugovora

- Predmet i kauza su, pored sposobnosti ugovaranja, saglasnosti volja i ponekad forme, uslovi za nastanak ugovora.- U teoriji postoje dva stava o odnosu izmedju predmeta i kauze:--> jedan stav koji negira samostalnost pojma predmeta ugovora.- Prema ovom stavu, obaveze iz ugovora nisu predmet, vec njegovo dejstvo.--> drugi stav po kom je predmet ugovora samostalan i neophodan element pri nastanku vazeceg ugovora.- Prema ovom stavu, spatra se da predmet ugovora cine obaveze koje on stvara, a te obaveze su prestacije: davanje, cinjenje, necinejnje ili trpljenje.- Predmet ugovora daje odgovor na pitanje o cemu je ugovor, na sta se to duznik obavezuje, tj. sta to duznik duguje, odnosno sta poverilac od duznika potrazuje.- Predmet ugovora je isto sto i predmet pravnog posla, jer se sve u stvari svodi na predmet obligacije.- Ugovor je stvorio obligaciju, a posto se obligacija sastoji od prestacija: davanja, cinjenje, necinjenja ili trpljenja, predmet obligacije jeste ujedno i predmet ugovora ( posredno, preko obligacije ).- Kauza pak pruza objasnjenje zasto je uopste nastao predmet, jer predmet je sredstvo za ostvarivanje cilja i u tom smislu predmet i kauza su tesno povezani.- Privatna autonomija, odnosno autonomija volje bila je pokrenuta nekim smislenim razlogom koji je doveo do promene u dosadasnjem status quo-u subjektivnih gradjanskih prava.- Sredstvo te promene je pravni posao ( npr. ugovor ), a njegov predmet preko predmeta obligacije otkriva sta je to promenjeno, ali ne i zbog cega je to ucinjeno.- Predmet ugovora moze biti dopusten, a kauza nedopustena, i obrnuto ( NPR: Ugovor o kupoprodaji kojim kupac isplacuje ugovorenu cenu prodavcu da bi mu ovaj preneo u svojinu kalasnjikov u cilju pomoci policajcima koje su u stanici opkolili terorosti nije nedopusten sa stanovista kauze, vec iskljucivo sa stanovista predmeta ugovora. S druge strane, dopusteno je zakljuciti ugovor o zakupu, pri cemu zakupac moze zakljuciti i ugovor o podzakupu; medjutim, ukoliko je zakupac zakljucio ugovor o zakupu da bi stvar predao teroristickoj organizaciji, koja mu placa visestruko vecu podzakupninu u odnosu na zakupninu, posredi je nedopustenost kauze, zbog cega ce biti nistav ne samo podzakup vec i ugovor o zakupu ).

77.) Razlika izmedju kauze i pravnog osnova sticanja

- Izrazi pravni osnov pri sticanju prava ( iustus titulus ) i pravni osnov pravnog posla ( kauza ), zbog svoje slicnosti mogu izazvati odredjene nedoumice.

- Pravni osnov sticanja ( titulus ) nije nista drugo do pravna cinjenica koja objasnjava razlog prenosa jednog prava s jednog titulara na drugog.

54

- Taj razlog se javlja na osnovu privatne autonomije stranaka u vidu odredjenog pravnog posla ( npr. ugovor o kupoprodaji, o razmeni.. ).- Kako titulus deluje inter partes, potreban je odredjeni akt obnarodovanja, a to je nacin sticanja ( modus ), koji je za pokretne stvari predaja stvari, a za nepokretnosti upis u zemljisne knjige.- Pravni osnov prenosa prilikom derivativnog sticanja objasnjava razlog prenosa prava, a taj razlog mogu biti razliciti izvori obligacija, pravni poslovi, ali i druge obligacije.- Titulus mora biti punovazan pravni posao i mora biti kauzalan, sto znaci da njegov cilj mora biti uperen na prenos stvari.- Kada je rec o osnovu pravnog posla ( kauzi ), on objasnjava sam razlog postojanja pravnog posla i samo pravnog posla, ne i drugih izvora obligacija, odnosno daje objasnjenje zasto je lice koje preduzima konkretan pravni posao resilo da izvrsi izmene u status quo-u svojih subjektivnih gradjanskih prava.- Modus otkriva titulus, a titulus otkriva kauzu, jer je kauza ista za istu vrstu titulusa.

78.) Kauza i consideration

- Consideration je pojam anglo-saksonskog prava, to je pobuda za zakljucenje ugovora i njegov uzrok, povod, osnov, razlog, odlucujuci uticaj koji je naveo, motivisao ugovorne strane da stupe u ugovorni odnos.- Consideration ne moze biti nesto sto nije bilo uzeto za takvo od obe ugovorne strane.- Drugim recima, samo obecanja koja su imala smisleni razlog obavezivanja, ozbiljan motiv, bila su utuziva.- Sve ono sto moze biti predmet obligacije, dakle, davanje, cinejnje, necinejnje, trpljenje ukoliko se obeca protivnaknada, ulazi u polje consideration-a.- Consideration odgovara sustini pojma kauze u evro-kont. pravu.- Slicnosti ove dve ustanove se javljaju u nekoliko segmenata: slicno je vreme nastanka; zasnivaju se na istoj ideji- u uslovima nestajanja strogih formi u kojima su se sacinjavali pravni poslovi treba naciniti razliku izmedju utuzivog i neutuzivog obecanja; obecanje jedne strane treba da bude praceno obacanjem prestacije druge strane; obe ustanove mogu biti nemoguci i nedopusteni sto izaziva iste pravne posledice usled nistavosti; - Za lice koje nesto obecava consideration je zeljena protivprestacija ( u tom smislu kauza i consideration se poklapaju ).- Medjutim, consideration ne mora biti adekvatna protivprestacija, kao sto je slucaj u kont-evrop. pravu, kada je rec o sinalagmatickim ugovorima, pa je ovde obecanje obavezujuce cak i ako je protivprestacija trivijalna ili simbolicna ( to je najveca razlika u ova dva pojma ).- Postoje i izvesne razlike: u common law sistemu, ako je obecanje dato u zakonom odredjenoj formi, a forma uvek prati dobrocina raspolaganja, consideration nije bitan element utuzivosti; Ako lice koje je nesto obecalo to dobrovoljno ispuni, to ne moze opozvati, odnosno sticalac u takvom slucaju moze zadrzati korist bez obzira na consideration.

79.) Kauza i animus contrahendi

- U ugovornom pravu namera da se zasnuje ugovorni odnos naziva se animus contrahendi.- Animus contrahendi pretstavlja svest o kauzi i predstavlja nameru njenog prihvatanja.- Animus podrazumeva nameru postizanja odredjenog cilja, a kauza otkriva cilj te namere.- Dakle ova dva pojma su dva vida iste sustine.- Nema animusa u sali, nema kauze u sali; nema animusa kada se dve volje mimoidju ( npr. zbog bitne zablude ), ali nema ni kauze kada se dve volje ne podudare ( npr. zbog bitne zablude ).- Nema animusa ako se ne razume ili ne prihvati kauza in concreto.- Nema kauze ako nema animusa da se prihvate prava i obaveze koje ona podrazumeva.

80.) Uslovljenost kauze vrstom ugovora

- Kauza mora postojati i biti dopustena u bilo kom ugovoru, jer je u suprotnom, ugovor nistav.

55

- To znaci da je kauza pravno relevantna u bilo kom ugovoru, odnonso da svaka podela ugovora mora voditi racuna o tom bitnom elementu za nastanak punovaznog ugovora.

- Kauza u podeli ugovora na teretne i dobrocine- Kada je rec o teretnim ugovorima, rec je objektivnom shvatanju kauze.- Uzajamnost davanja i zastita nacela ekvivalentnosti prestacija, u oneroznim ugovorima, uslovljava objasnjenje razloga obvezivanja preko ocekivanja jedne ugovorne strane da ce druga izvrsiti svoje ugovorne obaveze.- Kauza je pravni cilj koji se objektivno ispunjava izvrsenjem preuzetih obaveza.- Akt uzajamnog izvrsenja znaci, ujedno i sagorevanje kauze, njen nestanak usled potpunog ostvarenja.- Obostrana nesavesnost ugovaraca, uzrokovana njihovim nedopustenim motivima, ponistava objektivni vid kauze ( npr. ako je nedopustena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraca da preuzme ugovorene obaveze, a drugi ugovarac je to znao ili je prema okolnostima morao znati, to kao posledicu ima nevaznost ugovora ).- Kauza obaveze poklonodavca se ne moze meriti materijalnim ekvivalentom, jer on tu odusustvuje.- Poklonodavac cini poklon jer ima u vidu subjektivna merila, drugu vrstu uzajamnosti: ljubav, zahvalnost..- Otuda se u dobrocinim ugovorima, kao i u lukrativnim pravnim poslovima uopste, kauza iscrpljuje u subjektivnom polu: pobuda, motiv ujedno je i kauza ugovora.- Za razliku od teretnih ugovora gde se kauza gasi ispunjenjem, u dobrocinim ugovorima, poklonodavac od poklonoprimca ocekuje odredjen stepen zahvalnosti.- Pa ukoliko se pokaze da je darodavac bio u zabludi u pogledu kauze, jer se obdareni posle ucinjenog poklona poneo neblagodarno, ugovor ce biti raskinut, upravo zato sto je motiv bitan, sto je motiv kauza tog ugovora, sto je kauza animus dodandi.- U tom slucaju, pravno valjanim opozivom, ujedno se definitivno gasi i kauza.

- Kauza u podeli ugovora na kauzalne i apstraktne- Ugovori u kojima je kauza vidno izrazena jesu kauzalni ( npr. ugovor o prodaji, trampi, poklonu..).- U apstraktnim ugovorima kauza naravno postoji, ali nije vidljiva.- Kauza je poznata samo ugovaracima, a prema trecima postoji zastor koji skriva pravni cilj, osnov ugovora, sto je razlog da se takvi poslovi nazivaju diskretni.- Tako treca lica mogu videti iz menice samo da duznik duguje poveriocu odredjeni iznos, ali ne i zbog cega.- Apstraktni ugovori su uvek formalni, a ta forma je takva da je nepodobna za otkrivanje kauze.- Medjutim, apstraktni ugovor se uvek moze svesti na kauzalan i to na 3 nacina:a) Voljom ugovaraca- npr. uniste menicu i ostave samo kupoprodajni ugovor.b) Prigovorom duznika u postupku pred sudom- npr. menicni duznik istakne peremptorni prigovor da je dug u celini isplacen.v) Kad sud ex officio ispituje kauzalnost apstraktnog ugovora zbog sumnje da se skrivanjem kauze pokusava ostvariti ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima.- Moguca je i obrnuta situacija kada se kauzalan ugovor pretvara u apstraktni, npr. kada zajmoprimac izda menicu zajmodavcu.

- Kauza u relanim ugovorima- Realni ugovori su podvrsta formalnih ugovora.- Tradicionalno, zajam, ostava, posluga i zaloga se zakljucuju ne samo saglasnoscu volja vec je potrebna i predaja stvari.- Predaja se javlja u ulozi specificne forme, a posto je stvar predata, radi se o jednostrano obaveznom ugovoru, bez obzira na to da li je teretan ili dobrocin.- Kauza se sastoji u vracanju primljene stvari pod ugovorom odredjenim uslovima i rokovima.- Saglasnost volja je u realnim ugovorima, u stvari, predugovor, a predaja stvari je akt zakljucenja ugovora.- ZOO klasicne realne ugovore uredjuje kao konsensualne, pa su danas realni ugovori gotovo iscezli, osim kapare, gde je kauza obaveze ( povracaja ) vec primljena vrednost koju je druga strana predala.

81.) Kauza i tumacenje ugovora

56

- Kauza uvak podrazumeva tumacenje, a ono treba da pruzi nekoliko odgovora: da li ona uopste postoji; da li je dopustena; da li njena sustina upucuje na teretne ili dobrocine ugovore, ili pak na mesovite ugovore.- Oni koji tumace kauzu ne mogu da je zaobidju, jer je ona prisutna i u ugovorima u kojima je ocigledna ili samo pomenuta ili nije vidljiva.- Razmatranje kauze u konkretnom slucaju podrazumeva ispitivanje uzajamnih prestacija, a to je cinjenicno pitanje.- Kada se utvrdi cinjenicno stanje, tada ce sud, odmeravajuci visinu ugovorenih i izvrsenih prestacija, ali uzimajuci i druge okolnosti slucaja, odluciti da li je nesrazmera takve prirode da je ponistila obligaciju, odnosno da li postoji mogucnost da se izvrsi odgovarajuca dopuna koja bi mogla da ocuva obligaciju, a to je, pak, pravno pitanje.

82.) Kauza u praksi

- Nase pravo predvidja nistavost ugovora u slucajevima odustva ili zabranjenosti tog bitnog elementa za nastanak ugovora.- Nase pravo odredjuje: da je osnov nedopusten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obicajima; da je ugovor nistav ako osnov ne postoji ili je nedopusten; da ce ugovor biti bez dejstva ako je nedopustena pobuda koja je uticala na odluku jednog ugovaraca da zakljuci ugovor i ako je to drugi ugovarac znao ili je morao znati; da ce dobrocini ugovor biti bez dejstva i kada drugi ugovarac nije znao da je nedopustena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovaraca.

83.) Prividna kauza

- Prividna ili nestvarna kauza se moze javiti u nekoliko oblika:- 1.) Putativna ( kauza ne postoji ).- To je situacija kad ugovaraci imaju pogresnu predstavu o osnovu, tj. oni misle da kauza postoji, ali

ona zapravo ne postoji ( npr. osiguranik se osigura od nepostojeceg rizika ).- 2.) Fiktivna ( kauza ne postoji ali se predstavlja da postoji ).- - Ona se javlja kada stranke predstave trecim licima da su zakljucile odredjenu vrsu ugovora, ali u

stvarnosti nisu zakljucile nikakav ugovor ( npr. radi ostecenja poverilaca, duznik predstavi da je sa svojim prijateljem zakljucio govor o prodaji, iako ga stvarno nije zakljucio ).

- 3.) Simulovana ( prikazuje se kauza koja ne postoji, a postojeca se prikriva ).- Ona postoji kada ugovaraci predstave da je zakljucena jedna vrsta ugovora, ali je u ustvari

zakljucena sasvim druga ( npr. prikaze ugovor o poklonu, ali u stvari je rec u ugovoru o prodaji ).- U slucaju putativne i fiktivne kauze, ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, jer takve situacije spadaju u domen apsolutne nistavosti ( nepostojeci ugovori ).- U slucaju simulovane kauze postoji mogucnost da disimulovana kauza, odnosno disimulovani ugovor proizvede dejstvo, ali pod uslovom da taj ( disimulovan ugovor ) nije nedopusten.- Prema trecim savesnim licima koja su stekla odredjena prava u vezi s prividnom kauzom, ne moze se isticati prigovor prividnosti posla.

84.) Sankcija za nepostojanje i nedopustenost kauze

- Zakon za slucaj odsustva ili nedopustenosti kauze izrice sankciju nistavosti.- Postoji i doktrinarna podela unutar nistavosti: nepostojeci ugovori ( nema kauze ) i nistavi ugovori u uzem smislu ( nedopustena kauza ).- Sankcija je ista i ona povlaci sledece posledice: na nistavost se moze pozvati svako lice ( ne samo pravno zainteresovano ); sud o nistavosti vodi racuna ex officio; nema zasterelosti; nema konvalidacije; sudska odluka ima deklarativni karakter.- Doktrinarna podela je donekle opravdana, jer samo apsolutno nistavi ugovori u uzem smislu mogu u odredjenim slucajevima imati pravnu vaznost, i to putem primene konverzije.

57

- Sama primena instituta konverzije neposredno je vezana za kauzu, jer ce nistav ugovor, koji ispunjava uslove za neki drugi punovazan ugovor, imati pravno dejstvo medju ugovaracima, ali samo ako bi to bilo u skladu sa ciljem ( kauzom ) koji su ugovaraci imali na umu kada su zakljucivali nistav ugovor, ili ako se moze uzeti da bi oni zakljucili taj drugi ( punovazan ) ugovor, da su znali za nistavost prvog.

- ZAKLJUCAK O KAUZI: - U sinalagmatickim ugovorima , u skladu sa nacelom savesnosti i postenja, i principom ekvivalencije

prestacija, kauza je objektivnog karaktera, ona odslikava medjuzavisnost obaveza i sastoji se u protivprestaciji druge strane, odnosno u simetriji prestacija ugovaraca.

- Poremecaj te simetrije izvan razumne mere ponistava kauzu, a time i sam ugovor.- Kauza ima ulogu moralizacije ugovornog prava, jer podrazumeva istrazivanje cilja i smisla

preuzimanja ugovornih obaveza.- Kauza je manifestacija potrebe potvrdjivanja i zastite pravedne uzajamnosti, ravnomernosti u

materiji pravnih poslova, posebno ugovora.- Kauza znaci : zato sto si dao, imas pravo da trazis.- Kauza se sastoji u izvrsenju obaveze druge strane i zato je uperena pro futuro, ali njeni pravni

kvaliteti ( dopustenost ) moraju biti prisutni vec pri nastanku pravnog posla, i mora se protezati sve do gasenja konkretne obligacije.

85.) Uslovi za punovaznost ugovora sa stanovista predmeta ( uopste )

- Pojam predmeta- Predmet ugovora moze biti samo obligacija.- Predmet ugovora moze biti samo neka ljudska prestacija: cinjenje (tu spada i davanje) ili necinjenje ( uzdrzavanje i trpljenje ).- Ponekad se protivno terminoloskoj koncepciji, objekt ugovora ( npr. odredjena stvar ) jednostavno nazove predmetom, npr. predmet kupoprodaje su odredjena stvar i novac ( dakle to je pogresno ).- Predmet ugovora daje odgovor na pitanje “o cemu je ugovor”, na sta se to duznik obavezuje, odnosno sta to, kakvo ponasanje poverilac ima pravo da zahteva od duznika.- Uslovi- Da bi ugovor bio punovazan sa stanovista predmeta, neophodno je da se zadovolje odredjeni uslovi.- Predmet mora biti odredjen ( ili odrediv ), moguc i dopusten, a ukoliko to nije, sankcija je nistavost ugovora.

86.) Odredjenost predmeta

- Predmet je odrediv ukoliko ugovor sadrzi podatke pomocu kojih se moze odrediti, kao i u slucaju kada su ugovaraci ostavili trecem licu da ga odredi, s tim da ako treci nece ili ne moze da ga odredi, ugovor ce biti nistav.- Redovno je predmet ugovora tacno odredjen.- Prema nasem pravu, dovoljno je da ugovor o prodaji sadrzi dovoljno podataka pomocu kojih se moze odrediti cena, sto ukljucuje i mogucnost da se putem ugovora ovlasti treci, ili cak jedan od ugovaraca, koji ce precizirati cenu.- U vezi sa tim mogu se javiti tri pravne situacija:a) Kada je odredjivanje povereno trecem.- Trece lice mora da odredi pravicnu cenu, a ukoliko se stranke o tome ne saglase, konacnu rec ce dati sud.- Ukoliko treci nece ili ne moze da odredi cenu, a ugovaraci se ni naknadno ne saglase o tom pitanju, ali ne zele da raskinu ugovor, smatrace se da je ugovorena razumna cena ( to je tekuca cena u vreme zakljucenja ugovora ), sto znaci da ce poslednju rec imati sud.

58

b) Kada je povereno jednom od ugovaraca.- To se ugovara kada postoji veliko poverenje izmedju stranaka, pa uglavnom nema problema, medjutim problemi nastaju ako se druga ugovorna strana ipak ne saglasi .- U tom slucaju, odredbom ugovora kojom se odredjivanje cene ostavlja na volju jednom ugovaracu smatra se kao da cena nije ugovorena i tada, prema Zakonu, kupac duguje cenu kao u slucaju da cena nije ni odredjena, a to znaci da se razlikuje slucaj kada su u pitanju ugovori trgovinskog prava i ostali ugovori, tako da u ovom drugom slucaju ugovor nema pravno dejstvo.v) Kada je u pitanju trgovinsko pravo, odnosno ugovor o privredi.- Ukoliko cena ugovorom o prodaji nije odredjena, niti odrediva, kupac je obavezan da isplati cenu koju je prodavac redovno naplacivao u vreme zakljucenja ugovora.- U stvari, u trgovinskom pravu, postoji jedan objektivizovani kriteriju, na osnovu kojeg se cena moze odrediti ( jer se pravna lica uglavnom redovno bave nekom delatnoscu, pa su prethodno naplacena cene za istu stvar proverljive ).- Ukoliko je u konkretnom slucaju u pitanju neki izuzetak pa se na taj nacin ne moze odrediti cena, to ce uciniti sud, i to metodom uporedjivanja s prometom drugih pravnih lica koji su u vreme spornog ugovora zakljucivali iste ugovore.- U nekim slucajevima sam zakon predvidja neophodnost odredjenog preciziranja predmeta ugovora, pa tako kada je rec o ugovoru o dozivotnom izdrzavanju, pokretne stvari koje se zele obuhvatiti ugovorom moraju biti tako navedene da se razlikuju od ostalih stvari, jer ce se u protivnom, smatrati delom zaostavstine.

87.) Mogucnost predmeta

- Mogucnost, odnonso nemogucnost ispunjenja predmeta moze biti ( kriterijum prirodne ili drustvene nemogucnosti ):

- 1.) Materijalna ( fakticka )- Fakticka nemogucnost nikada ne moze biti subjektivna, vec objektivna, odnosno apsolutna.- To se pre svega odnosi na prestacija vezane za predaju stvari koji se ne nalaze u ljudskoj aprehenziji

( npr. predaja vocnaka na Marsu ).- Pravilo je i da je rec o faktickoj nemogucnosti i u slucaju kada prestacija obuhvata predaju stvari

koja ne postoji u trenutku zakljucenja ugovora ( mada postoje izuzeci, kada se radi o buducim stvarima ).

- 2.) Pravna- Pravna nemogucnost se odnosi na dopustenost, odnosno na nedopustenost, dakle na sve one

slucajeve kada predmet ugovora nije ili jeste protivan prinudnim propisima, javnom poretku, ili dobrim obicajima.

- Nedopustenost predmeta se odnosi pre svega na javna dobra (stvari van prometa).- Zatim, npr. zabranjeno je stvarati monopoliticke organizacije, tako da bi svaki ugovor ciji bi se

predmet odnosio na fomiranje neke takve organizacije na trzistu bio bi nistav upravo zbog zabranjenosti predmeta.

- Ili ugovor koji bi za predmet ima proizvodnju opojnih droga ili laznog novca...- Zabrana ugovaranja odredjenih prestacija ( osim upravnih, ustavnih ili krivicnih prinudnih

propisa ) moze biti postavljena i gradjanskopravnim propisima, tako npr. u naslednom pravu nije dopusteno zakljucivanje ugovora koji bi kao predmet, zatim ugovaranje sadrzine zavestanja, ili ugovor koji bi kao predmet imao obavezu da se zavestanje ne sacinjava ili ne menja, ili pak ugovor o odricanju buduceg naslednog prava.

- Predmet moze biti moguc, odnosno nemoguc ( prema drugom kriterijumu, nemogucnost se moze odnositi na sve ili pak samo na neke subjekte ):

- 1.) Objektivno ( apsolutno )- Objektivna nemogucnost je ona nemogucnost koju ni jedan covek ni pod kakvim uslovima ne

moze da ispuni.- Otuda se fakticka nemogucnost poklapa sa objektivnom, odnosno apsolutnom nemogucnoscu.- 2.) Subjektivno ( relativno )- Kada se govori o subjektivnoj nemogucnost, ukoliko je druga strana bila nesavesna, tj. znala ili je

morala znati da saugovarac nije u stanju da izvrsi svoju ugovornu obavezu, ugovor nije ni nastao.

59

- S druge strane, ukoliko je druga strana savesna, ugovor je nastao, a njegovo neizvrsenje ima odredjene pravne posledice, sto vodi i naknadi pretrpljene stete.

- Mogucnost ispunjenje moze biti ( prema trecem kriterijumu vremena nastanka ):- 1.) Prvobitna ( inicijalna )- Ovo je nemogucnost koja je postojala vec u vreme nastanka ugovora.- 2.) Naknadna ( supsekventna )- Ova je nastala naknadno, pa je u tom slucaju ugovor punovazan, ali pravne posledice zavise od

okolnosti slucaja ( npr. ako je slika unistena slucajno ili visom silom, pitanje je ko nosi rizik za propast stvari, ili pak unistena necijom krivicom, postavlja se pitanje naknade stete ).

- Medjutim, ako je prvobitna nemogucnost naknadno otpala, a ugovor je zakljucen pod odloznim uslovom, takav ugovor ce se smatrati punovaznim.

- Kada nastupi naknadna nemogucnost ispunjenja predmeta ugovora posle zakljucenja ugovora, tada je ugovor punovazan i proizvodi dejstvo sve do trenutka nastanka nemogucnosti, kada se takodje postavlja pitanje rizika, zatim krivice, pa i pitanje docnje.

88.) Pravne posledice neispunjenja uslova za punovaznost ugovora sa stanovista predmeta

- Zakon predvidja da kad je predmet obaveze nemoguc, nedopusten, neodredjen ili neodrediv, ugovor je nistav.- Zakon posebno precizira nedopustenost predmeta, a nedopustenost predmeta postoji ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima.- Sud mora na ispunjenost uslova ( odnosno neispunjenost ) da vodi racuna ex oficio.- Tuzba za utvrdjivanje ove nistavosti nije podlozna zastarelosti, nije moguca konvalidacija, nije moguce ugovaranje izmena navedenog rezima, sudska odluka ima deklarativni karakter ( dakle deluje retroaktivno ).- Sa stanovista uslova u pogledu predmeta, moze biti rec o nepostojecim i o apsolutno nistavim ugovorima ( u uzem smislu ).- Nauka pravi jos jednu podelu u okviru apsolutno nistavih ugovora, i to na nepostojece ugovore i apsolutno nistave ugovore u uzem smislu ( o cemu je vec bilo reci ranije ), a podela je znacajna kod konverzija ( takodje ima ranije objasnjeno ).

89.) Saglasnost volja90.) Sadrzina saglasnosti i namera ugovaranja

- Zakljucenje ugovora podrazumeva jednu voljnu radnju, jednu promisljenu i posebno usmerenu volju ( nameru ), nameru sa odredjenim i racionalnim ciljem.- Taj odredjeni i racionalni cilj je objedinjen kauzom i predmetom ugovora.- Kauza i predmet ugovora, drugim recima, cine sarzinu saglasnosti, dakle, sadrzinu ugovora, i time i sadrzinu ugovorne obligacije.- Sposobnost ugovaranja se zahteva upravo zato da ugovaraci budu u mogucnosti da shvate smisao, domasaj i posledice koje nastaju radjanjem ugovorne obligacije.- Volja pravnog subjekta koja treba da dovede do punovaznog ugovora mora sadrzati odredjene atribute, a ti atributi se mogu podeliti u dve grupe:a) Namera ( usmeravanje volje radi postizanja odredjenog cilja ).b) Kvalitet volje ( u smislu odsustva nedopustenih uticaja na nju, tj. sloboda volje ).- Namera ugovaranja- Namera ugovaranja ( animus contrahendi ) bitan je element za nastanak punovaznog ugovora.- Ona je posledica kauzalnosti obecanja, odnosno kauze kao bitnog elementa za nastanak ugovora.- Namera ugovaranja je usmerenje volje na postizanje odrejdenog cilja ugovaranja i zato podrazumeva da takva namera mora biti ozbiljna i stvarna.

60

- Ozbilna namera znaci da njena spoljna manifestacija i okolnosti slucaja svedoce o njenom cilju, a to je zakljucenje ugovora ( jer ako je izjava data u sali, ugovor nece biti punovazan )- Stvarna namera je takodje usmerenje volje koje proistice iz kauze ugovora, a nemara je stvarna ako se izjava volje poklapa sa kauzom.- Ali ako su stranke izjavile volju tako da se ona ne poklapa s kauzom njegovog ugovora, dakle, prikazale spoljnom svetu da su zakljucile jedan ugovor, a u stvari, zakljucile su sasvim drugi, u pitanju je simulovana, a ne stvarna kauza.- Simulovan ugovor nece proizvesti ugovornu inter partes obligaciju, ali radi zastite trecih savesnih lica, postoji pravilo da se negativne posledice ovakvog ugovora ne mogu isticati prema tim savesnim trecim licima koja su stekla odredjena prava polazeci od toga da ugovor nije bio simulovan.- S druge strane, disimulovan ugovor, u kojem se poklapaju stvarna namera i izjava volje, ukoliko ispunjava ostale zahteve bice punovazan.- Namera ugovaraca mora biti usmerena na nesto sto je moguce ostvariti, kako u faktickom ( npr. ne moze se nem covek obavezati operi da ce za njih pevati ) tako i u pravnom smislu ( pravna mogucnost se odnosi na dopustenost kauze i predmeta, tj. namera ne sme biti protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima ).- Volja ugovaraca mora biti slobodna, sto znaci da ce mane volje ( pretnja, zabluda i prevara ) voditi rusljivosti ugovora, a prinuda ce voditi apsolutnoj nistavosti ugovora.

91.) Odnos unutrasnje i izjavljene volje

- Ponekad se desava da se unutrasnja volja ( stvarna volja i namera ) ne podudara sa spoljnom manifestacijom te volje.- Takve probleme pokusavaju da objasne dve teorije:1.) Teorija volje- Prema njoj, bitna je samo unutrasnja, prava volja i namera subjekta i u slucaju nesaglasnosti unutrasnje i izjavljene volje, prednost treba dati prvoj.2.) Teorija izjave volje- Prema njoj je samo izjavljena volja relevantna za pravo.- Medjutim i u ovim teorijama postoje izuzeci koji predstavljaju izuzetke i ublazavanje stavova u odredjenim situacijama.- Tako npr. Code civil stoji na stanovistu teorije volje, ali je zbog pravne sigurnosti predvideo i dokaznu formu ( forma ad probationem ) za ugovorne obligacije vise od odredjenog iznosa, sto je znatno odstupanje od teorije volje.- Nas ZOO se odlucuje za “zlatnu sredinu”: Pri tumacenju spornih odredaba ugovora bukvalno tumacenje je neprimereno, pa treba zajednicki istrazivati nameru ugovaraca i odredbe tako tumaciti kako to odgovara zakonskim nacelima obligacionog prava.- Zakon nalaze da se dobrocini ugovori tumace u smislu koji je manje tezak za duznika, a teretni ugovori u smislu ostvarenja pravicnog odnosa uzajamnih obaveza.

92.) Nacini izrazavanja volje

- Animus contrahendi se moze izjaviti ili recima, ili uobicajenim znacima, ili pak drugim ponasanjem iz kojeg se sa sigurnoscu moze zakljuciti da takva volja, odnosno namera zaista postoji.- Oblik izrazavanja volje, dakle, nije bitan, ali pod uslovom da se, prema okolnostima slucaja, pouzdano moze zakljuciti da volja za zakljucenje ugovora zaista postoji.- Izuzeci su moguci, ali moraju biti ili ugovoreni, ili pak zakonom propisani.- Pravilo je da se volja izrazava aktivnim ponasanjem, ali ovo pravilo trpi i neke izuzetke.- Aktivno ponasanje kojim se izrazava namera za zakljucenje ugovora ostvaruje se na dva nacina:1.) Izricito ( izricno ).- Kada se volja izjavljuje direktno, tako da je drugome neposredno dostupan smisao namere, rec je o izricitoj izjavi.

61

- To su izgovorene ili napisane reci, ali i odgovarajuci gestovi ( koji su u odredjenoj sredini prihvaceni i poznati, npr. rukovanje kao znak da je ponudjeni prihvatio ugovor ).

2.) Precutno, odnosno konkludentno.- Precutno izjavljivanje volje je uvek posredno, ali nikad pasivno.- Namera se saznaje posredstvom okolosti slucaja, a te okolnosti i ponasanje subjekta upucuju samo na jedan zakljucak ( npr. ulazak u taksi, znaci namera za zakljucenje ugovora o prevozu ).- Posledice precutno izjavljene volje iste su kao i pri izricitoj izjavi, jer stvaraju kauzalna obecanja, a ona su obavezujuca.- Ipak, kada se radi o precutnim izjavama, mogu se staviti odredjene ograde, tzv. protesti, kojima se iskljucuje obavezujuce dejstvo obecanja ( npr. prihvatam cenu, ali pod uslovom da moju odredjenu stvar dobro prodam, kako bih pokrio iznos koji mi nedostaje ).- Pasivno ponasanje je potpuno uzdrzavanje ( apstinencija ) pravnog subjekta od akata ispoljavanja svojih namera.- Postavlja se logicno pitanje da li je pasivno ponasanje uopste pravno relevantno?- Stranke mogu u skladu sa svojom privatnom autonomijom da ugovore da ce se u vezi s nekim ugovorom pasivno ponasanje jedne strane smatrati pristankom.- Ovakav sporazum ce biti punovazan, pod uslovom da se ne protivi nekoj prinudnoj normi.- Klauzula o precutnom odobravanju ne bi se mogla prihvatiti ni u ugovorima sa svecanom formom ( npr. u ugovoru o dozivotnom izdrzavanju ), jer u tim ugovorima forma ima poseban znacaj, pa saglasnost stranaka mora biti data izricito.- Cutanje ponudjenog ne znaci prihvatanje ponude.- Nece imati pravno dejstvo ni odredba kojom se u ponudi navodi da ce se cutanje ponudjenog smtrati kao prihvatanje ( npr. ako ne odbije ponudu u odredjenom roku ).- U nekim slucajevima sam zakon postavlja pozitivne ( cesce ) i negativne pretpostavke u vezi s pasivnim ponasanjem ( cutanjem ) pravnog subjekta.- Tako u trgovinskom pravu, ukoliko je ponudjeni, u vezi sa odredjenom robom u stalnoj poslovnoj vezi sa ponudiocem, smatrace se da je ponudu prihvatio, ako je nije odbio bez odlaganja ili u ostavljenom roku.- Zatim, saugovarac poslovno nesposobnog lica moze odustati od ugovora koji je nesposobno lice zakljucilo sa njim bez odobrenja zakonskog zastupnika, ali njegovo cutanje u roku od 30 dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane znaci da je ugovor prihvatio ( slicno je i kod ugovora o prodaji kada kupac uzme stvar na probu..a ima i drugih slucajeva...).- Ugovor o zakupu se moze precutno produziti, u situaciji kada protekne vreme na koje je zakup bio zakljucen, a zakupac nastavi sa upotrebom stvari, pri cemu se zakupodavac ponasa pasivno, smatrace se da je zakljucen novi ugovor o zakupu, pod istim uslovima kao i prethodni, ali sa neodredjenim vremenom trajanja.- Negativne pretpostavke znace da je cutanje pravnog subjekta njegovo neodobravanje, odbijanje, nepristajanje.- Npr. ako saugovarac poslovno nesposobnog lica zakljuci sa njim ugovor kojem nedostaje odobrenje, potom pozove zakonskog zastupnika da se izjasni da li daje ili odbija odobrenje, cutanje u roku od 30 dana znaci odbijanje odobrenja.- Postoji i stav da se pasivno ponasanje moze smatrati pristankom i u slucaju kada je ponuda ucinjena u iskljucivom interesu ponudjenog ( povod je ugovor o poklonu, u situaciji kada ponudjeni cuti, pa sud zauzima stav da je cutanje pristanak, rukovodeci se kriterijumom “iskljucovog interesa”; ovo je bio slucaj u uporednom pravu, ali ne treba prihvatiti ovaj stav, bas zbog toga sto i ugovor o poklonu nosi prava i obaveze za obe strane ).

93.) Pregovori

- Da bi se doslo do saglasnosti volja, i sklapanja samog ugovora, cesto je potrebno prvo proci pregovore, a zatim uvek i ponudu i prihvat ponude.- Prvi korak koji lice zainteresovano za zasnivanje obligacionog odnosa putem ugovora moze preuzeti jeste poziv na pregovore.- Poziv na pregovore nije ponuda, jer ponuda mora sadrzati sve bitne elemente ( nacrt ) ugovora.

62

- Poziv na pregovore nije kauzalno obacanje i zato on one obavezuje, i otuda pregovore moze prekinuti svaka strana po svom nahodjenju.- Medjutim evo primera: Jedna strana pozove drugu stranu na pregovore u vezi s izgradnjom nekog rekreativnog kompleksa, a druga strana u cilju priprema za takve pregovore izgradi tehnicke crteze, makete…i ostalo. Pa nakon toga strana koja je uputila poziv jednostavno prekine pregovore i novac ulozi u kupovinu druge stvari, buduci da nije imala ni 5% kapitala za rekreativni centar. U ovom primeru izdvajaju se dva pravno relevantna elementa: 1.) Jedna strana je pretrpela stetu. 2.) Druga strana s obzirom da je znala da nema dovoljno kapitala za rekreativni centar od pocetka, nije imala ni animus contrahendi, sto znaci da je postupala suprotno nacelu savesnosti i postenja. Dakle, prva strana osnovano moze podici tuzbu za naknadu stete.- Cak i u ovom primeru je strana duzna da naknadi stetu: ako se tokom spora dokaze da je strana koja je inicirala pregovore imala animus contrahendi, ali je tokom pregovra od te namere odustala, i to bez opravdanog razloga, cime je drugoj strani prouzrokovala stetu.- Animus kontrahendi je neposredno povezan s kauzom ugovora i i isptivanje animusa nije moguce bez ispitivanja smisla i interesa za kauzalnim obecanjem u konkretnom slucaju.- ZOO posebno tezi da uredi slucajeve kada jedna strana u pregovorima pretpi stetu usled nesavesnog ponasanja druge strane ( dakle te slucajeve ne tretira kao izuzetke od pravila da svaka strana uvek moze odustati od pregovora, nego ih posebno regulise ).- Pregovori nisu nuzna faza u procesu formiranja ugovorne obligacije, ali ipak imaju visestruk znacaj ( cesti su kod sklapanja vrednih ugovora; mogu biti vazni i pri utvrdjivanju konacnog teksta ugovora u smislu formulisanja sporednih sastojaka ugovora; u ugovorima o posredovanju, posrednik ima osnovnu duznost da posreduje u pregovorima..).- Uspesni pregovori treba da budu krunisani konkretnom ponudom.- Ugovori male vrednosti i npr. ugovori po pristupu se zakljucuju neposredno, bez faze pregovora, jer ponuda stoji neposredno.

94.) Ponuda ( sadrzina, forma, dejstvo, trajanje i pravna priroda )

- Ponuda je predlog ( ponudioca ) za zakljucenje ugovora upucen odredjenom licu ( ponudjenom ), koji sadrzi sve bitne sastojke ugovora.- Da bi se takav predlog mogao smatrati ponudom, potrebno je da ispuni jednostavan kriterijum: ako bi bezuslovno prihvatanje predloga dovelo do zakljucenja ugovora, takav predlog ima karakter ponude.- Gledano iz ugla ponudioca, ponuda je jednostrana izjava volje koja ga obavezuje.- To je kauzalno obecanje koje podrazumeva: da ce ponuda vaziti u zakonskom ili primerenom roku koji moze biti odredjen i ponudom.- Ponudila moze biti bilo koja strana u buducem ugovoru ( kako prodavac tako i kupac ).- Postoji i opsta ponuda, tj. predlog za zakljucenje ugovora upucen neodredjenom broju lica, koji sadrzi sve bitne sastojke ugovora cijem je zakljucenju namenjen.- Iz prakticnih razloga ( neizvesnost kvantiteta odziva ), slanje letaka, kataloga i slicnog po npr. kucama se ne smatra ponudom, nego pozivom da se ucini ponuda.- Sadrzina ponude- Ponuda sadrzi volju za zakljucenje odredjenog ugovora jedne strane izkazanu drugoj strani.- Ponuda je kauzalno obecanje i kao takvo stvara obavezu.- Ponuda treba da sasvim jasno predstavi sve bitne elemente ugovora, dakle, predmet i kauzu buduceg ugovora.- Nesaglasnost volja u pogledu predmeta ili kauze ne moze dovesti do zakljucenja ugovora, cak i ako su obe strane bile ozbiljne i savesne u svojim namerama.- Forma ponude- Forma ugovora diktira i formu ponude ( i prihvata ), onosno tu vazi tzv. paralelizam formi.- Dejstvo ponude- Zakon propisuje da ce ponuda obavezivati ( jer pretstavlja kauzalno obecanje ), izuzev ako je ponudilac svoju obavezu da ponudu odrzi iskljucio, ili to iskljucenje proizlazi iz okolnosti slucaja.- U skladu sa teorijom prijema, ponuda se moze opozvati, ali samo pod uslovom da je ponudjeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

63

- Kauzalno obecanje vezuje i univarzalne sukcesore davaoca obecanja ( pravilo je da se obligacije nasledjuju ).- Dakle, ponuda ne gubi dejstvo ni u slucaju smrti ili nesposobnosti jedne strane, ako one nastupe pre prihvata ponude ( izuzetno ako bi se iz namere strana, obicaja ili prirode posla zakljucilo da je ponuda vezana za licnost jedne strane koja je npr. umrla, onda bi se ponuda ugasila ).- Rok trajanja ponude- Najjednostavniji slucaj je kada ponudilac u samoj ponudi naznaci njeno trajanje.- Ponuda ucinjena prisutnim licima podrazumeva reagovanje odmah.- Ako se donuda daje postom, pocetak roka u kojem ponuda vazi pocinje teci od dana naznacenog na pismu, a ako pismo nije datirano, onda od dana kada je pismo predato posti ( isto vazi i za telegram ).- Ponuda ucinjena odsutnom licu bez odredjivanja roka prihvatanja obavezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da: ponuda stigne ponudjenom, da je ovaj razmotri, da o njoj odluci i da odgovor stigne ponudiocu.

- Pravna priroda ponude ( ima vise teorija ):1.) Prema prvoj, obavezujuce dejstvo ponude lezi u predugovornoj odgovornosti.- Taj predugovor se sastoji iz dva elementa ponude: sadrzine ( obaveza za zakljucenje ugovora po predlozenim uslovima ponudjaca ) i roka trajanja ( primereno vreme za izjasnjenje ponudjenog ).- Kada ponudjeni primi ponudu i ne odbije je odmah, on je prihvatio drugi element ponude, odnosno rok za izjasnjenje, te je na taj nacin nastao predugovorni odnos izmedju dve strane.- Ovoj teoriji se zamera to sto zasniva na prihvatu jednog segmenta ponude ( vreme za razmisljanje ), sto iskljucuje sve one slucajeve ponuda koje ne podrazumevaju rok za izjasnjenje ( prisutna lica..).2.) Prema drugoj, obaveznost ponude lezi u zabrani prouzrokovanja stete.- Ukoliko bi ponudilac bez razloga povukao svoju ponudu, time bi ucinio gradjanskopravni delikt prema ponudjenom, sto bi kao posledicu imalo pravo ponudjenog na naknadu pretrpljene stete.- Medjutim, osnovni prigovor ovoj teoriji je to sto je deliktna odgovornost u stvari samo posledica, nikako uzrok pravne odgovornosti ( pa onda ova teorija u stvari ne odgovara na osnovno pitanje: sta je pravni razlog koji obavezuje ponudioca ).3.) Treca teorija svoje argumente izvodi iz teorije zloupotrebe prava.- Ovde se stavlja prigovor: da bi neko mogao da zloupotrebi svoje pravo, on najpre mora da ga ima.- Obavezujuce dejstvo ponude je teret, obaveza ponudioca, a ne njegovor pravo.4.) Cetvrto shvatanje ( Perovic ), polazi od toga da osnov pravne prirode, odnosno obaveznosti ponude ne treba traziti izvan volje ponudioca vec u njoj samoj.- Ponudilac se obavezuje samim dejstvom izjave volje posto ova dopire u svest ponudjenog da ce se drzati ponude do odredjenog vremena.- Prihvatanjem ponude, jednostrani pravni posao se pretvara u dvostran.- Prema Perovicu na ponudu treba primeniti pravila opste teorije o jednostranim pravnim poslovima kao izvorima obligacija.- Medjutim, pravni posao je izjava volje kojoj pravni poredak priznaje pravno dejstvo, koje se sastoji u promeni gradjanskih subjektivnih prava ( sto ponuda svakako ne cini, sto je osnovni problem ove teorije ).- Ukoliko bi se prihvatilo shvatanje o ponudi kao jednostranom pravnom poslu, i prihvat ponude bio bi jednostrani posao, te bi ugovor nastao kao zbir dva jednostrana pravna posla, a to ipak ne odgovara realnosti.- Meni se cini da obavezujuce dejstvo ponude upravo lezi u njenoj kauzalnosti ( ponuda je kauzalno obacenje ), jer je po prirodi stvari upereno na kauzalnost volje suprotne strane.- Ponuda nije sama po sebi cilj, zato ona nije ni pravni posao.- Njen cilj je da se poveze sa namerom druge strane.- Ponuda je smislen akt poslovno sposobnog lica, kojem on pristupa jer je svestan uzrocno-posledicne veze koja moze da nastane iz te izjave.- Njen osnovni cilj je nastanak ugovorne obligacije.- Dakle, ono sto obavezuje prilikom obecanja jeste upravo njegova kauzalnost: obavezujem se radi odredjenog interesa koji nalazim u ispunjavanju obaveza koje bi proistakle iz obaveza druge strane prema meni.

95.) Prihvatanje ponude

64

- Prihvatanje ponude je uzvratna pozitivna izjava volje ponudjenog koji, imajuci u na umu kauzalno obecanje sadrzano u ponudi i pre isteka roka njenog vazenja, daje svoje kauzalno obecanje da prihvata sadrzinu zajednicki kreirane obligacije.- Ponuda je predlog ( nacrt ), a prihvat je pristanak na ucinjeni predlog i ujedno i fakt nastanka ugovorne obligacije.- Ugovorna obligacija nije mehanicki zbir dveju volja, vec pravna simbioza koju u jedinstvu cvrsto drzi kauza.- Kada je putem ugovora stvorena nova obligacija, mogucnost jednostranog opoziva je ugasena, jer od tog trenutka samo obe volje, novom saglasnoscu mogu menjati i gasiti obligaciju.- Prihvat se moze biti najpre ucinjen aktivnim ponasanjem: a) Izricito- je neposredno ( npr. potpisivanje ugovora, izgovaranje “pristajem”.. )b) Precutno ( odnosno konkludentno )- je posredno i tu ZOO posebno navodi da ce se smatrati prihvatom ponude i kada ponudjeni stvar ( koju je ponudilac zeleo ) posalje ponudiocu, ili isplati predlozenu cenu ( koju je ponudilac trezio za neku svoju stvar ), kao i kada ucini neku drugu radnju koja se na osnovu ponude, prakse koja je vec utvrdjena izmedju zainteresovanih strana ili obicaja, moze smatrati kao izjava volje o prihvatanju.- Obavestenje o prijemu ponude nije isto sto i obavestenje o prihvatanju ponude, jer je prvo u stvari samo akt uctivosti i trazenja eventualnog roka za razmisljanje.- Saglasnost volja koja se finalizuje trenutkom prihvatanja ponude podrazumeva sadrzinsku podudarnost, istovetnost u svim bitnim elementima sadrzine obligacije ( kako predmeta tako i kauze ).- Ako, pak, ponudjeni izjavi da prihvata ponudu ali stovremeno predlozi da se ona u necemu izmeni ili dopuni, takva izjava u stvari ne znaci prihvatanje ponude, vec odbijanje ponude, i cinjenje nove ponude, pri cemu se uloge ponudioca i ponudjenog sada menjaju, jer je ponudjeni postao ponudilac, a ponudilac ponudjeni.- Obligacija je nastala ako se ponuda i prihvat podudaraju u bitnim elementima ugovora, a ako postoji spor o nebitnim elementima ugovora, konacnu rec dace sud.- Spor o nebitnim elementima ne moze da dovede u pitanje samo postojanje ugovora, sto znaci da nije svako prigovaranje odbijanje ponude ( jer se odbijanje ponude uvek odnosi na bitne elemente predlozenog ugovora ).- Ukrstanje ponuda- NPR: Poslao sam ponudu na 11000 evra radi kupovine rucnog sata, a ponudjeni mi je, ne znajuci za to, poslao svoju ponudu kojom mi isti sat nudi za 10000 evra. U doslovnom smislu doslo je do nesaglasnosti volja, ali u sustinskom smislu doslo je upravo do saglasnosti volja, jer ako obe strane pristaju na nepovoljniju kauzu, racionalno je da one samim tim pristaju i na ( po sebe ) povoljniju kauzu.- U konkretnom slucaju, kupac ce platiti 500 evra manje nego sto je mislio i bio spreman da plati, a prodavac ce dobiti 500 evra vise nego sto je ocekivao ( dakle sredina ).- Neblagovremeno prihvatanje ponude i neblagovremeno dostavljanje izjave o prihvatanju- Neblagovremeno prihvatanje ponude jeste njen prihvat, ali posle isteka roka njene vaznosti ( do prihvata je doslo, ali sa zadocnjenjem ).- Pravilo je da se prihvat ponude sa zadocnjenjem smatra kao nova ponuda, a to pak znaci da su, u odnosu na prvu ponudu, ponudilac i ponudjeni zamenili svoja mesta.- Moze se desiti da je izjava o prihvatanju ponude ucinjena blagovremeno, ali je stigla ponudiocu sa zakasnjenjem, i tu postoje dve situacije:a) Jednostavniji slucaj kada je prihvat bio blagovremen, ali je sama zijava o prijemu stigla ponudiocu posle isteka roka za prijem, pri cemu je ponudilac znao ili je morao znati da je takva izjava otposlata blagovremeno ( npr. zbog klizista, postanska vozila nisu mogla da prevezu posiljke ).- U takvom slucaju se smatra da je ugovor zakljucen, a ako bi ga ponudilac osporavao, izgubio bi spor jer bi bio nesavestan ( kliziste je bilo opstepoznata stvar ).b) Slozeniji je slucaj kada su obe stranke savesne.- Ugovor se u takvom slucaju nece smatrati zakljucenim, ali samo ako ponudilac reaguje odmah, obevestavajuci ponudjenog da se ne smatra vezanim svojom ponudom, a to reagovanje odmah podrazumeva otposlanje izjave o nevezanosti ponudom ili pre prijema zadocnele izjave o prihvatu ( u suprotnom, uzece se da je ugovor nastao ).- Forma prihvatanja ponude

65

- Forma ugovora formira kako formu ponude, tako i njenog prihvata ( paralelizam formi)- Ako sam zakon imperativno odredjuje formu nekog ugovora, prihvat ponude mora da bude pracen odredjenom zakonskom formom, a cak ni izvrsenje ugovora nece dovesti do konvalidacije.

96.) Trenutak zakljucenja ugovora

- Ugovor je zakljucen onog casa kada ponudilac primi izjavu ponudjenog da prihvata ponudu.- Utvrdjivanje tacnog trenutka nastanka ugovora ima niz prakticnih posledica:a) Obligacija vezuje poverioca i duznika upravo od tog trenutka.b) Sposobnost ugovoranja se meri prema tom trenutku.v) Rokovi zastarelosti tuzbi ( npr. za ponistenje ugovora usled mana volje ) i drugi rokovi ( npr. rok za davanje izjave o nevezanosti ponudom kada je prihvat stigao neblagovremeno ) otpocinju svoj tok upravo tim trenutkom.g) Rizik za slucajnu propast stvari ponekad prelazi na drugog ugovaraca samim zakljucenjem ugovora.d) U slucaju vremenske kolizije zakona, relevantan je trenutak zakljucenja ugovora, osim u slucaju retroaktivnosti zakona.- Ukoliko ponudilac i ponudjeni nisu u istoj prostorno-vremenskoj povezanosti ( npr. ponudilac u SAD a ponudjeni u SRB ), to moze izazvati neka pitanja, a sledece teorije pokusavaju da daju adekvatan odgovor:1.) Teorija emisije, odnosno izjave- - Da li je ponudilac i kada saznao za prihvat, jeste naka vrsta povratne informacije, sto ne moze da bude relevantno za sustinu nastanka obligacije.- Prigovor na ovu teoriju: ona nije u stanju da pruzu minimum pravne sigurnosti, jer je sve u rokama ponudjenog; on uvek moze da postavi onaj datum, kao navodni trenutak prihvata ponude, koji njemu odgovara, jer ne postoji nijedno sredstvo efikasne kontrole ( ovde je prakticni prigovor srusio argumentaciju ove teorije ).2.) Teorija ekspedicije-- Ova teorija se zasniva na tome da je ugovor zakljucen u trenutku kada ponudjeni preda svoj prihvat na ekspediciju ( predaja pisama ili telegrama posti ).- Dakle, ugovor je nastao kada je izjava o prihvatu izasla iz “vlasti” ponudjenog, odnosno kada on vise nije u mogucnosti da manipulise vremenom prihvatanja ponude.- Medjutim, ponudjeni koji je prihvatio ponudu i poslao svoj pozitivan odgovor, moze brzim sredstvom komunikacije da obavesti ponudioca da ne prihvata ponudu i time otkloni dejstvo prihvata ( to je razlog koji je nauku naterao da potrazi druge puteve za resenje problema trenutka zakljucenja ugovora ).3.) Teorija informacije, odnosno saznanja-- Prema ovoj teoriji, relevantan je trenutak saznanja ponudioca o sadrzini pozitivnog odgovora ponudjenog.- Medjutim prigovor: sada je sve u rukama ponudioca ( suprotno od teorije emisije ), jer sada on moze da manipulise trenutkom saznanja posto je saznanje subjektivna kategorija.4.) Teorija prijema-- Trenutak zakljucenja ugovora se poklapa s trenutkom kada ponudilac primi prihvat ponude od ponudjenog ( na taj nacin se izbegavaju mnoge zloupotrebe i pravne neizvesnosti ).- Time se pokazuje da je ugovor manje saglasnost volja a vise povezivanje saglasnosti volja ( dakle potvrdjuje se teza o kauzalnom obecanju ).5.) Teorija namere-- Ona vidi odlucan trenutak nastanka ugovora u nameri stranaka ( dakle, nastanak ugovora je vezan za tumacenje namere stranaka ).- Ova teorija se modifikuje tako sto se prvo tumaci namera stranaka, a u nedostatku ove, kao trenutak zakljucenja ugovora, prihvata se izjava o prihvatanju ponude.- Dakle, optimalna je kombinacija teorije namere i teorije prijema.- Izuzetak: ugovor o nalogu je nastao u trenutku prijema, ali prijema od strane ponudjenog ( to je veliki izuzetak, ali on je zasnovan na povecanoj profesionalnoj odgovornosti ponudjenog, kao i na nacelu zastite savesnih lica i pravnoj sigurnosti ).

97.) Mesto zakljucenja ugvora

66

- U medjunarodnom, ali i u unutrasnjem sukobu zakona za zakljucenje ugovora, u pogledu njegovog oblika vazi teritorijalni princip, tj. mesto diktira formu ( sto znaci da forma ugovora mora biti u skladu s mestom njegovog sacinjavanja ).- U nekim slucajevima mesto zakljucenja ima i procesni znacaj, jer ce se prema tom mestu, u slucaju spora, odrediti nadleznost suda.- Zakon odredjuje da je u pogledu vremena, ugovor zakljucen onog casa kad ponudilac primi izjavu ponudjenog da ponudu prihvata, pa to logicno znaci da je mesto zakljucenja ugovora ono mesto u kome je vremenski nastao ugovor, tj. mesto u kome je ponudilac primio izjavu ponudjenog da ponudu prihvata ( ovo je logicno s obzirom da je prostorno-vremenska dimenzija jedna celina ).- Ipak, u Zakonu je izvrsena korekcija ovog logickog zakljucka i precizirano je mesto zakljucenja ugovora ( zbog pravne sigurnosti ): ugovor je zakljucen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sediste ( odnosno prebivaliste ) u trenutku kada je ucinio ponudu.

- Dejstvo prihvatanja ponude- Dejstvo prihvata ponude jeste uspostavljanje kauzalne veze izmadju poverioca i duznika, odnosno to dejstvo se ogleda u nastanku ugovorne obligacije.- Prilikom prihvata ponude nije moguce ono sto je moguce prilikom ponude ( odredjena uslovljavanja..), jer ako prihvatanje ponude sadrzi i neke izmene i dopune, to nije prihvatanje ponude, vec cinejnje nove ponude.

98.) Nedostaci saglasnosti ( uopste )

- Slobodna volja u pravnom smislu znaci da u konkretnom slucaju odsustvuju mana volje: zabluda, pretnja i prevara.- Postojanje neke od ovih mana volja je razlog za relativnu nistavost ( rusljivost ) ugovora, a dok prinuda dovodi do potpunog odustva pravno relevantne volje, pa je u pitanju apsolutna nistavost takvog ugovora.

99.) Zabluda ( pojam i vrste )

- Ako podaci koji su bili dostupni subjektu u vreme formiranja odluke nisu bili tacni, ni njegova volja nije bila slobodna; lice je formiralo svoju nameru ugovaranja na osnovu pogresne predstave o relevantnim cinjenicama koje su vezane za konkretan ugovor.- Ako je ta netacna slika stvarnosti formirana iskljucivom krivicom samog tog lica, ako, dakle, ni jedno drugo lice nije uticalo na tu pogresnu predstavu, niti ga je odrzavalo u toj pogresnoj predstavi o stvarnom stanju stvari, rec je o zabludi ( u suprotnom, tj. ako je drugo lice davalo pogresne podatke, ili je odrzavalo neciju zabludu, onda je rec o prevari kao kvalifikovanom obliku zablude ).- Dakle: zabluda je pogresna predstava pravnog subjekta o pravno relevantnim cinjenicama koje su vezane za konkretan ugovor, formirana i odrzavana u svesti pravnog subjekta bez uticaja drugih lica.- Vrste zabluda:1.) Zabluda o prirodi ugovora ( error in nagotio )- To je razlilazenje namera ugovaraca u vezi s vrstom ugovora ( npr. jedan ugovaac misli da je rec o kupoprodaji, a drugi misli da je rec o poklonu ).2.) Zabluda o licnosti ( error in persona )- Ona je znacajna u ugovorima intuitu peronae i ima dva segmenta:* Prvi se odnosi na slucaj kada postoji pogresna predstava o istovetnosti ( identitetu ) saugovaraca ( npr. naruci se slika Sobajica, ali to u tom slucaju nije to taj slikar iz Pariza neko neki drugi lik sa istim imenom ali amater ).* Drugi se odnosi na licne kvalitete i osobine licnosti ( npr. lice zakljucuje ugovor o dozivotnom izdrzavanju sa nekim licem, ali nije znalo da je davalac izdrzavanja vec osudjivan ).- Zabluda o licnosti uvek je relevantna u dobrocinim ugovorima, dok je u teretnim, po pravilu, irelevantna ( relevantna je naslednopravnim ugovorima, u nalozima, nekim ugovorima o delu..).3.) Zabluda o predmetu ugovora ( error in corpore )

67

- To je pogresna predstava o objektu ugovorne prestacije ( npr. kupac naruci iz katalog od galerije koja prodaje slike i ikone, “Svetog Savu” misleci da narucuje Sliku Nadezde Petorvic, ali u stvari u pitanju je ikona Svetog Save ).4.) Zabluda o supstanci ( error in substancia )- To je pogresna predstava o bitnim svojstvima predmeta, tj. o hemijskom sastavu ili namenskom kvalitetu objekta prestacije ( npr.narukvica nije zlatna vec samo pozlacena ).- Unosenje subjektivnog kriterijuma medju objektivne od kojih zavisi sudbina ugovora nije preporucljivo zbog pravne sigurnosti, ali je nekad neophodno s obzirom na prirodu ugovora ( npr. kolekcionar kupuje orden misleci da je u pitanju orden iz 19. veka, ali u stvari je to identican orden istog kvaliteta ali savremena replika ).- Razlike izmedju zablude o supstanci i odgovornosti prodavca za skrivene nedostatke stvari:* Zabluda o supstanci moze postojati u bilo kojoj vrsti ugovora, dok odgovornost za skrivene mane pogadja samo teretne ugovore.* U zabludi o supstanci uvek je rec o kvalitativnoj mani, dok je u skrivenim nedostacima rec o kvantatinom nedostatku ( u ovom slucaju, prodavac moze otloniti nedostatak, smanjiti cenu i tako odrzati dogovor ).* U zabludi o supstanci jeste neposredna veza s kauzom ugovora, a u skrivenim nedostacima samo posredna.5.) Zabluda o motivu ( error in motivo )- To je zabluda o odlucujucoj cinjenici koja je pobudila emotivnu odluku ugovaraca ( ovo se jos naziva i zabluda o pobudi ).- Npr. otac verenice pokloni vereniku auto misleci da ce uskoro doci do braka, medjutim ovaj se ozeni za drugu zenu.- U dobrocinim ugovorima je zabluda o motivu uvek bitna, jer u takvim ugovorima motiv predstavlja element kauze, a od kauze uvek zavisi sudbina ugovorne obligacije ( dok je u teretnim ugovorima zabluda o motivu irelevantna ).- Izuzetno, i u teretnim ugovorima pobude mogu uticati na sudbinu ugovora, ali samo u slucaju kada je nedopustena pobuda bila prisutna kod oba ugovaraca, kada su obe strane bile nesavesne.- Trecim licima koja su se oslonila na takav nistav ugovor, treba stetu nadoknaditi.6.) Zabluda o kauzi ( error in causa )- Ona se najcesce vezuje za neki od primera pravno neosnovanog obogacenja ( npr. lice zakljuci ugovor o osiguranju on nepostojeceg rizika...: o ovome ce vise biti reci u zakljucku )7.) Zabluda o pravu ( error in iuris )- Ona proizlazi iz nepoznavanja propisa ( npr. lice kupi pistolj i pritom ode u policuju da ga registruje, ne znajuci da je prethodno, dakle, pre zakljucenja ugovora o kupoprodaji, moralo da pribavi dozvolu za nabavku oruzja, a tek onda da trazi dozvolu za njegovo drzanje; Takav ugovor ce biti nistav, bez obzira na savesnost ugovaraca, jer su bili u bitnoj zabludi upravo zbog uverenja da su njihova kauzalna obecanja pravno dopustena ).8.) Zabluda o cinjenicama ( error facti )- Ona proizlazi iz nepoznavanja stvarnog stanja stvari ( lice drzi da je njegov saugovarac punoletan, s obzirom na njegov izlgled, a u stvati ovaj je maloletan ).9.) Zabluda zbog netacnog prenosa volje- Ona se dogadnja kada saugovaraci ne opste neposredno, vec posredno ( npr. posta u telegramu napise “otkazi sastanak u podne u vezi sa zakljucenjem ugovora,” umesto “zakazi sastanak u podne..” ).10.) Zabluda o racunskom podatku ( pravilnije: zabluda usled tehnicke greske )- Ona se javlja u slucajevima tehnicke greske prilikom sacinjavanja ugovora u pismenoj formi ( npr. umesto 10 tona, napise se 100 tona ).- Ova zabluda je specificna vrsta zablude koja se odnosi na treca savesna lica, te ne utice na sudbinu ugovora, ali moze imati posledica na planu naknade stete, ukoliko trece savesno lice zaista i pretrpi gresku.

- U nasem pravu zabluda ima dvostruki rezim; ZOO s jedne strane, posebno uredjuje bitne zablude predvidjajuci uslove za ponistenje ugovora zakljucenih pod dejstvom te mene volje, a s druge strane, posebno uredjuje slucajeve tzv. zabluda-prepreka, koje kvalifikuje kao nesporazum, usled kojeg ugovor nije mogao ni nastati.

68

- To znaci da postoji velika razlika izmedju dve grupe zabluda, jer u jednoj grupi ugovor nastaje, sto znaci da pod odredjenim uslovima moze i opstati ( konvalidacija ), a u drugoj grupi ugovor nije ni nastao.- ZOO odredjuje da u ugovornom odnosu postoji bitna zabluda ako se ona odnosi na bitna svojstva predmeta, na lica sa kojim se zakljucuje ugovor, ako je ugovor intuitu personae, kao i na okolnosti koje se, po obicajima u prometu ili po nameri stranaka, smatraju odlucnim, a strana koja je u zabludi ne bi inace zakljucila ugovor tavke sadrzine.- Kada je rec o dobrocinom ugovoru, tu se jos dodaje i zabluda o motivu ( pored ostalih ).- Strana koja je bila u zabludi moze da zahteva ponistaj ugovora ( zbog bitne zablude ), osim u slucaju ako pri zakljucenju ugovora nije postupala s paznjom koja se u prometu zahteva ( to je pravni standard ).- Zabluda uvek podrazumeva da je druga strana, strana koja nije bila pod dejstvom zablude, savesna, jer bi u protivnom posredi bila prevara.- Otuda, ukoliko dodje do ponistaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da zahteva naknadu stete koju je pretrpela zbog ponistenja ugovora, bez obzira na to sto strana koja je bila u zabludi nije kriva za zvoju zabludu- Ako je posredi bitna zabluda ( u uzem smislu, ne i zabluda-prepreka ) to je relativna nistavost i pravo je ovlascenog lica ( ugovaraca u zabludi ) da zahteva ponistenje ugovora, odnosno podnese tuzbu u subjektivnom roku od 1 godine, od saznanja za zabludu, ili u objektivnom roku od 3 godine, od zakljucenja ugovora.- ZOO predvodja pravilo da strana koja je u zabludi ne moze da se na poziva, ako je druga strana spremna da izvrsi ugovor kao da zablude nije ni bilo ( dakle da se izvrsi usladjivanje kauzalnih obecanja u jedinstvenu kauzu ugovora ).- Ukoliko postoji nesporazum ( umesto sporazuma ) u vezi sa bitnim elementima ugovora ( zablude-prepreke ), Zakon takve slucajeve svrstava u nepostojece ugovore, sto znaci da se primenjuju pravila o apsolutnoj nistavosti, te svako zainteresovano lice moze podici deklarativnu tuzbu da ugovor nije ni nastao, i nije propisan rok zastarelosti.- Ako se dublje sagledaju zablude-prepreke, moze se zakljuciti da se sve tri ( zabluda o prirodi ugovora; zabluda o predmetu ugovora i zabluda o kauzi ) moze svesti na jednu od njih, a to je zabluda o kauzi.- Moze se zakljuciti da u ugovornom pravu postoje zablude koje uticu na sudbinu ugovora i one se mogu nazvati bitne zablude.- Bitne zablude se dele na bitne zablude u uzem smislu i zablude-prepreke.- Zablude-prepreke su kvalifikovane vrste bitnih zabluda, jer su neposredno vezane za kauzu ugovora i zato sprecavaju njegov nastanak.- Ostale bitne zablude su posredno vezane za kauzu i posto postoji mogucnost da budu ispravljene, ugovor stoji u stanju neizvesnosti sve do ponistenja ili konvalidacije.

100.) Prevara

- Prevara je kvalifikovani oblik zablude.- Ukoliko jedna strana izazove zabludu kod druge, ili je pak odrzava u zabludi u nameri da je time navede na zakljucenje ugovora, druga strana moze zahtevati ponistenje ugovora i kada zabluda nije bila bitna.- Prevara, dakle, podrazumeva dve namere: jedna je namera ugovaranja, druga je namera da se druga strana dovede u zabludu ili odrzava u zabludi u kojoj se vec nalazi ( ova namera je protivna nacelu savesnosti i postenja, pa je nedopustena ).- Druga strana ( tj. strana koja je u zabludi ) mora biti savesna.- Samo izazivanje zablude kod saugovaraca moze biti aktivno i pasivno.- Aktivnim ponasanjem nesavesni ugovarac izricito ili konkludentno navodi svog ugovaraca da padne u klopku zablude ( npr. ugovarac usmenim ubedjivanjem podstice drugog ugovaraca da prihvati ponudu neke prestacije, tvrdeci da ona ima kvalitete koja druga strana zahteva, a zapravo ih nema ).- I pasivnim ponasanjem se moze prevariti, i to je slucaj kada ugovarac primeti da je suprotna strana u zabludi, ali povodom toga ne ucini nista u cilju otklanjanja zablude.- Lice koje cini prevaru po definiciji je nesavesno, ali ugovarac u ciju korist je isla prevara moze biti kako nesavestan, tako i savestan.- Otuda i pravilo da ukoliko ugovarac nije znao za prevaru treceg, ugovor ostaje na snazi; I obrnuto, ako je ugovarac bio nesavestan, tj. znao ili je morao znati za prevaru treceg, ugovor se moze ponistiti.

69

- Ako bez obzira na savesnost ugovaraca, njegov saugovarac, koji je bio pod dejstvom prevare, uvek ima pravo na naknadu stete, bez obzira na to da li je ugovor ponisten ili ne.- Pravilo da se moze traziti ponistaj ugovora zbog prevare treceg, samo u slucaju nesavesnosti saugovaraca, vazi samo za teretne ugovore.- U ugovoru bez naknade motivi su uvek obuhvaceni kauzom i zato se takvi ugovori mogu ponistiti i kad je prevaru ucinilo trece lice, bez obzira na to da li je druga strana bila savesna ili nesavesna.- Tuzba radi ponistenja ugovora zakljucenog pod dejstvom prevare se moze podici u subjektivnom roku od 1 godine, a objektivni rok je 3 godine.

101.) Prinuda

- Kod prinude unutrasnja volja nije u saglasnosti sa izjavom volje, tj. lice nikada ne bi dalo takvu izjavu volje da nije bilo prinude.- Takva izjava volje je uvek posledica nedopustenog ponasanja neke druge volje, a takvo ponasanje moze biti dvojako: fizicka prinuda ( prinuda u uzem smislu, vis absoluta ) ili psihicka prinuda ( pretnja ili moralna prinuda, ves compulsiva ).- Fizicka prinuda podrazumeva neposredno dejstvo fizicke ili druge neodoljive sile na pravnog subjekta ( nanosenje fizickog bola ).- Fizicka prinuda postoji i kada se primenjuju drugi nacini neodoljive sila koja izaziva odustvo pravno relevantne volje ( hipnoza, drogiranje..).- Ugovori nastali na ovaj nacin su apsolutno nistavi ( nepostojeci ), a svi stetnici imaju pravo na naknadu stete.- Kod pretnje, prinuda se stavlja u izgled, pa se stvara opravdan strah kod lica protiv koga je uperena.- Opravdan strah postoji kada se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnoscu ugrozen zivot, telo ili drugoznacajno dobro ugovorne strane ili treceg lica.- Tradicionalno, smatra se da je potrebno ispunejnje tri uslova da bi postojala prinuda:a) Prinuda mora odlucujuce da deluje na izjavu volje.- Znaci treba utvrditi kauzalnu vezu izmedju prinude i izjave volje.- Mora se voditi racuna da volja koja je izjavljena pod dejstvom prinude bude vezana za bitne elemente ugovora, jer ce samo tada biti moguc ponistaj ugovora ( dakle ako su se stranke sporazumele oko bitnih elemenata, dok je u vezi sa sporednom tackom doslo do prinude, ugovor ostaje na snazi, a sporna odredba se ponistava, uz pravo na naknadu stete, materijalne i nematerijalne, lica koje je bilo pod prinudom ).b) Prinuda treba da izazove neposredno dejstvo ili opravdan strah.- Sto se tice neposrednog dejstva to je gore objasnjeno, a sto se tice opravdanog straha, on mora biti takav da je proizvod ozbiljne pretnje, bar iz ugla zrtve.v) Prinuda treba da bude nedopustena.- Zabranjenost prinude se ogleda preko krivicnopravnih normi, dakle svaka prinuda koja je inkriminisana predstavlja nedopustenu prinudu.- Problem protivpravnosti je nesto slozeniji kada je rec o pretnji, jer tu postoji “saradnja” volje, i zato pravni propisi po pravilu, uz pretnju navode i uslov protivpravnosti.- Medjutim krivicni propisi su samo segment prinudnih propisa, tako da postoji i veliki ostatak: ostali prinudni propisi, javni poredak i dobri obicaji.- To daje osnov zakljucku da je protivpravnost u obligacionom pravu mnogo siri pojam nego u krivicnom pravu.- Kada se tome doda i nacelna odredba o sabrani zloupotrebe prava kao i odredba o savesnosti i postenju, jasno je da je pitanje protivpravnosti pretnje u ugovornom pravu siroko i slozeno.- U smislu zloupotrebe prava, nedopustena pretnja bi ujedno i znacila upotrebu svog prava protivno njegovom cilju, sto ujedno predstavlja izuzetak od pravila da treba ispitati samo dopustenost, odnosno nedopustenost sredstava kojima se pretnja ostvaruje.- Kod prinude, rec je o apsolutnoj nistavosti, a kod pretnje je rec o relativnoj nistavosti, i tuzba se moze podneti u subjektivnom roku od 1 godine, a u objektivnom roku od 3 god.

102.) Forma ugovora ( pojam )

70

- Da bi ugovor nastao kao punovazan akt, neophodno je ispuniti odredjene uslove: sposobnost ugovaranja, saglasnost volja, predmet i kauza i forma ugovora ( kada je to zakonom odredjeno ili je to namera stranaka ).- U funkciji cinjenja razlike izmadju forme ugovora i forme izjave volje za zakljucenju ugovora, sledi karatko podsecanje na nacine izjave volje.- Forme izjave volje, tj. nacini izjave volje za zakljucenju ugovora, mogu biti trojake: recima ( usmeno ili pismeno ); uobicajenim znacima ( klimanjem glave, rukovanje ); ponasanjem iz kojeg se sa sigurnoscu moze zakljuciti njeno postojanje ( ulazak u taksi ).- Forma obligacionih ugovora je izrazavanje njihove sadrzine putem unapred predvidjenih spoljnih oblika, ali s obzirom da vlada pravilo konsensializma, forma vise nije pravilo nego izuzetak: “Zakljucenje ugovora ne podleze nikakvoj formi, osim kada je zakonom drukcije odredjeno”.

103.) Razgranicenje forme od odobrenja za zakljucenje ugovora, formalnosti publiciteta i dokaza o postojanju ugovora

- Forma i odobrenje- Odobrenje je posebna pravna cinjenica koja treba da se pridruzi opstim cinjenicama, koje su potrebne za nastanak ugovora da bi taj ugovor i opstao.- Tu je pored saglasnosti volja stranaka, potrebna i volja treceg lica.- Po pravilu rec je o aktu nekog drzavnog organa u vidu dozvole ( prethodna saglasnost ) ili odobrenja ( naknadna saglasnost ).- Odobrenje moze biti vezano za jednostranu izjavu fizickog lica, npr. lice koje ima zakonsko ili ugovorno pravo prece kupovine moze se saglasiti sa ugovorom o kupoprodaji kojim ono nije obuhvaceno.- O pravnoj prirodi odobrenja postoji 4 shvatanja:a) da je to deo izjave volje kao bitnog elementa za zakljucenje ugovora.b) da je to vrsta forme.v) da je to neka specificna pretpostavka.g) da je to odlozni uslov.

- Saglasnost je uticaj volje treceg na nastanak ili opstanak ugovora, dakle, nalazi se izvan volje ugovaraca, pa ne moze biti ni deo izjave.

- Odobrenje se moze odnositi kako na formalne, tako i na konsensualne ugovore, pa je samim tim jasno da se ono ne moze izjednaciti sa formom.

- Nama se cini da nema dovoljno osnova da se odobrenje uporedjuje s pretpostavkom, je se za pretpostavku pravne cinjenice ne dokazuju, vec pretpostavljaju. Odobrenja, bez obzira na vrstu, nepretpostavljaju se, naprotiv, njihovo postojanje uslovljava punovaznost ugovora.

- Odobrenje ( dozvola ili odobrenje u uzem smislu ) jeste odlozni uslov od kojeg zavisi sudbina ugovora. Davanje odobrenja znaci da je ugovor ab initio punovazan, ali i obrnuto: odsutvo odobrenja znaci da ugovor nema pravnog dejstva.

- ZOO predvodja da dozvola, odnosno odobrenje, moraju biti dati u propisanom obliku za ugovore za cije se zakljucenje daju ( simetrija formi ).

- Forma i formalnosti publiciteta- Formalnosti publiciteta ne predstavljaju nikakav zahtev forme ugovora.- To su zahtevi koji imaju kao cilj ostvarivanje pravne sigurnosti preko zastite trecih savesnih lica, u vezi sa sticanjem odredjenih prava.- Prema nasem pravu, kupoprodaja je punovazna sa stanovista obligacionog prava ukoliko ispunjava sve zahteve za takvu vrstu ugovora ( npr. ako je rec o nepokretnosti, pored opstih uslova, ugovor mora biti i overen u sudu, a potreban je i upis u zemljisne knjige, i upravo je taj upis, odnosno modus aquirendi, formalnost publiciteta kojom se obznanjuje da postoji punovazan ugovor ).

- Forma i fiskalne formalnosti

71

- Fiskalne formalnosti imaju za cilj obezbedjenje drzavnih interesa na planu prikupljanja poreza ( overe..), pa se tako u nasem pravu ne moze izvrsiti formalnost publiciteta bez fiskalne formalnosti ( da se udari pecat na ugovor koji dokazuje da je naplacen porez na promet ).

- Forma i dokaz o postojanju ugovora- Radi zastite sopstvenih interesa u smislu sigurnijeg dokaza, stranke se mogu sporazumeti da konsensualni ugovor zakljuce u pismenom obliku, pa cak i da ga overe.- Ako je njihova namera bila samo lakse dokazivanje, takav ugovor nije postao formalan, ali ako je njihova namera bila da ugovore odredjenu formu, takav ugovor ce postati formalan ( ugovorna forma ).

104.) Podela formi prema nacinu ispoljavanja

- Ova podela se sastoji u sledecem:1.) Pismena ( pisana ) forma- Ukoliko se za neki ugovor traze pisani tekst izjave volje i potpisi, rec je o pisanoj formi ugovora.- To je najcesce zakonom propisana forma, a u nasem pravu to su sledeci ugovori: kupoprodaja nepokretnosti; ugovor o izabranom sudu; ugovor o zakupu poslovnih prostorija; ugovor o gradjenju; ugovor o jemstvu; ugovor o poklonu; ugovor o kreditu; ugovor o osiguranju...- Na ugovoru je potrebno da postoje oba potpisa, ili samo strane koja se obavezuje.- Moguci su i blanko potpisi, ali oni se mogu osporavati tuzbom u parnicnom postupku, samo ukoliko naknadno stavljeni tekst ne bi odgovarao postignutoj saglasnosti volja ( npr. usled prevare jednog ugovaraca ).- Pismenom formom moraju se obuhvatiti samo bitni elementi ugovora, pri cemu se bitnim smatraju i oni elementi koji su namerom stranaka smatrani za takve.- Nase pravo popisuje, kao pravilo, da ukoliko je ugovor zakljucen u posebnoj formi, vazi samo ono sto je u toj formi izrazeno.- Ipak, bice ponovazne istovremene usmene pogodbe o sporednim tackama:a) o kojima u formalnom ugovoru nije nista receno; b) ukoliko nisu u spurotnosti sa njegovom sadrzinom; v) ukoliko nisu u suprotnosti sa ciljem zbog kojeg je forma propisana;g) ukoliko se njima smanjuju ili olaksavaju obaveze jedne ili obeju strana, pod uslovom da je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana;- Bice punovazne i usmene izmene i dopune formalnog ugovora, ako su ispunjeni gore navedeni uslovi ( sve ovo je vezano za zakonsku formu ).- Moguce su situacije kada je volja izrazena u pismenoj formi razlicita do usmeno postignute saglasnosti stranaka, i to kao posledica namere stranaka, npr. ubelezi se niza kupoprodajna cena da bi se smanjile poreske obaveze; ili se stavi veca cena da bi se izigralo pravo prece kupovine treceg lica.- U nasoj sudskoj praksi postoje 3 stava o ovome:* punovazno je samo ono sto je obuhvaceno pismenom formom.* punovazno je samo ono sto su stranke zaista ugovorile.* ugovor je apsolutno nistav.- Treba imati kao osnovni kriterijum cilj forme, pa ako se formom u konkretnom slucaju stite opsti interesi, onda treba pribeci strozijem od ovih resenja, a ako se stite individualni interesi ugovaraca ( zastita stranaka od prenagljenih odluka ), onda treba pribeci blazim resenjima.- Kod primera o simulovanoj ceni u kupoprodajnom ugovoru, ZOO staje na stanoviste da takav ugovor nije punovazan ( jer saglasnost volja o ceni ne moze biti pogodba o sporednim tackama, te otuda nema zakonskog osnova da se takav ugovor odrzi ).- ZOO postavlja pravilo da ukoliko su stranke izvrsile ugovor kome nedostaje forma, i to u celini ili u preteznom delu, smatrace se da je ugovor punovazan, ali pod uslovom da iz cilja zbog koga je forma propisana ocigledno ne proizlazi nista drugo.- Cak i ako ugovor o prodaji nepokretnosti nije ucinjen sa propisanom formom, postoji izuzetak, tj. sud moze priznati njegovo dejstvo ukoliko su ispunjena 3 uslova:a) da je ugovor ispunjen u celini ili u preteznom delu.b) da nije povredjeno pravo prece kupovine.

72

v) da nije povredjen prinudni propis.

2.) Forma javne isprave- U izvesnim slucajevima nije dovoljno da ugovor bude sacinjen u pisanom obliku, vec je neophodno i ucesce ( pasivno ili aktivno ) drzavnog organa, i tada govorimo o formi javne isprave.- Npr. pri kupoprodaji nepokretnosti dovoljno je da sudski sluzbenik izvrsi overu potpisa ugovaraca ( pasivno ucesce ); kada se radi o ugovoru o dozivotnom izdrzavanju, sudija treba da overi ugovor i da prethodno upozori stranke na posledice ugovora.

3.) Realna forma- Realni ugovori su posebna vrsta formalnih ugovora, jer za njihov nastanak nije dovoljna prosta saglasnost volja, vec predaja stvari ( zajam, ostava, posluga, zaloga, ugovor o prevozu robe ).- Realni ugovori su jednostrano obavezni jer zajmoprimac, ostavoprimac..imaju obavezu da vrate stvar.- ZOO zajam, ostavu i zalogu odredjuje kao konsensualne ugovore, a o posluzi i poklonu ne govori, pa se na njih primenjuje 4. clan Zakona o nevaznosti pravnih propisa donetih pre rata i za vreme okupacije, pa se stoga oni, kao i kapara, smatraju realnim ugovorima.- Konkurencija formi je slucaj kada pravo dopusta da se jedan ugovor moze punovazno zakljuciti u vise od jedne forme ( npr. za ugovore o poklonu pokretne stvari konkurisu pisana forma ili realna forma.

105.) Podela formi prema pravnom dejstvu

- Prema svom dejstvu forma moze biti dvojaka:1.) Bitna forma ( forma ad solemnitatem )- Bitna forma je oblik bez koga ugovor ne moze nastati, jer je forma konstitutivni element nastanka ugovora.- Ta forma moze biti zakonom propisana ( zakonska ) ili voljom stranaka predvidjena ( ugovorna ).- U slucaju unistenja ugovora, kao dokaz te forme mogu se koristiti svedoci.2.) Dokazna forma ( forma ad probationem )- Ako je odredjena forma postavljena kao jedino dokazno sredstvo kojim se moze dokazati postojanje jednog ugovora, rec je o dokaznoj formi.- U slucaju unistenja ugovora, ne postoje druga dokazna sredstva, te ugovor nije moguce dokazati.- Izuzecia) Ugovori koji prelaze odredjeni iznos- Npr. pre Zakona iz 1980. dokazna forma nije bila nuzna za ugovore cija vrednost nije prelazila 50 franaka ( kasnije se taj iznos menjao ), medjutim postoje ugovori gde uvek vazi dokazna forma bez obzira na iznos, npr. ugovor o zakupu stana.b) Trgovinski prometv) Nemogucnost ( objektivna ) postojanja psimenog dokaza

106.) Podela formi prema nacinu nastanka

1.) Zakonska forma - Ukoliko zakon propisuje odredjenu formu na imperativan nacin ( mora biti u takvoj formi, ili nece proizvoditi pravno dejstvo ), rec je o bitnoj formi cije odustvo vodi nistavosti.- Prema ZOO pravilo o nevaznosti ugovora u slucaju sumnje mora biti provereno preko kriterijuma svrhe forme, jer ako svrha forme upucuje da nije bitna forma, smatra se da je rec o formi kao prostom dokazu.2.) Ugovorna forma- Ukoliko se stranke saglase da njihov ugovor mora biti zaodenut u odredjenu formu, rec je o ugovornoj formi ( nacesci slucaj je kada stranke jedan konsensualan ugovor pretvore u formalan ).- Nije moguce ugovoriti slabiju formu od zakonom propisane forme za konkretan ugovor.- Postavlja se pitanje da li se u slucaju sumnje smatra da je ugovorena forma bitna ili je samo prost dokaz o postojanju ugovora, i ZOO na ovo pitanje odgovara: u slucaju sumnje, rec je o bitnoj formi.

73

- Ugovor za cije je zakljucene ugovorena posebna forma moze biti raskinut, dopunjen ili izmenjen i neformalnim sporazumom, i to je posledica privatne autonomije stranaka, iste one koja je stvorila ugovornu formu i koja ima istu mogucnost da i tu formu izmeni ili odbaci.

107.) Tumacenje ugovora

- Tumacenje ugovora je objasnjavanje sadrzine obligacije koju je stvorio.- Sadrzina obligacije se sastoji iz njenog predmeta i kauze, sto znaci da pravilno objasniti predmet i kauzu ugovorne obligacije ne znaci nista drugo do pravilno protumaciti sam ugovor.- Postoje dva pristupa u tumacenju ugovora:a) Subjektivni pristup- insistira na istrazivanju unutrasnje volje, namere ugovaraca, jer je ona kreaciona sila koja je stvorila ugovor i koja obezbedjuje njegovo dejstvo.- Ugovaraci koji su ti koji su stvorili sadrzinu ugovora, tako da njihova obecanja i ne mogu biti izvan granica njihove volje.b) Objektivni pristup- nije suprotnost subjektivno pristupu ( cisto objaktivni pristup je gotovo nezamisliv ).- Prema njegovoj stvarnoj sadrzini, objektivni pristup bi se pre mogao nazvati subjektivno-objektivni pristup nego objektivni.- ZOO predvidja da se pri tumacenju spornih odredaba ugovora ne treba drzati doslovnog znacenja upotrebljenih izraza, vec treba istrazivati zajednicku nameru ugovaraca i odredbu razumeti kako to odgovara nacelima obligacionog prava utvrdjenim u samom zakonu.- Zajednika namera- Kada je rec o spoju dve izjavljene volje u jedinstvenu nameru, kada se dva kauzalna obecanja spoje u jedinstvenu kauzu, subjektivno postaje objektivno, i kao takvo podobno da razuman i interesom neopterecen tumac moze da otkrije njen pravi smisao.- Zajednicka namera obitava u kauzi ugovora, a svima vidljiv pojavni oblik preko koga se izrazava i sama kauza jeste predmet takve obligacije ( predaja odredjene stvari..).- Drugim recima, zajednicka namera stranaka je predmet tumacenja, za slucaj spora, a to znaci sadrzina obligacije, dakle, ono na sta su se obavezali ugovaraci ( predmet ) i ono zbog cega su se obavezali ( kauza ).- Primena zakonskih nacela- daje tumacenju jos objektivniji oslonac u istrazivanju zajednicke namere ugovaraca.- Ta zajednicka namera se propusta kroz prizmu: privatne autonomije; ravnopravnosti ugovaraca; savesnosti i postenja; zabrane zloupotrebe prava; zabrane korisvenja monopolskog polozaja; ekvivalentnosti prestacija; zabrane prouzrokovanja stete; duznosti ispunjavanja ugovorom stvorene obligacije; primene dobrih obicaja...- Kada je rec o opstim pravilima tumacenja ugovora, treba imati na umu nuznost primene opstih pravila tumacenja ugovora:a) Ugovor se tumaci uvek u svojoj celini, sistematski i prema kontekstu, odnosno okolnostima slucaja.b) Pri tumacenju mora se voditi racuna i o licnim svojstvima ugovaraca ( npr. obrazivanje, cestoj primeni zargona..).v) Ugovor treba tumaciti prema obicajima koji vaze u mestu njegovog zakljucenja, ako okolnosti slucaja ne upucuju na nesto drugo.g) Ugovor je sacinjen sa odredjenim ciljem, kauzom i zato ako se utvrdi da je cilj dopusten, ugovorne odredbe treba tako tumaciti, da vode punovaznosti ugovora.d) Cilj ugovora usmerava i znacenje opstih izraza koje su ugovaraci upotrebili pri formulisanju sporne odredbe ( opste izzraze treba shvatiti u funkciji kauze ugovora .- Ako postoji sumnja da li opste odredbe treba tumaciti uze ili sire, valja ima pridati uzi smisao.dj) Ako je za neku odredbu dat primer, njegova primena ne treba da se ogranici samo na tu jednu odredbu uz koju je dat ( treba ga povezati sa kauzom ugovora ).e) U imenovanim ugovorima, ako iz volje stranaka ne proizlazi nesto posebno, treba primeniti sva opsta pravila koja se inace primenjuju u takvom ugovoru.- U neimenovanim ugovorima, dopunu spornih odredaba ce izvrsiti sud, vodeci racuna o svim pravilima tumacenja i svim okolnostima slucaja.- Postoje i posebna pravila koja Zakon izdvaja:

74

* Kada je rec o ugovorima o pristupu u kojima jedna strana unapred formulisa odredbe ugovora, jasno je da postoji fakticka neravnopravnost stranaka, pa u cilju delimicne korekcije ovog stanja, predvidjeno je da se nejasne odredbe ovakvog ugovora tumace u korist druge strane.* Nejasne odredbe u dobrocinom ugovoru treba tumaciti u smislu koji je manje tezak za duznika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravican odnos uzajamnih davanja.* Moguce je da su ugovaraci ugovorili vansudsko tumacenje ugovora, tj. ugovorili su da u slucaju nesaglasnosti u pogledu smisla odredaba, neko treci tumaci ugovor ( dakle stranke ne mogu pokrenuti spor pred sudom dok prethodno ne pribave tumacenje ugovora, a na kraju ipak konacnu rec u tumacenju daje sud ).

108.) Dejstva ugovora ( uopste )

- Punovazan ugovor je stvorio obligaciju i pitanje dejstva ugovora je, u stvari, pitanje prava i obaveza koje proizvodi jedna takva obligacija.- Dejstva ugovorne obligacije se svode na dva osnovna pitanja: koja lica su vezana ugovornom obligacijom i koje obaveze namece jedna takva pravna veza.

109.) Lica izmedju kojih deluje ugovorna obligacija i obaveze koje ona stvara

- Ugovor deluje izmadju dva lica ( inter partes ), a svi ostali se smatraju trecim licima, kojima obligacija ne moze niti da skodi niti da koristi.- Ovo pravilo prihvata i nase pravo, a samim tim odredjene su i osnovne granice ugovorne obligacije: posto ne obuhvata treca lica, takva obligacija nije podobna za delovanje na polju apsolutnih prava, sto znaci da ugovor nema stvarnopravno dejstvo.- Na strani ugovaraca se moze naci i vise lica, kao i univerzalni sukcesori ( ali opet se uzima da postoje dve strane saugovaraca ).- Dakle, pravilo je da obligacija vezuje i naslednike, osim u ugovorima intuitu personae.- Pravilo da se obligacija ne moze odnositi i na treca lica trpi i odredjene izuzetke: kada je obligaciono pravo upisano u javne knjige ( npr. pravo prece kupovine ); u slucaju paulijanske tuzbe poverilac tuzi trece lice; u kolektivnim ugovorima, u radnom pravu, odluka vecine obavezuje i ostale; ugovori u korist trecih mogu ici i u njihovu korist.- U pogledu dejstva ugovorne i zakonske obligacije nema razlike, ugovorna obligacija deluje prema strankama kao da je za taj ( njihov ) odnos donet poseban zakon ( dakle ugovorna obligacija treba da se postoje isto kao i zakonska ).

110.) Ugovor u korist treceg

- Pojam, poreklo i primena- Ugovor u korist treceg stvara takvu obligaciju gde jedan ugovarac (promitent,obecalac) preuzima obavezu prema drugom ugovaracu ( stipulantu, promisaru ili obecajniku ) da ce izvrsiti odredjenu prestaciju u korist treceg lica ( beneficijara, destinatera ili korisnika ).- Ugovorom u korist treceg, dakle, obecalac daje obecanje obecajniku da ce izvrsiti prestaciju korisniku.- U toj obligaciji obecalac je duznik, a obecajnik je poverilac, ali i korisnik je poverilac, jer ima pravo da neposredno zahteva izvrsenje prestacija od obecavaoca.- Specificnost ovog ugovora je upravo u tome sto korisnik nije ucestvovao u zakljucenju ugovora, pa po uobicajenoj terminologiji on ne moze biti ni duznik ni poverilac.- Upravo se na ovom primeru vidi da se teorija obecanja najbolje uklapa u ugovorne obligacije.- Volja korisnika nije relevantna za nastanak ugovora u njegovu korist.- Razume se, korisnik u skladu sa privatnom autonomijom moze odbiti svojstvo poverioca ( odreci se svog prava ), u kom slucaju ostaje primarni poverilac obecajnik.

75

- Obecajnik je primarni poverilac, sto znaci da su njegova prava prema obecavaocu u odredjenoj meri sira u odnosu na prava korisnika, kao sekundarnog poverioca.- Dosledno tome, obecajnik moze izmeniti ( npr. umanjiti ) ili cak u potpunosti opozvati ugovorenu korist za treceg ( tj. korisnika ), ali do trenutka kada treci izjavi da prihvata obecanu mu prestaciju.- Medjutim, ako je ugovoreno da ce obecalac izvrsiti ono na sta se obavezao u korist treceg tek posle smrti obecajnika, ovaj ( obecajnik ) moze sve do trenutka delacije ( cak i u zavestanju ) da opozove korist koju je ugovorio u korist treceg.- Obecalac i obecajnik mogu ugovoriti da treci, odnosno korisnik ima samo pravo da primi izvrsenje, ali ne i da zahteva izvrsenje, i u tom slucaju rec je o nesavrsenom ( nepotpunom ) ugovoru u korist treceg, i takva pravna situacija se naziva domiciliranje ugovora.- Ugovor u korist treceg ima izvesne slicnosti sa zastupanjem ( oba imaju dejstvo prema trecem licu ), ali postoje i bitne razlike: zastupnik obecava u ime zastupanog, tako da se imovinski efekti izjava volje zastupnika odnose na imovinu zastupanog, a kod ugovora u korist treceg izjave ugovaraca doticu samo njihovu imovinu; Obecajnik, za razliku od zastupnika, moze da ugovori samo korist za treceg ( ne i obaveze ).- U savremenim pravima ugovor u korist treceg ima najsiru primenu u oblasti zivotnog osiguranja.

- Uslovi punovaznosti ugovora u korist treceg- Potrebni su svi opsti uslovi za nastanak jednog punovaznog ugovora ( sposobnost ugovaranja, saglasnost volja stranaka uz prisutnu nameru, mredmet i kauzu i eventualno odredjenu formu ).- Za puno dejstvo ugovora u korist treceg dovoljno je i cutanje treceg, jer ono u ovom slucaju znaci pristanak.- Posto korisnik nije ugovorna strana, na njega se ne odnosi zahtev za posedovanje poslovne sposobnosti ( on mora biti odredjen ili odrediv ).

- Dejstva ugovora u korist treceg ( ubica naslov! )- Obligacija zasnovana ugovorom u korist treceg specificna je po svom dejstvu, jer podrazumeva trostruki pravni odnos ( graficki: jednakostranicni trougao, pri cemu je svaka stranica dvosmerna ):a) Odnos izmadju obecajnika ( stipulanta ) i obecaoca ( promitenta )- To je klasican obligacioni odnos stvoren ugovorom.- Obecajnik i obecalac su ugovorne strane povezane kauzalnim obecanjem, pa je za njihov odnos bitna valjana kauza ( da postoji, da je dopustena i moguca ).- Oni su u odnosu srazmernog pokrica, a taj izraz oslikava uzajamnost, odnosno kauzalnost odnosa koji vlada u ovoj obligaciji.- Otida i pravilo da ukoliko korisnik odbije da primi izvrsenje, to pravo pripada obecajniku, a i sa druge strane, ako korisnik primi izvrsenje prestacije, obligacija se gasi ( kauza je ispunjena ).b) Odnos izmadju obecajnika ( stipulanta ) i korisnika ( beneficijara )- Izmedju ova dva lica postoji neki prethodni odnos koji objasnjava motiv stupanja u ugovorni odnos, odnosno stvaranja obligacija izmedju obecajnika i obecaoca.- Kauzalno obecanje obecaoca prema obecajniku moze biti zasnovano na interesu druge vrste, pa time i motivu druge vrste, u odnosu na motiv koji ima obecajnik prema korisniku.- To dalje znaci da postoji neka prethodna kauza izmedju obecajnika i korisnika, koja je razlicita u odnosu na kauzu samog ugovora u korist treceg.- Sto se tice samog ugovora u korist treceg, taj kauzalni odnos izmedju obecajnika i korisnika pravno je irelevantan i on predstavlja njihov interni odnos.- Pravni odnos izmedju obecajnika i korisnika moze biti zasnovan na razlicitim vrstama kauze: namirenje duga; davanje kredita; davanje pokona; naknada stete; poravnanje...- Ta ranija promena subjektivnih gradjanskih prava izmedju obecajnika i korisnika jeste razlog zakljucenja ugovora u korist treceg.- Kauza tog internog odnosa bila je pokretacka sila za formiranje kauze ugovora u korist treceg.v) Odnos obecaoca ( promitenta ) i korisnika ( beneficijara )- Korisnik je, iako u izvesnom smislu sekundarni poverilac, svakako poverilac obecaoca.- Korisnik se u svom pravu na zahtev prema obecaocu koristi kauzom koja postoji izmedju obecaoca i obecajnika, e ne kauzom koju “ima” u odnosu sa obecajnikom.

76

- Upravo zato sto se sluzi “pozajmljenom”, a ne “svojom” kauzom, pravo korisnika ograniceno je sadrzinom ugovora i svim njegovim modalitetima koje su postavili obecavaoc i obecajnik.- Obecaoc moze da stavi korisniku sve peremptorne i dilatorne prigovore koje je mogao da stavi i obecajniku.- Taj uzrocno-posledicni odnos koji proizvodi “pozajmljena” kauza najuocljiviji je u prigovoru zbog neispunjenja, koji obecalac moze da stavi korisniku, ukoliko obecajnik ne izvrsi dugovanu prestaciju obecaocu ( dakle isti prigovor obecaoc moze da stavi i obecajniku i korisniku koji je “pozajmio” kauzu iz njihovog odnosa ).- Korisnik svoje poverilacko pravo zasniva na kauzi samog ugovora ( obecajnika i obecaoca ), a ne na nekom drugom kauzalnom odnosu navedenih ugovaraca.- Iz toga sledi da obecalac ne moze korisniku da stavi one prigovore koje ima iz drugih obligacionih odnosa sa obecajnikom, a koje bi mogao da koristi prema samom obecajniku.

- Pravna priroda ugovora u korist treceg- Postoji 4 teorijaska pogleda:1.) Teorija ponude- stoji na stanovistu odbrane principa relativnosti obligacije, a osnovni problem je sto prema ovom principu trece lice ne moze da se javi ni u svojstvu poverioca ni u svojstvu duznika ( sto je ovde slucaj ).- Ova teorija pokusava ovo da objasni ovako: posle zakljucenju ugovora izmedju obecajnika i obecaoca, obecajnik cini ponudu trecem licu da mu prenese svoje pravo iz ugovora sa obecaocem, a prihvatanjem te ponude, trece lice postaje korisnik i to ujedno znaci da je nastao jos jedan ugovor ( teorija dve ponude ).- Prigovor teoriji je to sto se od treceg lica u stvari ne trazi saglasnost ( i nikakvo prihvatanje ponude ), da bi postalo korisnik.2.) Teorija negotiorum gestio- vidi obecajnika u ulozi poslovodje bez naloga, smatrajuci da obecajnik uzima na sebe zastupanje treceg ( obecanik zastupa interese treceg kog obecaoca, i to bez ovlascenja ).- Takvim shvatanjem se otklanja prigovor nuznosti postojanja drugog ugovora i gasenja ponude usled smrti obecajnika ( prigovori prethodne teorije ).- Ali ova terija napusta horizont ugovora kao izvora obligacija i okrece se drugom izvoru obligacija- poslovodstvu bez naloga ( odgovor trazi van polja pitanja ).- Prigovor je i to sto se prilikom poslovodstva bez naloga za gospodara posla stvara zakonska obaveza da poslovodji bez naloga naknadi nuzne troskove, sto se u ugovorima u korist treceg nikada ne dogadja, jer je korisnik uvek samo poverilac, nikada i duznik.- U poslovodstvu bez naloga nije moguce opozivanje ucinjenog, a u ugovorima u korist treceg obecajnik moze opozvati ugovorenu prestaciju u korist treceg sve do pozitivnog izjasnjenja treceg lica.- Ni ova terija ne odgovara na pitanje: odakle korisnikovo poverilacko svojstvo?3.) Teorija jednostrane izjave volje- polazi od toga da se ugovor u korist treceg zasniva na jednostranom obvezivanju, odnonso jednostranoj izjavi volje kao posebnom izvoru obligacija.- Naime, obecajnik i obecaoc zakljucuju ugovor, posle cega sledi jednostrana izjava volje obecajnika da ce izvrsiti prestaciju u korist korisnika, cime se zaokruzuju svi elementi koji zu nuzni za nastanak i dejstvo ugovora u korist treceg ( dakle mora postojati i ugovor a kasnije jednostrana izjava ).- Nacelan prigovor je isti kao i za prethodnu teoriju ( odgovori van polja pitanja ).4.) Teorija sui generis- zauzima stanoviste da ovaj ugovor ne treba da bude objasnjen pomocu drugih kategorija, nego ga treba shvatiti kao ugovor posebne vrste.- Ni jedna od ovih teorija nije u stanju da objasni specificne pravne odnose koji se ovde javljaju, pa se moze zakljuciti da je teorija koja objasnjava prirodu ugovornih obligacija preko kauzalnog obecanja najuklopljivija u materiji ugovora u korist treceg.

111.) Obecanje radnje treceg lica

- Ugovori na teret trecih lica nisu dopusteni, a suprotno resenje bi znacilo negiranje dva osnovna principa ugovornog prava: privatne autonomije i kauzalnosti obecanja.- Ukoliko neko lice da obecanje drugom da ce treci izvrsiti prestaciju u njegovu korist ( korist drugog ), time se stvara obligacija cija priroda, u smislu obligacije cilja ili sredstva, neposredno zavisi od sadrzine obecanja.

77

- Takav ugovor vezuje samo ugovarace, a ne treceg; ona obavezuje ugovornu stranu koja je dala obecanje da preduzme sva razumna i dopustena cinjenja koja bi u konkretnim okolnostima trebalo da dovedu do realizacije obecanja, odnosno do dobrovoljnog izvrsenja radnje od strane treceg.- Ukoliko treci ne izvrsi radnju koju je obecavalac ugovorio s drugom ugovornom stranom, postavlja se pitanje da li je obecavalac odrzao obecanje? A odgovor zavisi od pitanja: kakvo je obecanje dao? Pa su moguce 2 situacije:1.) Ako je obecanje ucinjeno bez ikakve ograde, to je obligacija cilja i ukoliko cilj nije ostvaren, jasno je da obecavalac nije ispunio obecanje, sto vodi njegovoj odgovornosti za pricinjenu stetu svome saugovaracu ( npr. obecavalac ugovori da ce treci prevesti neku kvarljivu robu, ali treci to ne moze da ucini, pa se roba pokvari, onda obecavalac duguje naknadu stete ).2.) Ako je obecavalac svome saugovaracu iskljucivo zauzimanje kod treceg kako bi ovaj ispunio neku prestaciju, rec je o obligaciji sredstva, ali i tada su moguce 2 pravne situacije:a) Ukoliko je obecavalac ucinio sve sto je razumno i primereno u konkretnom slucaju kako bi ubedio treceg da izvrsi prestaciju, obecanje je ispunio.b) Ukoliko nije uspeo da privoli treceg , ali nije ucinio potrebno zalaganje, znaci da nije ispunio obecanje, sto povlaci njegovu odgovornost za stetu.- Odgovornost obecavaoca, dakle, ce zavisiti od tumacenja ugovora, pri cemu je pitanje kauze nezaobilazno ( da li su saugovaraci ostavili u ugovoru dasak aleatornosti u pogledu ishoda ).

112.) Posebna dejstva teretnih ugovora ( uopste )

- Ugovaraci koji su se sporazumeli su doneli ( slikovito receno ) poseban zakon inter partes, dakle lex contractus koji vazi za njih, i zato moraju postovati svoje obaveze, odnonso prava suprotne strane.- To pravilo proistice iz kauzalnog obecanja obeju strana, kroz ponudu i njen prihvat, odnosno kroz kauzalnu uvezanost obecanja obeju strana, koje je zakljucenjem ugovora postalo nov pravni kvalitet, samostalni izvor obligacija.- Teretni ugovori podrazumevaju dvostranu obaveznost, njihova kauza jednostavno podrazumeva odredjeni stepen uzajmnosti cak i kada ona nije posebno ugovorena, odnosno u ugovoru precizirana.- Teretni ugovori se zasnivaju na postovanju nacela ekvivalentnosti prestacija, a to nacelo se stiti posebnim pravnim instrumentima ( ima ih nekoliko ), koji su podeljeni u 2 grupe”:1.) Prva grupa ima zajednicki naziv: odgovornost za nedostake, odnosno obaveza zastite, jer stiti uzajamnost davanja u samom kvalitetu.- Ta obaveza zastite se manifestuje u dvostrukoj odgovornosti za: pravne i fizicke nedostake.2.) Drugu grupu instrumenata objednjuje zastita ekvivalentnosti prestacija u pogledu kvantiteta uzajamnih davanja, a tu spadaju:a) Prekomerno ostecenje.b) Promenjene okolnosti.v) Zelenaski ugovori.

113.) Odgovornost za pravne nedostatke

- Pojam evikcije- Kauza teretnih ugovora podrazumeva obecanje prenosa prava, kao i obecanje faktickog prenosa drzavine objekta ugovorne obligacije ( da omoguci mirnu i korisnu drzavinu datog objekta obligacije ).- Evikcija je pravno uznemiravanje pribavioca kojim neko lice istice svoje pravo na stvari koje je postojalo pre pribaviocevog sticanja, a za koje pravo, pri zakljucenju ugovora s naknadom, pribavioc nije znao, odnosno nije dao svoj pristanak na takvo ogranicenje.- Prenosilac, dakle, odgovara za pravne nedostatke ispunjenja, sto znaci da je duzan da stiti pribavioca od prava i zahteva trecih lica kojima bi njihovo pravo bilo iskljuceno ili suzeno.- Pravno uznemiravanje bi mogao da vrsi i sam prenosilac, pa se zastita od evikcije u takvom slucaju sastoji u duznosti prenosioca da se suzdrzi od takvih akata, jer ce u suprotnom snositi posledice zbog povrede obligacije necinjenja.

78

- Evikcija se najcesce sastoji iz posesornog zahteva treceg prema pribaviocu, kojim on zahteva delimicno ili potpuno oduzimanje drzavine stvari od pribavioca.- Fakticko uznemiravanje ( npr. protivpravno oduzimanje stvari ) ne spada u krug slucajeva koji pokriva institut evikcije.- Pravni nedostatak mora biti takav da postoji osnovana opasnost da pribavilac bude lisen drzavine stvari bilo u celini, bilo delimicno, trajno ili privremeno.- Lisavanje drzavine stvari lica koje ima drzavinu ( pribavilac ), a koje je praceno mogucnoscu drzavinske zastite, moze znaciti samo jedno: protivnik pribavioca ima neko apsolutno pravo.- U takvom sukobu apsolutnog i relativnog prava pobedice apsolutno pravo, odnosno sticalac ce biti pobedjen ( eviciran ) u sporu, a to je polje primene odgovornosti za pravne nedostatke, odnosno odgovornosti za evikciju.- Iz toga sledi da je prenosilac na pribavioca preneo vise prava nego sto je imao, a to nije moguce.- Dakle, prenosilac je raspolagao tudjim pravom i sada se taj titular javlja isticuci svoje apsolutno pravo ( uglavnom pravo svojine ) protiv relativnog prava sticaoca.

- Vrste evikcije- Vrste evikcije su odredjene njenim obimom ( prema kriterijumu kvantiteta ).- Evikcija moze biti:a) Potpuna evikcija- znaci da je sticalac izgubio drzavinu stvari u punom obimu.- Potpuna evikcija je uvek vezana za pitanje prava svojine, odnosno uvek je rec o tome da prenosilac datog prava, bez obzira na to da li je prenos translativan ili konstitutivan, nije bio vlasnik stvari.- Do potpune evikcije najcesce dolazi u reivindikacionim sporovima, ali moguce je i da sticalac sluzbenosti bude potpuno evinciran ( npr. posle konstituisanja plodouzivanja u korist sticaoca pojavi se pravo vlasnik nepokretnosti i ospori takav konstitutivan prenos prava ).b) Delimicna evikcija- jeste ogranicavanje drzavine sticaoca na koju on nije pristao prilikom zakljucenja ugovora s prenosiocem ( npr. kada suvlasnik proda stvar sitcaocu predstavljajuci mu da je on jedini vlasnik; ili kada vlasnik proda svoju stvar na kojoj je odredjeno lice ima pravo plodouzivanja a da to sticalac nije znao, ili nije pristao ).- Vrste evikcije su, ako se uzme u obzir kriterijum da li je trece lice pokrenulo spor ili nije, sudska ili vansudska evikcija.

- Uslovi odgovornosti- Prenosilac ce biti obavezan da sticaocu pruzi zastitu, odnosno bice odgovoran u slucaju da se ispune uslovi koji su implicitno sadrzani u pojmu evikcije:1.) Da uznemiravanje sticaoca nije fakticko ( pravno uznemiravanje ).- Pravilo je da sticalac moze da trpi pravno uznemiravanje na dva nacina:a) Putem tuzbe- ono ce se dogoditi kada je sticalac u posedu stvari, a treci pokusava da njegovu drzavinu ospori ( npr. da svojinskom tuzbom trazi predaju stvari.. ).b) Putem prigovora- Ako treci drzi stvar, a sticalac podigne tuzbu kojom trazi povracaj stvari ( npr. reivindikacijom ), pa treci istakne prigovor da je on pravi vlasnik stvari ili da ima pravo da je zadrzi po drugom osnovu, onda takodje postoji odgovornost prenosioca za evikciju.2.) Pravni nedostatak mora postojati u trenutku zakljucenja ugovora.- A to znaci da se nedostatak odnosi na kauzu.- Obostrano kauzalno obecanje je ispunjeno u celini samo s jedne strane, sa strane sticaoca.- Prenosilac je dao kauzalno obecanje, ali se pokazalo da ga nije ispunio do kraja ( to je stvar objektivne ocene, jer savesnost prenosioca nije relevantna za njegovu odgovornost za evikciju, mada ona moze biti relevantna za naknadu stete ).- Znacajno je i pitanje: da li sticalac moze zahtevati zastitu od evikcije i u odnosu na prethodnika sticaoca? Npr. moze se dogoditi iz nekih razloga ( npr. insolventnosti ) nije moguce dobiti zastitu neposredno od prenosioca, a pravni nedostatak je postojao i u trenutku kada je to pravo sticao sam prenosilac, odnonso kada je prenosilac bio sticalac. Odgovor je pozitivan!- Medjutim ovde se javlja problem nacina ostvarenja ove zastite u odnosu na prethodnika prenosioca, jer postoje dva pravna puta:a) Posredan nacin- proizlazi iz opsteg ovlascenja poverioca da vrsi prava svog insolventanog duznika.

79

b) Neposredan nacin- podrazumeva podnosenje zahteva prema prethodniku prenosioca, i prednost ovog nacina je u tome sto direktna tuzba obezbedjuje da ce se svi njeni pozitivni imovinski efekti odnositi samo na imovinu tuzioca, dakle sticaoca.- Pravo na neposrednu tuzbu zasniva se na pretpostavci da je prenosilac precutno preneo pravo na sticaoca i sve tuzbe koje postoje povodom stvari koja cini predmet ugovora ( dakle i tuzbu za zastitu od evikcije ).3.) Savesnost pribavioca- Ona podrazumeva da pribavioc u vreme zakljucenja ugovora nije znao niti je mogao znati za pravni nedostatak, niti je pak pristao na njega, jer u suprotnom pribavilac nece imati pravo na zastitu od evikcije.4.) Blagovremeno obavestavanje prenosioca- To znaci da je sticalac blagovremeno obavestio prenosioca o pravnom uznemiravanju, a posle blagovremenog obavestavanja prenosilac je duzan da upotrebi sva pravna sredstva, materijalnopravna ( npr. da iznese dokaze ) i procesna ( npr. da ulozi odgovarajuce prigovore ) u cilju odbijanja zahteva treceg lica.- Medjutim, neblagovremeno obavestavanje prenosioca nema za posledicu njegovo oslobadjanje od odgovornosti za evikciju, osim ako bi mogao dokazati da bi, da je blagovremeno obavesten, sprecio ostvarenje pretenzija treceg lica.- Oslobodjenje od odgovornosti za evikciju bi usledilo i u slucaju da prenosilac dokaze da je spor izgubljen krivicom sticaoca.- Postoji i situacija kada se pribavilac moze pozvati na evikciju i bez obavestavanja prenosioca, cak i bez spora, a to je slucaj kada je pravo treceg ocigledno, pa je pribavilac priznao takvo osnovano pravo treceg.- Pored sudskog uznemiravanja, moguce je da postoji i opravdan strah pribavioca od evikcije, pa onda on moze da podnese tuzbu za utvrdjenje protiv treceg koji je preduzeo pretenzije prema sticaocu i o tome da obavesti prenocioca.- Ako je trece lice podnelo tuzbu, bice dovoljno da tuzba bude odbijena pa da se prenosilac oslobodi odgovornosti, jer na taj nacin prestaje pravno uznemiravanje.- Ako je pak tuzbu poneo sam pribavilac, mesenja prenosioca moze dovesti do usvajanja tuzbenog zahteva i time se odgovornost prenosioca definitivno gasi ( a ukoliko spor bude izgubljen, aktivira se prenosioceva odgovornost za evikciju ).

- Pravne posledice evikcije- Kada je rec o potpunoj evikciji, ugovor izmedju prenosioca i pribavioca prestaje po sili zakona.- Posto je do raskida ugovora doslo po sili zakona, sudska odluka moze imati samo deklarativno dejstvo, a pribavilac ima pravo na naknadu pretrpljene stete.- Kada je rec o delimicnoj evikciji, sticalac moze po svom izboru ugovor raskinuti ili zahtevati srazmerno snizenje svoje obaveze ( npr. cene ), a ima i pravo na naknadu pretrpljene stete.- Sticalac moze zahtevati raskid ugovora i naknadu stete i u slucaju kada prenosilac ne udovolji zahtevu sticaoca da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija treceg, tako da se svrha ugovora ne moze ostvariti, tj. prekomerno odugovlacenje moze ponistiti cilj stupanja u obligacioni odnos jedne strane ( otuda je njeno pravo na raskid ugovora i nakandu stete ). - Restitucija- Ako dodje do raskida ugovora, prenosilac je duzan da izvrsi restituciju, jer ono sto je primio sada drzi bez pravnog osnova, bez kauze, s obzirom na to da je sticalac ostao bez protivprestacije.- Sticalac je obavezan da izvrsi povracaj pune prestacije koju je primio i ne moze prigovarati da je npr. stvar izgubila medjuvremenu od vrednosti te da treba da dodje do srazmernog umanjenja cene.

- Naknada stete- Restitucija i naknada stete idu, po pravilu, paraleleno kada je u pitanju evikcija.- Izuzetak je samo u slucaju nesavesnosti sticaoca, jer tada pravo na naknadu stete biva iskljuceno.- U svim ostalim slucajevima sticalac ima pravo na naknadu stete: u vezi sa stroskovima zakljucenja ugovora; troskovima izvrsenja ugovora; troskovima parnicnog postpka; pitanjem plodova stvari ( savesni pribavilac ima pravo da zadrzi sve plodove do podnosenja tuzbe od strane treceg )..- Savesnost prenosioca moze biti od znacaja u smislu da ona utice na visinu naknade kada je stvar promenila svoju vrednost.

80

- Ugovorna modifikacija pravila o evikciji- U praksi su klauzule o poostravanju ili ublazavanju pravila o evikciji redje u odnosu na ugovorne odredbe o iskljucenju evikcije.- Ali da bi ugovorne modifikacije zakonskih pravila o evikciji bilr punovazne, nuzno je postovanje nacela savesnosti i postenja.- Ako je, naime, u vreme zakljucenja ugovora prenosilac bio upoznat s nedostatkom, ugovorne klauzule o ogranicenju ili iskljucenju odgovornosti za evikciju bice nistave.- U krug odgovornosti prenosioca za evikciju ulaze i posebna javnopravna ogranicenja koja sticaocu nisu bila poznata, a kojih je prenosilac bio svestan, a to nije saopstio sticaocu ( npr. kupac kupuje zemljiste a ima na umu da gradi kucu, a prodavac zna da tu nije dopustena gradnja ).- U slucaju nesavesnosti sticaoca koji je znao za pravni nedostatak, ali je i pored toga insistirao na klauzuli o poostravanju odgovornosti prenosioca, nece imati posebne privilegije na osnovu ugovornih odredbi, pa ni pravo na naknadu stete, ali ce imati pravo na povracaj datog, jer bi suprotno bilo protivno pravilima o neosnovanom obogacenju.

- Prestanak prava- Prestanak sticaocevog prava na zastitu mirne drzavine zavisi od cinjenice da li je trece lice pokrenulo spor protiv sticaoca ( sudska evikcija ) ili nije ( vansudska evikcija ).- U slucaju da je u pitanju sudska evikcija, a sticalac je pozvao prenosioca da se umesa u spor, pravo sticaoca ce se ugasiti istekom roka od 6 meseci, i to po pravosnaznom okoncanju spora.- U slucaju vansudske evikcije pravo sticaoca se gasi istekom 1 godine od saznanja za postojanje prava treceg lica.

114.) Odgovornost za materijalne ( fizicke ) nedostatke

- Pojam- Prenosilac u teretnom ugovoru odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u casu prelaska rizika na sticaoca bez obzira na to da li je bio savestan, odnosno da li mu je cinjenica postojanja nedostatka bila poznata, a odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaska rizika na sticaoca, ukoliko su posledica uzroka koji je postojao pre toga.

- Uslovi- Prenosilac ce odgovarati sticaoocu za materijalne nedostatke stvari pod odredjenim uslovima:1.) Postojanje nedostatka ( mane )- Nedostatak postoji ako stvar ne odgovara prosecnom nacinu upotrebe takve stvari, odnosno ako se stvar ne moze koristiti na uobicajen nacin, s jedne, i ako se ne moze upotrebljavati na nacin kako je to odredjeno ugovorom izmedju prenosioca i sticaoca, s druge strane ( npr. kupim sportski auto, a on ubrzava kao prosecan, onda postoji mana ).- Iz navedenog primera jasno je da kupac uopste ne bi stupio u obligacioni odnos, a posebno ne bi dao visu cenu koja se inace placa za sportske automobile, ako ovaj ne odgovara njegovim osobinama.- Pravno su relevantni samo znatni nedostaci jer samo oni mogu uticati na kauzu.- Prema ZOO materijalni nedostaci postoje:a) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet.b) ako stvar nema posebna svojstva za narocitu upotrebu za koju je sticalac nabavlja, a to je bilo poznato prenosiocu.v) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izricito ili precutno ugovorene.g) kada je prenosilac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obavestenja.2.) Skrivenost nedostatka ( mane )- Pribavilac treba da pregleda stvar koju stice, i to sa uobicajenom paznjom, jer prenosilac odgovara pribaviocu i za vidljive i za skrivene nedostatke stvari, ali pod razliciim uslovima.- Ako je mana vidljiva pretpostavlja se da je sticalac na nju pristao i da je zato dobio odredjene ugovorne pogodnosti

81

- Kada se posle prijema stvari od pribavioca pokaze da ona ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobicajenim pregledom prilikom preuzimanja, rec je o skrivenom nedostatku.- Prenosilac odgovara za materijalni nedostatak bez obzira na svoju savesnost, tj. njegova savesnost ne utice na osnov njegove odgovornosti, ali utice na visinu odgovornosti, odnosno utice na dosudjivanje naknade stete.3.) Postojanje mane u trenutku prenosa prava- U nasem pravu prenosilac odgovara za materijalne nedostatke, bez obzira na svoju savesnost, koje je imala u trenutku prelaska rizika na pribavioca.- Nacelno, dakle, prenosilac odgovara za one nedostatke koji su postojali u vreme dok je stvar bila u njegovoj drzavini.- Ipak, prenosilac odgovara i za one materijalne nedostake koji se pojave posle prelaska rizika na pribavioca ( posle prenosa drzavine ), ali pod uslovom da su posledica uzroka koji je postojao pre toga ( npr. predata je inficirana zivotinja ).4.) Blagovremeno obavestavanje- Ako su stvari pregledane u prisustvu obe strane, pribavilac je duzan da stavi primedbe vidljivih nedostataka odmah, inace gubi pravo koje mu po tom odnosu pripada.- Ukoliko stvari nisu pregledane u prisustvu obe strane, a prenosilac je izjavio pribaviocu da stvar nema nedostataka, prenosilac ce odgovarati i za vidljivi nedostatak.- Kada je rec o skrivenom nedostatku, prenosilac odgovara za materijalni nedostatak ako ga pribavilac obavesti o tome u subjektivnom roku od 8 dana, a u trgovinskim ugovorima bez odlaganja, jer u suprotnom prenosilac gubi pravo na zastitu.- Prenosilac nece odgovarati za skrivene nedostatke koji se pokazu po proteku od 6 meseci od predaje stvari ( objektivni rok ), osim ako je ugovoren duzi rok.- Medjutim, ako je nedostatak bio poznat prenosioacu, pribavilac ne gubi pravo da se pozove na nedostatak i u slucaju kada nije izvrsio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja, ili obavezu da u odredjenom roku obavesti prodavca o postojanju nedostatka, kao i kada se nedostatak pokazao tek po proteku roku od 6 meseci od predaje stvari.

- Dejstva zastite- Materijalni nedostaci remete nacelo ekvivalentnosti prestacija, i otuda je cilj zastite uravnotezenje ovih poremecaja, a postoje razliciti instrumeni koji se mogu upotrebiti u tom cilju:* duznost prenosioca da na zahtev pribavioca otkloni nedostatak;* duznost prenosioca da izvrsi zamenu manljivih generickih stvari;* smanjenje naknade koju je dao ili obecao pribavilac;* raskig ugovora;* naknada pretrpljene stete.- Svako pravo postavlja odredjene uslove i pruza odredjene kombinacije mogucnosti koriscenja navedenih instrumenata, te je moguce razlikovati vise sistema:1.) Prvi sistem ( osnov u rimskom pravu, prihvata ga nemacki Gradjanski zakonik ) podrazumeva mogucnost primene dve tuzbe:--> Actio redhibitoria- njome se zahteva raskid ugovora o kupoprodaji i povracaj isplacene cene, odnosno predate stvari, zbog skrivenih mana stvari koje su umanjile njenu vrednost ili umanjile upotrebu stvari.--> Astio quanti minoris- ona se podizala iz istih razloga, ali kupac nije hteo raskid ugovora, vec samo snizenje cene ( dakle kupac ima pravo opcije izmedju ove dve tuzbe ).2.) Drugi sistem ( prihvata ga austrijski Gradjanski zakonik ) se razlikuje od prvog po tome sto sticalac nema pravo opcije, jer o opstanku, odnosno prestanku ugovora odlucuje sud.- Sticalac je i ovde zasticen odredjenim instrumencima, ali ih ovde on ne moze birati po svojoj zelji.- Moze se zakljuciti, odgovornost za fizicke nedostatke ima cilj da otkloni poremecaj u odnosu na uzajamnost prestacija ugovornih strana, a to je samo drugi naziv za kauzu ugovora.- Taj poremecaj se moze otkloniti preko dva osnovna resenja: prvom, prema kome sticalac ima ovlascenje izbora ( da ugovor odrzi ili raskine ); drugom, prema kome sud, na osnovu odredjenih pravnih standarda, odlucuje o osnovnoj sudbini ugovora.- Prvi sistem daje izvesnu prevagu sticaocu, a drugi sistem prenosiocu, jer drugi sistem, za razliku od prvog, tezi ocuvanju ugovora.

82

3.) Treci ( mesoviti ) sistem ( prihvata ga ZOO )- Kupac koji je blagovrmeeno uredno obavestio prodavca o materijalnom nedostatku ima sledeca prava: a) Ispunjenje- sesastoji iz prava kupca da zahteva od prodavca uklanjanje ili predaju druge stvari bez nedostatka.- Ako pribavilac ne dobije zahtevano ispnejnje ugovora u razumnom roku, zadrzava pravo da raskine ugovor ili da snizi cenu.b) Snizenje cene- Solucija koja podrazumeva snizenje cene jeste opstanak ugovora, ako i izmenu njegovog bitnog elementa, a to je cena.- Snizenje cene nije nista drugo do dovodjenje u sklad vrednosti medjusobnih prestacija, odnosno zadovoljenje kauzalnosti obaveza.v) Raskid ugovora- Pribaviocevo pravo na raskid ugovora nije diskrecione prirode, naprotiv, pribavilac mora pre izjave o raskidu da prodavcu ostavi primereni rok za ispunjenje ugovora.- Ali ovo pravilo ima izuzetak, jer ako prenosilac i posle obavestavanja o nedostacima saopsti pribaviocu da nece ispuniti ugovor ili ako je iz okolnosti konkretnog slucaja ocigledno da prodavac nece moci da ispuni ugovor ni u naknadnom roku, pribavilac moze da raskine ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka.- Kada samo deo predate stvari ima nedostatke ili kada je predat samo deo stvari, pribavilac moze da raskine ugovor samo u onom delu koji ima nedostatke, medjutim on moze da raskine i ceo ugovor ako ima opravdan interes da primi ugovorenu stvar u celini.- Pribavilac ce izgubiti pravo na raskid ugovora zbog faktickog nedostatka, i to ukoliko nastupi nemogucnost povracaja stvari, ili nemogucnost povracaja stvari u onom stanju u kome je bila u trenutku prijema od prenosioca ( npr. kupac je ostetio vozilo iako se nedostatak sastojao u elek. paljenju ).- Ako je stvar, medjutim propala ili ostecena usled nedostatka koji opravdava raskid ugovora ( npr. nedostatak se sastojao u kvaru kocnica usled cega je doslo do havarije ), Zakon dopusta pribaviocu mogucnost raskida ugovora, a isto je i ako npr. do propasti ili ostecenja stvari dodje usled grada koji je pao dok je kupac vracao vozilo sa nedostatkom.- Pribavilac moze raskinuti ugovor i u slucaju npr: kupac je pribavio stvar pa ju je upotrebio radi provere ispravnosti, pa je doslo do ostecenja stvari ili unistanja.

- Posledice- Raskidom ugovora zbog postojanja materijalnih nedostataka otpada kauza medjusobnih prestacija.- Ugovaraci se oslobadjaju svojih obaveza, a izmedju njihovih imovina nuzno je uskladiti odnose u cilju postizanja pravicne ravnoteze.- To znaci da ce strana koja je izvrsila svoju prestaciju imati pravo na povracaj.- Svaka strana bice duzna da naknadi koristi koje je imala od upotrebe stvari ( npr. masina je uredno radila i proizvodila robu neko vreme ).- Ukoliko ugovor opstane, ali dodje do snizenja cene usled faktickih nedostataka stvari, takvo snizenje se vrsi prema odnosu izmedju vrednosti stvari bez nedostatka i vrednosti stvari s nedostatkom, i to u vreme zakljucenja ugovora.

- Rokovi- Postoje dve vrste rokova:1.) Blagovremeno obavestavanje prenosioca od strane pribavioca o postojanju mana- vezano je za kratke rokove, odnosno obavestavanje treba da usledi bez odlaganja.- Pribavilac je duzan da ukoliko nakon prijema stvari uoci skriveni nedostatak da u subjektivnom roku obavesti prenosioca u roku od 8 dana, a sve u okviru objektivnog roka od 6 meseci.- Ovi rokovi ne vaze ukoliko prenosilac nije bio savestan, dakle i po proteku navedenih rokova pribavilac ne gubi pravo na zastitu.- Ugovaraci mogu da predvide i duze rokove u kome pribavilac moze da obavesti prenosioca o nedostatku stvari.2.) Blagovremeno podnosenje tuzbe od strane pribavioca- uz osnovanost zahteva, uslov je za dobijanje spora.- Kada je pribavilac ispunio svoju prestaciju ( kupac isplatio cenu ), i blagovremeno obavestio prenosioca o nedostatku, njegova prava prestaju po isteku 1 godine od dana odasiljanja obavestenja prenosiocu, osim ako je prevarom prenosioca pribavilac bio sprecen da ih upotrebi.

83

- Kada pribavilac nije isplatio cenu a otkrio je nedostatak, moze i po proteku roka od 1 godine istaci svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi steta, kao prigovor protiv prenosiocevog zahteva za ispunjenje prestacije, jer bi u suprotnom to vodilo do neosnovanom obogacenju.

- Odstupanja od zakonskih pravila zastite u slucaju fizickih mana- Kada je rec o fizickim manama stvari, ugovaraci mogu u skladu sa svojom privatnom autonomijom da prosire, suze odnosno ogranice, ali i iskljuce odgovornost prenosioca, naravno uz uslov da je prenosilac bio savestan ( nesavestan je ako je znao za nedostatak a cutao o tome, ili ako je nametnu odredbu o iskljucenju svoje odgovornosti koristeci svoj monopolski polozaj ).- Cak i kada se pribavilac odrekao prava da raskine ugovor zbog fizickih nedostataka, on zadrzava ostala prava ( snizenje cene, naknada stete ).

115.) Garancija za ispravno funkcionisanje prodate robe

- Kupac ima pravo da zbog neispravnog funkcionisanja stvari zahteva od prodavca, odnosno proizvodjaca opravku ili zamenu stvari u okviru garantnog roka, bez obzira na to kada se nedostatak pojavi.- Ovo pravilo ne dira u pravila o odgovornosti prenosioca za materijalne nedostatke stvari, a ne dira ni u opsta pravila o naknadi stete, jer ako je kupac bio lisen upotrebe stvari zbog njene popravke, imace i pravo na naknadu prepljene stete ( npr. taksista nije mogao da koristi vozilo 10 dana, sto znaci da ce imati pravo na izgubljenu dobit u tom periodu ).- ZOO predvidja produzenje garantnog roka za onaj period u kome kupac nije mogao da upotrebljava stvar ( * ako je zbog neispravnog funkcionisanja izvrsena zamena stvari ili njena bitna opravka, garantni rok pocinje da tece ponovo od zamene tj. opravke; * ako je zamenjen ili opravljen samo deo stvari, nov rok pocinje teci samo za tu stvar ).- Pravno dejstvo- Ako stvar ne bude popravljena ili zamenjena u primerenom roku, pribavilac ima pravo na raskid ugovora, a moze zahtevati i snizenje cene, uvek uz pravo na naknadu pretrpljene stete.- Dok je stvar na popravci, prodavac snosi rizik od propasti stvari.- Garantni list- Garantni list izdaje proizvodjac ( ako je domaca stvar ), odnosno uvoznik.- Garantni list ne oslobadja prenosioca odgovornosti za fizicke nedostatke, vec naprotiv, predstavlja jos jednu pogodnost za kupca industrijskog proisvoda, jer takav kupac sada ima dvostruko obezbedjenje i moze izabrati onaj pravni put koji smatra povoljnijim.- Prava kupca prema proizvodjacu po osnovu garantnog lista prestaju istekom jedne godine, racunajuci od dana kada je kupac zahtevao opravku ili zamenu stvari.

116.) Odgovornost proizvodjaca stvari s nedostatkom

- Savremena prava predvidjaju i posebne propise, lex specialis, kojima se uredjuje odgovornost proizvodjaca stvari s manom.- Proizvodjacem se smatra lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove proizvoda, ali i prodavac u slucaju da u razumnom roku ne obavesti kupca o proizvodjacu neke stvari ( a na stvari nije to naznaceno ).- Nedostatak postoji ukoliko proizvod ne obezbedjuje sigurnost koja se s pravom ocekuje s obzirom na sve okolnosti, ukljucujuci i reklamu, svrhu kojoj je namenjen i vreme kada je stavljen u promet.- Pravo ostecenog na naknadu stete postoji ako ( osteceni ) dokaze da je stetu pretrpeo, da je proizvod imao nedostatak, kao i da postoji uzrocna veza izmedju proizvoda s nedostatkom i pretprljene stete.- Proizvodjac odgovora za ovu stetu bez obzira na svoju savesnost, odnosno bez obzira na to da li je bio upoznat sa cinjenicom postojanja nedostatka.- Potrazivanje naknade stete od prozivoda s nedostatkom zastareva u subjektivnom roku od 3 godine ( od sanzanja ostecenog za stetu, nedostatak i istovetnost proizvodjaca), a u objektivnom roku od 10 godina od stavljanja proizvoda od strane prozivodjaca u promet.

84

117.) Prekomerno ostecenje

- Pojam - Ako je izmedju obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru, u vreme njegovog nastanka, postojala ocigledna nesrazmera, strana koja je ostecena moze da zahteva ponistenje ugovora ako za pravnu vrednost tada nije znala niti je morala znati.- Valjana kauza u teretnim ugovorima ogleda se preko nacela ekvivalencije prestacija, odnosno jednakosti davanja.- Ta jednakost je zasticena odgovornoscu prenosioca za pravne i fizicke nedostatke, a jedan od instrumenata zastite tog nacela je i prekomerno ostecenje ( leasio enormis ).- Prekomerno ostecenje je poremecaj u kauzi, a taj poremecaj se moze tumaciti sa subjektivnog ili objektivnog stanovista: kao posledica mane volje ili kao posledica umanjene prestacije druge strane.- Subjektivno stanoviste zasniva se na tome da je do poremecaja u ekvivalenciji prestacija doslo zbog toga sto je ostecena strana bila pod dejstvom neke mane volje, odnosno da osteceni nije svesno pristao na neekvivalentnost.- Objektivno stanoviste bi znacilo da primenom odgovarajuceg matematickog postupka ili pravnog standarda ( nedopustene razlike u prestacijama ) jedna strana ne prima od druge ono sto joj nacelo ekvivalencije prestacija garantuje u konkretnom pravu.- Objektivni stav je stvar javnog poretka i otuda predstavlja ogranicenje slobode ugovaranja, pa i nacela privatne autonomije i nacela savesnosti i postenja.- Prema subjektvnom shvatanju, lezija se ceni prema trenutku nastupanja mane volje, a prema objektivnom, prema trenutku zakljucenja ugovora; Subjektivno stanoviste vodi rusljivosti, a objektvno apsolutnoj nistavosti.- Konstantinovic je leziju postavio na objektivan nacin: Ako izmedju obaveza strana ugovornica postoji u vreme zakljucenja ugovora tolika nesrazmera, da ono sto je jedna strana primila ili treba da primi od druge strane ne pretstavlja ni polovinu vrednosti onoga sto je ona dala drugoj strani, onda ta druga strana moze da zahteva ponistenje ugovora u roku od 1 godine od zakljucenja.- ZOO je napustio tradiciju rimskog prava kojom je bilo predvidjeno tzv. ostecenje preko polovine i postavio leziju kao prekomerno ostecenje, gde pravni standard- ocigledna nesrazmera uzajamnih davanja- igra odlucujucu ulogu.- Zakon je pored toga uveo i subjektivni kriterijum, jer ostecena strana moze da zahteva ponistenje ugovora ako je bila u zabludi o vrednosti protivprestacije.

- Uslovi- Posle izmene Zakona ostao je tekst koji uredjuje leziju na objektivno-subjektivan nacin, i otuda su za nastanak odgovornosti za prekomerno ostecenje u nasem pravu potrebna 3 elementa:1.) Da je u pitanju tretni ( onerozni ) ugovor, odnosno dvostranoobavezni ugovor-- U teretnim ugovorima kauza diktira neposrednu obavezu ugovaraca da pruze odgovarajucu, uravnotezenu protivprestaciju.- Ukoliko protivprestacija padne ispod odredjenog razlomka ( npr. ispod polovine vrednosti cinidbe druge strane ) ili ispod odredjenog pravnog standarda, tako da se moze smatrati da je jedna strana prekomerno ostecena, to znaci da je suprotna strana prekomerno neosnovano obogacena.- Pravila o leziji se ne primenjuju na besteretne ugovore, na aleatorne ugovore i na ugovore gde je visa cena data iz osobite naklonosti.2.) Da postoji odredjeni stepen nesrazmere u prestacijama-- ZOO napusta matematicku procenu o postojanju ovog instituta, vec uvodi pravni standard “ocigledna nesrazmera”, sto dovodi do teskog razlikovanja ovog instituta od pojma zalenaskog ugovora.3.) Da postoji zabluda o vrednosti protivprestacije kod ostecenog-- Postojanjem ovog uslova, Zakon se priklanja subjektivnom shvatanju prekomernog ostecenja ( prekomerno ostecenje kao mana volje ). Smatram da se treba vratiti objektivnom shvatanju!:)

- Ponistenje- Pravo da se zahteva ponistenje usled prekomernog ostecenja prestaje istekom roka od 1 godine od zakljucenja ugovora, sto znaci da je zakonski rok objektivan.

85

- Odricanje unapred od prava na zastitu usled prekomernog ostecenja ne proizvodi pravno dejstvo ( tu nema privatne autonomije ).- Ako druga strana ponudi ostecenom da otkloni prekomerni poremecaj kauze, odnosno ponudi dopunu do prave prednosti protivprestacije, otklonjen je sam uzrok lezije, te ce ugovor ostati na snazi.- Ako do ponistenje dodje, ono ce imati retroaktivno dejstvo, tj. smatrace se da ugovor nije ni zakljucen.- Ukoliko je ugovor izvrsen, buduci da je titulus nestao, stranke su duzne da izvrse restituciju ( koja se po mogucstvu treba izvrsiti in natura ).

118.) Zelenaski ugovor

- Pojam- Nistav je ugovor kojim neko, koristeci se stanjem nuzde ili teskim materijalnim stanjem drugog,

njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenoscu ili zavisnoscu, ugovori za sebe ili za nekog treceg korist koja je u ociglednoj nesrazmeri sa onim sto je on drugom dao ili ucinio, ili se obavezao dati ili uciniti.

- Dakle, zelenaski ugovor grade dve vrste uslova:a) Objektivni uslov- podrazumeva postojanje ocigledne nesrazmere u prestacijama ugovaraca, a to je materija kauze ugovora ( neekvivalentnost prestacija ).b) Subjektivni uslov- objasnjava razloge zbog kojih je nastupio poremecaj kauze da bi se konkretan slucaj mogao podvesti pod pojam zalenaskog ugovora.- S obzirom na slicnost izmedju lezionarnih i zelenaskih ugovora, postavlja se pitanje opravdanosti njihovog paralelnog postojanja u jednom pravnom sistemu, jer oba instituta sluze istoj svrsi a to je zastita ekvivalentnosti prestacija, pogotovo ako su u pitanju lezionarni ugovori sa subjektivnom komponentom ( kako je kod nas ).

- Uslovi- Za nastanak odgovornosti za zelenaski ugovor u nasem pravu potrebnu su sledecu uslovi:1.) Da je u pitanju teretni ( onerozni ), odnosno dvostranoobavezni ugovor.2.) Da postoji odredjeni stepen nesrazmere u prestacijama.3.) Da postoji pristanak ostecenog ( iskoriscenog ) usled neke vrste name volje.- U ovom uslovu bi trebalo da se javi bitna razlika izmedju lezionarnih i zelenaskih ugovora.- U nasem pravu, kada je rec o zelenaskom ugovoru, nedostaci u volji iskoriscenog postavljeni su nesto sire u odnosu na leziju.- Pristanak ostecenog je usledio iz jednog od 5 razloga koji su odlucujuce, ali nedopusteno uticali na njegovu volju, a to su sledeci razlozi:a) Da se osteceni nalazio u stanju nuzde.b) Da se osteceni nalazio u teskom materijalnom stanju (za nijansu laksi slucaj od nuzde).v) Da je osteceni bio nedovoljno iskusan ( maldosst, nedovoljno obrazovanje...).g) Da je osteceni bio lakomislen ( u odnosu na konkretan ugovor, mada forma kod nekih ugovora bas i zluzi radi otklanjanja svake lakomislenosti ).d) Da se osteceni nalazio u odnosu zavisnosti prema zelenasu ( npr. hirurg zakljuci za sebe povoljan ugovor sa zenom svog pacijenta ).* Nesavesnost zelenasa ( ovaj uslov Zakon ne predvidja izricito ).- Zelenas je svestan da osteceni u konkretnoj situaciji ili nema izbora, ili gotovo da nema izbora i zato pristaje na sve njegove uslove.

- Ponistenje- Zato sto je nemoralan, odnosno protivan dobrim obicajima, zelenaski ugovor je pracen sankcijom apsolutne nistavosti ( u nekim pravima relativne nistavosti ).- Nase pravo: na zelenaski ugovor se shodno primanjuju odredbe o posledicama nistavosti i o delimicnoj nistavosti.- Ali postoje i izuzeci jer Zakon propisuje da osteceni moze da zahteva da se njegova obaveza smanji na pravican iznos i, ako je to moguce, sud ce tom zahtevu udovoljiti, u kom slucaju, sa odgovarajucom izmenom, ugovor ostaje na snazi.

86

- Ako bi se ostro primenila nistavost, onda pravo na isticanje nistavosti ne bi bilo podlozno zastarelosti, sto ovde nije slucaj, jer osteceni moze podneti zahtev za smanjenje svoje prestacije na pravican iznos u roku od 5 godina od zakljucenja ugovora.- Specificnosti u pogledu sankcije, koje predstavljaju odstupanje od strogih posledica apsolutne nistavosti, posebno mogucnost konvalidacije ugovora ( na zahtev ostecenog ) i odredjeni rok zastarelosti, upucuju na to da se zelenaski ugovor nalazi u granicnom polju izmedju apsolutne i relativne nistavosti ( ovo posto je poremecaj u kauzi posledica nekog oblika mane volje ostecenog ).- Medjutim, u onim slucajevima u kojima se ugovorena prestacija ostecenog ostro suprotstavlja prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obicajima, smatramo da bi sankcija morala da bude apsolutna nistavost, bez navedenih izuzetaka koji ublazavaju posledice nistavosti.

119.) Prestanak ugovora ( uopste )

- Ugovaraci su, vodjeni kauzom, stvorili ugovor koji je upravo ispunjenjem obecanja ispunio svoju misiju i zato je prirodno ugasen.- Ugovor ostaje i posle ispunjenja kao pravni garant status quo-a subjektivnih prava ugovaraca posle gasenja njihovih ugovornih obaveza ispunjenjem, i to kako pre isteka zastarnih rokova, tako i posle njihovog isteka: pre isteka roka zastarelosti izvrsen, i u tom smislu ugasen, ugovor svedoci o nepostojanju civilne obligacije ( sprecice nesavesnog tuzioca da uspe sa zahtevom za ispunjenje vec ispunjenog ), a posle isteka zastarnog roka sprecice nastanak prirodne obligacije ( omogucice povracaj datog; omogucice primeno ustanove pravno neosnovanog obogacenja ).- Ugovor moze da prestane i novom saglasnoscu volja ugovaraca, na osnovu njihove privatne autonomije.- Moguce je i da ugovor prestane i kao rezultat privatne autonomije samo jednog ugaovaraca ( jenostrani raskid ugovora ).- Moguce je da sporazum ugovaraca nije prerastao u ugovor, jer je protivpravan u meri da pravo ne moze tolerisati ni jedan trenutak njegovog postojanja, u kom slucaju je rec o apsolutnoj nistavosti, ili je pak nastao ali je kasnije ponisten iz nekog razloga iz polja relativne nistavosti.- Moguc je prestanak ugovora i usled prestanka subjekta ( smrt ) ili slucajne propasti predmeta ugovorne prestacije.

120.) Odustanak od ugovora- raskid ugovora ( uopste )

- Ugovor moze da prestane na osnovu privatne autonomije obe ili, izuzetno, samo jedne strane.

121.) Sporazumni odustanak ( raskid ) od ugovora

- Pojam - Sporazumnim raskidom stranke odustaju od svog ranije punovazno zakljucenog ugovora.- Sporazumni raskid ugovora podrazumeva nov, drugi punovazan ugovor kojim se negira kauza prvog ugovora, jer se odustaje od izvrsenja obecanih prestacija.- Ukoliko su se strane predomislile ( pa resile da raskinu ) posle urednog izvrsenja ugovora, one mogu naciniti novi ugovor sa obrnutim ulogama, npr. sada ce prodavac postati kupac, ali tada nije rec o sporazumnom raskidu, vec o ispunjenju dva posebna ugovora.

- Pravno dejstvo- Pravilo je da raskid nema povratno dejstvo, sto znaci da se ugovaraci oslobadjaju izvrsenja neizvrsenih prestacija, dok se delimicno ispunjene prestacije smatraju punovaznim, jer imaju pravni osnov.- Medjutim, ukoliko nijedna strana nije ispunila svoje ugovorno obecanje, raskid ima retroaktivno dejstvo, jer se ugovaraci fakticki vracaju u predugovorno stanje.- Ukoliko su, pak, stranke ugovorile povratno dejstvo raskida, svaka je duzna da vrati primljeno, te se stranke takodje vracaju u predugovorno stanje.- Postoje i ugovorne obligacije koje nisu podobne za raskid ex tunc, a to su trajne obligacije cije je izvrsenje otpocelo ( npr. ugovor o zakupu ).

87

- Uslovi- S obzirom da raskid ugovora podrazumeva nov, drugi punovazan ugovor, to znaci da nov ugovor mora da ispuni sve ono sto se inace zahteva za punovaznost ugovora: sposobnost za ugovaranje, saglasnost volja, kao i zahteve koji se tizu predmeta i kauze.- U nasem pravu se formalni ugovori mogu raskinuti neformalnim sporazumom, ali ovo pravilo trpi i izvesne ogranicenja, pa ce paralelizam formi biti potreban u dva slucaja:a) Ako to predvidja zakon.b) Ako cilj zbog koga je propisana forma za zakljucenje ugovora zahteva da raskid bude obavljen u istoj formi.- Ako su stranke ugovorile posebnu formu kao uslov punovaznosti njihovog ugovora, takav ugovor moze biti raskinut ili dopunjen i neformalnim sporazumom.- Ipak, u slucaju spora, ako nema odlucnog dokaza o sporazumnom raskidu, treba se drzati pretpostavke da formalni ugovor nije raskinut neformalnim putem, jer je navedena pretpostavka ne samo u sluzbi dokazne funkcije forme vec i u funkciji nacela pravne sigurnosti.

122.) Jednostrani raskid ugovora zbog neispunjenja

- Posto jednostrani raskid ugovora nije pravilo, znaci da mora biti ili ugovoren, ili zakonom posebno predvidjen ( neke razloge smo vec naveli: slucajevi promenjenih okolnosti i fizickih mana stvari ), a ovde ce biti izlozena pravila raskida ugovora zbog neispunjenja.- Savremena prava sadrze opste pravilo da kada u dvostranom ugovoru jedna strana ne ispuni svoje kauzalno obecanje, druga strana moze, u skladu sa zakonom, da raskine ugovor jednostranom izjavom volje.- Kauzalno obecanje u takvim ugovorima povezano je dvostrukom vezom u ako jedna otpadne, druga gubi svoj smisao.- Ugovaraci su stupili u ugovorni odnos zato sto su racunali na ispunjenje obaveze druge strane, a kada se takvo ocekivanje izjalovi, onda bi pruzanje zastite zahtevu za ispunjenje prestacije od druge strane bilo zasnovano na nasilju forme nad sustinom ( a stvorilo bi i novu obligaciju sa suprotnim zahtevom: pravno neosnovano obogacenje ).- Nas Zakon predvidja da kada jedna strana u dvostranom ugovoru ne ispuni svoju obavezu, druga strana moze zahtevati ispuenjnje obaveza ili raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ne stupa po samom zakonu, a u svakom slucaju ili pravno na naknadu stete.

- Teorijaska zasnovanost- Teorija kauze je jedina u stanju da pruzi celovito objasnjenje teorijske zasnovanosti mogucnosti jednostranog raskida ugovora zbog neispunjenja.- Moderno shvatanje kauze je pokazalo da se od prvobitna dva obecanja koja daju gradju za ugovor, u trenutku njihovog spaanja, radja jedinstvena ugovorna obligacija, uvezana dvostrukom ali jedinstvenom vezom.- U tom smislu, ugovorna obligacija se moze predstaviti kao jednacina i ako joj oduzmemo jednu stranu, to vise nije jednacina.- Nestanak jdnog obecanja isto je sto i odvezivanje jedne od traka koje povezuju celinu.- Dosledno tome, poverilac moze zahtevati prinudno vezivanje ( putem suda ) ili jednostavno konstatovati da je odvezivanje dovelo do oslobodjenja od ugovornih ( obecanih ) prestacija.

- Uslovi- Postoje dve podele uslova:A) Prva podela podrazumeva:1.) Da je ugovor teretan.- Samo u teretnim ugovorima moze biti rec o poremecaju nacela jednakosti davanja.2.) Da ugovor nije izvrsen.- Navodi se da poverilac ne bi uvek imao pravo na raskid zbog delimicnog neispunjenja, vec bi pravo na raskid postojalo samo u slucaju kada bi delimicno ispunejnje u konkretnom slucaju bilo protivno ostvarenju

88

cilja ugovora, odnosno kada bi delimicno ispuenjnje bilo u suprotnosti sa prirodom pravnog posla u konkretnom slucaju.3.) Da je duznik kriv za neizvrsenje ugovora.- Ugovor moze prestati i bez krivice duznika, npr. krivicom poverioca, visom silom.. ali u takvim slucajevima nece doci do primene pravila o raskidu ugovora zbog neispunjenja.4.) Da poverilac obavesti duznika o svojoj nameri da raskine ugovor.- Poverilac moze da izabere prinudno izvrsenje ili raskid ugovora, i zato duznik mora biti obavesten o nameri poverioca.- Obavestenje duznika od strane poverioca je pravilo, ali ono trpi izuzetak pa ako je ugovor zakljucen tako da je rok ispunjenja njegov bitan element ( fiksni ugovor ), obavestenje duznika o raskidu nije potrebno.B) Druga podela- predvidja podelu uslova koji se moraju ispuniti da bi doslo do raskida ugovora zbog neispunjenja:a) na one koji se odnose na neispunjenje obaveze*b) na one koji se odnose na realizaciju raskida ugovora*- Ova podela zasniva se na tome da je za ovu vrstu raskida potreban i jedan preduslov: da je rec o dvostranim ugovorima, jer samo u njima postoji uzajamnost obaveza.- Ali postoji i izuzeci, pa neki dvostrani se ne mogu raskinuti na ovaj nacin ( ugovor o deobi, poravnanje i neki aleatorni ugovori ), a s druge strane, neki jednostrani se mogu ovako raskinuti ukoliko su teretni ( npr. zajam sa kamatom ).* Neispunejnje obaveze- Postavljaju se dva pitanja: da li neispunjenje mora biti potpuno; da li je krivica duznika nuzna?A) Obim neispunjenja- Nema sumnje da pri potpunom neispunjenju, svako pravo dopusta ovu vrstu raskida, a da pri neznatnom neispunjenju ni jedno pravo to ne dopusta.- Problem se javlja ako se radi o situacijama koja su izmedju ova dva ekstrema ( npr. duznik je isporucio 5 umesto 10 vagona zita; ili isporuka je ugovorena u BG a ona je ostavljena u Pristini..).- Da li je u konkretnom slucaju postignut cilj ugovora, da li je ostvarena njegova svrha, to je formula koja vodi do resenja datog problema.- Drugim recima, mora se pristupiti tumacenju ugovora i sklopu svih drugih okolnosti, utvrditi glavnu stvar: da li je zadovoljena kauza ugovorom uvezanih obecanja.- Moze se zakljuciti da neispunjenje ne mora biti potpuno da bi se steklo pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja.- Obim neispunejnja jeste bitan, ali on mora biti podvrgnut objektivnom kriterijumu kauze i tek tada ce se dobiti odgovor da li je delimicno neispunjenje zadrzalo srazmeru ugovorne jednacine, ili se pak ta jednacina pretvorila u nejednacinu sto je razlog za raskid ugovora.B) Krivica duznika- Kada su u pitanju ugovorne obligacije, postoji pravna pretpostavka da je duznik, koji nije ispunio svoju prestaciju kako je to ugovoreno, kriv za neizvrsenje ( otuda Zakon ne predvidja krivicu kao poseban uslov ).- Ukoliko bi duznik dokazao da nije skrivio neizvrsenje svoje obaveze, onda ovaj uslov ne bi bio ispunjen, vec bi se tada primenila pravila o posledicama rizika za prestanak ugovora usled vise sile ili slucaja, odnosno pravila o naknadi stete.- Skrivljeno neispunjenje jeste izjava volje duznika kojom odbija izvrsenje svoje obaveze, i ta izjava moze biti u obliku pasivnog i aktivnog ponasanja:a) Pasivno ponasanje- Duznik nista ne cini u cilju izvrsenja svoje obaveze niti se o njoj izjasnjava.b) Aktivno ponasanje- Duznik izrazava volju da ne izvrsi svoju obavezu izrecno ( usmeno, pismeno, odmahivanjem glave ) ili konkludentno ( proda alat kojim je trebao da ispuni svoju prestaciju ).* Realizacija raskida ugovoraA) Sudski raskid- Ovaj sistem je posebno znacajan u situacijama kada se postavlja pitanje obima neizvrsenja, posto je to pitanje kauze ugovora, a to je slozeno pitanje koje ne moze biti prepusteno laicima.- Mane su: neefikasnost i neekonomisnost.B) Vansudski raskid ( u nasem pravu )- Prednosti: ekonomicnost, efikasnost, koriscenje privatne autonomije pri raskidu jer je ona koriscena i pri zakljucenju ugovora.

89

- Kada jedna strana ne izvrsi obavezu, druga moze raskinuti ugovor prostom izjavom.- U slucaju da je ispunejnje o roku bitan sastojak ugovora ( fiksni ugovor ), ugovor ce se faktom neizvrsenja smatrati raskinutim ipso iure.- U slucaju neispunjenja, poverilac ima pravo izbora: da izjavi da odrzava na snazi ugovor ili da izjavi da ga raskida ( pri cemu zadrzava pravo na naknadu stete ).- I posto ima ovo pravo izbora, poverilac svoju odluku mora duzniku da odmah saopsti, jer ako bi cutao, time bi svom duzniku pruzio sansu da svoju obavezu ispuni, pa onda poverilac vise ne bi mogao da raskida ugovor, vec bi samo zdrzao pravo na naknadu stete.- Ostavljanje naknadnog primerenog roka duzniku je uslov da bi doslo do raskida ugovora zbog neispunjenja.- Medjutim, pored slucaja kada je rok bitan element ugovora, od pravila obaveze davanja naknadnog primerenog roka duzniku postoje jos dva izuzetka:a) Raskid ugovora bez ostavljanja naknadnog roka- je slucaj kada iz duznikovog ukupunog drzanja proizlazi da svoju obavezu nece izvrsiti ni u naknadnom roku.b) Raskid ugovora pre isteka roka- je slucaj kada je i pre isteka roka za ispunjenje duznikove prestacije ocigledno da on nece moci da je ispuni.- Kada su u pitanju ugovori sa uzastopnim obavezama, pravilo je da raskid takvog ugovora zbog neispunjenja deluje ex nunc ( npr. zakup stana se placa svakog 1. u mesecu i posle godinu dana ovaj vise ne placa, pa dolazi do raskida od tog trenutka ).- Medjutim, ovo pravilo ima izuzetka, pa poverilac moze da raskine ugovor ne samo u pogledu buducih obaveza nego i u pogledu vec ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje, bez ostalih ispunjenja, nema interesa za njega ( npr. kupim masinu za proizvodnju kutija, jer sam zakljucio ugovor o snabdevanju neke fabrike narednih 10 godina, a oni posle 1 godine prestanu da otkupljuju...pa time nisam ni otplatio troskove kupovine masine za proizvodnju, dakle nema interesa za mene ).- Dakle, u ovakvim slucajevima se tumaci kauza u konkretnom slucaju, pa je moguc i raskid ugovora po izuzetku ex tunc.- Poverilac u svakom slucaju ima pravo opcije ( gore je objasnjeno kakve opcije ), pa kada napravi izbor, njegov izbor je neopoziv.

- Dejstvo raskida ugovora- Nakon raskida ugovora, ugovaraci vise ne mogu zahtevati ispunjenje obaveza, ali ako je usled neizvrsenja obaveze jedne, druga strana pretrpela stetu, radja se nova, vanugovorna obligacija- pravo na nadoknadu stete.- Ako je jedna strana svoju obavezu ispunila, ona ima pravo na povracaj datog koji se vrsi in natura ukoliko je to moguce.- Ukoliko obe strane imaju pravo da zahtevaju restituciju, izvrsice se uzajamni i istovremeni povracaj, po pravilima za izvrsenje dvostranih ugovora.

123.) Prestanak ugovora usled nemogucnosti ispunjenja

- Pojam- Dvostrani ugovor prestaje ukoliko prestaciju jedne strane nije moguce izvrsiti zbog dogadjaja za koji ne postoji odgovornost nijedne ugovorne strane.- Ako izvan volje i moci ugovaraca jedna obaveza postane neizvrsiva, gasi se sama obligacija, pa i ugovarac koji bi mogao da izvrsi svoju prestaciju vise nije duzan da to ucini, a ukoliko je svoju obavezu izvrsio ima pravo na restituciju.

- Uslovi- Medjutim, ako je do nemogucnosti ispunjenja doslo krivicom jedne od ugovornih strana, ugovorom stvorena obligacija ne prestaje.- Dakle, kada u dvostranom ugovoru dodje do nemogucnosti ispunjenja ugovorne obaveze krivicom jedne strane, na mesto ugasene ugovorne prestacije stupa drugi izvor obligacija, pricinjena steta, odnosno njena naknada.

90

- Obaveza naknade stete, kao imovinska sankcija za nepostovanje ugovorne obligacije u konkretnom slucaju, sada supstituise iznevereno kauzalno obecanje nesavesnog ugovaraca, sto je ujedno i razlog opstanka obligacije ( za razliku od situacija kada nemogucnost ispunjenja nastupi bez krivice ugovaraca, sto dovodi do gasenja same obligacije ).- Nemogucnost ispunjenja koja dovodi do prestanka ugovora uslovljena je jos jednom okolnoscu, a to je da prestacija mora biti nezamenljiva ( npr. onaj koji je trebao da izvrsi neku cinidbu je umro ).- Nemogucnost ispunjenja mora biti potpuna, jer ako je delimicna, pitanje je u kojoj se meri ugovor moze ispuniti, te ce u skladu sa odgovorom na to pitanje nastupiti i odgovarajuce pravne posledice.- Matarijalne nemogucnosti se ticu odredjenih prirodnih dogadjaja ( npr. zemljotres ) ali i radnju trecih lica.- Naravno za duznika je bitno da nije pao u docnju u pogledu ispunjenja, jer ce u suprotnom biti duzan da poveriocu naknadi stetu.- Pravna nemogucnost je posledica promene propisa koji se odnosi na ugovorenu prestaciju, u smislu da je ugovorena prestacija naknadno zabranjena.- Moguce je putem ugovora smanjivati ili povecavati odgovornosti duznika, ali uvek do granice prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obicaja ( tj. cak ni privatna autonomija ne moze negirati nacelo savesnosti i postenja ).- U slucaju da je nemogucnost ispunjenja prouzrokovana ponasanjem treceg lica ( npr. razbojnik unisti neku stvar ), duznik je duzan da poveriocu ustupi pravo koje je imao prema trecem licu zbog nastale nemogucnosti.

- Posebni slucajevi- U alternativnim obligacijama ako jedan predmet postane nemoguc, usled dogadjaja za koji ne odgovara nijedna strana, obligacija postaje jednostavna i ogranicava se na preostali predmet.- Kada je odgovoran duznik, obaveza se ogranicava na preostali predmet, ako on ima pravo izbora, ali ako pravo izbora pripada poveriocu, on moze traziti ili preostali predmet ili naknadu stete.- Kada je odgovoran poverilac, duznikova obaveza prestaje, ali ovde se razlikuje dve situacije: ako pravo izbora ima duznik, on moze da izvrsi svoju obavezu preostalim predmetom i da trazi naknadu stete, ali ako pravo ima poverilac, on moze traziti ispunjenje obligacije preostalim predmetom i dati duzniku naknadu stete.- U ugovornim fakultativnim obligacijama poverilac je ovlascen da zahteva od duznika samo ugovorom utvrdjenu prestaciju.- Iz toga proizlazi da ako predmet obaveze postane nemoguc usled dogadjaja za koji duznik odgovara, poverilac moze traziti samo naknadu stete, ali duznik se moze osloboditi naknade stete ukoliko izvrsi prestaciju na koju je ovlascen na osnovu ugovorene alternative ( facultas alternativa ).

124.) Prestanak ugovora usled smrti ugovorenika

- Pojam- Pravilo je da ugovor ne prestaje usled smrti ugovaraca.- Medjutim izuzetaka ima nekoliko:a) Smrcu poverioca ili duznika ugovorna obligacija ce se ugasiti ako je nastala s obzirom na licne osobine neke od ugovornih strana.b) Pravo prece kupovine pokretnih stvari ne moze se ni otudjiti ni naslediti.v) Ugovor o nalogu se smatra ( s jedne strana ) poslom intuitu personae, te nalog prestaje smrcu nalogodavca.

- Dejstvo - Prestanak ugovora usled smrti ugovornika deluje ex nunc ( npr. ugovaraci su uredno ispunjavali svoje obaveze iz ugovora koji je zakljucen s obzirom na licno svojstvo jedne ugovorne i u trenutku delacije upravo te strane zbog cijih licnih osobina i kvaliteta je ugovor zakljucen, sam ugovor prestaje, ali vec ucinjene prestacije su imale svoj pravni osnov i zato su pravila o restituciji iskljucena ).

91

125.) Prouzrokovanje stete ( pojam prouzrokovanja stete kao izvora obligacija )

- Prouzrokovanje stete stvara obavezu njene naknade, odnosno radja obligaciju, a to naravno znaci da postoje dve strane: poverilac ( osteceni ) i duznik ( stetnik ).- Ono sto moze biti predmet obligacije, a to je ponasanje pravnog subjekta, dakle cinjenje ili necinjenje, moze biti uzrok nanosanja stete, npr. prourkovanje stete razbojnickom kradjom.- Postoje tri osnovna oblika odgovornosti za naknadu stete:a) Po osnovu krivice ( odgovornost za svoje radnje ).b) Odgovornost za drugog.v) Objektivna odgovornost ( odgovornost za opasne stvari i opasne delatnosti ).- Neminem leadere je opsta norma koja podrazumeva zabrane prouzrokovanja stete, a u ZOO ona je postavljena u osnovnim nacelima: Svako je duzan da se uzdrzi od postupaka kojim se moze drugom prouzrokovati steta.- Ta opsta norma je sankcionisana drugom odredbom: Ko drugome prouzrokuje stetu duzan je naknaditi je, ukoliko ne dokaze da je steta nastala bez njegove krivice ( odgovornost moze postojati i bez krivice ).- Steta je umanjenje necije imovine ( obicna steta ) i sprecavanje njenog uvecanja ( izmakla korist ), kao i nanosenje drugme fizickog ili psihickog bola ili straha ( nematerijalna steta ).

126.) Ugovorna i deliktna odgovornost za stetu

- Nepostovanje obaveze neminem laedere moze biti relativno ( ugovorna odgovornost, ugovorna steta ) i opste, odnosno apsolutno ( deliktna, odnosno vanugovorna odgovornost za stetu ).- Osnovna razlika izmedju ugovorne i deliktne odgovornosti za naknadu pricinjene stete javlja se u vezi s postojanjem, odnosno nepostojanjem obaveze koja prethodi odgovornosti za stetu.- Ugovorna odgovornost podrazumeva postojanje punovaznog ugovora kojim je duznik preuzeo kauzalno obecanje koje nije ispunio.- U ugovornoj odgovornosti, dakle, postoji prethodna obligacija, nastala voljom stranaka, koja je potom povredjena ( npr. prodavac nije predao kupcu robu u roku, pa kupac trpi stetu ).- U ugovornoj odgovornosti u pitanju je dvojstvo primarne i sekundarne obaveze duznika: duznik je obavezan da ispuni ugovornu prestaciju a ako to ne ucini, stupa u dejstvo sekundarna obaveza, a to je naknada stete.- Sekundarna obaveza moze da se duguje i pored primarne obaveze, a moze i da zameni primarnu obavezu ( npr. u slucaju raskida ugovora zbog neispunjenja ).- Kao i ugovor, ugovorna odgovornost deluje inter partes.- Mnogo veci broj slucajeva je kada osteceni trpi stetu, a to je cinjenje ili necinjenje stetnika koje nije vezano za uzajamno obecanje, npr. povreda ili ugrozavanje licnih ili imovinskih prava, i u tim slucajevima je rec o vanugovornoj, odnosno deliktnoj odgovornosti ( osnov odgovornosti je sam delikt ).- U deliktnoj odgovornosti, dakle, nije postojala prethodna obligacija, vec je obligacija nastala samim faktom prouzrokovanja stete.- Otuda u deliktnoj odgovornosti za stetu postoji znatno siri krug odgovornih lica no sto je to slucaj u ugovornoj odgovornosti: odgovara kako izvrsilac, tako i podstrekaci i pomagaci, postoji i odgovornost za drugog, ali i objektivna odgovornost.- Deliktna odgovornost ( u izvesnom smislu ) deluje erga omnes.- Dakle, u ugovornoj odgovornosti se odgovara po osnovu pretpostavljene krivice, dok deliktna odgovornost moze biti zasnovana ne samo na ( dokazanoj ili pretpostavljenoj ) krivici vec i bez obzira na krivicu ( odgovornost za drugog, objektivna odgovornost ).- U ugovornoj odgovornosti generalno je rec o licima koja poseduju poslovnu sposobnost, jer steti prethodi ugovorna obligacija.- Deliktna sposobnost fizickih lica se stice ranije ( puna odgovornost sa 14 godina ).

92

- Ugovorna odgovornost je uredjena dispozitivnim normama, a to podrazumeva da ugovaraci mogu da urede tu odgovornost po svojoj volji, povecavajuci ili smanjujuci njen obim, cak je i iskljuciti u nekim slucajevima.- Deliktna odgovornost je uredjena imperativnim normama koje stranke ne mogu ugovorom menjati, a posto su posredi prinudne norme, to znaci da se odgovara kako za umisljaj i grubu nepaznju, tako i za nehat.- U ugovornoj odgovornosti za stetu pravilo je podeljena odgovornost, odnosno solidarna ugovorna odgovornost mora biti ugovorena ili zakonom predvidjena.- S druge strane, kada vise lica prouzrokuje stetu drugom svojim deliktom, njihova odgovornost je po samom zakonu solidarna, tj. pravo predvidja da iako je obaveza deljiva, ona se stavlja pod rezim nedeljive obaveze.- U ugovornoj odgovornosti po pravilu je rec o odgovornosti za predvidljivu stetu, osim kada je steta prouzrokovana prevarom, namernim neispnjenjem ili zbog krajnje nepaznje kada je duznik obavezan da naknadi predvidljivu i nepredvidljivu stetu.- Deliktna odgovornost je znatno sira: podrazumeva potpunu naknadu ( stvarna steta i izmakla korist ).- U ugovornoj odgovornosti rok zastarelosti pocinje da tece od dospelosti konkretne obaveze do isteka isteka zakonom predvidjenog roka za konkretnu ugovornu obligaciju.- U deliktnoj odgovornosti dospelost nastupa uvek u istom trenutku, a to je trenutak nastanka stete ( subjektivni rok je 3 godine, objektivni rok je 5 godina ).- Negativni ugovorni interes je steta koju savesna strana trpi zbog nesavesnosti druge, odnosno to je cena nekauzalnosti obecanja ( jedna strana se oslonila na ispunjenje ugovorne obaveze druge strane, ali ova nesavesna strana u stvari nije ni izakljucila ugovor, tj. njeno obecanje nije bilo kauzalno, pa je zato odgovorna za negativni ugovorni interes ).- Osnov odgovornosti ovde nije u ugovornoj obligaciji, jer ona nije ni nastala, ali nije ni u sferi koja se moze oznaciti kao cita vanugovorna, i zato se odgovornost za negativni ugovorni interes moze postaviti kako kakav srednji clan, izmedju ugovorne i deliktne odgovornosti.

127.) Pojam i vrste stete

- Definicija stete prema ZOO: steta je umanjenje necije imovine ( obicna stete ) i sprecavanje njenog povecanja ( izmakla korist ) kao i nanosenje drugome fizickog i psihickog bola, ili straha ( nematerijalna steta ).- Do stvarne stete, odnosno neposrednog umanjenja imovine ostecenog moze doci usled cinjenja ili necinjenja stetnika.- Stetnik moze cinjenjem naneti stetu ostecenom kako umisljajem ( npr. zbog provalne kradje ) kako nehatom ( npr. nepaznjom poprska necije odelo ).- Necinjenjem, stetnik moze prouzrokovati stetu ostecenom zbog nepostovanja neke postojece obaveze ( npr. oglusi se o zakonsku normu o obavezi pruzanja nuzne pomoci ).- Izmakla dobit postojace ako npr. stetnik pokvari auto taksisti koji onda dok traje popravka ne moze da radi ).- Nanosenje drugome fizickog ili spihickog bola ili straha je nematerijalna steta ( u nauci jos i neimovinska, moralna, neekonomska, idealna steta ).

128.) Osnov ( uzrok ) stete

- Osnov ili uzrok deliktne stete treba razlikovati od osnova za odgovornost (naknadu) stete.- Osnov stete u najsirem smislu moze biti dvojak: prirodni dogadjaji i ljudske radnje i propustanja.- Osnov svake materijalne stete jeste povreda nekog subjektivnog gradjanskog prava ostecenog ili njgovog zakonom zasticenog interesa.- Za materijalnu stetu to je ocigledno:a) povredjeno je neko apsolutno pravo titulara(npr. vlasniku je stvar oduzeta ili unistena).b) povredjeno je neko relativno pravo titulara (npr. duznik nije vratio dug, prodavac nije isporucio robu..).

93

v) umanjena je imovina ostecenog ili spreceno njeno uvecanje deliktnom radnjom stetnika kojom je povredjen neki pravom zasticeni interes ostecenog ( npr. prevarom je oduzeta drzavina ostecenog te nije mogao da koristi stvar odredjeno vreme..).- Konstatovano je da su principi na kojima se zasniva naknada materijalne stete u osnovi isti kao i principi naknade moralne stete ( mnogi su osporavali materijalnu naknadu nematerijalne stete ).

129.) Osnov deliktne odgovornosti za stetu

- Osnov deliktne odgovornosti za stetu vekovima se zasnivao na subjektivnom kriterijumu, na krivici stetnika ( otuda i naziv ovog sistema odgovornosti: subjektivna odgovornost za stetu ).- Medjutim industrijska revolucija i znatno uvecanje rizika imali su za posledicu uvodjenje novog osnova koji se na krivici, tj. objektivna odgovornost za stetu, koja se zasniva na ideji da onaj koji ima korist od neke aktivnosti, treba da snosi i odredjene rizike vezane za takvu delatnost.- Dakle, objektivna odgovornost se zasniva na povecanom riziku nastanka stete.- Treci moguci osnov stete u nasem pravu jeste pravisnost, tj. odgovornost po osnovu pravicnosti.- Ako je stetu prouzrokovalo lice koje za nju ne odgovara, a naknada se ne moze dobiti ni od odgovornog lica ( npr. zakonskog zastupnika ) sud moze, kada to zahteva pravicnost, da osudi stetnika da nadokadi stetu u celini ili delimicno.

130.) Elementi subjektivne odgovornosti za stetu (uopste)

- Deliktna odgovornost za naknadu stete zasniva se na tri kumulativno postavljena elementa:1.) Postojanje stete2.) Krivica stetnika3.) Uzrocna ( kauzalna ) veza izmedju prva dva elementa- Odgovornost koja se zansniva na kumulaciji ova 3 elementa naziva se subjektivna odgovornost za stetu, ili odgovornost za stetu po osnovu krivice.

131.) Postojanje stete

- Osteceni mora da pretrpi neku vrstu stete, i ukoliko je to sporno, treba da dokaze njeno postojanje.- To znaci da lice koje zahteva naknadu mora da se legitimise kao osteceni, tj. da dokaze da je njegova imovina umanjena, ili da je spreceno njeno uvecanje, ili pak da je trpeo fizicki ili psihicki bol, ili strah, odnosno da je pretpeo imovinsku stetu u vidu obicne stete, odnonso izmakle dobiti, ili neimovinsku stetu.- Dokazivanje postojanja stete se vrsi svim dokaznim sredstvima koja stoje na raspolaganju strankama u parnicnom postupku.- Osteceni moze i pre pokretanja parnice da podnese zahtev sudu za obezbedjenje dokaza, te ce sud izlaskom na lice mesta, uz ucesce sudskog vestaka, konstatovati postojanje stete, njen obim, kao i uzroke, sto ce posluziti kao jedan od dokaza u buducoj parnici.- Dokazivanje postojanja stete u uzem smislu ( postojanje stete i visina ) je u ovakvim postupcima najlakse, dok se pri utvrdjivanju izmakle dobiti mogu pojaviti teskoce, a pogotovo kad se utvrdjuje nematerijalna steta.

132.) Krivica stetnika

- Da bi se ostvarilo pravo na naknadu stete po osnovu subjektivne odgovornosti, potrebno je utvrditi krivicu stetnika.- Krivica stetnika postoji kako u slucaju kada je stetu prouzrokovao namerno, tako i usled nepaznje.- Krivica stetnika podrazumeva dokazivanje kauzalnog, uzrocno-posledicnog odnosa izmedju stetnikove volje i same stete.

94

- To dalje znaci da volja stetnika mora biti pravno relevantna, jer u suprotnom ne moze biti reci o subjektivnoj odgovornosti.- Namerno, odnosno umisljajno prouzrokovanje stete naziva se dolus ( u starijim formulacijama dolus malus – zla namera ).- Dolus se deli na dolus directus ( stetnik zeli nastanak stetne posledice; on pri cinjenju stete ima nameru da svojim cinjenjem ili necinjenjem proizvede stetnu poslediceu ) i dolus eventualis ( stetnik ima svest o mogucim posledicama, iako ih ne zeli, ali je njegova namera tako cvrsta da on ne odustaje od svojih postupaka koji su proizveli stetu, iako je bio svestan posleica koje su se mogle dogoditi i koje su se dogodile u konkretnom slucaju ).- Ako stetnik nije hteo namerno da izazove stetu, ali je svojim ponasanjem to ipak ucinio, iako je uz povecanu ili cak obicnu paznju to mogao izbeci, takodje je rec o njegovoj krivici, ali sada usled nepaznje ( culpa ).- Nepaznju uvek prati naka nesrecna okolnost, jer da nje nije bilo, i pored takvog ponasanja subjekta, do stete ne bi doslo.- Nepaznja moze biti gruba, odnosno krajnja ( culpa lata- postoji kada stetnik nije obratio ni onu paznju koju bi ucinio i sasvim prosevan covek u datim okolnostima ) i laka ( culpa levis- postoji kada stetnik nije pokazao onu paznju koju bi pazljiv covek, dobar domacin pokazao u okolnostima konkretnog slucaja ).- U nasem pravu vlada nacelo integralne naknade stete, tako da ostecenik ima pravo kako na naknadu obicne stete, tako i na naknadu izmakle koristi, pri cemu ce sud dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se ostecenikova materijalna situacija dovede u stanje u kome bi se nalazila da nije bilo stetne radnje ili propustanja.- Medjutim to ne znaci da stepenovanje krivice nema znacaja, naprotiv npr: umanjenje obima naknade stete je moguce i kada je stetnik radio nesto korisno za ostecenika ali uz iskljucenje namere ili krajnje nuzde, jer je tada uslov da je stetnik pokazao onaj stepen ( obicne ) paznje koji pokazuje u svojim poslovima.- Osteceni treba da dokaze stetu i uzrocnu vezu izmedju ponasanja stetnika i same stete, dok na stetnika pada teret dokazivanja odsustva njegove krivice ( na taj nacin je nase pravo uspostavilo oborivu pretpostavku krivice stetnika ).- Dakle, stetnik treba da dokaze da steta nije nastala ni usled njegove namere, niti usled njegove napaznje i ukoliko u tome uspe, tuzbeni zahtev ce biti odbijen.- U takvom slucaju moze biti rec ili o slucaju, ili visoj sili, ili pak krivici treceg lica, ali u svakom od ovih slucajeva “stetnik” prestaje to biti.- Krivica stetnika, kao uslov odgovornosti, pretpostavlja jos jedan znacajan segment a to je pitanje protivpravnosti ( neki zakonici ga izdvajaju kao poseban uslov ).- ZOO ne predvidja protivpravnost kao posebnu pretpostavku odgovornosti za pricinjenu stetu, vec polazi od toga da je protivpravnost obuhvacena pojmom krivice, koja je postavljena na stepen oborive pretpostavke.- Dosledno prihvatanje odgovornosti za naknadu stete po principu kauzaliteta, znacilo bi, da bi u pogledu pricinjene stete odgovarala i lica koja u prouzrokovala stetu u besvesno stanju, ili deca mladja od 7 god. ili dusevno bolesni...dovoljno je dakle da postoji uzrocna veza izmedju stetne cinjenice i stete, pa da postoji i odgovornost onoga za naknadu stete, koji je tu cinjenucu stvorio.- Nase pravo, krivicu kao subjektivni element odgovornosti za stetu, pomera ka objektivnom polju, jer se smatra krivim svaki onaj koji se nije ponasao kako je trebalo da se ponasa u odredjenim situacijama: krivica je pogresno, nestandarno stanje ( to je sirok pojam koji sudu daje polozaj kreiranja prava ).- Utvrdjivanje konkretne protivpravnosti postupka koji je naneta steta, ipak, donekle ogranicava ovu slobodu suda i namece mu duznost da pruzi sire i ubedljivije obrazlozenje svoje odluke.- Utvrdjivanje protivpravnosti postupka stetnika mora se staviti u istu ravan kako u deliktnoj tako i u ugovornoj odgovornosti za stetu.

133.) Iskljucenje krivice ( protivpravnosti )

- Iskljucenjem protivpravnosti ponasanja pravnog subjekta, iskljucuje se i njegova krivica, odnosno takvo lice nece se smatrati stetnikom iako je ucinilo stetu.- To su sledeci slucajevi prouzrokovanja stete:1.) Prouzrokovanja stete vrsenjem svog subjektivnog prava.

95

- Pravilo je da onaj ko vrsi svoje subjektivno pravo ne odgovara za stetu koju pricini drugom , jer u vrsenju svog prava nema protivpravnosti.- Medjutim usvojena je teorija subjektivnog prava, pa je moguce da neko ko ima neko pravo, to pravo u konkretnom slucaju vrsi na nacin koji nije dopusten, jer je nacin vrsenja protivan cilju zbog koga je to pravo ustanovljeno.- To znaci da je moguce da neko pricini stetu drugome neadekvatnim vrsenjem svog prava, a to povlaci i odgovornost za pricinjenu stetu.2.) Prouzrokovanje stete vrsenjem sluzbene duznosti.- Npr. vatrogasci nekome razvale vrata u cilju gasenja pozara.- Od znacaja je da sluzbeno lice vrsi ovlascenje u okvirima pozitivnih propisa, jer bi prekoracenje ovlascenja odvelo u polje protivpravnosti, a to bi znacilo da bi pravno lice ciji je organ u vrsenju sluzbene duznosti izvrsio prekoracenje bio duzan da ostecenom naknadi stetu.3.) Prouzrokovanje stete uz pristanak ostecenog.- Ovde je protivpravnost iskljucena voljom ostecenog.- Pristanak je jednostrana izjava volje ovlascenog lica, a da bi pristanak bio punovazan potrebno je da se ispuni nekoliko uslova:a) Potrebno je da osteceni ima sposobnost za rasudjivanje i odredjeni uzrast ( poslovna sposobnost ).b) Potrebno je da je pristanak dat pre prouzrokovanja stete.v) Potrebno je da osteceni da pristanak u vezi s konkretnim pravima koji spadaju u krug njegovih subjektivnih prava kojima moze da raspolaze ( koja spadaju u njegovu privatnu autonomiju ).4.) Prouzrokovanje stete u nuznoj odbrani ili krajnjoj nuzdi, ili otklanjanje stete od drugog. - Ovde je protivpravnost iskljucena po samom zakonu.- Pravni subjekt je ovlascen da od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad putem sopstvene primene sile, te u takvom slucaju nece odgovarati za stetu koju napadacu prouzrokuje.- Ukoliko, lice stetu nanese drugome u cilju otklanjanja vece stete koja bi neminovno pogodila njega ili neko drugo lice, tada se takodje iskljucuje protivpravnost.

134.) Uzrocna ( kauzalna ) veza izmedju ponasanja stetnika i stete

- Za utvrdjivanje subjektivne odgovornosti treba utvditi uzrocno-posledicnu vezu izmedju ponasanja stetnika ( uzrok ) i nastale stete ( posledica ).- Uzrok stete moze biti posledica slucaja ili vise sile; uzrok moze biti i u ponasanju nekog treceg lica, a ne onog koga je osteceni oznacio kao stetnika.- Uzrocna veza ce, pre svega postojati, ako je stetnik postupio protivno nekoj zakonskoj obavezi ( npr. protivno nekoj odredbi krivicnog zakona ).- Sa stanovista uzrocne veze, nije odlucujuce da li je steta uobicajena ili nije, bitno je da je ponasanje stetnika izazvalo setu.- Tu se postavlja pitanje: gde je granica uzrocno-posledicnog lanca? da li svi uzroci koji na bilo koji nacin mogu da povezu ponasanje jednog lica, s jedne, i stete, s druge strane, predstavljaju odgovarajucu kauzalnu vezu koja vodi odgovornosti u pogledu naknade takve stete?- Na ta pitanja odgovor mora da da sud, uzimajuci u obzir sve okolnosti slucaja.- Sud mora da bude upoznat sa teorijama koje pokusavaju da sagledaju i objasne tajne uzrocnog sleda dogadjaja koji je doveo do stetne posledice:1.) Teorija uslova- Uzrok stete je uslov sine qua non stete.- To znaci da treba ici unazad, od stete ka nedopustenom ponasanju, prateci lanac dogadjaja u njegovom neprekidnom trajanju.- Ova teorija se ponekad naziva i teorija prirodne uzrocnosti, i prema njoj se uzrokom moze smatrati samo ona okolnost bez koje ne moze nastati steta stetna posledica.- Npr. dva putnika kupe avionske karte do Tivta, ali avio prevoznik ne uspe da proda ostatak karata pa ih stavi u let do Podgorice i obezbedi im dalji put minu busem do Tivta drugom prevoznom kompanijom, ali usput oni dozive nesrecu i jedan putnik pogine a drugi povredjen biva odvezen u Kotorsku bolinicu i tamo umire od posledice sepse ). Prema ovoj teoriji, avio prevoznik ce biti odgovoran, jer ova lica ne bi stradala

96

da let nije otkazan ( to ukazuje na nepreciznost ove teorije, jer je veoma udaljen i posredan uzrok bez koga se svakako ne bi odigrao stetni dogadjaj- Ova teorija je napustena i u teoriji i u praksi ).

2.) Teorija neposredne uzrocnosti- Ova teorija ( u varijanti teorije kreativne uzrocnosti ) istrazuje onaj uzrok koji je domonantno uticao na posledicu i koji apsorbuje druge uzroke.- U nasem primeru, avio prevoznik ne bi bio odgovoran jer otkazivanje leta udaljeni i posredni uzrok, a neposredni uzrok je nesreca za koju je odgovoran neko drugi.3.) Teorija adekvatne uzrocnosti ( opste prihvacena )- Ova teorija traga za adekvatnim uzrokom koji po redovnom toku stvari, a na osnovu praktivnog iskustva proizvodi datu posledicu.- Ovo shvatanje polazi od toga da svako treba da odgovara za posledice svog ponasanja i pri tome se trazi najblizi uzrok date posledice, te se uvek odgovara za najblize posledice.- Medjutim, problem se javlja u vezi s udaljenim posledicama i tada se prema ovoj teoriji odgovara samo ako su takve posledice bile predvidljive.- Primenom ove teorije na nas primer, kompanija prevoznik mini busa ce biti odgovorna za smrt lica na licu mesta, a kotorska bolnica ce biti odgovorna za smrt drugog lica jer je adekvatan uzrok u cinjenju ili necinjenju medicinskog osoblja u bolnici, zbog cega je usledila sepsa i smrt ( jer teska telesna povreda u nesreci po pravilui ne dovodi do sepse ).- Tako, na smrt drugog lica uticala su tri uzroka: otkazivanje leta, saobracajna nesreca i sepsa, ali karika koja drzi udlucujuci uzrok u ovom uzrocno-posledicnom lancu je samo sepsa, jer ona neposredno i adekvatno vodi ka datoj stetnoj posledici, i na taj nacin ona iskljucuje prve dve karike iz lanca adekvatne uzrocnosti.

- Uzrocnost i buduca steta- U praski su najcesci problemi u vezi sa buducom stetom vezani za izmaklu korist i apstraktnu stetu, ciji je iznos odredjen pre njenog nastupanja.- Apstraktna steta se moze predvideti ugovorom, ali moze biti i zakonska ustanova ( kod nas ) u vezi s ugovorom o prodaji: ako je raskinut ugovor o prodaji zbog neispunjenja od strane kupca, a tekuca cena je niza od ugovorena cene, prodavac moze da zahteva razliku izmedju ugovorene i tekuce cene ( apstaktna steta ).- Buduca steta je dvostruko vezana za kauzalnost.- Pre svega do nje se dolazi povredom ugovorne obaveze, a u tom slucaju se mora pozvati pomoc teorije kauze.- Naime, da bi se odredila buduca steta kada je povredjena ugovorna obligacija, mora se poci od onoga zbog cega su stranke zakljucile ugovor, odnosno sta su ocekivale od izvrsenja prestacije druge strane kada su davale svoje kauzalna obecanja.- Zakonska pravila o obimu naknade stete, racunajuci tu i buducu stetu, koja vaze za ugovorne obligacije, vaze i shodno za vanugovorne obligacije ( naravno ovde se umesto teorije kauze primenjuje teorije uzrocnosti ).- Moguce je da naknada buduce stete bude dosudjena i kada je rec o nematerijalnoj steti ( npr. naruzenje devojke je trajno i uz smanjenu mogucnost udaje, pa ce se izazvati psihicki bol tokom celog zivota ).

- Doprinos ostecenog nastanku stete- Ukoliko se utvrdi da je osteceni svojim cinjenje ili propustanjem u odredjenoj meri doprineo nastanku stete ili njenom obimu, u tolikoj meri ce se umanjiti odgovornost stetnika.- Npr. lice A sipa potajno drogu u pice lica B koje potom ucini stetu licu V..Uzrocnost tada ukazuje da je stetu u stvari prouzrokovalo lice A, koje ce za nju i odgovarati.- Uzrocnost i teret dokazivanja- Ukoliko postoji uzrocna veza izmedju ponasanja stetnika i stete, to je dovoljno da stvori oborivu pretpostavku njegove krivice, te se dosledno tome teret dokazivanja prebacuje sa ostecenog na stetnika.- To je smisao odredbe da je stetnik duzan da dokazuje da je steta nastala bez njegove krivice.- Iz navedenog proizlazi da uzrocnost uvek dokazuje osteceni, a krivicu, odnosno njeno odsustvo, dokazuje stetnik.

97

135.) Uticaj krivicne presude u parnici za naknadu stete

- Krivicni sud je ovlascen da resi i pitanje naknade stete koje je posledica izvrsenog krivicnog dela, a ako je pitanje naknade druge prirode, on upucuje stranke da svoje gradjanskopravne zahteve ostvare u parnicnom postupku.- U se otvara poseban problem odnosa krivicne i parnicne presude.- Pravilo je da pravosnazna krivicna presuda vezuje parnicni sud u pogledu postojanja krivicnog dela i odgovornosti osudjenog.- Sa gledista parnicnog suda, cinjenicna gradja utvrdjena u krivicnom postupku, kojom je stetnik osudjen kao ucinilac, jednostavno znaci da je osnov tuzbenog zahteva tada neosporan, tj. smatrace se vec utvrdjenim ( steta postoji, uzrocna veza postoji, odgovoranost stetnika postoji ), a predmet rasprave moze biti samo visina pretrpljene stete.- Naravno, parnica se moze uspesno okoncati po tuzbi ostecenog i u slucajevima zastarelosti krivicnog gonjenja, abolicije, pomilovanja...- Postoje odredjeni slucajevi kada je osudjujuca presuda krivicnog suda condicio sine qua non usvajanja tuzbenog zahteva ostecenog, odnosno pitanja koje se razresavaju u krivicnom postupku, koja je javljaju kao prejudicijalna pitanja u parnici.

136.) Odgovornost za drugog ( uopste )

- U sirem smislu objektivna ( kauzalna ) odgovornost je svaka vrsta odgovornosti za stetu koja se na zasniva na krivici stetnika, vec na nekoj vrsti povecanog rizika koji povezuje stetnika i stetu.

- U uzem smislu , to je odgovornost za opasne stvari i opasne delatnosti, gde se pretpostavlja da uzrok stete neposredno lezi u opasnoj stvari, odnosno delatnosti.

- Odgovornost za drugog spada u objektivnu odgovornost za stetu u sirem smislu.- Tu se javlja slucaj razdvajanja pojma stetnika i odgovornog lica, pa se javljaju tri lica: osteceni, stetnik i odgovorno lice.- Osteceni je pretrpeo stetu od stetnika, ali stetnik je lice koje iz nekog razloga nije odgovorno, ali je stetnik u pravnorelevantnoj vezi s drugim licem koje ce zato odgovarati umesto njega ( odgovorno lice ).- Odgovornost za drugog se moze javiti u vise oblika:a) Odgovornost za dusevno bolesne i zaostale u umnom razvoju.b) Odgovornost roditelja i staratelja.v) Odgovornost za saradneke.v) Odgovornost pravnih lica prema trecem.

137.) Odgovornost za stetu koju prouzrokuju dusevno bolesni i zaostali u umnom razvoju

- Takva lica nemaju sposobnost rasudjivanja, sto povlaci i odsustvo deliktne sposobnosti.- Otuda za stetu koju prouzrokuju takva lica odgovara lice koje je na osnovu zakona, ili odluke nadleznog organa, ili ugovora, duzno da vodi nadzor nad stetnicima.- Sud moze osloboditi odgovorno lice od duznosti naknade stete ukoliko to lice dokaze da je nadzor vrsilo s povecanom paznjom i da bi steta nastala i pored prizljivog nadzora.- Bolesna lica mogu ipak da odgovaraju za stetu, ali po posebnom zakonskom osnovu, a to je odgovornost po osnovu pravicnosti ( moguce je da odgovaraju i ako stetu pricine u svetlim trenucima ).

138.) Odgovornost roditelja ili staratelja

- Lica uzrasta do 7 godina ne odgovaraju za stetu koju prouzrokuju, jer postoji neoboriva pretpostavka da nisu sposobna za rasudjivanje.

98

- Duznost roditelja ili staratelja je da takvu decu cuvaju i staraju se o njima, i oni odgovaraju za stetu koju takva deca prouzrokuju bez obzira na njihovu krivicu ( ili odgovara lice kome je povereno dete na cuvanje ).- Pravilo je da roditelji ( staratelji ) odgovaraju i za stetu koju pricini dete od 7-14 godina i to pravilo se zasniva na oborivoj pretpostavci, sto znaci da roditelji mogu da dokazu da je steta nastala bez njihove krivice, odnosno da su nadzor vrsili na nacin na koji su obavezni, ili da bi steta nastala i pri brizljivom vrsenju nadzora ( dakle ako obore pretpostavku, oslobadjaju se odgovornosti ).- Postoji i slucaj posebne odgovornosti roditelja, koja se zasniva na njihovoj pretpostavljenoj krivici, krivici usled propusta u vaspitanju.- Ukoliko duznost nadzora nad maloletnim licem ne lezi na roditeljima, vec na drugom licu, osteceni ima pravo da zahteva naknadu stete od roditelja ako je steta nastala usled loseg vaspitanja maloletnika, rdjavih primera ili porocnih navika koje su mu pruzili roditelji.

139.) Odgovor za saradnike

- Ukoliko je izmedju ostecenika i odgovornog lica pre nastanka stete vec postojao obligacioni odnos, pa povodom tog odnosa trece lice, koje je pak u odredjenom odnosu sa odgovornim licem, prouzrokuje stetu osteceniku, onda ce duznik naknade biti odgovorno lice ( npr. ako je advokat preuzeo slucaj na osnovu ugovora o punomocstvu, ali na rociste posalje zamenika koji sve zasssere, za stetu ce odgovarati advokat-punomocnik ).- Ovde je rec o vrsti ugovorne odgovornosti, jer je osnovno pitanje da li je druga ugovorna strana ispunila svoje kauzalno obecanje, odnosno svoju obavezu kako je to ugovorom predvidjeno i kako to proizlazi iz vrste i prirode konkretnog ugovora.- Prilikom odlucivanja o naknadi stete mora se ispitati i krivica odgovornog lica, te je ovde posredi vise prividan slucaj objektivne odgovornosti.- Njegova krivica je posredna, npr. zbog nedovoljno dobrog izbora zamenika..

140.) Odgovornost pravnih lica za stetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom pricine trecim licima

- Ova odgovornost se odnosi na preduzeca i druge poslodavce u pogledu odgovornosti za stetu koju zaposleni koji rade prouzrokuju trecim licima u procesu rada ili u vezi sa radom.- Medjutim, ni ovde nije rec o cistoj objektivnoj odgovornosti, jer odgovorno lice moze da se oslobodi odgovornosti pod uslovom da dokaze da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.- Postupanje u datim okolnostima kako je trebalo, znaci da ako se tako i dokaze, steta je nastala bez krivice zaposlenog, te ako otpada neposredna odgovornost zbog odsustva krivice, otpada i iz tog izvedena, posredna odgovornost pravnog lica, te je u krajnjoj liniji i ovo subjektivna odgovornost.- Ukoliko bi se, pak, dokazalo da je zaposleni namerno ucinio stetu, osteceni ce imati pravo da zahteva naknadu kako od pravnog lica, tako i od zaposlenog ( a pravno lice ce u tom slucaju imato pravo na regres od zaposlenog ).

141.) Odgovornost za stetu koju prouzrokuju organi pravnog lica trecim licima

- Pravno lice odgovara za stetu koju njegov organ prouzrokuje trecem licu u vrsenju ili u vezi s vrsenjem svojih funkcija ( jer se pravno lice u stvari i ostvaruje putem svojih organa ).- Ova dogovornost pravnog lica je objektivna, jer Zakon ovde ne predvidja izuzetak.- Ako je organ prouzrokovao stetu trecem licu namerno ili krajnjom nepaznjom, pravno lice ima pravo da se regresira od lica koje je stetu skrivilo.

99

142.) Odgovornost za stetu koju zaposleni prouzrokuju poslodavcu

- Zaposleni ce biti odgovoran za stetu koju je prouzrokovao poslodavcu, na radu ili u vezi sa radom, samo u slucaju namere ili krajnje nepaznje.- Smatra se da je obicna nepaznja deo rizika posla i za nju odgovara poslodavac.- Ukoliko vise zaposlenih lica prouzrokuju stetu, oni za razliku od opsteg pravila ne odgovaraju solidarno, vec je njihova odgovornost podeljena, jer svaki odgovara za deo stete koji je prouzrokovao.- Samo ako su stetu ucinili krivicnim delom sa umisljajem, zaposleni odgovaraju solidarno.

143.) Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne delatnosti ( pojam, uzrocnost, odgovornost )

- Pojam- Ovde je rec o pravoj objektivnoj odgovornosti, odgovornosti koja se ne zasniva na krivici, vec na posledici povecanog rizika za nastanak stete na opstem planu, koja potice od odredjene vrste stvari ( delatnosti ).- Savremeni svet poznaje sve veci broj uzrocnika koji izazivaju natprosecan rizik za nastanak stete, i zato ih nije lako obuhvatiti jednom definicijom.- Konstantinovica Skica ne pravi razliku izmedju opasne stvari i delatnosti, pa pojam opasne stvari obuhvata: pokretne ili nepokretne stvari, ciji polozaj, ili upotreba, ili osobine, ili samo postojanje predstavljaju povecanu opasnost po okolinu.- ZOO odvaja ova dva pojma, ali ne istice koja je razlika meju njima.- Uzrocnost- Ostecenik treba samo da ucini verovatnim da steta potice od opasne stvari i tak potom, ako to negira, stetnik mora dokazati da nema uzrocne veze izmedju stete i opasne stvari ( delatnosti ).- Navedenu mogucnost je znatno lakse dokazati nego uzrocnost, jer za to je dovoljno pokazati da izmedju stete i opasne stvari postoji odredjeni prostorno-vremenski odnos.- Odgovornost- Prema jednom shvatanju, osnov odgovornosti je sama uzrocnost, odnosno cinjenica da uzrocna veza izmedju opasne stvari i stete, vodi logickom zakljucku da je upravo opasna stvar uzrok stete ( otuda i obaveza odgovornosti za naknadu stete na vlasniku opasne stvari ).- Drugo shvatanje polazi od interesa, jer ako neko koristi opasnu stvar da bi ostvario neki svoj interes, iz tog interesa proizlaze kako neka prava, tako i obaveze, a jedna je i duznost naknade stete koja je prouzrokovana ostvarivanjem svojih interesa.- Prema teoriji rizika kao ekonomske koristi, onaj koji ostvaruje ekonomsku korist od upotrbe opasne stvari, treba da snosi i rizik za eventualnu stetu.- Meni se cini da se ove teorije mogu okupiti oko tri osnovna pojma: uzrocnost, interes i povecani, odnosno stvoreni rizik ( dakle opasna stvar podrazumeva ova tri elementa ).

144.) Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne delatnosti ( odgovorno lice, oslobodjenje od odgovornosti )

- Odgovorno lice- Za stetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za stetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.- SAVESNI DRZALAC OPASNE STVARI:- Ukoliko je vlasniku opasne stvari ova oduzeta na protivpravan nacin ( iako je oruzje drzano na propisan nacin, drzalac ga je oduzeo od vlasnika putem provalne kradje ), za stetu koja od nje potice ne odgovara vlasnik, vec nasavesni drzalac.- Medjutim, vlasnik se nece osloboditi objektivne odgovornosti ukoliko je npr. svojom nepaznjom doprineo protivpravnom gubitku drzavine.

100

- Pravni polozaj nesavesnog drzaoca imace i lice koje je svojom iskljucivom radnjom nateralo ili navelo samog vlasnika opasne stvari da je upotrebi i nanese steu osteceniku, pri cemu vlasnik nije mogao izbeci ili otkloniti radnju treceg.- SAVESNI DRZALAC OPASNE STVARI:a) Savesni drzalac koji je zaposlen kod vlasnika opasne stvari- Zaposleni ce, iako je savesni drzalac, odgovarati za stetu od opasne stvari, ako je je prouzrokovao namerno ( primenjuju se pravila koja vaze izmedju poslodavca i zaposlenog ).b) Savesni drzalac koji nije zaposlen kod vlasnika opasne stvari- Ukoliko je vlasnik opasne stvari ovu poverio drzaocu da se njome sluzi, za stetu umesto vlasnika odgovara savesni drzalac ( isto je i ako je to lice duzo da nadgledaopasnu stvar ).- Postoje slucajevi kada se ostecenik ne moze namiriti od savesnog drzaoca i zato je ova podela relativnog karaktera. Npr. stetnik je savesni drzalac jer je od rent a car agencije iznajmio vozilo, kojim je nacinio stetu; U takvom slucaju najpre odgovara pravno lice, jer se smatra da se opasna stvar i tada upotrebljava u korist vlasnika, koga treba da tereti i rizik naknade stete, a polozaj ostecenog je povoljniji jer je vlasnik ( agencija ) solventniji duznik.- SKRIVENA MANA OPASNE STVARI:- Ako je opasna stvar imala neki skriveni nedostatak na koje vlasnik nije upozorio drzaoca, za stetu koja je proizasla iz takve mane odgovarace i vlasnik i drzalac prema trecem, ali ce savesni drzalac imati pravo na regres od vlasnika.- NESAVESNOST VLASNIKA OPASNE STVARI:- Ukoliko vlasnik poveri opasnu stvar licu koje nije osposobljeno ili nije ovlasceno da njome rukuje, onda ( samo vlasnik ) odgovara za stetu koja potekne od opasne stvari.- Oslobodjenje od odgovornosti vlasnika opasne stvari- Zakonski razlozi za oslobodjenje vlasnika opasne stvari od odgovornosti za stetu:a) Odustvo uzrocnosti- Odsutvo kauzalnosti izmedju stete i opasne stvari mora imati za posledicu i odustvo odgovornosti lica za opasnu stvar.b) Iskljuciva krivica ostecenika, odnosno treceg lica- Dakle, ako je steta nastala iskljucivo ponasanjem treceg, koje vlasnik nije mogao da predvidi i cije posledice nije mogao izbeci ni otkloniti.v) Delimicna krivica ostecenika, odnosno treceg lica- Vlasnik stvari ce biti srazmerno oslobodjen obaveze naknade stete ako se dokaze da je ostecenik delimicno doprineo nastanku stete.- Medjutim, ako je nastanku stete doprinelo trece lice, ostecenik treba da uziva visi stepen zastite, pa ce zato vlasnik stvari i trece lice odgovarati solidarno osteceniku ( dok ce medjusobne odnose regulisati trece lice i vlasnik stvari prema pravilma regresa ).

145.) Odgovornost za stetu u slucaju udesa izazvanog motornim vozilima u pokretu

- U slucaju udesa izazvanog motornim vozilima u pokretu, koji je izazvan iskljucivom krivicom jednog imaoca, primenjuju se pravila subjektivne odgovornosti.- Ako postoji obostrana krivica, svaki vlasnik odgovara za ukupnu pretrpljenu stetu, uzetu u celini, ali u srazmeri svoje krivice.- Ukoliko, pak, nema krivice nijednog od njih, imaoci odgovaraju za ukupnu stetu, na ravne delove, ali pod uslovom da razlozi pravicnosti ne odredjuju sto drugo.- Duznost je suda da, procenjujuci razliku u stvovrenom riziku, vrednosti vozila i visini stete koju su pretrpele obe strane ukupno, ali i pojedinacno, donese odluku koja ce zadovoljiti princip pravicnosti.- Ukoliko je u udesu stetu pretrpelo trece lice, uspostavlja se zakonska solidarna odgovornost vlasnika vozila ( posle se oni medjusobno regresiraju s obzirom na stepen krivice i drge okolnosti ).

146.) Odgovornost za stetu proizvodjaca stvari sa nedostatkom

101

a) Osnov odgovornosti proizvodjaca stvari s nedostatkom- Ugovorna teorija garancije polazi od toga da svaka stvar koja se pusta u promet mora biti pracena odgovarajucom garancijom, odnosno svaki kupoprodajni ugovor podrazumeva i odgovornost prodavca za skrivene mane stvari.- U okviru deliktne odgovornosti, nauka se podelila na nekoliko shvatanja:* teorija javne garancije- prema kojoj svaki proizvodjac mora da odgovara za stetu koja proistekne iz skrivenih nedostataka stvari koja mogu prouzrkovati stetu.* teorija objektivne odgovornosti- koja podrazumeva odgovornost proizvodjaca ukoliko se dokazu steta i uzrocnost.* teorija socijalizacije rizika- koja podrazumeva takodje objektivnu odgovornost na osnovu relacije koristi i rizika.* teorija poverenja- Za greske u konstrukciji i fabricke greske odgovara se po osnovu objektivne odgovornosti; U slucajevima instrukcijskog nedostatka ili lose ambalaze odgovara se po osnovu subjektivne odgovornosti.- U nasem pravu, osnov prozivodjaca stvari s nedostatkom treba traziti u objektivnoj odgovornosti za opapsne stvari, odnosno delatnosti.b) Nedostatak stvari i opasna svojstva stvari- Proizvod ima nedostatak ukoliko se njegovom redovnom upotrebom ipak prouzrokuje steta.- Nedostatak je takve prirode da se uobicajenim pregledom stvari ne moze otkriti, te se njegovo stetno dejstvo ne moze predvideti.- Opasna svojstva stvari postoje kada je proizovodjac mogao da predvidi stetu i spreci je putem uputstva ili upozorenja..sigurne ambalaze...

v) Odgovorno lice- Nesavesni proizvodjaci su duzni na naknade stetu po subjektivnoj odgovornosti, a savesni proizvodjaci po objektivnoj odgovornosti.

147.) Odgovornost za stetu od zivotinja

- S obzirom da ova meterija nije uredjena nasim pozitivnim pravom, u slucaju sudskog spora primenjuju se pravila u skladu sa Zakonom o nevaznosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. i za vreme neprijateljske okupacije.a) Odgovornost za stetu- Zako zivotinja nanese stetu nekome, za nju odgovara onaj koji je takvu zivotinju naterao ili nadrazio, ili je sacuvati prenebregao.- Moze se predvideti i solidarna odgovornost vlasnika i lica koje je svojom krivicom izazvalo zivotinju na ucini stetu.b) Odgovornost vlasnika- Konstantinovic u Skici predlaze da odgovornost za stetu zivotinja bude deo odgovornosti za opasne stvari.- Za stetu koju prouzrokuje zivotinja odgovara njen vlasnik, bilo da je zivotinja kod njega, bilo da je zalutala ili pobegla.v) Odgovornost drzaoca- Ukoliko je zivotinja poverena na cuvanje ili staranje licima ili ustanovama, onda oni odgovaraju onako kako bi odgovarao i vlasnik.g) Pravo zadrzavanja- Zivotinja uhvacena u steti moze se silom odbiti, isterati ili se moze uhvatiti i zadrzati u zalozi, a vlasnik je duzan da naknadi stetu u roku od 8 dana, a ako to ne ucini, ostecenik se mora obratiti sudu.

148.) Odgovornost za stetu od gradjevina

- Savremeni zakonici za ovakve vrste stete predvidjaju objektivnu odgovornost.- Vlasnik zgrade i svake druge gradjevine odgovara za stetu koju ona prouzrokuje svojim rusenjem, ili padom nekog njenog dela, ili na drugi nacin.

102

- On se moze osloboditi odgovornosti u dva slucaja: ako dokaze visu silu ili krivicu ostecenika.

149.) Obavezno osiguranje u vezi sa stetama od opasnih stvari

- Neke vrste opasnih stvari uvecavaju rizik od nastanka stete do te mere da je neophodna drzavna intervencija u cilju zastite opstih interesa.- U nasem pravu ovaj cilj se ostvaruje putem Zakona o osiguranju imovine i lica, a zakonsko obavezno osiguranje u vezi sa stetama od opasnih stvari javlja se u tri oblika:a) Osiguranje putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog slucaja.- Imaoci prevoznih sredstava koja su namenjena za prevoz putnika u javnom saobracaju obavezni su da zakljuce ugovor o osiguranju putnika od posledica nesrecnog slucaja.- Suma osiguranja koju dobija putnik koji je pretrpeo nesrecni slucaj od organizacije za osiguranje nema pravnu prirodu naknade stete ( suma osiguranja ima ugovornu prirodu, pa dosledno tome ako je npr. putnik pretpeo stetu cija visina prelazi sumu osiguranja, imace pravo da zahteva od odgovornog lica razliku izmedju primljene sume i ukupnog iznosa stete koju je pretpeo ).b) Osiguranje vlasnika, odnosno korisnika motornih vozila od odgovornosti za stetu pricinjenu trecim licima.- Odredjeni krug lica nema pravo na naknadu stete po osnovu autoodgovornosti a to su:* Imalac motornog vozila cijom je upotrebom pricinjena steta.* Vozan motornog vozila cijom je upotrebom ucinjena steta, a koji je odgovoran za stetu.* Lice koje je ucestvovalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila cijom je upotrebom ucinjena steta.v) Osiguranje vlasnika, odnosno korisnika vazduhoplova od odgovornosti za stetu pricinjenu trecim licima.- U autoosiguranju i osiguranju vazduhoplova, ostecenik dobija upravo naknadu pretrpljene stete koja pokriva celokupnu stetu ( za razliku od osiguranja putnika u javnom saobracaju ), zbog cega ostecenik ne moze zahtevati naknadu stete i od imaoca motornog vozila, odnosno vazduhoplova.- Imaoci navedenih prevoznih sredstava imaju zakonsku duznost da, pre stavljanja prevoznog sredstva u saobracaj, zakljuce ugovor o obaveznom osiguranju sa organizacijom za osiguranje.- Ako to imaoc ne ucini ( protivno zakonu ), osteceni ce se takodje naknaditi od strane osuguravajuceg drustva, ali ce onda drustvo moci da se regresira od stetnika ( + kamata + troskovi..).- Ugovorom o osiguranju se obavezuje ugovarac osiguranja da plati odredjeni iznos organizaciji za osiguranje ( osiguravac ), a organizacija se obavezuje da, ukoliko se deci dogadjaj koji pretstavlja osigurani slucaj, isplati osiguraniku ili nekom trecem licu naknadu.- Osigurani slucaj je dogadjaj s obzirom na koji se zakljucuje osiguranje i on mora biti buduci, neizvestan i nezavisan od iskljucive volje ugovaraca.- Ugovor ce biti nistav ako je u trenutku njegovog zakljucenja vec nastao osigurani slucaj ili ako je bilo izvesno da ce nastupiti.- Premija osiguranja je iznos novca koji uplacuje ugovarac osiguranja organizaciji za isiguranje na ime osiguranja, a suma osiguranja je iznos novca koji organizacija za osiguranje isplacuje ovlascenom licu.

150.) Posebni slucajevi odgovornosti za stetu

- ZOO uredjuje nekoliko razlicitih slucajeva odgovornosti za stetu u okviru jedne jedinstvene grupe, a ovi slucajevi nemaju zajednicku imenilac, jer u nakim postoji objektivna a u drugim subjektivna odgovornost:a) Odgovornost usled teroristickih akata, jevnih demostracija ili manifestacija- Za stetu usled smrti lica, telesnom povredom ili ostecenem, odnosno unistenjem imovine fizickog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demostracija i manifestacija, odgovara drzava ciji su organi po vazecim propisima bili duzni da sprece takvu stetu.- Medjutim, odredjena lica nemaju pravo na naknadu stete po ovom osnovu, a to su: organizatori, ucesnici, podstrekaci i pomagaci u aktima nasilja ili terora u javnim demonstracijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog uredjenja.- Dakle, drzava odgovara po osnovu objektivne odgovornosti, s tim sto ima pravo da zahteva naknadu isplacenog iznosa stete od lica koje je za tu stetu subjektivno odgovorno.

103

b) Odgovornost organizatora priredbi- Ukoliko na priredbi na otvoreno ili u zatvorenom dodje do stete koja nastane usled smrti ili telesne povrede nekog lica, a usled izvanrednih okolnosti koje nisu mogle da se kontrolisu ( npr. opsta tuca ), tada po objektivnoj odgovornosti za pretrpljenu stetu odgovara organizator priredbe ( koji ima pravo regresa od nekog lica kod koga se utvrdi subjektivna odgovornost ).v) Odgovornost zbog uskracivanja neophodne pomoci- Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomoc licu ciji su zivot ili zdravlje ocigledno ugrozeni, odgovara za stetu koja otuda nastane, ako je on tu stetu prema okolnostima slucaja morao predvideti ( npr. lice koje je dobra plicav ne pruzi pomoc zeni koja se davi blizu obale ).- U slucaju uskracivanja pomoci nije u pitanju objektivan, vec je u pitanju subjektivan oblik odgovornosti za pricinjenu stetu.g) Odgovornost u vezi sa obavezom zakljucenja ugovora- Zakon predvidja da ce lice koje je po zakonu obavezno da zakljuci neki ugovor, a to ne ucini bez odlaganja na zahtev zainteresovanog lica, biti duzno da osteceniku naknadi pretrpljenu stetu koja je proizasla iz nezakljucenja ugovora.- Npr. lice je nabavilo sve dozvole, napravilo poslovni objekat i predalo zahtev EPS-u za zakljucenje ugovora i registrovalo firmu za softver, ali EPS odugovlaci sa zakljucenjem ugovora, a time trpi nova firma stetu, pa je ovaj duzan da je naknadi.d) Odgovornost u vezi s vrsenjem poslova od opsteg interesa- Preduzeca i druga pravna lica koja vrse komunalnu ili drugu uslugu od opsteg interesa odgovara za stetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrse svoju uslugu.

151.) Naknada stete ( uopste )- Steta nanosi odredjenu povredu gradjanskim subjektivnim pravima, a ta povreda mora biti podobna da se u krajnjoj liniji svede na novac.- U sirem smislu, naknada stete podrazumeva sve moguce oblike ispravljanja posledica koje je steta nanela.- Kada se koristi uzi smisao ovog pojma, jednostavno se precizira pridevom: novcana naknada stete.- Odgovorno lice moze biti obavezno na tri oblika naknade stete: restitucija, novcana naknada i satisfakcija.

152.) Naknada materijalna stete ( uopste )

- Naknada materijalne stete se sastoji u restituciji, a ona moze imati dva osnovna oblika: naturalna restitucija i novcana restitucija ( novcana naknada stete ).

153.) Naturalna restitucija kao oblik naknade materijalne stete

- Naturalna restitucija je neposredna naknada, to je uspostavljanje ranijeg stanja.- Naturalna restitucija podrazumeva tri podvrste:a) Individualna ( pojedinacna ) restitucija- se vrsi kada stvar koja je objekt stete u potpunosti odgovara stvari koja je predmet restitucije ( npr. ostecenom se vrati stvar koja mu je bila oduzeta krivicnim delom kradje ).b) Genericna restitucija ( najcesca u praksi )- To su slucajevi kada se umesto unistene genericne stvari, daje stvar istog roda i kvaliteta.v) Restitucija putem pokrica troskova reparacije- Ovde se ostecena stvar vraca u predjasnje stanje putem popravke, i tu je bitno da osteceni dobije stvar u stanju koje je prethodilo steti.- Naturalna restitucija kada je mogucna ima prednost nad novcanom naknadom stete.

154.) Novcana naknada kao oblik materijalne stete

- Novcana naknada stete je posredna, ona ne vraca stvari u prvobitno stanje, vec samo vraca imovinsku ravnotezu.- Ona dovodi aktivu i pasivu imovine u isto vrednosno stanje kao da do stete nije ni doslo.- Prema Zakonu, novcana naknada se primenjuje u sledecim slucajevima:

104

a) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguce, ili kad sud smatra da nije nuzno da to ucini odgovorno lice.b) Kad uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja stetu u potpunosti.v) Kad ostecenik zahteva novcanu naknadu, a okolnosti konkretnog slucaja ne opravdavaju naturalnu restituciju.g) Kada je stvar bila oduzeta imaocu na nedozvoljen nacin, pa je potom propala usled vise sile.

d) 155.) Kada se steta sastoji u prouzrokovanu smrti, telesne povrede ili ostecenja zdravlja

- Ko prouzrokuje neciju smrt, duzan je naknaditi uobicajene troskove sahrane.- Odgovorno lice je duzno i da naknadi troskove lecenja od zadobijenih povreda i druge potrebne troskove lecenja od zadobijenih povreda, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.- Lice koje je poginuli izdrzavao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdrzavanje od pogunulog, ima pravo na naknadu stete koju trpi gubitkom izdrzavanja, odnosno pomaganja, a ova steta se nadoknadjuje placenjam novcane rente.

dj) 156.) Kada se steta sastoji u povredi casti i sirenju neistinitih navoda.

- Ko drugome povredi cast i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o proslosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o cumu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistinite, i time mu prouzrokuje materijalnu stetu, duzan je naknaditi je ( naravno u novcanom obliku ).- Nece odgovarati za prouzrokovanu stetu onaj ko ucini neistinito saopstenje o drugome ne znajuci da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saopstenje ucinjeno imao u tome ozbiljnog interesa.

157.) Obim ( visina ) naknade materijalne stete

- Obaveza naknade stete dospeva od trenutka nastanka stete, a u pogledu njene visine vazi nacelo integralne naknade.- Obim stete podrazumeva sve ono sto je povodom stete umanjilo imovinu ostecenog, a tu spadaju stvarna steta i izmakla korist, ali i svi drugi troskovi koji su izazvani stetnim dogadjajem.- Kada je u pitanju ugovorna odgovornost za stetu, treba voditi racuna o stepenu krivice: kada je u pitanju obicna nepaznja stetnika, stvarna steta i izmakla korist ogranicavaju se na predvidljivu stetu; kada je rec o prevari, nameri i krajnjoj nepaznji, stetnik duguje celokupnu stetu, bez obzira sto duznik nije znao za posebne okolnosti slucaja; ako je za poverioca prilikom prouzrokovanja stete nastao i neki dobitak, o njemu ce se voditi racuna prilikom dosudjivanja visine naknade.- Kada duznik zadocni sa ispunjenjem novcane obligacije, pored glavnice, duguje i zakonsku zateznu kamatu.- Visina naknade stete odredjuje se prema cenama u vreme donosenja sudske odluke, osim kada zakon odredjuje sto drugo.- Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano ocekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ciji je ostvarenje spreceno stetnikovom ranjom ili propustanjem.- A ukoliko je stvar unistena krivicnim delom sa umisljajem, sud moze da odredi visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za ostecenika ( pretium effectionis ).- Sud moze u odredjenim slucajevima da osudi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego sto iznosi steta, a to se moze dogoditi ako steta nije prouzrokovana namerno ili krajnjom nepaznjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja, tako da bi ga isplata integralne stete dovela u oskudicu.- Snizenje naknade je moguce i ukoliko je stetnik prouzrokovao stetu radeci nesto u korist ostecenika, pri cemu ce sud uzeti u obzir onaj stepen paznje koji stetnik pokazuje i u sopstvenim poslovima.

105

158.) Naknada nematerijalne stete

- O pitanju osnova naknade nematerijalne stete postojala su dva suprotstavljena teorijska stava:a) Negativan ( sovjetska teorije )- Ovakva naknada je nemoguca i nemoralna.b) Pozitivan- Dosudjivanjem novcane naknade nematerijalne stete, ostecenom se omogucava da sam izabere najprikladniji nacin uspostavljanja psihicke i emocijalne ravnoteze koja je postojala pre stetnog dogadjaja.- U delu Skice posvecenom naknadi neimovinske stete predvidjaju se sledece mogucnosti: objavljivanje presuda ili ispravke i satisfakcija; satisfakcija zenskom licu; satisfakcija u slucaju nanosenja bola; ustupanje i nasledjivanje prava na naknadu.- Satisfakcija je takav oblik otklanjanja posledica stete kojim se ostecenom priznaje subjektivno zadovoljavanje koje je individualno i ne moze se unapred predvideti ni oblik ni visina “naknade” ( kao sto je to egzaktno moguce kod materijalne stete ).- U stvari, ne moze se govoriti o naknadi nematerijalne stete, vec samo o satisfakciji, dakle, o posrednim nacinima otklanjanja ili umanjivanja stetnih posledica.- Posledice nematerijalne stete se mogu otklanjati na 2 nacina:* Moralnom ( nematerijalnom ) satisfakcijom: objavljivanje presude, ispravke; opozivom uvrede..* Novcanom ( materijalnom ) satisfakcijom- To je dosudjivanje novcanog iznosa kao oblika subjektivnog zadovoljenja, kojim osteceni moze sebi omoguciti neko zadovoljenje kojim ce povratiti psihicku ravnotezu poremecenu stetnim dogadjajem.- Zakon definise pojam stete, te u pogledu nematerijalne stete navodi da je to nanosenje drugome fizickog ili psihickog bola, ili straha, izostavljajuci iz definicije povrede prava licnosti i primere: sloboda, cast, ugled..) smatrajuci da se to podrazumeva ).

159.) Objavljivanje presude ili ispravke

- Objavljivanje presude ili ispravke spada u nenovcanu satisfakciju za pretrpljenu nematerijalnu stetu.- To je javno izvinjenje kojim se opovrgavaju tvrdnje koje su ostecenom nanele nematerijalnu stetu ( npr. kleveta u sredstvima javnog informisanja ).- Na taj nacin se u materiji moralne stete primenjuje institut neposredne, naturalne restitucije.- U slucaju povrede prava licnosti sud moze da naredi da se u sredstvima javnog informisanja objavi presuda ili ispravka, sve na trosak stetnika, moze narediti stetniku i povlacenje izjave kojom je ucinio povredu licnih prava ostecenom.

160.) Novcana naknada nematerijalne stete

- U slucaju trpljenja fizickih bolova, dusevnih bolova zbog umanjene zivotne aktivnosti, naruzenosti, povrede ugleda, casti, slobode ili prava licnosti, smrti bliskog lica, kao i straha, ukoliko to opravdavaju okolnosti slucaja, a narocito jacina bolova i straha i njihovo trajanje, sud ce dosuditi pravicnu novcanu naknadu, i to nezavisno od naknade materijalne stete, sto podrazumeva i slucaj potpunog odsustva materijalne stete.

161.) Pravo na novcanu naknadu u slucaju smrti ili teskog invaliditeta bliskog lica ( lica koja imaju pravo na novcanu naknadu )

- Sud moze dosuditi clanovima uze porodice umrlog lica ( bracnom drugu, deci i roditeljima; moze i braci i sestrama i vanbracnom drugu ako je izmedju njih i umrlog postojala trajnija zajednica zivota ) pravicnu novcanu naknadu za njihove dusevne bolove ( isto je i u slucaju narocito teskog invaliditeta ).

106

162.) Satisfakcija u posebnim slucajevima

- Lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podredjenosti ili zavisnosti navedeno na kanjivu obljubu ili kaznjivu bludnu radnju, kao i lice prema kome je izvrseno neko drugo krivicno delo protiv dostojanstva licnosti i morala, ima pravo na pravicnu novcanu naknadu zbog pretrpljenih dusevnih bolova.

163.) Naknada buduce nematerijalne stete

- Na zahtev ostecenog, sud ce dosditi naknadu i za buducu nematerijalnu stetu ako je po redovnom toku izvesno da ce ona trajati i u buducnosti.

164.) Nasledivanje i ustupanje potrazivanja naknade nematerijalne stete

- Prema Skici ( ovo resenje je dobro ), pravo na naknadu neimovinske stete ne moze se drugome ustupiti, osim ako je priznato ugovorom, ili je o njemu poveden spor, a pod istim uslovima se moze i naslediti.- To znaci da je nasledivanje moguce ako je izmedju stetnika i ostecenog zakljucen ugovor kojim stetnik prihvata odgovornost za pricinjenu stetu i visinu naknade, kao i u slucaju kada je osteceni podneo protiv stetnika tuzbu kojom zahteva novcanu naknadu nematerijalne stete.- ZOO odstupa od ovih resenja, pa je u njemu pitanje nasledjivanja i ustupanja potrazivanja naknade nematerijalne stete postavljeno znatno uze nego u Skici ( sto nije dobro ): potrazivanje nematerijalne stete prelazi na naslednike samo ako samo ako je priznato pravosnaznom sudskom odlukom ili pismenim sporazumom... ( to je nepravicno, jer je moguce da osteceni ne dozivi pravosnaznost presude, pa njegovi naslednici ne dobiju nista ).

165.) Uklanjanje opasnosti od stete

- Zahtev da se ukloni opasnost od stete podrazumeva prevenciju, otklanjanje mogucnosti nastanka buduce imovinske, ali i neimovinske stete.- Sud ce na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzu odgovarajuce mere za sprecavanje stete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na trosak izvora opasnosti, ako ovaj to sam ne ucini.- Iako vazi nacelo integralne naknade, u slucaju da steta nastane u obavljanju opstekorisne delatnosti, za koju je dobijena dozvola nadleznog organa, odstupa se od ovog nacela ( tada je moguce da se zahteva samo prekomerna steta ).- Formulacija da svako ima pravo na zahtev za otklanjanje opasnosti od buduce stete ukazuje da je u pitanju narodna tuzba.- Na osnovu zakonske odredbe kojom se ovlascuje svako lice da zahteva od suda da naredi prestanak radnje kojom se povredjuje integritet ljudske licnosti, licnog i porodicnog zivota, sud moze da naredi prestanak radnje pod pretnjom placanja izvesnog iznosa novca u korist povredjenog.

166.) Odgovornost vise lica za istu stetu

- Pravilo je da kad vise lica, nevezano, pricine neku stetu, oni odgovaraju po principu podeljene odgovornosti: svaki za svoj udeo u steti.- Ukoliko je vise lica zajedno prouzrokovalo stetu, svi ucesnici odgovarajuc solidarno, a solidarna odgovornost podrazumeva da svaki stetnik odgovara za celokupnu stetu, bez obzira na pojedinacni udeo u nastanku i visini stete.

107

- I kada je nesumnjivo da je stetu prouzrokovalo neko od npr 2 lica koja su na neki nacin povezana, ali se ne moze utvrditi koje je od njih prouzrokovalo stetu, ta lica takodje odgovaraju solidarno.- Solidarna odgovornost je predvidjena i u slucaju kada nastane steta u vezi sa izvodjenjem radova na nepokretnosti ( i narucilac i izvodjac radova ).- Solidarni duznik koji isplati vise nego sto iznosi njegov udeo u steti, moze traziti od svakog od ostalih duznika da mu naknadi ono sto je platio za njega ( regres ).

167.) Sticanje bez osnova- pravno neopsnovano obogacenje ( pojam, slucajevi pravno neosnovanog obogacenja, pravne posledice nastanka obligacionog odnosa sticanja bez osnova i pravila vracanja )

- Skica navodi pravno neosnovano obogacenje s pravilom da se niko ne moze neosnovano obogatiti na tudj racun, i navodi pojedine slucajeve:

1.) 168.) Slucaj isplate nedugovanog- sadrzi 4 elementa:a) Verovanje da dug postoji- Kad neko, verujuci da je duzan, plati sto nije bio duzan, ima pravo da zahteva povracaj datog ( isto pravo ima onaj ko isplati tudji dug u zabludi ).- Ovo pravo na povracaj ne odnosi se na slucajeve kada je poverilac napustio obezbedjenje koje je imao, ili je unistio isprave o svom potrazivanju, u kojem slucaju isplatiocu ostaje pravo da se obrati pravom duzniku.b) Kad se zna da dug ne postoji- Kada neko izvrsi isplatu znajuci da nije duzan da plati, nema pravo da zahteva povracaj, osim ako je pravo na povracaj zadrzao, ili ako je platio da bi izbegao prinudno izvrsenje.v) Isplata pre roka ili pre ispunjenja uslova- Ukoliko neko svoj dug isplati pre roka, nema pravo da zahteva povracaj, niti pravo na odbijanje odgovarajucih kamata.- Duznik ima pravo da zahteva povracaj ako je isplatio uslovni dug pre ispunjenja uslova, izuzev ako se uslov ispunio u medjuvremenu.g) Izvrsenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili drustvene duznosti- Ne moze se traziti povracaj onog sto je dato ili ucinjeno na ime izvrsenja neke prirodne obaveze, ili moralne duznosti, ili drustvene duznosti, ili duga savesti.2.) Drugi slucaj neosnovanog obogacenja je slucaj kada je osnov docnije otpao, ili se nije ostvario . - Pravo da zahteva povracaj datog ima i ono lice koje je osplatilo ono sto je, inace, bilo duzno, ali je osnov duga kasnije otpao, kao i lice koje je platilo s obzirom na buduci ocekivani dug, koji se kasnije ipak nije ostvario.3.) Treci slucaj jeste primanje isplate tudjeg potrazivanja i otudjenje tudje stvari ( ako naknada jos nije ispacena otudjiocu, tada se sopstvenik moze obratiti neposredno pribaviocu ).4.) Cetvrti slucaj uredjuje pitanje nemoralnog i nezakonitog osnova.- Kada neko primi stogod da bi se uzdrzao od nekog nedopustenog dela, ili da bi izvrsio radnju koju je inace duzan da izvrsi, mora vratiti primljeno kao neosnovano obogacen.- Lice koje drugome obeca nagradu za delo za koje zna da je protivno zakonu, javnom poretku ili moralu nije duzno isplatiti je, ali ako je istu isplatilo, ne moze zahtevati povracaj, bez obzira da li je delo izvrseno ili nije, niti je moze zadrzati za sebe, nego je duzno da sve sto je primilo preda fondu za kulturu.- ZOO uredjuje pitanje sticanja bez osnova kao poseban izvor obligacija.- Ako prelaz imovine s jednog na drugo lice nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili zakonu, sticalac je duzan da ga vrati, a kada to nije moguce, da naknadi vrednost postignutih koristi.- Dakle, pravna posledica sticanja bez osnova je nastanak obligacionog odnosa u kojem neosnovano obogaceni duznik poveriocu mora da vrati ili naknadi stecenu korist.- Tuzba kojom se poverilac obraca sudu naziva se kondikcija (tuzba na osudu na cinidbu).- Pravne pretpostavke nastanka obligacionog odnosa sticanja bez osnova jesu sledece:a) Povecanje imovine ( obogacenje ) sticaoca, i to sticanjem nekog prava, povecanjem vrednosti postojeceg prava ili ustedom troskova sticaoca na stetu osiromasenog.b) Umanjenje imovine( osiromasenje ) drugog lica.v) Uzrocna ( kauzalna vez ) izmedju navedenog prelaska imovine.g) Nepostojanje titulusa, odnosno pravnog osnova tog prelaska.

108

d) Cinjenje usled koga je doslo do navedene promene u imovinama ne sme da bude deliktna radnja, jer bi to bio obligacioni odnos ciji je osnov naknada stete, a ne obligacioni odnos sticanja bez osnova.- Pravila vracanja prema ZOO- Ko izvrsi isplatu znajuci da nije duzan, nema pravo da zahteva vracanje, osim ako je zadrzao pravo da trazi vracanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.- Ko isplati isti dug dva puta, ima pravo traziti vracanje po opstim pravilima o sticanju bez osnova.- Ne moze se traziti ono sto je dato ili ucinjeno na ime izvrsenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili drustvene duznosti.- Zakon predvidja da se vracaju, pored stecenog osnova, i plodovi stvari, i zatezna kamata, i to od podnosenja tuzbe, osim ako je sticalac nesavestan, tada od dana sticanja bez osnova.- Sticalac ima pravo na naknadu nuznih i korisnih troskova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne troskove pripada mu samo do iznosa koji predstavlja uvecanje vrednosti u trenutku vracanja, jer bi se u suprotnom i sam neosnovano obogatio.- Ukoliko neko za drugog ucini neki izdatak ili nesto drugo sto je ovaj po zakonu bio duzan da ucini, ima pravo da zahteva naknadu od njega.

169.) Tuzba zbog sticanja bez osnova ( pojam )

- Kondikcija je klasicna obligaciona tuzba, tako da poverilac moze da tuzi samo lice koje se na njegov racun neosnovano obogatilo i njegove univerzalne sukcesore.- Ukoliko neosnovano obogaceni stvar penese pravnim poslom stvar trecem licu, onda poverilac ne moze da upotrebi kondikciju.

170.) Odnos tuzbe zbog sticanja bez osnova prema drugim tuzbama

- Kondikcija i posesorna tuzba- Posesornom tuzbom se trazi povracaj fakticke vlasti na stvari, povracaj drzavine.- Tuzbeni zahtev je kondemnatoran, jer se njime trazi prestanak smetanja drzavine, otklanjanje posledica smetanja ( npr. povracaj stvari ), kao i zabrana buduceg smetanja.- U posesornoj tuzbi se ne moze isticati zahtev zasnovan na subjektivnom pravu, vec samo na faktu, cinjenici poslednje mirne drzavine.- Posesorna tuzba je ogranicena subjektivnim prekluzivnim rokom od 30 dana, odnosno objektivnim rokom od 1 godine.- Kondikcijom se takodje trazi restitucija, ali se ovde za razliku od posesorne tuzbe, ulazi u pitanje osnova sticanja, odnosno u pitanje subjektivnog prava.- Jer ako je jedna strana stekla stvar ili korist na osnovu odgovarajuceg pravnog osnoca, kondikcija nece uspeti.- Posesorna tuzba moze uspeti bez obzira na valjan pravni osnov, jer taj osnov u takvim sporovima nije relevantan ( npr. zakljucen je ugovor o kupoprodaji, ali kupac silom otme stvar od prodavca; u takvom slucaju prodavac ce dobiti drzavinski spor, ali kad bi upotrebio tuzbu zbog neosnovanog obogacenja, on bi izgubio kondikcijski spor ).- Kondikcija i tuzba zbog neispunjenja ugovorne obaveze- Ove tuzbe takodje ne idu zajedno.- Za tuzbu zbog neispunjenja ugovorne obaveze postoji pravni osnov ( ugovor ), pa se tuzba zasniva na tome sto jedna strana nije postovala ugovor ( u kondikciji nema takvog pravnog osnova ).- Kondikcija i vindikacija ( svojinska tuzba )- Kondikcija i svojinska tuzba se takodje iskljucuju.- Svojinske tuzbe ( vrsta tuzbe zavisi od nacina osporavanja njegove svojine: reivindikaciona tuzba, negatorna tuzba, deklarativna tuzba, izlucna tuzba, tuzba za naknadu stete ) uvek upotrebljava lice koje tvrdi da je vlasnik stvari i od te cinjenice zavisi i ishod spora.- U svojinskim tuzbama nije relevantno na osnovu cega tuzeni drzi stvar ili ometa vlasnika, a cilj ovih tuzbi je zastita svojine ( ovde nije rec o obligaciom nego o stvarnopravnom odnosu ).- Ovde je rec o tome da se fakticko stanje dovede u sklad sa pravnim

109

- Medjutim, moze se dogoditi da se stvarno pravo, usled ponasanja duznika pretvorilo u obligaciono pravo ( npr. tuzenik je ukrao gredu od tuzioca u kom slucaju tuzilac kao vlasnik ima pravo na vindikaciju; no u toku spora se utvrdi da je ta greda ugradjna u nepokretnost tuzenika, tako da povracaj stvari nije moguc; Sada se vlasnik stvari pretvara u poverioca i moze upotrebiti samo kondikciju, jer se tuzeni neosnovano obogatio na njegov racun ).- Dakle postoji formula: ko moze da vindicira, ne moze da kondicira, odnosno upotreba kondikcije je uslovljena nemogucnoscu upotrebe vindikcije.- Kondikcija i tuzba radi nadoknade stete- Kondikcija i tuzba radi naknade stete se nalaze u odnosu konkurencije, a to proizlazi iz cinjenice da se povodom istog dogadjaja mogu javiti dva paralelna obligaciona odnosa: prvi zbog neosnovanog obogacenja, a drugi zbog prouzrokovane stete.- Pravo izbora u pogledu upotrebe puta zasite pripada poveriocu: kad je neko tudju stvar upotrebio u svoju korist, imalac moze zahtevati da mu ovaj naknadi korist koju je imao od upotrebe.- Ali, kada je rec o slucaju da je jedno lice upotrebilo tudju stvar da bi ucinilo korist drugom licu, tuzilac moze drugog da tuzi zbog neosnovanog obogacenja, a prvog radi naknade stete.

171.) Poslovodstvo bez naloga

- Pojam - Kada jedno lice ( poslovodja bez naloga ) obavlja poslove za racun i radi zastite interesa drugog lica ( gospodar posla ), a da pri tom poslovodja nema ni ovlascenje ni obavezu, rec je o poslovodstvu bez naloga, odnosno nezvanom vrsenju tudjih poslova.- Pretpostavke poslovodstva bez naloga1.) Da se poslovodstvo sastoji u obavljanju posla- To moze biti kako pravni posao ( npr. zakljucenje povoljnog ugovora o kupoprodajis obzirom da je upravo ta stvar bila neophodna gospodaru posla koji je odsutan ), kako neki fakticki posao ( npr. popravka ostecenog krova suseda ).- Posao se mora vrsiti cinjenjem ( necinjenje nije dovoljno ), a poslovodja mora nastaviti zapoceti posao do kraja, ali rezultat ne mora biti idealan, tj. bitno je da je poslovodja delao najbolje sto je mogao u datim okolnostima.2.) Da posao mora biti tudj3.) Da posao bude obavljen u tudjem interesu, odnosno u interesu gospodara posla- Posao, dakle, ne mora biti obavljen u tudje ima, ali mora biti obavljen za racun gospodara posla, a to podrazumeva da posao ne trpi odlaganje ( hitnost i korisnost posla upravo opravdavaju mesanje u tudje poslove ).4.) Da poslovodja dela bez naloga- Ako bi imao ovlascenje, to bi bio ugovor npr. o punomocstvu ili radu..5.) Da poslovodja ima nameru da zasnuje odnos nezvanog vrsenja tudjeg posla- Poslovodja bez naloga treba da dela sa namerom da mu se za to da naknada ( u tom pogledu postoji oboriva pravna pretpostavka da poslovodja ima takav animus ).- Poslovna sposobnost poslovodje ili gospodara posla nije neophodna, jer tu nije rec o obligaciji koja se zasniva saglasnoscu volja.- U Zakonu je postavljeo opste pravilo: Poslovodstvo bez naloga je vrsenje tudjih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlascenja, ali za racun onoga ciji su poslovi, a radi zastite njegovih interesa ( posao ne trpi odlaganje, te predstoji steta ili propustanje ocigledne koristi ).

172.) Vrste poslovodstva bez naloga

- Nuzno poslovodstvo- Nuzno poslovodstvo bez naloga postoji kada se poslovodstvo vrsi u cilju otklanjanja stete koja preti imovini gospodara posla.- Bitno je da se postupalo savesno, u skladu sa okolnostima, tako da ocekivani rezultat nije pravno relevantan za uspostavljanje odredjenih prava i obaveza izmedju poslovodje i gospodara posla.

110

- Poslovodja ima pravo na nakadu nuznih i korisnih troskova, pa i nagradu za trud ukoliko je stetu otklonio.- Korisno poslovodstvo- Korisno poslovodstvo postoji kada se posao obavlja u cilju postizanja ocigledne koristi za gospodara posla.- Ko vrsi tudji posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga, pripada mu pravo na naknadu ucinjenih troskova, ali najvise do visine koristi koju je drugi postigao.- Vrsenje tudjih poslova protiv zabrane gospodara posla- Ko se prihvati tudjeg posla i pored zabrane lica ciji je posao, a za zabranu je znao ii morao znati, nema prava koja pripadaju poslovodji bez naloga.- U tom slucaju postoji delikt, te odgovara za stetu koju je prouzrokovao mesanjem u tudje poslove, cak i ako je do nje doslo bez njegove krivice.- Ako je zabrana suprotna zakonu ili moralu, ipak vaze opsta pravila o posl. bez naloga.- Nepravo poslovodstvo- Ko vrsi tudje poslove u nameri da za sebe zadrzi postignute koristi iako zna da je posao tudj, duzan je da na zahtev onoga ciji je posao polozi racun kao poslovodja bez naloga, kao i da preda sve postignute koristi ( nepravo poslovodstvo je u stvari delikt ).

173. ) Obaveze i prava poslovodje bez naloga

- Obaveze :- a) da obavesti o svom postupku sto je moguce pre gospodara posla.- b) da nastavi zapoceti posao ukoliko je to razumno, dok gospodar posla ne bude u stanju da preuzme

zapoceti posao.- v) da po svrsenom poslu polozi racun i ustupi onome ciji je posao sve sto je pribavio vrseci njegov

posao.- g) poslovodja bez naloga ima obaveze nalogoprimca u slucaju da nije sto drugo predvidjeno

zakonom.- d) pri vrsenju tudjeg posla poslovodja je duzan da se rukovodi stvarnim ili verovatnim namerama i

potrebama gospodara posla.- dj) poslovodja je duzan da postupa s paznjom dobrog privrednika, odnosno domacina.- Prava :- a) da bude oslobodjen svih obaveza koje je zbog tog posla preuzeo na sebe.- b) da gospodar posla preuzme sve obaveze koje je poslovodja zakljucio u njegovo ime.- v) da mu naknadi sve nuzne i korisne troskove.- g) da mu naknadi pretrpljenu stetu, cak i u slucaju da je izostao ocekivani razultat.- d) ako je otklonio stetu, poslovodji pripada i primerena nagrada za trud lica ciji je posao, ili ako mu

je pribavio korist.- dj) svaki poslovodja bez naloga ima pravo da odnese stvari kojima je povecao tudju imovinu a za

koje mu se ucinjeni izdaci ne racunaju, pod uslovom da se mogu odvojiti bez ostecenja stvari kojoj su dodate.

- Ako onaj ciji je posao naknadno odobri ono sto je izvrseno, poslovodja bez naloga se smatra nalogoprimcem ( odobrenje deluje retroaktivno ).

174.) Jednostrana izjava volje kao izvor obligacija (uopste)

- To je izvor vanugovornih obligacija, a zakon izdvaja dva takva slucaja: javno obecanje nagrade i izdavanje vrednosnih papira (naravno i ponuda za zakljucenje ugovora.. gore! )

175.) Javno obecanje nagrade

111

- U kontinentalno-evropskom pravu javno obecanje nagrade je jednostrani pravni posao, jer je za nastanak obaveze dovoljna izjava pravno relevantne volje samo jednog subjekta u tom poslu.- Po nasem pravu, javno obecanje nagrade obavezuje kada je javnim oglasom ucinjeno obecanje nagrade onome ko izvrsi odredjenu radnju, postigne neki uspeh, nadjese u nekoj situaciji, ili ako je obecanje ucinjeno pod nekim drugim uslovom.- Obaveza obecavaoca nastaje kada se ispune sledeci uslovi:1.) da je nagrada obecana.2.) da je obecanje ucinjeno javnim oglasom.3.) da je obecanje upuceno neodredjenom broju lica, pri cemu to mogu biti i lica iz odredjene grupe.4.) da je radnja koju treba izvrsiti u cilju dobijanja nagrade, odnosno obligacije, moguca i dopustena.5.) da jedno ili vise lica ispuni uslove koji su predvidjeni kako bi se dobila nagrada.- Obecanje se moze opozvati kako je i ucinjeno, kao i licnim saopstenjem, ali onaj ko je izvrsio radnju, a nije znao niti je morao znati da je obecanje nagrade opozvano, ima pravo da zahteva obecanu nagradu, a onaj ko je do opozivanja ucinio potrebne izdatke radi izvrsenja odredjne radnje ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obecavalac dokaze da su ucinjeni uzalud.- Obecanje nagrade se ne moze opozvati ako je oglasom odredjen rok za izvrsenje radnje.- Pravo na nagradu ima onaj ko prvi ili najbolje izvrsi radnju za koju je nagrada obecana.- Obaveza obecavaoca prestaje ako mu niko ne saospti nista u roku odredjenom u oglasu, a ako nema roka, onda istekom 1 godine od oglasa.

176.) Izdavanje hartija od vrednosti

- Pojam- Hartije od vrednosti su isprave kojima se u pisanom obliku izdavaoci obavezuju da ispune obligaciju upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu ( menice, cekovi, akcije..).- Hartija od vrednosti podrazumeva: ispravu, pravni posao i telesnu stvar ( trostruki pravni pojam ).- Hartija od vrednosti je isprava koja sadrzi obligaciono pravo koje je uslovljeno drzavinom same isprave.- Hartija od vrednosti je, po svojoj pravnoj prirodi, jednostran pravni posao, sto znaci da je pravni posao perfektan izjavom volje.- Predajom hartije, izdavalac se automatski obavezuje prema korisniku, stvarno pravo aktivira obligaciono.- Hartija od vrednosti je sa stanovista oblika nastanka, uvek formalni pravni posao.- Hartija od vrednosti predstavlja stvar, kao objekt gradjanskih subjektivnih prava.- U tom smislu moguce je da se na hartiji konstituise pravo svojine, zalozno pravo, plodouzivanje..- Iako je hartija telesna stvar, njena vrednost se nalazi u njenoj sadrzini, i otuda je moguc promet hartijama od vrednosti na trzistu kao bestelesnim stvarima.- Pravo iz hartije je neko obligaciono pravo ( obligacija je inkoporisana u hartiju ), a naravno, predajom odredjenih vrsta hartija moguce je i konstituisanje odredjenih stvarnih prava.- Pravo na hartiju je stvarno pravo ( svojina, zaloga ), medjutim, zbog nacela inkorporacije, pravo na hartiju ujedno znaci i pravo iz hartije- stvarno pravo u ovom slucaju povlaci i obligaciono pravo.- Na taj nacin, obligaciona prava se brzo i jednostavno prenose s duznika na poverioca.- Bitni sastojcia) oznacenje vrste hartije.b) firma, odnosno naziv i sediste, odnosno ime i prebivaliste izdavaoca.v) firma, odnonso naziv i sediste ili ime lica na koje, ili po cijoj naredbi hartija glasi, ili oznacenje da hartija glasi na donosioca.g) mesto i datum izdavanja hartije.d) tacno oznacenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije.dj) potpis izdavaoca..- Ukoliko isprava ne sadrzi neki od ovih sastojaka ona nece vaziti kao hartija od vrednosti, a ukoliko serijska hov ne sadrzi neki od sastojaka ona nece imati pravno dejstvo.- Vrste1.) Prema prirodi inkorporisanog prava, hov mogu biti:

112

a) Obligacione hov- inkorporiraju odredjeno obligaciono pravo, dakle, pravo poverioca na odredjeno ponasanje duznika ( menica, cek..).b) Stvarnopravne hov- sadrze odredjeno stvarno pravo ( npr. predaja skladisnice podrazumeva prenos svojine na robi koja se nalazi u skladistu ).v) Hartije sa pravom ucesca ( korporacijske hartije od vrednosti )- sadrze kako imovinska tako i statusna prava.2.) Prema vidljivosti kauze, hov mogu biti:a) Kauzalne- Ovde se jasno iz same hartije vidi zasto je ona izdata.b) Apstraktne- ovde se ne vidi kauza ( menica ).3.) Prema nacinu utvrdjivanja poverioca, hov mogu biti:a) Hov na ime ( rekta hartije )- su one za koje je poverilac odredjen poimenicno.- Hov ce imati pravno dejstvo samo ako lice koje je podnosi duzniku moze da dokaze svoj istovetnost s licem koje je na hov oznaceno kao poverilac.- Nedostatak je sto ove hartije ne podrzavaju pravni promet, jer se ugovorom o cesiji prvo mora preneti pravo iz hartije ( obligaciono pravo ), pa tek potom se vrsi prenos prava na hartiji ( stvarno pravo ).b) Hov po naredbi- su one za koje je poverilac odredjen poimenicno, ali on moze odrediti svog sukcesora, tj. moze imenovati sledeceg poverioca, a ovaj opet svog ( indosant prenosi svoje pravo na indosatara ).v) Hov na donosioca- su one za koje poverilac nije odredjen, vec postoji pretpostavka da je poverilac svaki njihov donosilac ( obveznice, akcije, neki cekovi..).

177.) Izdavanje hartija od vrednosti

- Ostvarivanje prava- Zakoniti imalac hartije ima i pravo iz hartije.- Ispunjenje potrazivanja iz hov moze da zahteva, uz njeno podnosenje, samo njen zakoniti imalac, odnosno lice koje on ovlasti.- Prenos hartije od vrednosti- Pravo iz hov na donosioca se prenosi predajom nje same, a kad je rec o hov na ime, ona se prenosi cesijom ( posebnim zakonom se moze odrediti i da se moze prenositi indosamentom ).- Pravo iz hartije po naredbi se prenosi indosamentom.- Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije neprekidnim nizom indosamenata ( isto pravilo vazi i za poslednjeg cesionara ).- Vrste inosamenta- Puni indosament sadrzi izjavu o prenosu i firmu, odnosno sediste i ime lica na koje se pravo iz hartije prenosi ( indosatar ) i potpis prenosioca ( indosant ).- Blanko indosament sadrzi samo potpis indosanta.- Indosament na donosioca vazi kao blanko indosament ( u slucaju prenosa na donosioca, umesto imena indosatara, stavlja se rec “na donosioca” ).- Zamena hartije od vrednosti- Imalac ostecene hov ima pravo da zahteva izdavanje nove hov u istom iznosu pod sledecim uslovima: da vrati ostecenu hov, da je moguce na osnovu vracene hov utvrditi njenu sadrzinu i istinitost, da naknadi izdavaocu troskove izdavanja nove hov.- Amortizacija hov- Ako bi se o kraja insistiralo na nacelu inkorporacije, onda bi lice koje ima pravo iz hartije, ali ne poseduje hartiju ( jer mu je npr. ukradena ), bilo osteceno.- Zbog toga moguce je da se zahteva sudski ponistaj isprave, odnosno amortizacija hov.

178.) Pravna priroda nastanka obligacije iz hartije od vrednosti

* Teorija ugovora- Prema ovj teoriji, sama obaveza izdavaoca hartije ne moze nastati pre nego sto se zakljuci ugovor sa njenim prvim korisnikom.- Ova teorija ima nekoliko prepreka:

113

a) Ova teorija negira postojanje izdavanja hov kao posebnog izvora obligacija ( jednostranom izjavom volje ), iz cega sledi da je izdavanje ovih hartija deo ugovora kao izvora obligacija.b) Ukoliko bi hov na donosioca izasla iz drzavine izdavaoca po bilo kom drugom osnovu, osim kao akt izvrsenja ugovora, obligacija ne bi nastala.v) Ova teorija ne moze da objasni nesumnjivu obavezu koju ima izdavalac hov prema svakom podnosiocu hartije ( npr. cek ), pa cak i onom koji do nje nije dosao na osnovu zakonitog titulusa.- Ovi prigovori teoriji ugovora uslovili su odredjene korekcije preko teorije pravnog previda, koja istice da svako savesno trece lice, koje se oslonilo na formalnu ispravnost hartije, mora biti pravno zasticeno.* Teorija kreacije- zasniva se na tome da obaveza izdavaoca hartije nastaje njenim izdavanjem ( kreacijom ).- Izdavanje hov obavezuje izdavaoca-duznika u trenutku kada je hartija postala perfektan pravni akt, jer je to jednostrana izjava volje.- Prema ovoj teoriji, obaveza izdavaoca postoji uvek, pa i prema nesavesnom licu ( ova teorija se ublazava zahtevom da korisnik bude savestan ).- Ovoj teoriji se zamera sto samom kreacijom hov ne nastaje nikakva obligacija, jer ona nastaje tek kada hartija bude predata drugom licu.* Teorija emisije- polazi od toga da obligacija nastaje tek u trenutku kada se hartija pusti u promet.- Ova teorija bi znacila da ako je hov dosla u drzavinu treceg bez volje izdavaoca, takva hartija ne stvara punovaznu obligaciju ( ova teorija se ublazava i koriguje teorijom savesnosti; to prihvata nas Zakon ).

179.) Legitimacioni papiri i znaci

- Namena hov je ostvarivanje pravnog prometa, dok je namena legitimizacionih papira i znakova, nasuprot tome, lako i brzo oznacenje poverioca obligacije.- Za hov ostvarivanje obligacije je neposredno povezano, uslovljeno drzavinom isprave ( nacelo inkorporacije ), a kada je rec o legitimacionim papirima i znakovima, pravo nije vezano za papir i dosledno tome se moze ostvariti nezavisno od papira ( dakle za njih ne vazi nacelo inkorporacije ).- Legitimacioni papiri su pisane isprave koje sadrze odredjenu obavezu za njihovog izdavaoca, ali u kojima nije oznacen poverilac, niti se iz njih ili okolnosti u kojima su izdate moze zakljuciti da je nedopusteno da se mogu ustupiti drugome ( autobuske karte, ulaznice za pozoriste..).- Legitimacioni znaci nisu pismene isprave, vec znaci utisnuti u komadu kartona, metala..gde se po pravilu nalazi odredjeni broj, a koji obicno ne sadrze nesto odredjeno o obavezi njihovog izdavaoca i sluze samo zato da se pokazu radi legitimisanja poverioca, u vezi sa obavezom prilikom cijeg nastanka su izdati ( garderobni znaci..).- Poverilac moze da zaheva ispunejnje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak, tj. dopustena su druga dokazna sredstva kako bi dokazao svoje poverilacko svojstvo.- Ukoliko izdavalac znaka, postupajuci u skladu sa nacelom savesnosti i postenja, izvrsi obligaciju donosiocu znaka, oslobodice se obaveze.

180.) Zakon i druge pravnorelevantne cinjenice koje neposredno putem zakona predstavljaju izvore obligacija

- Sve obligacije imaju posredni osnov u zakonu.- Ipak savremene klasifikacije uzimaju kao kriterijum neposredan pravni osnov, odnosno neposrednu pravnorelevantnu cinjenicu, odnosno cinjenicni skup koji ima odredjeni zajednicki imenilac koji ga izdvaja u odnosu na druge izvore: ugovor, prouzrokovanje stete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga, jednostrane izjave volje.- Medjutim, pored ovih izvora postoji i jedna grupa raznorodnih cinjenica, koje nemaju blizi zajednicki imenilac, vec im je jedini imenilac upravo odredjena zakonska norma ( srodstvo, bracna ili vanbracna veza, suvlasnicki odnosi..).

181.) Zakonske obligacije izdrzavanja

114

- Zakonske obligacije izdrzavanja dolaze u red najznacajnijih zakonskih obligacija, ali pored zakonskih propisa materijalnopravnog karaktera, postoji i mogucnost da izvesni propisi procesnog karaktera proizvedu konkretnu obligaciju.- Zakonske obligacije koje proizlaze iz porodicnopravnih propisa spadaju medju najznacajnije izvore u okviru ove grupe izvora obligacija ( Porodicni zakon sadrzi niz odredaba koje uredjuju zakonsku obligacije izdrzavanja ).- Izdrzavanje se odredjuje prema potrebama poverioca i mogucnostima duznika izdrzavanja, pri cemu se vodi racuna o minimalnom iznosu izdrzavanja.- Lice koje je fakticki davalo izdrzavanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na regres od lica koje je po zakonu bilo duzno da daje izdrzavanje.- Zakon odredjuje sledeci raspored obligacije izdrzavanja:a) Ostvarenje izdrzavanja supruznika vrsi se prvenstveno od drugog supruznika.b) Krvni srodnici medjusobno ostvaruju izdrzavanje redoslednom pozivanja na zakonsko nasledjivanje.v) Tazbinski srodnici ostvaruju medjusobno pravo na izdravanje posle krvnih srodnika.g) Ukoliko je vise poverilaca izdrzavanja, pravo deteta ima prvenstvo.d) Ako je pak vise duznika izdrzavanja, njihova obligacija nije solidarna, vec podeljena.- Zakonska obligacija izdrzavanja prestaje po zakonu u dva slucaja: kada istekne vreme trajanja izdrzavanja ili smrcu poverioca ili duznika.- Ova obligacija moze prestati i na osnovu odluke suda u nekoliko slucajeva: kada poverioac stekne dovoljno sredstava za izdrzavanje, osim u slucaju kada je maloletnik; kada duznik izgubi mogucnost da daje izdrzavanje ili ono za njega postane ocigledno nepravicno, osim ako je poverilac maloletnik; izdrzavanje supruznika prestajei kada poverilac sklopi novi brak.

182.) Ostale pravnorelevantne cinjenice koje neposredno putem zakona predstavljaju izvore obligacija

- Pravo lica koje je pogunuli izdrzavao jeste jedna od zakonskih obligacija, a to pravo se sastoji u primanju novcane rente.- Materijalna pravosnaznost kondemanatorne presude, takodje, moze biti izvor obligacije.- Sudske odluke se zasnivaju na odredjenim cinjenicama, ali moguce je da se sudska odluka donese na osnovu pogresnih predstava i dokaza o datim cinjenicama.- Razume se, u zalbenom postupku je moguce ovo ispraviti, ali posle nastupanja formalne pravosnaznosti, usled nemogucnosti da se presuda vise menja, njena izreka sama po sebi postaje izvor obligacije, a posle iskljucenja mogucnosti upotrebe i vanrednih pravnih lekova ta pravna situacija postaje konacna.- Materijalna pravosnaznost deluje inter partes, upravo kao i sama obligacija koja je proistekla iz takve odluke.- Zbog specificnog procesnog dejstva, moguce je da sama izreka takve presude postane izvor obligacije koji nema veze s pravim cinjenicnim stanjem.- U tom smislu, izvor obligacije predstavljaju odgovarajuce procesne odredbe koje onemogucavaju dalju izmenu izreke date pravosnazne presude.- Cinjenice koje takodje uticu na stvaranje obligacije: odredjeni odnosi iz susedskih prava, suvlasnickih odnosa.- Upravni akti zasnovani na posebnim zakonima ( resenje o porecu, o penziji, o usvojenju..) takodje mogu da dovedu do nastanka obligacije.

KRAJ ANTICEVE KNJIGE I POCETAK POSEBNOG DELA IZ RADISICIVE KNJIGE

115

183.) Ugovor o prodaji ( pojam i pravne osobine )

- Pojam- Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedan ugovornik ( prodavac ) obavezuje da stvar koju prodaje preda drugom ugovorniku ( kupcu ) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja ( ovo vazi za drustvena pravna lica, koja vise ne postoje ), odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu.- Dakle, po nasem pravu, ugovor o kupoprodaji nema translativno dejstvo ( potreban je i iustus titulus i modus acquirendi ).- Prodavac nekog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrsenje tog prava zahteva drzanje te stvari, da mu i preda tu stvar.- Pravne osobine- Kupoprodaja je imenovan ugovor jer je zakon posebno predvidja i regulise, a takodje, i sam naziv joj je zakonom odredjen.- Ona je u savremenom pravu neformalan ugovor, sto znaci da je za njeno zakljucenje dovoljna prosta saglasnost o bitnim elementima ugovora.- Medjutim, kupoprodaja postaje formalan ugovor ukoliko za predmet ima nepokretnu stvar ( pismana forma, overeni potpisi ugovaraca u sudu ).- Pored toga, ugovor o kupoprodaji moze postati formalan i ukoliko je to izraz volje samih ugovornika.- Kuporodaja je dvostrano obavezan i teretan ugovor.- Ona je dvostrano obavezni ugovor jer radja, kao izraz saglasnosti ugovornika, uzajamne obaveze ( prodavac je duzan da stvar preda kupcu tako da ovaj stekne pravo svojine, a kupac je duzan da isplati cenu i primi stvar ).- Ona je teretan ugovor, jer za koristi koje ovim ugovorom jedna strana dobija, duzna je da drugoj da odgovarajucu naknadu.- Kupoprodaja je komunitativan ugovor jer je u trenutku njenog zakljucenja poznata visina i uzajamni odnos prestacija, tako da se tacno zna sta ko prima i sta ko po ugovoru duguje.- Ipak, kupoprodaja moze biti zakljucena i kao aleatorni ugovor, ali to mora nedvosmisleno proizlaziti iz saglasne volje ugovornih strana.- Kupoprodaja moze biti zakljucena i kao ugovor sa trenutnim izvrsenjem ( obaveza se sastoji iz jednog akta cinjenja ili necinjenja koji se izvrsava u jednom momentu ) i kao ugovor sa trajnim izvrsenjem obaveza ( izvrsenje se prostire u vremenu i obicno se sastoji iz vise akata cinjenja ili necinjenja ).- Kupoprodaja pripada grupi jednostavnih, a ne mesovitih ugovora, jer se njena sadrzina sastoji samo od elemenata koji su za nju karakteristicni tako da je nije moguce rasclanjivati na neke druge elemente koji bi bili svojstveni nekim drugim ugovorima.- Ugovor o kupoprodaji moze pripadati i jednoj grupi ugovora po pristupu gde jedna strana unapred odredjuje elemente i uslove ugovora preko jedne opste i stalne pondude, a druga strana samo pristupa tako ucinjenoj ponudi.- Ugovorj o kupoprodaji pripada grupi samostalnih ugovora, tj. onih koji postoje i proizvode destva nezavisno od drugog ugovora ( dakle nisu akcesorni ).- Kupoprodaja je ugovor koji se po pravilu zakljucuje bez obzira na svojstva licnosti, ali po izuzetku moze biti zakljucena i intuitu personae.- Kupoprodaja je kauzalan, a ne apstraktan ugovor, jer je kod nje vidno oznacen cilj obavezivanja.

184.) Prodaja tudje stvari

- Pravni sistemi koji kupoprodaji daju translativno dejstvo ne poznaju mogucnost prodaje tudje stvari.- Ako kupoprodaja prenosi svojinu u momentu postizanja saglasnosti o bitnim elementima, onda je ocigledno da ona to dejstvo ne moze postici u hipotezi da prodavac nije vlasnik stvari o kojoj je ugovor ( da bi kupoprodaja samim faktom njenog zakljucenja u translativnom sistemu prenela pravo svojine na kupca, pretpostavka je prodavac to pravo ima, a ako to pravo nema, kuporpodaja je nistava ).- Ovo pravilo francuskog sistema je znato ublazeno u dva smisla:* ono se ne primenjuje kada su u pitanju genericne stvari, jer se tada ne vrsi prenos svojine momentom zakljucenja ugovora, vec momentom njihovog individualizovanja.

116

* stranke mogu ugovoriti da se prodavac preneti svojinu na stvari tek posto je pribavi od treceg.- Oni pravni sistemi koji kupoprodaji daju iskljucivo obligacionopravno dejstvo ( nas sistem ) poznaju mogucnost prodaje tudje stvari.- Prema ZOO prodaja tudje stvari obavezuje ugovarace, ali kupac koji nije znao niti je mogao znati da je stvar tudja, moze, ako se, usled toga ne moze ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traziti naknadu stete.- Kao sto se vidi, ugovor punovazno nastaje i proizvodi dejstva bez obzira sto prodavac u casu zakljucenja ugovora nije bio vlasnik stvari.- Prodaja tudje stvari, prema ovom stanovistu, ne cini ugovor nistavim, vec na osnovu ugovora stranke zahtevaju ispunjenje obaveza ( prodavac isplatu cene a kupac predaju stvari ).- Ukoliko prodavac nije imao pravo svojine na prodatoj stvari u casu zakljucenja ugovora, on to moze imati u momentu predaje stvari ( u medjuvremenu je pribavio ).- Medjutim, ukoliko je u pitanju individualno odredjena i nezamenljiva stavr koju je prodavac prodao kupcu, a povodom koje nema pravo svojine, niti je to pravo pribavio, onda za njega nastupa nemogucnost ispunjenja obaveze, pa se postavlja pitanje njegove odgovornosti.- Ukoliko kupac nije znao niti je mogao znati da je u pitanju prodaja tudje stvari, on moze raskinuti ugovor i zahtevati naknadu stete.- Ako prodavac u casu zakljucenja ugovora nije znao da je stvar tudja, onda on moze raskinuti ugovor, ali ce i tada biti duznik stete, ako je kupac bio savestan.

185.) Stvar kao bitan sastojak ugovora o prodaji

- Bitni elementi ugovora o prodaji su stvar i cena ( a u ugovorima o prodaji u privrdi, samo je stvar bitan sastojak ).

- Medjutim, stranke mogu da odrede i druge elemente ugovora kao bitne ( uslovi, rokovi ).- Stvari kao materijalni delovi prirode koji se mogu potciniti ljudskoj vlasti i koji nisu izuzeti iz obligacionopravnog prometa, cine predmet kupoprodaje.- Stvari u prometu- Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu, u suprotnom, ugovor je nistav.- Izvesne stvari su u ogranicenom prometu ( lekovi, oruzje ), tako da mogu biti predmet kupoprodaje samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, a oni se uglavnom odnose ili na dobijanje posebnog odobrenja ili na odredjena svojstva lica koja se mogu pojaviti u ulozi prodavca ili kupca.- Predmet prodavceve obaveze je akt predaje ( davanje ) stvari, ali sumarnije govoreci, predmet njegove obaveze je stvar.- I pri tome je bitno uociti da predmet kupoprodaje ne moze biti cinjenje ili necinjenje i to je upravo ono sto kupoprodaju razlikuje od ugovora o delu..- Buduce stvari- Prema nasem pravu, kupoprodaja se moze odnositi i na buduce stvari.- Buducom stvari se naziva ona stvar koja u trenutku zakljucenja ugovora ne postoji, vec koja ce tek nastati.- Prodaja buducih stvari moze biti zakljucena kao komutativan ugovor, sto je uobicajeno u trgovackom pravu, npr. proizvodjac prodaje stvari koje ce tek proizvsti.- On nece dugovati te stvari samo ako nije bilo njegove krivice sto stvar nije nastala.- Prodaja buducih stvari moze biti zakljucena i kao aleatoran ugovor koji se tada naziva kupovina nade, gde se kupac obavezuje da isplati ugovorenu cenu bez obzira na ostvarenje nade ( npr. otkup godisnjeg ploda vocnjaka ).- Kada je stvar propala pre ugovora- Stvar o kojoj je ugovor, u principu, mora postojati u trenutku zakljucenja ugovora, osim ako je rec o buducim stvarima.- Tako, ukoliko je u casu zakljucenja ugovora stvar propala, kupoprodaja ne proizvodi pravna dejstva, a ako je delimicno propala, onda kupac ima pravo izbora: da raskine ugovor ili da ostane pri njemu uz srazmerno snazenje cene.

186.) Cena kao bitan sastojak ugovora o prodaji

117

- Cena je novcana naknada koju kupac duguje prodavcu.- Pored cena kao novanog ekvivalenta, moguce je na ima kupceve naknade dati prodavcu i neku stvar, ali vrednost novca mora biti veca od vrednosti stvari ili bar jednaka sa njom, ako se hoce da to bude kupoprodaja.- Cena mora biti odredjena ili odrediva i pravicna.- Cenu mogu stranke odrediti izricno ili konkludentnim radnjama.- Bitno je da je postignuta stvarna a ne fiktivna saglasnost o ceni jer bez te zaglasnosti nema kupoprodaje.- Prema nasem pravu, kada je u pitanju ugovor o prodaji u privredi, nije potrebno da cena bude odredjena ni odrediva, jer se u nedostatku ove naplacuje cena koju je prodavac redovno naplacivao u vreme zakljucenja ugovora, a u nedostatku ove razumna cena.- Kada ugovor sadrzi dovoljno podataka pomocu kojih se cena moze odrediti ( np. srednja trzisna cena ), kaze se, tada, da je cena odrediva, sto je dovoljno za nastanak kupceve obaveze.- Cena je u izvesnim slucajevima propisana od strane nadleznog organa, to je propisana cena za koju vazi pravilo da kada je ugovorena veca cena od propisane, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je vec platio ugovorenu cenu, ima pravo da mu se vrati razlika.- Odredjivanje cene moze se vrsiti i na taj nacin sto ce ugovorne strane to prepustiti trecem licu.- Treca lica ukoliko se prihvate odredjivanja cene, obavezna su da postupaju sa duznom panjom rukovodeci se odgovarajucim standardom.- Ukoliko treca lica ne odrede cenu iz bilo kog razloga, smatrace se da je ugovorena razumna cena, a pod razumnom cenom se podrazumeva tekuca cena u vreme zakljucenja ugovora ( a ako se ona ne moze odrediti, nju ce utvrditi sud ).- Po nasem pravu, odreba ugovora kojom se odredjivanje cene ostavlja na volju jednom ugovaracu smatra se kao da nije ni ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u slucaju da cena nije odredjena.- To znaci, ako je u pitanju ugovor o prodaji u privredi, kupac je duzan platiti cenu koju je prodavac redovno naplacivao, a u nedostatku ove razumnu cenu.- A ako je rec o ugovoru o prodaji koji se ne kvalifikuje kao ugovor u privredi, onda u prisustvu odredbe kojom se odredjivanje cene ostavlja jednom ugovaracu, ugovor nema pravno dejstvo, jer cena, kao njegov bitan sastojak nije odredjena ni odrediva.- Zahtev za pravicnom cenom proizlazi iz dvostrano obaveznog i teretnog karaktera kupoprodaje u kom dominira princip ekvivalencije.- Ukoliko je cena u odnosu na vrednost prodate stvari nesrazmerno mala, tretirace se kao neozbiljna, pa onda to vise nije kupoprodaja vec poklon.- A ako je cena puno manja od vrednosti prodate stvari ( ali nije bas neozbiljna ), onda ce ugovor kupoprodaji opstati, ali ostecenim ugovornik moze zahtevati njegovo ponistenje ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi ( uglavnom je razlog za ponistenje usled nesrazmere vrednosti prestacija prekomerno ostecenje ).

187.) Obaveze prodavca kod ugovora o prodaji

- Na strani prodavca je obaveza da prodatu stvar preda kupcu tako da ovaj stekne pravo svojine, kao i da mu garantuje da stvar ima odgovarajuca materijalna i pravna svojstva.

1.) Obaveza predaje stvari- U nasem pravu, sticanje prava svojine se ostvaruje materijalnim aktom predaje odnosno upisom u zemljisne knjige ( ako je u pitanju nepokretnost ).- Ipak, ako se prenosi trazbeno pravo odnosno bestelesna stvar sticanje se vrsi faktom zakljucenja ugovora.- Ova obaveza predaje stvari prodavca pretpostavlja da je prodavac titular toga prava odnosno da je u stanju da omoguci nesmetano vrsenje tog prava.- Kada prodavac izvrsi predaju stvari, ali se na strani kupca u njegovom pravu svojine pojave izvsni nedostaci, onda je na prodavcu obaveza da stiti kupca od evikcije, cije prisustvo pruza osnov kupcu da raskine ugovor i zahteva nadoknadu pretrpljene stete.

- Pojam predaje

118

- Sam akt predaje stvari se sastoji iz radnje ili skupa radnji koje je prodavac, prema samom ugovoru ili prema uobicajenim pravilima ponasanja, duzan da preduzme, kako bi se kupcu omogucila drzavina stvari.- Predaja je akt koji se vezuje za radnje preduzete od prodavca, tako da ona ima sva obelezja jednostranog akta.- Da bi se predaja smatrala izvrsenom dovoljno je da je, prodavac, postupajuci po ugovoru ili pravilima ponasanja, preduzeo sve potrebne mere da bi kupac stekao drzavinu stvari, bez obzira da li je on stvarno stekao drzavinu te stvari.- Ukoliko kupac ne primi stvar o roku odnosno ne preduzme o roku sve potrebne radnje neophodne za prijem stvari, onda on pada u poverilacku docnju i trpi sve pravne posledice koje docnja prozivodi.

- Predmet predaje- Prodavac je obavezan da preda kupcu stvar o kojoj je ugovor, u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima, ukoliko nije sta drugo ugovoreno.- Svi plodovi koji su nastali pre roka predaje pripadaju prodavcu i on nije duzan da ih preda ( kasnije plodove je duzan da preda ).

- Nacin predaje- Ako je u pitanju pokretna stvar onda se predaja obicno vrsi iz ruke u ruku, a moguca je i simbolicna predaja ( npr. predaja kljuceva od automobila ).- Predaja se moze izvrsiti i putem skracene ruke, tj. kada kupac po nekom pravnom osnovu vec ima drzavinu prodate stvari ( npr. zakupoprimac ).- Smatrace se da je izvrsio predaju i prodavac koji po nekom drugom osnovu nakon ugovora zadrzi stvar ( npr. kao depozitar ).- Predaja nepokretnosti se vrsi putem upisa u zemljisne knjige ( u nekim sudskim odlukama je reseno da je dovoljno i uvodjenje u posed, sto ne valja jer vodi pravnoj nesigurnosti ).- Bestelesne stvari i prava se prenose samim zakljucenjem ugovora.- Sto se tice trazbenih prava, prema duzniku kupac, postaje titular prava od momenta izvrsene notifikacije ( obavestenja o prenosu trazbine od strane kupca prema duzniku ).- Kada je trazbeno pravo inkorporisano u neku hov, prenos se vrsi prostom predajom ( ako je u pitanju hov na donosioca ), odnosno putem indosamenta ( ako je u pitanju hov po naredbi ).

- Vreme i mesto predaje- Prodavac je duzan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predvidjenom ugovorom.- Rok predaje je trenutak ili odredjeni razmak u vremenu u kome kupac moze zahtevati predaju stvari odnosno u kome je prdavac duzan da preduzme sve potrebne radnje kako bi kupac stekao drzavinu stvari.- Rok predaje se obicno odredjuje samim ugovorom putem odredjivanja datuma ili putem proteka odredjenog vremena, a moguce ga je odrediti i putem nekog izvesnog dogadjaja.- Stranke mogu utvrditi rok predaje i na taj nacin sto ce oznaciti izvesno razdoblje ( npr. neki mesec ) u kome ce jedna od njih biti ovlascena daustanovi tacan dan predaje.- Ako stranke nisu ni izricito ni precutno utvrdile rok predaje, onda je prodavac duzan da izvrsi predaju stvari u razumnom roku posle zakljucenja ugovora.- Prema ZOO duznik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odredjenom za ispunjenje.- Iako se za pojam docnje ne trazi krivica duznika, ona je relevantna cinjenica u materiji naknade stete do koje je dozlo usled docnje.- Ako duznik nije izvrsio svoju obavezu usled toga sto je bio sprecen visom silom ili nekom drugom okolnoscu za koju ne snosi odgovornost, onda ne moze biti rec o docnji jer su to u principu opsteprihvaceni osnovi iskljucenja odgovornosti.- Kaze se tada da duznik nije kriv, jer je on preduzeo sve radnje radi izvrsenja obaveze o roku, ali je ipak bio sprecen nekim dogadjajem koji se nije mogao predvideti i spreciti.- Duznik ce odgovarati i za te okolnosti ( visa sila, slucaj ) ako je vec u docnji.- Kod ugovorne odgovornosti krivica se pretpostavlja, a to znaci da ce poverilac imati pred sudom samo da dokaze svoje poverilacko svojstvo iz punovaznog ugovora i cinjenicu neispunjenja dospele obaveze, a na duzniku je teret dokaza da je zadocnio u ispunjenju svoje obaveze usled dejstva vise sile ili druge okolnosti usled koje ne snosi odgovornost.

119

- Docnja prodavca daje kupcu pravo na zahtev za izvrsenje ili raskid ugovora, kao i zahtev na naknadu stete u oba slucaja.- Mesto predaje odredjuju stranke ugovorom.- Prema ZOO, kad mesto predaje nije odredjeno ugovorom, predaja stvari vrsi se u mestu u kome je prodavac u casu zakljucenja ugovora imao svoje prebivaliste ili boraviste, a ako je prodavac zakljucio ugovor u vrsenju svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu njegovog sedista.- Medjutim, ako je u casu zakljucenja ugovora strankama bilo poznato gde se stvar nalazi, predaja se vrsi u tom mestu.

- Rizik slucajne propasti stvari- Postavlja se pitanje ko snosi rizik za slucajnu propast ili ostecenje stvari u vremenu od zakljucenja ugovora do predaje? A odgovor na ovo pitanje daje teorija rizika, koja polazi od pravila da stetu snosi vlasnik (ali ko je tada vlasnik..? e to zavisi od pravnog sistema).- Prema sistemu transltivne kupoprodaje vlasnik je kupac, jer je na njega svojina preneta zakljucenjem ugovora, te on snosi rizik za slucajnu propast stvari.- Ugovor proizvodi dejstva i kupac ne moze uskaratiti isplatu cene zbog toga sto je stvar propala, a ako je cenu vec isplatio onda ne moze traziti njen povracaj.- Prema nasem pravu, prodavac ostaje vlasnik prodate stvari sve do njene predaje, pa on prema tome snosi rizik za slucajnu propast ili ostecenje stvari ( kupac tada nece biti duzan da isplati cenu, a ako je vec isplatio, onda moze traziti njen povracaj ).- I po nasem pravu moguce je da razik snosi kupac, ali samo ako predaja stvari nije mogla biti izvrsena zbog njegove docnje ( poverilacka docnja ).- Ukoliko je u pitanju ugovor sa genericno odredjenom stvari, onda je pravilo da on ne prestaje da postoji usled propasti stvari i prodavac ce biti duzan da izvrsi predaju stvari posto rod nikada ne propada.- A ako je u pitanju ugovor ciji je predmet individualno odredjena i nezamenljiva stvar, on onda prestaje da postoji.- Troskovi predaje- Ko snosi troskove predaje stvari uglavnom resava volja samih ugovornika, ali ukoliko stranke nisu nista rekle u ugovoru o tim troskovima, primenjuje se pravilo da sve troskove predaje snosi prodavac, a troskove odnosenja stvari i sve troskove posle predaje snosi kupac.

2.) Obaveza zastite u slucaju materijalnih i pravnih nedostataka- Prodavac garantuje kupcu da stvar koja je predmet njegove obaveze ima sva potrebna svojstva u smislu njene mirne i korisne drzavine, i otuda je njegova ( prodavceva ) obaveza zastite od materijalnih i pravnih nedostataka.- Da bi kupac stekao pravo na povracaj cene i naknadu stete usled pretrpljenog pravnog uznemiravanja, potrebno je, u konkretnom slucaju, ustanoviti da je uznemiravanje od strane treceg bilo zasnovano na odredjenom pravu, da je pravni nedostatak postojao u prodavcevom pravu, da kupac za taj nedostatak nije znao niti je prema okolnostima mogao znati, i da je kupac obavestio prodavca o tom pravnom uznemiravanju.- Ukoliko stvar ima odredjene materijalne nedostatke u casu prelaza rizika na kupca, kupac ima razlicita prava: zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedstatka; zahtevati snizenje cene; izjaviti da raskida ugovor ( a u svakom slucaju ima pravo na naknadu stete ).

188.) Obaveze kupca kod ugovora o prodaji

- Osnovne obaveze kupca su:1.) Obaveza isplate cene- Kupceva obaveza naknade se moze sastojati i u predaji neke stvari, ali suma novca mora biti veca od vrednosti stvari ili bar iste vrednosti.- Docniji dogovor stranaka o tome da ce kupac moci da zameni svoju obavezu isplate cene u novcu predajom neke druge stvari, i posto tu drugu stvar zaista i preda, menja pravnu prirodu ugovora o kupoprodaji prema volji stranaka, pa to vise nije kuporpdaja nego razmena.

120

- Kupac u takvom slucaju odgovara za pravne i fizicke nedostatke stvari, kao i svaki prenosilac kod teretnih ugovora.- Kupac je obavezan da isplati onu sumu novca koja je ugovorom bila odredjena ili zakonom propisana.- Ukoliko nije drugo predvidjeno, kupac je duzan da isplati punu cenu odjednom, a ne u ratama.- Ukoliko ugovorom nije bio odredjen rok isplate niti se on moze odrediti putem obicaja, vazi pravilo da se placanje vrsi u casu u kome se vrsi predaja stvari.- Opste je pravilo da kupac duguje kamatu na cenu posle roka isplate, ukoliko isplatu nije izvrsio ( zakonska kamata ).- Sam rok isplate utvrdjuje se u ugovoru, a ukoliko nije ugovorom predvidjen, onda se smatra da je dovoljna opomena upucena kupcu.- Moze postojati i ugovorena kamata za cije ustanovljenje je potreba saglasnost volja ugovorenika, ali ona ne sme biti protivna imperativnim zakonskim pravilima, ni ustanovi javnog poretka.- Ugovorne strane mogu predvideti i da ce kupac biti obavezan na placanje kamate od bez obzira na rok isplate cene ( dakle od momenta zakljucenja ugovora do isplate cene ).- S druge strane, stranke se mogu dogovoriti i da kupac nece biti duzan da plati ni zakonsku kamatu, dakle prodavac se unapred odrice prava na zakonsku kamatu koja bi sledila ako kupac ne izvrsi isplatu o roku.- Pravilo je da stopa ugovorne kamate ne moze biti visa on najvise stope propisane zakonom ( dakle ukoliko je ugovorena visa kamata, placace se samo kamata po zakonskoj stopi ).- Prema nasem pravu, moguce je da kupac placa i kamatu sa vecom stopom od zakonske, ukoliko je u docnji, a ako je ugovorena niza kamatna stopa od zakonske, duznik placa za vreme docnje kamatu po zakonskoj stopi.- Ako je stvar prodata na kredit i ona daje plodove, kupac duguje kamatu od kada mu je stvar predata bez obzira na to da li je dospela obaveza za isplatu cene.

2.) Obaveza preuzimanja stvari- Obaveza preuzimanja stvari sastoji se u obavljanju potrebnih radnji, koje su, prema ugovoru ili prirodi posla, neophodne za izvrsenje predaje stvari, kao i odnosenju same stvari, ako je u pitanju pokretna stvar.- Prema stanovistu nase sudske prakse, prodavac ne moze sudskim putem prinuditi kupca da preuzme kupljenu stvar, ali on pada u poverilacku docnju ukoliko neosnovano odbije prijem ispunjenja ili ne preduzme potrebne radnje da bi prodavac ispunio svoju obavezu ( dakle kupac sada snosi rizik za slucajnu propast ili ostecenje stvari ).- Kupac, ipak, nece pasti u poverilacku docnju, ako dokaze da prodavac ne bi bio u stanju da svoju obavezu predaje stvari izvrsi o roku, i da su te radnje bile blagovremeno preduzete.- Kupac u poverilackoj docnji duzan je naknaditi prodavcu stetu koji ovaj trpi usled neblagovremenog izvrsenja obaveze preuzimanja stvari, kao i troskove oko daljeg cuvanja stvari.- Od dana poverioceve docnje, prestaje teci kamata.- Kada se kupac nadje u docnji, prodavac je u mogucnosti da se oslobodi svoje obaveze predaje stvari i na taj nacin sto ce prodatu stvar dati na cuvanje trecem licu i to na trosak i rizik kupca.- ZOO predvidja da prodavac moze, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac nece isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor.- To znaci, da ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar cija mu je predaja ponudjena, postoji mogucnost da prodavac, uz prisustvo pomenutog uslova, raskine ugovor.

189.) Posebne vrste prodaje ( uopste, pojam, klasifikacija )

- Uopste- Posebnim odredbama stranke, u okviru pravila kupoprodaje ( dakle ne izlazi se iz pravne prirode kupoprodaje ) mogu precizirati svoja prava i obaveze na nacin koji u necemu odstupa od do sada navedenih pravila o kupoprodaji.- Inspirisane raznim motivima ugovorne strane mogu ugovoriti u korist prodavca izvesna sira prava u smislu ogranicenja ili uslovljavanja prava na strani kupca ( npr. prodaja sa pravom otkupa ), prodaja sa zadrzavanjem prava svojine, prodaja sa pravom prece kupovine ), kao sto, i obrnuto, mogu ugovoriti u korist kupca odredjena sira prava ( pravo preprodaje, kupovina na probu, prodaja na pocek ).

121

- Kupoprodaja sa pravom otkupa- Ovo je takav ugovor u kome prodavac zadrzava pravo da u odredjenom roku uzme stvar natrag od kupca vracajuci mu cenu.- S obzirom da ovim ugovorom prodavac rezervise pravo povrati odnosno otkupi stvar od kupca u odredjenom roku, ovaj ugovor se javlja kao jedna pogodnost na strani prodavca i jedno ogranicenje prava raspolaganja na strani kupca.- Ako bi pavo otkupa bilo ugovoreno naknadno, posle zakljucenja ugovora o kupoprodaji, onda bi to bio novi ugovor o kuporpodaji sa izmenjenim ulogama stranaka.- Kupoprodaji sa pravom otkupa prodavac najcesce ugovara kao jedan od nacina da dodje do sume novca koja odgovara prodajnoj ceni ustupljene stvari, ali tako da svoju stvar moze uzeti natrag uz povracaj cene ( tako se ova vrsta kupoprodaje u sustini javlja kao pozajmica novca uz obezbedjenje zaloge ).- Kupac kao vlasnik ustupljene stvari ima pravo da je upotrebljava i koristi, tako da se u stvari vrednost tog iskoriscavanja javlja kao kamata na sumu novca koju koriti prodavac.- Rok u kojem prodavac ima pravo otkupa ne bi trebalo da bude duzi od 3 godine.- ZOO ne regulise kupoprdaju sa pravom otkupa, dakle to je neimenovan ugovor.- Pravo na otkup se moze nasledjivati i prenositi pravnim poslovima inter vivos, ali sve to u roku svojeg trajanja.- Pravo otkupa se vrsi jednostranom izjavom volje prodavca upucene kupcu.- Ako je vrednost stvari u medjuvremenu povecana, i ako je to posledica kupceve radnje, prodavac ce biti duzan da mu naknadi sve korisne i nucne troskove i to do visine povecane vrednosti stvari.- Ukoliko prodavac prekrsi svoju obavezu neotudjenja, prodavac nema pravo da stvar od sticaoca povrati jer nije njen vlasnik, ali zato ima pravo na naknadu stete od kupca ( ali sticalac mora biti savestan ).- Prema jednom shvatanju pravne prirode kupoprodaje sa pravom otkupa, i kupac i prodavac su istovremeno vlasnici iste stvari, samo sto je prodavac vlasnik pod odloznim uslovom, a kupac pod raskidnim uslovom ( ovo shvatanje dovodi u pitanje iskljucivost prava svojine, i to je osnovni prigovor ); prema drugom shvatanju po sredi su dva odvojena kupoprodajna ugovora sa obrnutim ulogama stranaka.- Treba zakljuciti da je kupoprodaja sa pravom otkupa jedan ugovor sa raskidnim uslovom, a taj uslov je potestativan jer zavisi od volje prodavca.

190.) Prodaja sa pravom zadrzavanja prava svojine

- Ovo je takav vid ugovora o prodaji u kome prodavac zadrzava pravo svojine na prodatoj i predatoj stvari sve dok kupac ne isplati cenu.- Aktom predaje, kupac ne stice pravo svojine vec samo drzavinu.- Ova vrsta ugovora o kupoprodaji pretpostavlja da se cena ne isplacuje istovremeno sa predajom, jer ako se ta dva kata istovremeno obave, onda se, po logici stvari, ne moze zadrzati pravo svojine na stvari od isplate.- Prodavac ugovara odredbu o zadrzavanju prava svojine da bi na taj nacin obezbedio pravo potrazivanja prema kupcu, jer ovaj, posto nije vlasnik kupljene stvari, ne moze s njom raspolagati sve dok ne izvrsi isplatu.- Do momenta isplate, prodavac moze svojinskom tuzbom traziti stvar natrag, ne samo od kupca, nego od bilo kog drzaoca.- Predmet ovakve kupoprodaje moze biti samo pokretna stvar.- Sama isplata cene, prema saglasnoj volji ugovorenika, je dovoljan akt za prenos prava svojine na stvari koja je vec predata u drzavinu kupca ( dakle nije potrebna jos jedna izjava prodavca nakon isplate cene; ustvari ovo je jedna vrsta predaje skracene ruke ).- Kada kupac ne izvrsi svoju obavezu o roku ili odbije da je izvrsi uopste, prodavac moze zahtevati izvrsenje ili raskid ugovora i naknadu stete zbog zadocnjenja ili neizvrsenja.- U slucaju raskida ugovora moze zahtevati da mu se stvar vrati u stanju u kome je bila predata.- Prema ZOO rizik slucajne propasti i ostecenja stvari snosi kupac od casa kada mu je stvar predata ( dakle ne vlasnik stvari kako bi bilo prema opstem pravilu ).

122

- Ukoliko je kupac fakticki prenose stvar na trece lice, prodavac kao vlasnik ce imati pravo na povracaj ( osim ako je treci postao vlasnik stvari npr. sticanjem od nevlasnika ili odrzajem gde se zahteva i njegova savesnost ).- Prema jednom misljenju o pravnoj prirodi ugovora o kupoprodaji sa pravom zadrzavanja prava svojine, ova vrsta prodaje je u sustini zalozno pravo na prodatoj i predatoj stvari radi obezbedjenja potrazivanja isplate cene ( po ovom shvatanju prirodu ovog ugovora treba traziti prema cilju koji on obavlja u pravnom prometu ).- Medjutim, ovo ipak nije zalozno pravo, iako moze sluziti obezbedjenju poverioca, jer se zadrzavanjem prava svojine ne konstituise nikakvo stvarno pravo na tudjoj stvari, i s obzirom da kupac nije postao vlasnik stvari, on ne moze ni raspolagati tom stvari, a ako bi to bilo zalozno pravo kupac bi kao duznik i vlasnik zalozene stvari ovu stvar mogao otudjiti.- Veci broj autora, odbacujuci zalozno pravo kao objasnjenje pravne prirode ovoga ugovora, prihvata stanoviste po kom se zadrzavanje prava svojine moze objasniti pomocu uslova ( ovde se uslovljava sam ugovor o prodaji ).

191.) Prodaja sa pravom prece kupovine

- Ovo je takav ugovor u kome se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari odredjenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.- Ako prodavac ne prihvati ponudu, kupac moze prodati stvar trecem licu, dakle ogranicenje slobode ugovaranja, koje je na osnovu ugovora imao, nestaje.- Odredbom o precoj kupovini u ugovoru, prodavac pokazuje interesovanje za dalju pravnu sudbinu stvari.- Prodavac ima pravo na precu kupovinu samo u slucaju kada je kupac odlucio da proda stvar, a ne i kada otudjuje stvar na neki drugi nacin (npr. poklonom ili razmenom).- ZOO predvidja da je prodavac duzan obavestiti kupca na pouzdan nacin o svojoj odluci da se koristi pravom prece kupovine u roku od mesec dana, racunajuci od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trecem licu ( no ako su stranke same u ugovoru odredile koliki je rok za razmisljanje prodavca, onda ce se gledati taj rok, dakle zakonski rok je dispozitivan ).- Pravo prece kupovine se vrsi izjavom volje prodavca upucene kupcu po opstim pravilima koja vaze za prihvat ponude ( forma te izjave zavisi od forme samog ugovora u konkretnom slucaju ).- U slucaju da kupac ne ucini ponudu prodavcu, vec stvar otudji trecem licu, prodavac vrsi svoje pravo prece kupovine izjavom da stvar kupuje iz istovremeno polaganje cene kod suda, i to one cene koju je kupac ugovorio sa trecim licem.- Prodavac se ne moze pozivati na pravo prece kupovine u slucjau prinudne javne prodaje, ali prodavac cije je pravo prece kupovine bilo upisano u javnoj knjizi moze zahtevati ponistenje javne prodaje, ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje.- ZOO predvidja da pravo prece kupovine prestaje posle 5 godina od zakljucenja ugovora, ako nije ugovoreno da ce ono prestati ranije ( duzi rok se svodi na rok od 5 godina ).- ZOO se opredelio za neprenosivost ovog prava, jer je on ovezano za licnost, pa se kao takvo ne mzoe prenositi ni pravnim poslovima inter vivos, ni poslovima mortis causa.- Kada kupac prekrsi svoju obavezu koju ima po odredbi o pravu prece kupovine i proda stvar i prenese svojinu trecem licu ne obavestavajuci o tome prodavca, pitanje se postavlja koja su prava na strani prodavca, odnosno kakav je polozaj treceg lica.- Ako je trece lice nesavesno, onda prodavac moze zahtevati da se prenos ponisti i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima.- Ovo pravo moze ostvariti u roku od 6 meseci ( subjektivni rok ), ali ovo pravo u svakom slucaju prestaje po proteku 5 godina ( objektivni rok ).- Medjutim, ako je kupac netacno obavestio prodavca o uslovima prodaje trecem licu iako je to lice bilo nesavesno, onda se rok od 6 meseci racuna od dana kada je prodavac saznao za tacne podatke uslova prodaje.- Ako je trece lice savesno ( tj. nije znalo za postojanja prava prece kupovine ), onda je ono konacno i steklo pravo svojine prodate i predate stvari.

123

- Prodavac, u ciju je korist bilo konstituisano pravo prece kupovine, moci ce tada samo da zahteva od kupca naknadu stete.- Kada je pravo prece kupovine upisano u javne knjige, onda se sticalac ne moze pozivati da mu postojanje preceg prava kupovine nije bilo poznato.- Zakonsko pravo prece kupovine- Izvor prava prece kupovine pored ugovora i testamenta, moze biti i zakon.- Cela prica se svodi na drustvenu svojinu, koja vise nema kod nas, pa zato nisam pisao o ovome ( Peroviceva knjiga je stara!!! ).

192.) Kupovina na probu

- Kupovina na probu je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li mu odgovara i da u utvrdjenom roku obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru.- Ako u odredjenom roku ( koji se odredjuje ugovorom ili obicajem, ili se odredjuje primereni rok od strane prodavca ) ne ucini ovo obavestenje smatra se da je odustao od ugovora.- Medjutim, ako je stvar predata kupcu da bi je on isprobao do odredjenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.- Ova vrsta kupoprodaje daje kupcu sira ovlascenja (za razliku od prethodnih izlaganja) od onih koje bi imao kod osnovnog vida kupoprodaje.- Postoji i kupovina po pregledu koja predstavlja modalitet kupovine na probu.- Osnovna razlika je u tome sto je kod kupovine na probu ugovor zakljucen momentom saglasnosti volja, ali sa pravom kupca da se u odredjenom roku izjasni da li stvar, saobrazno njegovim zeljama, konacno prima ili odbija njen prijem, a kod kupovine po pregledu ugovor ne nastaje sve dok se stvar ne pregleda odnosno isproba.- ZOO kaze da se na kupovinu po pregledu shodno primenjuju odredbe koje se odnose na kupovinu na probu ( dakle ona pravila koja se mogu primeniti, s obzirom na razliku izmedju ove dve kupovine ).- Za razliku od kupovine na probu gde opstanak ugovora zavisi od volja kupca, postoji i prodaja gde se proba vrsi prema objektivnom kriterijumu, a to je tzv. objektivna proba.- Ovde ugovor ne zavisi od kupcevog nahodjenja vec od utvrdjenja cinjenice da li je stvar podobna za odredjenu upotrebu.- Kada je kupovina na probu zakljucena, od znacaja je razlikovati da li je usledio akt predaje stvari ili do predaje nije doslo.- Ako stvar nije predata kupcu, u sumnji se uzima da on ugovorom nije obavezan pre nego sto izjavi da stvar prima ( odlozni uslov ), a prodavac prestaje biti u obavezi ako se kupac do isteka roka za probu ne izjasni da stvar prima ( raskidni uslov )..- Ukoliko prodavac u tom roku otudji stvar i na taj nacin onemoguci probu i eventualnu kupovinu, odgovarace kupcu za naknadu stete, a pravni polzaj treceg zavisice od njegove savesnosti.- Prodavceva obaveza u tom pogledu prestaje ukoliko kupac ne preduzme potrebne radnje da obavi probu u roku odredjenom ugovorom ili obicajem.- Ako je stvar koja je predmet kupovine, vec predata kupcu u svrhu probe, a on stvar ne vrati i ne izjavi da odbija njen prijem u roku koji je ugovorom ili obicajem odredjen, smatrace se da ugovor o kupoprodaji proizvodi pravna dejstva i da vise ne zavisi od kupceve probe.- Smatrace se, takodje, da je kupac ostao pri ugovoru, ako u odredjenom roku za probu isplatio cenu ili je koristio stvar na drugaciji nacin od onoga koji je bio potreban u svrhu obavljanja probe.- U odsustvu ugovorom ili obicajem odredjenog roka, prodavac moze odrediti primereni rok kupcu u kome ovaj treba da se izjasni o kupovinu u slucaju da mu stvar nije bila predata odnosno ako mu je bila predata kupac ima odmah da se izjasni po prodavcevoj opomeni, ukoliko nije bio predvidjen rok.- Prema ZOO, rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupceve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kad je kupac duzan vrstiti stvar prodavcu.

193.) Prodaja po uzorku ili modelu

124

- Ovde kupac predmet ugovora i njegova svostva odredjuje prema uzorku ili modelu koji iskljucivo treba da posluzi radi sravnjenja ili uporedjenja sa kupljenom stvari i njenim svojstvima.- Zakljucujuci ovakav ugovor, prodavac se obavezuje da kupcu preda stvar istog svostva koje ima dati uzorak ili model.- Prema ZOO, u slucaju prodaje po uzroku ili modelu kod ugovora u privredi ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna modelu ili uzorku, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim slucajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze.- To znaci da kupac moze zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka; zahtevati snizenje cene; izjaviti da raskida ugovor ( i u svakom slucaju ima i pravo na naknadu stete ).- Ako se uzorak pokvari ili propadne kod kupca, cak i bez njegove krivice, prodavac nije duzan da dokazuje da stvar odgovara uzorku, vec na kupca pada teret da dukazuje suprotno.

194.) Prodaja sa specifikacijom

- Kupoprodaja sa specifikacijom je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac zadrzava pravo da blize odredi svojstva stvari o cijoj vrsti i kolicini je vec postugnuta saglasnost ( npr. da blize doredi dimenzije, oblik, boju...), ali tako da ukoliko to svoje pravo ne ostvari u odredjenom roku, prodavac moze raskinuti ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome sto mu je poznato o kupcevim potrebama.- Ovde se stranke sporazumevaju samo o genericno odredjenoj stvari i njenoj kolicini, a kupac zadrzava pravo da u odredjenom roku izvrsi specifikaciju dostavljajuci prodavcu bliza uputstva o svojstvima stvari.- U slucaju da prodavac izvrsi sam specifikaciju, on je duzan da obavesti kupca o ucinjenoj specifikaciji, odnonso o njenim pojedinostima i da odredi jedan razuman rok u kome bi kupac eventualno izvrsio drugaciju specifikaciju.- Odredba o specifikaciji nema znacaja za nastanak ugovora, vez za njegova pravna dejstva.- Od kupceve specifikacije zavisi pravni opstanak ugovora.- Sa aspekta kupca specifikacija ima svojstvo odloznog potestativnog uslova, jer od njenog nastupanja za kupca nastaje pravo da zahteva predaju stvari.- Medjutim, posto ugovor nastaje nezavisno od kupceve specifikacije, ukoliko ona izostane i prodavac raskine ugovor, onda ona, ako se posmatra ceo ugovorni odnos, ima osobenosti raskidnog uslova.

195.) Prodaja sa obrocnim otplatama cene

- To je takav ugovor o kupoprodaji u kome kupac stice pravo da ne izvrsi isplatu cene istovremeno sa prijemom stvari, vec kanije, i to u ratama u odredjenim vremenskim razmacima.- Ukoliko se ugovori da ce kupac biti duzan da isplati cenu u odredjenom roku po prijemu stvari, kazemo da je to ugovor o kupoprodaji na pocek.- Kada je ovaj ugovor tako zakljucen da kupac posle prijema stvari nije duzan da isplati cenu odjednom, vec u ratama, rec je o kupoprodaji sa obrocnim otplatama cene.- Ugovorom se moze odrediti i da prodavac zadrzi pravo svojine na stvari sve do konacne isplate cene ( ako to nije ugovoreno smatra se da je kupac aktom predaje stekao svojinu ).- Ova vrsta kupoprodaje je u stvari jedna vrsta kreditiranja kupca.- Prema ZOO ova vrsta kupoprodaje se odnosi na pokretne stvari ( ali moguce je u odredjenim slucajevima, steci pravo svojine na stanu i pre konacne isplate cene ).- Uvaj ugovor je pismen ( forma ad solemnitatem ), zbog sigurnosti pravnog prometa.- Odstupanje od osnovnog vida kupoprodaje oglada se i u tome, sto ugovor o prodaji sa obrocnim otplatama cene, podrazumeva vise bitnih sastojaka ugovora u odnosu na osnovni vid kupoprodaje, pa ovde, pored stvari i njene cene, u ispravi o ugovoru se moraju, pod pretnjom nistavosti, naci i: ukupan iznos svih obrocnih otplata; iznos pojedinih otplata; njihov broj; njihovi rokovi; odredba da kupac moze odustati od ugovora ako to pismeno saopsti prodavcu u roku od 3 dana od potpisivanja isprave i da se od ovog prava kupac ne moze odreci unapred.

125

- Kupac moze u toku izvrsenja ugovora i da se odrekne ovlascenja da cenu placa u ratama na taj nacin sto ce je isplatiti odjednom, a prodavac je duzan da primi ovakvu isplatu.- Ako su stranke ugovorile da ce prodavac imati pravo da raskine ugovor ukoliko kupac izostane sa nekom ratom, onda je rec o raskidnom uslovu koji daje mogucnost prodavcu da ugovor raskine.- Ukoliko ugovorom nisu predvidjene pravne posledice neisplate rate, posle isplate pocetne otplate prodavac moze raskinuti ugovor ako kupac dodje u docnju s najmanje dve uzastopne otplate, koje predstavljaju najmanje osminu cene.- Izuzetno, prodavac moze raskinuti ugovor kad kupac dodje u docnju sa isplatom samo jedne rate, ako za isplatu cene nije predvidjeno vise od 4 rate.- Pored toga, prodavac je ovlascen, umesto da raskine ugovor, da zahteva od kupca isplatu celog ostatka cene, ali je pre toga duzan da ostavi kupcu naknadni rok od 15 dana.- Postoji i posebno pravilo da na trazenje kupca sud moze produziti rokove otplate ako za to postoje opravdani razlozi, sto je fakticko pitanje za svaki konkretni slucaj, a potrebno je i da kupac pruzi neko obezbedjenej ( npr. jemstvo ) i da usled toga prodavac ne trpi stetu sto je takodje fakticko pitanje.- Kupac kome je sud produzio rokove za otplatu zadocnelih otplata, ne bi bio oslobodjen placanja zateznih kamata ( jer za pojam docnje nije relevantna krivica duznika ).- Pravilo da se ugovorena kazna ne moze predvideti kod novcanih obaveza ( zbog postojanja zatezne kamate i eventualno ugovorene kamate, pa da ne bude previse za duznika ) postuje se i u materiji prodaje sa obrocnim otplatama cene, s obzirom da je kupac duznik novcane obaveze.- Pravilo je da u slucaju raskida nastupa restitucija i obe strane su duzne da ucine povracaj u predjasnje stanje.- Prodavac je duzan da vrati kupcu sve primljene otplate sa zakonskom kamatom, kao i da naknadi kupcu nuzne troskove koje je ucinio za stvar.- Kupac je u obavezi da prodavcu vrati stvar i to u onom stanju u kojem je bila kada mu je bila predata, kao i da mu pruzi odgovarajucu naknadu za njeno upotrebljavanja do momenta raskida.- Sva navedena pravila se odnose i na npr. ugovor o lizingu, gde se jedna strana obavezuje drugoj strani da preda odredjenu stvar na upotrebu i koriscenje, a duga strana se obavezuje da sukcesivno placa naknadu i to tako da joj posle odredjenog vremena ta stvar predje u svojinu ( dakle efekat je isti kao i u ugovoru sa obrocnim otplatama cene ).

196.) Prodajni nalog

- Prodajni nalog je ugovor kojim se jedna strana ( nalogoprimac ) obavezuje da odredjenu pokretnu stvar koju joj je predala druga strana ( nalogodavac ) proda za odredjenu cenu u odredjenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu, a ako je ne proda i ne preda odredjenu cenu nalogodavcu do odredjenog roka niti je vrati u istom roku, smatra se da je on kupio stvar.- S ozbirom da je predaja stvari ranije izvrsena, tako da se nalogoprimac nalazi u drzavini stvari u momentu isteka roka, on pravo svojine stice putem traditio brevi manu, bez obzira da li je isplatio kupovnu cenu.- A ukoliko ne isplati cenu, to moze biti razlog za raskid ugovora i povracaj stvari, postupajuci po opstim pravilima raskida ugovora zbog neispunjenja.- Ali, ukoliko nalogoprimac u odredjenom roku stvar proda i stvar preda nalogodavcu, onda se pravni odnos medju strankama regulise primenom pravila i punomocstvu ( nalogodavac ima pravni polozaj vlastodavca, a nalogoprimac punomocnika ).- Nalogodavac snosi rizik slucajne propasti stvari, jer on ima pravo svojine na stvari sve dok nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odredjenu cenu nalogodavcu odnosno do isteka roka.- Nalogodavac ne moze raspolagati na stvari koja cini predmet prodajnog naloga sve dok mu eventualno ne bude vracena od strane nalogoprimca.- Do isteka roka, nalogoprimac se prema stvari mora odnositi sa paznjom dobrog domacina odnosno privrednika, a odgovarace za stetu koju nanese svojom krivicom ili upotrebom stvari.- Prodajni nalog, za razliku od punomocstva, ne moze se opozvati.- On moze samo sacekati ishod naloga koji moze biti takav da mu donese ili polozaj prodavca ili vlastodavca ili prestanak naloga.- Prodajni nalog se razlikuje od punomocstva i po tome sto punomocnik ne postaje vlasnik poverene mu stvari ukoliko je u odredjenom roku ne proda, kao sto je to slucaj kod prodajnog naloga.

126

197.) Ugovor o razmeni ( pojam, pravne osobine, bitni elementi )

- Pojam- Ugovor o razmeni je takav ugovor u kome se svaki ugovornik obavezuje prema svom ugovorniku da preda stvar koja se razmenjuje tako da on stekne pravo svojine.- Iz ovog ugovora nastaju za svakog ugovornika obaveze i prava koja iz ugovora o kupoprodaji nastaju za prodavca.- Ovaj ugovor pretpostavlja razmenu stvari bez posredstva novca.- Prema ZOO predmet ovog ugovora mogu biti i prenosiva prava ( npr. vrsenje rpava plodouzivanja, imovinsko-pravna ovlascenja autorskog prava..).- I bestelesne stvari mogu biti predmet ugovora o razmeni.- U nasem pravu, ovaj ugovor ima samo obligaciono dejstvo ( svojina se prenosi tek predajom stvari ), dok kad je predmet npr. neka bestelesna stvar, ugovornik postaje titular tog prava momentom zakljucenja ugovora.- Ako se apstrahuje posredstvo novca, razmenom i kupoprodajom se uglavnom postizu isti pravni efekti, i zbog toga se pravila o kupoprodaji primenjuju i na ugovor o razmeni u tom smislu sto se svaki ugovornik smatra kao prodavac u pogledu stvari koju daje, a kao kupac u pogledu stvari koju dobija.

- Pravne osobine- Ugovor o razmeni spada u kategoriju imenovanih ugovora, jer mu zakon odredjuje ima i predvidja pravila kojima se reulisu odnosi ugovornih strana.- Ovaj ugovor je uglavnom neformalan, medjutim ugovor o razmeni nepokretnosti mora biti zakljucen u pismenoj formi.- Ovaj ugovor je dvostrano obavezan i teretan.- S obzirom da je u trenutku zakljucenja ugovora o razmeni poznata visina i uzajamni odnos prestacija, ovaj ugovor je komutativan, mada moze biti zakljucen i kao aleatoran, ali to mora nedvosmisleno proizlaziti iz volje ugovornika.- Ugovor o razmeni moze biti zakljucen kao ugovor sa trenutnim izvrsenjem, i kao ugovor sa trajnim izvrsenjm obaveza.- Ovaj ugovor spada u grupu jednostavnih, a ne mesovitih ugovora.- Ovaj ugovor dolazi u red ugovora sa sporazumno odredjenom sadrzinom, ali moze biti zakljucen i kao ugovor po pristupu.- To je samostalan ugovor, jer njegovo postojanje i dejstvo nije u zavisnosti od drugog ugovora.- Po pravilu, to nije ugovor koji se zakljucuje s obzirom na licnost, ali moze biti zakljucen i kao ugovor inter partes.- Ovaj ugovor je kauzalan a ne apstraktan, jer se iz samog ugovoravidi cilj obvezivanja.

- Bitni elementi- Dok su bitni elementi ugovora o kupoprodaji stvar i cena, ovde su bitni elementi samo stvari ili odredjena prava ( razmena dve stvari se vrsi bez novca ).- Da bi jedna stvar mogla da bude predmet ovog ugovora, potrebno je da ispuni i opste uslove koji se odnose na mogucnost, dozvoljenost i odredjenost predmeta.- Predmet ugovora moze biti i pokretna i nepokretna stvar.- Ako se predmet jedne obaveze sastoji iz odredjene stvari i sume novca, radice se o razmeni ukoliko je vrednost stvari veca od vrednosti novca ( ako je obrnuto, onda je to kupoprodaja ).- Predmet ugovora o razmeni ne moze biti neka radnja ili uzdrzavanje od radnje.- Ukoliko se stvar ili pravo ustupi drugome radi neke njegove radnje, onda to moze biti ugovor o delu.- Moguce je da predmet obaveze bude stvar ili pravo i odredjena radnja, ali tada je za pitanje kvalifikacije ugovora o razmeni bitno ustanovisti da li je stvar odnosno pravo vece vrednosti od odredjene radnje.

198.) Obaveze stranaka kod ugovora o razmeni

127

-Ugovor o razmeni stvara uzajamne obaveze predaje stvari koje se razmenjuju i to tako da se stekne pravo svojine.1.) Obaveza predaje stvari- Oba ugovornika imaju obavezu da izvrse predaju stvari na nacin, mesto i vreme kako je to ugovorom predvidjeno.- Predaja stvari predstavlja jedan materijalni akt koji se sastoji iz odredjenih radnji koje omogucavaju sticaocu drzavinu stvari.- Stranke su duzne da jedna drugoj predaju stvar sa svim pripacima, ukoliko nije drugacije ugovoreno.- One su duzne da predaju i plodove, ali samo one koji su nastali posle roka predvidjenog za izvrsenje obaveze predaje stvari.- Kada se predaja stvari ne vrsi u momentu zakljucenja ugovora, nastaje za svakog ugovornika obaveza cuvanja stvari sve do momenta predaje, pa svaki ugovornik odgovara za stetu na stvari do koje bi doslo njegovom krivicom.- Razik za slucajnu propast stvari snosi vlanik stvari do momenta predaje.- Ukoliko je sticalac pao u poverilacku docnju, on ce snositi razik za slucajnu propast stvari ili ostecenje stvari, iako prenosilac ima drzavinu stvari ili je stvar data nekom trecem licu na cuvanje dok se pitanje predaje stvari ne regulise.- Rok predaje se utvrdjuje samim ugovorom ili odgovarajucim pravnim standardom s obzirom na prirodu posla, a ukoliko se ne moze na taj nacin ustanoviti, onda svaka strana moze zahtevati predaju, ukoliko je sama spremna da svoju obavezu predaje izvrsi.- Troskove predaje, ukoliko nije drugacije ugovoreno, snose oba ugovornika, svako za sebe.2.) Obaveza zastite u slucaju materijalnih i pranih nedostataka- Ovaj ugovor je ugovor sa naknadom tako da je kod njega ustanovljena obaveza na strani prenosioca da garantuje pribaviocu korisnu i mirnu drzavinu stvari.3.) Obaveza preuzimanja stvari- Prenosilac ima pravo da zahteva od pribavioca da ovaj preduzme odgovarajuce radnje, kako bi predaja stvari mogla biti izvrsena onako kako je ugovorom bila predvidjena.- Sankcija za neizvrsenje ove obaveze ogleda se u pogorsanom polozaju pribavioca.- Ako on odbije da izvrsi dospelo preuzimanje stvari, a pri tom nije bio sprecen razlozima za koje nije odgovoran ( slucaj, visa sila ), on pada u poverilacku ducnju i ubuduce snosi razik za slucajnu propast stvari, s tim sto duguje i naknadu stete.

199.) Ugovor o poklonu ( pojam, pravne osobine, bitni elementi )

- Pojam- Ugovor o poklonu je ugovor kojim jedan ugovornik ( poklonodavac ) prenosi ili se obavezuje da prenese na drugog ugovornika ( poklonoprimac ) pravo svojine odredjene stvari odnosno drugo odredjeno pravo ili da mu, na racun svoje imovine, ucini neku korist, i to sve bez odgovarajuce nadokade.- Ovde je rec o dvostranom pravnom poslu inter vivos ( za razliku od testamenta ), gde se saglasnoscu volja vrsi prenos odredjenog prava sa jednog lica na drugo, bez naknade.- Pojam ovog ugovora podrazumeva odsustvo svake prethodne obaveze na strani poklonodavca da predmet poklona preda poklonoprimcu, jer poklon treba da bude rezultat dobrovoljnog i potpuno slobodnog opredeljivanja poklonodavca.- Pojam ovog ugovora ne obuhvata ni odricanje od nekog prava u korist drugog, ili odricanje nekog prava pre nego sto je pribavljeno...jer u ovim slucajevima nema saglasnosti volja i namere da se poklon ucini.

- Pravne osobine- Poklon je imenovan ugovor.- On je formalan ugovor, sto znaci da ne nastaje solo consensu, dakle za njegov nastanak je potrebno, pored saglasnosti volja, ispuniti i zakonom predvidjenu formu.- Ako zakon nije nesto posebno predvideo, ugovor o poklonu se zakljucuje ili potpisom teksta izjave ( pismena form ) ili prostom predajom stvari ( relana forma ).- Ali, zakonodavac nekada izricito zahteva ispunjenje tacno odredjene forme, kao sto je to slucaj kod prenosa prava svojine na nepokretnosti.

128

- Forma poklona sluzi postizanju dve svrhe: da zastiti interese poklonodavca jer otklanja brzo i lakomisleno odlucivanje; i da u javnom interesu ucini vodljivim pobude koje mogu biti nedozvoljene, a takodje i da unese vise pravne sigurnosti.- Ovaj ugovor je jednostrano obavezan dobrocin ugovor.- Poklon je kumulativan a ne aleatoran ugovor, jer se u trenutku njegovog zakljucenja zna koja strana je poverilac, a koja duznik, i koliko je vrednost dugovane prestacije ( izuzetno on oze biti i aleatoran ).- Ovaj ugovor moze biti zakljucen i kao ugovor sa trenutnim izvrsenjem, a moguce ga je zakljuciti i kao ugovor sa trajnim izvrsenjem obaveze.- To je je jednostavan a ne mesovit ugovor.- Ovaj ugovor se u vecini slucaja zakljucuje s obzirom na svojstva licnosti ( on je uglavnom motivisan ljubaznoscu poklonoprimca, tako da on radja pravo vezano za tu licnost ).- Ovaj ugovor je samostalan, a ne akcesoran, kauzalan, a ne apstraktan.

- Bitni elementi1.) Predmet poklona- Predmet poklona moze biti stvar, odredjeno imovinsko pravo ili neka korist.- Da bi jedna stvar bila predmet ugovora o poklonu potrebno je da se ispune uobicajeni uslovi koji se odnose na mogucnost, dozvoljenost i odredjenost predmeta.- Predmet poklona moze biti i pokretna i nepokretna stvar, koja nije izvan gradjanskopravnog prometa.- Predmet poklona su stvar koje postoje u trenutku zakljucenja ugovora, ali to mogu biti i buduce stvari ( tada se ugovor zakljucuje u piemenoj formi ili formi javne izprave kojom se poklonodavac obavezuje da prenese pravo svojine buduce stvari aktom njene predaje ).- Pravilo je da se sa tudjom stvari poklon ne moze ciniti, i ako se ucini pada i unistava se.- Sto se tice pravnog odnosa ugovornika u slucaju poklona tudje stvari, treba voditi racuna o savesnosti poklonodavca, jer ko sa znanjem tudju stvar pokloni i ovu okolnost prema poklonoprimcu precuti, odgovara za stetne posledice.- Ugovorom o poklonu tudje stvari ne moze biti povredjeno pravo vlasnika stvari, ali ni neko drugo stvarno pravo ciji je titular trece lice ( titular prava sluzbenosti ili zaloge ne moze biti ostecen poklonom stvari povodom koje su ta prava ustanovljena ).- Predmet poklona moze biti i trazbeno pravo koje nije vezano za licnost poklonodavca i ciji prenos nije zabranjen zakonom, odnosno cija se priroda ne protivi prenosom na drugog.- Ustupilac trazbine ( poklonodavac ) ne garantuje prijemniku ( poklonoprimcu ) postojanje i naplativost trazbine u momentu izvrsenog ustupanja.- Poverilac jedne trazbine, iz razlicitih motiva, moze izjaviti duzniku da nece traziti ispunjenje i ukoliko se duznik sa time saglasi, nastaje ugovor o poklonu, koji za svoj neposredan predmet nema stvar u iznetom smislu, vec odredjeno trazbeno pravo.- Pored stvari i odredjenih imovinskih prava, predmet poklona moze biti i neka druga imovinska korist koja za poklonoprimca znaci neposredno uvecanje imovine ( tako npr. predmet poklona moze biti i fakticki rad koji neposredno uvecava imovinu poklonoprimca, ukoliko poklonodavac to cini na osnovu namere darezljivosti ).- Poklon je ugovor kojim se stice pravo svojine ili drugo imovinsko pravo, bez ikakve obaveze vracanja stvari, sto se redovno zahteva kod drugih dobrocinih ugovora ( npr. beskamatni zajam, ostava, posluga ).2.) Animus dodandi- Poklonodavac se obavezuje prema poklonoprimcu, ne zbog naknade koju od njega ocekuje, nego zbog toga, sto iz nekih drugih motiva, hoce da uveca njegovu imovinu.- Namera darezljivosti se nikada ne pretpostavlja, vec mora nedvosmisleno proizlaziti iz sadrzine ugovora ili skupa relevantnih okolnosti konkretnog slucaja.- Odluka poklonodavca da ucini poklon moze biti zasnovana na razlicitim motivima, pocev od licnosti poklonoprimca ( zahvalanost, vracanje usluge ), pa do opste moralnih i humanih pobuda.

200.) Posebne vrste poklona

- Poklon na nalogom ili teretom

129

- To je takav ugovor o poklonu u kome poklonodavac stice pravo da raskine ugovor ukoliko poklonoprimac ne izvrsi odredjenu radnju u korist poklonodavca ili treceg lica ili ukoliko ne postuje pravo koje je poklonodavac zadrzao za sebe ili za treceg.- Ta radnja moze se sastojati u preduzimanju odredjenog akta ( cinjenje ) ili u uzdrzavanju od preduzimanja odredjenog akta ( necinjenje ).- Moguce je da poklonodavac nalozi poklonoprimcu da na odredjeni nacin koristi predmet poklona ( npr. ne sme raspolagati glavnicom poklonjenog novca, ego samo kamatom..).- Nalog predstavlja odredjeno ogranicenje i duznost na strani poklonoprimca.- Poklon sa nalogom odstupa od osnovnog vida poklona u tome sto poklonoprimac ovde prima odredjenu duznost, tako da od njenog izvrsenja zavisi pravno dejstvo poklona.- Ukoliko se ta duznost javlja kao ekvivalent i protivrednost prestacije poklonodavca, onda to nije poklon, vec naki teretni ugovor.- Dakle, poklon sa nalogom mora nositi osnovna obelezja poklona- uvecanje odnosno smanjenje imovine na osnovu darezljivosti.- Ako poklonoprimac ne izvrsi nalog na vreme i na nacin kako je to ugovorom o poklonu predvidjeno, poklonodavac moze raskinuti ugovor jednostranom izjavom volje, osim kada je trece lice steklo pravo da zahteva izvrsenje naloga.- S obzirom na besplatnost, kao osnovno obelezje poklona, i poklonoprimac moze raskinuti ugovor i izvrsiti povracaj primljenog, ukoliko je vrednost naloga postala veca od vrednosti poklona ili je izvrsenje naloga postalo znatno otezano.- Po pravnoj prirodi, poklon sa nalogom je ugovor sa raskidnim uslovom.- Ako je predmet naloga zabranjen prinudnim pravnim ili moralnim propisima ili ga je nemoguce izvrsiti od strane poklonoprimca, smatra se, da u takvom slucaju ugovor prozivodi pravno dejstvo bez naloga.

- Mesoviti poklon- To je takav ugovor o poklonu u kome se ugovornici uzajamno obavezuju, ali tako da veca vrednost prestacije jednog ugovorenika predstavlja poklon za drugog.- Poklon se ovde, u stvari, javlja zajedno sa nekim drugim ugovorom.- Mesoviti poklon se ne pretpostavlja, vec se nuzno zahteva utvrdjenje namere darezljivosti, koja moze biti izrecno izrazena ili porizlaziti iz prirode i okolnosti konkretnog slucaja.- Kada se kod mesovitog ugovora ustanovi animus dodandi, onda to ima za posledicu da se takav ugovor ne moze napadati zbog prekomernog ostecenja ili nekog drugog sredstva kojim se stiti princip ekvivalentnosti uzajamnih prestacija.

- Uzajamni poklon- To je takav ugovor o poklonu u kome stranke uslovljavaju njegovo pravno dejstvo zakljucenjem drugog ugovora o poklonu u kome ce uloge stranaka biti obrnuto postavljene.- Ovde je rec o uzajamnom uslovljavanju dva ugovora o poklonu koji se zakljucuju izmedju istih lica koja u ta dva akta imaju razlicite pravne pozicije.- Ukoliko bi vrednosti predmeta prestacija kod uzajamno uslvljenih poklona bile iste, ne bi se radilo o uzajamnom poklonu, vec o nekom teretnom ugovru ( isto bi bilo i ako bi odsustvovala namera darezljivosti ).

- Nagradni poklon- To je takav ugovor o poklonu kod koga je namera darezljivosti zasnovana na odredjenoj radnji, zasluzi ili drzanju poklonoprimca, tako da se poklon javlja kao priznanje ili nagrada poklonoprimcu.- Poklonoprimac ovde nema nikakvo pravo na predmet poklona pre nego sto se ugovor o poklonu zakljuci, odnosno poklonodavac nema nikakvu pravnu obavezu da ovaj poklon ucini ( to je akt njegove slobodne volje ).

- Poklon zasnovan na moralnoj duznosti- Ovo je takav ugovror o poklonu kod koga animus dodandi proizlazi iz odredjene moralne duznosti ( razlika od nagradnog poklona je u tome sto je tamo neka radnja poklonoprimca posluzila kao neposredni motiv poklona, a ovde je to uglavnom neki srodnicki ili prijateljski odnos ).

130

- Poklon u opstekorisne svrhe- Ovo je takav ugovor kod koga je namera darezljivosti zasnovana na motivu postizanja neke opstekorisne svrhe.- Ovaj ugovor se cesto zakljucuje sa nalogom da se predmet poklona ima upotrebiti na tacno odredjen nacin, kako bi se sto bolje postigla svrha zbog koje je poklon ucinjen.

- Poklon za slucaj smrti- Ovo je takav ugovor kod koga je predaja predmeta poklona odlozena do momenta smrti poklonodavca.- Takav ugovor se zakljucuje u odredjenoj formi ( javna isprava ), ali bez predaje predmeta poklona, sto znaci da poklon za slucaj smrti ne moze nikada biti realan ugovor.- Za njegov nastanak se zahteva saglasnost volja poklonodavca i poklonoprimca, za razliku od legata kao jednostrano i strogo formalne izjave sa dejstvom mortis causa.- Poklonoprimac se ne tretira kao naslednik, vec kao poverilac iz jednog ugovora cije je pravno dejstvo u pogledu predaje predmeta poklona bilo odlozeno do smrti poklonodavca.

201.) Obaveze poklonodavca kod ugovora o poklonu

- Ugovor o poklonu stvara obaveze samo na strani poklonodavca ( obaveza zahvalanosti poklonoprimca je vise moralne nego pravne prirode ).1.) Obaveza prenosa odredjenog prava i predaja stvari- Obaveza poklonodavca da prenese pravo svojine odredjene stvari javlja se kod poklona koji se zakljucuje salgasnocu formalno izrazenih volja, a ne i kod poklona koji se zakljucuje predajom stvari.- Momentom predaje stvari, ugovor je zakljucen i istovremeno je preneseno pravo svojine povodom te stvari.- Kad poklon ima za predmet neko trazbeno pravo ( bestelesna stvar ), smatra se da je prenos izvrsen momentom zakljucenja ugovora, ukoliko nije drugacije ugovoreno.- Obaveza poklonodavca da izvrsi predaju stvari na osnovu zakljucenog ugovora o poklonu pretpostavlja preduzimanje takvih radnji koje su, prema ugovoru ili odgovarajucem pravnom standardu, potrebne da bi poklonoprimac stekao drzavinu stvari.- Poklonodavac je duzan da preda stvar u onom stanju u kojem je bila u vreme zakljucenja ugovora, i sa svim pripacima.- Poklonodavac ostaje vlasnik stvari sve do njene predaje, i zato snosi rizik slucajne propasti stvari.- Ako stvar propadne bez njegove krivice, on nece biti u obavezi prema poklonoprimcu pod pretpostavkom da se radi o individualno odredjenoj i nezamenljivoj stvari ( ako je stvar genericna, onda hoce ).- Pravila o predaji poklonjene stvari ne odstupaju od pravila prodate stvari ( pise gore ).2.) Obaveza naknade stete- Poklonodavac odgovara za svu stetu koju je poklonoprimac pretrpeo usled pravnih i fizickih mana, ukoliko je za te mane znao ili mora znati.- Naknada moze obuhvatati troskove zakljucenja i izvrsenja ugovora, parnicne troskove ( ako je stvar imala pravni nedostatak ), kao i zve druge izdatke koje je poklonoprimac kao savesni drzalac imao povodom poklonjene stvari.- Poklonodavac odgovara samo u slucaju svoje nesavesnosti, za razliku od pravila evikcije prema kojima prenosilac odgovara za pravne mane bez obzira na savesnost.- Kod poklona, zbog odsustva uazjamnosti koristi, ne primenjuju se pravila o zastiti od evikcije, ali poklonodavac odgovara za stetu koju je svojim nesavesnim postupkom prouzrokovao poklonoprimcu, po opstim pravilima naknade.- Isti je slucaj i sa odgovornoscu za fizicke nedostatke.

202.) Raskid ugovora o poklonu usled nezahvalnosti poklonoprimca

131

- Nezahvalnost poklonoprimca kao razlog za raskid ugovora prozilazi iz dobrocinog karaktera ugovora o poklonu.- Namera da se poklon ucini cesto je podstaknuta naklonoscu poklonodavca prema licnosti poklonoprimca, tako da ako ovaj ispolji nezahvalnost u odredjenom stepenu, onda zakon uzima to kao relevantnu cinjenicu koja moze uticati na izmenu namere darezljivosti poklonodavca, te mu daje pravo na raskid.- Potrebno je da se radi o gruboj nezahvalnosti ( bez obzira da li se radi o krivicnom delu ili ne; akt nezahvalnosti se moze odnositi i na neka lica bliska poklonodavcu ), a to ceni sud u konkretnom slucaju.- Kada je akt nezahvalnosti takav da predstavlja razlog za raskid ugovora o poklonu, poklonodavac moze raskinuti ugovor jednostranom izjavom volje u pismenoj formi ( eventulana sudska odluka moze imati samo deklarativno dejstvo ).- Pravo na raskid se gasi posle jedne godine ( subjektivni rok ), odnosno posle 10 godina ( objektivni rok ).- U okviru ovih rokova, pravo na raskid se moze nasledjivati.- Pravo na raskid zbog nezahvalnosti prestaje smrcu poklonoprimca, sto znaci da se ne moze isticati protiv njegovih naslednika.- Ovakav raskid ugovora se ne moze ostvariti ni kada je poklon ucinjen u dobrotvorne i opstekorisne svrhe.- Kada je predmet poklona u drzavini poklonoprimca, onda je nakon raskida, on duzan da izvrsi povracaj predmeta.- Savesni poklonoprimac nece odgovarati za eventualnu smanjenu vrednost stvari, i imace pravo na troskove kojima je uvecao vrednost stvari, kao i na plodove koje je pribavio.- Nesavesni poklonoprimac odgovara za smanjenu vrednost stvari i on je duzan da je vrati sa svim plodovima koje je pribavio i onima koje je propustio da pribavi.- Ukoliko je savesni poklonoprimac otudjio predmet poklona teretnim ugovorom, onda je on duzan da vrati poklonodavcu ono sto je na osnovu tog ugovora primio kao naknadu.- Savesni poklonoprimac nece biti duzan da izvrsi povracaj vrednosti poklonjene stvari ukoliko je ovu besteretno otudjio ( poklonio ).- Nesavestan poklonoprimac duzan je da vrati punu vrednost poklonjene stvari, bez obzira da li je za nju dobio odgovarajucu protivvrednost ili je tu stvar otudjio bez naknade.- Savesno trece lice ostaje vlasnik stvari, bez obzira na raskid ugovora.

203.) Raskid ugovora o poklonu usled nedostatka nuznih sredstava za zivot

- Poklonodavac koji posle obecanog ili predatog predmeta poklona zapadne u takvo materijalno stanje da nema nuznih sredstava za zivot ili za izdrzavanje lica koja po zakonu mora da izdrzava, moze raskinuti ugovor o poklonu.- Poklonoprimac moze da se oslobodi obaveze povracaja predmeta poklona ukoliko preduzme duznost da poklonodavcu preda odnosno daje nuzna sredstva za zivot.- Ako je i poklonoprimac u takvom materijalnoj situaciji da nema sredstva za zivot, onda poklonodavac nece imati pravo da zahtev povracaj predmeta poklona.- Poklonodavac se ne moze unapred odreci prava da raskine ugovor, jer bi takva odredba u ugovoru bila nistava ( isto je i kod nezahvalnosti kao osnova za raskid ).

204.) Povracaj predmeta poklona usled ponistenja braka

- Bracni drug koji u vreme zakljucenja braka nije znao za nedostatak zbog koga se brak ponistava zadrzava poklone ucinjene mu radi braka i u toku braka od drugog branog druga ili drugih lica.- On ima pravo da zahteva povracaj poklona koje je ucinio drugom bracnom drugu, ako je ovaj znao u vreme zakljucenja braka za nedostatak zbog koga je brak ponisten.- Ako su oba bracna druga savesna ili nesavesna, onda oni zadrzavaju primljene poklone i nemaju pravo na zahtev za povracaj poklona.

132

- Za razliku od razvoda braka, zakonodavac ovde ne pravi razliku izmedju obicnih poklona i onih koji su u nesrazmeri sa imovinskim stanjem poklonodavca, tako da bi se mogli opozvati svi pokloni bez obzira na njihovu vrednost, u slucaju da su ispunjeni pomenuti zakonski uslovi.

205.) Povracaj predmeta poklona u slucaju paulijanske tuzbe

- Ugovor o poklonu mogu pobijati poverioci poklonodavca pod uslovima koji se zahtevaju za uspeh paulijanske tuzbe.- Prema opstem pravilu, svaki poverilac cije je potrazivanje dospelo za naplatu moze zahtevati da pravni posao njegovog duznika sa trecim licem oglasi prema njemu bez pravnog dejstva u meri potrebnoj za ispunjenje njegovog potrazivanja.- Za uspeh paulijanske tuzbe potrebno je, pre svaga, ustanoviti da je poklon preduzet na stetu poverioca poklonodavca, tj. da u imovini poklonodavca nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriocevog potrazivanja.- Pored ovog uslova, zahteva se u principu i namera ostecenja na strani duznika, kao i saznanje te namere od strane duznikovog saugovornika.- Polazi se od toga da duznik otudjenjem svoga dobra hoce da izigra interese svog poverioca i zbog toga poverioac to mora da dokaze kao i nesavesnost treceg lica.- Medjutim, ipak kada je u pitanju ugovor o poklonu, ovaj uslov se shvata tako da poverilac ne mora da dokazuje nameru ostecenja, kao ni nesavesnost treceg lica.- Dovoljno je da je u vreme zakljucenja ugovora o poklonu poklonodavac znao ili je morao znati da preduzetim poklonom steti svom poveriocu.- Pravne posledice pauljanske tuzbe sastoje se u tome da se ugovor o poklonu lisava pravnog dejstva prema tuziocu i to samo u onoj vrednosti koja je potrebna radi namirenja njegovog potrazivanja.- To znaci da je poklonoprimac duzan da vrati predmet poklona, kako bi se poverilac iz te vrednosti mogao naplatiti, ali on moze izbeci ovaj povracaj ukoliko ispuni poklonodavcevu obavezu prema njegovom poveriocu.- U svakom slucaju, savestan poklonoprimac nije duzan da vrati vise nego sto je poklonom primio.- Tuzbi ili prigovor za povracaj predmeta poklona podnosi poverilac poklonodavca protiv poklonoprimca i to u roku od 2 godine racunajuci od dana izvrsenja poklona.

206.) Ugovor o zajmu ( pojam, pravne osobine, bitni elementi )

- Pojam- Ugovor o zajmu je ugovor kojim se jedan ugovornik ( zajmodavac ) obavezuje da drugom ugovorniku ( zajmoprimcu ) preda odredjeni iznos novca ili odredjenu kolicinu zamenjivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena isti iznos novca, odnosno istu kolicinu stvari iste vrste i kvaliteta.- Predaja predmeta zajma ne znaci zakljucenje, vec izvrsenje ugovora.- Obaveze ugovornika stvaraju se momentom postizanja sagalsnosti volja o bitnim elementima ugovora, bez obzira da li je on sa naknadom ili bez naknade.- Dakle ugovor o zajmu je konsensualan, ali je moguce da bude i formalan kada to zakon ili same stranke odrede u tom smislu da ce proizvoditi pravna dejstva, tek kada se sacini u pismenoj formi.- Ugovor o zajmu je osnov za sticanje prava svojine odredjene kolicini zamenljivih stvari, cime se priblizava kupoprodaji, razmeni i poklonu, koji su takodje osnovi za sticanje prava svojine.- Kod ugovora o zajmu, na primljenim stvarima zajmodavac stice pravo svojine, ali za razliku od pomenutih ugovora, on je u obavezi da posle isteka odredjenog vremena vrati zajmodavcu istu kolicinu stvari, iste vrste i kvaliteta.- S druge strane, obaveza povracaja stvari javlja se i kod drugih ugovora, npr. posluge ili zakupa, ali za razliku od ovih ugovora gde se vraca ista stvar koja je predmet ugovora, zajmoprimac po pravilu ne vraca istu stvar, vec istu kolicinu stvari iste vrste i kvaliteta ( on je osnov za sticanje svojin dok posluga i zakup to nisu ).

133

- Pravne osobine- Ugovor o zajmu je imenovan ugovor jer je zakonom posebno predvidjen a i samo ime mu je zakonom odredjeno.- Zajam je konsensualan ugovor koji nastaje momentom postizanja saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora, a predaja je akt izvrsenja, a ne zakljucenja ugovora.- Za nastanak ugovora o zajmu moze biti zakonom propisana ili ugovorom predvidjena pismena forma ili forma javne isprave u kom slucaju je zajam formalan ugovor.- Ali, ako nije u tom smislu nista predvidjeno, zajam se u principu zakljucuje solo consensu.- Ovaj ugovor je dvostrano obavezan, a za razliku od nekih drugih konsensulanih i dvostrano obaveznih ugovora ( npr. kupoprodaje ), ovde ne postoji istovremenost prestacija, vec prestaciju prvo izvrsava zajmodavac, a zajmoprimac svoju obavezu povracaja stvari izvrsava tek po proteku izvesnog vremena.- Ovaj ugovor moze biti teretan i dobrocin, a to zavisi od cinjenica da li je ugovorena kamata.- Ugovor o zajmu je komutativan ugovor jer je u trenutku njegovog zakljucenja poznata visina i uzajamni odnos prestacija, tako da se zna sta ko prima, a sta ko po ugovoru duguje.- Ugovor o zajmu spada u ugovore sa trajnim izvrsenjem obaveza, jer se obaveza zajmoprimca prostire u vremenu koje moze biti odredjeno na razlicite nacine.- Prema karakteru prestacija, zajam je u principu jednostavan, a ne mesovit ugovor, posto on svojom sadrzinom ne obuhvata i elemente nekog drugog ugovora ( medjutim moguce su izvesne modifikacije osnovnog pojma ovog ugovora u tom smislu sto on primi i elemente nekog drugogo ugovora ).- Ovaj ugovor moze biti zakljucen i kao ugovor sa sporazumno odredjenom sadrzinom i kao ugovor o pristupu.- Ovaj ugovor je samostalan a ne akcesoran.- Ovaj ugovor moze biti zakljucen s obzirom na svojstva saugovornika ( sto je cesce za bezkamatni zajam ), a moze biti zakljucen i bez obzira na licnost ugovornika.- Ugovor je kauzalan, a ne apstraktan.

- Bitni elementi1.) Predmet zajma- Predmet zajma su zamenljive stvari, a to su one stvari koje su u pravnom prometu odredjuju po rodu, broju, meri ili tezini tako da se u ispunjenju obaveze umesto jedne moze dati druga stvar istih svojstava.- Predmet zajma moze biti i potrosna i nepotrosna stvar, ukoliko je ona zamenljiva.- Najcesci predmet zajma je odredjeni iznos novca.- Kada se ugovor o zajmu shvati kao konsensualan ugovor, onda i buduce stvari mogu biti predmet zajma.- Zajmodavac mora biti vlasnik predmeta zajma da bi zajmoprimac stekao svojinu na predmetu zajma.- Zajmoprimac moze steci svojinu na predmetu zajma i u slucaju da zajmodavac nije bio vlasnik stvari, ukoliko su se ispunili uslovi za sticanje svojine od nevlasnika, tj. ukoliko je zajmoprimac bio savestan i ukoliko je zajam pokretne stvari bio sacinjen kao teretan ugovor.- Vlasnik stvari bi u tom slucaju imao pravo na naknadu stete o zajmodavca, a ne od zajmoprimca.- Kada zajmoprimac postane vlasnik pozajmljene stvari, on snosi rizik njene slucajne propasti, tako da on ostaje u obavezi prema zajmodavcu da mu vrati istu kolicinu stvari, iste vrste i kvaliteta jer se uzima da vrsta nikada ne propada.- Bitno je da zajmodavac u momentu predaje stvari ima svojinu na stvari, jer aktom predaje, a ne zakljucenjem ugovora, u nasem pravu prenosi se svojina ( dakle moguce je da u vreme zakljucenja ugovora, zajmodavac nije bio vlasnik, ali je do predaje stvari to postao ).2.) Rok- Obaveze stranaka iz ugovora o zajmu su po prirodi takve da se prostiru samo na odredjeno vreme.- Zajmodavac se obavezuje da preda odredjenu kolicinu zamenljivih stvari, ali je potrebno znati u kom vremenu on tu obavezu mora da izvrsi.- S druge strane, zajmoprimac se obavezuje da izvrsi povracaj iste kolicine stvari, iste vrste i kvaliteta posle proteka odredjenog vremena.- Same stranke to vreme mogu da odrede na razne nacine, bilo putem kalendarskog racunanja, bilo putem izvesnog dogadjaja koji ce izvesno nastupiti u buducnosti.- Moguce je ugovoriti jedan rok u kome ce zajmodavac biti duzan da potpuno izvrsi svoju obavezu odnosno da izvrsi predaju celokupne kolicine pozajmljenih stvari, a moguce je takodje ugovoriti izvrsenje obaveze zajmodavca u odrejdenim ratama, tako da se za svaku ratu odredi neki rok.

134

- Ukoliko stranke nisu predidele rok ispunjenja zajmodavceve obaveze niti se on moze ustanoviti na osnovu njihove zajednicke namere, pravilo je da zajmodavac mora izvrsiti obavezu kada to zajmoprimac zatrazi ( to pravo zajmoprimca zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom slucaju za 1 godinu od zakljucenja ugovora ).- Zajmoprimac je s druge strane, duzan da izvrisi svoju obavezu u dogovorenom roku, a ako stranke taj rok nisu ugovorile, onda se povracaj vrsi prema prirodi i svrsi posla, a ako ni ovim putem taj rok ne moze da se ustanovi, prema ZOO zajmoprimac je duzan da zajam vrati po isteku primerenog roka pocev od zajmodavcevog trazenja da mu se zajam vrati, a koji ne moze biti kraci od 2 meseca.3.) Kamata- U slucaju kada je ugovor o zajmu teretan, duznik se obavezuje da za koristi koje od zajmodavca prima pruzi odgovarajucu naknadu ( kamata ili interes ).- Kamata u gradjanskopravnom prometu se moze zahtevati samo ako je bila ugovorena, dok u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.- Od ugovorne kamate treba razlikovati zakonsku kamatu koju duguje svaki duznik novcane obaveze kada padne u docnju.- Kada zajmoprimac koji duguje ugovornu kamatu padne u docnju sa isplatom glavnice, onda, ako je ugovorna kamata veca od zakonske, ona produzava da tece i posle duznikove docnje.- Prema ZOO, stopa ugovorne kamate ne moze biti veca od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja placa na stedne uloge po vidjenju ( dakle ogranicena kamata u nasem pravu ).- Kada je ugovorena veca kamata od dozvolejne, primenice se najveca dozvoljena stopa kamate.- Kamata moze biti odredjena procentualno prema vrednosti pozajmljenih stvari ili utvrdjena u jednom fiksnom iznosu za odredjeno vreme.- Vreme u kome dospevaju kamate odredjuju same stranke, a ako o ovome nema sporazuma, onda vazi pravilo da se kamate placaju godisnje.- U cilju zastite interesa duznika koji mogu gomilanjem neisplacenih kamata biti ozbiljno ugrozeni, prihvaceno je pravilo da kada svota dospelih a neisplacenih kamata dostigne glavnicu, onda kamata presaje ici.- Kamata na kamatu se ne moze unapred ugovoriti, ali se moze ugovoriti naknadno, u smislu da se stranke dogovore da dospela a neiplacena kamata se sjedini na glavnicu, sto prakticno znaci da ce se od tada placati kamata na kamatu.- Moguce je prethodno ugovoriti da ce se kamatna stopa povecati ako duznik ne isplati dospele kamate na vreme.

207.) Pojedine vrste ugovora o zajmu

- Postoji namenski zajam gde je zajmoprimac ogranicen u svom pravu i to na jedan pozitivan nacin jer mu je odredjeno sta ima da radi sa predmetom zajma, pa ako predmet zajma zajmoprimac upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac moze izjaviti da raskida ugovor ( npr. ugovor o potrosackom kreditu, poljoprivredni krediti..).- Lobardni zajam predstavlja takvu vrstu zajma kod koga je duznik obavezan da banci kao poveriocu preda odredjene pokretne stvari ( hov, dragocenosti, ali i stvari svakodnevne upotrebe ) na kojima banka stice zalozno pravo, tako da se ovaj ugovor sastoji iz elemenata zajma i zaloge.- Emisioni zajam nastaje kada duznik izdaje javne obveznice o zajmu koje poverilac kupuje za gotov novac, tako da u tom ugovoru ima elemenata i zajma i kupoprodaje.- Ulog na stednju je takav ugovor u kome ulagac predaje banci na cuvanje odredjenu kolicinu novca ( novcani depozit ), a banka se obavezuje da mu na osnovu stedne knjizice, na njegov zahtev isplati taj novac, potpuno ili u delovima, ka i da mu isplati odredjenu kamatu.- Kod javnih zajmova se kao zajmoprimac javlja npr. drzava, a kao zajmodavci pojedina fizicka i pravna lica, na koje se obicno primenjuju posebni propisi cija sadrzina zavisi od prirode i znacaja konkretnog slucaja.

208.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o zajmu

135

- Obaveze zajmodavca1.) Obaveza predaje obecanih stvari- Ugovor o zajmu je samo izvor prava i obaveza, dok se stvarnopravne posledice vezuju za akt predaje stvari.- Otuda obaveza zajmodavca da izvrsi predaju predmeta zajma predstavlja ostvarenje onoga cilja zbog koga su stranke stupile u ugovor, a naime, da zajmoprimac stekne pravo svojine uz obavezu vracanja.- Sve do momenta predaje, zajmoprimac ima samo trazbeno pravo, a momentom predaje stice pravo svojine na pozajmljenim stvarima.- Sam akt predaje se sastoji iz odredjenih radnji zajmodavca kojima on omogucava zajmoprimcu drzavinu predmeta ugovora.- Predaja se moze izvrsiti iz ruke u ruku, moze i skracenim putem ( traditio brevi manu ), moze simbolicnim putem a moze i posredstvom treceg lica ( moguca je i predaja preko tekucih racuna i putem novacije ).- Zajmodavac snosi rizik sa slucajnu propast stvari sve do predaje zajmoprimcu.- Pravo zajmoprimca da zahteva predaju, zastareva za 3 meseca od momenta kada je zajmodavac pao u docnju, a u svakom slucaju za godinu dana od zakljucenja ugovora.- Znatno pogorsanje imovinskih prilika duznika u periodu od zakljucenja ugovora do momenta predaje stvari moze biti za zajmodavca razlog da on ne izvrsi svoju obavezu ( zato sto sad postaje neizvesno za zajmodavca da li ce ovaj biti u stanju da mu vrati zajam ).2.) Obaveza zastite i naknade stete- Kada je ugovor o zajmu zakljucen sa naknadom, obaveza zastite pribavioca od strane prenosioca u slucaju materijalnih nedostataka stvari vazi i ovde.- Savesnost odnosno nesavesnost zajmodavca moze biti od znacaja za visinu naknade stete, a ne za nastanak odgovornosti u slucaju pravnih i fizickih nedostataka stvari.- Medjutim, ako je zajam zakljucen bez naknade, onda nema ni ekvivalentne razmene medjusobnih prestacija, pa se i ne primenjuju pravila obavezne zastite.- Doduse, ako je zajmodavac predao bez naknade stvar na zajam sa nekim nedostatkom, on moze odgovarati za stetu koju je zajmoprimac pretrpeo usled tih nedostataka, ali ne po pravilima obavezne zastite, vec po opstim pravilima naknade stete ( prema kojima se zahteva i uslov nesavesnosti ).

- Obaveze zajmoprimca1.) Obaveza vracanja predmeta zajma- Sto se tice predmeta obaveze vracanja treba poci od principa da je zajmoprimac duzan da vrati istu kolicinu pozajmljenih stvari, iste vrste i istog kvaliteta, a moze da vrati i samu pozajmljenu stvar.- Ugovornici se mogu saglasiti o vracanju manje ili vece kolicine zamenljivih stvari.- Ako se vraca manja kolicina, onda je to ugovor sa elementima ugovora o poklonu, a ako se vraca veca kolicina, onda je taj visak u stvari naknada i mora se voditi racuna da ne prelazi dozvoljeni iznos kamate.- Stranke mogu ugovoriti i vracanje druge vrste stvari ( npr. dato je zito na zajam, a ugovoreno je vracanje odredjene sume novca ), ali i tada se vodi racuna o vrednosti predmeta jedne i druge prestacije i u zavisnosti od toga se primenjuju pravila teretnih ili pravila dobrocinih ugovora.- Kod nenovcanog zajma promena vrednosti samog predmeta zajma nema uticaja na sadrzinu obaveze vracanja.- Zajmoprimac ce biti duzan da vrati one stvari koje su bile predmet ugovora bez obzira sto se vrednost istih u medjuvremenu popela i spustila.- Kod novcanog zajma, pitanje vrednosti predmeta zajma je slozenije jer se u zajam ne daje novac kao stvar vec novac kao vrednost.- Kod ovog pitanja treba poci od slucaja kada se usled inflacije, privredne krize i rata, toliko poremeti odnos izmedju nominalne i unutrasnje vrednosti novca, da dolazi do posebnog regulisanja novcanih obaveza, tako da cela materija izmice domasaju gradjanskopravnih normi i ulazi u domen javnopravnog regulisanja ( pravila o revalorizaciji ).- Sa gledista obligacionog prava, nacelo pravne sigurnosti govori u prilog shvatanja da kada obaveza ima za predmet sumu novca, duznik je duzan da isplati isti broj novcanih jedinica, bez obzira na to da li je njihova kupovna moc u medjuvremenu opala ili porasla, izuzev kad zakon odredjuje nesto drugo.

136

- U prilog ovog shvatanja ide i cinjenica da se manje novcane promene, koje ne motivisu zakonodavca na posebno regulisanje, zbog kojih zajmodavac moze biti ostecen, mogu u dobroj meri otkloniti ugovaranjem vece kamate.- Nacin na koji se obaveza vracanja ima ispuniti odredjuje se samim ugovorom.- Stranke mogu ugovoriti vracanje predmeta zajma u celosti, i tada je zajmoprimac duzan da po isteku odredjenog vremena jednim aktom vrati svu kolicinu pozajmljenih stvari.- Zajmodavac nije duzan da primi delimicno ispunejnje i ako naknadno primeti da ono sto je primio kao potpuno ispunjenje u stvari nije, ima pravo da vrati primljeno i da zahteva potpuno ispunjenje.- On je duzan da primi delimicno ispunjenje novcane obaveze ako nema nikakvog interesa da ga odbije.- Ako zajmoprimac vraca dug kroz pojedine rate ( koje su ugovorene ), a ne zna da li one idu na otplatu glavnice ili kamate posto o tome ne postoji sporazum medju strankama, onda se uzima da je najpre placena kamata a zatim glavnica.- Vreme u kome je zajmoprimac duzan da ispuni svoju obavezu vracanja odredjuje se samim ugovorom, a ako ugovorom nije odredjeno niti se moze odrediti prema okolnostima i prirodi konkretnog zajma, zajmoprimac je duzan da vrati zajam po isteku primerenog roka pocev od zajmodavcevog trazenja da mu zajam vrati, a koji ne moze biti kraci od 2 meseca.- Postoje i shvatanja ( koja nisu dobra ) da ako nije odredjen rok vracanja, onda se uzima da je zajam odredjen na neograniceno, a da obaveza zajmoprimca dospeva kad zajmodavac trazi povracaj; a postoji i shvatanje da u takvom slucaju rok utvrdjuje sud.- Kada je rec o zajmodavcu, on ne moze traziti vracanje predmeta zajma pre isteka ugovorenog roka.- Zajmoprimac moze vratiti zajam i pre roka odredjenog za vracanje, ali je duzan obavestiti zajmodavca o tome u napred i naknaditi mu eventualnu stetu.- U slucaju ispunjenja novcane obaveze pre roka, duznik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospelosti obaveze, samo ako je na to ovlascen ugovorom ili to proizlazi iz obicaja.- Mesto ispunjenja obaveze vracanja odredjuje se sasmim ugovorom.- Ukoliko stranke nisu nista ugovorile niti se mesto moze odrediti pomocu svrhe i prirode zajma, uzima se da je to mesto u kome je duznik u trenutku nastanka obaveze imao svoje prebivaliste ( kada je predmet zajma novac, onda je to mesto u kome poverilac ima prebivaliste ).- Ako je u pitanju novcani zajam, zajmoprimac je duzan da od trenutka docnje placa zajmodavcu zakonsku kamatu, a ako je nenovcani zajam, onda on duguje naknadu stete zajmodavcu koju je ovaj usled docnje pretrpeo.- Zajmoprimac moze dugovati naknadu stete cak i kad nije primio predmet zajma, ako pre predaje predmeta zajma odustane od ugovora i time prouzrokuje stetu na strani zajmodavca.- Sankciju za neizvrsenje obaveze vracanja stranke mogu predvideti i tzv. kasatornom klauzulom kojom se ugovara gubitak odredjenog prava kako je bilo ugovoreno ( npr. moguce je ugovoriti da duznik ukoliko propusti da na vreme plati neku ratu, gubi pravo na placanje na rate, pa ostatak duga mora da vrati odjednom ).2.) Obaveza placanja kamate- Ova obaveza postoji kada se ugovori, i ona cini ugovor o zajmu teretnim.

209.) Ugovor o zakupu ( pojam, pravne osobine, bitni elementi )

- Pojam- Ugovor o zakupu je ugovor kojim se jedan ugovornik ( zakupodavac ) obavezuje da preda odredjenu nepotrosnu stvar na upotrebu drugome ugovoreniku ( zakupcu ), a ovaj se obavezuje da mu za to placa odredjenu naknadu ( zakupninu ) i da mu po isteku odredjenog vremena istu stvar vrati.- Upotreba obuhvata i uzivanje stvari ( pribiranje plodova ), ako nije drugacije ugovoreno ili uobicajeno.- Opsti pojam ugovora o zakupu, za razliku od izlozenih ugovora ( npr. kupoprodaje, zajma ), iskazuje njegovu osobenost da on nije osnov za sticanje svojine, vec samo ovlascenja upotrebe i uzivanja.- Zakupac nepokretnosti ima mogucnost da svoje pravo zakupa zabelezi u zemljisne knjige i da na taj nacin obaveze svakog drugog pribavioca stvari da mu dopusti uzivanje zakupljene stvari prema odredbama ugovora.

137

- Tako zakup kao obligacionopravni odnos, dobija i obelezja odnosa erga omnes, sto za zakupca znaci da postaje titular jednoga prava koje je po svojoj prirodi i okvirima sire od prava koja izviru iz drugih obligacionopravnih ugovora.- Obaveza vracanja zakupljene stvari srece se ne samo kod ovog ugovora vec i kod npr. ugovora o zajmu, posluzi..medjutim razlike su ocigledne: zajam je osnov sticanja svojine dok zakup to nije; predmet zajma je uvek zamenljiva stvar, dok je predmet zakupa nepotrosna stvar; zajam moze biti zakljucen i kao dobrocin ugovor, sto nije slucaj sa zakupom.- Osnovna razlika izmedju zakupa i posluge je u tome sto je posluga ugovor uvek bez naknade, sto nije slucaj sa zakupom.- Osnovna razlika zakupa i ostave je u tome sto kod ugovora o ostavi ostavoprimac nema pravo upotrebe, a i ostava se moze zakljuciti bez naknade.

- Pravne osobine- Ugovor o zakupu je imenovan ugovo jer je zakonom posebno regulisan i imenovan.- To znaci da ako stranke nisu u svemu regulisale svoj zakupni odnos primenjivace se odgovarajuce zakonske odredbe koje imaju dopunsko dispozitivan karakter.- Ovaj ugovor je u principu konsensualan, ali ima slucajeva kada se za njegov nastanak zahteva i ispunjenje odredjene forme ( npr. zakup poslovnih prostorija zakljucuje se u pismenoj formi, a njeno odsustvo povlaci nistavost ugovora ).- Ovaj ugovor je dvostrano obavezni i teretan, jer on radja obaveze za oba ugovornika tako sto je zakupodavac u obavezi da preda predmet ugovora zakupcu, da odrzava stvar u upotrebljivom stanju i da garantuje da stvar nema fizicke i pravne nedostatke, a zakupac je u obavezi da pruzi ugovorenu naknadu, da cuva stvar upotrebljavajuci je shodno odredbama ugovora i da je posle odredjenog vremena vrati zakupodavcu.- Ovaj ugovor je u principu komutativan ( a ne aleatoran ).- On spada u u grupu ugovora sa trajnim izvrsenjem obaveza.- Ovaj ugovor je jednostavan ( a ne mesovit ); moze biti zakljucen i kao ugovor sa sporazumno odredjenom sadrzinom i kao ugovor po pristupu; on je samostalan ( a ne akcesoran ); uglavnom se zakljucuje bez obzira na svojstva licnosti ali moze biti i zakljucen i intuitu personae; on je kauzalan ( a ne apstraktan ).

- Bitni elementi1.) Predmet zakupa- Predmet zakupa je odredjena stvar koju zakupodavac predaje zakupcu na upotrebu i uzivanje, a to moze biti svaka stvar koja je potcinjena ljudskoj vlasti i koja nije izuzeta iz gradjanskopravnog prometa.- Stvar mora ispunjavati opste uslove koji se zahtevaju za valjanost svakog predmeta ugovora, kao sto su uslovi u pogledu mogucnosti, dozvoljenosti i odredjenosti.- Postoji i poseban uslov, tj. zakupac mora da sa duznom panjom cuva poverenu mu stvar, da bi je, posle perioda koriscenja, mogao vratiti zakupodavcu ( dakle, on ne sme narusiti sustinu stvari, vec je ima koristiti shodno odredbama ugovora ).- Dakle stvar mora biti nepotrosna!- Predmet ugovora o zakupu pored stvari, moze biti i odredjeno imovinsko pravo, koje je po svojoj prirodi podobno za koriscenje odnosno koje daje odredjene prihode.- Kada zakup ima za predmet podobno i dopusteno imovinsko pravo ( npr. licenca ), onda zakupac stice pravo upotrebe i uzivanja ovoga prava momentom zakljucenja ugovora o zakupu ( za razliku od lsucaja kada zakup ima za predmet telesnu stvar, kada zakupac pocinje da je koristi tek nakon sto stekne njenu drzavinu ).- S obzirom da se zakupom ne prenosi svojina, vec samo izvesna svojinska ovlascenja koja mogu imati i titulari nekih drugih prava, to nije nuzno da zakupodavac bude i sopstvenik stvari.

2.) Zakupnina - To je naknada koju zakupac daje zakupodavcu za ustupljenu mu upotrebu i uzivanje predmeta ugovora i predstavlja uvek odredjenu imovinsku vrednost, a najcesce se sastoji u novcu.- Visina zakupnine moze biti odredjena unapred u fiksnoj vrednosti, a moze i u alokativnom delu od postignute koristi ( npr. 1/3 od odredjene zetve ).

138

- Visinu i nacin placanja zakupnine odredjuju same stranke, ali i zakon moze predvideti da nadlezni organ moze u konkretnom slucaju da odredi visinu zakupnine i to na jedan imperativan nacin ( npr. kod zakupa poljoprivrednog zemljista, nadlezna opstina moze propisati najvisi iznos zakupnine i ugovor o zakupu koji bi bio zakljucen na visi iznos od propisane zakupnine, bio bi nistav u pogledu viska iznosa zakupnine ).- Zakupnina mora biti u ugovoru odredjena ( izricito ili precutno ) ili odrediva ( npr. visina zakupnine ce se odrediti prema srednjoj trzisnoj vrednosti koja bude vladajuca za predmet njihovog ugovora ).- Zakupnina se moze odrediti i na taj nacin sto ce stranke to prepustiti trecem licu koje je duzno da postupa sa duznom paznjom, a ako trece lice ne izvrsi odredjenje zakupnine ili u tom poslu ispolji zlu nameru i nesavesnost, onda ugovor o zakupu ne moze nastati, jer nema saglasnosti o zakupnini.- Zahtev da zakupnina mora da bude pravicna proizlazi iz cinjenice da je zakup ugovor u kome se srece ekvivalentni odnos medjusobnih prestacija ( npr. ako je zakupnina nerealno mala, onda se postavlja pitanje da li je to uopste zakup ili besteretna ostava; ili ako je zakupnina mala li ne toliko, onda to eventualno moze biti osnov za ponistenje ugovora usled prekomernog ostecenja ).3.) Vreme trajanja- Upotreba i uzivanje tudje stvari vrsi se za odredjeno vreme, koje kada protekne, zakupac vraca zakupodavcu predmet zakupa.- Ukoliko je rec o zakupu nepokretne stvari, zakup ne bi mogao da bude zakljucen za duze od 12 godina, a zakup pokretnih stvari na duze od 3 godine, a u slucaju da je ugovoreno duze trajanje zakupa, ono se svodi na gore pomenute granice.- ZOO ne predvidja ogranicenje trajanja zakupa, ali zato posebni propisi to cine.- U svakom slucaju, ogranicenje trajanja zakupa je pitanje koje ulazi u okvir javnog poretka pojedinog pravnog sistema i savremeno pravo u tom pogledu cini odgovarajuca ogranicenja.- Vreme trajanja ugovora o zakupu odredjuju same stranke saglasnoscu svojih volja i to u okviru zakonom ustanovljenog najduzeg roka zakupa.

210.) Podzakup

- Prema ZOO, ukoliko nije drugacije ugovoreno, zakupac moze zakupljenu stvar dati u zakup drugome ( podzakup ) ili mu je po drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi steta zakupodavcu.- Mora se postaviti pravilo da zakupac moze zasnovati podzakup samo kada to nije protivno zakonu ili odredbama ugovora o zakupu, kao i kada bi podzakup izazvao stetne posledice na strani zakupodavca.- Zakonodavac u izvesnim slucajevima smatra ugovaranje podzakupa protivno javnom poretku propisujuci sankciju nistavosti ( npr. poljoprivredno zemljiste uzeto u zakup ne sme se dati drugom licu na iskoriscavanje pod pretnjom nistavosti ugovora ).- Ugovorno ogranicenje zasnivanja podzakupa moguce je i odredbom prema kojoj ce zakupac moci da ugovori podzakup samo u slucaju kada mu zakupodavac za to da dozvolu ( on moze uskratiti dozvolu kao postoje opravdani razlozi za to ).- Prema nasem ZOO, zakupodavac moze, radi naplate svojih potrazivanja od zakupca nastalih iz zakupa, zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.- Dakle, jedino kada je u pitanju naplata zakupnine moze se osnovano braniti stanoviste po kome se zakupodavcu dozvoljava da moze neposredno zahtevati od podzakupca isplatu iznosa koje on duguje zakupcu po osnovu podzakupa.- Zakupodavac, dakle, ne bi mogao podzakupcu u smislu zahteva da ovaj upotrebljava stvar u skladu sa odredbama osnovnog ugovora o zakupu, vec samo u pogledu svojih potrazivanja nastalih iz ugovora o zakupu.

211.) Otudjenje zakupljene stvari

- S obzirom da se zakupom ne stice pravo svojine, vec samo ovlascenje upotrebe stvari, zakupodavac moze ciniti raspolaganja sa stvari za vreme trajanja zakupa.- Prema ZOO, u slucaju otudjenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup, pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izmedju njega i zakupca.

139

- Prema tome, pribavilac stvari ne bi mogao zahtevati od zakupca da mu ovaj preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako trajanje zakupa nije odredjeno ni ugovorom ni zakonom, onda pre isteka otkaznog roka.- Medjutim, u slucaju otudjenja zakupljene stvari pre predaje zakupcu, Zakon predvidja pravilo, prema kome, kad je stvar o kojoj je zakljucen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zakljucenja ugovora o otudjenju znao za postojanje ugovora o zakupu.- Ali ako on nije znao za ugovor o zakupu, onda nije duzan predati stvar zakupcu, a zakupac moze samo traziti naknadu stete od zakupodavca.- Kao sto se vidi, prema ovom shvatanju koje je prihvatio nas ZOO, zakup stvara na strani zakupca koji je u posedu predmeta, jedno pravo koje prevazilazi relativan karakter prava iz ugovora, jer pribavilac kao titular stvarnog prava mora u svakom slucaju da postuje pravo zakupca prema odredbama ugovora o zakupu.- Zakupcu je pruzeno jedno obezbedjenje u tom smislu sto za pribavioceve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

212.) Posebne vrste zakupa

- Izvesni zakupni odnosi cesto sa sobom nose i neke specificnosti zbog cega za njih vaze posebni propisi koji predstavljaju lex specialis u odnosu na odgovarajuce propise ZOO-a.- Medju posebnim propisima treba istaci one koji regulisu zakup stana, poslovnih prostorija i poljoprivrednog zemljista ( posto se ovi posebni propisi nalaze u Perovicevoj knjizi, oni su zastareli, pa treba pogledati vazeci ZOO!!! jbg! :-) ).

213.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o zakupu

- Obaveze zakupodavca1.) Obaveza predaje stvari- Da bu zakupac bio u mogucnosti da vrsi svoje pravo upotrebe i uzivanja, potrebno je da mu zakupodavac preda stvar koja je predmet zakupa.- Obaveza predaje stvari znaci preduzimanje od strane zakupodavca odredjenih radnji, kojima se, prema samom ugovoru ili odgovarajucem standardu, omogucava drzavina zakupca prema zakupljenoj stvari.- Predaja pokretne stvari se vrsi: uglavnom iz ruke u ruku; simbolicnom predajom; skracenim putem kad je zakupac vec imao drzavinu.- Zakupodavac je duzan da zakupcu preda stvar u ispravnom stanju, tj. u stanju takvom da moze posluziti za upotrebu radi koje je ugovor i zakljucen.- Zakupac moze odbiti prijem stvari i zahtevati naknadu stete, ukoliko stvar u trenutku predaje nema ugovorena svojstva odnosno ona svojstva koja je cine podesnom da moze posluziti za upotrebu radi koje je ugovor zakljucen.- Ukoliko stranke nisu uopste predvidele vreme predaje zakupljene stvari, niti se ono moze ustanoviti s obzirom na prirodu, cilj i druge okolnosti konkretnog psola, onda zakupac moze odmah zahtevati predaju stvari, odnosno zakupodavac sa svoje strane moze odmah zahtevati od zakupca da prihvati predaju stvari.- Ako stranke nisu ugovorile mesto predaje niti se ono moze zakljuciti, onda vazi dopunsko dispozitivno pravilo prema kome se ispunjenje obaveze vrsi prema mestu u kome je duznik u vreme nastanka obaveze imao svoje prebivaliste, odnosno ako je rec o nepokretnoj stvari, predaja se vrsi na mestu gde se ta stvar nalazi.- Pravilo je da troskove predaje stvari snosi zakupodavac.2.) Obaveza odrzavanja stvari- Zakupodavac je duzan i da odrzava stvar za vreme trajanja zakupa, a to podrazumeva vrsenje potrebnih opravki, kao i snosenje odgovarajucih troskova.- Troskove redovne upotrebe i tekuceg odrzavanja snosi zakupac, dok troskove odrzavanja stvari u odgovarajucem stanju snosi zakupodavac.- Zakupodavac snosi i sve terete i davanja koja proizlaze iz fiskalnih i drugih prinudno-pravnih propisa.

140

- Zakupodavac je duzan da naknadi zakupcu troskove koje je ovaj ucinio za odrzavanje stvari, a koje je on bio sam duzan uciniti ( ova naknada zakupcu se moze prebiti sa delom zakupnine ).- Zakupac u slucaju hitnih opravki ima polozaj nezvanog vrsioca tudjih poslova, a u pogledu korisnih i drugih troskova, ukoliko mu ih zakupodavac ne bude priznao, pripada mu pravo odvajanja, prema pravilima koje se primenjuju na materiju nezvanog vrsenja tudjih poslova.- Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i na duze vreme, zakupac moze raskinuti ugovor.- On ima pravo na snizenje zakupnine srazmerno ogranicenju upotrebe stvari zbog tih opravki.3.) Obaveza zastite- Obaveza zastite se grana u dva pravca: zastita u slucaju pravnih uznemiravanja ( zastita od evikcije ) i zastita u slucaju materijalnih i fizickih nedostataka ( zastita od mana ).- Kada je rec o evikciji, tj. kada neko pretenduje da na zakupljenoj stvari ili na nekom njenom delu vrsi neko svoje pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, ovaj je duzan obavestiti o tome zakupodavca, inace ce odgovarati za stetu.- To obavestenje zakupac nece biti duzan uciniti u slucaju da je zakupodavac znao za pravne nedostake.- Ali, ako se utvrdi da trecem licu pripada neko pravo koje sasvim iskljucuje pravo zakupca na upotrebu stvari ( potpuna evikcija ), ugovor o zakupu prestaje po samom zakonu, a zakupodavac je duzan naknaditi zakupcu stetu koju ovaj trpi usled evikcije.- Medjutim, kad se pravom treceg samo ogranicava zakupcavo pravo ( delimicna evikcija), zakupac ima pravo izbora: on moze raskinuti ugovor jednostranom izjavom ili zahtevati snizenje zakupnine ( a usvakom slucaju ima pravo na naknadu stete ).- Sto se tice odgovornosti za materijalne nedostatke stvari treba reci da zakupodavac odgovara zakupcu za sve skrivene materijalne nedostake koje ometaju redovnu ili ugovorenu upotrebu, bez obzira da li je on znao za njih ili nije znao.- Takva obaveza zastite javlja se upravo zbog uzajamnosti koristi kod teretnih ugovora, tj. zbog postojanja ekvivalentnog odnosa medjusobnih prestacija.- Ako su ugovorom o zakupu predvidjena neka posebna svojstva stvari koja inace nisu karakteristicna za tu vrstu stvari, onda ce odsustvo tih svojstava biti dovoljno za odgovornost zakupodavca.- Potrebno je da je konkretni nedostatak bio skriven i da je postojao u momentu predaje stvari ( zakupodavac odgovara onda bez obzira na savesnost ).- Dakle, zakupac nema pravo na zastitu ako je nedostatak nastao njegovom krivicom nakon predaje, odnosno ako je on u trenutku zakljucenja ugovora znao ili imorao znati za taj nedostatak.- Medjutim, zakupodavac ce odgovarati za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka ili ako je tako bilo ugovoreno.- Stranke mogu, u principu, odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari ugovorom iskljuciti ili ograniciti, kao sto je mogu i prosiriti.- Medjutim, smatra se nistavavim onaj sporazum stranaka kojim se iskljucuje ili ogranicava odgovornost zakupodavca ako je on zlonamerno prikrio nedostake, tj. ako je znao za nedostatak i namerno propustio da o njemu obavesti zakupca.- Pored toga, ne moze se iskljuciti odgovornost ni u situaciji kada postoji nedostatak koji potpuno onemogucuje upotrebu stvari, a ne moze se ni iskljuciti onda kada to iskljucenje proizlazi iz fakta koriscenja monopolskog polozaja zakupodavca.- Ako je u pitanju neotklonjiv nedostatak koji postoji u casu predaje stvari, sto je fakticko pitanje, zakupac moze po svom izboru optirati ili za raskid ugovora ili za snizenje cene.- Ako je u pitanju otklonjiv nedostatak, zakupac ne moze odmah optirati za raskid ugovora, tj. on to moze tek ako zakupodavac nije otklonio nedostatak ni u primerenom roku koji je zakupac duzan da mu u tu svrhu odredi.

- Obaveze zakupca1.) Obaveza placanja zakupnine- ZOO predvidja da je zakupac duzan placati zakupninu u rokovima odredjenim ugovorom ili zakonm, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobicajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.- Ali, ako nije drugacije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobicajeno, zakupnina se placa polugodisnje kad je stvar data u zakup za jednu ili vise godina, a ako je data za krace vreme, onda po isteku tog vremena.

141

- Ipak, u materiji poslovnih prostorija, ukoliko vreme placanja zakupnine nije odredjeno ugovorom, zakupac je duzan zakupninu pacati mesecno unapred i to najdocnije do 5. dana u mesecu.- Ukoliko stranke nisu predvidele mesto placanja, niti se ono moze odrediti, uzima se da se ispunjenje ove obaveze ima preduzeti u mestu u kome je zakupac u vreme nastanka obaveze ima svoje prebivaliste ( a ako se zakupnina sastoji u sumi novca, onda se obaveza placanja ima izvrsiti u mestu u kome poverilac ima prebivaliste ).- Ukoliko zakupac ne ispunjava obavezu placanja zakupnine u roku, zakupodavac moze otkazati ugovor o zakupu, u slucaju da zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana posto ga je zakupodavac pozvao na placanje.- Zakupac moze odrzati ugovor na snazi i posle preteka roka od 15 dana, ukoliko posle preteka tog roka nije odmah usledio otkaz od strane zakupodavca.- Potrazivanje zakupnine zastareva za 3 godine.2.) Obaveza upotrebe stvari prema ugovoru- Kada zakupac upotrebljava zakupljenu stvar, onda je na njemu obaveza da je upotrebljava sa paznjom dobrog privrednoka odnosno domacina i to onako kako je odredjeno ugovorom ili namenom stvari.- Ukoliko zakupac upotrebljava stvar protivno njenoj ugovornoj ili pretpostavljenoj nameni, on ce odgovarati za svu stetu koja oruda proizlazi.- Zakupac ne sme dirati u sustinu stvari niti preduzimati bilo kakve akte koji bi dovodili u pitanje opstanak ili namenu stvari prema njenoj prirodi ( npr. zakupac jednog stana ne bi mogao da ga pretovri u poslovnu prostoriju ).- Ako u konkretnom slucaju obaveza upotrebe stvari nije zakonom predvidjena niti ona proizlazi iz prirode zakupljene stvari i sadrzine ugovora, zakupac nije u obavezi da stvar upotrebljava.- Da bi zakupodavac mogao, po osnovu upotrebe stvari protivno njenoj nameni od strane zakupca, da otkaze ugovor o zakupu potrebno je da je prethodno opomenuo zakupca da stvar upotrebljava u skladu sa ugovorom odnosno namenom same stvari, pa ukoliko zakupac i posle toga ne postuje ugovor odnosno pravila uobicajene upotrebe stvari, zakupodavac stice pravo na otkaz.3.) Obaveza vracanja zakupljene stvari- Kada istekne vreme na koje je zakup bio zakljucen odnosno kada se otkazom ili raskidom ucini kraj ovom ugovoru, zakupac je duzan da vrati stvar zakupodavcu i to neostecenu.- Zakupac nije u ovoj obavezi ako je zakup prestao usled potpune propasti stvari usled vise sile ili eksproprijacije zakupljene stvari, jer tada nije u faktickoj i pravnoj mogucnosti da izvrsi obavezu povracaja.- Zakupac je duzan da vrati stvar u istom stanju u kome je primio, podrazumevajuci normalnu istrosenost do koje je doslo usled redovne upotrebe, shodno prirodi i namini stvari.- Da bi otklonio eventualni spor po pitanju kakvog je stanja stvar bila u momentu predaje zakupcu, izvesni zakonici predvidjaju opis stvari koje se daje u zakup, a u nedostatku toga vazi pretpostavka da je zakupac primio stvar u stanju dobre upotrebljivosti, u kom stanju je i duzan da je vrati.- Zakupac koji zadocnji za obavezom vracanja, pored obaveze naknade stete koju je zakupodavac pretrpeo usled zakasnelog vracanja, on je duzan da zakupodavcu plati i zakupninu sve do momenta vracanja.

214.) Prestanak zakupa

- Vreme trajanja zakupa odredjuju same stranke saglasnoscu svojih volja ( izricito ili precutno ), ali to vreme moze biti i zakonom odredjeno.- Precutno odredjenje vremena zakupa cesto ce se videti iz same prirode, cilja i drugih relevantni okolnosti konkretnog ugovora o zakupu.- Kada je na bilo koji nacin utvrdjeno vreme trajanja zakupa, istekom tog vremena zakup prestaje, tj. nije potrebna nikakva izjava volje ili neki drugi akt ( eventulana sudksa odluka moze imati samo deklarativno dejstvo ).- Prestanak zakupa protekom vremena treba razlikovati od drugih nacina prestanka zakupa, kao sto su otkaz, propast stvari usled vise sile i smrt zakupca ili zakupodavca.- Dok se kod preteka vremena ugovorni odnos gasi ipso iure, dotle se kod ostalih nacina prestanka zakupa zahtevaju i odgovarajuci uslovi.

142

- Ukoliko je ugovor o zakupu zakljucen na odredjeno vreme i to vreme protekne, a stranke se i dalje ponasanju kao zakupac i zakupodavac, smatra se da je zakljucen nov ugovor o zakupu neodredjenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.- Uslovi novog ugovora ( precutnog ) u odnosu na prethodni odnose se samo na ugovornike, ali ne i na treca lica koja su za prvi zakup pruzila odgovarajuca obezbedjenja.- Otkaz- Zakup cije trajanje nije odredjeno ni odredivo, prestaje na osnovu otkaza koji svaka ugovorna strana moze dati drugoj strani, uvek samo ne u nevreme, pridrzavajuci se pravila o otkaznom roku.- Dakle, otkaz je pravna moc kojom se putem jednostrane izjave cini kraj ugovora.- Duzinu otkaznih rokova odredjuju same stranke, izricito ili precutno, a moguce je da se duzina otkaznog roka odredjuje zakonom ili mesnim obicajima.- ZOO predvidja da otazkni rok i za zakup pokretnih i nepokretnih stvari traje 8 dana, ako njegova duzina nije odredjena na drugi nacin ugovorom ili zakonom ili mesnim obicajima.- Medjutim, kada je rec o zakupu poslovnih prostorija, onda ugovor o zakupu zakljucen na neodredjeno vreme ne moze na osnovu otkaza prestati pre isteka jedne godine od zakljucenja ugovora.- Ukoliko otkazni rok nije ugovorom odredjen, on iznosi 6 meseci i moze se dati samo za 1. ili 15. dan u mesecu.- ZOO predvidja situaciju kada zakupac moze otkazati ugovor o zakupu bez davanja otkaznog roka, a to ce biti slucaj ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje.- Propast stvari usled vise sile- Ako predmet zakupa propadne usled dejstva vise sile, onda ni jedna strana nije drugoj za to odgovorna, ali ako se propast stvari desi usled krivice jedne strane, drugoj strani propada pravo na naknadu stete ( u oba slucaja ugovor prestaje da postoji ).- Smrt- Ugovor o zakupu ne prestaje usled smrti zakupca ili zakupodavca, vec se on nastavlja sa naslednicima umrlog ugovornika sve do isteka ugovorenog vremena trajanja zakupa odnosno do vremena otkaza ( ukoliko zakup nije zakljucen intuitu personae ).- Medjutim, ukoliko su same stranke ugovorile da ce zakup prestati usled necije smrti, onda ce tako i biti.

215.) Ugovor o posluzi ( pojam, pravne osobine, bitni elemnti )

- Pojam- Ugovor o posluzi je ugovor kojim se jedan ugovornik ( poslugodavac ) obavezuje da preda odredjenu nepotrosnu stvar na besplatnu upotrebu drugom ugovorniku ( poslugoprimcu ), a ovaj se obavezuje da mu, po isteku odredjenog vremena, istu i neostecenu stvar vrati.- Ugovor nastaje momentom postizanja saglasnosti volja o njegovim bitnim elementima, tako da predaja stvari znaci ispunejnje obaveze poslugodavca, odnosno povracaj iste stvari znaci ispunjenje obaveze poslugoprimca.- Ovim ugovorom poslugoprimac stice samo pravo na besplatnu upotrebu tudje stvari ( dakle ne stice svojinu ), s tim sto je obavezan da je posle preteka nekog vremena vrati.

- Pravne osobine- Ovaj ugovor je imenovan jer je zakonom predvidjen i regulisan, a to znaci da ukoliko stranke nisu blize odredile svoja prava i obaveze, primenice se odredbe zakona koje uglavnom imaju dispozitivan karakter.- Ovaj ugovor je konsensualan, medjutim, ako je u konkretnom slucaju za zakljucenje ovog ugovora zakonom ili voljom stranaka predvidjeno i ispunjenje neke forme, onda on pripada grupi formalnih ugovora.- Ugovor pripada grupi dvostrano obaveznih ugovora.- Ugovor je uvek dobrocin, tj. za koristi koje poslugoprimac ugovorom dobija, on nije duzan da pruzi naknadu u smislu protivrednosti za ustupljenu mu upotrebu stvari.- Ugovor je komutativan, jer u trenutku njegovog zakljucenja poznat je uzajamni odnos prestacija, tako da se znao sta ko prima i sta ko duguje.- Ugovor je sa trajnim izvrsenjem obaveze; pripada grupi jednostavnih ( a ne mesovitih ) ugovora; pripada grupi ugovora sa sporazumno odredjenom sadrzinom ( znaci nije ugovor po pristupu ); on je samostalan ( a ne akcesoran ); on je najcesce ugovor intuitu personae; on je kauzalan ( a ne apstraktan ).

143

- U prisustvu koncepcije da se posluga zakljucuje prdajom stvari, kod ovog ugovora uvek se javlja predugovor.- Saglasnost stranaka predstavlja prethodni ugovor cije ispunjenje ( predaja stvari ) znaci zakljucenje ugovora.- Medjutim, kad se posluga shvati kao konsensualan ugovor, onda predugovor o posluzi nije nikakva nuzna prethodna radnje, posto je saglasnost volja dovoljna da stvori ugovor.

- Bitni elementi1.) Predmet posluge- Predmet posluge je odredjena stvar koju poslugodavac predaje poslugoprimcu u cilju besplatne upotrebe.- Da bi odredjena stvar bila predmet punovazne posluge potrebno je, pre svega, da ispuni sve opste uslove koji se zahtevaju za valjanost svakog predmeta ugovora, kao sto su uslovi u pogledu mogucnosti, dozvoljenosti i odredjenosti.- Pored toga stvar mora biti nepotrosna.- Stvar moze biti i pokretna i nepokretna, ali uvek individualno odredjena ( poslugoprimac mora vratiti upravo onu stvar koju je primio na besplatnu upotrebu, sto znaci da je ne moze zameniti ni u slucaju kada je ona zamenljiva ).- Stvar koja je predmet posluge ne mora biti u svojini poslugodavca, mada najcesce jeste.

216.) Prekarijum

2.) Vreme trajanja- Besplatna upotreba stvari je vremenski ogranicena tako da po isteku odredjenog vremena poslugoprimac vraca poslugodavcu istu i neostecenu stvar.- Ovo vremensko ogranicenje, predstavlja bitni element posluge, koji ako nije odredjen onda ne postoji nikakav ugovor, vec neobavezna izmoljena posluga ( prekarijum ) kod koje poslugodavac moze traziti povracaj stvari kad mu se svidi.- Kada je zakljucen ugovor o posluzi na neodredjeno vreme, ne treba zakljuciti da poslugodavac tada moze po svojoj volji zahtevati povracaj stvari ( prekarijum ), jer bi to poslugoprimca postavilo u stanje pravne nesigurnosti, vec da posluga prestaje kada poslugoprimac upotrebi stvar prema ugovoru ili kada pretekne vreme u kome je, prema odgovarajucem standardu, morao stvar upotrebiti.- Time bi se otklonila mogucnost proizvoljnog raskida ugovora od strane poslugodavca i njegov izrazito superioran polozaj u odnosu na poslugoprimca.- Zbog toga, postojanje prekarijuma ne moze biti izvedeno kao zakonska pretpostavka u slucaju da vreme posluge nije odredjeno ili odredivo, vec jedino moze biti saglasnoscu volja predvidjeno i to pod uslovom da nema elemenata nedozvoljenog posla.- Poslugoprimac moze i da upotrebljava stvar krace od onoga sto je bilo predvidjeno ( u slucaju da je utvrdjeno vreme ) i da stvar vrati poslugodavcu i pre isteka predvidjenog roka.- Ali, ako bi poslugodavcu bilo tesko da stvar ranije primi ili bi mu se time prouzrokovala steta, onda se protiv njegove volje ne moze vratiti stvar pre roka.- Ukoliko poslugoprimac upotrebljava stvar protivno ugovorenoj ili pretpostavljenoj nameni, poslugodavac moze raskinuti ugovor i traziti povracaj te stvari.- Poslugodavac ima pravo na raskid ugovora i povracaj stvari i u slucaju kada poslugoprimac neovlasceno da predmet ugovora drugome na poslugu, bez obzira sto ugovoreni rok trajanja posluge nije istekao.

217.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o posluzi

- Obaveze poslugodavca1.) Obaveza predaje stvari- Obaveza predaje stvari javlja se kao osnovna, ali samo u hipotezi posluge kao konsensualnog ugovora, jer ako se posluga shvati kao realan ugovor, onda se predaja stvari ne javlja kao obaveza poslugodavca, vec kao akt kojim se ugovor zakljucuje.

144

- Da bi poslugoprimac mogao da vrsi svoje pravo upotrebe, potrebno je da mu poslugodavac preda stvar, tj. obavezan je da preduzme odredjene radnje kako bi poslugoprimcu omogucio drzavinu stvari.- Predaja se vrsi: iz ruke u ruku; simbolicno; skracenim putem.- Ako ugovorom nije predvidjeno vreme predaje stvari, niti se ono prema okolnostima moze utvrditi, poslugoprimac moze odmah zahtevati predaju stvari.- Mesto predaje je isto prema dogovoru, a ako njega nema, onda se mesto odredjuje s obzirom na prirodu posla, cilj...2.) Obaveza naknade stete usled materijalnih nedostataka- Poslugoprimac nema pravo da zahteva od poslugodavca zamenu stvari, otklanjanje nedostatka ili raskid ugovora, tj. nema pravo zastite u slucaju fizickih mana.- Ali poslugodavac odgovara, pod nekim uslovima, za stetu koju poslugoprimac pretrpi usled materijalnih nedostataka.- Poslugodavac odgovara ako je znao za nedostatke i nije to rekao poslugoprimcu.- Prenosilac kod teretnih ugovora odgovara za stetu bez obzira na savesnost ( a ovde mora biti nesavestan ), a pored toga, kod teretnih ugovora prenosilac odgovara za nedostatke i u slucaju da nije bilo stete ( npr. snizenje cene ), dok ovde obaveza poslodavca nuzno pretpostavlja da je za poslugoprimca nastala steta usled materijalnih nedostataka.3.) Obaveza snosenja vanrednih troskova- Troskove koji su izazvani redovnim odrzavanjem, cuvanjem i upotrebom snosi poslugoprimac, dok poslugodavac snosi vanredne trskove ( troskovi izazvani nekom nepredvidjenom opasnoscu ili hitnoscu ).- Poslugodavac je odgovoran za slucajnu propast stvari, a poslugoprimac ce biti odgovoran ako je kriv, ali i za slucajnu propast stvari ako je spasao samo svoju stvar, a bio je u mogucnosti da spase i posudjenu.- Ukoliko je poslugoprimac usled preke potrebe i hitnosti sam ucinio neke izdatke koji se mogu okvalifikovati kao vanredni, on ce imati polazaj vanrednog vrsioca tudjih poslova; U takvom slucaju obaveza poslugodavca ne bi bila iz ugovora, vec povodom ugovora, zbog cega bi rekli da se obaveza poslugodavca ne sastoji u snosenju troskova, vec u naknadi tih troskova po pravilima vrsenja tudjih poslova.

- Obaveze poslugoprimca1.) Obaveza cuvanja i upotrebe stvari prema njenoj nameni- Poslugoprimac u principu nije ni duzan da upotrebi posudjenu stvar, osim kada je to izricito predvidjeno.- Poslugoprimac se mora uzdrzavati svih radnji koje se protive prirodi i svrsi stvari i koje su protivne ugovorom predvidjenom nacinu upotrebe, i mora da cuva stvar sa paznjom pazljivog i urednog coveka.- Poslugoprimac ne moze dirati u sustinu stvari i ne moze je dati drugom na upotrebu bez saglasnosti poslugodavca.- Povreda obaveze cuvanja i upotrebe stvari prema njenoj namini, kao i neovlascena predaja stvari drugome na poslugu, daje rpravo poslugodavcu da raskine ugovor i zahteva povracaj stvari i pre isteka odredjenog vremena, uz naknadu stete, ukoliko je ona tim aktima uzrokovana.2.) Obaveza snosenja redovnih troskova- Obaveza je poslugoprimca da snosi sve redovne troksove i izdatke koji su izazvani redovnim odrzavanjem, cuvanjem ili upotrebom stvari, ukoliko nije drugacije ugovoreno.3.) Obaveza vracanja posudjene stvari- Ako je poslugoprimac predao stvar na upotrebu trecem licu, poslugodavac moze zahtevati neposredno od treceg da mu stvar vrati.- Poslugoprimac je duzan da vrati istu i neostecenu stvar, podrazumevajuci normalno habanje stvari do koga je doslo redovnom i dozvoljenom upotrebom.- Ukoliko je poslugoprimac ucinio neke dodatke, on ih moze skinuti i zadrzati, ako se oni mogu odvojiti bez ostecenja stvari.- Obaveza vracanja stvari preuzima se zakljucenjem ugovora, ali se njeno ispunjenje uslovljava prethodnom predajom stvari, kao i protekom odredjenog vremena odnosno prestankom posluge na drugi nacin, npr. raskid ugovora od strane poslugodavca zbog nepostovanja obaveze cuvanja i upotrebe shodno njenoj nameni..- Ukoliko akt vracanja stvari prouzrokuje izvesne troskove, onda je pravilo da njih snosi poslugoprimac.

145

- Ukoliko poslugoprimac izgubi stvar, on je duzan da naknadi njenu vrednost poslugodavcu, a ako se stvar naknadno pronadje, onda ce poslugodavac imati pravo izbora: da zadrzi vrednost koju je vec dobio, ili da uz povracaj te vrednosti zahteva da mu se vrati njegova stvar.

218.) Ugovor o delu ( pojam, pravne karateristike, bitni elementi )

- Pojam- Ugovor o delu je ugovor kojim se jedan ugovornik ( poslenik ) obavezuje da izvrsi odredjeni posao za drugog ugovornika ( narucioca ), a ovaj se obavezuje da mu za to isplati odredjenu nagradu i da primi izvrseni posao.- Posao koji se ovih ugovorom preduzima, po svojoj je fakticki, a ne pravni.- Tu je rec o nekom radu, o proizvodnji odredjenog dela pomocu mehanickog ili nekog drugog rada, umetnickog, naucnog ili literarnog.- Ovim ugovorom se poslenik obavezuje da izvrsi odredjeni posao odnosno da preduzme odredjeni rad ciji rezulatat ce se ceniti s obzirom na prirodu obaveze i cilj ugovora koji su stranke htele postici.- Najcesce se izvrseni rad ceni po njegovom rezultatu i kvalitetu tog rezultata, ali izvrseni posao od strane poslenika ne mora uvek da dovede i do cilja ugovora ( nrp. poslenik iskopa bunar, ali voda se ipak ne nadje ).- Ovim ugovorom se poslenik obavezuje da izvrsi odredjeni rad, odnosno posao, a ne da svoje fizicke i umne sposobnosti na jedan opsti nacin stavi na raspolaganje naruciocu posla ( sto je osobenost ugovora o radu ili sluzbi ).- Odnos prema drugim ugovorima- Ugovor o delu treba razlikovati od ugovora o kupoprodaji; npr. odem kod krojaca da mi sasije odelo, pa se postavlja pitanje koji je to ugovor; ovde se gleda sta su ugovornici imali u vidu, bez obzira na to cij ije materijal, mada u ovom primeru ako bi materijal bio krojacev to bi bio ugovor o kupoprodaji, a ako bi bilo obrnuto onda ugovor o delu.- Ugovor o delu se od punomocstva razlikuje: punomocnik je duzan da preduzme neku pravnu radnju, a poslenik neku fakticku radnju; punomocstvo moze biti i dobrocin, dok je ugovor o delu uvek teretan.

- Pravne osobine- Ugovor o delu je: imenovan ugovor; neformalan ( formalan je kad to predvide same stranke i u nekim posebnim slucajevima kao npr. ugovor o gradjenju ); dvostrano obavezan i teretan ugovor; komutativan; pripada grupi ugovora sa trajnim izvrsenjem obaveze; jednostavan je ( a ne mesovit ); moze pripadati i grupi ugovora po pristupu ali i rupi ugovora sa sporazumno odredjenom sadrzinom; samostalan ( a ne akcesoran ); cesto je u pitanju ugovor intuitu personae; kauzalan ( a ne apstraktan ).

- Bitni elementi1.) Posao poslenika- Da bi ugovor nastao potrebno je da posao poslenika bude odredjen ili da se prema okolnostima moze odrediti.- Posao poslenika moze biti neka telesna ali i bestelesna stvar ( npr. neko predavanje ).- Posao mora biti dozvoljen i objektivno moguc, jer ako je protivan pravnim ili moralnim imerativima, ne moze se postici zeljeni pravni efekat.- Postoje obligacije cilja ( bitan rezultat rada ) i obligacije sredstva ( bitno da je posao izvrsen prema odgovarajucem standardu, a rezultat moze i da izostane ).2.) Nagrada- Nagrada predstavlja naknadu koju narucilac duguje posleniku kao protivrednost za izvrseni posao ( zato je to teretan ugovor ).- Nagrada se moze sastojati u novcu ili u predaji neke druge imovinske koristi ( koja mora biti dozvoljena i moguca ).- Nagrada se predvidja ugovorom, a moguce je i da odredjivanje nagrade ugovornici prepuste trecem licu, a moguce je i da ugovornici odrede nagradu i na taj nacin sto ce predvideti relevantne okolnosti prema kojima ce se visina nagrade pouzdano ustanoviti.

146

- Ako stranke ugovorom nisu odredile nagradu niti su predvidele elemente za njeno odredivanje, smatrace se da su imale u vidu uobicajenu nagradu za posao te vrste.- U takvom slucaju, nagradu odredjuje sud, koji ce voditi racuna i o vrednosti ulozenog rada, potrebnom vremenu za takav posao, kao i o uobicajenoj nagradi za tu vrstu rada.- Nagrada mora biti pravicna, a ako nije moze se postaviti pitanje prekomernog ostecenja.

3.) Vreme trajanja- Ugovorom o delu same stranke mogu izricito ili precutno odrediti vreme u kome bi poslenik bio duzan da izvrsi predvidjeni posao odnosno vreme u kome bi narucilac bio duzan da ispuni svoju obavezu predaje ugovorene nagrade.- ZOO predvodja da narucilac moze, sve dok naruceni posao nije dovrsen, raskinuti ugovor kad god hoce, ali je u tom slucaju duzan da isplati posleniku ugovorenu nagradu, umanjenu za iznos troskova koje ovaj nije ucinio, a koje bi bio duzan da ucini da ugovor nije raskinut.- Narucilac moze raskinuti ugovor i u slucaju ako poslenik, protivno odredbama ugovora, ne zapocne rad na vreme i ako je zakasnjenje toliko da poslenik, prema predvidjanjima, ne moze nadokaditi zakasnjenje do odredjenog roka, pod uslovom da zakasnjenje nije krivica narucioca.- Ugovor moze prestati i u slucaju smrti poslenika odnosno ako on bez svoje krivice postane nesposoban da zavrsi posao, ali samo ako je ugovor bio zakljucen s obzirom na licna svojstva poslenika.

219.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o delu

- Obaveze poslenika1.) Obaveza izvrsenja posla- Poslenik je duzan da obavi predvidjeni posao na nacin, vreme i mestu, kako je ugovorom bilo predvidjeno i kako nalazu pravila odgovarajuceg posla.- Ukoliko stranke nisu predvidele vreme izvrsenja posla, onda se uzima u obzir vreme koje je razumno potrebno za takve poslove.- Poslenik ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga sto mu narucilac posla nije dao materijal na vreme, ili zbog toga sto je trazio izmene...- Narucilac moze, usled docnje poslenika, zahtevati naknadu stete koju trpi usled toga, a moze i u slucaju ispunjenja opstih uslova, zahtevati i raskid ugovora.- Ukoliko poslenik jos u toku radova ne zvrsava posao kako bi trebalo prema odgovarajucim standardima i ugovoru, narucilac ga moze opomenuti i dati mu primeren rok da izvrsenje ugovora usaglasi svojim obavezama, a u slucaju da ne postupi po zahtevu narucioca, ovaj moze raskinuti ugovor i zahtevati naknadu stete.- Poslenik je duzan da licno obavi posao, ukoliko je narucilac u momentu zakljucenja ugovora imao u vidu njegove licne osobine.- Kada ugovor nije intuitu personae, poslenik moze ustupiti posao nekom trecem, ali poslenik i dalje prema naruciocu odgovara za blagovremeno i uredno izvrsenje posla, osim ako je sa pristankom narucioca ugovor o delu ustupio trecem.2.) Obaveza naknade stete usled nedostatka posla- Ukoliko izversenje posla ne zadovoljava ugovorene ili odgovarajucim pravilima predvidjene kriterijume, poslenik je duzan da naknadi stetu naruciocu koji usled toga trpi.- Kada su u pitanju nedostaci materijala koji narucilac predaje posleniku u cilj izvrsenja posla, poslenik je duzan da skrene paznju naruciocu na te nedostatke, ukoliko ih je primetio ili ukoliko ih je morao primetiti.- Ukoliko je izradio stvar od materijala koji ima nedostatke, a o tome nije izvestio narucioca, poslenik ce odgovarati za svu stetu koja otuda proizidje.- Ako poslenik daje svoj materijal, onda on odgovara naruciocu za dobar kvalitet kao prodavac.- Poslenik ne odgovara za nedostatke koji se pojave posle prijema posla, izuzev skrivenih nedostataka koji se nisu mogli otkriti u momentu prijema posla.- Kada izvrseni posao ima nedostataka, narucilac je ovlascen, posto je o tome na vreme obavestio poslenika, da zahteva od poslenika da te nedostatke otkloni, uz pravo na naknadu stete koje usled toga trpi.

147

- Ali, ako posao ima takve nedostatke da ga narucilac ne moze koristiti odnosno da ne bi zakljucio ugovor da je znao da ce izvrseni posao imati takve nedostatke, narucilac moze raskinuti ugovor i zahtevati nakadu stete koju trpi usled neispunjenja ugovora.3.) Obaveza predaje predmeta posla- Kada ugovor o delu ima za predmet izradu ili opravku neke telesne stvari, onda je poslenik duzan da stvar preda naruciocu posto obavi predvidjeni posao.- Poslenik nije duzan da izvrsi predaju stvari koju je proizveo ili opravio ako je ona propala usled slucaja vise sile ili usled nekog drugog uzroka za koji poslenik ne odgovara.- Ako je materijal bio u svojini poslenika, on snosi razik slucajne propasti stvari, a ako je materijal dao narucilac, onda on snosi rizik.

- Obaveze narucioca posla1.) Obaveza isplate nagrade- Narucilac je duzan da isplati posleniku nagradu u vreme, mesto i u na nacin kako je ugovorom bilo predvidjeno, a ako nisu nista predvideli ugovorom, nagrada se po pravilu placa po zavrsenom poslu i to posto narucilac pregleda obavljeni posao i izvrsi prijem posla.- Ukoliko je priroda posla takva da zahteva neke prethodne troskove koje poslenik nije prihvatio, onda ce on imati pravo da unapred trazi isplatu srazmernog dela nagrade i naknadu ucinjenih troskova.- Kada je predvidjena pausalna nagrada, poslenik je duzan da izvrsi predvidjeni posao za taj iznos i ne moze zahtevati da mu se isplati veca nagrada, cak ni u slucaju da je ulozio vise rada i imao vece troskove nego sto je predvideo u trenutku zakljucenja ugovora.- Izmena prvobitno ugovorene nagrade moze se traziti u slucaju kada u toku izvrsenja posla nastane potreba za novim radovima koji nisu bili uzeti u obzir prilikom odredivanja visine nagrade, ili kada narucilac tokom izvrsenja posla izmeni obim ili kvalitet radova u tolikoj meri da se to nuzno odrazi na prethodno odredjenu visinu nagrade.- Ako je nagrada ugovorena na osnovu proracuna sa izricitim jemstvom poslenika za njegovu tacnost, on ne moze da zahteva povecanje nagrade cak i akoje u posao ulozio vise rada i ako je izvrsenje posla zahtevalo vece troskove nego sto je bilo predvodjeno.- Mesto isplate nagrade odredjuje se ugovorom, a ako nije tako predvidjeno, niti se moze odrediti pomocu svrhe i prirode posla ili obicaja, smatra se da se ispunjenje ove obaveze ima preduzeti u mestu u kome je narucilac u momentu nastanka obaveze imao svoje prebivaliste ( ako je nagrada novcana, onda tamo gde poverilac ima prebivaliste ).2.) Obaveza saradnje pri izvrsenju posla- Ugovor o delu, zbog prirode i vrste posla koji treba da obavi poslenik, nekada radja i obavezu saradnje pri izvrsenju posla na strani narucioca.- Sve radnje koje narucilac prema ugovoru ili pravilima konkretnog posla, treba da preduzme da bi omogucio ili olaksao ispunjenje posla, ulazi u okvir obaveze saradnje.- Saradnja u pogledu predaje materijala i pruzanja uputstava u toku izvrsenja posla, predstavlja radnju narucioca, koja u slucaju neblagovremenog ili neurednog ispunjenja, moze proizvesti odredjene pravne psoledice, pocev od naknade stete, pa do raskida ugovora.3.) Obaveza prijema posla- Obaveza prijema posla sastoji se u preduzimanju odgovarajucih radnji koje su, prema ugovoru ili prirodi posla, neophodne za akt prijema.- Ako narucilac ne izvrsi prijem posla na vreme, on snosi posledice poverilacke docnje (snosi razik slucajne propasti stvari, duguje naknadu stete koju poslenik trpi usled docnje).- Poslenik u slucaju docnje narucioca ima mogucnost da se oslobodi svoje obaveze predaje stvari na taj nacin sto ce tu stvar predati na cuvanje trecem licu i to na trosak i rizik narucioca.

220.) Ugovor o punomocstvu

- Pojam- Ugovor o punomocstvu je ugovor kojim se jedan ugovornik ( punomocnik ) obavezuje da, besplatno ili uz naknadu, preduzme odredjene pravne poslove u ime i za racun drugog ugovornika ( vlastodavca ) koji mu za to daje ovlascenje.

148

- Preduzimajuci pravni posao u ime vlastodavca punomocnik ne postaje poverilac odnosno duznik u tom poslu, vec to postaje sam vlastodavac.- Preduzimanje pravnog posla u tudje ima znaci da se pravna dejstva tako zakljucenog ili obavljenog pravnog posla neposredno ostvaruju na strani vlastodavca, a isto tako i svi imovinski efekti iz tog posla ogledaju se u imovini vlastodavcevoj, jer je punomocnik zakljucio pravni posao za racun vlastodavca.- Ugovor o punomocstvu je samo jedan vid zastupanja, koje nastaje saglasnoscu volja ugovornika ( za razliku od drugih vrsta zastupanja koja se zansnivaju npr. zakonom, sudskom odlukom..).- S obzirom na obim poslova i karater ovlascenja koja punomocnik dobija, punomocstvo moze biti:a) Opste punomocstvo- podrazumeva siri obim poslova koje punomocnik treba da obavi u ime i za racun svog vlastodavca ( npr. sve potrebne pravne poslove oko odrzavanja zgrade ), ali tako da se time ne vrsi otudjenje odredjenih imovinskih dobara vlastodavcevoj ( dakle samo poslovi koji ulaze u redovno poslovanje ).b) Posebno punomocstvo- ono se odnosi na konkretne poslove vlastodavca, i mora biti dato za svaki pojedinacan slucaj ( npr. potrebno je posebno punomocje da bi se mogao zakljuciti ugovor o jemstvu..).- Punomocnik je duzan da posao obavi sa duznom paznjom rukovodeci se zastitom interesa vlastodavca i uputstvima koje je od njega dobio u cilju preduzimanja odredjenih pravnih poslova.- S obzirom na preciziranje i energicnost zahteva vlastodavca u smislu postovanja datih uputstava ona mogu biti postavljena kao: imperativna ( punomocnik se striktno mora drzati datih uputstava ), fakulativna ( punomocnik moze odustati od datih uputstava ukoliko konkretne okolnosti to nalazu ) i indikaciona ( punomocnik u vrsenju poverenog posla vodi racuna o odredjenim indikacijama na koje mu je vlastodavac skrenuo paznju ).- Punomocnik moze odstupiti od dobijenih uputstava samo uz saglasnost vlastodavca, a kada mu zbog kratkoce vremena ili zbog drugih uzroka nije moguce traziti saglasnost vlastodavca, on moze odstupiti od uputstva samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi vlastodavca.- U suprotnom, punomocnik se ima smatrati za poslovodju bez naloga, izuzev ako vlastodavac naknadno odobri ono sto je uradio.

- Pravne osobine- Ovaj ugovor je: imenovan; u principu neformalan ( ali moze se zahtevati forma pod pretnjom nistavosti, npr. parnicno punomocje; prema ZOO forma propisana zakonom za neki ugovor vazi i za punomocje za zakljucenje tog ugovora ); moze biti i jednostrano obavezan ( ukoliko nije ugovorena nagrada punomocniku ) i dvostrano obavezan ( ukoliko je ugovorena nagrada ili ukoliko je punomocnik imao troskove ili bilo kakve izdatke oko obavljanja pravnog posla..); moze pripadati i grupi teretnih i grupi dobrocinih ugovora; komutativan; jednostavan ( a ne mesovit ); moze biti ugovor po pristupu a moze biti i ugovor sa sporazumno odredjenom sadrzinom; samostalan ( a ne akcesoran ); kauzalan ( a ne apstraktan ).- Sposobnost ugovaranja- Vlastodavac mora imati onu poslovnu sposobnost koja se zahteva za preduzimanje onog pravnog posla koji on poverava punomocniku.- Ukoliko je ugovor o punomocstvu zakljucen sa poslovno nesposobnim punomocnikom koji je sposoban za rasudjvanje, pravni posao koji on preduzme sa trecim licem proizvodi pravna dejstva prema vlastodavcu isto kao da ga je i poslovno sposoban punomocnik preduzeo, a odnosi izmedju poslovno nesposobnog punomocnika i vlastodavca regulisace se primenom pravila o pravnim poslovima poslovno nesposobnih lica.

- Bitni elementi1.) Posao punomocnika- Delatnost punomocnika se sastoji u zakljucivanju i uopste u obavljanju odredjenih pravnih poslova u ime i za racun vlastodavca.- Pravni poslovi koje punomocnik moze preduzeti su veoma razliciti, ali je potrebno da je postignuta saglasnost o vrsti posla, tj. zahteva se da on bude odredjen ili da se prema okolnostima moze odrediti, da posao bude moguc i dozvoljen.2.) Nagrada punomocnika- Kada je ugovor o punomocstvu teretan ugovor, onda se nagrada za trud punomocnika javlja kao bitan element ugovora.

149

- Naknada je ono sto vlastodavac duguje punomocniku kao protivrednost za njegov ulozeni trud koji je bilo potrebno uloziti oko preduzimanja odredjenog pravnog posla.- Nagrada se duguje bez obzira da li je obaveza punomocnika bila obaveza sredstva ili obaveza cilja ( rezultata ), ali moze se ugovoriti da se nagrada duguje samo shodno rezultatu ( takvo ugovaranje ima elemenata aleatornosti )- Nagrada treba da bude pravicna, objektivno moguca i dozvoljena.- Nagrada se najcesce odredjuje ugovorom, ali moze biti odredjena i obaveznom tarifom odnosno prinudnopravnim propisom.- Ako bi unapred ugovorena naknada bila u nesrazmeri sa ulozenim trudom punomocnika, vlastodavac moze zahtevati njeno snizenje saglasno opstim pravilima kojima se zasticuje ekvivalentni odnos medjusobnih prestacija.3.) Vreme trajanja- Ugovorom stranke mogu izricito ili precutno odrediti trajanje ovog ugovora.- Ovaj ugovor ( za razliku od mnogih drugih ) moze prestati i jednostranom izjavom volje vlastodavca ( opoziv ) ili punomocnika ( otkaz ).- Pravilo je da vlastodavac moze opozvati ugovor kada god hoce, bez obzira na cinjenicu da li je ugovor bio zakljucen na odredjeno ili neodredjeno vreme i bez obzira na vrstu punomocja.- Ukoliko opozove punomocstvo za koje je bila ugovorena naknada, punomocniku pripada deo nagrade, a takodje moze zahtevati i naknadu stete koju je pretrpeo usled opoziva, ukoliko za opoziv nije bilo osnovanih razloga.- Opoziv se moze izvrsiti i konkludentnom radnjom, npr. ako vlastodavac sam izvrsi posao koji je poverio svom punomocniku.- Vlastodavca ce prema trecim licima obavezati ugovor koji je u njegovo ima i za njegov racun zakljucio njegov punomocnik, a koji u casu zakljucenja ugovora u stvari i nije bio vise njegov punomocnik, jer mu je vlastodavac punomocje opozvao ( ali to je samo u slucaju kada su treca lica savesna; ovo je sve zbog pravne sigurnosti ).- ZOO predvidja pravilo prema kojem, kad zastupnik prekoraci granice ovlascenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoracenje.- Ako zastupani ne odobri ugovor o roku koji je potreban da se ovakav ugovor razmotri i oceni, smatrace se da je odobrenje odbijeno.- Ako druga strana nije znali niti je morala znati za prekoracenje ovlascenja, moze odmah po saznanju za prekoracenje ovlascenja, ne cekajuci da se zastupani o tome izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezanom.- Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za stetu koju je druga strana pretrpela, ako je bila savesna.- Jednom recju, trece savesno lice ne moze biti osteceno cinjenicom opoziva, prekoracenja ovlascenja ili supstitucijom punomocnika.- Punomocnik moze jednostranom izjavom da otkaze punomocje, samo ne u nevreme.- On je duzan naknaditi vlastodavcu stetu koju je ovaj pretrpeo zbog otkaza punomocja u nevreme, izuzev kada su za otkaz postojali osnovani razlozi.- Ugovor prestaje usled smrti punomocnika, a prestaje i u slucaju smrti vlastodavca ali smo ako je tak ugovoreno ( ali ako nije, onda je punomocnik duzan produziti poverene mu poslove, ako bi inace nastala steta za naslednike, naravno ako punomocje nije bilo intuitu personae ).- Kada je vlastodavac umro ili pao u stecaj ili potpuno ili demimicno lisen poslovne sposobnosti, punomocje prestaje u casu kad je punomocnik saznao za dogadjaj zbog koga punomocje prestaje.

221.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o punomocstvu

- Obaveze punomocnika1.) Obaveza izvrsenja pravnog posla- Punomocnik je duzan da u ima i za racun svoga vlastodavca obavi pravni posao u svemu kako je to ugovorom predvidjeno i kako to nalaze odgovarajuci standard.- On je duzan da posao obavi sa paznjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domacina, saobrazno primljenim uputstvima, rukovodeci se interesima vlastodavca.

150

- On moze odstupiti od dobijenih uputstava samo uz saglasnost vlastodavca odnosno ako ga konkretne okolnosti sprecavaju da trazi saglasnost, ovlascen je da odstupi od dobijenih uputstava ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju interesi vlastodavca.- Kada punomocnik smatra da bi izvrsenje posla prema dobijenim uputstvima bilo od stete za vlastodavca, on je duzan da ga na to upozori i da trazi nova uputstva.- Ako punomocnik nije dobio nikakva uputstva, on je duzan da se rukovodi interesima vlastodavca i da posao obavi posteno i svojski, tj. da postupi onako kako bi pri istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari.- Punomocnik je duzan da licno obavi posao, a moze poveriti to drugom licu samo uz saglasnost vlastodavca, kao i kada je na to prinudjen okolnostima odnosno kada je to posebnim propisima dozvoljeno.- Kada punomocnik nije ovlascen da izvrsi supstituciju, pa ipak to ucini, on ce dugovati vlastodavcu za svu stetu koja bi se dogodila kod zamenika ( i za slucajnu propast stvari ).2.) Obaveza polaganja racuna i podnosenja izvestaja- Ta obaveza podrazumeva, pre svega podnosenje izvestaja o stanju poslova na zahtev vlastodavca ili po proteku ugovorom predvidjenog vremena ili kako to priroda samog posla zahteva.- Ova obaveze podrazumeva i duznost punomocnika da polozi racun o izvrsenom poslu, kao i da preda vlastodavcu sve ono sto je primio po osnovu obavljenog pravnog posla u korist i u ima vlastodavca.- Punomocnik mora tu korist u roku predati ( inace duguje kamatu ), a ne sme se ni sluziti stvarima koje je primio, inace duguje naknadu stete.3.) Obaveza naknade stete- Ukoliko punomocnik posao ne izvrsi na predvidjen nacin odnosno ak one postupa sa paznjom brizljivog i urednog coveka i ne rukovodi se zastitom interesa vlastodavca, pa iz takvih radnji nastupi steta za vlastodavca, punomocnik ce biti duzan da mu naknadi tu stetu.

- Obaveze vlastodavca1.) Obaveza naknade troskova i predujmljivanje novca- Vlastodavac je duzan da sve troskove sam snosi odnosno da ih naknadi punomocniku ukoliko ih je on podneo.- Polazi se od toga da punomocnik stavlja na raspolaganje svoj trud i sposobnosti a ne svoja materijalna sredstva ( naravno moze biti ugovoreno i suprotno ).- Ova obaveza podrazumeva i duznost vlastodavca da na zahtev punomocnika preda ovome izvesnu sumu novca na ima predujmljivanja opste sume predvidjene za pokrice potrebnih izdataka.2.) Obaveza isplate nagrade- Ova obaveza postoji ako je u pitanju teretan ugovor.- Stranke ugovaraju nagradu, njenu visinu, nacin isplate ( u fiksnom iznosu, na rate, da lice iznos zavisiti od neke okolnosti...).- Nagrada se ima isplatiti u ugovorenom vremenu, a ako nije nista ugovoreno, onda posle izvrsenog posla.- Ako je punomocnik bez svoje krivice obavio samo delimicno posao, ima pravo na srazmerni deo nagrade.- U slucaju kad bi unapred ugovorena nagrada bila u ociglednoj nesrazmeri sa uobicajenim uslugama, vlastodavac moze zahtevati njeno smanjenje.3.) Obaveza naknade stete- Moguce je da ponomocnik prilikom obavljanja posla pretrpi i neku stetu, pa ce nju morati da naknadi vlastodavac, ako je ona nastala bez punomocnikove krivice ( bez obzira da li je ugovor teretan ili dobrocin ).

222.) Ugovor o ostavi

- Pojam- Ugovor o ostavi je ugovor kojim se jedan ugovornik ( ostavoprimac ) obavezuje da, uz nagradu ili bez nje, primi pokretnu stvar od drugog ugovornika ( ostavodavca ), da je cuva i da je vrati kad je ovaj bude zatrazio.- Ugovor o ostavi, prema ovom shvatanju, nastaje momentom postizanja saglasnosti volja o bitnim elementima, a predaja predmeta ostave nije uslov zakljucenja ovog ugovora.- Zahtev za pismenom formom ( u nekim slucajevima ) ne remeti shvatanje da predaja predmeta ostave ne znaci akt zakljucenja, vec ispunejnja ugovora.- Ovim ugovorm se ne prenosi svojina.

151

- Dok su kupoprodaja i razmena uvek teretni ugovori, ostavo moze biti i teretan i doborcin ugovor.- Za razliku od poklona, kod ostave postoji obaveza vracanja stvari, zatim kod poklona dolazi do prenosa svojine, a pored toga, ugovor o poklonu je formalan, a ostava po pravilu nastaje prostom saglasnoscu volja.- Za razliku od posluge, ovde ostavoprimac nema pravo upotrebe stvari, nego samo obavezu cuvanja.

- Pravne osobine- Ugovor o ostavi je: imenovan; konsensualan ( moze i formalan, ako je tako izricito ugovoreno ili predvidjeno zakonom ); moze biti i jednostrano obavezan ( ako nije ugovorena nagrada ) i dvostrano obavezan ( ako je ugovorena nagrada za ostavoprimca ); moze biti i teretan i dobrocin; pripada grupi ugovora sa trajnim izvrsenjem obaveza; jednostavan ( a ne mesovit ); moze biti ugovor po pristupu a moze biti i ugovor sa sporazumno utvrdjenom sadrzinom; samostalan ( a ne akcesoran ); moze biti zakljucen intuitu personae a moze i bez obzira na svojstva licnosti; kauzalan ( ne apstraktan ).- Bitni elementi1.) Predmet ostave- Predmet ovog ugovora je odredjena stvar koju ostavodavac predaje na cuvanje ostavoprimcu ( potrebna ispunjenost uslova mogucnosti, dozvoljenosti i odredjenosti ).- Predmet mora biti neka telesna stvar, a ne i neko pravo.- Predmet ostave ne moze biti nepokretna stvar.- Ugovor o ostavi moze zakljuciti u svoje ime i lice koje nije vlasnik stvari, i ostavoprimac je duzan vratiti stvar njemu, izuzev ako bi doznao da je stvar ukradena.2.) Vreme trajanja- Vreme trajanja ostave je ograniceno i to prvenstveno voljom samih stranaka ili prirodom predmeta ostave i drugim relevantnim okolnostima.- Stranke mogu ugovoriti vreme trajanja izricito ili konkludentnim radnjama.- I kada je utvrdjen rok trajanja ostave, ostavodavac moze zahtevati da mu se stvar vrati i pre isteka roka, jer se uzima da je rok ugovorom u njegom interesu.- Ako rok nije utvrdjen samo u interesu ostavodavca, sto ce narocito biti u slucaju ostave kao teretnog ugovora, onda vlastodavac ne bi mogao, bez snosenja odgovornosti za stetu, da zahteva povracaj stvari i pre isteka roka.- Sto se tice ostavoprimca koji se obavezao da cuva stvar odredjeno vreme, on moze povratiti stvar i pre isteka ugovorenog roka samo ako cuvanje obavlja bez nagrade ili ako bi mu daljim cuvanjem te stvari bila prouzrokovana steta.3.) Nagrada- Nagrada je naknada koju ostavodavac duguje ostavoprimcu kao protivrednost za njegov trud oko cuvanja stvar.- Kada se ugovor o ostavi javlja kao teretan ugovor, onda se i nagrada pojavljuje kao bitan element ugovora.- Nagrada se najcesce sastoji u novcu, ali moze i u nekoj drugoj imovinskoj koristi.- Vazno je da je nagrada odredjena ili odrediva.- Nagrada se moze odrediti u fiksnom iznosu, a moze i u zavisnosti od vremenskih jedinica vremana cuvanja ( npr. za jedan dan toliko i toliko..).- Prema ZOO, ostavoprimac nema pravo na naknadu za svoj trud, izuzev ako je naknada ugovorena, ili ako se ostavoprimac bavi primanjem stvari na cuvanje, ili ako se naknada mogla ocekivati s obzirom na okolnosti posla.

223.) Posebni slucajevi ostave

- Neprava ostava- Ovde je odstupanje od osnovnog vida ostave u tome sto ovde ostavoprimac stice pravo da potrosi odredjene telesne zamenljive stvari koje su date na ostavu, uz obavezu povracaja iste kolicine i iste vrste, sto sve nije slucaj kod ostalih vidova ostave.- U slucaju neprave ostave postavljeno je pravilo da se na ovaj ugovor primenjuju pravila ugovora o zajmu ( posto je neprava ostava u stvari mesovit ugovor ), izuzev pravila u pogledu vremena i mesta vrcanja.

152

- Ostava u nuzdi- Ova vrsta ostave nastaje kada je stvar poverena u slucaju kakve nevolje ( npr. pozar ), tako da je ostavoprimac duzan cuvati stvar sa povecanom paznjom.- Ovo je u stvari neka vrsta precutnog ugovora o ostavi, posto je ostavodavac prinudjen da preda stvar na cuvanje nekom licu koje se tu nadje blizu.- Ova ostava je besplatna jer se radi o nekoj javnoj duznosti ( naravno duguju se ipak troskovi cuvanja stvari ), a i zakljucuje se precutno aktom predaje stvari.- Skupna ostava- Ova vrsta ostave postoji u slucaju kada vise ostavodavaca predaju jednom ostavoprimcu na cuvanje odredjene kolicine zamenljivih stvari, ali tako da ih ostavoprimac moze smesati da bi ih tako smesane cuvao ( npr. u jednom silosu cuva zito od razlicitih ostavodavaca ).- Kod ove vrste ostave svi ostavodavci postaju suvlasnici stvari koje su smestene sa alokativnim delom koji odgovara kolicini predatih stvari na cuvanje.- Ugostiteljska ostava- Kod ove vrste ugovora o ostavi, ugostitelj se smatra ostavoprimcem u pogledu onih stvari koje je gost doneo sa sobom ( ogranicena odgovornost ugostitelja u pogledu tih stvari ) odnosno predao na cuvanje ( potpuna odgovornost za te stvari ).- Sto se tice pitanja vaznosti objava o iskljucenju odgovornosti, ZOO je prihvatio stanoviste po kome nemaju nikakvog pravnog dejstva objave istaknute u prostorijama ugostitelja kojima se iskljucuje, ogranicava ili uslovljava njihova odgovornost za stvari koje su gosti doneli.- Takve jednostrane izjave ne prozivode pravno dejstvo, jer ako bi se tako nesto dozvolilo, to bi znacilo da ugostitelji mogu sami sebi da iskljuce odgovornost.- Ugovorni sekvestar- To je takav ugovor o cuvanju kod koga su ostavodavci lica koja se spore oko neke stvari, a kod koga se ostavoprimac obavezuje da primi tu stvar na cuvanje dok spor ne bude resen, a ostavodavci se obavezuju da ostavoprimcu isplate odredjenu nagradu.- Kvantativna ostava- Ova vrsta ostave ( ostava kolicine ) postoji u slucaju kada je, prema ugovoru, ostavoprimcu dozvoljeno da zameni stvar koja je kod njega na cuvanju predajuci ostavodavcu drugu stvar iste vrste i kvaliteta.- Trezorna ostava ( sef )- Ovo je takva vrsta ostave kod koje banka u svojim prostorijama stavlja svom komitentu na raspolaganje odredjene sigurnosne pregrade u kome ovaj cuva odredjene stvari vece vrednosti ( ovde i banka i korisnik sefa imaju po jedan kljuc ).

224.) Obaveze ugovornih strana kod ugovora o ostavi

- Obaveze ostavoprimca1.) Obaveza prijema stvar- Kada se ostava shvati kao konsensualan ugovor, onda se ostavoprimac, u momentu zakljucenja ugovora, obavezuje prema ostavodavcu da od njega primi stvar na cuvanje.- Obaveza prijema stvari se sastoji u preduzimanju odgovarajucih radnji od strane ostavoprimca kako bi ostavodavac mogao da zivrsi akt predaje.- Vrsta i obim tih radnji zavisi od ugovora i prirode stvari koja se predaje na cuvanje.

2.) Obaveza cuvanja stvar- Ova obaveza je osnovna obaveza ostavoprimca, a ovo je vazno naglasiti jer se obaveza cuvanja stvari moze naci i kod drugih ugovora, ali njeno ispunjenje kod tih ugovora se ne pojavljuje kao glavna svrha zbog koga je ugovor zakljucen.- Obaveza cuvanja stvari se sastoji u redovnom odrzavanju supstance stvari shodno njenoj prirodi kao i u uzdrzavanju od prava na upotrebu.- U cemu se sastoji redovno odrzavanje supstance stvari fakticko je pitanje koje zavisi od same prirode stvari ili od ugovorenog nacina cuvanja.- Ukoliko ostavoprimac nedozvoljeno upotrebi poverenu mu stvar, on ce dugovati naknadu stete, a odgovarace i za slucajnu propast ili ostecenje stvari.

153

- ZOO predvidja da je ostavoprimac duzan cuvati stvar kao svoju sopstvenu, a ako je ostava uz naknadu, kao dobar privrednik, odnosno dobar domacin.

3.) Obaveza vracanja stvari- Obaveza vracanja podrazumeva vracanje upravo one stvari koja je i bila predata na cuvanje i to u onom stanju u kome je primljena, podrazumevajuci eventualnu redovnu amortizaciju stvari.- Prema ZOO, ostavoprimac koji se obavezao da besplatno cuva stvar odredjeno vreme moze je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili ostecenja ili ako bi mu njeno dalje cuvanje moglo prouzrokovati stetu.- Medjutim, ako rok nije ugovoren, ostavoprimac u pomenutoj situaciji moze u svako doba odustati od ugovora, ali je duzan ostavodavcu odrediti premeren rok za preuzimanje stvari.

- Obaveze ostavodavca1.) Obaveza naknade troskova- Ostavodavac je duzan da sve troskove snosi sam odnosno da ih naknadi ostavoprimcu ukoliko ih je on prethodno podneo.- Stranke mogu i drugacije ugovoriti, tj. da se troskove snosi ostavoprimac, ali da se to odrazi na visinu nagrade.2.) Obaveza isplate nagrade- Ova obaveza postoji ako je ugovorena ostava kao teretan ugovor.3.) Obaveza naknade stete- Ostavodavac moze imati i obavezu naknade stete koju je ostavoprimac pretrpeo bez svoje krivice prilikom cuvanja poverene mu stvari ( ovo vazi u hipotezi da se radi o besplatnoj ostavi ).- Ostavodavac nece biti duzan da ovu stetu naknadi i u slucaju kada kod ostavoprimca nije bilo krivice, ukoliko je u pitanju ostava sa naknadom.

Art by Ziga

154

ISKOPIRANA PITANJA IZ DJURDJEVICEVIH BELESKI KOJA NEMAJU U ANTICEVOJ KNJIZI:

KONVERZIJA

Konverzija se vezuje samo za apsolutnu ništavost(moguća je i kod nepostojećih ugovora,ali se oni u našem pravu svrstavaju u apsolutno ništave ugovore).Konverzija je pretvaranje nepunovažnog pravnog posla u punovažni.Ako je jedan ugovor ništav zbog toga što mu nedostaju svi potrebni elementi za nastanak,ali ako postoje elementi za punovažnost nekog drugog ugovora koji teži istom cilju, i ako se može smatrati da bi i njega ugovorne strane htele,polazeći od principa da šira namera sadrži u sebi i užu nameru,onda ce među ugovornim stranama važiti taj drugi ugovor.Uslovi za konverziju su(član 106):

1. Da je jedan ugovor ništav(zaključen ništav ugovor)2. Da taj ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora3. Da bi strane zaključile taj drugi ugovor da su znale za ništavost prvog ugovora4. Da taj drugi ugovor teži istom cilju koje su strane htele da postignu zaključujući prvi ugovor

1. Konverzija ugovora o ustupanju imovine za života u ugovor o poklonuUgovor o ustupanju imovine za života zaključuju predak i potomak.Ovaj ugovor overava se sudui tom prilikom sudija mora da pročita sadržinu ugovora i da straneupozori na pravne posledice.Za zaključenje ugovora je potrebno da svoj pristanak daju svi potomci koji bi u momentu delacije bili pozvani na nasleđe.Ovaj ugovor sadrži dve namere i to:

a. Ustupanje imovine koje je besplatno,odnosno bez naknadeb. Raspodela imovine među potomcima koji će u momentu delacije biti naslednici

Ako se jedan potomak ne saglasi sa ugovorom onda se po ZON taj ugovor konvertuje u ugovor o poklonu.Šira namera je ustupanje,a uža namera je raspodela.

2. Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o preuzimanju ispunjenjaUgovor o preuzimanju duga se zaključuje izmeđudužnika u obligaciji i trećeg lica(preuzimaoca).Da bi on proizveo pravno dejstvo neophodno je da poverilac da pristanak,jer njemu nije svejedno ko mu duguje.Na osnovu ovog ugovora dužnik izlazi iz obligacije.Dužnik i preuzimalac imaju širu nameru da dužnik izađe iz obligacije,a užu nameru da treće lice ispuni dug.Ugovor izmeđudužnika i preuzimaoca neće proizvesti pravno dejstvo ako se sa njime ne saglasi poverilac.Prema ZOO izmeđudužnika i preuzimaoca vaziće ugovor o preuzimanju ispunjenja,koji ima uže pravno dejstvo. Kod ugovora o preuzimanju ispunjenja treće lice preuzima obavezu prema dužniku da će ispuniti dug,ali dužnik ne izlazi iz obligacije.

3. Konverzija ugovora o preuzimanju duga u ugovor o pristupanju dugaDo ove konverzije,prema ZOO,doći će u slučaju kada je poverilac dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga,ali u momentu davanja saglasnosti nije znao niti je mogao znati da je treće lice prezaduženo i da nema dovoljno sredstava da isplati njegovo potraživanje.Tada važi ugovor o pristupanju duga koji ima uža pravna dejstva i kojim treće lice preuzima obavezu prema poveriocu da isplati dug,ali prvobitni dužnik ne izlazi iz obligacije tako da poverilac ima dva dužnika,koji odgovaraju solidarno.

Po sili zakona konverzija nastupa automatski,pa nije potreban ugovor(ako je zaključen ugovor o ustupanju on i dalje postoji,ali se smatra ugovorom o poklonu,što znači da nije potrebno zaključiti ugovor o poklonu), naknadna saglasnost itd.

155

RUŠLJIVI UGOVORI

Rušljivi ugovori su oni kod kojih saglasnost izjavljenih volja postoji prividno,i po tome se razlikuju od apsolutno ništavih ugovora,kod kojih je saglasnost postignuta,ali im pravni poredak ne priznaje pravno dejstvo.Rušljivi ugovori su:

1. Mane volje(prevara, zabluda,pretnja)2. Ugovor zaključen sa licem koje ima ograničenu poslovnu sposobnost3. Prekomerno oštećenje4. I ostali ugovori koje odredi zakonodavac

Apsolutna ništavost je ustanovljena u cilju zaštite javnih interesa,a rušljivost radi zaštite pojedinačnih intreresa.Krug lica koja se mogu pozvati na rušljivost je uža,pa se na rušljivost mogu pozvati samo ugovorne strane.Apsolutno ništavi ugovori pravno ne postoje,rušljivi ugovori postoje i stvaraju pravne obaveze za ugovorne strane i postoje sve dok ne budu poništeni.Presuda doneta povodom rušljivog ugovora ima konstitutivno dejstvo,jer se njom vrši promena pravnog stanja.Sud izriče prestanak ugovora.Ugovor se poništava sa dejstvom ex tunc,odnosno retroaktivno,pa se smatra kao da nije ni bio zaključen.Pravo na isticanje apsolutne ništavosti ne zastareva,dok pravo na pozivanje na rušljivost zastareva posle proteka određenog roka,koji zavise od razloga zbog koga je ugovor rušljiv.

1. Kod mana volje zastareva u roku od 1 godine od dana saznanja za razlog rušljivosti,a najkasnije u roku od 3 godine od zaključenja ugovora

2. Kod ograničenja poslovne sposobnosti zastareva u roku od 3 meseca od sticanja sposobnosti3. Kod prekomernog oštećenja zastareva u roku od 1 godine od dana zaključenja ugovora

Apsolutno ništavi ugovori ne mogu tokom vremena postati punovažni.Rušljivi ugovori se mogu konvalidirati protekom vremena,ako protekne rok u kome se možetražiti njihovo poništenje.Konverzija je moguća samo kod apsolutno ništavih ugovora,dok se konvalidacija vezuje za rušljive ugovore. Apsolutno ništavi ugovori se izuzetno mogu konvalidirati u dva slučaja(vidi kod apsolutno ništavih ugovora).

KONVALIDACIJA

Uslovi za konvalidaciju rušljivih ugovora su četvorostruki:1. Da se radi o relativnoj ništavosti2. Da se konvalidacija preduzima od strane lica u čijem je interesu rušljivost ustanovljena3. Da to lice zna za postojanje razloga zbog kojih se može zahtevati poništenje(ovo je ujedno i

najvažniji uslov)4. Neophodno je da je u momentu konvalidacije strana bila sposobna da izjavi svoju volju

Konvalidacija nastupa samo ako je preduzeta na jedan od tri načina:1. Prećutno

Propuštanje roka da se zahteva poništenje.2. Izričito

Strana u čijem je interesu ustanovljena rušljivost neposredno izjavi da se odriče prava da zahteva poništenje.

3. Putem izvršenja ugovoraAko strana u čijem je interesu rušljivost ustanovljena izvrši svoju obavezu.

Ova tri načina konvalidacije važe u svim slučajevimarušljivosti,osim kod rušljivosti ugovora koji je zaključen sa licem koje ima ograničenu poslovnu sposobnost.Ako je ugovor zaključen sa licem koje ima ograničenu poslovnu sposobnost,takav ugovor ne može da se konvalidira!Lice koje ima ograničenu poslovnu sposobnost ne može preduzeti konvalidaciju izvršenjem,jer ne može samostalno izvršiti svoje obaveze.Konvalidacija se ne možeizvršiti ni prećutno,osim jedino ako zakonski zastupnik takvog lica da izričitu izjavu kojom se odriče prava da zahteva poništenje ugovora.Moguće je da su samo neke odredbe ugovora rušljive(npr.neka strana pristane na odredbu ugovora usled prevare ili prinude).U tom slučaju važe ista pravila kao kod apsolutno ništavih ugovora,kada je jedna

156

odredba apsolutno ništava.To znači da je moguće da samo te odredbe ne proizvode pravna dejstva ili da ceo ugovor bude poništen.

157