Modeliranje podataka (informaciono modeliranje)

  • Published on
    14-Jan-2016

  • View
    52

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Modeliranje podataka (informaciono modeliranje) Alati za projektovanje informacionih sistema i SUBP (CASE alati) AllFusion ERwin Data Modeler. Modeliranje podataka (informaciono modeliranje). - PowerPoint PPT Presentation

Transcript

  • Modeliranje podataka (informaciono modeliranje)

    Alati za projektovanje informacionih sistema i SUBP (CASE alati)

    AllFusion ERwin Data Modeler

  • Modeliranje podataka(informaciono modeliranje)Izvodi se na osnovu definisanih kritinih funkcija za prethodno uraeni funkcionalni model (funkcionalnu dekompoziciju) sistema. Kritine funkcije predstavljaju, svaka za sebe, po jedan glavni projekat koji se razvija u okviru aktivnosti Modeliranje podataka". Model podataka prikazuje u kakvom su meusobnom odnosu podaci u nekom realnom sistemu.

  • Modeliranje podataka(informaciono modeliranje)Informaciono modeliranje omoguuje: definisanje sistemske dokumentacije koja se moze koristiti za bazu podataka i za razvoj aplikacija; bolju komunikaciju meusobno i sa krajnjim korisnicima; jasnu sliku o poslovnim pravilima i 'logiku' sliku baze podataka koju mogu koristiti automatski alati za generisanje sistema za upravljanje bazama podataka (DBMS).

  • Modeliranje podataka(informaciono modeliranje)Definisanje detaljnih zahtevaKreiranje ER dijagrama (uz identifikaciju entiteta) prema IDEF1x standardusprovodi se uz pomo top-down postupkaIzbor atributa Sprovodi se bottom-up postupkom (analiziranjem dokumentacije)Definisanje poslovnih pravila

  • Modeliranje podatakaStablo aktivnosti

  • Model podatakaModeliranje podataka je intelektualno sredstvo pomou koga se prikazuje kako su podaci u realnom sistemu meusobno povezani.Model podataka poseduje tri osnovne komponente:Strukturu modela Skup koncepata za opis objekata sistema, njihovih atributa i meusobnih vezaOgranienjaSemantika ogranienja vrednosti podataka koja u svakom trenutku moraju biti zadovoljena. Ovo su pravila integriteta modela podataka.OperacijeNad konceptima modela, pod definisanim ogranienjima, preko kojih se moe opisati dinamika sistema

  • Model podatakaSvaki model podataka treba da zadovolji dva bitna kriterijuma:Da poseduje koncepte pogodne za modeliranje realnih sistemaDa se njegovi koncepti, strukture, ogranienja i operacije mogu jednostavno implementirati na raunaru

  • Model podatakaNa osnovu toga kako zadovoljavaju ova dva kriterijuma, modeli podataka se mogu klasifikovati u sledee generacijePrvu generaciju, koju ine konvencionalni programski jeziciDrugu generaciju, koju ine baze podatakaTreu generaciju, koju ine tzv. semantiki bogati modeli podataka (model objekti-veze)

  • Model podatakaImajui u vidu karakteristike generacija modela podataka, zadovoljavajui metodoloki pristup projektovanju baza podataka bio bi:Koristei neki model tree generacije modela podataka formirati semantiki bogat model realnog sistemaPrevesti dobijeni model u neki od modela prve ili druge generacije

  • Model objekti-veze(ukratko)Struktura modela objekti-veze (entity - relationship)Predstavlja se ER dijagramima (DOV)U modelu objekti-veze sistem se predstavlja kao skup objekata i njihovih vezaObjekat (entitet - entity) je koncept (stvar) koji se po svojim osobinama razlikuje od ostalih objekata. Objekat u modelu moe da predstavlja:Fiziki objekat realnog sistema (konkretan radnik ili proizvod )Vremenski trenutak ili period (semestar, obraunski period i sl.)koncept (smer studija, klasa daktilografije i sl.)

  • Model objekti-veze(ukratko)Pojedinani objekti se klasifikuju u tipove objekataTip objekta je opti predstavnik neke klaseSvaki pojedinaan objekat predstavlja jedno pojavljivanje (primerak) datog tipaPredstavljanje nekog konkretnog objekta njegovim tipom, naziva se generalizacijaObrnuti postupak, navoenje pojavljivanja datog tipa naziva se specijalizacija.

  • Model objekti-veze(ukratko)Atribut i domenObjekti se u sistemu opisuju preko svojih svojstava ili atributa.Svaki atribut u u jednom trenutku ima neku vrednost. Atributi uzimaju vrednost iz skupa moguih vrednosti. Ovaj skup se naziva domen.

  • Model objekti-veze(ukratko)Koncept jakog i slabog objekta:Slab objekat ne moe da postoji (egzistencijalno je zavisan) od nadreenog (jakog) objektaSlab objekat ne moe da se identifikuje(identifikaciono je zavisan) bez veze sa nadreenim objektomKardinalnost preslikavanja slab jak se podrazumeva (1,1)

  • Model objekti-veze(ukratko)Veze u modelu opisuju nain povezivanja (uzajamnog dejstva) objekataPostupak generalizacije i specijalizacije se moe primeniti i na vezeKarakteristika veze je kardinalnost preslikavanja (DG,GG) gde je DG donja granica, najmanji mogui, a GG gornja granica, najvei mogui broj pojavljivanja tipa objekta za jedno pojavljivanje povezanog tipa objekta

  • Model objekti-veze(ukratko)Objekat od koga je uspostavljena veza se zove roditelj (parent), a objekat prema kome je uspostavljena veza se zove dete (child)Postoje sledei tipovi veza:IdentifikujueNeidentifikujue Veza kategorije, tj. veza prema podtipovimaNeodreujua veza vie prema vie

  • Model objekti-veze(ukratko)Identifikujua vezaKljuevi objekta roditelj predstavljaju deo identiteta objekta dete, tj. objekat dete zavisi od objekta roditelj preko identifikatora.Svaki primerak objekta dete mora biti povezan sa najmanje jednim primerkom objekta roditelj.Pojavljivanja objekta roditelj se definiu nezavisno, a pojavljivanja objekta dete se ne mogu identifikovati bez identifikatora objekta roditelj

  • Model objekti-veze(ukratko)Neidentifikujua vezaAko se svaki primerak objekta dete moe jedinstveno identifikovati, bez znanja veze sa primerkom objekta roditelj

  • Model objekti-veze(ukratko)Veza kategorijeDefinisana je za hijerarhijsku vezu izmeu nadreenog generalizovanog objekta koji sadri zajednike osobine i podreenih objekata

  • Model objekti-veze(ukratko)Neodreujua veza tipa vie prema viePrimerak jednog objekta povezuje sa nijednim, jednim ili vie primeraka drugog objekta, a svaki primerak drugog objekta povezuje sa nijednim, jednim ili vie primeraka prvog objekta.

  • Model objekti-veze(ukratko)Dekompozicioni dijagram za kreiranje ER dijagrama

  • Alati za projektovanje informacionih sistema i SUBP (CASE alati)Razlozi za uvoenje naprednih alataSoftverska kriza Niska produktivnost u razvoju informacionih sistemaVisoki proizvodni trokoviZaostajanje softvera u odnosu na hardverReenje softverske krize je u iskorienju osobina inenjera proverenih u praksi i to pre svega:metodinostioperativne discipline

  • Alati za projektovanje informacionih sistema i SUBP (CASE alati)Kao rezultat nastaje softverski inenjering koji u sebi sadri sistematizovane i koordinirane aktivnosti potrebne pri projektovanju implementacijieksploatacijiodravanju softverskih proizvoda

  • Alati za projektovanje informacionih sistema i SUBP (CASE alati)Automatizacija softverskog inenjeringa se izvodi posebnim alatom, iji je naziv CASE (Computer Aided Software Engineering)

    Osnovni cilj CASE alata:Da razvijanje softvera postane vie inenjerska delatnost, a manje individualna umetnost i umee.

  • Alati za projektovanje informacionih sistema i SUBP (CASE alati)Uspenim korienjem pravilno izabranog CASE alata moe se:Minimizirati vreme i trokovi razvoja softveraPoveati produktivnost u pisanju softveraPodii nivo kvalitetaPoveati pouzdanostStandardizovati proizvedeni softver

  • Alati za projektovanje informacionih sistema i SUBP (CASE alati)Elementi CASE alata:RepozitorijumAktivni renik podataka koji podrava definisanje razliitih tipova objekata i njihovih vezaAlati za grafiko predstavljanjeOmoguavaju razvoj razliitih tipova dijagrama na osnovu ranije definisanih standardaSoftver za definisanje tekstaOmoguava definisanje naziva, sadraja i detalja stavki u repozitorijumuAnalizator softveraAnalizira ulaze u dijagram i repozitorijum i utvruje njihovu leksiku kompleksnost i proverava kompatibilnost sa ostalim objektima Softverski interfejs prema repozitorijumuObezbeuje vezu izmeu dijagrama i repozitorijumaKorisniki interfejsObezbeuje interaktivnu i off-line obradu

  • Alati za projektovanje informacionih sistema i SUBP (CASE alati)Najpoznatiji CASE alati:ORACLE DesignerERwin DBDesigner Entity Relationship Diagrammer (ERD)MagiCASEEasyCASE System Designer S-DesignorApplication Development Workbench (ADW)

  • CASE alat za modeliranje podataka

  • Izgraen na konceptima koji su postavljeni IDEF1X (Integration Definition for information modeling) standardomNamenjen za modeliranje podatka ER (entity Relationship) metodomMogu se ravnopravno koristiti IDEF1X i IE (Information Engineering) notacije

  • Modeliranje podataka obuhvata dva aspektaLogiko definisanje modelaFiziki dizajn baze

    Korienje ERwin-a podrazumeva istovremeni razvoj logikog modela i fiziko definisanje baze

  • Osnovi objekti u modelimaLogiki modelObjektiAtributiVeze (relacije)Fiziki modelTabelePoljaOgranienja (constraints)Pogledi (views)

  • U bilo kom trenutku definisanja logikog nivoa baze, potrebno je odabrati ciljni server (DBMS na kome e baza biti realizovana) Izbor ciljnog servera nije definitivan, to znai da se on moe menjatiERwin insistira na nezavisnosti modela od DBMS platforme

  • U Erwin-u postoje logiki i fiziki tipovi podatakaLogiki tip podataka (logical datatype) je predefinisani skup karakteristika atributa, koji odreuje duinu polja, pripadnost ERwin domenu i naziv. ERwin poseduje listu predefinisanih logikih tipova koje moemo dodeljivati atributima

  • Predefinisani logiki tipoviDatatypeERwin DomainLengthPrecisionAUDIOBlobNoneNoneBINARYBlobOptionalNoneBOOLEANNumberNoneNoneCHARStringOptionalNoneDATEDatetimeNoneNoneDECIMALNumberOptionalOptionalFLOATNumberNoneNoneHUGENumberNoneNoneINTEGERNumberNoneNoneINTERVALNumberOptionalNoneLARGE BINARYBlobOptionalNoneLONGNumberNoneNoneLONG FLOATNumberNoneNoneMONEYNumberOptionalOptionalNCHARStringOptionalNoneNUMBERNumberOptionalOptionalNVAR CHARStringMandatoryNoneSHORT F

Recommended

View more >