Nebojsa Romcevic - Zimski dvorac

Nebojša Romčević

Zimski dvorac

LICA: Ana, oko 50 g. Nenad, do 35 g. Joca, Pava, njegova žena Seka, njegova švalerka Baba Sela, baba Rade večiti potencijalni Anin muž Mika, propali ukrotitelj Zorica, devojka koja je poludela od života Laza I i II prosjak I i II bolničar (prosjake i bolničare mogu ciganski orkestar, mogu ga činiti dva i sto dva muzičara) Cigančice

I ČIN

I SCENA Salon u ruskom carskom stilu. Sve je u naznakama: veliki zlatni ram bez ogledala, stilski stočić sa zlatnom oplatom, stolica sa zlatom izvezenim presvlakama. u dubini prozor kroz koji se vidi stepa pokrivena snegom koji veje. Sve je puno svetla. Nameštaj je stilizovan, kao naslikan, neobojen do kraja, vide se samo jarki detalji. Na ogromnoj fotelji, kao prestolu, sedi Ana, oko 50 godina, u raskošnoj haljini, gordo ispršena, dostojanstvena, sasvim odgovarajuća klišeu ruske grofice. Pored nje na hoklici sedi Sela, odevena kao vračara. Gleda u dlan Ani. SELA: Vaša preužvišenosti, linija života vam je duga, sin će da vam se proslavi po herojstvu i živeće dugo i srećno sa ženom iz čuvene porodice, i imaće u istoriji Rusije najmanje deset svojih strana i svi će vas obožavati. Vi ste roñeni pod srećnom zvezdom! ANA: Hvala ti, dobra starice. (Sela joj se klanja.) Evo ti 50 dukata za tvoj trud. SELA: Blagodarim, gospodarice. Bog vam pomogao.. ANA: Pavo… PAVA: Izvolitev vaša preuzvišena grofovska svetlosti. ANA: Jel gotova večera? Jel ima kavijara?

Page 1

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracPAVA: Kolko hoćete! ANA: A šampanjca? PAVA: Ih! (ulaze dva prosjaka) I PROSJAK: (pada na kolena) udelite nama siromasima i bogaljima, vaša preuzvišenosti! II PROSJAK: Četvoro dece... I PROSJAK: Zemlja nije rodila... II PROSJAK: Šestoro dece... I PROSJAK: Bolest pomorila stoku… II PROSJAK: osmero dece... ANA: Pavo, daj obojici po 20 kila kavijara... SVI: Grofice! ANA: I po 50 flaša šampanjca. I evo... 1000 dukata! (oba prosjaka je prate na kolenima.) I i II PROSJAK: Grofice, majčice. (ljube je u ruku, dok se ona zadovoljno, zavaljuje u fotelju koja liči na presto) I PROSJAK: Ako vam zatreba naš život... II PROSJAK: Desetero dece… I PROSJAK: Ima odmah da poginemo za vas. II PROSJAK: Momentalno. Molićemo se za vas... (odlaze na kolenima) PAVA (pljesne rukama) Bog vas blagoslovio, grofice. Što drugi nisu kao vi, nego je to bagra i fukara i banda pijana... ANA: Jel te Joca još uvek vara? PAVA: Ja ću da mu iskopam oči, degenu pijanom, zgužvanom, opet je kod one ciganke iz čerge... Ubiću se, smrznuću se u snegu, al ću prvo njemu krvi da se napijem. (Šeta besno po sobi) Pa nisam ja najveći idiot. (Upada pijani Joca, drnda gitaru, u ofucanoj bundi i šubari, a za njim Seka, ciganka, jedva da je odevena, preplanula, kao neka ruska Karmen.) PAVA: (busa se u grudi) Životinjo bludna i pijana... dokle ćeš da se vucaraš sa tom lakom ženom, i sve pare na nju trošiš! JOCA (ne vidi Anu) Šta ti je, debela? (Bije knutom Pavu) Hoćeš da te obesim za tu tvoju debelu jezičinu... SEKA: To, to… jače malo, kakav si ti muškarac... (Smeje se inferiorno) ANA: (ustane sa prestola, dostojanstveno) Joco, jebem li ti sunce barapsko... JOCA: Grofica! Oprostite vaša preuzvišenosti... oprostite meni grešnom... jel vidite vi šta ona meni radi... a ja sam bolestan čovek. SEKA: Tačno. Samo misli na one stvari... načisto sam propala, jedva mogu da lutam po svetu sa čergom od umora. ANA: Joco ako te još jednom vidim sa ovom, pustiću hrtove na tebe. Imaš divnu ženicu, kakvu ne zaslužuješ i ima da budeš sa njom kao andeo ili ću da te bacim vukovima... JOCA (pognute glave): U pravu ste, kao i uvek. (plače) Ja sam gad... Pavo dušo, jedina moja. Tek sada mi je jasno kakva si ti svetica... PAVA: Joco! (Padaju u naručje jedno drugom i razneženo plaču.) Hvala vam vaša preuzvišenosti... kako da vam se odužimo... ANA (veličanstveno): Budite srećni...

Page 2

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracJOCA: Bog vas blagoslovio... (odlaze, gledajući se zaljubljeno) ANA (Seki) A tebi, curo, evo 2000 dukata da se obučeš kao kraljica i pa nañeš sebi častan posao... Evo možeš da budeš moja dvorska dama. To ti je siguran lebac... SEKA: Vi ste u pravu... stidim se svog dosadašnjeg života. Vi ste me izveli na pravi put.(Klanja se duboko) ANA: Ajde, pravac kod moje šnajderke... (ova uzima novac i dolazi. Spolja se čuje buka, lavež pasa, praporci. Upada Rade, u bundi, otresa sneg, praćen je ciganima koji igraju oko njega. U jednoj ruci drži lovačku pušku, a u drugoj flašu šampanjca, odeven u dabrovinu. Cigani za njim nose ulovljenu divljač.) ANA: Kneže Radovane, kako to upadate u moj dvorac... RADE: Izvinte, grofice, mi se vraćamo iz lova pa ko velim, da skoknem do vas da vam dam ove divne zečeve, fazane i divlje svinjfe. ANA: Ne zanima me, kneže... U moju kuću ima da se ulazi fino, a ne sa ovolikom ruljom... RADE: Imate pravo… Ajde, svi napolje! (Tera ih napolje, udarajući mlade cigančice po donjem delu leña, smeškajući.se razbludno. Pauza.) Grofice, dokleda čekam? Ja više ne mogu. Umreću od ljubavi, moj život nema smisla... ANA: Šta vi sebi dozvoljavate! RADE: Sve, jer ja vas volim! Zašto da propadate sami, samo zato što ste udovica jednog od najvećih heroja! Grehota je... Ja znam da sam vas nedostojan, da sam ja samo glupa seljačina, ali pruži mi šansu! Nosiću vas na rukama, vodiću vas na balove u Moskvu. Trošiću enormne količine novca na vaša sitna zadovoljstva! Znam, znam da sam vas nedostojan, ali u Rusiji danasnećete naći boljeg! Donosiću vam glave svojih neprijatelja iz Krimskog rata… Od njihovih zuba ću vam napraviti ogrlicu... ANA: Fuj! RADE: Imate pravo, ti Turci mnogo puše i imaju žute zube… Jurcaćemo trojkama, prosipati šampanjac kao blesavi! (Odjednom hrupi rulja: Seka, Pava,Joca, Cigani. Svi uzbuñeno i srećno viču.) ANA: Polako, bre! Šta je! SVI: Mladi gospodar! Eno ga, juri na svom belom konju kroz stepu, vijori mu se plašt na vetru, a ispod konja samo vrcaju varnice! ANA: Nenaduška! (Ulazi Nenad, odeven u izuzetno elegantnu uniformu, bordo pantalone i teget gornji deo okićen zlatnim lentama, epoletama, širitima, ordenjem, sa zlatnom sabljom čvrsto pritegnutom, ogrnut krznom, jedna ruka mu je u zavoju, pošto se upravo vraća iz nekog rata. Svi se sjate oko njega, gledajući ga sa obožavanjem i strahopoštovanjem. Ana se probija do njega.) Nenaduška, sine! pa ti si ranjen! NENAD: (nasmeši se blago) Eh, vi mama! Nije to ništa. (Ljubi je u ruku. Potom se zagrle.) ANA: Kako nije ništa! Ko je to mog sina smeo da rani. Uh, ti Tatari... RADE: Junačina! Vidi ordenja! NENAD: To me je car odlikovao, što sam pobio sam, goloruk 400, šo Tatara, što Turaka, i drugih u poslednjem ratu. RADE: Čitamo mi u novinama, da si glavna zvezda na moskovskom nebu. Čk

Page 3

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracse nešto priča o šurnjaji caričinoj i tebi... NENAD: Eh… ANA: Ma jel to istina? NENAD: Otkako sam izašao kao prvi na klasi sa carske akademije, svašta se priča... ANA: Večeras ima da se napravi gozba! Pavo! Pošaljite na imanje Kneza Boleslavskog i kod grofa Tutumirskog! Oh, bože kako sam srećna... (Izjuri. Rade i Nenad, sami.) RADE: Mladiću moj, već si pukovnik, uskoro ćeš biti general, vreme je da se ženiš. Jesi li razmišljao o nekoj? NENAD: Car me hoće za svog šuraka, ali ne znam šta da radim… RADE: Kako ne znaš... pošto car nema potomstva, mogao bi ti da ga naslediš, on je već star... NENAD: Ne znam, videću...

II SCENA Periferija velikog grada. Stančić u velikom dvorištu, u kome ima nekoliko prizemnih kuća. Ana, na proscenijumu, odevena u dotrajalu trenerku, naslonjena na stolicu, sanjareći doteruje tortu. Oko stola su Seka, Joca, Pava i baba Sela, a na stolu su razne gurabije, koje oni zverski proždiru. SEKA: To ti je tri rate, sa po 12% za prvi kvartal. PAVA: Samo ako je ček na poček. JOCA: A ono meso za zamrzivač je bilo po 6% na odloženo. ANA: Ej, bre! moj sin se vraća iz armije i ja hoću da ga lepo dočekamo. SELA: Pa ionako su ga otpustili posle mesec dana. ANA: Pa šta? U svakom slučaju, on se vraća iz armije. JOCA: Ima žena pravo, a šta i da nije bilo na poček i nego preko preko tekućeg? SELA: Onda bi bilo kao i preko žiro računa. SEKA: Onda ti je to 1% na svakih 6% u drugom tromesečju! PAVA: Ma nemoj, a pileća krilca? SEKA: To je na žirante... SELA: Samo za grañanska lica! JOCA (Pavi): Ha, ha... i to svakog petnaestog, kravo! PAVA: Ali je to ček na poček! Some! ANA: (Uzbuñeno šeta po sobi.) Sad će da doñe! (Seki) Sad će da doñe. SEKA: Da, ali to može samo na poštanskoj! (Seka se privija uz Jocu, brani ga.)

JOCA: I to nije fiksna kamata, kurvo! (Udari Pavu) SELA: Fiksna je ako je učešće! PAVA: A marža!? A marža, veštice! (udari Selu. Ulazi Nenad, kao siromašak, u prevelikoj uniformi.) ANA: Sine! NENAD: Zdravo mama. SEKA: Ja mislim da treba krilca na 2%, a nogice 4% uz učešće, naravno, ako je ček na poček!

Page 4

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracPAVA (udari Seku) Zaboravljaš na obligacije, fukso! (Udari Seku. Opšti haos. Pava i Seka se čupaju.) ANA: (Ana dovede Nenada na sred scene, da ga pokaže) Ljudi vratio mi se sin. Vidite kako mu stoji uniforma. (Seka bije Slavicu) SEKA: Ti ćeš meni da pričaš o obligacijama, marvo debela. PAVA: Droco, ostrvila si se na ovu moju pijanduru... JOCA: Šta to laješ... sad ću da te obesim za tu debelu jezičinu. (opšti haos.) ANA: Vratio mi se sin... NENAD: Nema veze, mama... SELA (urla): Ubiše me, upomoć! (izgnječe tortu.) ANA: Torta! PAVA (Seki): Eto, vidiš šta si uradila, droljo! SEKA: Svi su videli da si to bila ti, krmačo! ANA: U ovoj torti je bilo pola kile putera, i kilo oraha! Bagro prokleta! SEKA: Nemoj ti da vreñaš... PAVA: Otpustili joj sina iz vojske i ona još slavi... budibogsnama! SELA: Znala sam ja da ćemo mi da ispadnemo grbavi, zato što je njen sin invalid. JOCA: Pa kad smo mi budale! Kovelim, sin joj nesposoban, ajde da joj se nañem, a ona tako... E, moj Joco… ANA: Marš napolje! SEKA: Idemo ljudi! Nećemo valjda sa njom da se svañamo. (Odu. Pauza.) NENAD: Mama, mene otpustili... ANA: Sve su proždrali! Sve... NENAD: I, kažem, mene otpustili. ANA: Tortu upropastili. NENAD: I, tako, otpustiše me. ANA: C, c, c... vidi mrvice... a juče sam generalno sredila stan... NENAD: Tako, kažem, otpustili su me... ANA: Čujem, bre čujem! Pa šta? Ti sposobni će sutra da ginu, a ti nećeš i tačka! NENAD: Ali... ANA: I tačka, rekla sam! NENAD: Idem ja da spavam. (Ode) ANA: (za njim) Hoćeš malo torte? (Ana sedne za sto. Svetlost je prigušena.) Eto, grofe Tutumirski, kakvi su ljudi. Trebalo je sve njih odavno baciti hrtovima, ali kad sam suviše dobra. Znam, znam da sam pogrešila, ali sledeći put ce im se to desiti... a sin... eto, sad je postao pukovnik, u stvari general carske armije... Da, da, bilo je vreme, skoro mu je trideset. Za vašu ćerku? Neznam, on se nešto muva sa carevom šurnjajom (šapatom) a i sama carica je bacila oko na njega. (Polako sviće jutro. Čuju se petlovi. U stan grune rade, u radničkom odelu, sa guskom.) ANA: Kako to ulaziš. Jel ne umeš da kucaš? RADE: Izvini, ja se vraćao s posla. Pa sam skoknuo do tebe, da ti dam, vidi što sam divnu gusku zgazio kolima... (Vadi gusku iz kese.) ANA: Tja, masna je... (Pauza. Rade gleda pred sebe.) Što ćutiš?

Page 5

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracRADE: Nikad nisi zadovoljna. ANA: A čime da budem zadovoljna? RADE: (filosofski) Život je fin. ANA: Kome? Onima na filmu samo. RADE: Život je... ANA: O nemoj da mi filosofiraš, molim te, to više ne mogu da slušam. (Pauza) Što ćutiš? RADE: Umoran sam. Noćas u fabrici… ANA: Umeš li ti o nečem drugom osim o tvom poslu da mi pričaš? Šta mene briga šta se u tvojoj fabrici dogaña? (Pauza) Što ćutiš sad? RADE: Što sam video jeftinu boraniju… ANA: Ako boga znaš, nemoj opet o pijaci, o cenama... Svi samo o tome pričaju! (Pauza) Dobro, ako ti se ne priča, ti ćuti. RADE: Jel vidiš ti šta se ovo danas radi? ANA: Ako ćeš o politici da mi pričaš, možeš odmah da ideš... (Rade ustane i izañe.) Šta hoćete vi od mene? Ja više ne mogu da slušam stalno jedno te isto.Muka mi je! Ja neću da poludim sa vama! Vi niste normalni! (Lupa besno u vrata) Ustaj ti krpelju, pantljičaro, ili ja dolazim da te izbacim iz tog brloga! (Otvaraju se vrata. Izlazi jedna poluodevena, ispijena devojka, oblačeći se u brzini.) DEVOJKA: Dobro jutro... (Aana joj zbunjeno promrmlja nešto. Izlazi mladić, takoñe poluodeven.) MLADIć: Dobro jutro... (Pojavljuje se i II mladić, u gaćama. Pretrči prek scene. Ana izbezumljeno skoči sa stolice. Ulaze III mladić i II devojka, najmanje još desetak, sto devojaka, sto momaka, polugolih ili golih i u tišini izlaze, neki Ani požele dobro jutro izañu. Ana ih posmatra otvorenih usta. Ulazi Nenad. On je jedini u odelu i sa leptir mašnom.) NENAD (oduševljeno): Doviñenja! Zdravo! I doñite opet! Uvek! Ćao! (Ani) To su moji prijatelji... ANA: Jel? Ko su? NENAD: Ne znam. Juče su me pozvali na žurku kod nas. ANA: Lepo... a što si ti odeven? NENAD: Što? ANA: Pa, mislim, ostali nisu. NENAD: Nisu. ANA: A ti? NENAD: Šta ja? ANA: Zašto ti nisi i ti? NENAD: Šta? ANA: Šta si ti radio noćas tamo? NENAD: Ja? ANA: Da. Ti. NENAD: Gde? ANA: Ovde, u tvojoj sobi! NENAD: Šta sam radio? ANA: Da!

Page 6

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracNENAD: Ništa. ANA: Kako ništa? NENAD: Kako ništa? ANA: Pa iz tvoje sobe je izašla gomila golih ludaka i manijaka ti si bio u toj sobi. Da li si i i ti... NENAD: Ludak i manijak? Pa... ANA: Smiri se sine, nemoj da se nervirao... NENAD: Ko? ANA: Ti, brate, ti! NENAD: Šta? ANA: Ništa. Hoću da te pitam jesi li bio sa nekom devojkom noćas? NENAD: Jesam. ANA: Sa kojom? NENAD: Pa, ne znam... bilo ih je mnogo. ANA: Jesi li se ljubio sa nekom? NENAD: Ko? ANA: Ti. NENAD: Ja? ANA: Da! NENAD: Nisam. ANA: Pa šta si radio unutra? NENAD: Sedeo. ANA: I? NENAD: Šta i? ANA: Pa jesi li još nešto radio? (Pauza) NENAD: Ne. ANA: Ovde orgija gomila ljudi, a ti sediš kao panj čitavu noć? NENAD: Pa nisam mogao da ih izbacim. Više nije bilo autobusa. ANA: Ma zašto nisi zaskočio nijednu od tih fuksi, bre! NENAD: Nisam znao kako da im priñem... ANA: Gde da priñeš? NENAD: Kako gde da priñem? ANA: Šta kako? NENAD: Ne razumem... ANA: Zašto nisi nijednu zagrlio, poljubio... NENAD: Pa kad nijednu ne poznajem. ANA: Pa misliš da je to važno. upoznao bi je posle! NENAD: Posle čega? (Pauza) ANA: (umorno) Hoćeš da doručkuješ? NENAD: Hoću mama. (Ana mu popravlja kosu.) Znaš mama, ja mislim da nešto nije u redu sa mnom. Nikako ne mogu da nañem žensku za sebe, jel znaš? Ja ne znam kako to svi drugi rade, ali sledeći put, videćeš... Ne jednu, nego tri... ANA: Ma naravno. Imaš ti vremena. Tek ti je 35. (Nenad izvadi gitaru i sedne udubinu scene. Okrene se leñima publici i sedne. Ana sedne za sto, zapali cigaretu. Svira prekrasno. Svetla lagano gasnu i na kraju samo obasjavaju Anu

Page 7

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoraci Nenada.) Au… Već je ponoć! Hajdemo na spavanje… (Mrak)

III SCENA (Cirkus. Na sceni je kavez sa nečim krznatim unutra, bivšim lavom. Na sceni jemrak i reflektor obasjava samo kavez i Miku, kada se pojavi okićen šljokicama.) GLAS OFF: A sada, poštovana publiko, nastupa čuveni ukrotitelj lavova Benjaminooooo! Sa svojim krvoločnim lavom, koji je sam pojeo četiri crnačka plemena! (Pompezna cirkuska muzika. Ulazi mika u kostimu krotitelja zveri. Puca bičem, u drugoj ruci ima obruč kroz to po cirkusima skaču lavovi. Obruč gori. Mika otvara vrata kaveza.) MIKA: Ajde king! (puca bičem) King! Ajde! (Ništa se ne dogaña.) King? Ajde, diži se mrcino! King? (ulazi u kavez) Ajde, bre, šta ti je? GLAS OFF: Šta je sa tim tvojim lavom? MIKA: Malo je umoran. GLAS OFF: Meni izgleda kao da je malo mrtav. MIKA: Nije tačno. Nije mrtav! GLAS OFF: Dobro. Čekam. MIKA: Ajde, King! Ajde! (Pauza) GLAS OFF: Bogami, ne znam šta da ti kažem... MIKA: Pa, pa... ma sad ću ja tebe da razbudim... (Cima lava tamo-amo. Ništa se ne dogaña.) Evo, već je živnuo. (Sa zvučnika se čuje uzdah dosañivanja.) Ne znam šta mu je danas... GLAS OFF: Benjamine, jel umeš ti da pevaš ili da praviš grimase? MIKA: Umem, kako da ne umem... GLAS OFF: Ajde... (Mika krešti i pravi glupo lice.) MIKA: Ne umem! Ja sam ukrotitelj. Ja krotim, ja ne pevam i ne kreveljim se. GLAS OFF: Onda mi je jako žao. Nañi sebi novu životinju ili novi posao. MIKA: Čekaj, sad ću ja njega da razbudim. Stanite... (reflektor koji ga obasjava jednostavno se ugasi i Mika nestane)

IV SCENA Na sceni je i dalje mrak. Zvuk praporaca iz daljine. Podvriskivanje. Ruska ciganska muzika u daljini. Reflektori obasjaju lica Ane i Radeta i nekoliko granapovijenih od snega. Oboje su u bundama i šubarama, klate se kao da sede u saonicama. Svetlost plavičasta i pozadi prosijava ogroman beli mesec Rade i Ana piju šampanjac iz kristalnih časa. ANA: (smeje se) Kneže Radovane, lakše bre, prevrnuće nam se sanke. RADOVAN (veličanstven) Ako. Nek se prevrću! Samo jednom se umire. Neka tobude sad! ANA: Vi ste ludi! RADE: Brže! Brže! (Pije iz flaše) Još brže! Hop! Hop! ANA (kroz smeh) Zaustavite! RADE: Ja vas volim, grofice! ANA: Šta vi sebi dozvoljavate? RADE: Vi morate biti moji, ili ću ubiti i vas i sebe. Ja ne praštam. Zato i jesam

Page 8

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracknez Radovan, a ne tamo neki. ANA (to joj se sviña): Vi ste nerazumni. RADE: Šta će mi razum, kad imam snagu? Znači pravo u provaliju! ANA: Nisam rekla da vas ne volim... RADE: Grofice! Carice moja! Zvezdo moja! (Klekne pred nju sa očina punim suza. Ani u njenim maštanjima nije važno to što su trenuteik pre toga jurili prema provaliji.) ANA: Zašto sad plačete? RADE: Zahvaljujem bogu našem velikom, za ovoliku sreću. Dićiću crkvu da ga isplatim zbog ovoga! O, gospode hvala ti na ovoj nezasluženoj sreći. Pogledajtesamo kakav mesec je okačio, molim vas lepo! (reflektori obasjaju ogroman plavi mesec) M sami, a stepa odavde do okeana, sva u snegu, vazduh čist, sloboda... budite moja žena... (Ljubi je. U tom trenutku ulaze Cigani sa ciganskom muzikom i violinama koje tiho jecaju. Tu su i Joca, Pava, Seka, baba Sela. Svi radosno padaju na kolena pred Anom, ljube je u ruku) PAVA: Grofice, majčice, čestitamo... (Svi odlaze lumpujući)

V SCENA (Mika i Laza, sa kartonskim koferima. Laza je ekvilibrista. Ispod mantila imaju kostime i obojica su u ozbiljnijim godinama, što govori i njihova figura. Setni sui zamišljeni) LAZA: Eh! MIKA: Tačno! LAZA: Kada polazi voz? MIKA: Kakvo je ñubre ispao taj lav prema meni, posle svega što sam za njega učinio. Bio je dresiran do savršenstva! I sada kada je trebalo samo da postanemo slavni u svetu, da se obogatimo, on ti lepo uvati pa umre! To je dezerterstvo! U ratu bi ga za to streljali... LAZA: Tačno. Kako sam ja nekada prelazio preko konopca... i danas da se uplašim... nikada se nisam plašio... mora da sam ostario. MIKA: U pravu si. Moram da nañem novog lava. LAZA: Gde ćeš da nañeš novog lava? MIKA: U Africi. LAZA: Kako ćeš da odeš u Afriku? MIKA: (pauza) A šta misliš o dresiranim pacovima? Pacovi su danas u modi. Benjamino i njegovi pacovi... Ne zvuči loše... LAZA: Nakon četrdeset godina hodanja po žici, tako da me šutnu... tako grubo... MIKA: A, ne... s pacovima ne smeš grubo. Oni su senzibilne životinje. LAZA: Ko? Oni senzibilni?! Pa jesi li video ona lica iz uprave? Proklete svinje! MIKA: Svinje? To nije loša ideja. Svinje su inteligentne, a koju ne možeš da izdresiraš – pojedeš. Benjamino i njegove svinje... Samo, prema svinjama ljudiimaju predrasude. Zamisli svinju koja skače kroz zapaljeni obruč! LAZA: Tačno, trebalo bi to politi benzinom, pa zapaliti. Svinje, a ne ljudi. MIKA: Ljude? (Pauza) Ljude! Pa to je genijalno! Benjamino i njegovi dresirani ljudi! Ovo je fantastično. Niko još nije dresirao ljude! Dresiraću ljude! To je

Page 9

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracprava stvar. Evropo stižem, sa svojim dresiranim ljudima! LAZA: Evo ga voz! (odu sa scene)

VI SCENA Ana i Rade u Aninoj kući. Sede na hoklicama i čiste grašak. ANA: Što ćutiš? Ti samo ćutiš... RADE: Šta ću kad sam ćutljiv čovek... ANA: Nemaš ništa da mi kažeš? Ne ubacuj peteljke! Vidi ovu mesečinu, vidi (gleda grašak)... sve trulo.. c, c, c... jel gledaš ti tu mesečinu? RADE: Gledam. ANA: Pa? RADE: Pa šta? ANA: Pa šta?! I ne ubacuj te proklete peteljke! Na šta te podseća? RADE: Šta? ANA: Pa ovo - ta usrana mesečina, gluperdo! RADE: Šta sa tom usranom mesecinom?! ANA: O, bože! Pa zar nije lep taj usrani mesec!? RADE: Tja, mesec ko mesec... podseća na platu, na zimnicu, na račune, rate... jedno najobičnije... nebesko telo. ANA: Ali mesečina!! RADE: To je izmišljotina. ANA (histerično) Kako to čistiš taj grašak, slepče. RADE: A šta bi ti htela? Da ti pričam o ljubavi? ANA: Što da ne? RADE: (iskreno) Ha, ha... ovo je dobro. Ha, ha... o ljubavi? ANA: A što da ne? Ma, kome ja govorim... grašak ne ume da očisti od mahune,a ja očekujem da mi priča o mesečini. (Rade se i dalje smeje. Ana zgrabi nož sa stola.) E, ima da pričas o ljubavi, kojote! RADE (prestravljen njenim izgledom) Jesi li normalna? ANA: Pričaj! (zamahne nožem.) RADE: Spusti taj nož! ANA: ... ili ćeš da mi pričaš o mesečini, ili si mrtav. RADE: šta da pričam o mesečini? i? ANA: Nešto lepo, odmah! (Prisloni mu nož na grlo) Dosta mi je vas sam šuljevima i kamatama, pričaj. RADE: Mesečina je... mesečina.. ne znam nista o mesečini. Ubijaj! (Ana baci nož. Gleda u grašak.) ANA: Ovaj grašak je sav truo... RADE: Ti znaš da sam ja glup... ja tu ništa ne mogu... ANA (teši ga) Znam da si glup, znam... nema veze. RADE: A što da pričamo o mesečini, udaj se lepo za mene i... (Pauza) ANA: A što da se udam za tebe? RADE: Šta ja znam... dugo se poznajemo… ANA: Da? RADE: Kažem ti: dugo se poznajemo... ANA: Ja poznajem milion ljudi milion godina, pa se ne udajem za njih. Zašto si

Page 10

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracme zaprosio? RADE: Izvini... ANA: Odgovori mi! RADE: Ja... ANA: Čekaj, ti si mene zaprosio, a ne znaš zašto? RADE: Nije baš tako... ANA: Nego? Zašto si me zaprosio? Govori! RADE: Ja... ne znam... tako. ANA: Zato što ti je stalo do mene. Jel ti je stalo do mene? RADE: Da. ANA: Sigurno ti je stalo do mene? (ushićena) RADE: Pa ne znam. Što vičeš toliko? Otkud ja znam da li mi je stalo do tebe? ANA: A što me onda prosiš?! RADE (plačno i histerično) Ne znam! Ne znam! Onako, eto... šalio sam se. (Pauza) Laku noć. (Ode) ANA: Rade... laku noć. (Ana se vrati grašku. Mrmlja) Ne kneže... he, he... ni u kom slučaju... to je lepo što vi pričate, ali c, c, c... kakav je ovo grašak... i vi ovo zovete grašak? Po ovoj ceni? Straža, vodite ovu seljanku i bacite je sa kule. (Dolazi Nenad) ANA: Jesi li se lepo proveo? NENAD: Da. ANA: Šta si radio? NENAD: gledao ljude. ANA: I? NENAD: Šta i? ANA: Nisi nikoga upoznao? NENAD: Ja? ANA: Da. NENAD: Nisam, ANA: Što? NENAD: Kako da upoznam? ANA: Šta ja znam: priñeš i kažeš: zdravo. NENAD: Tako sam uradio prošli put, pa su me uhapsili kao manijaka. ANA: To se ne radi u ponoć na groblju. (Utrči Seka. Zalupi vrata.) SEKA: Zovite miliciju! (spolja Pavin glas) PAVA: Ti si mrtva. Pomoli se! ANA: Šta se dogaña? SEKA: Debela hoće da me ubije. ANA: Što? SEKA: Ne pitaj. ANA: Aaa, zatekla vas, he, he... (Pava se uvlači kroz prozor. U ruci drži sekiru.)

PAVA: Uhvatila sam ih na legalu … i sad će krv da padne. Ubiću te. Ti si jedna mrtva droca! SEKA: Ja nemam ništa sa tvojim mužem! Meni je pozlilo i ja sam malo prilegla,a onda je i njemu pozlilo... pa je i on malo prilegao...

Page 11

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracPAVA: Tek ćeš ti da prilegneš... ANA (Seki) Seko, drži nož! (Seka zgrabi nož) NENAD: Pa pobiće se mama! ANA: Neka, sine, i treba. Opraće mama tepih. (Ulazi Joca. U odelu.) JOCA: Šta to radite? Dreka se čuje do ćoška! Pavo, šta ti je? PAVA: Ti čekaj. Tebe ću posle da ubijem. JOCA: Šta joj je? Čim ja odem u kafanu, ona poludi! PAVA: Ti bio u kafani? Ha, ha... a što sam vas zatekla na legalu? JOCA: Koga bre? PAVA: Tebe i ovu, ovu, ovu… JOCA: Mene i nju? Kad? PAVA: Sad, pre pet minuta. JOCA: Mene? Kako si mene mogla da vidiš ovde kada sam sad došao iz kafane? PAVA: Nisam ja slepa... JOCA: Jesi, slepa si. PAVA: Ti si stvarno bio u kafani? JOCA: Naravno, zlato moje... PAVA: Dakle, stvarno... a zaklela bih se da sam tebe videla u njenom krevetu. SEKA: To ti se samo učinilo. To je bio jedan sasvim drugi neko. PAVA: Dakle, moraću da kupim naočare. JOCA: Otkad ti ja to govorim, maco... PAVA (Ani) Jel vidiš ti koja sam ja ćorča? ANA: Vidim. PAVA: To je sve zato što sam mnogo učila u osnovnoj školi, pa sam oćoravela. Seko, sestro slatka, oprosti mi. (Grli Seku) SEKA: Ma nema problema, svakom se to dogaña.

VII SCENA Laza i Mika sa svojim koferima. Sa zvučnika dopire buka koju podiže ogroman broj ljudi. Kliče se, urla, aplaudira. Laza ne krije iza Mike, koji to sve posmatra sa oduševljenjem. LAZA (sa užasom) Gde si me ovo doveo? Kakav je ovo užas? Jesi li video ta lica? MIKA (oduševljeno) Jesam! Ovo je raj! Kakvi talenti! Da sam se ovoga ranije setih, već bio bio bogataš! LAZA: Ja bogami, idem odavde. MIKA: Ti si lud! Pa ovi su ljudi fantastični! Napokon sam našao ono što mi treba. Kakav prvoklasan materijal. LAZA: Ja idem. MIKA: E, pa onda, zbogom. (Zagrle se i svako ode na svoju stranu.)

VIII SCENA Jutro. Ana pije kafu. Oko stola su Joca, Seka, Pava, baba Sela. SELA: Vi ste nas klali šest puta! JOCA: A vi nas ubijali sedamnaste, četrdesete, šeždesetšeste…

Page 12

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracSEKA: Ali to je bila diktatura. PAVA: Ne, bila je demokratija. JOCA: Samo parlamentarna. SELA: Ha, a drugi dom? SEKA: U svakom slučaju, vi ste nas ubili tada 150.000, a mi ćemo vas 200.000! SELA: A mi ćemo vas milion! SEKA: Mi vas milion i dvesta! PAVA: Mi vas dva miliona! JOCA: mi vas dva, a milion dece! PAVA: A mi vas šest miliona! Tri dece!

SEKA: Mi vas deset miliona! Dece! SELA: Mi vas dvadeset miliona! JOCA: Mi vas 60 miliona! SELA: Ček, bre, pa vi ste ubice! SEKA: A vi koljači! PAVA: A vi zlikovci! SEKA: A vi krvoloci! JOCA: A vi čedomorci! SELA: A vi manijaci! I mi smo njima pomagali... JOCA: A mi njih spasili. PAVA: A mi njih štitili. SEKA: A mi njih oslobodili. SELA: Ma nemoj? A 1466? JOCA: A 1743? PAVA: A 1854? SEKA: A 1774? ANA (ustane) Ajde napolje, jebem li vam sunce krvavo, suludo! PAVA: Nemoj da se guraš ti! ANA: Ajde, napolje! JOCA: Kako te nije sramota! Kakav si ti patriota! SELA: Fuj! Zato nas i kolju! PAVA: Kako samo možeš da budeš ravnodušna, c, c, c... (Ona ih izgura na proscenijum i izañe sa scene. Ulazi Mika u svom ukrotiteljskom odelu.) MIKA (egzalitirano) Napokon! najzad! Na kraju krajeva! JOCA: Ko je ovaj? MIKA: Ja sam čuveni Benjaminoooo! Čuveni ukrotitelj, čuveni dreser i čuveni umetnik! JOCA: Ja sam Joca... MIKA: Našao sam idealne ljude. Meñu milionima, vi ste odabrani! Sudbina je uperila svoj prst u vas. SEKA: Ura! Mi smo odabrani! PAVA: Znala sam da jednom mora da nam krene. JOCA: Napokon! A zašta smo to odabrani? MIKA: Znao sam da ćete to da pitate. (histrično) Nekad su budale govorile: ili

Page 13

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracćemo promeniti svet ili se obesiti. A najbolje rešenje je: zabavljati svet! A vi ste odabrani da budete slavni, bogati, cenjeni, da vas obožavaju i dive vam se.

PAVA: Eh, ma nemoj... SEKA: Da nisi ti manijak neki? MIKA: Ne. Ja sam čuveni Benjaminoooo! JOCA: I baš smo mi izabrani... MIKA: Naravno. Zar vi ne zaslužujete, sa takvim kraljevskim čelom, sa tom nadljudskom snagom, da budete slavni, da žene skaču sa mostova zbog vas, da vam se dive i da nose vaše slike u brushalterima? Zašto sve da uzmu drugi?Šta oni misle, ko su? JOCA: Tačno. Sve se radi na veze, a oni koji nešto vrede nemaju šanse. Ako jeneko zaslužio slavu, onda sam to ja. MIKA (Seki) A vi sa svojim mnogobrojnim oblinama i baršunastim glasom, zar nije trebalo još mnogo pre da budete bogati, opsednuti novinarima i žrtva pubuliciteta? SEKA: Pa kad nema pravde... MIKA (Seli) A vi, drevna gospoño, zar ćete pustiti da sa vašeg izvora životnih mudrosti ne srkne čitav svet? Ili vi (Pavi) zar da zbog svoje.... svojih... svoga...i mnogih drugih kvaliteta ne budete nagrañeni? PAVA: Pa kad ona može da bude žrtva publiciteta, ja sigurno moram. MIKA: Kucnuo je vaš trenutak. A ja ću vam u tome pomoći. SEKA: Baš je zlatan. PAVA: I zgodan. JOCA: A kako ćete nam pomoći? PAVA: I kad će sve to da se desi? MIKA: To zavisi od vas. Zvaćemo se Benjamino i njegovi ljudi! Ja ću vas da ukrotim, i vi ćete sa mnom proputovati čitav svet! JOCA: Da nas ukroti? Pa mi nismo životinje! MIKA: Pa naravno da niste životinje? Ko je to rekao? Vi ste odabrani! JOCA: A, tako... PAVA: Slušajte, ja... MIKA: (priñe joj i zagrli je) Znam, znam... (Tiho, utešno, sa suzama saosećanja u očima) Vaš muž vas vara sa ovom... a zašto da se vizbog toga žerete: udvaraće vam se lepotani, pametni Evropljani. Šutnućete ga kao džukelu. PAVA: A, tako... MIKA: Za vas počinje novo vreme, ako pristanete da vas ja dresiram, morate mi biti odani, i sve tako. SEKA: Pa gore ne može da nam bude. Šta košta da probamo? JOCA: Imaš pravo. PAVA: Ja smatram da ovu priliku ne smemo da propustimo... SELA (Miki) Slušajte, ja sam stara, i ako to ne bude brzo... MIKA: Vi se ne sekirajte. Ja vam garantujem da ćete živeti najmanje još 30 godina. SELA: Kad počinjemo? (uñe Ana)

Page 14

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracANA: Kakva je to buka? PAVA: Ana, došao čovek, nudi budućnost, lepotane. Sve! ANA: Ma nemoj? Meni baš i ne uliva poverenje tako dronjav. MIKA: Gospoño, ostvariću i vaše najskrivenije snove... ANA: Moji snovi su moji snovi... MIKA: To vam se samo čini... a kada bih oženio vašeg sina? He, he... sve ja znam... ANA: Šta bi trebalo da radim? MIKA: Samo da pustite da vas ja lepo izdresiram, i da ubirete plodove… ANA: Ti mene da dresirañ? Slušaj nemoj sad da zovem sina da te prebije. PAVA: Ana, ne budi luda... JOCA: Ovo sad pa nikad više, bre! ANA: Ne dolazi u obzir. (Ode) SELA: Znala sam. Ona je uvek bila takva. JOCA: Uvek ona mora da bude nešto posebno. Gospoña. SEKA: Ona će sve da nam pokvari. Krava. PAVA: ajde da joj mi lepo zapalimo kuću.. SELA: ajde! JOCA: idem ja u garažu po benzin! MIKA: gospodo, gospodo, molim vas! Nije potrebno. Ako ona neće da joj Bude lepo, to je njen problem. Dovoljna će joj biti kazna da vas gleda na televiziji. SEKA: ima da pukne, ha, ha... drolja! Ajde, Benjamino, kad ćeš da počneš da nas krotiš? MIKA: sutra. JOCA: tek sutra? Pa to nije u redu. Mi čekamo godinama... SELA: Vekovima... PAVA: Molimo vas, počnite da nas dresirate! SEKA: Mi ne molimo, mi zahtevamo! SVI: Hoćemo dresuru, hoćemo dresuru! (Sve se zamrzne. Pauza. Šopenov valcer. Sa jedne strane ulazi Nenad u svečanoj prekrasnoj oficirskoj uniformi koja se blista, sa sabljom, sa čudnom kapom a mnogo perja. Sa druge se pojavljuje devojka, sa velom preko lica i brilijantnom dijademom u beloj, raskošnoj haljini.) NENAD: Smem li moliti vaše carsko visočanstvo za ovaj ples? (Igraju preko scene, praćeni blještavim reflektorima. Pojavljuje se Ana u svom pravom šlafroku i papučama, kako je napustila prethodnu scenu. prati ih i gleda zadivljeno.) ANA: (Sa patosom u glasu) Naša je, sine, naša! Mora da bude naša! (Sa straneproviri Mika, takoñe odeven kao u prethodnoj sceni.) MIKA: A jeste li vi sigurni da nećete da vas ukrotim? ANA: Šta tražiš ti na carskom dvoru, bilmezu jedan ukrotiteljski? Straža! Ko gaje pustio unutra? Sve ima da vas bacim hrtovima! MIKA: Što ste nervozni, ja pitam za vaše dobro. I zbog vašeg sina... ANA: On ima svoju princezu, slepče! Gubi se! Još jednom li se pojaviš ovde, ja ću da ti sudim! MIKA: Sami ste me zvali... (Ode)

Page 15

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracNENAD: Hoćeš da ga izbodem, mama? ANA: Ne još. Nastavite deco. (Oni igraju. ponovo proviri Mika.) MIKA: Jeste li baš sigurni? ANA: Ja sam grofica, a ne životinja. Gubi se. (gaña ga nečim.) KRAJ I ČINA

II Č I N

IX SCENA (Dva prosjaka iz prve slike. Zvonjava stotina crkvenih zvona.) I PROSJAK: Vanjuška, brate, zašto zvone danas po čitavoj Moskvi? (Na stranu)Udelite slepcu! Šestero dece. II PROSJAK: Eh, durak, pa zar ne znaš da se danas venčavaju grofica Ana i knez Radovan? Udelite sakatom gospodo milostiva! (Uvuče ruku u rukav) I PROSJAK: Ma nije valjda? Naša grofica, naša lepotica za onog medveda? Udelite slepcu, ratnom invalidu! Osmoro dece! II PROSJAK: Tja... svi znaju da je ona dobra i lepa kao božemeprosti, blažena devica naša. Ali, danas u Rusiji i ne možeš da nañeš bolju priliku. Izginulo sve što valja. Dobro je što je knez poblesavio za njom. I PROSJAK: A ko nije? I Evropa i Azija i carevi i kraljevi... i ja je volim, ali to niko ne zna. II PROSJAK: Pa i ja durak, ko može da je ne voli. Bog joj dao sreće. I PROSJAK: Molićemo se za to. (Svetlo obasja dubinu scene. Grunu obavezni horovi. Tu stoje Rade i Ana, a izmeñu njih, uz nevidiljivi oltar, sa kadionicom, pop. On je publici okrenut leñima.) POP: Uzimaš li ti rabe božji, kneže Radovane, raba božjeg groficu Anu za svojuženu? RADE: Uzimam. POP: A da li ti rabe božji, grofice Ana... (Okrene se publici. To je Mika.)... želiš da pristupiš Benjaminu i njegovim ljudima? ANA: Šta traži ovaj ovde? Šta sam ja rekla? Gubi se odavde! Mamlaze! Jebaću ti sunce žarko! MIKA: Gotovo je! Ja sam tu. I moji ljudi. Uskoro ćemo da zauzmemo Moskvu! ANA: Ma sad ću ja da ti pokažem! Kneže, držite ga! On će meni da kvari venčanje! MIKA: Ha, ha... kasno je! Vratiću se! I ima haos da napravim! Ha, ha, ha! (Ode) ANA: (Radetu) Šonjo! zasto ga nisi uhvatio? RADE: Pokušao sam, ali.. ANA: Pokušao si... RADE: Šta sam ja kriv? Sami ste ga doveli grofice. ANA (gleda ga prezrivo) Kildžo kilavi, i ti ćeš da mi praviš ogrlicu od turskih zuba... (Ode) RADE: Ja nisam kriv. Ja ga nisam zvao.

X SCENA Page 16

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracAnin stan. Noć. Ulaze Nenad i Zorica. Zorica se smeje tokom čitave scene i to, naizgled, bez ikakvog razloga. NENAD: Što se stalno smeješ? ZORICA: Zato što sam luda, ha. ha... NENAD: (panično) Sedi! Hoćeš... (gleda po sobi)... času vode? Nećeš… hoćeš… nećeš parče hleba? Evo ti jastuče, ta stolica je tvrda. (Gura pod nju gomilu jastuka. Ona se smeje.) Ha, ha... ovo je kao u onoj priči: bili kralj i kraljica... zapravo vojvoda... ili je on bio general... i živeli su u zamku... odnosno u gradu, u stvari na selu... ili je to ipak bilo u gradu... ili na selu... tu ti nije udpbno! Sedi ovde! Ne, ni ovde nije udobno. Evo ti još jedan jastuk... sigurno nećeš času vode? Dobro. Lepo. Fino. ZORICA: Šta? NENAD: Šta šta? ZORICA: Ništa. Rekla sam ti da sam luda. NENAD: A da ti dam još neki jastuk? (Dovlači jastučinu. Zorica sad gotovo ne dodiruje pod. Uñe Ana.) ANA: Dobro veče. NENAD: Mama, ovo je... devojka i sama je pristala da doñe sa mnom! ANA: Jesi li je ponudio nečim? (gleda unaokolo) Niste za času vode? (u panici) Dakle, ovo je kao u onoj priči o kralju i kraljici... (Nenadu) ili su bili grof i grofica? NENAD: Ja mislim da su bili general i generalica. ANA: Nemoguće. Ja mislim da su bili knez i kneginja... NENAD: Bili su princ i princeza! ANA: Tačno! (Pauza) Ili su ipak bili kralj i kraljica... (pauza) Jel vama udobno tu? Te stolice su tvrde... (pauza) Vi ste iz dobre porodice? U stvari htela sam da vas pitam... (Zorica se zaceni od smeha. Ana i Nenad se smeju glupavo, dok na kraju nastavi da se smeje samo Zorica.) Baš je lepo što ste tako veseli... nije što je moj sin... ali stvarno... takav se retko raña... i, i... mi nismobogati, ali smo časni i pošteni... i, i... imamo zlatno srce... i... laku noć! (Ana izañe. Pauza. Ana uñe, noseći veliki jastuk.) Tu vam je neudobno, evo vam još jedan jastuk! (Izañe. Pauza. Ana uñe. Nosi ćebe.) Evo i ćebence. Zahladnilo je.(Izañe. Uñe.) A vode nećete? Dobro, laku noć. (Izañe) ZORICA: Nenade... dozvoliću ti.. NENAD: Šta? ZORICA: Da se igraš ćorave bake sa mnom. NENAD: Ćorave bake? ZORICA: Da. Ja sam te upozorila da nisam normalna, ha, ha... ako me uhvatiš,tvoja sam. Ako skineš povez, onda idem. (vezuje mu krpu oko glave.) NENAD: Ako te uhvatim, znači, onda... ZORICA: Da. (smeje se) NENAD (traži je) A kad te uhvatim zna se: pervezije, vezivanja za krevet, mučenja i iscrpljivanja. (Udara se i sapliće.) Tek ćeš ti da vidiš, ha, ha… na sistematskom pregledu u osnovnoj školi, doktorka samo što nije pala u nesvest! A onda ćemo da se venčamo i godinama nećemo da izlazimo iz kreveta. (Pauza) Macoo! (Strasno miluje nogu od stola, “hvata je ispod

Page 17

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracčaršava” i izvodi čitavu etidu) A sad ću da te ščepam, a kad te ščepam ne puštam dok imam snage. ZORICA: (smeje se) A ljubav? NENAD: Ah, da! Ljubav... u ogromnim količinama. Do groba. Pet puta dnevno... ZORICA: A venčanje? NENAD: Da, da... dobro, napravićemo pauzu. ZORICA: A deca? NENAD: Pazićemo. ZORICA: A tvoja majka? NENAD: U dom, naravno. ZORICA: A ako neće? NENAD: Smisliću nešto. ZORICA: A ako te uhvate? (Zorica otvori i zalupi vrata od sobe.) NENAD: A tamo si... (Ode u tu sobu. Zorica se kida od smeha. Ulaze dva krupna bolničara.) I BOLNIČAR: Evo je! (Kada ih vidi, Zorica padne na pod od smeha.) II BOLNIČAR: Dobro, dokle ćemo mi tebe da jurcamo svake nedelje? I što se stalno smeješ? I BOLNIČAR: Pa zato što je luda! Doñi, ti znaš da mi imamo divan park... II BOLNIČAR: I tu ćeš moći da se smeješ do mile volje. (Navlače joj ludačku košulju. Odvedu je. Pauza. Ulazi Nenad.) NENAD: A, tu si, lepotice moja lukava! Sad će tebe Neša da ščepa. A bilo je i krajnje vreme! (Grli plakare. Mrak.)

XI SCENA Jutro. Na sceni su Mika, u svom ukrotiteljskom kostimu i sa dugačkim bičem, Joca, Seka, Pava, baba Sela. MIKA (pucne bičem) Dobro jutro! Da vidimo, šta ste zapamtili od juče! Baba Sela skok! (pucne bičem. Baba Sela se popne na stolicu.) Bravoooo! Evo kockica šećera! Joca! Seka! Pava! Jedan! (Svi legnu i valjaju se dva puta po podu.) Braaavooo, evo svakom po kockica šećera! A sad nešto složenije! (donosi obruč) Hop! (Pucne bičem. Svi se provlače kroz obruč.) SELA: Polako, bre, nemoj da se guraš! JOCA: Ajde, bre! (Hvata Seku dok se ona provlači.) MIKA: Bravooo! Evo kockica šećera... (daje svima po kockicu.) SELA: Ja sam šećeraš, ne smem... JOCA: Kako ti misliš da budes ukroćena, kad se stalno nešto buniš! SEKA: Ako ti nećeš da te dresira, to je tvoj problem! PAVA: Ima nas koji hoćemo! JOCA: Da mi nju lepo izbacimo? SELA: Dobro, evo jedem, jedem! MIKA: Idemo dalje! (Pucne bičem) Dva! (Svi naprave tri čučnja. Dolazi Rade. Nosi gusku.) MIKA: Dobar dan, zanimljivi čoveče.

Page 18

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracRADE: Dobar dan. MIKA: Da li želite da postanete slavni? RADE: Ja? Ne. MIKA: A bogati? RADE: Ne. MIKA: A da sve žene padaju u krevet pred vama? RADE: Ne. MIKA: A da vam se obistine sve, i najskrivenije želje? RADE: Koje? MIKA: Pa valjda imate svoje skrivene želje? RADE: Ne. MIKA: Pa valjda imate neke želje? RADE: Ne. (Mika je već vidno iznerviran.) MIKA: Dakle, i ovo živi... slušajte, nemoguće je da nemate nikakvih želja! Napregnite se, setite se. RADE: (ražmišlja napregnuto) Ne, zaista... ne. Žao mi je MIKA: Slušajte, vi ste toliko nesrećni da toga i niste svesni. RADE: Jel? Može biti... MIKA: Da! A ja ću da vas usrećim. RADE: Ali meni to ne treba. MIKA: E, vala, treba ti, životinjo! (dograbi Radeta za revere) JOCA: Da trknem ja u garažu po sekiru? MIKA: Ti hoćeš da kažeš da si samo ti pametan, a svi ovi ljudi su budale? Ko jetebi dao pravo da njih vreñaš? RADE: Izvinite, ja... JOCA: Ma idem ja po sekiru, šta se mi tu raspravljamo... RADE: A šta treba da radim? MIKA: Samo da radite sve što i drugi! RADE: Pa, kad se već mora. JOCA: Znao sam ja da na njega možemo da računamo! MIKA: Idemo... jedan! (Svi u skokovima izlaze sa scene. Ulazi Nenad, sa povezom preko očiju. Jedva se vuče i sav je izubijan.) NENAD: Maco... gde si? Ja više ne mogu... gde si? Ja skidam, pa šta bude! (Skine povez) Maco... kuco... gde si? gde je? To nije u redu, ja nisam skidao povez. Maco... maco? Maco!? Ovo stvarno nije u redu... maco? Ha! Šta ti misliš? Da ću ja da se prožderem? Tu se grdno varaš! Maco... pa zašto mi to rade? Nisam ja najružniji... pa i da jesam, nisam najgluplji... pa i da sam najgluplji, imam zlatno srce... bar tako kaže mama...

XI SCENA Krevet. U krevetu Mika. Pored njega leži Pava. MIKA: Ah, Moskva je grad za mene. Šampanjac, kavijar, piroške, kvas... PAVA: Jesam li bila dobra noćas? MIKA: Zadovoljan sam. PAVA: Hvala gospodaru. Kada sam opet ja na redu? MIKA: Da vidimo: sutra Seka, pa Sela, pa Joca... u petak. Zašto tvoj muž ne

Page 19

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracdonosi doručak? PAVA: Joco! (Ulazi Joca, u livreji, nosi doručak na tacni. Za njim Seka i Sela.) JOCA: Dobro jutro želim. Jel bila dobra noćas ova moja žena? MIKA: Zadovoljan sam, Zadovoljan. JOCA: Baš mi je milo. Pazite gospodaru, kafa je vrela! (Dok Joca hrani Miku, Seka i Sela ga pedikiraju, a Pava ga češe po leñima.) MIKA: Danas imamo šest ubistava, dva prisluškivanja i jedno upozoravajuće prebijanje. SELA: Kao i obično, znači? MIKA: A ko će da izmasakrira trudnicu? SVI: Ja! Ja! MIKA: A jednu sirotu zelenašicu, koja živi sa svojom umobolnom sestrom? SVI: Ja! Ja! PAVA: Ti si prošli but besila decu! Ja hoću trudnicu! (Upada Ana) ANA: A, tu ste, bagro bludna! SVI: Grofica! MIKA: Kako ste ušli? ANA: Sve znam o tebi, buñavi. Znam da si strani špijun, i da hoćeš da zbaciš cara. Znam i da ubijaš ljude na angro. Znam sve, barone Benjamino! (upada Rade, ne vidi Anu.) RADE: Vreme je za smeh. Danas ću da vam pričam kako me je grofica Ana seksualno napastvovala u kočijama, kad se jednom napila kao svinja... to te bilo u vreme kada je počela da se drogira. Ha, ha… Umrećete od smeha. ANA: Umrećeš ti, kneže Radovane, ali ne od smeha. RADE: Grofica! Dobar dan.. ja, evo malo lažem ko džukela i... skot. ANA: Kako te nije sramota? Izdajniče! RADE: A što da me bude sramota? Ovde ću postati slavan! “Benjamino i njegovi ljudi” će vladati svetom, jer imamo pravog voñu! To je fakat! Da ste vi pametni, pa da nam se pridružite, dok još ima vremena. ANA: Pa vam se pridružim? Ha, ha, opet si pijan! MIKA: A zašto da ne? Zbog vaše lepote i pameti, bili biste nam od velike koristi. ANA: Mene te vaše smrdljive organizacije ne interesuju. JOCA: Šta ona laje?! Nemoj da padne berba ušiju! PAVA: Mi jesmo pokvareni, ali ne smrdimo. MIKA: Grofice, ili ste sa nama ili ste protiv nas. A ako ste protiv nas, ima da vas nema. JOCA: Da trknem po sekiru? ANA: Vidim ja da će morati i moj sin da interveniše... SELA: Grof nenad! PAVA: Samo to ne! On će nas potamaniti kao muve. SEKA: Milosti! JOCA: Da, daj milost. Nećemo više da ubijamo! SELA: Svako može da pogreši. MIKA: I mi smo ljudi! (Svi padaju na kolena pred njom.) ANA: Na to je trebalo ranije da mislite. (Ode)

Page 20

Nebojsa Romcevic - Zimski dvorac

XII SCENA Na sceni su dve stolice. Tu su Nenad i Zorica, koja je u bolničkoj košulji. NENAD: Vidi što sam ti doneo lepe pomorandže. Ma ozdravićeš. Nije to strašno. Ko je danas normalan? Možda čak ni ja nisam najnormalniji.... ZORICA: Šta to radiš? NENAD: Ovo? Ništa. Hvatam muve, počupam im krila, pa gledam šta rade. Kadsam bio mali hvatao sam žabe. Onda ih stavim zajedno u kutiju, žabu u žapca, i odvojim ih staklom, ha, ha... onda oni toliko skaču da se spoje dok se porazbijaju glave. Šta ti je ljubav! Ha, ha... ZORICA (smeje se ludački) Šta ti je ljubav?! Ha, ha... ljubav! NENAD: Smešno, a? (Smeje se i Nenad. Zorica, panično, pantomimom, zatvaravrata i prozore, zaključava oko sebe, kao da se zatvara u ćeliju.) Šta to radiš? (Zorica odahne sa olakšanjem i strovali se na stolicu.) Dakle, ova je stvarno otkačila. (Iñu I i II bolničar.) I BOLNIČAR: Neee! Opet se zaključala! Jesi joj čitao novine? NENAD: Ne. II BOLNIČAR: Pričao o politici? NENAD: Ne. I BOLNIČAR: Sad moramo sve ispočetka. Thu, jebem ti ovakav posao! NENAD: Ne razumem. Šta sam joj to tako strašno rekao? (Bolničari odnos Zoricu zajedno sa stolicom.)

XIII SCENA Anin stan. Ana je u krevetu. Upadaju Joca, Rade, Pava, Seka i Sela u svojim uniformama. SELA: Ala daždi... plašt mi je pustio boju.. JOCA: Ajde, postrojs! (Svi se postroje) Dakle, ovako: kada on kaže jedan ondaradite ovo! (Padne na pod i valja se) Razumete? SEKA: Da, ali ti zaboravljaš na ovo! (Radi isto, samo što se pri tome rita.) JOCA: To je kada pucne bičem pa kaže jedan. PAVA: Ha! Pa ti još nisi naučio ni da mu čitaš s lica. Ako mu je izraz strog, ondaradiš i nogama. SELA: Ali tada ne puca bičem! SEKA: Tek ako pljesne rukama. Jel tako, Rade? RADE: Ja... ne znam. JOCA: Ajde da probamo. Jedan! (Svi se valjaju i ritaju.) ANA: Ha, ha, ha... ja ću ovog trenutka da svisnem od smeha. Pa vi ste svi ludaci! JOCA: Mi smo Benjaminovi ljudi! SELA: Da. I ponosni smo zbog toga. JOCA: Ah, da... saopštavam ti da ce se Benjamino i njegovi ljudi do daljeg pripremati i sastajati se u tvom stanu, dok ne otopli. ANA: Ne dolazi u obzir. JOCA: Tako? Selo, slomi joj muškatlu. ANA: Ne! Tek se primila! (Sela slomi muškatlu.)

Page 21

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracJOCA: Razmisli dobro, Ana. Sledeće su begonije. ANA: P vi niste normalni! Taj mamlaz pravi budale od vas. PAVA: On nije mamlaz, kravo! SELA: I on će da nam obezbedi budućnost. JOCA: Mir! Sa njom ne’emo da raspravljamo. Slušaj, ako se tebi ne sviña, možeš da se seliš. Mi ti ne branimo. ANA: Ali ovo je moja kuća! (Svi se smeju.) PAVA: Zar ti misliš da bi svi mi trebalo da žrtvujemo svoju budućnost zbog tebe jedne? Kakav si to čovek? Tako sebična... ANA: Pa zašto to ne radite u svojoj kući? JOCA: Nije ti dosta što se mučimo vežbajući još bi trebalo i u našim kućama to da radimo. ANA: Ali gde ću ja da živim? SEKA: Pravo da ti kažem, ne znam. Gde će ona da živi? (Pauza) PAVA: Imamo mi važnijeg posla nego da rešavamo njene stambene probleme. ANA: Čekajte, da se dogovorimo. JOCA: Ha! Sad bi htela da se dogovara. Kasno je Ana, kasno. ANA: Moj sin će... JOCA: Šta će tvoj sin? ANA: On neće ništa. JOCA: I ubuduće, ovde ima da bude gomila kockica šećera. SELA: Meni šecer smeta. JOCA: Ćuti baba! Ako hočeš da budeš dostojna uniforme Benjamina i njegovih ljudi ima da ždereš onoliko šećera koliko ti se naredi. ANA: Ali ovo je suludo! Vi niste normalni. JOCA: Mi smo savršeno normalni. Jel tako? SVI: Tako je! JOCA: Dakle, ako nas pet znamo da smo normalni, a ti misllš da nismo, to onda znači samo jedno: ti nisi normalna! PAVA: Logično. SEKA: Ispravno. Kako drugačije? ANA: Ali ja sam uvek bila normalna... JOCA: Šta ćeš, nemoj da se sekiraš. Život te je šibao, nije ni čudo što si poludela. Svakom to može da se desi... ANA: Možda je to zbog slabe ishrane. SELA: Ja sam i ranije primetila da ti jedeš premalo voća. RADE: I ja sam joj uvek govorio da mora da jede više voća, a ona nije slušala. I sad eto šta se desilo. Strašno. (Iskreno potresen) JOCA: Molim vas, to iz ove kuće neće da izañe. Niko ne sme da zna da je naša Ana poludela. PAVA: Ma naravno. ANA (plačno) Šta će biti sa mnom? I sa mojim detetom. PAVA: Benjamino i njegovi ljudi će se brinuti o tebi. ANA: Ja... hvala vam... što ste mi se našli pri ruci u ovom teškom trenutku. Kako da vam se odužim... JOCA: Ti se šalis! Mi to ne radimo zbog nagrade.

Page 22

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracSELA: Naravno. SEKA: Ako ti nešto treba... tu smo. ANA (duboko dirnuta) Hvala vam, dobri ljudi. PAVA (zagrli je) Nemoj ti nama, sestro slatka, da se zahvaljuješ, nego gledaj da ozdraviš. JOCA: Tako je! Ne daj se. Ajde, ljudi, da idemo sad, da se žena odmori, sirotica. SELA: Ima pravo čovek. Izvini zbog muškatli, ali to je bilo za tvoje dobro. SEKA: Ne zaboravi, ako ti nešto treba Benjamino i njegovi ljudi su tu. Ajde, prilegni malo... (pokrivaju je i odlaze na prstima.) JOCA: Vidimo se sutra. (Pauza) ANA: O, bože dragi... pa zar ja da poludim? (vadi šargarepu i ljušti je histerično.) Naravno... eto ti grofice. Ko toliko fantazira mora da šizne. Već onda je trebalo da me se strpa u ludnicu. Ko zna, možda sam ja opasan ludak?Možda ubijem nekog u nastupu? Ustanem noću tako luda i ubijem moje dete i pa ja sam stvarno težak ludak. Ljudi pametno vežbaju, oni su Benjamin i njegovi ljudi! A šta si ti? Ko si ti? (šamara se. Pauza.) Evo, evo... i bijem samu sebe. To rade samo pravi ludaci. Nema šta, oni su potpuno u pravu. Bolje da se ja lepo ubijem dok još nije kasno. Posle bi moglo da mi piše na grobu: ovde leži Ana Petrović, ludak (Ana se popne na stolicu i pravi omču. Uñe Mika) MIKA (sa interesovanjem) Šta to radite? ANA: Ma pustite me, bolje je da umrem nego da brukam sina. MIKA: Pa i to što kažete... (sedne na stolicu i gleda sa zanimanjem.) ANA: Pa, onda da se ubijem. Da se ubijem? Dobro, da se ubijem. U, pa ja vas ničim nisam ponudila! Jeste li za rakijicu? MIKA: Ne, hvala. Nastavite vi samo, kao da mene nema. (Pauza) ANA: A da ipak popijete rakijicu? MIKA: Ma ne obraćajte pažnju na mene. Popiću posle sahrane. ANA: Čije sahrane? MIKA: Pa vaše. Valjda će biti rakijice? I nešto za meze... ANA: Imam ja u špajzu flašu, meka, domaća... da vam ipak donesem? MIKA: Ma ne treba. ANA: Kako ne treba? Ovo je domaćinska kuća. Mogu ja i sutra da se ubijem. (Sjuri se sa olakšanjem) MIKA: Mogu i ja sutra da popijem rakiju. ANA: A, ne, moram, ovaj, da budem živa, da čujem, dal vam se sviña. a i Nenadu nisam skuvala ručak... i tako to. (donosi rakiju) Rakija je bolestan da se leči. MIKA (razočarano pije.) ANA: Kakva je, a? MIKA: Dobra. (Pauza) Eto, popio sam rakiju. ANA: A da se ja ipak ne ubijem? Leševi su tako ružni. MIKA: A ne svi. Vi ste bili lepi i kao živi. ANA: Stvarno? MIKA: Naravno. Vi ste uopšte jedna izuzetna žena. ANA: Vama je lako da pričate, vi imate vlast, svaka je vaša. Čujem da sve

Page 23

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracpadaju u krevet pred vama. MIKA: Ma šta vam je? Pa ja sam sam kao panj. Ne znate vi moju sudbinu. O tome bi trebalo pisati roman. Ostao sam siroče, žena mi se obesila, deca pobegla od kuće, pas mi je crko, mačke se izgubile... onda mi je kuća izgorela, izgubio sam posao, počeo sam da pijem i da se drogiram, usvojio sam dete, kad je odraslo, pucalo je na mene, otišao sam u cirkus, izdresirao lava, a onda je umro. Celog života me niko nije voleo, a ja sam bio spreman da umrem za pravu ljubav. ANA: To je strašno. MIKA: Naravno da je strašno. ANA: Da nisam poludela... MIKA: Nije to ništa. Svi su danas ludi. Meni treba ljubav, a ne pamet. ANA: Kako ste to lepo rekli. MIKA: Svake noći gledam pun mesec i samujem. Nema nikoga da mu to pokažem. ANA: Kako je to tužno. MIKA: Život je traganje, a ne nalaženje! ANA (zaneseno): Tačno. MIKA: (osokoljen) Bolje jedan dan kao zec nego sto godina kao... lisica. ANA: Divno. MIKA: Treba, ovaj... jamu kopati,... a ne u jamu upadati. ANA: Sve ste u pravu. Vi ste pravi pesnik. MIKA: Šta mi to vredi, kada moj život nema smisla. ANA: Ima. MIKA: Nema. ANA: Ima! MIKA: Nema. ANA: Ima!! MIKA: Vi ne nosite brushalter? ANA: Molim? MIKA: Šta mi vredi što sam slavan, kada sam sam kao panj. ANA: (uveliko se vataju) Ne smeta vam što sam luda? MIKA: Ni najmanje. ANA: Napokon! Ljubav! Posle trideset godina! MIKA: Molim vas, evo, na kolenima, da se, mene radi pridružite Benjaminu i njegovim ljudima. ANA: Hoću! Pridružiću se! (u ljubavnom oduševljenju.) Uzmi me, Benjamino! (Iznenada, ulaze Joca, Pava, Seka, Sela i Rade. Aplaudiraju i čestitaju Miki.) JOCA: Bravo, majstore! SEKA: Ovo u životu nisam videla! SELA: Ja sam oduševljena. PAVA: Pet minuta i petnaest sekundi! Neverovatno! MIKA: A? Šta sam vam rekao? Treba samo znati kako. Ajde, plaćajte opkladu! SEKA: Dobrodošla meñu normalne, ana. JOCA: Dobrodošla meñu Benjamina i njegove ljude! (Pauza) ANA: Marš napolje.

Page 24

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracSEKA: Molim? ANA: Marš napolje! JOCA: Opet je počelo. Vidim ja da hoćes da ti stradaju begonije? ANA: Rekla sam napolje! MIKA: Ali da ti objasnim... JOCA: Ma da ja odem po sekiru... (Ana zamahne nožem) Ti nisi normalna! Mogla si da me posečeš! Ona nije normalna! PAVA: Zovite policiju. SELA: Upomoć, pobiće nas! MIKA: Smiri se, Ana. Ja te volim... i ja sam zaljubljen u tebe... otvarajte ta vrata, mamlazi... JOCA: (panično) Zaključani smo! Benjamino, učini nešto! ANA: A sad će da počne pokolj! RADE: Ana, ja sam zi, ovaj... donosio onolike ćurke, pošetdi bar mene. Ja sam uvek bio na tvojoj strani. JOCA: Nije tačno. Ja sam te od svih branio. SELA: Mene su naterali da ti slomim muškatle... SEKA: Ubi Benjamina, on je za sve kriv. SELA: Tačno. JOCA: Jebem ti vrata, ovako da poginem... ljudi, upomoć, pobi nas! (Ana sedne i posmatra ih.) MIKA: Ne vuci ta vrata budalo! Guraj! (vrata se otvore i svi izjure napolje. Pauza. Proviri Mika.) Ana, pruži mi još jednu šansu! (pada na kolena) Ja sam bednik. Mene je žena napustila, mačka mi se ubila, pas je pucao na mene, imajsrca. ANA: Izlazi. MIKA: Ne izlazim, dok mi ne oprostiš! Bar da mogu da se hvalim u kafani. ANA: Dobro, onda ja idem. (Ode u drugu sobu. Mika na kolenima priñe vratima.) MIKA: Ma šta ti misliš ko si ti? Ti misliš da si bolja? Ti ćeš biti polivena benzinom! Samo čekaj! Benjaminovi ljudi će ti doći glave! Šta ti misliš ko si, sasvojim celulitom, i sa naboranim vratom! (Ulazi Nenad) NENAD: (plačno) Gde je tu pravda. Taman nañem devojku i ona poludi . MIKA: Lepi mladiću, zašto si tužan? NENAD: Zašto meni ništa ne ide od ruke? MIKA: Zato što se ne družiš sa pravim ljudima NENAD: A gde su ti pravi ljudi? MIKA: To su Benjamino i njegovi ljudi! NENAD: Ko? MIKA: Pa Benjamino i njegovi ljudi. NENAD: Čiji ljudi? MIKA: Benjaminovi! Ako samo poželiš, sve će devojke padati u krevet pred tobom! Bićeš obožavan, slavljen, bogat. NENAD: Ko? MIKA: Ti? NENAD: Šta ja?

Page 25

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracMIKA: Obožavan i slavljen, budalo! NENAD: A kako? MIKA: Ja ću lepo da te dresiram, a onda lepo idemo da osvajamo svet. NENAD: I zato će žene da padaju preda mnom u krevet? MIKA: Naravno. NENAD: Jel to sigurno? MIKA: Videćeš!

XIV SCENA Salon iz prve slike. Ana sedi u fotelji i čitaknjigu. Odjednom, začuje se neki tresak spolja. ANA: Ko je to? (Priñe prozoru. Opet tresak.) Ko je to? Straža! (Pauza) Straža! (Napolju se čuju užurbani koraci i neko mrmljanje.) Ko je to?? JOCIN GLAS: (jezivo) To smo mi, grofice... pustite nas da uñemo... ANA: Odlazite, ovo je privatan posed. SELIN GLAS: Privatan posed, ha, ha... ovo je dobro. (Pauza. Snažan udarac o vrata. Ana poskoči od straha. Dograbi stolicu i podmetne je pod vrata. Opet udarac.) GLAS: Blokirala je vrata. Idemo sa druge strane. ANA: Me ulazite! Ja sam luda! Ubiću nekog, dosta je bilo igre… čujete. (Opet sečuju udarci. Ona zaključava vrata kojav vode u salon. Duga pauza.) Šta je? Ne možete da uñete, a? Ha, ha… dobro je da je ovaj moj dvorac solidno grañen... (Ispod stolnjaka proviri Sela, odevena kao veštica.) SELA: To ti se samo čini... uf, ode mi kičma pod ovim stolom. (Svetla obasjaju krevet. Ispod čaršava se izvuče Joca, sa ogromnim našivenim falusom i podseća na nekog dalekog satirovog roñaka, onako kako to može da predstavi Anina mašta.) JOCA: A?! Šta je? Jel to neko zove na seks i sve vrste najgorih perverzija? Seks, seks! (Iza fotelje se pojavi Seka, odevena kao najjeftinija prostitutka.) SEKA: Evo, ja sam jedna obična, smrdljiva i nezahvalna kurva. Mene si zvao? JOCA: Doñi, mače da se parimo kao džukele i da pijemo i da se drogiramo. ANA: Šavo, Joca te ponovo vara! (Reflektor obasja drugu stranu pozornice. Tu stoji Pava s pečenom kokoškom u rukama i veknom hleb, ona je strašno udebljana, sa ogromnim, širokim ramenima i neverovatnlm grudima.) PAVA: Šta me se tiče! Meni je jedino do ždranja, jer sam ja jedna obična debela krava! RADE: (Ulazi Rade, sa volovskim rogovima i repom.) Ala je hladno u štali.. brr... smrzao....sam se. PAVA: Pa volovi i treba da su u štali… RADE: Znam, ali to ipak nije humano. (Joca i Seka se valjaju u krevetu. Uzdišuodvratno.) ANA: Kako vas nije sramota. Ovo je moja kuća… PAVA: Šta to pričaš? Pa mi smo od ovoga napravili pakao. I sad smo mi gazde.

ANA: Ovo pakao? Ha, ha, dobar vam je pakao! SEKA: Šta fali našem paklu?

Page 26

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracJOCA: Tačno. Ovo je jedan lep pakao. PAVA: Rekla sam vam da ništa ne vredi bez vatre i topljenog olova. JOCA: Bljah! Kako je to monotono! SEKA: Ima ona pravo. Ovo je kilav jedan pakao! JOCA: Stvarno ljudi, ajde, već je vreme da počnemo da je mučimo i plašimo. SEKA: Uf, kako je to dosadno! Ajde prvo još malo seksa. JOCA: Ajde, dosta ti je bilo. Treba nešto i da se radi PAVA: Ova je u pravu. Ovo je stvarno dosadno. JOCA: Sluštajte, neću uvek ja da crnčim za vas dve lenje kobile. Jel tako Rade?

RADE: Ne znam ti ja to. Ja sam glup. JOCA: Uvek ja sve moram. (Upali crveno svetlo. Priñe Ani) Buuu! (Ana ga gleda belo) Buuuu! Šta je? Šta je smešno? ANA: Smejem se kad pomislim šta će da vam uradi moj sin kad se pojavi. PAVA: Ne znaš ti ništa Joco. (Odgurne Jocu. Iskrevelji se na Anu.) ANA: Thu, jebem, ti ja takav pakao. Ni ñavoli ne umete da budete kako treba. Nizašta niste. PAVA: A šta bt ti htela? Svaki put da izmišljamo nešto novo? Pa šta ti misliš, šta smo mi? JOCA: Tačno. Da si neki čovek, ti bi se barem pravila da si prestravljena. SELA: Da joj malo lomim muškatle? JOCA: Selo ne lupaj. SELA: Smisli ti onda nešto bolje, majmune, kad si tako pametan. (Pauza. Seka se strovali na krevet.) SEKA: Kako je ovo dosadno. Ni zabave, ni seksa. RADE: Ja ne znam šta da radimo. Ovo je ipak pakao. Ima ona pravo. Nikakvi ñavoli nismo. JOCA: Dosta više sa tom letargijom. Nešto moramo da smislimo. (Ani) A ti prestani da se cerekaš tako potuljeno. ANA: Joj, kako će moj sin da vam se napije krvi. Videćete vi šta je pakao. RADE: Evo, to nije loše. Da joj se napijemo krvi? SEKA: Fuj! On nije normalan! PAVA: A da joj zabijamo eksere pod nokte? SVI: Može! SELA: Gde su ekseri? (Svi traže eksere.) JOCA: Pavo, jebem mu sunce, gde su ekseri? PAVA: Otkud ja znam? Ne nosim ih ja u zubima. (traže) SEKA: Ovako dalje ne ide. Dosta mi je svega. (Pauza. Svi su utučeni.) SELA: Pavo, ajde je ti malo tuci. Ti imaš tešku ruku. PAVA: Ne mogu punog stomaka. JOCA: Onda ništa. (Nakon napornog razmišljanja.) Ništa. Ajde da probamo ñavolje kolo. (Igraju kolo oko Ane uz gromoglasnu muziku. Zaustave se.) SEKA: Ovo više nema smisla. Na mene ne računajte. (Tokom čitave scene, Rade, Joca, Seka, Pava i Sela menjaju dekor, i ambijent zimskog dvorca pretvaraju u Anin stan. Isto tako, groteskne kostime zamenjuju uniformama Benjamina i njegovih ljudi. Sve se to odigrava pred publikom. Uñe Mika u svom

Page 27

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoracukrotiteljskom odelu. Nosi starinski gramofon koji spusti na zemlju.) MIKA: Šta je ovo? (upali belo svetlo.) Zašto ne probate? Jedan! (Svi, osim Ane skaču na noge i postrojavaju se) Dva! (Svi se penju na stolice.) Tri! (Svi skoče,ili siñu sa stolica.) Bravooo! Zaslužili ste kockicu šećera! (daje svima kockicu šećera.) Uskoro će turneja! SELA: Meni je već jako loše od tolkog šećera. MIKA: Žderi baba! Četiri! (Svi trče u krug oko Mike, kao konji.) Pet! (Promene korak. Sela se iznenada uhvati za grudi.) SELA: Ah, srce! MIKA: Selo, ne zabušavaj! SELA: Ma umirem, budalo! SEKA: Da joj pomognemo? MIKA: Jedan! (Svi skoče na stolice.) SELA: Kud sad da umrem! Ne dajte! Uradite nešto, nije u redu da sad umrem, pred samu turneju! JOCA: Pa, ako ćemo pravo, ti se svoje lepo proživela... SEKA: Tačno. Nemaš za čime da žališ SELA: Ah, jebem ti ja takav život. (Umre) ANA: Ako. Svi ćete tako da proñete kad vam doñe moj sin! MIKA: A sad, glavna atrakcija! SEKA: Evo ga, evo ga! Eno, juri na svom belom konju kroz stepu, vijori mu se plašt na vetru, a ispod konja samo vrcaju varnice! ANA: Nenaduška! Sad ćete platiti za sve i moj sin i njegova vojska će mene da izbave iz ovog pakla! Krv će teć i potocima! (Mika pušta muziku da trešti. Muzika je veličanstvena, neka Vagnerova uvertira. Pava otvara rikvand i pojavljuje se Nenad u klovnovskom odelu na malom drvenom konjiću, sa drvenim mačem u rukama.) MIKA: Poštovana publiko, evo glavne atrakcije naše predstave! Dresirani ugolino! Svira i govori. Najsmešnije biće na svetu!! Počni ugolino! NENAD: Ko? MIKA: Ti. NENAD: Šta ja? MIKA: Počni! NENAD: Šta da počnem? MIKA: Pa da se glupiras! ANA: Sine, šta to radiš?! NENAD: Ko? ANA: Pa ti! NENAD: Šta ja? ANA: Zašto praviš budalu od sebe? NENAD: Mama, to se isplati! Sve će padati u krevet preda mnom! Kako ne vidiš! Postaću slavan! Idem u Evropu! Oženiću se! MIKA: Dosta patetike! Jedan! (Nenad maše mačem) Žešće to! Dva! (Svi uzimaju lopte i dodaju se, kao u nekoj žanr-slici iz ludnice. Mrak.) GLAS OFF: Lejdis end džentlmen, from, vi hev pležer tu introdus ju a forin trup, Benjamino end hiz pipl. Damen und heren, vir zind ser cufriden inen di

Page 28

Nebojsa Romcevic - Zimski dvoractrupe Benjamino und zajne dresirte lojte cu cajgen! (Izlaze Joca, Pava, Seka, Nenad, i šene, laju dva puta, prolaze kroz obruč. Aplauz oduševljene publike. Mika im daje kockice šećera.) MIKA: Dame i gospodo, a sada kao posebna retkost, raritet, unikat, imam zadovoljstvo da vam je predstavim: strašna, opasna divlja žena-krvolok, koja je sama pojela četiri crnačka plemena! (Svetla obasjaju kavez u kome je Ana odevena u kostim trupe. Urla kao divlja zver ili kao pobeñeni čovek.)

K r a j

Page 29