Nacionalni park Srbija

SSRRBBIIJJAANAPISAO

DRAGOLJUB LJUBIÎ] MI]KO

ILUSTROVAO DOBROSAV BOB @IVKOVI]

NNAACCIIOONNAALLNNII PPAARRKK

BIBLIOTEKA BEZ DLAKE NA JEZIKU

nacionalni park srbija - novi fontovi.qxp 20-Oct-06 12:07 Page 3

PPAAZZNNJJAA!!PRIBLI@AVATE SE

NACIONALNOM PARKU SRBIJA!

(JO[ TRI STRANE)


PPAAZZNNJJAA!! !!PRIBLI@AVATE SE


(JO[ DVE STRANE)


PPAAZZNNJJAA!! !! !!PRIBLI@AVATE SE


(JO[ JEDNA STRANA)


Odavde pa nadalje mogu}i su

iznenadni inflatorni udari,

Uredbe iz vedra neba, intenzivan

pad standarda, kontinuirana

erozija morala, hroni~no

odronjavanje optimizma, plima

primitivizma, povremene bujice

vulgarnosti i visok talas

kriminala.

Pre nego š{to se rampa

podigne i u|ete unutra,

dobro bi bilo da znate da

Nacionalni park SRBIJA

samo geografski pripada

Evropi. Svaka druga sli~nost

je istorijska i prividna.

Posle izvesnog vremena

provedenog u Nacionalnom

parku moète doìveti mu~ninu,

blagu vrtoglavicu, guš{enje,

nagon za povra}anjem,

ograni~enu pokretljivost,

hladno}u, pa ~ak i glad...

Ne obra}ajte pa`nju,

to je sasvim normalno.

Veliki broj stanovnika

Parka to isto ose}a viš{e

od deset godina, pa niš{ta.

Ne ulazite u Park bez

najmanje jedne deblje

knjige. Ona vam ovde

moè biti jedino oru`je,

po{to se neke od

najopasnijih vrsta ne pla{še

ni noà, ni metka, ni

bombe, ali beè od knjige

kô |avo od krsta.

Ne ulazite u Park

ako niste obezbedili

viš{emese~ne zalihe svega

i sva~ega. Ako ne volite

zalihe, onda obezbedite

dovoljnu koli~inu novca

koji se koristi

u Nacionalnom parku

NEMA^KA, da biste mogli

da nabavite sve {što vam

treba, bez ve}ih problema.

UUPPOOZZOORREENNJJEE!! !! !!ULAZITE U NEBEZBEDNU ZONU!


Ukoliko imate Staru

Deviznu [tednju, ostavite

je napolju, van Parka.

U suprotnom, bi}e vam

brutalno oduzeta i surovo

zaboravljena.

Obratite pa`nju: u Parku

postoji ogroman broj

nepismenih maskiranih

u pismene! ûvajte ih se,

mogu da budu vrlo opasni!

Ukoliko ste i sami

nepismeni, ne ulazite

bez nekog ko je pismen,

da bi vam ovo pro~itao.

Ukoliko ste pak

nepismeni, a nemate

nikog pismenog sa

sobom, onda smo sve

ovo za dàbe pisali.

Ukratko, od ovog

trenutka pa nadalje

– ne o~ekujte ni{ta

posebno, ali budite

spremni na sve.


UULLAAZZNalazite se na samom ulazu u Nacionalni park SRBIJA. S obzirom na to da ste

i pored tolikih upozorenja stigli dovde, sad moète malo da se opustite i pripre-

mite za ono {to sledi.

Nemogu}e je precizno re}i koliko je veliki Nacionalni park SRBIJA. Mo`da bi

najta~nije bilo konstatovati da „nije mali, nije mali...“. Ipak, njegova veli~ina se pro-

gresivno smanjuje, usled nekih dosad nedovoljno prou~enih pojava. To smanjivanje

najteè poga|a upravo ìvi svet.

Raznovrsnost ìvog sveta u Nacionalnom parku SRBIJA i upadljiva razli~itost

nekih vrsta od njihovih ro|aka koji ìve u drugim podnebljima, glavni su razlozi

{to se pristupilo izradi ovakvog priru~nika, koji bi trebalo da pomogne eventual-

nom posetiocu Nacionalnog parka SRBIJA da se u njemu {to brè i {to bolje sna-

|e, a ako mu to ne uspe, da bar lak{e shvati {ta mu se to, unutar Parka, doga|a.

Na slede}im stranicama upozna}ete, ako ve} niste, predstavnike nekih vrsta koje

ìve u Nacionalnom parku SRBIJA. Poreklo tih vrsta, njihova stani{ta, ishrana,

razmnoàvanje, podvrste, prirodni neprijatelji, odnos prema drugim vrstama samo

su neke od tema u ovoj, ozbiljno zami{ljenoj, ali neozbiljno realizovanoj studiji.

Budu}i da je izabran socio-etno-psiholo{ko-kulturolo{ko-patolo{ki pristup, bilo je

neophodno pomo}i se i {arlatinskim jezikom kod blièg odre|ivanja imena vrsta,

pojava i epoha ({arlatinski – {areni latinski, latinski pro{aran srpskim).

Nemogu}e je, i nepotrebno, pomenuti i obraditi baŠ{ sve vrste koje postoje u

Parku. Odabrane su samo one koje su nastale ili najvi{e mutirale u poslednjoj

deceniji XX veka. Pri tom treba imati na umu da nastajanje i mutiranje nekih vrsta

i nije zavr{en proces. On je u toku ~ak i dok ovo ~itate.

A sada, kada ste dobro pripremljeni i upozoreni, moète slobodno

da pri|ete. Rampa }e se ubrzo podi}i i vi }ete biti u prilici

da se bliè upoznate s Nacionalnim parkom SRBIJA

i njegovim najìvopisnijim ìteljima.


20

Rampa na ulazu u Nacionalni park

SRBIJA se, posle viš{e od sata ~e-

kanja, podigla i voza~ je starto-

vao motor kako bi, kona~no, pre{šao

granicu. A onda se, tik ispred kola,

stvorio On. Namrgo|en, brkat i ras-

kop~an. Krupan primerak. Sav u ze-

lenom. Pokazao je rukom da se ugasi

motor i lagano obiš{ao oko kola, sa iz-

razom na licu kao da neš{to smrdi. Za-

stao je kod voza~evih vrata i pokazao

rukom da se otvori prozor. „Putne is-

prave...“, promrmljao je. Voza~ je

pruìo odranije pripremljene paso{še

svih putnika. Krupni ih je dugo stu-

dirao, duboko i {umno diš{u}i. „Iza-

|ite napolje...“, rekao je voza~u, stav-

ljaju}i pasoš{e u dèp na bluzi. Voza~

je iza{šao i stao pored kola, u iš{~ekiva-

nju. Krupni ga je o{tro pogledao:

„[Šta si mislio, da ti ja persiram?! IZ-

LAZI, BRE, SVI IZ KOLA!!! OD-

MA’!“ Dok su putnici navrat-nanos

izlazili, on se odmakao par koraka, iz-

vadio iz dèpa tanke hirur{ke rukavi-

ce i po~eo pa`ljivo da ih navla~i na jed-

nu, pa na drugu ruku. ULAZI UNU-

TRA, PA JEDNO PO JEDNO U SO-

BU S KABINAMA. SKIDAJ SVE SA

SEBE, U\ÐI U KABINU, NASLONI

SE NA ZID SA OBE RUKE, OPUSTI

MI[ŠI] I ÊKAJ DALJA NAREÐ\E-

NJA! SLEDI PREGLED! I NEMOJ

DA BI NEKO NEŠ[TO SLUÂJNO

PREME[TÔ IZ D@EPA U D@EP ILI

IZ NEÊG DRUGOG U D@EP! JE L’

TO JASNO?!

Nadrndani (ponekad se moè

na}i i kao Frustrirani)

Carinski Slu`benik je vrsta

koja je nastala ukr{štanjem tri

razli~ite vrste: Normalnog

Carinskog Slu`benika ({arlatin-

ski – Drndus pasport),

NADRNDANI

CARINSKI

SLUZBENIK(Drndus

murius pauza)


Mrkog Uli~nog Pandura

(Mupus murius) i Divljeg [alterskog

Slu`benika (Nervozus shicanorum

pauza).

Potreba da se ulazak u Nacional-

ni park SRBIJA i izlazak iz njega

kontroli{u drndanjem postoji

odavno. Po{što nije bilo mogu}e

postaviti Mrkog Uli~nog Pandura

da sam kontroliš{e granicu Parka sa

Neprijateljskim Svetom (Trulus

zapadus)�, a s obzirom na to da

postavljanje samo Normalnog

Carinskog Slu`benika ili Divljeg

Š[alterskog Slu`benika nije bilo

dovoljno komplikovano, pristupilo

se ukr{štanju te dve vrste sa Divljim

[alterskim Slu`benikom, kako bi

novostvoreni hibrid zadovoljio sve

neophodne kriterijume za takvu

kontrolu:

21

N A D R N D A N I C A R I N S K I S L U Z B E N I K

ZA ONE KOJI @ELE DA

ZNAJU [TA JE...

�Neprijateljski Svet (Trulus

zapadus)Neprijateljski Svet je sve ono

{to se nalazi izvan granica Parka,

a ne zove se Kina, Rusija,

Belorusija, Ukrajina, Li-

bija, Irak, Severna

Koreja, Kuba, Indija,

Zimbabve i, ponekad,

Gr~ka.

ZA ONE KOJI @ELE DA ZNAJU

[TA JE...

�Podmitljivost

Osobina nastala delovanjem bilj-

ke Mito (Mitus), koja izvanredno us-

peva u celom Nacionalnom parku

SRBIJA. No, o toj biljci }e biti viš{e

re~i kasnije, kod vrste Podmitljivi

Lekar (Primarius mitus). [to se ti~e

podmitljivosti, ta osobina se poja-

vljuje u tri faze:

a) kategori~ka faza (ne moè ni{ta)

b) takti~ka faza (moè ne{to za ne{to)

c) strate{ka faza (sve moè za ne{to).

a)

b)

c)


– nadrndanost

(uro|eno ili uve`bano odsustvo

dobrog raspoloènja)

– panduravost

(nju{škanje za svim i sva~im,

uvla~enje pretpostavljenom)

– divljost

(agresivnost u poniàvanju `rtve)

– {alteravost

(snala`ljivost u birokratskom

komplikovanju)

– pauzofilija

(ljubav prema izlaganju `rtve

bezrazlo`nom ~ekanju).

Eksperiment je uspeo u potpu-

nosti i tako se rodio Nadrndani

Carinski Slu`benik. Danas

u Nacionalnom parku SRBIJA ima

mnogo vi{e Nadrndanih od Nor-

malnih Carinskih Slu`benika.

Posledica eksperimenta su i neki

neèljeni efekti. Na primer, pau-

zofilija je postala toliko dominan-

tna osobina da se ~ekanje viš{e ne

meri minutima i satima, ve} danima

i nedeljama.

Kao jedan od neèljenih efekata,

pojavila se i podmitljivost .

Nadrndani Carinski Slu`benik

je vrsta koja je stvorena za lov na

sve ono š{to ho}e da pre|e granicu

Parka. To je njegova jedina funkci-

ja i zato je na svim ostalim planovi-

ma mnogo manje zanimljiv. Treba

re}i da ima istan~an njuh i da je

istreniran da otkrije sve ono {to

miri{še na luksuznu robu (u Nacio-

nalnom parku SRBIJA luksuz su

salama, sir, ulje, toalet-papir, gori-

vo itd.). U tom procesu Nadrndani

Carinski Slu`benik ~esto doìvi

i š{mek-{ok (mirisni udar), naro~ito

kad nju{ška po prljavim ga}ama

onih `rtava koje su ve} upotrebljen

ve{š morale ponovo da obla~e,

~ekaju}i danima da pre|u granicu.

22

�


23

G O L U Z D R A V I P E N Z I O N E R

PPet sati ujutru u Nacionalnom

parku SRBIJA. Ve}ina ìtelja jo{š

uvek spava. Tiho je. Ti{inu re-

meti samo jedan zvuk... To je š{u{kav

zvuk savijanja upotrebljavane najlon

kese koja se sprema da primi u sebe

novine na koje se pomisli kad se kaè

„novine“ i – jo{š jednu najlon kesu.

Onu iz koje curi kratkotrajno mleko.

To je mleko koje ̀ ivi jako kratko – sa-

mo veoma rano ujutru, jer ga tada

grabi jedna od najugroènijih vrsta u

Nacionalnom parku SRBIJA...

Jedan nau~ni tim je do{ao do za-

klju~ka da se za vreme tzv. Grej-

ne Sezone (Cvokotarium) iz go-

dine u godinu sve viš{e smanjuje

broj vrsta u Nacionalnom parku

SRBIJA, a da je Golu`dravi Penzi-

oner jedna od onih vrsta koje naj-

brè nestaju. Razloge za to najvero-

vatnije treba traìti u neprirodnom

fenomenu pod imenom ka{šnjenje

Penzijice �.

Razlikujemo vi{še podvrsta

Golu`dravog penzionera. To su:

Civilni Penzioner

(Penzos comunalis)

Vojni Penzioner

(Penzos militaris)

Invalidski Penzioner

(Penzos apotecus). GNEZDA

@ENKA

MU@JAK

VESTI

VESTI

VESTI

GOLUZDRAVI PENZIONER((PPeennzzooss vvuullggaarr ii ss ))


FAZA 1.

GLASANJE

FAZA 2.

PROVERA REZULTATA

24

Podvrste Golu`dravog Penzione-

ra me|usobno se ne razlikuju po

izgledu, ve} po mestu na kojem se

gnezde. Vojni Penzioner se, recimo,

naj~e{}e gnezdi na š{estom i vi{im

spratovima {ume novobeogradskih

solitera, gde se mogu na}i ~itave

kolonije.

Druge dve vrste pak vole da se

gnezde u redovima. Civilni Penzio-

ner – Penzos comunalis – kao {to mu

i ime kaè, naj~e{}e pravi gnezdo od

svakojakih papira i ra~una, na {alte-

rima za struju i komunalije i to sre-

dinom meseca, dok Invalidski Pen-

zioner – Penzos apotecus – gnezdo

pravi od gomila uputa i recepata na

{alterima zdravstvenih ustanova,

i to preko cele godine.

Zanimljivo je to {to, usled

fenomena ka{šnjenja Penzijice,

gotovo sve podvrste Golu`dravog

Penzionera veoma retko i malo

jedu, a i kad jedu, uglavnom zoba-

ju mrvice. Ono po ~emu se,

me|utim, bitno razlikuju od drugih

u Nacionalnom parku SRBIJA je to

{to kod svih ostalih vrsta odrasli

hrane svoje mladunce, dok je ovde

uglavnom suprotno: mladunci

Golu`dravog Penzionera hrane

svoje roditelje. Jedino ~ime se

Golu`dravi Penzioner sam hrani jesu

informacije sa dràvnih medija koje

veoma uredno, rado i lako guta i to

u velikim koli~inama, ali one su, na

nesre}u, naj~e{}e za njega otrovne.

Mu`jaka i ènku Golu`dravog

Penzionera veoma je te{ško razliko-

vati. Na primer, ni jedno ni drugo

nemaju bogato perje, kre}u se

sporo i povijeno, po ceo dan peva-

ju istu pesmu, a zanimljivo je i to

{to u sezoni glasanja i jedno


25

G O L U Z D R A V I P E N Z I O N E R

i drugo daju od sebe isti glas.

Dodu{še, jedna od razlika je u tome

{što se mu`jaci preko dana sjate

u park i gledaju kako dvojica od

njih jedu jedan drugog.

Golu`dravi

Penzioner je dobar

lovac. Naoko nije

preterano gibak

i pokretljiv, ali

do|e li do prilike

za bilo kakav

ulov – spreman

je na ma~ji skok.

To se naro~ito

vidi u situaci-

jama u kojima

smatra da je

ugroèno njegovo prirodno mesto

u redu za namirnice ili pred

FAZA 3.

ZASLU@ENA MIZERIJA

{alterom.

Tada dobija neverovatnu snagu

i, tako razjaren, u stanju je da pro-

tivnika izgura na smrt.

Golu`dravi Penzioner ima viš{e

prirodnih neprijatelja. To su, pre

svih: Republika Srbija (Yugoslavius)

i Divlji [alterski Slu`benik

(Nervozus shicanorum pauza).

Me|utim, mo`da najve}u opasnost

po Golu`dravog Penzionera predsta-

vljaju – njegovi mladunci, kojima

u jednom trenutku moè da dosadi

to {to hrane svoje roditelje, pa mogu

da re{e da ih prepuste samima sebi,

s nadom da }e se tako najlak{e i naj-

brè do~epati njihovog gnezda. Pri

tom zaboravljaju da svi u Nacional-

nom parku SRBIJA, pa i oni, jednog

dana postaju Golu`dravi Penzioneri.

ZA ONE KOJI @ELE DA ZNAJU [TA JE...

�Ka{njenje Penzijice Neprirodna pojava usled koje dolazi do ubrzanog nestanka Golu-

`dravog Penzionera iz Nacionalnog parka SRBIJA.

Ishrana Golu`dravog Penzionera u potpunosti zavisi od jed-

nomese~ne biljke koja se zove Penzijica (Myzeria). Ta~nije, to je nekad

bila biljka koja je plod donosila jednom mese~no. Naglom promenom

politi~ko-ekonomske klime u Nacionalnom parku SRBIJA,

plod Penzijice je malo-pomalo po~eo da zakr`ljava, da

kasni sa pojavljivanjem i po vi{e meseci i da, kada se

pojavi, traje samo nekoliko dana. To je izazvalo oz-

biljne poreme}aje u ionako krhkom metabolizmu

Golu`dravog Penzionera i od tada se broj primeraka

ove vrste ubrzano smanjuje, a Penzijica je od tolikog

zakr`ljavanja postala mikroskopski mala i ~im se

pojavi – gotovo trenutno ispari, ostavljaju}i iza sebe

samo pla}en ra~un za struju.

MYZERIA


26

LA@NI PROIZVOD

(SLU@I DA SE DILER

MASKIRA I ZAVARA

PROTIVNIKE)

Teš{ko je pro}i Nacional-

nim parkom SRBIJA, a

ne primetiti markantno

stvorenje koje stoji na }o{šku

i specifi~nim zvukom pro-

nalazi partnere za jedan od

najneobi~nijih rituala u Na-

cionalnim parkom SRBIJA:

ritual kupoprodaje deviza.

Upoznajmo sada pripad-

nika vrste koja je nastala ne-

davno, ali se ve} smatra jed-

nom od najìlavijih i najiz-

dr`ljivijih u ~itavom Na-

cionalnom parku. To je...

MARKANTNI

ULICNI DILER((DDeevviizzuuss ddeevviizzuuss

ddeevviizzuuss))

Markantni Uli~ni Diler ìvi

isklju~ivo u predelima sive

i crne ekonomije. Odli~no se

prilagodio, jer su tu ~este i obilne

padavine dinara, pa je stoga i ve-

oma bujna inflacija. Markantnog

Uli~nog Dilera posebno mnogo ima

na mestima na kojima ima Ke{a

(Gotovinae), relativno retke biljke sa

nov~anicama umesto listova.

Markantni Uli~ni Diler je po

prirodi samac, ali ponekad moè-

mo videti i po nekoliko primeraka

na jednom mestu, {to obavezno

zna~i da je u izgledu dobar ulov.

Ipak, Markantni Uli~ni Diler

veoma poš{tuje tu|u teritoriju.

Uglavnom ga moèmo na}i na

}o{kovima Nacionalnog parka SRBI-

JA, oko pija~nih pojila, ispred u{}a

u banke, dakle, na svim onim mestima

na kojima ~esto prolaze pripadnici

drugih vrsta. U skrovi{tu ga je

nemogu}e videti, jer ga odli~no krije.


27

M A R K A N T N I U L I C N I D I L E R

DEVIZUS DEVIZUS

DEVIZUS ISPREDBANKUS

DEVIZUS ISPODTEZGUS

Metabolizam Markantnog Uli~-

nog Dilera u potpunosti zavisi od

plavi~astozelene biljke Devize

(Devizus), po kojoj je i dobio ime,

a koja u Nacionalnom parku Srbija

uspeva samo u uslovima nestabilne

ekonomske klime. Kada zbog sta-

bilne ekonomske klime na ulici po-

nestane deviza, Markantnog Uli-

~nog Dilera jednostavno nema, kao

da je izumrla cela vrsta. Me|utim,

upravo tada njegova ìlavost dolazi

do izraàja: onog trenutka kada se

usled pogorš{anja ekonomske klime

naobla~i toliko da ponovo po~ne da

pada dinar, eto i Markantnog Uli~-

nog Dilera, koji izlazi iz svog skro-

viš{ta i nastavlja da se pari.

Markantni Uli~ni Diler ìvi radi

parenja. To se kod njega zove

„oparenje“. Ima potrebu da se

opari svakog dana, pa i po nekoliko

puta dnevno. Zanimljivo je da mu

za to nije potrebna ènka, ve} `rtva.

Sam proces je veoma brz i obavlja

se uglavnom po tamnim ulazima

i zatvorenim automobilima. Tek,

posle samog oparenja, oplo|en sa

bar 10%, a da bi nastavio vrstu,

kratko leì na parama i brzo ih, da

bi se razmnoìle, pu{ta na ulicu.

Kad je ke{a dovoljno na ulici,

formiraju se, kao pe~urke posle

kiš{e, novi Markantni Uli~ni Dileri.

Unutar vrste Markantnog

Uli~nog Dilera postoje i podvrste


28

koje se me|usobno razlikuju isklju-

~ivo po mestima na kojima sa~eku-

ju svoje `rtve. To su:

– Francuski Uli~ni Diler (Devizus

devizus), o kome smo ovde

uglavnom i pri~ali, zatim

– Pija~ni Diler (Devizus ispodtezgus),

i na kraju

– Dràvni Diler (Devizus

ispredbankus).

Zanimljivo je da se poreklo

Markantnog Uli~nog Dilera kao

vrste vezuje za jednu vrlo komp-

likovanu promenu politi~ko-eko-

nomske klime koja se dogodila

u Nacionalnom parku SRBIJA pre

izvesnog vremena. Ta promena je

izazvala degeneraciju i skoro pot-

puni nestanak mnogih vrsta u Na-

cionalnom parku SRBIJA, ali malo

š{ta se moè uporediti sa katastro-

fom koja se dogodila jednoj, u tom

periodu otpornoj i dugove~noj

vrsti – Dinarsaurusu (Dinarsaurus

convertibilius) �.

Prirodni neprijatelji Markantnog

Uli~nog Dilera jesu upravo Dinarsa-

urus, u onim retkim periodima ka-

da je jak i stabilan, i Slobodno

Trì{te Deviza (Libero marconi).

Svojevremeno je Markantnom

Uli~nom Dileru pretila svakodnevna

opasnost i od pripadnika vrste Mrki

Uli~ni Pandur (Mupus murius), s ko-

jim deli isto stani{te – ulicu, i koji ga

je ranije ~esto i rado lovio, ali danas

te opasnosti gotovo i da nema, pa

Markantni Uli~ni Diler moè slo-

bodnije i mirnije nego ikada da ìvi

u Nacionalnom parku SRBIJA.

DINARSAURUS CONVERTIBILIUS

MARKANTNI ULI^NI DILER


29

M A R K A N T N I U L I C N I D I L E R


�Dinarsaurus (Dinarsaurus convertibilius)Posle duèg perioda lo{še ekonomske klime do{šlo je, bukvalno preko

no}i, do fantasti~nog razvedravanja. Sve je po~elo da buja, da se razvija,

da cveta. Postojali su idealni uslovi za rast i razvoj Dinarsaurusa, koji je

tada bio toliko mo}an da je mogao, bez po muke, da se pretvori u bilo š{ta

– recimo u Markosaurusa (Marcosaurus germanus) ili u Dolarsaurusa (Dolar-

saurus americanus) – u zavisnosti od potrebe. Ta osobina se zvala konver-

tibilnost, a ~itav taj period zvali smo Anteozoik.

Me|utim, to nije dovoljno dugo potrajalo. Ponovo preko no}i dolazi

do burnih klimatsko-ekonomskih promena i dejstvom raznoraznih kata-

strofi~nih pojava (Ratus, Sanctius, Yugoscandicus, Dafimenticus), od kojih su

se neke cikli~no ponavljale, rast i razvoj Dinarsaurusa biva surovo pre-

kinut. On gubi svoju prirodnu osobinu pretvaranja u Markosaurusa

i Dolarsaurusa, sve viš{e slabi i po stopi od desetak i viš{e posto mese~no –

po~inje da izumire.

Tada stupa na scenu Markantni Uli~ni Diler, koji ìvi od toga š{to,

imitiraju}i konvertibilnost kao zakr`ljalu osobinu zakr`ljalog Dinarsa-

urusa, odre|uje u procesu svog oparenja kada }e se, u kom odnosu i u

š{ta Dinarsaurus pretvoriti, ~ine}i ga tako, iz dana u dan, finansijskim

patuljkom.

MARCOSAURUS

RATUS

SANCTIUS

YUGOSCANDICUS

DAFIMENTICUS


30

Ulica je mesto koje pred-

stavlja stani{te mnogim ì-

teljima Nacionalnog par-

ka SRBIJA. Tu im se doga|a

ìvot u svim oblicima. Nekad je

to lepša strana ìvota, puna sun-

ca, radosti, para i sloge me|u

vrstama, a nekad ona druga,

koja se sastoji od mraka, bola,

nema{tine, nasilja i otima~ine.

Postoji vrsta u Nacionalnom

parku SRBIJA koja se razvila

upravo zbog toga {to postoji ta

druga, mra~nija strana ìvota

na ulici. Po toj tamnoj strani je

i dobila ime Mrki Uli~ni Pan-

dur (Mupus murius). Skra}eno –

MUP.

Mrkog Uli~nog Pandura }emo

lako prepoznati: pandur je,

mrkog je izgleda, na ulici je.

Dok se ve}ina stanovnika Nacio-

nalnog parka SRBIJA trudi da na

ulicu iza|e samo kad mora, a i tada

nakratko, Mrki Uli~ni Pandur je na

ulici stalno i tu se snalazi kao riba

u moru. Tu on pronalazi sebe

(i sve druge), tu ìvi, lovi, a tu se

u slu~aju potrebe i umnoàva u

Kordon (Cordonum batinarium)�.

Mrki Uli~ni Pandur niti ima

podvrste, niti mutira u bilo {ta

drugo, ~ak ni kad se penzioniš{e. Za

njega vaì izreka: Jednom Murius

– uvek Murius.

Mrki Uli~ni Pandur je sva{štojed.

Ipak, uglavnom se ne usu|uje da

lovi nekog krupnijeg Doma}eg

Kriminalca, kao {to je Teš{ki

Mafijaš{ (Crimos mafiosus), jer je on

prevelik zalogaj za njega. âk izbe-

gava da se ustremi i na neš{to sitni-

jeg ]elavca Obi~nog (Glavus obri-

anus). Tu i tamo ska~e na [vercera

Cigareta (Torbacus tobacus) ili, re|e,

na Markantnog Uli~nog Dilera

MRKI ULICNI PANDUR((MMuuppuuss mmuurr iiuuss))


31

M R K I U L I C N I P A N D U R

]ELAVAC OBI^NI

(NEVIDLJIV ZA MUP-a)

ZAPOSTAVLJENI

GRA\ANIN

PROMENLJIVI

STUDENT

(@ENKA)

(Devizus devizus devizus), koji mu je

~ak i neki dalji ro|ak, po ulici. Po{to

od tog ulova ne moè da nahrani

~ak ni sujetu, to ga ~ini jo{ mrkijim.

Mrki Uli~ni Pandur lako se

dresira za razli~ite zadatke: da do-

nese {švercovanu robu, da se pritaji

u `bunju i isko~i s uklju~enim rada-

rom, da vidi i najsitnije prekrš{aje,

a da istovremeno ne vidi one naj-

krupnije itd. Dalji ro|ak Mrkog

Uli~nog Pandura je Leè}i Uli~ni

Pandur (Mupus carterlupus).

Mrki Uli~ni Pandur se posebno

dresira da lovi pojedine primerke

ili vrste. To su:

1. Promenljivi Student (Academus

meander), koji na ulici ~esto traì

promene ({to mu i ime kaè).

Tada Mrki Uli~ni Pandur koristi

i Pendrek (?) �.

2. Zapostavljeni Gra|anin (Trinaestus

prasus), kada se okuplja na ulici

gladan plodova biljke Ustavna

prava i slobode (Civilizatium mini-

mum), koji su mu neophodni da bi

uop{te mogao da preìvi kao vrsta.

3. Golu`dravi Penzioner (Penzos

vulgaris), i to sve tri podvrste (P.

Comunalis, P. Militaris, P. Apotecus),

kome Mrki Uli~ni Pandur uìva da

naplati prelazak van pe{ša~kog

prelaza kad se ovaj okupi na ulici

povodom ka{šnjenja Penzijice

(Myzeria).

ZA ONE KOJI @ELE DA

ZNAJU [TA JE...

�Pendrek (?)Tvrdog porekla. Nedovoljno

ispitan. Ko god je pri{ao dovolj-

no blizu da ga ispita, posle

ga je bolela glava

i nije mogao ni-

~eg da se

seti.

TE[KI MAFIJA[

(NEVIDLJIV ZA MUP-a)

PROMENLJIVI

STUDENT

(MU@JAK)

GOLU@DRAVI

PENZIONER

(VIDLJIV)


32

S Mrkim Uli~nim Pandurom se jednostavno komunicira. On

koristi samo deset re~enica. Ako ih znate, ne}ete imati problema

u sporazumevanju s njim.

1. Dobro ve~e, voza~ku, saobra}ajnu.

2. Jeste ne{što popili?

3. Ajde malo da dune{š...

4. Imate li nekog oru`ja?

5. Otvori gepek!

6. Je l’ znate koji ste prekrš{aj

napravili?

7. ’O}e{ da plati{ il’ da pi{em prijavu?

8. Je l’ mnogo 100 dinara?

9. U kom pravcu idete?

10. Je l’ bi’ mogô ja s vama donekle?


�Kordon (Cordonum batinarium)Sasvim poseban organizam, sastavljen od viš{e Mrkih Uli~nih Pandura

povezanih ujedno. Na iste podraàje reaguje potpuno druga~ije nego Mr-

ki Uli~ni Pandur – jedinka. Iako bi se moglo o~ekivati da je to bi}e napre-

dnije od jedinke, upravo je suprotno. Naime, Kordon je na nièm stupnju

razvoja, nije u stanju da sam rasu|uje, niti je u stanju da se samoorganizu-

je. Potpuno je zavisan od Komandira (Mrki Uli~ni Pandur sa ~varcima).

Logi~no je da tako jednostavan stvor kao {što je Kordon ima i jedno-

stavnu funkciju. Ona se sastoji iz samo dva elementa – stajanje

i juriš{anje. Stajanje obuhvata i spre~avanje, a juriš{anje podra-

zumeva i batinanje. Prosto kô pasulj. Zato i funkcioniš{e.

MUP@RTVA

MUP + MUP + MUP + MUP + MUP + MUP + MUP + MUP + MUP + MUP + MUP + MUP + MUP + MUP + MUP = KORDON

MUP – OBI^NI


33

S R P S K I B I Z N I S M E N

Lovi u mutnom. Leì na parama. Jede po kafana-

ma. Pije po kafi}ima. Ima ga svuda. Uvek je „u ne-

vi|enoj gu`vi“.

Srpski Biznismen spada me|u

najprilagodljivije vrste u Nacio-

nalnom parku SRBIJA. I on

i Pokvareni Politi~ar (Smradus

bescrupulozus) vuku poreklo od istog

pretka. To je Snala`ljivi Srbin

(Srbianus flexibilia), vrsta koja je

nastala i opstala na ovom podneblju.

Ako neko èli da Srpskog Biznis-

mena izvu~e iz jazbine, dovoljno je

da upotrebi stari srpsko-biznismen-

ski mamac: da mu podmetne `rtvu

koja ima specifi~an miris. To je mi-

ris lakog posla s minimalnim ula-

ganjima i enormnom zaradom za

najkra}e mogu}e vreme.

Srpski Biznismen je sva{tojed.

U njegovoj jazbini uvek se mogu

na}i: maline, kafa, ulo{ci, zejtin,

`vake, sapuni, ekseri, mleko

u prahu, rezana gra|a, ~okolade,

toalet–papir, lekovi, deterdènt,

{e}er i dizel gorivo.

Poneki primerak Srpskog Biznis-

mena moè da bude i veoma opa-

san ukoliko primeti da neko drugi

upada na njegovu Ekonomsku

Teritoriju (Quotum contingentum).

Tada po~inje bespo{štedna borba za

enormnu zaradu, koja se ponekad

zavr{ava i onim najgorim {to Srp-

skog Biznismena moè da sna|e –

carinjenjem.

Srpski Biznismen se lako pre-

poznaje po karakteristi~nom zvuku

Mobilnog Telefona (Zvrndus nonsto-

pus)�. Naime, {to je melodija ko-

jom Mobilni zvoni ne`nija, umilni-

ja, to je Srpski Biznismen spremniji

na sve. Najoprezniji treba biti kada

se za~uje Betovenova Für Elise.

Zanimljiv je i na~in komunikaci-

je Srpskog Biznismena sa

SRPSKI BIZNISMEN((CCaammiioonnuuss aavviioonnuuss))


34

onim ko mu treba. Sledi

telefonski razgovor izme|u

Srpskog Biznismena i pri-

padnika degenerisane vrste

Alavi Dru{tveni Direktor

(Pustahius economiae) �. Oni

ve} dugo di$kretno $ara-

|uju, na obo$trano zado-

volj$tvo.

PRIVATNIK: Halo?

DRU[TVENJAK: Ja sam...

PRIVATNIK: Ooooo, moje po{tovanje, jeste

dobro, {ta ima novo?

DRU[TVENJAK: Ma, nije dobro... Ne{to mi

se pokvario auto...

PRIVATNIK: Nikakav problem. Posla}u de~ka

da ga odveze i popravi.

DRU[TVENJAK: Dobro, nego ... moja èna bi

malo u Rim ... porodi~no...

PRIVATNIK: Samo recite datum i koliko bi da

ostane ... s porodicom.

DRU[TVENJAK: Ma, desetak dana... Nego,

nema ke{a. A, kaè – skupooo!...

PRIVATNIK: Done}e de~ko. Nego ... ’o}e li

mo}i ono {to smo pri~ali?...

DRU[TVENJAK: Slu{aj, za tebe sve ima da

moè... Javi se kad se vratim.

Postoji i ènka Srpskog Bizni-

smena koja ne samo {to li~i na

mu`jaka ve} pokazuje i tendenciju

da se pretvori u njega. To je zani-

mljivo zbog toga {to kod Srpskog

Biznismena do oparenja dolazi

isklju~ivo me|u mu`jacima. Kada

oni jedan drugog u sezoni oparenja

namiri{u, odmah dolazi do ljubav-

no-finansijske igre: sve po~inje ne-

`nom razmenom vizitkarti, zatim

dolaze strasni pozivi Mobilnim

u svako doba dana i no}i, kao i sla-

nje perverznih profaktura. Zatim

slede sastanci udvoje uz {aputanje

procenata na uvo i pominjanje

bezobraznih ali uzbudljivih re~i ({ti-

cung, uli~ni kurs), kao i uvo|enje

nekih elemenata sado-mazohizma

(Ho}u i ja da budem dobar... Nemoj

mnogo da me odere{... Slobodno ga

zavrni, boli me dupe...). Po uspe{no

zavr{enom poslu sve se kruni{e

intimnim obrokom, koji obojicu

mu`jaka ostavlja potpuno opijenim

neko vreme (obi~no do jutra).

PROCES OPARENJA


35

S R P S K I B I Z N I S M E N


�Mobilni Telefon (Zvrndus nonstopus)To je izraslina koja spaja ruku i uvo Srpskog Biznismena. Imaju

je jo{ neke vrste. Ima neobi~nu osobinu da zvrnda non-stop (otud

ime). Budu}i da Mobilni Srpskom Biznismenu predstavlja seksual-

no-finansijski simbol, on ga uvek drì u ruci, sem ako ga ne zadene

za kai{. Kad ima dodatnu potrebu da mu se ~uje i da mu ga vide, on

ga izvadi i stavi ga na sto. Mnogo je nesre}an ako je ne~iji manji od

njegovog ({to, prizna}ete, ne zvu~i logi~no s obzirom na to da je re~

o mu`jaku). Ako mu Mobilni slu~ajno crkne, Srpski Biznismen delu-

je potpuno izgubljeno, sve dok mu ne izraste novi, skuplji – i manji.

êsto se mogu videti dva primerka Srpskog Biznismena kako sede

u kafi}u/kafani i svako razgovara svojim Mobilnim. To ne samo da

nije nepristojno u njihovom svetu ve} je i poèljno, jer ostavlja utisak

srpsko-biznismenske gu`ve i srpsko-biznismenske zaposlenosti, {to

je, opet, deo igre zavo|enja pred oparenje. Ponekad oni Mobilnim

razgovaraju i me|usobno, dok su za istim stolom, jer ih to dodatno

stimuli{e.



�Alavi Dru{tveni Direktor (Pustahius economiae) Pripadnik degenerisane vrste koja postoji samo jo{ u Na-

cionalnom parku SRBIJA. Drugde je izumro usled sasvim prirodne

pojave u svim Socijalisti~kim nacionalnim parkovima, koja se zove

Transformacija Dru{tvenog Kapitala (Pocradus firmus). Transforma-

cija je veoma sloèn i nedovoljno obja{njen proces koji nikome, pa ni

Alavom Dru{tvenom Direktoru nije jasan, ali mu to ne smeta da

tokom tog, i bilo kog drugog procesa, pokaè svu svoju alavost.

Mnogo je, me|utim, lak{e razumeti podelu Alavih Dru{tvenih

Direktora na tri podvrste, prema onome {ta jedu:

Prasista (Prasus terminator)

Janji~ar (Yagus brigadus)

Kobasi~ar (Hasus cobasus).

36


37

D O M A C I K R I M I N A L A C

JEDAN DAN @IVOTA

Jutro. Dìpom ulazi u butik. Sr~a, {a-

maranje, vika, tupi udarci, ti{ina. Izla-

zi s novcem. Ulazi u dìp. Staje pred

poslovnom zgradom. Ulaze}i nokautira

portira koji poku{ava da ga legitimi{e.

Liftom do vrha. Posle deset minuta silazi,

bri{u}i sa cevi pi{tolja pljuva~ku finansij-

skog direktora. Pare su u dèpu. On je u

dìpu. Podne. Ru~a u skupom restoranu

sa jeftinom ènkom. Dnevnom ènkom.

Ide u kafi}. Sre}e pripadnike svoje vrste

i ritualno se ljube. Ide u drugi kafi}.

Sre}e pripadnike svoje vrste i ritualno se

ljube. Ide u tre}i kafi}. Sre}e pripadnike

svoje vrste i ritualno se ljube. Ve~e. No}-

na ènka. Kockarnica, stotine plavih nov-

~anica, rulet. Viski u ogromnim koli~ina-

ma. Galama, smeh, provokacije. Dva sata

kasnije izlazi, glavom kroz staklo. Krvav

je. Ustaje, vadi pi{tolj i vra}a se unutra.

Repetira i puca po prisutnima. Nailazi

obezbe|enje. Puca i na njih. Oni uzvra-

}aju. Ima ranjenih. Izlazi u trenutku kad

se za~uje policijska sirena. Puca i na njih.

Oni gase sirenu i beè. On prebacuje ra-

njenu ènku preko ramena, pali kockar-

nicu, pali dìp i pali u no}.

Rat? Anarhija? Snimanje Terminatora 4?

Ne. Jedan sasvim obi~an radni dan u

ìvotu Doma}eg Kriminalca, vrste koja

je strah i trepet u Nacionalnom parku

SRBIJA.

DOMACI KRIMINALAC

((CCrr iimmooss ddoommeesstt ii ccuuss))

Vrsta koja je napravila BUM! u

Nacionalnom parku SRBIJA to-

kom poslednjih desetak godina.

Postoje dva osnovna tipa Doma}eg

Kriminalca: Te{ki Mafija{ (Crimos mafi-

osus) i ]elavac Obi~ni (Glavus obrianus).

Te{ki Mafija{ sjajno ìvi, ali mra~no

umire. Za to je kriva biljka Sa~eku{a


38

(Ra-ta-ta-tatum), koja raste u `bunju,

mra~nim ulazima ili tik uz njegov

parkirani automobil. Osim nje, Te{-

ki Mafija{ nema prirodnih neprija-

telja i ne pla{i se ni~ega i nikoga.

]elavac Obi~ni je druga pri~a.

Sitniji je, nije tolika zverka kao Te{ki

Mafija{, pa mora vi{e da se kiti i ko-

~operi. Zato njemu oko vrata izrasta

Kajla (Debello zuto) �, u po~etku

jedna, a kasnije, kad se razmnoì,

i vi{e njih. Svojom teìnom mu

povija gornji deo tela, ~ine}i da

izgleda jo{ stra{nije i jo{ }elavije.

Karakteristi~ni znaci za raspo-

znavanje: Dìp (Paierus), Pi{tolj

(Utocaria), Veliki Krst na Retrovizo-

ru (Magnum crucifix retrovizorum)

i, naravno, Lutkasta Sponzoru{a

(Barbicaria lovans) �.

Doma}i Kriminalci se pozdrav-

ljaju tako {to, dok se rukuju, jedan

drugog slobodnom rukom ritualno

hvataju za potiljak i brzo izmenjuju

tri poljupca, uz nekoliko puta izgo-

voreno „brate“. To „brate“ je i ina~e

naj~e{}i oblik obra}anja me|u

primercima Doma}eg Kriminalca

i nema nikakve veze sa krvnim srod-

stvom. Kada se sretnu dva primerka

Doma}eg Kriminalca, to otprilike

izgleda ovako:

’DE SI, BRATE?

(CMOK, CMOK,

CMOK)

[’A JE S BRATOM,

BRATE?

(CMOK, CMOK, CMOK)

BRAT JE PAO,

BRATE…

(CMOK, CMOK, CMOK)

E, JEBI GA,

BRATE, [TA ]E[…

(CMOK, CMOK, CMOK)

D@ONI VOKER,

BRATE…

(CMOK, CMOK, CMOK)

TU SAM, BRATE…

(CMOK, CMOK,

CMOK)

KAD SI IZA[Ô,

BRATE?

(CMOK, CMOK, CMOK)

JUÊ,

BRATE… (CMOK,

CMOK, CMOK)


39

D O M A C I K R I M I N A L A C


�Kajla (Debello zuto)Parazitski organizam (parazitski – posledica velike koli~ine para), koji

napada Doma}eg Kriminalca i to tako {to mu sve gu{}e raste oko vrata.

Kajla ne samo {to nije izle~iva, nego se stalno razmnoàva, a svaka

nova je sve deblja i sve teà. Samo zahvaljuju}i tome {to Doma}i Kri-

minalac ne ̀ ivi dugo, ona ne stigne da ga potpuno usmrti svojom koli-

~inom, teìnom i skupo}om.

Zna se da postoje primerci

Kajle dugi vi{e od metar

i te{ki preko pet kilograma,

a takvi primerci su pravi

„kapitalci“ me|u kajlama ili

Kajlapitalci.


�Lutkasta Sponzoru{a (Barbicaria lovans)Jednostavan organizam. Pripada grabljivicama. Ako ve} ne ìvi sa

Doma}im Kriminalcem, onda ìvi za onaj trenutak kada

}e se upoznati s njim i potom ga ugrabiti da bi ìvela

parazitski (s velikom koli~inom para).

Gra|om tela lako privla~i pa`nju kako Doma-

}eg Kriminalca, tako i drugih ìtelja Parka. Gra|om

mozga te{ko da bilo koga moè da privu~e.

Deli se na dve grupe:

plavu{e

namigu{e (one koje nisu plavu{e, pa moraju da

budu aktivnije).

Plavu{e se dele na:

prave (ili donje) plavu{e

la`ne (ili gornje) plavu{e.


40

Radni dan u Nacionalnom parku SRBIJA. Duga~ak red pripadnika

raznih vrsta stoji pokorno, mirno, kao na pojilu ispred providne

prepreke na kojoj je mala, sasvim mala rupa. S druge strane te rupe

ìvi jedno od najagresivnijih sede}ih bi}a, bi}e koje drugi stanovnici

Nacionalnog parka SRBIJA izbegavaju kad god mogu. To je...

DIVLJI SALTERSKI

SLUZBENIK

((NNeerrvvoozzuuss sshhii ccaannoorruumm

ppaauuzzaa))

PPAAUUZZAA!!GUBI SE!

KKAASSNNII MMII

A PRO[LOG

MESECA JE

PORANILA

JO[ SI TU? PAUZA OD

PAUZE


41

D I V L J I S A L T E R S K I S L U Z B E N I K

Svaki stanovnik Nacionalnog

parka SRBIJA se bar jednom

u ìvotu susreo s Divljim Š[al-

terskim Slu`benikom.

Nimalo prijatno iskustvo.

To je veoma agresivna vrsta,

karakteristi~na pre svega po ono-

me {ta jede. Naime, Divlji Š[al-

terski Slu`benik oboàva da jede

dìgerice i ìvce svih koje ulovi

s one strane male rupe. Vrlo rado

se hrani i njihovom bespomo}-

no{}u. Me|utim, ni{ta od toga ne

moè ni da proguta, ni da svari

bez velike koli~ine raznoraznih

hartijastih biljaka iz porodice

Formulari (Papyrologia) �, poseb-

no ako su neuredno popunjene,

nepotpisane i nepe~atirane.

Postoji i Pitomi Š[alterski Slu`-

benik, ali ga ima u neuporedivo

manjem broju od Divljeg i njego-

va je su{ta suprotnost – ljubazan

je, predusretljiv, sa osmehom,

ho}e da pomogne ~ak

i Zapostavljenom Gra|a-

ninu, izgubljenom me|u

Formularima. Me|utim,

postoje dani u mesecu kada

i najpitomiji Pitomi Š[alter-

ski Slu`benik moè

postati Divlji ŠŠ[alterski

Slu`benik (obrnut proces nije

zabeleèn). To su oni retki dani

kada plod donosi biljka Penzijica

(Myzeria), pa se Golu`dravi Penzi-

oneri okupljaju u enormnom

broju pred {alterom, zbog ~ega se

stvara mnogo nervoze (nervozus)

s one strane male rupe.

Ovde treba napomenuti da

Divlji Š[alterski Slu`benik razlikuje

dve vrste radnog vremena. Jedno

se zove Pauza �, a drugo – Rad

Sa Strankama �. Oba su bitna jer

uti~u na koeficijent divljine �

Divljeg Š[alterskog Slu`benika.

Ponekad Divlji Š[alterski

Slu`benik lovi tako {to imitira

osobine Pitomog ŠŠ[alterskog

Slu`benika samo da bi namamio

`rtvu da se opusti, da olako

pomisli da ima svu potrebnu

dokumentaciju, te da }e sve zbog

~ega je do{la pred {alter brzo

i uspe{no zavr{iti. I onda, taman

kada `rtva pomisli da opasnosti

vi{e nema – hop! Ulovljena je.

Uostalom, evo kako izgleda kada

Divlji Š[alterski Slu`benik lovi

Zapostavljenog Gra|anina

(Trinaestus prasus), ~ija mu je

bespomo}nost omiljena hrana.


42

– Dobar da... – Kaì! – Izvinite, hteo sam da overim... – [alter 4! – Molim?

– [ALTER 4, JESI GLUV? – Ali, sad su me sa {altera 4 poslali

kod vas, jer prvo treba... – Nemoj ti meni da obja{njava{ {ta

treba! – Ja se izvinjavam... – êkaj! – Molim? – Daj to ’vamo!... – Izvolite...

– ...Pa da! Nema{ potvrdu o pla}enom porezu! – Ali... – Drì! Kad

donese{ potvrdu... – Ali, moja supruga je ju~e pro~itala da ne treba...

– E, onda nek ti overi supruga!!! – Pa nemoj-

te tako... – Slu{aj, bre, nemam ja vre-

mena da se zajebavam s tobom!!...

– Pa, ~ekajte, vi ste tu zbog mene, a ne...

– PAUZA!!! – Kako sad pauza?

Pa do malo~as ste jeli burek?!

– E sad }u da pijem

jogurt!!! Je l’ ima{

ne{to protiv?! – Izvinite,

sa~eka}u...

Munjevito, zar ne? Ali, ako èlimo da pogledamo detalje, moramo sve

usporiti 10 puta, do birokratske brzine. To onda izgleda ovako:

PAUZA!!!Dobar d...

Izvinite,

sa~eka}u…

Obratite pa`nju, ovo je zabeleèno normalnom brzinom:


43



�Formulari (Papyrologia)Puno ime ove porodice hartijastih biljaka je Formulari sa Po-

trebnom Dokumentacijom. To su biljke koje imaju va`nu ulogu u pro-

cesu varenja Divljeg [alterskog Slu`benika, jer pomaù da se `rtva,

kojoj su ve} pojedene dìgerice i na~eti ìvci, jo{ vi{e natopi gnevom,

da joj krv proklju~a i da se, samim tim, u~ini so~nijom i laganijom za

varenje.

Formulara sa Potrebnom Dokumentacijom nema malo, jer se stal-

no i brzo umnoàvaju. Po najjednostavnijoj mogu}oj klasifikaciji dele

se na li~ne dokumente, uverenja, re{enja, zahteve, potvrde, izvode,

podneske, uplatnice, molbe i àlbe. Ali to nije kraj. S hartijastim

biljkama nikad se ne zna – taman kada `rtva pomisli da je na {alter

stigla sa svim gorenabrojanim – Divljem [alterskom Slu`beniku je

potrebno jo{ ne{što, po pravilu ono {to `rtva nema.

Evo sada primera za to {ta }e od Formulara sa

Potrebnom Dokumentacijom DŠivlji [alterski

Slu`benik traìti Zapostavljenom Gra-

|aninu za, recimo, registraciju vozila:


– Original ugovora o kupoprodaji vozila– Overenu fotokopiju ugovora– Overen dokaz o overavanju fotokopije– Dokaz o uplati doprinosa– Dokaz o plaćenom porezu– Overen dokaz o očevom plaćenom porezu, za one rođenepre 1965

– Dokaz o utvrđivanju očinstva (očeva obaveza, ako ježiv, a ako nije – original izvoda iz matične knjigeumrlih, za očeve umrle posle 1997)

– Posebnu taksu na promet usluga– Poseban savezni porez na promet usluga u paušalnomiznosu

– Dokaz o prebivalištu– Uverenje o državljanstvu, ne starije od šest meseci– Izvod iz matične knjige rođenih, ne mlađi od dvegodine

– Uverenje o neosuđivanosti (a ako je lice osuđivano,Pravosnažnu presudu i Overenu pravosnažnu fotokopi-ju presude, kao i Potvrdu da se protiv podnosioca nevodi krivični postupak)

– Taksu za isticanje firme– Ako neko slučajno nema firmu, onda Overenu potvrdu onemanju firme.

Da bi spreman do~ekao bar prvi napad

Divljeg [alterskog Slu`benika, Zaposta-

vljeni Gra|anin mora uz sebe da

ima makar jednu Overenu potvrdu

o dokazu uplate takse na original

fotokopije reš{enja o zahtevu. U su-

protnom – bi}e ekspresno ulovljen,

progutan, svaren i ispljunut (a mo`da

i ne{to gore od toga) istog trenutka

kad se na|e pred malom š{alterskom

rupom, jazbinom Divljeg Š[alterskog

Slu`benika.

44


45



�Pauza (Pauza)Vrhunac {alterskog zadovoljstva koji svaki Divlji [alterski

Slu`benik poku{ava da produì {to je vi{e mogu}e. Ima raznih tehni-

ka kojima se Pauza produàva: Tehnika produènog doru~ka,

Tehnika blokiranog terminala, Tehnika podnevne smene, Tehnika

rada samo jednog {altera i Tehnika najobi~nijeg bezobrazluka, koja

se naj~e{}e kombinuje s nekom od prethodnih.


�Rad Sa Strankama (Antipauza)Treptaj izme|u dve Pauze.


�Koeficijent divljine

Vrednost koja se izra~unava tako {to se podeli broj Pauza s bro-

jem stranaka pred {alterom, pa rezultat pomnoì vremenskom

udaljeno{}u od vikenda, dràvnog praznika, godi{njeg odmora ili

primanja plate.


Nedovoljno prou~eno Bi}e (ili

Bi}a), koje ìvi (ili ìve) u Predelima

Sive ekonomije Nacionalnog parka

SRBIJA (Sivoj Laguni), tako|e

nedovoljno istraènim i prou~enim.

Pri~a se da, pored ovog Bi}a (ili ovih

Bi}a), i predstavnici jo{ nekih vrsta

u Predelima Sive ekonomije vode

paralelni ìvot, i to pod nekim

sasvim drugim zakonima, pa ~ak i u

druga~ijem ure|enju: naime, ima

indicija da tamo caruje izvesni

[verc, o kome se malo govori, ali se

zato mnogo }uti. Koje sve vrste vode

takav paralelni ìvot i da li tu spada

i Bi}e (ili Bi}a) iz Sive ekonomije –

te{ko je re}i. Od ostalih vrsta, jedino

se za Markantnog Uli~nog Dilera

zna da ima prebivali{te u Predelima

Sive ekonomije (Sivoj Laguni), ali da

~esto zalazi i u druge delove Parka

da bi lovio. Neki drugi pak, tako|e

zbog lova u mutnom (sivom), a da bi

preìveli, iz drugih delova Parka

odlaze povremeno u Predele Sive

ekonomije.

BBIICCEE IIZZ

SSIIVVEE

LLAAGGUUNNEE((SSiivvuuss

eeccoonnoommiiuuss ccrreeaattuurraa))



48

Primetio je podignutu ru-

ku i zamu}en pogled za

najbu~nijim stolom, onim

u nikad dovoljno odvojenom

delu kafane. Osam Srpskih Bi-

znismena (Camionus avionus)

na poslovnom ru~ku. Odisalo

je }irilicom...

– Dete!... ’O}e l’ taj ra~un

da do|e?...

Znao je napamet: 8 tele}ih

~orbi, 8 predjela (kajmak, sir,

pr{uta, jaja) – na dva ovala, 8

„srpskih sa sirom“ – na dva

ovala, 8 porcija me{anog mesa

– na dva ovala, 12 poga~a. Za

pi}e – {est „viljemovki“ i dve

„doma}e“, plus – 9 puta po ki-

lo stonog belog i dva puta toli-

ko sifona. Jo{ jednom je osme-

hom potvrdio da je video po-

dignutu ruku i hitrim kora-

kom se uputio prema njima,

uzev{i usput olovku i izgu`va-

ni papir sa nerazumljivim

slovima i ne~itkim brojevima –

njihov ra~un, napisan njego-

vom rukom. Usvirali su se kô

majke, abartova}u im ra~un bar

trista nasto, odlu~io je usput.

Bio je to tipi~an...

OBOGACENI UGOSTITELJ((DDrrppuuss oohhoohhoo))

Oboga}eni Ugostitelj je vrsta

koja se na prvi pogled gotovo

i ne razlikuje od Klasi~nog

Ugostitelja (Drpus picollo). I jedan

i drugi su spolja i unutra crno-beli,

nose prave leptir-ma{ne i la`ne

osmehe. Naravno, ni Oboga}eni

Ugostitelj (kao ni Klasi~ni Ugosti-


49

O B O G A C E N I U G O S T I T E L J

telj) ne bi pripadao rodu Ugosti-

telja (Drpus) da nema neke tipi~ne

karakteristike vrste:

– nema ga kad vam je najpotrebniji,

a i kad je tu, nikako da pogleda ka

va{em stolu

– uìva da vam uvali kuvano jelo koje je

ostalo od ju~e (nikad ga ne pitati {ta bi

preporu~io)

– odli~an je lovac.

Svaki, pa i Oboga}eni Ugostitelj,

mora da lovi da bi odrào vrstu.

Naj~e{}e lovi tako {to udari `rtvu

po u{ima ili je o{ajdari po dèpu.

Da bi opravdao ime (Oboga}eni),

on svakog dana mora da ulovi

nekog od predstavnika ostalih vrsta

iz Nacionalnog parka SRBIJA.

Najvi{e voli da lovi one malo deblje

u predelu nov~anika:

Srpskog Biznismena (Camionus

avionus), Pokvarenog Politi~ara

(Smradus bescrupulozus) ili Gologuzu

Pevaljku (Vrisca dupetaria), ali nema

ni{ta protiv ni ako mu naleti

Podmitljivi Lekar (Primarius mitus).

Ni najmanje mu pak nisu zani-

mljive za ulov vrste sa mr{avim pri-

manjima: Golu`dravi Penzioner

(Penzos vulgaris), Prinudni (Ne)rad-

nik (Arbaitus paradaiz), Prosvetni

Jadnik (Profus yadibedus) i Zapo-

stavljeni Gra|anin (Trinaestus pra-

sus), jer sa njima te{ko dolazi do

procesa oparenja �, a samim tim

i do oplodnje dèpa Oboga}enog

Ugostitelja putem grupnog

ovalnog seksa�.

Ono {to je veoma zanimljivo u

pona{anju Oboga}enog Ugostitelja

je ritual Dugog Traènja Kusura

(Millenium cusur). Tada, na samom

kraju procesa oparenja, Oboga}eni

Ugostitelj zavla~i prvo jednu, pa

drugu ruku u jedan, pa u drugi

dèp, uz glasno prate}e zveckanje

sitninom koju nikako da izvadi iz

istog, pri tom uporno simuliraju}i

àrku èlju da vrati razliku nastalu

izme|u onoga {to mu je dato

i iznosa koji je na ra~unu.

Koliko dugo taj ritual moè da

potraje mo`da najbolje govori slu-

~aj jednog Oboga}enog Ugostitelja

koji je uporno poku{avao da se

opari od grupe Ju`nih Srpskih

Biznismena (Camionus avionus piro-

tarium). Epilog – ni posle dvosatnog

zveckanja obema rukama po svim

mogu}im dèpovima nije do{lo do

oplodnje dèpa Oboga}enog

Ugostitelja i nesu|enim `rtvama je

na kraju, te{ka srca, vra}en odgo-

varaju}i Kusur.

RITUAL DUGOG

TRA@ENJA

KUSURA


50


�Proces oparenja/grupni ovalni seks

Proces oparenja je kod Oboga}enog Ugostitelja izuzetno zani-

mljiv i moramo ga posmatrati kao deo procesa lova. Naime, Oboga-

}eni Ugostitelj moè da se opari samo putem grupnog ovalnog

seksa. I kod njega, kao i kod Markantnog Uli~nog Dilera i jo{ nekih

vrsta, za oparenje nije potrebna ènka nego `rtva. Razlika je jedino

u tome {to Oboga}enom Ugostitelju, da bi se dobro opario, nije

dovoljna jedna `rtva, ve} vi{e njih odjednom. Kada nanju{ši `rtve u

dovoljnom broju i raspoloènju, on otpo~inje zamr{eni ritual

grupnog naru~ivanja i odloènog dono{enja, zavode}i `rtve ne samo

dodatnim „pogre{no“ shva}enim narud`bama, ve} i brojem porcija

u ovalu, kao i brojem samih ovala, pa na kraju vi{e niko nema ta~nu

predstavu o tome {ta je naru~io, {ta je dobio, a ko, {ta i koliko pla}a.

Ovo poslednje saznaju tek kada posle vi{e~asovnog obroka dobiju

Oboga}eni ra~un (Saldo ohoho). Sve se, naravno, ritualno zavr{ava

Dugim Traènjem Kusura.


Pogledala se u ogledalu po-

slednji put pred izlazak na

binu: natapirana izblajha-

na kosa sa ljubi~astim prameno-

vima, pariskoplava senka na

o~ima, braon krejonom izvu~ena

linija gornjih kapaka, narandà-

sto napuderisani obrazi, plame-

nocrveni ru`... Odmakla se i za-

dovoljno odmerila tesnu mini

haljinu sa plasti~nim rajsfer{lu-

som sa strane, koja se naizme-

ni~no presijavala {erpaplavim i

zelenkastim sjajem. Pa {to i da mi

se ne presijava za dve ’iljade mara-

ka?!, pomislila je, prevla~e}i prs-

tima sa crno nalakiranim nokti-

ma po polugolim grudima, ki-

pu}em stomaku i kukovima. Za-

tegla je jo{ jednom limunùte

likra ~arape i sagla se da obri{e

pra{inu sa ble{tavo belih cipela.

’De ba{ ve~eras da zaboravim

dijademu?... Ose}am se kô gola bez

nje!, rekla je svom odrazu u

ogledalu, cok}u}i kako bi sklo-

nila zaostalo par~e semenke

izme|u gornje trojke i ~etvorke.

A tamo, u pregrejanoj hali, pu-

blika je ve} po~ela da skandira

njeno ime. Vreme je da iza|e...

Ne, nije u pitanju cirkus, ve-

~eras u va{em gradu nastupa...

51

G O L O G U Z A P E V A L J K A

GOLOGUZA PEVALJKA

((VVrr ii ss ccaa dduuppeettaarr iiaa))


52

OBUCITE GOLOGUZU PEVALJKU!

VOSAK ZA FINO

DOTERIVANJE

PRIBOR ZA KO[ENJE MALJA

SA BRADE, BRKOVA, NOGU,

RUKU, RAMENA...

SILIKON ZA GRUDISILIKON ZA ZADNJICU

SILIKON ZA

SENZUALNE USNE

TABLETE ZA SPAVANJE,

ZA DIZANJE, ZA SMIRENJE...

INJEKCIJE HORMONA

I INJEKCIJE PROTIV HORMONA

PERIKA, PRODU@ECI I UMECI

LA@NE TREPAVICE I SOÎVA

OPREMA ZA

POZAJMLJIVANJE GLASA

LA@NI ZUBI


53

G O L O G U Z A P E V A L J K A


�Pi{tanje u potrazi za hranom

Cela filozofija ìvota Gologuze Pevaljke sastoji se u tome da svojim grlom

namerno i kontrolisano proizvodi zvuke zbog kojih }e je neko redovno

kljukati parama. Kada jedna Gologuza Pevaljka prona|e tu ~arobnu zvu~nu

formulu, vi{e nikada ne ostaje gladna u Nacionalnom parku SRBIJA.

Razlikujemo: dranje, zapomaganje, arlaukanje, kre{tanje i gilikanje.

U svetu Gologuzih Pevaljki sve se to naziva pevanjem.

Ideal za svaku Gologuzu Pevaljku jeste da proizvede sve te zvuke

odjednom i to svaki put, u ~emu mnoge i uspevaju. Ne zna se ba{ uvek

kada ta~no prestaje dranje a po~inje zapomaganje, ili kada gilikanje

prelazi u kre{tanje, pa u arlaukanje, ali u tome i jeste ~ar gologuzog

pevanja.

Gologuza Pevaljka je relativno

mlada vrsta u Nacionalnom

parku SRBIJA. Nastala je

ukr{tanjem Nabe|enog Umetnika

(Mrsus mudus) i Baba-Sere (Baca-

caca). Od Nabe|enog Umetnika

Gologuza Pevaljka je nasledila

afinitet prema Umetnosti i afinitet

prema Nabe|enosti (projekat/ma-

terijal)�, a od Baba-Sere – afinitet

prema najgorim sranjima.

Gologuza Pevaljka veoma pod-

se}a na pticu i to ne na jednu, nego

na vi{e njih: obla~i se kao papagaj,

{epuri se kao paun, ima nokte kao

orao i poseduje pile}i mozak. Ipak,

od svih njih (kao i od ve}ine ostalih

vrsta u Nacionalnom parku

SRBIJA) ima skuplje perje.

Jedna od dve najva`nije sli~nosti

s pticom je u tome {to povremeno

pu{ta od sebe glas koji podse}a na

pevanje, po kojem je, ironijom

sudbine, i dobila ime. Kaèmo –

podse}a na pevanje, jer je to

u stvari pi{tanje u potrazi za

hranom �. Kao {to ima raznih

vrsta pi{tanja, tako ima i raznih

(pod)vrsta Gologuzih Pevaljki.

Evo dve osnovne:

La`ni Narodnjak

(Pseudomelos turbofolcus)

La`ni Zabavnjak

(Pseudopopus technodensus).

Gologuza Pevaljka ~esto putuje

zbog tezgi, pa spada u tezgarice.

Dobar je leta~, mada leti isklju~ivo

vikendom i to u inostranstvo. To

~ini jer je izuzetno alava na pare

i guta ih u ogromnim koli~inama.

Kako u Nacionalnom parku SRBI-

JA nema dovoljno para za sve alave



�Projekat/materijal

Zbog potrebe da pridoda dublje zna~enje onome {to radi [nabe|e-

nost koju je nasledila od Nabe|enog Umetnika (Mrsus mudus)], Golo-

guza Pevaljka lako poseè za te{kim re~ima. Otuda: novi projekat,

kvalitetan materijal, timski rad, moja publika, moje cenjene koleginice,

humanitarni koncert, uvek rado dolazim u va{ grad/selo/kafanu/emisiju,

hvala, od srca, sve vas puno, puno volim itd.

Naj~e{}e kori{}eni pojmovi su, ipak, projekat i materijal.

Gologuza Pevaljka ne propu{ta da pomene svoj novi

projekat za koji je dugo i pa`ljivo sakupljala materijal.

Veoma vodi ra~una o tome da, ako je u prethodnoj

re~enici pomenula materijal, u slede}oj bude bar

jedan projekat. Ne beì ni od cele fraze materijal za

novi projekat, a ako proceni da ni to nije dovoljno,

pomenu}e i materijalni projekat ili projekat novog

materijala.

54

Gologuze Pevaljke koje su se tu na-

mnoìle, one su prinu|ene da lete

u inostranstvo, gde ih tamo{nji

brojni ljubitelji Gologuzih Pevaljki

prosto kljukaju parama. Otud je

u Nacionalnom parku SRBIJA

tokom vikenda neprirodno tiho,

jer tada u njemu nema ni jedne

jedine Gologuze Pevaljke iole

sposobne da od sebe pusti glas.

Gologuza Pevaljka je vrsta koja

nema mu`jaka (pojam Gologuzi

Peva~ pre ozna~ava imovinsko

stanje nego posebnu vrstu), pa je

zato prinu|ena da se opari sama,

{to ona i ~ini, bez kompleksa.

Gologuza Pevaljka nema mno-

go neprijatelja. Istina, ne vole je

one pevaljke koje ne pripadaju

istoj vrsti, {to }e re}i – one koje

stvarno pevaju, a ne hvataju na

„gologuzost“ (gologuzost – otkri-

vanje golog dupeta i sisa, i vrtenje

istima do iznemoglosti ili do uga-

nu}a). Tu je jo{ i Zapostavljeni

Gra|anin (Trinaestus prasus), koji

ne podnosi Gologuzu Pevaljku, ali

je i on njoj potpuno nezanimljiv.

Ipak, najve}i neprijatelj Golo-

guze Pevaljke je – druga

Gologuza Pevaljka. Naj~e{}e se

njihovi sukobi zavr{avaju me|u-

sobnim pljuvanjem, mada ima

i situacija u kojima jedna drugoj

ska~u za o~i i podme}u noge. No,

to ih uop{te ne spre~ava da viken-

dom zajedno, u istom JAT-u,

odlete u bogatije krajeve.

DAJ PARE!KUPI!

LOVA!

PLATI!


GRADSKI

SELJAK((PPrroossttaaccuuss

uurrbbaannuuss))

Narandàstom ladom karavan

skoro da je u{ao u ulaz solitera.

Pre nego {to je ugasio motor,

desetak puta ga je isturirao kako bi

ujutru lak{e upalio. Otvorio je vrata

i iza{ao u prljavoj majici bez rukava

i bos. Zatim je obuo papu~e i pro-

izveo karakteristi~an krkljavi zvuk,

posle kojeg je ispljunuo ne{to zele-

no na trotoar, tik ispred kom{ijske

dece koja su se tu igrala. Ugledav{i

„to“ na trotoaru, deca su se vri{te}i

razbeàla. Nasmejao se, prdnuo, a

zatim otvorio gepek i jednom

rukom izvadio kantu s gorivom, a

drugom ìvo, vezano prase. Prase se

ski~e}i pobunilo, poku{av{i da se

oslobodi, ali bez uspeha. Temeljno

je zaklju~ao kola i jedva se pro-

vukao pored njih da bi u{ao u ulaz.

U liftu je prase toliko ski~alo i oti-

malo se da je oborilo kantu iz koje

se prolilo malo benzina. Iskobeljao

se iz lifta na devetom spratu, psu-

ju}i prasetu celu moravsku lozu, sve

do jork{irskih ro|aka. Zastav{i is-

pred stana iz kojeg je dopirala ne-

verovatno glasna (i neverovatno

turska) narodna muzika, izuo je

papu~e i ostavio ih na gomilu izuve-

ne obu}e koja je tu stajala. Nogom

je otvorio ve} od{krinuta vrata i ula-

ze}i gotovo pao, saplev{i se na ko-

ko{ke koje su zobale mrve u pred-

soblju. Vikanje i psovanje pome{alo

se sa ski~anjem i kokodakanjem.

Sad je ve} i najgluvlji kom{ija saz-

nao da je ku}i stigao...

55

G R A D S K I S E L J A K

DORUÂK

RUÂK


56

Gradski Seljak je neobi~na

vrsta. Va`no je re}i da on

nije nastao me{anjem

Zapostavljenog Gra|anina

(Trinaestus prasus) i Seoskog

Seljaka (Humus oratorium) �, ve}

da je u pitanju sasvim tre}a vrsta,

koja urbani ìvot nasilno kom-

binuje sa seoskim pona{anjem.

Kao posledica nasilnog spajanja

dve nespojive sredine, rodilo se

i kontroverzno ime vrste – Gradski

Seljak. Jedino {to Gradski Seljak

ima zajedni~ko sa Zapostavljenim

Gra|aninom je – stani{te, odnosno

zgradi{te sa stani{tima, na kojima

se oni bore za ìvotni prostor.

Gradski Seljak je, me|utim, ìlavija

vrsta i postoji opasnost da potpuno

istisne Zapostavljenog Gra|anina.

Gradski Seljak je prost organi-

zam. Zato ìvi u prostim ~opori-

ma. Obi~no su to prosti mu`jak

i prosta ènka sa ~oporom prostih

mladunaca, ali je mogu}e da na

jednom mestu bude i vi{e prostih

parova sa prostim mladuncima

i prostim pobo~nim ro|acima

(i njihovim prostim mladuncima,

p. kumovima, p. prijateljima,

p. kom{ijama i p. poznanicima).

Prosti ~opor je Gradskom Seljaku

neophodan da bi, bez obzira na

ìvot u gradu, odrào tzv. auten-

ti~ni seoski {mek �.

Gradski Seljak je neverovatno

inventivan kad je re~ o prostom

ìvljenju. Evo sada prilike da se

kroz igru pitalica upoznamo sa

onim {to Gradskog Seljaka ~ini

doajenom prostote u Nacionalnom

parku SRBIJA:

1 ) [ta je to: smrdi, a leti?

– Kesa sa |ubretom, koju Gradski

Seljak baca s 9. sprata na ulicu.

2 ) [ta je to: smrdi, a ide gore-dole?

– \ubre, koje Gradski Seljak

sa 9. sprata ostavlja u liftu.

3) [ta je to: narandàsto, u{lo u ulaz

solitera?

– „Idealno“ parkirana lada Gradskog

Seljaka.

4) [ta je to: zeleno, ima ga puno po

liftu i hodniku?

– Pljuva~ka Gradskog Seljaka.

5) [ta je to: visoko je, ski~i, vri{ti,

kokoda~e?

– @ivina koju Gradski Seljak gaji

na 9. spratu.


arlau~e?

– Preglasni turkoidni narodnjaci

sa 9. sprata.


psuje?

– Porodica Gradskog Seljaka na okupu

na 9. spratu.

8) [ta je to: dere se kad razgovara

telefonom?

– Potpuno normalan Gradski Seljak.

9 ) [ta je to: lupa u svako doba dana

i no}i?

– Potpuno normalan Gradski Seljak.

1O)) [ta je to: kroz otvorena vrata

usmrdelo ceo hodnik?

– Ru~ak Gradskog Seljaka.

1 1)) [ta je to: moè do praga, a ne

moè u ku}u?

– Obu}a Gradskog Seljaka

i njegovih gostiju.


57

G R A D S K I S E L J A K 8

2

3

4

5 6 7 9

10

1

11

2

2


58

PROSTI

MLADUNAC 2

PROSTI MLADUNAC 1

GRADSKI

SELJAK

GOSPO\A

GRADSKA

SELJANÛRA


� Seoski Seljak (Humus oratorium)Samim tim {to ìvi na selu i bavi se obradom zemlje (Humus orato-

rium), Seoski Seljak je onemogu}en da radi ve}inu stvari koje radi

Gradski Seljak (vidi igru pitalica). Me|utim, i Seoskom Seljaku je

ostavljeno nekoliko mogu}nosti da opravda, pa i prevazi|e svoje

ime. Izdvoji}emo dve:

– mogu}nost izno{enja neograni~ene koli~ine blata na traktorskim to~kovima

sa njive na autoput

– mogu}nost prskanja vo}a i povr}a pesticidima do iznemoglosti (i po trideset

puta), samo zato {to se time ne}e hraniti njegovi, ve} ne~iji drugi mladunci

(citat: ’To je za pijacu, a ne za jelo!’).


�Autenti~ni seoski {mek

To je sve ono {to je neophodno Gradskom Seljaku da bi zadrào {to

seoskiji ose}aj u gradu: galama, ̀ ive ̀ ivotinje, slobodno shvatanje ekste-

rijera (pljuvanje, mokrenje i obavljanje drugih radnji uz drvo, u haus-

toru, u liftu, u podrumu i uop{te van prostora predvi|enog za tu na-

menu). S obzirom na to da {mek zna~i „miris“, treba re}i da je prisus-

tvo raznih mirisa (drugima naj~e{}e neprijatnih) Gradskom Seljaku od

su{tinske va`nosti za normalan ìvot i razvoj. Zato se mladunci Grad-

skog Seljaka od malih nogu u~e kako da, jednog dana kad dovoljno

odrastu, {to spontanije i bez mnogo napora omogu}e sebi i ~itavom

svom gradskom kom{iluku uìvanje u autenti~nom seoskom {meku.


59

P O K V A R E N I P O L I T I C A R

Cim je helikopter dodirnuo zem-

lju, pomo}nik se okrenuo i po-

~eo da ga budi: „Gos’n {efe, stigli

smo!“ [ef se trgao, sanjivo pogledao

oko sebe, pa kroz prozor, zevnuo,

protegao se, a zatim se uspravio i

popravio kravatu. „Je l’ ovde be{e

poàr il’ poplava?“, upitao je pomo}-

nika. „Zemljotres, gos’n {efe. Popla-

vu smo obi{li pre podne.“ Ta~no,

zemljotres... Setio se da je sino} u

aktenta{nu, pored fascikle sa go-

vorom na kojoj je pisalo za poplave,

ubacio i onu za zemljotrese. „Slabiji ili

ja~i?“, upita, a pomo}nik se prima~e

i gotovo {apnu: „Ja~i. 7 Rihtera, 9

Merkalija...“ Sad se i on malo pri-

makao, zagla|uju}i kosu rukom.

„Mnogo `rtava, a?“, pitao je. „Kol’ko

god ’o}ete...“, uzvratio je pomo}nik.

„E, onda ostajemo najmanje pola

sata!“, re~e odlu~no, vade}i iz dèpa

crni flor i ka~e}i ga na rever sakoa.

„Jesi organizovô slikanje sa povre|e-

nima?“ „Jesam. Prvo u bolnici, sa

seljakom kome je {tala pala na glavu,

a onda u {tali doma}ina koji je glava

u selu.“ „A taj je ... na{?“, upitao je

oprezno. „Svim srcem.“ „[ta je s te-

levizijom?“ „Tu je. Slika}e dok obila-

zimo mesto nesre}e i, naravno, ceo

govor.“ Klimnuo je, ustao i krenuo

prema vratima. Onda je zastao. „Jo{

ne{to. Na|i mi neko uplakano siro~e

da ga nosim u naru~ju dok me slika-

ju na ru{evinama... Al’ nemoj neko

debelo, kô ono pro{li put, ne}u da se

iskilavim.“

POKVARENI

POLIT ICAR((SSmmrraadduuss

bbeesscc rruuppuulloozzuuss))


60

Sredina u kojoj prebiva Pokvareni Politi~ar u~inila ga je sposobnim

ne samo da menja boju, kao kameleon, ve} i oblik, a po potrebi i agre-

gatno stanje: pretvara se da je ~vrst, u su{tini je ljigav, a kad zagusti,

ume i da ispari. Sledi, dakle, podela prema agregatnom stanju:

^vrsti

Pokvareni Politi~ar

(moè biti Diktator

i Derator)

Ljigavi

Pokvareni

Politi~ar

(moè biti

Sluzav i Balav)

Gasoviti

Pokvareni

Politi~ar

(moè biti

Providan

i Prividan)

Legenda kaè da

negde u

Nacionalnom parku

SRBIJA postoji

i jedan primerak

Neiskvarenog

Politi~ara

(Smradus scrupulozus),

ali je zanimljivo da

ga niko dosad nije

video, pa se name}e

zaklju~ak da je

verovatno i taj

poslednji primerak

(politi~ki) umro.

Ceo svoj (politi~ki) ìvot Pokvareni

Politi~ar provede na Vlasti (Privilegius)

i oko nje. To je vi{egodi{nja biljka

izuzetno slatkog ploda, za koju vaì

pravilo: {to je vi{a i {ira – to je ve}i

asortiman krupnijih i sla|ih plodova.

Pokvareni Politi~ar voli da se

popne na Vlast i da bude na njoj, ali

ne voli da ga s nje skidaju. Za njega

Vlast predstavlja Drvo ìvota.

Dok je na Vlasti, Pokvareni Politi-

~ar pa`ljivo bira i ubira sve najsla|e

plodove koje moè da dohvati,

halapljivo ih konzumiraju}i sam ili

u krugu porodice. Za to vreme, sve

one preko ~ijih le|a se popeo tu gde

jeste gleda s visine, bacaju}i im, tu

i tamo, poneki ogrizak. Zbog tih osobi-

na je i dobio takav {arlatinski naziv –Smradus bescrupulozus �.

Kada je Pokvareni Politi~ar na

Vlasti koja je izuzetno visoka i {i-

roka (a ume da bude neverovatno

ogromna), tada je veliki deo Naci-

onalnog parka SRBIJA u njenoj

senci i malo {ta uspeva. Najvi{e tr-

pe ionako slabe i neotporne vrste,

kao {to su: Zapostavljeni Gra|anin

– gladan Ustavnih prava i sloboda

(Civilizatium minimum), kojih u senci

Vlasti nema ni od korova – i Golu-

`dravi Penzioner – ~ija se ishrana

svodi na Penzijicu (Myzeria), a koja

zakr`ljava u senci Vlasti Pokva-

renog Politi~ara.

Za proces penjanja Pokvarenog

Politi~ara na Vlast va`na je i miri{lja-

va biljka Demagogija (Uvlacus popu-

lis) �, jedina koja dobro uspeva

u podno`ju svake Vlasti.



�Demagogija (Uvlacus populis)Te{ko da Pokvareni Politi~ar uop{te i moè da se popne na vlast bez

Demagogije. Ona je neka vrsta halucinogene, miri{ljave puzavice koja

obavija Vlast od korena do samog vrha. Pokvareni Politi~ar koristi

Demagogiju u procesu penjanja na Vlast, ali i da bi se na njoj odrào.

61

P O K V A R E N I P O L I T I C A R

ZA ONE KOJI @ELE DA

ZNAJU [TA JE...

�Poreklo imena Smradus

bescrupulozusPostoji teorija o tome da pr-

vi deo imena, smradus, dolazi

od potrebe Pokvarenog Poli-

ti~ara da se popne na Vlast i da

odande ne si|e sve dok se ne

usmrdi.

Me|utim, ni{ta manje ubed-

ljivi nisu ni oni koji tvrde da

smradus dolazi od njegovog

„smrdljivog“ odnosa prema oni-

ma preko ~ijih le|a se popeo na

Vlast, a kojima baca samo ogri-

ske njenih slatkih plodova.

Tre}a teorija kaè da ova dru-

ga osobina (smrdljivi odnos) ne

moè biti zaslu`na za prvi, ve}

isklju~ivo za drugi deo njegovog

{arlatinskog imena – bescrupu-

lozus, obja{njavaju}i to ukup-

nim odnosom Pokvarenog Poli-

ti~ara prema svemu i svima oko

sebe dok je na Vlasti.

Svaka od tih tzv. Smrdljivih

teorija sadrì u sebi deo istine.

O tome }e jo{ biti govora pred

sam kraj knjige, kod SMRADO-

VA – kao posebne kategorije.

MYZERIA

LJUBAV

VLAST

(PRIVILEGIUS)


62

VIDOVITA PROROCICA((NNoossttrraaddaammaa pprrooff ii tteerr iiaa))

Dobro ve~e, po{tovani gledaoci. Evo

nas ponovo u emisiji „Ve~e s pro-

rokom“. Go{}a u studiju je gospo|a

Vidovita Dara... Dobro ve~e... Dobro

ve~e, du{o, dobro ve~e. Ona }e odgo-

varati na pitanja koja }ete joj vi direk-

tno postavljati ako okrenete broj koji je

ispisan na ekranu. Evo, javljaju mi da

ve} imamo nekog na vezi... Izvolite, gos-

po|a Daro. Halo, tu sam, du{o,

recite... Htela sam da pitam da li

veza u kojoj sam trenutno ima bu-

du}nost. Ima, du{o. Vidi, ti si ro-

|ena da pati{ i ro|ena si da bude{

sre}na, ’el me razume{?... Da?... Ali

nije to ni{ta straobalno. Imali ste

jednu jaku krizu, ’el me ~uje{?...

Da?... Ali to }e pro}i, jer sve mora

pro}i, {to kaè na{ narod, ’el me ra-

zume{?... Da?... Eto toliko za vezu,

{ta te jo{ interesuje?... Zdravlje...

Znala sam! Zdravlje ... uglavnom

dobro, du{o, ~uvajte se saobra}aja ...

’el me ~ujete?... Da?... Imate jedan

oìljak na telu ... i jedan udarac po

glavi, jeste tu?... Da?... Jeste blizu

ekrana?... Molim?... Kaèm, jeste

blizu ekrana?... Da?... Ajde, du{o,

nemoj da vas mrzi, pipajte ekran

levom rukom... Samo malo... Je l’

pipate, du{o? Nemamo ceo dan,

drugi ~ekaju... Evo, pipam...

Pipajte, pipajte celom rukom ... tako

... nemo’ da di{ete sad ... tako ... sad

opet di{ite... Dobro, tako sam i mis-

lila... Sve je u redu sa zdravljem.

Samo malo vi{e te~nosti da uzimate.

I kretanje. Samo kretanje! Evo,

do|ite do mojega kabineta pe{ke...

Eto, du{o, jeste zadovoljni?... Jesam,

samo... Prijatno! Je l’ imamo jo{

nekog?... Halo?... Izvol’te, du{o,

recite... Zovem u vezi sa bra~nom

situacijom... Znam, du{o, sve znam,


63

V I D O V I T A P R O R O C I C A

PROROK (MU@JAK)

PROROK (@ENKA)

Fosilni ostaci naivnih `rtava go-

vore o tome da se moderne

Vidovite Proro~ice

u Nacionalnom parku SRBIJA

pojavljuju negde krajem

Anteozoika, zna~i pre skoro deset

godina. One su, ina~e, veoma

rasprostranjene, ali ih je uvek

najvi{e u predelima sa lo{om

ekonomskom klimom

i neizvesnom budu}no{}u.

Vidovita Proro~ica ìvi (i lovi)

u simbiozi sa Hipnovizijom

(Ecranela hipnotica) �.

Pored toga, Vidovita Proro~ica

voli da lovi i na starinski na~in –

tako {to gleda u pasulj ili

u ple}ku. Ali ona nije jedina vrsta

koja to voli da radi. I Golu`dravi

Penzioner bi rado gledao u pasulj

(dodu{e, sa druga~ijim porivima),

samo kad bi bio malo jeftiniji.

O ple}ki da i ne govorimo.

Osim u pasulj i ple}ku, Vidovita

Proro~ica uspe{no gleda i u {olju,

kao i u karte.

Mu`jak Vidovite Proro~ice zove

se Vidoviti Prorok (Nostradamus

profiterius). Mnogo je re|i od

i nije ti lako, odma’ da ti kaèm...Vi

ste dva suprotna sveta... Ti si sever,

du{o, on je jug, ’el me razume{?...

Da?... I u zadnje dve godine una-

zad, do{lo je do jedne, da kaèmo,

situacije ... ’el tako, du{o?... Pa, jes-

te... Sigurno da jeste, srce... Da ti

kaèm, du{o, ti si po{tena èna, ali si

naivna kao ~ovek i ljudi te zlo-

upotrebljavaju, jer ti im sve veruje{,

’el me razume{?... Da, da!... E, to je

ta crna magija i to }emo da skinemo,

samo treba da do|e{ u mom kabine-

tu, li~no, u ~etiri oka mogu neke

stvari da ti kaèm, samo pre toga da

se javi{ mom sekretaru da ti zakaè,

je l’ u redu?... U redu, hvala...

Idemo dalje, ’alo... I ja bih htela da

pitam u vezi sa zdravljem... Sve je

dobro, male tegobe sa zatvorom, ali

to }e da „ot~epi“, {to kaè na{ na-

rod... A ostali u ku}i?... Deca su do-

bro, mu` vam je zdrav kô dren... Ali

mu` mi je umro!... Pa znam, du{o,

sa~ekajte da zavr{im: mu` vam je

zdrav kô dren bio, dok nije umro...


64

ènke, a ponekad iz nepoznatih

razloga teì da se pretvori u ènku.

Ta pojava naziva se Kleopatrizam.

U Nacionalnom parku SRBIJA

postoje i Magovi �. Ovde ih po-

minjemo jer i oni, kao i Vidovita

Proro~ica, naj~e{}e love uz pomo}

Hipnovizije.

ZA ONE KOJI @ELE DA

ZNAJU [TA JE...

�Hipnovizija (Ecranela hip-

notica)Halucinogena, lepljiva biljka,

rasprostranjena po ~itavom Na-

cionalnom parku SRBIJA. Naj-

radije se hrani mozgom `rtve,

koji prethodno dugotrajno i te-

meljno ispira.


�Magovi (Magus magicus)Magovi su bi}a koja se mogu videti samo na Hipnoviziji i to svake

ve~eri oko 19.30. Oni koriste lepljivost Hipnovizije da bi ulovili sve

one naivne `rtve kojima se za Hipnoviziju zalepe o~i, u{i i mozak, pa

ne mogu da ih odlepe. Veliki su majstori da od svega naprave ni{ta,

a da to predstave kao ne{to; da govore ne{to, {to ne zna~i ni{ta, a da

za to vreme pouzimaju sve; da obe}aju sva{ta, podele bonove za

pone{to, a posle i za bonove te{ko da moè da se na|e i{ta.

I nikom ni{ta.

A za sve to, prizna}ete, treba puno magije.


PODMITLJ IVI LEKAR

((PPrr iimmaarr iiuuss mmiittuuss))

65

P O D M I T L J I V I L E K A R

Pa {ta ti misli{, da ja ovo radim za

dàbe? A?!“, re~e ~ovek u belom

mantilu, sa stetoskopom oko vrata.

„Ne, ne!... Samo sam mislio da }e biti ...

jeftinije...“, odgovori skru{eno ~ovek u si-

vom kaputu, ose}aju}i se zavijenim u

crno. „Pa kakvi ste vi to ljudi, majku

mu! Do{ô u dràvnu bolnicu, donô

fla{u Dònija, pa misli – zasluìo da bude

operisan! Da ti pokaèm ja ne{to...“

Ustao je i po{ao prema plakaru u dnu

ordinacije, a zatim ga otvorio tako da se

videla unutra{njost. „Gledaj! Ovo je sve

viski koji mi donosite ti i tebi sli~ni! Ima

sigurno tri’es’ fla{a. [ta da radim ja s

tim? Da otvorim fri-{op?! A?!“, grmeo

je, sve lju}i i lju}i. „Ne}u viski!!! ’O}u

pare!!! Razume{?! Keke!! \enge!! Ze-

lene, plave, u koverti, bez koverte,

kakve god ’o}e{... Evo, dobro – primam

~ak i ove na{e, usmrdele, da ti u~inim.

Ali samo krupne. One od dva’es’ dina-

ra su bakteriolo{ki neispravne.“ ôvek

u sivom bivao je sve manji i sve je vi{e

li~io na makovo zrno. „Jeftinije...“, nas-

tavio je onaj drugi, rugaju}i se. „Moè

jeftinije ... ali bez anestezije!...“ ôvek u

sivom je podigao pogled. „Ali ... kako?

Da ostanem budan za vreme operaci-

je?“ ôvek u belom je seo i podigao no-

ge na sto. „Budan, nego {ta! Ma,

nemoj... Ja da operi{em – a ti da hr~e{.

More, ne samo da }e{ da bude{ budan,

nego ima i da mi dodaje{ instrumente!“

UNacionalnom parku SRBIJA ve}

dugo postoji vrsta Lekar (Prima-

rius), koja je i dobila ime po

tome {to se prima na razne stvari.

Lekar se pre svega prima na obolele

predstavnike svih ostalih vrsta i liè

im rane da bi {to pre zacelile, u nedo-

statku lekova. Ali, prima se on i na

druge stvari, pa je po tome i napra-

vljena slede}a podela.

„


66

ZA ONE KOJI @ELE DA

ZNAJU [TA JE

�Terapija (Terapia)Tretman u kojem Podmitljivi,

ali i svaki drugi Lekar svoju `rtvu

tera da pije ono {to ina~e `rtva sa-

ma ni u snu ne bi popila.

Lekar se, dakle, deli na tri pod-

vrste:

Nepla}eni (ili Dràvni) Lekar

(Primarius platus)�

Pla}eni (ili Privatni) Lekar

(Primarius marcus)�

Podmitljivi Lekar

(Primarius mitus).

Ovde nas prevashodno interesuje

tre}a podvrsta – Podmitljivi Lekar,

jer ona na najzanimljiviji na~in

oslikava stanje vrste Lekara

u Nacionalnom parku SRBIJA.

Podmitljivi Lekar poseduje fanta-

sti~nu prilagodljivost za opstanak

u Nacionalnom parku SRBIJA. On je

sva{tojed. Kao i kod jo{ nekih vrsta

(Oboga}eni Ugostitelj, Divlji [alterski

Slu`benik), ne mora da izlazi iz jaz-

bine, ve} mu lovina sama dolazi. To

su uglavnom stari i bolesni primerci

drugih vrsta, dakle, oni koji se naj-

lak{e love.

Osnovna razlika izme|u Podmit-

ljivog Lekara i ostale dve podvrste je

to {to se Podmitljivi Lekar prima na

Mito (Mitus) �.

Mito je biljka koja blagotvorno

deluje na aktivnost Podmitljivog

Lekara jer, kad god se Podmitljivi

Lekar primi na Mito, kod njega do-

lazi do poja~anog lu~enja pljuva~ke

i adrenalina, spontanog padanja

donje ~eljusti i gr~a svih mi{i}a. Od

tog trenutka on postaje hiperakti-

van i ultrazainteresovan, ali samo za

onoga od koga dobija Mito.

Iznenada, sve {to je do tada bilo

nemogu}e, postaje stvarno i mo-

gu}e. Oni primerci koji pak nema-

ju Mito za njega, uop{te mu nisu

interesantni i brzo ih se osloba|a,

daju}i im bilo kakvu Terapiju �.

Zbog velikog broja plodova Mita

na koje se Podmitljivi Lekar primi

u kratkom periodu, njegova jaz-

bina podse}a na magacin me{ovite

robe. Ima tu raznih plodova, {to

ìvih, a {to u obliku mrtve prirode:

prasi}i, jagnji}i, pili}i; kartoni jaja,

kajmak, sir, slatko, med, gajbe

s vo}em i povr}em; kartoni viskija,

fla{e vina, piva i doma}e rakije;

pakovanja kafe, boksovi i master

boksovi cigareta. Naravno, tu je

i ove}a gomila koverata koji

nemaju marke spolja, ali imaju

marke unutra.


67

P O D M I T L J I V I L E K A R

ZA ONE KOJI @ELE DA

ZNAJU [TA JE...

�Nepla}eni (ili Dràvni)

Lekar (Primarius platus) Podvrsta Nepla}eni Lekar iz

dana u dan ima sve manje pri-

padnika zbog fenomena sli~nog

ka{njenju Penzijice (Penzijica –

Myzeria kr`ljava biljka zbog ko-

je izumire Golu`dravi Penzioner),

koji se naziva ka{njenje Platice

(Platica – Smeyuria – tako|e izu-

zetno kr`ljava biljka, zbog ~ijeg

ka{njenja, pored ove podvrste,

izumiru jo{ neke vrste u Nacio-

nalnom parku SRBIJA, kao {to

su Prosvetni Jadnik i Zaposta-

vljeni Gra|anin).


[TA JE...

�Pla}eni (ili Privatni) Lekar

(Primarius marcus) Podvrsta Privatni Lekar je jednom

davno postojala, pa onda nije posto-

jala, pa sad opet postoji i dobro je

(po)stoje}a. Postoje dve ravnopravne

teorije o poreklu prvog dela imena:

Privatni, po jednima, vodi porek-

lo od njegovog odnosa prema pred-

stavnicima drugih vrsta, koje (za razli-

ku od Podmitljivog Lekara) ume i ho-

}e da pri’vati i da se na njih primi

nezavisno od plodova Mita.

Po drugima, to ime duguje ~inje-

nici da je uvek pri vati, to jest da

poseduje medicinski materijal, neop-

hodan za svakodnevne intervencije

(vata, gaza, rukavice, {pricevi).

�


68


�Mito (Mitus)Mito je biljka iz porodice Korupcija (Coruptia) koja cveta u svim

delovima Nacionalnog parka SRBIJA, a ~iji plodovi rastu i dozreva-

ju po torbama, gajbama, fla{ama, dèpovima i kovertama `rtava koje

dolaze u jazbinu Podmitljivog Lekara, a koje on vredno prikuplja

i skladi{šti. To su, dakle, neobi~ni i razli~iti plodovi. Razlikujemo ih

prema formi u kojoj se pojavljuju, pa su tako najpopularnije dve

forme: Kovertirani Mito (Mitus covertus) i Fla{irani Mito, poznatiji

kao Mito Bekrijo (Mitus becrius).

Jedna je od retkih biljaka kojoj smeta sun~evo svetlo. Najbolje

uspeva u senci, u zamra~enim delovima Nacionalnog parka SRBIJA.

Tek u poslednje vreme moè se videti i na otvorenom, usred bela

dana.


„...I {to kaè{, drà’ te je vascijeli dan

na stend baj?... Aaaa, bruke i sra-

mote! Pa jesi li zavr{io {to?... Jesi...

Je l’ ti se na{a’ neko?... Savo? îji

Savo?... A, Savo, Svetov mali... E,

onaj mali Savo, ono je ljudina, daje-

beoca!... Jes, bogomi... A, moga’ si i

mene zvati... Da zna{ da me vrije|a

{to me nijesi zva’... Obraza mi, sre-

dili bi to za pe’ minuta... Imam,

kako nemam... Pa, zna{ ko ti je on|e

na{ ~ovjek?... Ro|o... Ro|o, Veskov

brat... E, Ro|o ti je pu{tio korijenje

na tom mjestu, ima ve} dvije godi-

ne... A zna{ ko ga je postavio ta-

mo?... Jovo... Jovo, @arkov kum...

Na{a’ mu se, jer se Veskov i Ro|ov

otac na{a’ onome malome Jovovom

– e, jes, Krsto se zove – da doktorira

na prava, u Beograd... Ne, nije stiga’

da zavr{i, samo da doktorira... Vi|i,

onaj {to je treba’ da mu zavr{i da

zavr{i, bio je na godi{nji odmor,

tako da je mali mora’ prvo da dok-

torira... Isto ka’ i Luka... Luka,

\onov... Ne, no je Vesko njegov

zet... Ne \onov, no Jovov zet...

Orodili se od onda otkad se Vesko

na{a’ Jovu kad se posva|a’ s Milom,

zbog Ro|a... Zato {to se Ro|o jed-

nom ranije na{a’ Milu... Ne, no se

sredilo tek kad je Ro|o prebega’

Momu... Momu, zna{ ~ijem... E,

jes... Nego, ’o}emo li se gledat’ ovi-

jeh dana?... Moga’ bi... A moga’ bi i

ti kod mene jednom da svrati{...

Kad god ti ’o}e{!... Evo, da re~emo,

sjutra... Ne, no je bolje prije posla,

taman da odemo ne|e da ru~amo...“

Crnogorski Vanzemaljac je vrsta

koja poti~e iz Nacionalnog par-

ka CRNA GORA, ali ga ima na

svim mogu}im mestima osim tamo.

Jedno od tih mesta gde ga ima,

i to u ne ba{ malom broju,

je i Nacionalni park SRBIJA.

Nastao je od vrste Crnogorski

Crnogorac (Montenegrus monte-

negro). Spolja su gotovo identi~ni,

69

C R N O G O R S K I V A N Z E M A L J A C

CRNOGORSKI

VANZEMALJAC((MMoonntteenneeggrruuss

ddiiaassppoorraa))


70


�Veza (Cumus rodbinus)Vi{egodi{nja biljka koju Crnogorski Vanzemaljac gaji generacijama.

Ukoliko se posadi u pravo vreme i na pravom mestu, Veza se lako razgra-

na i pro{iri na sve strane, omogu}avaju}i Crnogorskom Vanzemaljcu da

se popne do neslu}enih visina, odnosno dokle god Veza dopire. Ako se

pa`ljivo neguje, Veza odli~no uspeva i na najteè dostupnim mestima, do

kojih bi Crnogorski Vanzemaljac, bez nje, te{ko uspeo da stigne.

a razlikuju se samo po tome {to

Crnogorski Crnogorac i dalje ìvi

u Nacionalnom parku CRNA GORA.

Crnogorski Vanzemaljac je i do-

bio takvo ime (Vanzemaljac) jer

ve} odavno ne ìvi na teritoriji Na-

cionalnog parka CRNA GORA.

No, bez obzira na to {to se brojni

pripadnici ove vrste i ra|aju i ìve

u Nacionalnom parku SRBIJA, oni

i dalje zadràvaju pona{anje,

navike i dijalekt nekoga ko nikada

nije ni napu{tao Nacionalni park

CRNA GORA.

Crnogorskog Vanzemaljca ima

{irom Nacionalnog parka SRBIJA,

ali ga ipak moèmo podeliti na dve

glavne podgrupe. To su:

– povojvo|eni Crnogorac (postoje

kolonije u severnim delovima

Nacionalnog parka SRBIJA)

– pobeogra|eni Crnogorac (postoje

kolonije u svim delovima Beograda).

Po{to je Crnogorski Crnogorac

dugo ìveo u Plemenskoj Zajednici

(Tsutsus piperus), i Crnogorski Vanze-

maljac ima od njega nasle|en ose}aj

pripadnosti plemenu. Dodu{e, to je

sada pripadnost nekim sasvim

drugim plemenima (npr. Eleze,

Armani, Versa}e, kao i zbratimljena

plemena Dol~e i Gabana). Crnogor-

ski Vanzemaljac instinktivno ose}a

da je pleme ne{to veoma va`no, pa

zato uvek na sebi nosi obele`ja ne je-

dnog, ve} svih plemena kojima pri-

pada (Gu~i, Bruno Malji...).

Posledica bliskosti u okviru ple-

mena je i uzgajanje jedne biljke bez

koje Crnogorski Vanzemaljac ne

moè da preìvi. To je biljka Veza

(Cumus rodbinus) �, koju on veoma

pa`ljivo i predano gaji i nikada ne

zapu{ta.

Osim gajenja Veze, po ~emu je

dobro poznat, postoje jo{ neke oso-

benosti Crnogorskog Vanzemaljca

koje ne nalazimo ni kod jedne dru-

ge vrste u Nacionalnom parku

SRBIJA. To su:

Dajebeoca (Tatus coitus) �, Svijetli

Obraz (Obrazus luminozus) �, Serdari-

zacija (Serdarus voyvodus) �, Mobilna

Kompenzacija Imobiliteta � i jo{

neke, o kojima se ne{to vi{e moè

saznati u Nacionalnom parku

CRNA GORA.


71

C R N O G O R S K I V A N Z E M A L J A C


[TA JE...

�Dajebeoca (Tatus coitus)Izraz kojim se iskazuje vrhunac

po{tovanja ne~ije majke.

ZA ONE KOJI @ELE DA

ZNAJU [TA JE...

�Svijetli Obraz (Obrazus

luminozus)Deo tela koji Crnogorski Van-

zemaljac stalno mora od nekoga

ili ne~ega da brani. Ina~e, po Svi-

jetlom Obrazu se Crnogorski Van-

zemaljac prepoznaje, jer mu svetli

u mraku kao svitac. Na njega su

spremni da mu udare (u èlji da

mu ga potamne ili, u najmanju

ruku, isprljaju) predstavnici ra-

znih vrsta u Nacionalnom parku

SRBIJA, pa ~ak i pripadnici nje-

gove sopstvene vrste. Svijetli Obraz

se sastoji od tri elementa: ôjstvo,

Juna{tvo i Rije~. Ne zna se koji je

od koga va`niji.


�Mobilna Kompenzacija Imobiliteta

Pojava novijeg datuma. Prvo je zabeleèna kod Crnogorskog Crnogor-

ca u Nacionalnom parku CRNA GORA, a onda se prenela i na Crnogorske

Vanzemaljce koji ìve u Nacionalnom parku SRBIJA. Re~ je o neverovatno

velikom broju Mobilnih Telefona (Zvrndus nonstopus) po glavi stanovni-

ka, me|u pripadnicima neverovatno imobilne (nepokretne ili slabo

pokretne) vrste. U pitanju je ~ista potreba za kompenzovanjem ne-

kretanja, {to se postiè imanjem i kori{}enjem {to vi{e Mobilnih

Telefona u jedinici vremena.

ZA ONE KOJI @ELE DA

ZNAJU [TA JE...

�Serdarizacija (Serdarus

voyvodus)Su{tina ove pojave je u tome

{to se neki mu`jaci otvoreno

udvaraju jedan drugom, me|u-

sobno se hvale}i bez ikakvog osno-

va. Zvu~i perverzno, ali se svodi

na izreku: „Ja tebe serdarom, ti

mene vojvodom, a {ta smo – to

samo mi znamo“.


72

PROSVETNI

JADNIK((PPrrooffuuss

yyaaddiibbeedduuss))

II6– osnovci: Stala je nasred u~ionice i po~ela: „Deco, da vidimo. Ko

zna {ta je u ponedeljak?“ Jedan de~ak je podigao ruku. „Stefane,

hajde ti.“ Mali{an je ustao i ispalio kao recitaciju: „Osmi mart, Dan

èna! Sve ène tada imaju pravo da dobiju poklon!“ Osmehnula se zado-

voljno. „Tako je, Stefane. Sedi. E pa, deco, po{to sam ja èna, a istovre-

meno i va{a u~iteljica, mislim da bi bilo lepo da me u ponedeljak iznena-

dite nekim poklonom. Ne mora to da bude ne{to mnogo skupo, samo da

moè da se jede. A onda }emo da organizujemo malo takmi~enje: svakog

ko mi donese jestiv poklon, pohvali}u pred celim razredom. Je l’ vaì?“ Svi

su zagrajali: „Vaì!!!“ „Jo{ ne{to, ako vas mame pitaju odakle vam ta ideja,

recite da ste se svega sami setili, jer volite svoju u~iteljicu. Je l’ vaì?“

„Vaì!!!“ „A one koji budu protiv toga da mi donosite poklone, slobodno

tuìte meni, pa }u ja onda znati ~iji mama i tata me vole, a ~iji me ne vole,

pa }emo onda da vidimo kako da nateramo ove druge da me vole, kô bele

lale. Je l’ vaì?“ „Vaì!!!“


73

P R O S V E T N I J A D N I K

III1– srednjo{kolci: Profesor je taman zaustio da kaè: „Zatvorite bar

vrata za sobom, promaja je...“ , a vrata su se s jezivim treskom

zatvorila iza Pe{i}eve i Lazarevi}eve, koje su, po svemu sude}i,

ponovo oti{le da zamene brushaltere. Nije stigao ni da podigne popa-

dale papire s poda, a vrata su se ponovo otvorila, ovog puta da prime

Mihajlovi}a, koji mu je deset minuta ranije uzeo „na zajam“ poslednjih

deset dinara, jer mu je toliko falilo za jo{ osam piva. Grupica u zadnjoj

klupi do zida, koja je na portabl TV-u pratila prenos utakmice, bu~no je

pozdravila donosioca piva. Kad se klicanje sti{alo, poku{ao je na trenu-

tak da nadglasa àmor, bar da bi upisao ~as, ali zati{je nije dugo potra-

jalo jer je pao gol. @alio je za prepodnevnom smenom, kada svi spavaju

do tre}eg ~asa, pa se ne bune ~ak i kad ne{to predaje, ako to radi tiho.

Pogledao je na sat, a zatim ustao, polako skupio svoje stvari, vratio pi{tolj

u futrolu i iza{ao mnogo pre zvona. Niko nije ni primetio.

Prosvetni Jadnik (Profus yadibedus)

je jedna od onih vrsta koje su

nastale mutacijom, i to od vrste

Prosvetni Radnik (Profus autorite-

tus)�, a usled intenzivnih klimat-

sko-socijalnih promena. Problem je

u tome {to je Prosvetni Jadnik vrsta

koja jo{ nije dovoljno prilago|ena

ìvotu u Nacionalnom parku SRBI-

JA, a Prosvetni Radnik je, kao vrsta,

gotovo izumro.

Kao {to mu je i ime mutiralo iz

Radnika u Jadnika, kod njega je,

sledstveno tome, sve poreme}eno:

tako radni dan postaje jadni dan,

radna subota – jadna subota, radni

vek – jadni vek, minuli rad – minuli

jad, broj radnih dana u godini – broj

jadnih dana itd.

Kod Prosvetnog Jadnika, dakle,

upada u o~i jedna pojava koja ozna-

~ava neprilago|enost ìvotu u Naci-

onalnom parku SRBIJA i koja se

zove – Jadnost (kod nekih autora


74

tehnika

zloupotrebe

ekskurzije

tehnika

tvrdoglave

nezainteresovanosti

tehnika

dopunskog

popodnevnog

posla

tehnika

zloupotrebe

imovnog stanja

roditelja

tehnika

zaljubljenosti

u svoj posao

– Jadnitet ili Jadno}a). Koli~ina

Jadnosti izraàva se Jadnosnim

faktorom�, koji ide od nula pa do

u beskona~no. Kao i neke druge

vrste [Nepla}eni (Dràvni) Lekar,

Zapostavljeni Gra|anin], i Prosvetni

Jadnik ima hroni~nih problema sa

odrànjem vrste, usled fenomena

poznatog kao ka{njenje Platice

(Smeyuria). Po{to je ìvotni ciklus

Prosvetnog Jadnika oduvek bio

vezan za Platicu, a ova ima tenden-

ciju da sve redovnije i redovnije

kasni, Prosvetni Jadnik je morao da

razvije neke paralelene tehnike za-

{tite kako bi uop{te mogao da opsta-

ne u Nacionalnom parku SRBIJA.

Neke od tih tehnika su:

– tehnika tvrdoglave nezaintereso-

vanosti (poznata i kao: Divljajte vi,

a ja }u da predajem, pa kome pre

dosadi...)

– tehnika dopunskog popodnev-

nog posla (tzv. multilevel tehnika

ili Mali vam je dobar, ali moè da bude

i bolji ako od mene kupite Super Secka/

îstka/Briska...)

– tehnika zloupotrebe imovnog

stanja roditelja (funkcioni{e po

sistemu unakrsnog ispitivanja: [ta ti

je tata/mama po zanimanju?, Tvoji bi

ba{ mogli da kupe epruvete/knjige/kase-

tofon/televizor za {kolu...)

– tehnika zloupotrebe ekskurzije

(Prosvetni Jadnik vodi svoje

mladunce na ekskurziju besplatno,

preko turisti~ke agencije s kojom je

u dogovoru)

– tehnika zaljubljenosti u svoj

posao (tehnika koja kratkoro~no

koristi, ali dugoro~no {teti Pro-

svetnom Jadniku, ~ine}i ga na

kraju jo{ jadnijim).


75

P R O S V E T N I J A D N I K


�Prosvetni Radnik (Profus autoritetus)Legenda kaè da je gotovo izumrli Prosvetni Radnik bio neka

vrsta mitskog stvorenja i, kao takav, ne samo {to je bio u stanju da

u|e i iza|e iz u~ionice kad god ho}e (bez potrebe da eskivira kredu

ili sun|er kojim bi ga danas redovno ga|ali), ve} je ~esto uspevao i ne-

~emu da nau~i tu|e mladunce, i to putem predavanja. Postoje i oni

koji idu i korak dalje, tvrde}i da je Prosvetni Radnik predstavljao ~ak

i autoritet tim istim tu|im mladuncima, u {ta je danas te{ko pove-

rovati.


�Jadnosni faktor

To je vrednost (ta~nije, bezvrednost) kojom se izraàva borba

Prosvetnog Jadnika za goli ìvot usled neprilago|enosti ìvotu u

Nacionalnom parku SRBIJA. [to je faktor ve}i i neprilago|enost je

ve}a, te, samim tim, borba za goli ìvot teà. Maksimum jadnosti jo{

nije izmeren, ali se pretpostavlja da u Nacionalnom parku SRBIJA

ìve neprikosnoveni svetski rekorderi u prosvetnoj jadnosti. Jedini

koji iole mogu da im konkuri{u u ovoj kategoriji su primerci iz nekih

afri~kih ili, eventualno, azijskih nacionalnih parkova.

AFRI^KI JADNOSNI FAKTOR

AFRI^KI PROSVETNI JADNIK


76

PONEDELJAK

UTORAK

SREDA

ÊTVRTAK

PETAK

PONEDELJAK: Ustao je u 9, ignorisao uku}a-

ne, doru~kovao, stavio hleb, paradajz i pivo u

kesu i oti{ao na Adu Ciganliju. Vratio se tek

predve~e. Ignorisao uku}ane, ve~erao, pogle-

dao omiljenu seriju i legao.

UTORAK: Ustao je u 9, ignorisao uku}ane,

doru~kovao, stavio hleb, paradajz i pivo u kesu

i oti{ao na Adu Ciganliju. Vratio se tek predve-

~e. Ignorisao uku}ane, ve~erao, pogledao omi-

ljenu seriju i legao.

SREDA: Ustao je u 9, ignorisao uku}ane, do-

ru~kovao, stavio hleb, paradajz i pivo u kesu i

oti{ao na Adu Ciganliju. Vratio se tek pred-ve-

~e. Ignorisao uku}ane, ve~erao, pogledao omi-

ljenu seriju i legao.

ÊTVRTAK: Ustao je u 9, ignorisao uku}ane,

doru~kovao, stavio hleb i paradajz (piva je po-

nestalo) u kesu i oti{ao na Adu Ciganliju. Vra-

tio se tek predve~e. Ignorisao uku}ane, ve~e-

rao, pogledao omiljenu seriju i legao.

PETAK: Ustao je u 9, ignorisao uku}ane, do-

ru~kovao, stavio hleb i paradajz pod mi{ku

(kesa se pocepala) i oti{ao na Adu Ciganliju.

Odande telefonirao u firmu da se raspita kad

se deli pretposlednji deo od 70% od plate. Vra-

tio se tek predve~e. Ignorisao uku}ane, ve~e-

rao, pogledao omiljenu seriju i legao.

Na primeru jedne (ne)radne nedelje u ìvotu

Prinudnog (Ne)radnika sazna}emo apsolutno sve {to

je potrebno znati o toj vrsti. I o Paradajzu �.

mmuuzzjjaakk

NAPOMENA: Zimi Adu Ciganliju zamenjuje Buvljak.

PRINUDNI (NE)RADNIK

((AArrbbaaii ttuuss ppaarraaddaaiizz ))


77

P R I N U D N I ( N E ) R A D N I K

zzeennkkaa

PONEDELJAK: Ustala je u 6, kupila hleb,

oprala paradajz, otpratila muà i decu iz ku}e

i ostala da sprema ku}u i ru~ak. Zavr{ila je tek

predve~e. Spremila svima ve~eru, pogledala

omiljenu seriju i legla.

UTORAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala

paradajz, otpratila muà i decu iz ku}e i ostala

da sprema ku}u i ru~ak. Zavr{ila je tek

predve~e. Spremila svima ve~eru, pogledala

omiljenu seriju i legla.

SREDA: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala para-

dajz, otpratila muà i decu iz ku}e i ostala da

sprema ku}u i ru~ak. Zavr{ila je tek predve~e.

Spremila svima ve~eru, pogledala omiljenu se-

riju i legla.

ÊTVRTAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala

paradajz, otpratila muà i decu iz ku}e i ostala

da sprema ku}u i ru~ak. Zavr{ila je tek pred-

ve~e. Spremila svima ve~eru, pogledala omi-

ljenu seriju i legla.

PETAK: Ustala je u 6, kupila hleb, oprala pa-

radajz, otpratila muà i decu iz ku}e i ostala da

sprema ku}u i ru~ak. Zavr{ila je tek predve~e.

Spremila svima ve~eru, legla i zaspala ne sa~e-

kav{i seriju.

PONEDELJAK

UTORAK

SREDA

ÊTVRTAK

PETAK


�Paradajz (Paradaiz)a) Biljka ~ijim se plodom hrani vrsta Prinudni (Ne)radnik

b) Raj

SUBOTA/NEDELJA: Skoknuli u selo po paradajz za slede}u nedelju.


78

VVe}ina vrsta koje pripadaju

ovoj kategoriji nisu detaljno

prikazane, jer nisu mogle biti

adekvatno prou~ene. Za{to?

Najblaè re~eno – zato {to ne

miri{u prijatno, pa nije preporu-

~ljivo prilaziti im blizu. A po{to je,

grublje re~eno, u pitanju veoma

specifi~an smrad, tu nikakvo

pranje ne pomaè. To je posledi-

ca te{kog samozapu{tanja po

pitanju moralne, profesionalne

i mentalne higijene, i to ba{ od

strane onih koji nose ve}u odgo-

vornost od drugih za izgled i sud-

binu Parka. Zato }emo neke od

Zadrìte vazduh. Na redu su...

SMRADOVI

(Smradus multiplex)

ZLOUPOTR EB L J I V I

I N T E L E K TUA LA C

I r e d a

( Sm r a d u s a c a d em i c u s )

Z L OUPOTR EB L J I V I

I N T E L E K TUA LA C

I I r e d a

( Sm r a d u s i n t e l e c t u a l i s )

KAPAR I SAN I

UME TN I K

( Sm r a d u s a r t i s t u s )

P S EUDOSV E S T EN I K

( Sm r a d u s a t e i s t u s )


tih vrsta ovde pomenuti, ali }emo

zadràti distancu, iz higijenskih

razloga:

ZLOUPOTREBLJIVI INTELEKTUALAC

(Smradus intelectualis)

PSEUDOSVE[TENIK (Smradus ateistus)

KAPARISANI UMETNIK (Smradus artistus)

POSLU[NI SUDIJA (Smradus arbitaris)

PRISTRASNI NOVINAR (Smradus informatio)

KORISTOLJUBIVI HUMANISTA

(Smradus humanus)

NESTRU^NI STRU^NJAK (Smradus expertus)

...Ima ih jo{, ali je vrlo te{ko

biti s ve}im brojem njih u isto

vreme, na istom mestu.

Od svih pobrojanih Smradova,

jedini koji je mogao biti detaljnije

prou~en na prethodnim stranica-

ma (pa ga zato i nema na spisku)

je Pokvareni Politi~ar (Smradus

bescrupulozus), i to zahvaljuju}i

intenzivnom, bljutavo-slatkastom,

kamufliraju}em mirisu Demago-

gije, mirisu koji ga svuda prati

i koji moè privremeno da prigu{i

njegov sna`ni autenti~ni smrad.

Zato za Pokvarenim Politi~arem

~esto ide (potpuno pogre{na)

pri~a da „nit smrdi nit miri{e“.

Pre svega zato {to se nisu stekli

(mirisni) uslovi za njihovo temelj-

nije izu~avanje, ali i s obzirom na

njihov trenutni doprinos unapre-

|enju Nacionalnog parka SRBI-

JA, Smradovi su tu gde jesu – na

samom kraju.

POS LU SN I SUD I J A

( Sm r a d u s

a r b i t a r i s )

79

S M R A D O V I

�

PR I S TRASN I NOV I NAR

( Sm r a d u s

i n f o rma t i o )

KOR I S TO L J U B I V I

HUMAN I S TA

( Sm r a d u s

h umanu s )

N E S TRU CN I

S TRU CN JAK

( Sm r a d u s

e x p e r t u s )


II ZZ LLAAZZVi uskoro napu{tate Nacionalni park SRBIJA.

Vide}ete da izlazak nije ni{ta manje komplikovana i rizi~na procedura od

ulaska. Potrebno je, pre svega, da znate da nije ni preporu~ljivo ni mogu}e

previ{e brzo i lako iza}i iz SRBIJE. Izlazak mora biti postepen, kao {to roni-

lac mora postepeno da izlazi na povr{inu. Za takav, ne previ{e nagao, pone-

kad do bola usporen izlazak iz SRBIJE, pobrinuli su se Napla}iva~i takse za

izlazak iz Parka (Caznus exitus), Osmi{ljava~i disfunkcionalnosti benzinskih

pumpi (Sipus iscantus), kao i Izme{ta~i najblièg internacionalnog aerodroma

izvan granica SRBIJE (Budim pestus).

Ako ste proveli duè vreme u SRBIJI, ne izlaze}i van Parka, treba prilikom

izlaska da budete spremni na izvestan gubitak orijentacije u vremenu i prosto-

ru, jer duì boravak u SRBIJI ima efekat vremeplova, zaglavljenog u pro{losti

najmanje jednu deceniju.

Nije nemogu}e da po izlasku osetite izvesnu dozu nostalgije za svojevrsnim

neoptere}uju}im, hedonisti~kim stavom prema ìvotu, onim koji je u SRBIJI

oduvek postojao, kao i za druènjem sa toplim, srda~nim, komunikativnim i

obrazovanim predstavnicima pojedinih vrsta. Mogu}e je, ~ak, da zbog toga

poèlite da ponovo posetite SRBIJU. Samo izvolite, ali znajte da }e vam tre-

bati jedna viza i puno deviza...

I na kraju, kada iza|ete iz SRBIJE, nemojte misliti da ste poludeli ako vam

gotovo sve {to je izvan Parka bude izgledalo lep{e, ure|enije, jednostavnije, lo-

gi~nije i perspektivnije. Tako i treba da vam izgleda. Nacionalni park SRBIJA,

sa svim svojim vrstama i pojavama, predstavlja samo zanimljiv eksperiment

kojim se zavr{ava jedan i po~inje drugi vek, eksperiment kojem niti naziremo

kraj, niti shvatamo cilj, pa samim tim jo{ uvek nismo u mogu}nosti da usta-

novimo da li je uspeo ili propao.


UZETO OD NARODA I VRA]ENO NARODU

ZAHVALNICA I RE^ AUTORA

PA@NJA!

UPOZORENJE!

ULAZ

NADRNDANI CARINSKI SLU@BENIK (Drndus murius pauza)

GOLU@DRAVI PENZIONER (Penzos vulgaris)

MARKANTNI ULI^NI DILER (Devizus devizus devizus)

MRKI ULI^NI PANDUR (Mupus murius)

SRPSKI BIZNISMEN (Camionus avionus)

DOMA]I KRIMINALAC (Crimos domesticus)

DIVLJI [ALTERSKI SLU@BENIK (Nervozus shicanorum pauza)

BI]E IZ SIVE LAGUNE (Sivus economius creatura)

OBOGA]ENI UGOSTITELJ (Drpus ohoho)

GOLOGUZA PEVALJKA (Vrisca dupetaria)

GRADSKI SELJAK (Prostacus urbanus)

POKVARENI POLITIÂR (Smradus bescrupulozus)

VIDOVITA PROROÎCA (Nostradama profiteria)

PODMITLJIVI LEKAR (Primarius mitus)

CRNOGORSKI VANZEMALJAC (Montenegrus diaspora)

PROSVETNI JADNIK (Profus yadibedus)

PRINUDNI (NE)RADNIK (Arbaitus paradaiz)

SMRADOVI (Smradus multiplex)

IZLAZ

5

7

11

16

19

20

23

26

30

33

37

40

46

48

51

55

59

62

65

69

72

76

78

81

S A D R Z A J


PROTESTNI TELEGRAM UPRAVE NACIONALNOG

PARKA SRBIJA

Uprava Nacionalnog parka SRBIJA oštro protestuje povodom

upadljivog ignorisanja nje (Uprave) u o

voj, takozvanoj, knjizi,

kao i povodom sadržine nekih delova iste

(Upozorenje, Ulaz,

Izlaz), odgovorno tvrdeći da su prepuni

zlonamernih insinuacija

i tendencioznih tvrdnji, koje samo idu u prilog osvedočenim

neprijateljima Parka, koji svakodnevno, a

preko unutarparkovnih

plaćenika i njihovih slugu, nastavljaj

u svoj prljavi specijal-

ni rat protiv nedužnih žitelja Parka i

ispravne i principijelne

politike njegove Uprave. Srećom, to im s

e svakodnevno vraća kroz

požare, poplave, zemljotrese, uragane, tornada, mećave, odrone,

klizišta, padove aviona, potonuća brod

ova, železničke i druge

nesreće, kao i kroz raznorazne bolešti

ne koje su, uostalom, i

potekle iz njihovih izvitoperenih i ne

narodnih sistema.

Ipak, neka znaju svi ti (iz dana u dan

sve brojniji) nepri-

jatelji, kojima je jedini interes da š

ire gnusne laži o jednom

malom ali ponosnom Parku i njegovim pošt

enim ali dostojanstvenim

žiteljima, da je njihovo (neprijateljsko

) vreme na izmaku i da je

samo pitanje trenutka (eventualno sata

) kada će prava i puna

istina o Nacionalnom parku SRBIJA kona

čno izaći na videlo.

Legalno izabrana Uprava Nacionalnog pa

rka SRBIJA

85


DRAGOLJUB LJUBICIC MICKO

Ro|en je 1962. godine u Beogradu. Zavr{io je gimnaziju

i niù muzi~ku {kolu. Studije prava prekinuo je na tre}oj

godini. Od tada se bavi marketingom, scenskim radom

i muzikom.

Kao glumac i tekstopisac u Indexovom pozori{tu o{tro je

kritikovao vlast i dru{tvo, koriste}i se humorom, satirom

i farsom. U filmu @elimira @ilnika Tito po drugi put me|u

Srbima bio je koautor i igrao naslovnu ulogu,

a u romanti~noj komediji Potera za sre}(k)om pojavio se kao

jedan od glavnih junaka. U autorskim emisijama na radiju

i televiziji vodio je kontakt programe sa {irokim

auditorijumom, spajaju}i socijalnu problematiku i dobru

zabavu. Izdao je CD Truba ... i druge pri~e, na kojem je

kompletan autor muzike i teksta. Jedan je od osniva~a

marketin{ke agencije Tim talenata, gde obavlja poslove

direktora i kreativnog direktora.

Inspiraciju za sve {to radi crpi iz sopstvene ìvotne

sredine, ali i sa brojnih putovanja po svetu.

Krajem 1999. napisao je knjigu Nacionalni park Srbija,

koja je do danas {tampana u devet izdanja i prodata

u preko 100.000 primeraka, jer je vrlo brzo postala jedna

od prvih piratski {tampanih knjiga na ovim prostorima.

@ivi i radi u Beogradu.


Documents

Nacionalni park Srbija