Univerzitet u Beogradu

Bioloki fakultet

Seminarski rad iz biologije pela sa pelarstvom

Tema: Medonosna pela (Apis mellifera): tehnologija gajenja

Mentor: prof. Ljubia Stanisavljevi

Studenti: Biljana Kui BI070022 Branka Novakovi BI070025 Miljana Mojsilovi BI070024

Beograd, maj 2010.

- 2 -

Sadraj

Uvod.....................................................................................................................3 Istorijat pelarenja................................................................................................3 Izbor mesta za pelinjak.......................................................................................4 Tipovi konica......................................................................................................5 Pelarski pribor.....................................................................................................7 Sezonski radovi u pelinjaku...............................................................................10 Pripreme za pelinju pau....................................................................................15 Zakljuak..............................................................................................................16 Literatura..............................................................................................................17

- 3 -

Uvod

Pelarstvom se ljudi bave od davnina i ono spada u najstarija zanimanja ljudi. Od razliitog broja insekata, ovek je izabrao da za svoje potrebe gaji jedino pele, bumbare i svilene bube, a u neznatnom broju i neke druge. Pele se gaje gotovo na svim kontinentima, u svim zemljama sveta. Medonosna pela (Apis mellifera) je socijalni insekt koji se najee gaji.

Pod tehnologijom pelarenja podrazumevamo skup mera i postupaka koji se primenjuju na pelinjaku u cilju postizanja to boljih proizvodnih rezultata (Beli, J., Sulimanovi, 1982)

Razvojem nauke i tehnologije napravljeni su znaajni pomaci i u tehnologiji savremenog pelarstva. Primene novih metoda pelarenja doprinele su poveanju proizvodnih rezultata, ali su delimino uticale i na ivot celokupnog pelinjeg drutva. U cilju ilustrovanja ove tvrdnje setimo se samo uticaja uvoenja gotovih osnova saa (drastino ubrzanje izgradnje gnezda) ili uvoenja savremenih tipova konica (mogunost proirenja gnezda, izbegavanje rojenja itd.) (Beli, J., Sulimanovi, 1982).

Uspeh u pelarstvu i proizvodnji pelinjih proizvoda zavisi od izbora mesta za pelinjak, pelarske opreme i pribora, kvaliteta pela. tj. pelinjeg drutva, i rasporeda konica na pelinjaku.

Istorijat pelarenja

Tokom svog praistorijskog razvoja ovek je najpre pljakao pelinja drutva, koja je nalazio po upljinama drvea i stena (slika 1). Meutim, onog trenutka kada je razvio strpljenje u ekanju da pele napune sae medom, a istovremeno poeo da ih titi i nadgleda njihov rad, ovek je postao pelar.

Prvobitna konica je bila cevastog izgleda, napravljena od kore drveta, koja je sa jedne strane bila zatvorena potpunim epom, a sa druge epom sa otvorom, koji je sluio kao leto. Ovakve konice su bile rairene u starom svetu (Afrika, Evropa, Azija), a ljudi su ih veali po drveu da bi se u njih naselili rojevi, dok su pred prikupljanje meda pele isterivali dimom. Kasnije su konice graene i od drugog materijala (blato, prue, slama, daske), ali su dugo zadrale valjkast izgled, da bi mnogo kasnije dobile izgled pravougaonih posuda, koje su

postavljane na zemlju ili neki podmeta (Stanimirovi Z., Soldatovi B., Vuini M., 2000). Sl. 1. Sakuplja

meda (Google 1)

Pele su u svojim prirodnim stanitima, kao i u pletarama, lepile sae za zidove, tako da je ono bilo nepokretno. Vremenom je ovek zapazio da je nepokretno sae nefunkcionalno, tj. da pravi smetnje bilo u prouavanju ivota pelinjeg drutva, bilo u vaenju pelinjih proizvoda. Zato je nastojao da rei ovaj problem, te je otkrio sistem pokretnog saa. Najpre je konstruisana izokrenuta pletara sa pokretnim poklopcem za koji su kaene satonoe sa viseim saem. Ovakve su konice upotrebljavali jo stari Grci, a pretpostavlja se da su poreklom sa Dalekog istoka. Krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka u pelarstvu se poinju primenjivati konice sa pokretnim saem, koje su uslovile upotrebu sasvim drugaijih metoda pelarenja nego to je to iziskivala dotadanja upotreba vrkara ili drugih vrsta konica sa nepokretnim saem (Stanimirovi Z., Soldatovi B., Vuini M., 2000).

- 4 -

Meutim, uslov za revoluciju u razvoju pelarske tehnologije i pelarstva uopte bio je otkrie principa pelinjeg prostora (bee space), koji je realizovao L. L. Langstroth u SAD 1853. godine, da bi neto kasnije u Evropi dolo do otkria: postupka izrade satnih osnova, konstruisanja prve centrifuge za istresanje meda, i razraen je nain za masovnu proizvodnju matica presaivanjem larvi u poetke matinjaka. Daljem napretku pelarske tehnologije i pelarstva doprineli su jo mnogi drugi pelarski poslenici tog i kasnijeg vremena, kao to su Huber, Jana, Prokopovi, kao i poznati preduzimljivi pelari Dadant i Rut, ije firme jo i danas postoje u SAD. Sva ova otkria zajedno sa otkriem konica sa nastavcima pruila su mogunost pelaru da u potpunosti raspolae pelinjom zajednicom, a pelarstvo je pretvoreno u pravu industriju sa proizvodnjom po konici koja se ranije nije mogla ni zamisliti.

Danas irom sveta pelarenjem se bavi preko 40 miliona ljudi, a godinje se od preko 50 miliona pelinjih drutava proizvede vie od 850 hiljada tona meda ne raunajui ostale pelinje proizvode (vosak, polen, mle, propolis i apitoksin). ( Filipovi, M. 1996)

Izbor mesta za pelinjak

Mesto za pelinjak mora da bude zaklonjeno od jakih vetrova, jer jaki proleni i jesenji, a naroito zimski vetrovi znaajno utiu na normalan ivot i funkcionisanje pelinje zajednice. Potrebno je da pelinjak bude okrenut prema sunanoj strani, jer sunce ima blagotvorni uticaj na razvoj pelinjeg drutva i njegov opstanak, naroito zimi.

Pelinjak treba postaviti tako da se za vreme velikih letnjih dnevnih vruina, naroito u periodu izmeu 11 i 15 asova, konice nau u hladovini drvea, jer e u protivnom pele mnogo vie energije i vremena utroiti na rashlaivanje konice nego na druge aktivnosti, tako da e i proizvodni rezultati biti slabiji. Nikada ne treba postavljati u blizini jako prometnih saobraajnica ili peakih staza, jer pelama smeta uznemiravanje, naroito tokom prezimljavanja. Posebno je vano da pelinjak bude ograen, kako bi se spreio pristup stoci, koja moe na razne naine da uznemirava pele, pa je zato najbolje da pelinjak bude formiran u ograenom vonjaku u kojem su voke ree zasaene, da je teren sa pogodnim nagibom, u blizini ume ili je na neki drugi nain zaklonjen od delovanja jakih vetrova. (Grozdani, S. 1935).

Pri izboru mesta pelinjaka mora se voditi rauna i o pelinjoj pai, tako da u blizini pelinjaka, na maksimalnoj udaljenosti 1 do 2 km, ima dovoljno raznovrsne pelinje pae, naroito razliito rasporeene u pogledu vremena cvetanja, zatim da ima ranocvetajuih biljaka (vrba, iva ili druga rana paa), koje obezbeuju dovoljno hrane za rano proleno razvie pelinjeg drutva i njegov opstanak do pristizanja ostale pae. Takoe je bitno da u blizini pelinjaka ima tekue vode, koja je naroito neophodna u vreme intenzivnog prolenog razvia legla (Beli, J., Sulimanovi, 1982)

Na kraju, pri odreivanju mesta za pelinjak treba imati na umu i broj planiranih pelinjih drutava u budunosti, jer najbolje je da se pone sa desetak drutava, a da se u perspektivi prema mogunostima i potrebama drutva umnoavaju. Za osobu kojoj je pelarenje usputno zanimanje, optimalan broj konica za pelarenje je preko 40, maksimalno do 100, to je u funkciji broja lanova domainstva koji mogu biti angaovani na pelinjaku.

Sl. 2. Pravilno ureen pelinjak (Google 2)

- 5 -

Na pelinjaku treba izbegavati zbijeni sistem postavljanja konica, jer takav sistem oteava pristup i rad na pojedinim konicama, osim toga oteava se orijentacija pela radilica i matice. Ako su konice suvie zbijene, prilikom rada na jednoj uznemirava se pelinje drutvo u susednim konicama, zatim pele radilice gube radno raspoloenje, opada proizvodnja pelinjih proizvoda, a esto dolazi i do grabea, naroito pri nepravilnom radu. Rasporeivanje konica po grupama je najbolji sistem pelarenja (slika 2). Grupe treba da sadre tri do pet konica, koje ne treba da su u jednom redu, ve u ah poretku, tj. prva grupa konica treba da je postavljena napred, a druga povuena malo unazad i tako redom. Rastojanje meu konicama optimalno mora biti oko 80 cm, a ako ima dovoljno prostora, preporuljivo je da rastojanje bude i vee, dok razmak izmeu grupa konica po dubini optimalno treba da iznosi tri do etiri metra. Na ovaj nain se ipak eliminie monotonija linijskog rasporeda i njegove tetne posledice po orijentaciju, dok je u cilju poboljavanja orijentacije pela poeljno prednji deo konice ofarbati razliitim bojama. Pri postavljanju konica na postolje treba voditi rauna da leta budu okrenuta prema jugu, jugoistoku i ree prema jugozapadu. (Stanimirovi, Z., Soldatovi, B., Vuini, M., 2000).

Uslov za uspeno, rentabilno i produktivno pelarenje je posedovanje adekvatne pelarske opreme i pribora, a u tom pogledu je naroito znaajan pravilan izbor konica, jer pelar moe savreno da poznaje biologiju medonosne pele, tehnologiju i sve najsavremenije principe pelarenja, ali bez adekvatne konice ne moe postii ni zadovoljavajue rezultate.

Tipovi konica

Postoji vie tipova konica, ali sve se mogu svrstati u dve grupe: konice sa nepokretnim saem i konice sa pokretnim saem.

Konice sa nepokretnim saem su vrkare ili pletare (trmke), predstavljaju najprimitivniji tip konica, koje su u savremenom pelarenju sve manje zastupljene i jedino se koriste za prihvatanje i prirodnu proizvodnju rojeva (Veskovi B,. 1989).

Konice sa pokretnim saem su: A, poloke i nastavljae. A ili lisnjau (slika 3) konstruisao je nemaki uitelj Alberti 1873. godine, a 1907.

godine na prostor bive Jugoslavije preneo ju je slovenaki pelar A. nideri, pa na ovom prostoru lisnjae jo nazivaju i Alberti-nideriev panj ili, skraeno, A konice. A konica nije nastavljaa, ali u zajednikom sanduku poseduje razdvojeno plodite i medite, po potrebi

su sa dva leta, s tim da je na meditu manje a na ploditu vee leto, dok su ramovi najee dimenzija 410 x 260 mm. Odlikuju se izuzetno povoljno

reenim sistemom ventilacije. Poseduju devet, deset ili jedanaest ramova, veoma

su podesne za seobu, ali je rad sa njima

malo komplikovaniji, naroito ako je u pitanju pregled pela. Veoma su rasprostranjene u Sloveniji (link 1).

Sl. 3. A konica (Google 3)

Poloke su mnogo bolje od vrkara, jer imaju pokretno sae, ali su loije od nastavljaa jer im se korisni prostor moe ogranieno modifikovati, a osim toga ne poseduju odvojeno plodite i medite. Poloke su u vidu obinih sanduka, tako podeene da mogu da prime 20 ramova dimenzija 420 x 270 mm. Kao i A konice, tako i poloke nisu nastavljae,

- 6 -

ve su im plodita i medita u istom prostoru konice. Pogodne su za selidbu, jednostavne za rad, posebno za pregled i prihvatanje. Meutim, u odnosu na konice sa nastavcima, poloke imaju dosta mana. Naime, prostor u njima je ogranien, a postojei se teko suava kada je potrebno, jer matica za polaganje jaja i radilice za smetaj meda zahtevaju vei prostor (Stanimirovi, Z., Soldatovi, B., Vuini, M., 2000).

Nukleusi predstavljaju male konice, veliine oko jedne etvrtine dimenzija normalne konice. Poseduju 4-6 ramova normalne veliine, a koriste se pri uzgoju, testiranju i uvanju rezervne matice. Postoji vie tipova nukleusa, meu kojima nema bitnijih razlika, ali je u cilju lakeg rada poeljno da se koriste nukleusi sa ramovima iste veliine kao kod konica zastupljenih na pelinjaku. U nukleusu se moe formirati i malo pelinje drutvo, koje po potrebi u njemu moe da prezimi. Nukleusi se najee prave od Dadan-Blatovih konica, koje se pregrade na dva do etiri samostalna dela sa svojim letima. Pregrade treba da dodiruju podnjau kako se drutva ne bi meala, a da bi se po potrebi dva do tri drutva mogla spojiti u jedno, poto se nalaze u istoj konici. Ako se u jednoj konici formiraju etiri nukleusa, onda prednje strane svakog nukleusa treba obojiti razliitim bojama kako bi se pele radilice i matice lake orijentisale i bre nalazile svoje drutvo pri povratku sa leta (matice sa sparivanja, radilice sa pae). Nukleusi dobijeni pregradom DadanBlatovih konica se naroito koriste pri proizvodnji vetakih rojeva (link 1).

Nastavljae su konice koje pruaju najoptimalnije uslove za razvoj pelinjih zajednica i rentabilnu pelarsku proizvodnju.

Danas se za uspeno pelarenje preporuuje upotreba konica sa nastavcima, Postoji vie tipova ovih konica, ali najee se primenjuju Dadan--Blatove, Langstrot-Rutove i Fararove konice.

Dadan-Blatova konica DB (slika 4) konstruisana je u Americi, a u Evropu su je preneli i modifikovali Dadan i Blat, po kojima je dobila i naziv. Ovaj tip konice poseduje plodite sa jednom pregradnom daskom, jednom poklopnom daskom i 12 okvira (ramova). Duina satonoe rama je 474 mm, irina 25 mm, a debljina 20 mm. Bone letvice okvira su duine 300, irine 25 i debljine 8 mm. (Filipovi, M. ,1996)

Sl. 4.DB konica Sl. 5. LR konica Sl. 6. Fararova kosnica ( Google 4) (Google 5) (Google 5)

Tokom sezone se obino izvadi pregradna daska i dodaje 12 ramova, dok se preko zime u cilju to boljeg utopljavanja gnezda pregradna daska ponovo ubacuje. Dadan-Blatove konice poseduju dva do tri, a nekada i vie polunastavaka koji slue kao medi ta. U polunastavcima satonoa je duine 474, iroka 25 i debela 20 mm, kao i u ploditu. Istih dimenzija je i donja letvica ramova u medinim polunastavcima, dok su im bone letvice duine 145, irine 25, i debljine 8 mm.

- 7 -

Dadan-Blatove konice, obino, poseduju i zbeg, te tada omoguavaju visoke proizvodne rezultate. Osnovne uloge zbega su:

da tokom selidbe konica primi izvesni broj pela koje bi lepezanjem eliminisale suvie topli i vlani vazduh, odravajui tako optimalnu mikroklimu konice, da za vreme zapraivanja i prskanja poljoprivrednih kultura ili tokom dezinsekcije protiv tetnih insekata omogui zatvaranje konice do prolaska opasnosti, da tokom kasne jeseni, zime i ranog prolea prihvati materijal za utopljavanje i adsorpciju suvine vlage, da u svako doba omogui lako i jednostavno prihranjivanje pela eernim sirupom, suvim eerom, eernim kolaem sa ili bez zamene cvetnog praha, davanje antibiotika i drugih lekovitih materija.

Dosadanja iskustva iz praktinog pelarenja pokazala su da u konicama sa zbegom pelinje zajednice lake prezimljuju, a u prolee se bre razvijaju, tako da se moe rei da zbeg pospeuje reproduktivne sposobnosti pelinjeg drutva.

Rad sa ovim tipom konica je vrlo jednostavan, jer je pristup svakom delu konice lak, a pored toga jeftinije su u odnosu na druge tipove konica (Stanimirovi Z, Soldatovi B, Vuini M. (2000) ; Filipovi, M. (1996) ;link 1).

Langstrot-Rutova konica-LR (slika 5) konica je konica sa nastavcima, tj. poseduje razdvojene nastavke istih dimenzija, koji mogu biti plodita i medita. Okviri ovog tipa poseduju satonou duine 487, irine 25 i debljine 20 mm, bona letvica je duine 232, irine 36 i debljine 8 mm, dok je donja letvica 450 mm duga, 20 iroka i 10 mm debela.

Ranije se ovaj tip konice upotrebljavao samo sa jednim ploditem, ali je praksa pokazala da je to nedovoljno pa se prelo na upotrebu dva plodita. Plodita i medita su razdvojena matinom reetkom (Hanemanova reetka), tako da matica ne ulazi u medita, i poseuju ih samo pele radilice koje u njegovo sae odlau nektar koji e biti invertovan u med. Takoe je vremenom uoeno da matica radije boravi u gornjem nego u donjem ploditu i da u njemu uglavnom razvija leglo. Meutim, kasnije je uveden princip zamene poloaja gornjeg i donjeg plodita na svakih 10 do 15 dana, omoguujui tako ravnomerno razvie legla u donjem i gornjem ploditu (Veskovi B., 1989). Langstrot-Rutova konica poseduje leto na oba plodita, ali poto je ovo viekorpusna konica (konica sa vie tela - nastavaka), dobro bi bilo da svako telo (svako plodite i medite) poseduje otvor za izletanje i uletanje pela. Ovaj tip konice je veoma pogodan za uvoenje mehanizacije u rad sa pelama i u poslednje vreme sve vie se primenjuje kako u svetskom tako i naem pelarstvu (Stanimirovi Z., Soldatovi B., Vuini M., 2000).

Fararova konica (slika 6) predstavlja jednu od najpodesnijih konica za intenzivno, prvenstveno dvomatino pelarenje. U naoj zemlji ovaj tip konice nije mnogo rasprostranjen, koriste ga samo oni pelari koji su preli na sistem dvomatinog pelarstva.

Fararova konica poseduje plodite od etiri polunastavka sa 12 niskih ramova slinih dimenzija kao u Dadan-Blatovim konicama. Ove konice predstavljaju tip konica za budunost, iako je danas njihova upotreba u zaetku, ali pruaju niz pogodnosti u odnosu na druge tipove konica, tj. nastavci se pune bre medom tako da se ranije mogu vaditi, pruaju mogunost breg i lakeg pregleda pelinjeg drutva, omoguavaju dobro prezimljavanje itd. (Stanimirovi Z., Soldatovi B., Vuini M., 2000).

Pelarski pribor

Za normalan rad na pelinjaku neophodno je posedovati odgovarajui pelarski alat i pribor. Nije preporuljivo pozajmljivanje pelarskog pribora, zbog mogunosti lakog prenoenja opasnih pelinjih parazita i zaraznih bolesti.

Pelarska dimilica (slika 7) slui za umirivanje pela dimom pri otvaranju konice. Materijal za sagorevanje treba da bude takav da sporo sagoreva i proizvodi dim koji nije

- 8 -

mnogo ljut. U ovu svrhu najbolje je upotrebljavati suene gljive koje rastu na drveu, trud (slika 8), trulo drvo, stare krpe, koru drveta i sl.

Sl. 7. Pelarska dimilica Sl. 8. Trud (Photo by (Google 6) M. Mojsilovi)

Pelarski no (slika 9) predstavlja neophodnu alatku svakog pelara. Napravljen je od nerajueg elika, sa jedne strane je prav i otar, a sa druge povijen skoro pod pravim uglom. Slui za odvajanje poklopne daske od tela konice, kao i za razdvajanje nastavaka tela konice jednog od drugog, zatim za razdvajanje ramova, skidanje voska i propolisa sa pojedinih delova konice, ienje zidova i podnjae konice itd. (Stanimirovi Z., Soldatovi B., Vuini M., 2000)

Pelarska kapa obavezni deo pelarskog pribora koji slui da zatiti oi i ostale osetljive delove lica od uboda agresivnih pela. Sastoji se od eira sa irokim obodom preko kojeg pada i prekriva lice gusta tanka mrea (til). (Stanimirovi Z., Soldatovi B., Vuini M., 2000)

Hranilice za prihranjivanje pela predstavljaju neophodan deo pelarske opreme, naroito tokom perioda u kojima se obavlja obavezno prihranjivanje pelinje zajednice. Postoji vie tipova hranilica: Milerova hranilica, hranilica u vidu valovia, hranilica ugraena na poklopnoj dasci, hranilice od plastike sa drvenim reetkama koje plivaju u sirupu, hranilice u vidu rama sa saem itd. Od svih navedenih tipova najboljom se u praksi pokazala hranilica ugraena na poklopnoj dasci ili Milerova hranilica. Naime, na sredini poklopne daske ugrauje se drveni okvir koji izdvaja prostor za sipanje sirupa, a na sredini tog prostora je otvor za ventilaciju. (Stanimirovi Z., Soldatovi B., Vuini M., 2000)

Da bi se matice mogle dodavati pelinjim drutvima tamo gde je to potrebno, kao i da bi se matice mogle dodavati i otpremati na odredite bez ikakvog rizika po njihov ivot, konstruisani su razni kavezi. Postoje razliiti tipovi kaveza za matice (slika 9): slue samo za transport, drugi za dodavanje matica pelinjem drutvu (Smitov kavez), trei samo za hvatanje matica. Svakako, najbolji su univerzalni, koji slue za odvajanje matica od pela, za transport i dodavanje matica pelinjoj zajednici. (Grozdani, S., 1962).

Sl. 9. Kavez za matice (Google 7)

Kavez za otpremanje matica izgraen je od lipovog drveta duine 9, irine 3 i visine 1,5 cm. Na ovako pripremljenom drvetu izbue se tri okrugle rupe prenika 2,5 cm, koje se meu sobom spojene. Dve rupe slue da se unjima kreu matica i pele pratilje, a trea se puni eerno-mednim testom za njihovu ishranu tokom transporta. Sa obe dune strane prorezan je leb dubok 2-3 mm i duine 7 cm, koji omoguava priliv sveeg vazduha. Komorica za hranu pre sipanja hrane mora se parafinisati kako bi se odravala optimalna

- 9 -

vlanost hrane. (Hunjadi. V., Hunjadi M. , 1993.;Stanimirovi Z, Soldatovi B, Vuini M., 2000)

Matina, Hanemanova ili Hofmanova reetka deo je pelarske opreme namenjene za ograniavanje prostora u kome se kree matica. Pravi se od nerajueg lima, ice ili drveta, s tim da su otvori reetke dimenzija 4,1 x 4,2 mm. Postoje matine reetke razliite po veliini i obliku, ali sve moraju biti kompatibilne sa veliinom i oblikom konica na pelinjaku (Hunjadi. V., Hunjadi M. , 1993).

Svaka matina reetka mora da ispunjava sledee zahteve: - da su joj otvori propisanih dimenzija, pravilno i ravnomerno rasporeeni po celoj povrini omoguavajui nesmetani prolazak pela radilica i spreavajui prolaz matici, - da su otvori na reetki ovalnog oblika, kako pele pri prolazu kroz njih ne bi zapinjale krilima ili drugim delovima tela i tako se povreivale

Komplet pribora za vrcanje i istresanje meda ine etka ili guije pero, pelarska viljuka i no, sito za ceenje meda, sanduk za otklapanje mednog saa i centrifuga.

Pelarska etka je deo pelarskog alata namenjen za skidanje pela sa ramova. Graena je od elastinog, mekog materijala, tako da ne oteuje niti gnjei pele i elije saa pri radu. Pri radu sa etkom ili guijim perom treba voditi rauna da se ne umau u med, te da med pone da kaplje van konice, to moe izazvati grabe.

No i viljuka za skidanje mednih, voskovih, poklopaca sa elija saa neophodan su deo pelarskog alata. Najpogodnije pelarske viljuke su izraene od hromiranog elika i nose 16 ili 18 zubaca.

Sito za ceenje meda slui da se med procedi i oisti od raznih fizikih otpadaka (delovi saa, ekstremiteti pela ili celih pela). Centrifuga (vrcaljka) za vrcanje meda (slika 10) namenjena je za istresanje ili vrcanje

meda, To je ujedno i najskuplji deo pelarskog pribora neophodan svakom pelaru. U poslednje vreme pelari sa velikim brojem konica uvode u upotrebu motorne centrifuge u koje moe da stane do 50 ramova. Centrifugu nikada ne treba pozajmljivati jer je izuzetno pogodna za irenje zaraznih bolesti pela. (Stanimirovi Z, Soldatovi B, Vuini M, 2000)

Sl. 10. Centrifuga (Photo by M Mojsilovi)

- 10 -

Sezonski radovi u pelinjaku

Pelari uglavnom smatraju da je poetak priprema pelinjih zajednica za zimovanje ujedno i poetak pripreme za sledeu pelarsku godinu. Miljenja su da je to kraj letnje pae, odnosno poetak avgusta. Meutim, ima i pelara koji ne dele ovakvo miljenje, koji pripreme za sledeu pelarsku godinu nikad nisu utvrivali prema kalendaru, ve prema razvoju pelinjih zajednica, to uglavnom zavisi od vremenskih prilika i uslova pae, pa se pripremni radovi moraju uskladiti sa stalno promenljivim ekolokim odnosima i uslovima u okruenju.

Kad pelinja zajednica polovinom godine zavri svoj razvojni ciklus i postigne bioloki maksimum, sledi njen prirodni pad u razvoju. Matica postepeno smanjuje leglo, a radilice smetaju vikove meda sa strana i iznad legla, to je posledica instinkta pela u njihovoj pripremi za zimovanje. Meutim, u momentu kada pelinja zajednica postigne bioloki maksimum, znai pre nego to pone pad razvoja pelinjeg drutva, pelar je duan da tano odreenim postupcima odri pele u punom radnom raspoloenju i snazi, jer od toga ne zavisi samo korienje letnjih i jesenjih paa ve i zimovanje pela i uspean proleni razvoj. Svakako da ovaj razvoj zavisi od starosti matice, dovoljne zalihe hrane (meda i

polena), zdravstvenog stanja i brojnosti mladih zimskih pela, to je uslovljeno stanjem legla u prethodnom letnjem periodu (Filipovi, M., 1996.).Na taj nain se pelinjim zajednicama ne doputa pad razvoja - naprotiv, rojenjem, zamenom matica i seobom na intenzivne pae odrava se vrlo visok intenzitet razvoja i radno raspoloenje. Zato je neophodno pele seliti na livadsku pau i ispau bagremaca ili kestena, jer su to izuzetno dobre razvojne i polenske pae pogodne za stvaranje rezerve kvalitetnog polena za najraniji proleni razvoj. Polen pele deponuju u sae blie leglu, kod prvog nastavka koji treba pokriti matinom reetkom, a kasnije ga prebaciti iznad plodita i matine reetke da bi ga pele zalile medom. (Stanimirovi Z., Soldatovi B., Vuini M., 2000.)

Sl. 11. Izgled pelinjeg legla Sl. 12. Ramovi u nastavku (Photo by M. Mojsilovi) (Photo by M. Mojsilovi)

Drugi nain kojim se moe obezbediti dovoljna rezerva polena je jesenje pripajanje nukleusa osnovnim zajednicama ili spajanje dvomatinih zajednica u jednomatine. Pri dvomatinom pelarenju junskim uvoenjem mlade matice pelinja zajednica ulazi u formu i intenzivniji razvoj, dok prologodinja matica slui kao pomona. Obe matice u optimalnom periodu polau maksimalan broj jaja (slika 11), iz kojih se stvara vrlo snana zajednica, spremna da intenzivnu julsku pau suncokreta iskoristi do maksimuma. Pod uticajem obilne julske pae ove matice odravaju visok razvoj zajednice u kojoj je leglo sve vreme dobro hranjeno, a mlade pele veoma vitalne. Tako se odneguje veliki broj zdravih i vitalnih zimskih pela, sposobnih da bez veih tekoa podnesu sve nepovoljne uslove zimskog perioda (Grozdani, S., 1962.). Prema tome, svi radovi u junu i korienje intenzivne julske suncokretove pae su podreeni dobijanju visokih prinosa meda (slika 12), ali i pripremama

- 11 -

zajednica za zimski i proleni period. Bez korienja junske i julske pae dolazi do pada u razvoju legla, dok bi podraajno hranjenje pela sredinom avgusta (to predlau neki strunjaci) dalo polovine rezultate, zbog manjenja intenziteta polaganja jajnih elija matice.

U nedostatku julske pae, podraajno hranjenje treba poeti pre nego to se smanji obim legla, ali ako do smanjenja legla i doe, matica ga nee vie proirivati, jer joj pele nae rase to nee omoguiti, zbog svog instinkta da hranu ponu skladititi oko legla i u leglo spremajui se za zimovanje. Poto se na ovaj nain julskom paom kod matica odrava visok intenzitet polaganja jaja, a istovremeno i radno raspoloenje pelinje zajednice, neophodno je u daljem periodu seljenjem na avgustovske pae (beli bosiljak i menta) ovaj radni i razvojni

tempo pela odravati. Ukoliko nema prirodne pae, aktivnost matica se moe odrati prihranom sirupom i polenom, to e omoguiti dovoljno produenje perioda polaganja jaja matice i dobro prezimljavanje celog

drutva. Na ovaj nain se obezbeuje da pelinja zajednica brojano masovna i sa velikim vitalnim potencijalom pela ue u zimu. Prema tome, sa pripremom pelinjih zajednica za narednu godinu mora se zapoeti vrlo rano, ve u junu, i to najpre zamenom matice. (Hunjadi. V., Hunjadi M., 1993.)

Sl. 13. Povoljan poloaj okvira pri pregledu ( Google 8)

Krajem jula, posle vrcanje meda, pelama u konici treba obezbediti minimalnu zalihu do 15 kg meda i 2-3 okvira polena, uz voenje rauna da se pelinjem drutvu ostavi dovoljno slobodnog prostora, tj. da se ne blokira leglo (kod Fararove konice dovoljna su 4 plodina nastavka). Osim toga, ve poetkom avgusta, odmah posle skidanja mednih nastavaka, pele treba osloboditi od varoe, a ukoliko nemaju dovoljnu zalihu hrane, prihrana se mora obaviti

najkasnije u prvoj polovini septembra. Kasnije prihranjivanje donosi vie tete nego koristi, jer negovanje kasnog legla iscrpljuje pele koje e zimovati, a ukoliko nije obavljena zamena matice, stare matice ve krajem septembra prestaju sa leenjem te prihrana nema efekta. Kod podraajne prihrane ili dopune zaliha hrane za zimu prednost treba dati prirodnoj hrani pela, tj. medu. Ako se izbegava prihrana prirodnim medom, zbog mogunosti pojave i irenja pelinjih bolesti ili zbog visoke cene meda, veoma dobra zamena je, a i dobre rezultate daje vetaki med ili sirup od invertnog eera oplemenjen polenom i vitaminima (Hunjadi. V., Hunjadi M. (1993); link 2).

Prihranjivanje suvim eerom treba kad god je mogue izbegavati, jer suvie iscrpljuje pele. Neophodno je istai da stimulativna tena prihrana pela u jesen, posebno razblaenim medom, ako nema pae, moe izazvati grabe, a istovremeno iziskuje i dodatno radno angaovanje. Ovaj problem je reen pelarenjem sa DB, LR i Farerovim konicama, gde neki pelari koriste jedan nastavak sa to vie otvorenih mednih elija iz poslednje pae kao magacin hrane. Ovaj nastavak se stavlja na podnjau, a preko njega se polau nastavci sa leglom, pa se na taj nain prenoenjem meda odozdo nagore stvara prividna paa, koja daje iste rezultate kao prirodna paa ili kontinuirano podraajno hranjenje pela (link 2). U septembru je neophodno obaviti spajanje nukleusa i slabo razvijenih zajednica sa srednje

jakim, to je veoma korisno, jer se uklanjanjem slabih zajednica istovremeno obavlja selekcija pelinjih drutava na pelinjaku, a srednje jake pelinje zajednice dodatkom pela i legla od slabih drutava postaju snanije, sa mnogo veim zalihama hrane (meda i polena). Krajem septembra treba izvriti kratak pregled (slika 13), ocenu i evidenciju stanja pelinjih drutava, ime su pripreme za zimovanje uglavnom zavrene. Nakon prestanka legla, za vreme toplog i sunanog dana, pristupa se jednokratnom tretiranju pela protiv varoe, zatim iz nastavaka treba ukloniti krajnje okvire radi suavanja plodita i bolje aeracije konice, uz istovremeno

- 12 -

zatvaranje ili suavanje leta a u cilju spreavanja mieva i drugih tetoina da prodru u konicu. Pelama ne treba davati ni zimske pogae ni antibiotike, pod uslovom da je sve ostalo uraeno kako treba, jer su pelama od tada potrebni samo zatita od vetra, dosta istog vazduha i mir (Grozdani, S. (1962); Filipovi, M. (1996)).

Zatita od vetra je gotovo neophodna, jer hladni i snani udari vetra prodiru kroz leto i pukotine nezatiene konice i naglo rashlauju zimsko klube (slika 14), koje nema sposobnost brze i adekvatne reakcije u kratkom periodu, pa je nadoknada izgubljene toplote

slaba i spora, to moe imati i fatalni ishod po drutvo. Osim toga vetrovi, posebno istoni, mogu kroz otvore konice naneti sneg koji kasnijim topljenjem stvara veliku vlanost, nepovoljno utiui na normalno zimovanje pela. Zbog toga, ukoliko pelinjak nema prirodne zatite od vetra, konice treba zatititi pojedinano, na primer obavijanjem terpapirom, kako to rade pelari u Kanadi.

Pelama prijaju zimski topli sunevi zraci, pa leta konice treba okrenuti jugu ili jugozapadu, radi defekacije. Pele u klubetu relativno dobro i lako podnose veliku hladnou. Zato utopljavanju konice ne treba pridavati veliku vanost, ali ga ni potcenjivati ne treba, ve je neophodno obaviti dobru izolaciju konice. Izolacioni materijal (hartiju ili stiropor) neophodno je postaviti preko unutranjeg pokrivaa da uspori rashlaivanje toplog i vlanog vazdunog omotaa oko pelinjeg gnezda, da ga apsorbuje, ili propusti van konice, pre nego to se kondenzuje u prostoru oko klubeta pela i tako ga uini jo hladnijim. Vlaga koja se stvara kondenzacijom pare je velika opasnost

za uzimljenu pelinju zajednicu. Zbog toga je neophodno da u gornjem delu konice postoji manji otvor kroz koji e para izlaziti van konice. (Stanimirovi Z, Soldatovi B, Vuini M., (2000); link 4). Sl. 14. Zimsko klube (Google 9)

U savremenom pelarstvu za zimsku aeraciju konice najee se koristi normalno otvoreno vee donje i manje gornje leto. Ukoliko je pelinjak postavljen u dolinama pored reka, gde je vlanost spoljanjeg vazduha posebno poveana, umesto gornjeg leta, bolje je odvod pare iz konice regulisati kroz zbeg preko higroskopnog izolacionog materijala (hartija odnosno novine). Meutim, jako provetravanje ili prekomerno utopljavanje, u naim klimatskim uslovima nemaju valjano opravdanje, jer, ako je pelar u leto i u jesen na vreme uradio sve kako je navedeno, a u toku zime je obezbedio mir na pelinjaku, sigurno e takva pelinja drutva dobro i prezimeti, te e u rano prolee pri prvoj kontroli biti zdrava, vitalna i snana, sposobna da se uz minimalnu pomo pelara maksimalno razviju i ostvare visoke prinose (Stanimirovi Z, Soldatovi B, Vuini M., 2000; link 4).

Zimovanje pela obuhvata dva perioda: period zimovanja u klubetu bez legla, kad pele odravaju prosenu temperaturu oko 21 C, i period zimovanja pela u klubetu sa gajenim leglom, kada temperatura mora imati prosenu vrednost 34 do 35 C. Ovaj drugi period nastaje kad dani oduaju (ve u januaru) i najkritiniji je u razvoju pelinje zajednice, jer tokom njega u najteim uslovima poinje nov ivot ( link 4). Koliko e pelinja zajednica biti u mogunosti da odri konstantnu temperaturu za razvoj prvog januarskog legla, zavisi pre svega od snage pelinje zajednice i rezerve hrane, i ba u ovom periodu do posebnog izraaja dolaze znaaj i kvalitet prirodnog meda i polena za prezimljavanje i razvoj zimskog legla u odnosu na druge oblike hrane. Naime, pele hranjene u jesen eernim sirupom, u toku zime su prinuene da svoje novo potomstvo hrane eernom hranom, koja se po sadrini znatno razlikuje od prirodnog meda, pa su tako odgajene mlade pele manje sposobne od pela odgajenih na prirodnom medu, a samim tim i manje rentabilne. Zbog toga treba izbegavati jesenju prihranu pela eernim sirupom, a pogotovu dodavanje eernih pogaa sa

- 13 -

pojavom prvog legla, jer pele ne treba optereivati jo i preradom saharoze u periodu koji je inae za njih najtei. Meutim, davanje medno-eerne pogae sa polenom ima ekonomsko opravdanje ukoliko u konici nema dovoljno rezervi prirodnog polena. Postoje brojne zamene za polen koje koriste mnogi pelari, ali za uspenu ekonomski isplatljivu i bioloki zdravu pelarsku proizvodnju (zdravu i za oveka i za pelinju zajednicu), danas se u svetu pribegava prirodnoj pelinjoj hrani (med-polen) (Beli, J., Sulimanovi, (1982); Hunjadi. V., Hunjadi M. (1993); link 2).

Meutim, to ne znai da pele pri kraju zime i u rano prolee ne treba hraniti. Naprotiv, nekad je to neophodno (npr. ako su zajednice pela ule u zimu sa malom zalihom hrane), pa je tada nuno sa pojavom prvog legla dodati medno-eernu, a jo bolje medno-polensku pogau sastavljenu od meda i eera u prahu uz dodatak polena, kvasca i odgovarajue koliine vitamina. ak i sa otopljavanjem i prvim izletima pela, kada ponu unositi prve koliine sveeg polena, povremena prihrana retkim sirupom od invertovanog eera (30-40% eera) obogaenim sa 1%-nim polenom u manjim obrocima vrlo je korisna. Tako se, pored stimulacije razvoja legla i popunjavanja utroene rezerve hrane, pelama obezbeuje i neophodna voda, pa manje pela strada na hladnim pojilitima, to je u to vreme

ema 1. Poloaj zimskog klubeta i legla u konici (Google 10)

vrlo znaajno, naroito sa aspekta ouvanja optimalnog broja pela u drutvu. Da li je takva prihrana ekonomski opravdana, zavisi od veliine i udaljenosti pelinjaka. U svetskoj literaturi se preporuuje odravanje aktivnosti pela rotiranjem plodita za 180 i postavljanjem magacina hrane ispod plodita. Meutim, sve ove aktivnosti na prihrani pela imaju male efekte ukoliko pelinja zajednica nema minimum rezerve hrane, tj. 10-15 kg. Kada ta rezerva postoji, stimulativna prihrana u povoljnim vremenskim uslovima kod malih

zajednica daje osetno poboljanje, dok je kod jaih, koje u rano prolee zauzimaju 8 do 10 ulica, efekat neto manje uoljiv, jer takve zajednice, ukoliko imaju dovoljno meda i polena, dobro se razvijaju i bez stimulacije. Zbog toga se pelarima preporuuje jesenje spajanje slabih zajednica sa jaim, uz obezbeenje dovoljnih rezervi hrane, jer sa snanim zajednicama ima manje posla, a ekonomski efekat je vei. Ovim se svakako ne negira pozitivni efekat ranog stimulativnog hranjenja, ali ipak je najbolje proleno prihranjivanje i dobra jesenja paa Ubrzan proleni razvoj legla svakako da zavisi od dotoka nektara, odnosno koliine dodatog sirupa u konici (Veskovi B., 1989;link 2). U vreme kad pele ne izleu na pau, kada nema dodavanja sirupa ili druge stimulativne prihrane, povrina pod leglom se smanjuje. Stimulativnom prihranom, posebno mednim sirupom i polenom, podstie se rad

- 14 -

pelinjih zajednica, to rezultira intenzivnim razvojem i kvalitetom ishrane legla. Zajednice se ravnomerno razvijaju, a da pri tome mnogo ne zavise od vremenskih uslova. Kod takvih

zajednica postoji uravnoteen odnos svih uzrasta pela, to im omoguava da lake obavljaju sve aktivnosti, a samim tim ostvare i visoke prinose. Time je postignuta ekonominost pelinjaka, ali uglavnom za pelara amatera, koji na svom pelinjaku pre svega nalazi zadovoljstvo i odmor, a tek potom od pela oekuje prihod. Ovakvo opsluivanje pela moe se obavljati samo na malom pelinjaku, u blizini mesta stanovanja pelara (Filipovi, M. (1996): Hunjadi. V., Hunjadi M. (1993)). Prvi poslovi na pelinjaku koje treba obaviti u rano prolee su: postavljanje pojila, oitavanje, ienje i dezinfekcija podnjaa, postavljanje antivaroznih traka i saniranje obezmatienih drutava. Ukoliko se zapaze znakovi oboljenja, treba prikupiti uzorke i odneti na laboratorijsku analizu. Ako na pelinjaku nema obolelih zajednica, pelama ne treba davati nikakve lekove kao preventivu, a naroiti ne antibiotike, jer se pele ne mogu vakcinisati, a svako preventivno davanje antibiotika, ije delovanje ima produeno dejstvo, moe imati vrlo negativne posledice na zdravlje ljudi. Mnogo je bolje da se umesto nepotrebnih i tetnih antibiotika pelama daje zdrava hrana, prirodni cvetni med i polen, a za jaanje imuniteta u odreenoj dozi kompleks vitamina uz obezbeenje potrebnih higijenskih uslova. Meutim, neki strunjaci ipak preporuuju i preventivnu zatitu pela od bolesti primenom masnih pogaa sa antibioticima. Po njima u masnim pogaama antibiotici su stabilni, pa je opasnost od unoenja antibiotika i njegovih rezidua u med manja. Za gotovo sve bolesti pelinjih zajednica, zarazne i one koje to nisu, jedan od bitnijih uzroka je nepravilan, nehigijenski, nestruan ili neblagovremen rad sa pelama, to proizilazi iz nedovoljnog poznavanja ivota i rada pela (Stanimirovi Z, Soldatovi B, Vuini M., 2000). Mnoge nezarazne bolesti i uzroci stradanja pelinjih zajednica - trovanje pesticidima, grabe, gladovanje, suvina vlaga, prehlada legla, uguenje, kao i neprijatelji pela, voskov moljac, mravi, ose, mievi i ptice mogu se pravilnim radom i preventivnim merama potpuno eliminisati. Zarazne bolesti (nozema, kreno leglo, amerika i evropska trule, kao i druge, ekonomski manje tetne) vrlo retko ili nikako se ne pojavljuju ukoliko pelar preduzme stalne preventivne mere: Opta higijena pelarenja: lina higijena, higijena odee, higijena pelinjaka i okoline, higijena konica, a posebno higijena podnjae, pojilica i hranilica, kao i svega drugog to spada u pelarski inventar. Zbog toga na pelinjaku u toku cele godine, u sklopu savremene tehnologije pelarenja, kroz redovan pelarski rad treba primenjivati sve potrebne preventivne mere. Pre svega preduzimaju se mere protiv unoenja zaraze, a istovremeno onemoguava se stvaranje uslova koji potpomau pojavu i irenje zaraznih bolesti pela. Tako, na primer, najbitnije preventivne mere koje se sprovode u pelinjaku u cilju spreavanja pojave nozemoze pela su: blokiranje ulaska ove bolesti u pelinjak postavljanjem higijenskog pojila, kao i otklanjanjem uzroka i spreavanjem pojave grabea i naleta pela. Kao bitnu preventivnu meru treba istai i znaaj proizvodnje zdravih matica u zdravim drutvima, blagovremenu zamenu saa i nepozajmljivanje pelarskog pribora i inventara. U sklopu savremene tehnologije pelarenja proizvodnja mladih proverenih matica je bitan proces kome treba posvetiti posebnu panju, jer je kvalitetna matica jedan od osnovnih faktora racionalnog pelarstva. Stoga na pelinjaku treba obavljati masovnu selekciju i uvek imati zajednice sa posebno dobrim proizvodnim osobinama, ili u drutva ukljuivati matice proverenog kvaliteta specijalizovanih centara za proizvodnju kvalitetnog pelarskog reprodukcionog materijala. Kada se obezbedi mlada i proverena matica sa malom zajednicom, do dobrog roja je samo jedan korak, tj. potrebno je samo obaviti podelu osnovne

zajednice na dva dela pa obezmatienom delu dodati nukleus sa proverenom mladom maticom. Jednostavno, ali vrlo efikasno i ekonomino. U rojevnom periodu, ukoliko se kod nekih zajednica pojave znaci prirodnog rojenja, rojevni potencijal kontrolom i usmeravanjem

treba iskoristiti za dobijanje dve nove zajednice. U takvim sluajevima dobro moe da poslui obina pregradna daska, ali su praktinije razdelna Snelgrovljeva protivrojevna i klasina

- 15 -

engleska protivrojevna metoda (Beli, J., Sulimanovi, (1982); Filipovi, M. (1996); Stanimirovi Z, Soldatovi B, Vuini M., (2000)).

Pripreme za pelinju pau

Rana bagremova paa (slika 15) u niim predelima poinje oko 6. maja, a desetak dana kasnije u brdsko-planinskom podruju. Optimalni period razvoja pelinjih zajednica za ranu pau je od 15. marta do 20. aprila, odnosno do 1. maja za kasniju bagremovu pau, te u ovom periodu treba intenzivirati razvoj pelinjeg legla. Na primer, poznato je da od 15. marta do 4. aprila matica polae dnevno preko 500 jaja, a od 4. aprila do 25. aprila ak do 1000 jaja dnevno, tako da e pelinja zajednica za ranu bagremovu pau imati oko 30.000 sabiraica. Meutim, taj broj nije dovoljan za dobijanje visokih prinosa i korienje intenzivne bagremove pae, pa zbog toga pelari pokuavaju na razne naine da postignu veu brojnost sabiraica u jednoj konici u odnosu na kuevne pele.

Sl. 15. Bagremova paa (Google 11) Prihranom forsiran razvoj u optimalnom periodu za bagremovu pau je poeljan, ali zahteva puno rada, a i nesuguran je, jer mnogo zavisi od vremenskih prilika. Meutim, ma koliko prihranom uspeli da intenziviramo razvoj zajednice u optimalnom periodu, snaga takve

jednomatine zajednice nije dovoljna da u potpunosti iskoristi kratku i bogatu pau kakva je bagremova. Zbog toga za stvaranje superzajednica treba predvideti i druge mogunosti, kao to su: dvomatino i dvojno pelarenje, korienje pomonih drutava, ili korienje naleta pela. Svaka od ovih mogunosti zajedno sa intenziviranjem razvoja pelinjeg legla, odravanjem dobrog radnog raspoloenja zajednice i obezbeenjem blie pae, prostrane konice, dosta rezervnog izgraenog saa, dobre ventilacije, blagovremenog dodavanja nastavaka ( slika 16), kontrole unosa, neuznemiravanja pela u radu, eventualnog proirivanja meuramnog prostora i jo mnogo toga, doprinosi maksimalnom iskoriavanju obilnog medenja bagrema uz sigurno postizanje visokih prinosa. (Stanimirovi Z, Soldatovi B, Vuini M., 2000)

Bagrem kao naa najmedonosnija biljka cveta (medi) desetak dana, ali zbog razliitih mikroekolokih uslova na odreenim lokalitetima moe cvetati i due, pa se seobom pela mogu koristiti dve, a ponekad i tri bagremove pae. Meutim, ta ako zbog vremenskih ili drugih nepovoljnih uslova medenje bagrema izostane?! U tom sluaju treba samo izmeniti plan rada i, umesto vrcanja meda, konice treba seliti na drugu pau ili odmah pristupiti razrojavanju zajednica, proizvodnji mladih i zameni starih matica, a sve u cilju odravanja punog radnog raspoloenja i osposobljavanja zajednica za korienje letnjih paa, jer jedna neiskoriena paa ne znai neuspeh te pelarske godine. (Beli, J., Sulimanovi, 1982)

- 16 -

Letnja paa podrazumeva cvetanje svih medonoa od poetka juna do kraja avgusta (bagremac, livade, kesten, lipa, suncokret, beli bosiljak ), ali znaajniji prinos omoguuju

livadska, lipova i suncokretova paa. Priprema zajednica za korienje ovih paa nije ista, jer svaka od njih ima odreene karakteristike: poetak i trajanje cvetanja, intenzitet luenja nektara, razliite vremenske, geografske i klimatske uslove. U svakom sluaju uvek vai opte pravilo: dve zajednice posebno - vie legla, dve zajednice zajedno - vie legla i meda (Stanimirovi Z, Soldatovi B, Vuini M., 2000).

Sl. 16. Bagremov med (Photo by M. Mojsilovi)

Zakljuak

Poslednjih godina dolo je do znaajnih promena u pogledu uvoenja savremenijih tehnologija pelarske proizvodnje, to je doprinelo znaajnom poveanju koliine proizvedenog meda i drugih pelinjih proizvoda. Takoe u ovom periodu je zapaeno smanjenje broja pelara koji pelare sa manjim brojem konica, uz istovremeno poveanje broja pelara sa veim brojem savremenih konica, jer sve vie preovlauje stav meu strunjacima i pelarima da se najracionalnije pelari sa oko 200 konica savremenog tipa. Tako u Srbiji danas postoji negde oko 35-40.000 pelara, sa oko 400.000 pelinjih drutava, sa prosenom proizvodnjom od 25 do 30 kg meda po pelinjem drutvu (Filipovi, M., 1996). Meutim, geogafski i klimatski uslovi u naoj zemlji su takvi da pruaju izvanredne mogunosti za uzgoj preko jednog miliona pelinjih drutava, dok bi se intenzivnim obuavanjem pelara i primenom najsavremenijih tehnologija pelarske proizvodnje u toku izuzetno povoljnih ekoloko-proizvodnih godina pri stacioniranom pelarenju moglo dobiti do 50 kg, a pri seleem pelarenju od 80 do 100 i vie kg meda po konici.

Mudri i preduzimljivi pelari principe ovakve tehnike pelarenja mogu ugraditi u sistem rada bilo kojom konicom, to e im omoguiti da ostvare visoke prinose meda. Naravno, savremeno i visoko produktivno pelarenje ne podrazumeva samo proizvodnju meda, ve i odgovarajue koliine polena, propolisa, voska i matinog mlea. Samo su tada pelinje zajednice maksimalno iskoriene i obezbeuju visok prihod.

- 17 -

Literatura

Beli, J., Sulimanovi, (1982): Zlatna knjiga pelarstva. Nakladni Zavod Matice Hrvatske,Zagreb.1-320

Filipovi, M. (1996): Kako i zato poveati pelarsku proizvodnju i broj pelara u Srbiji

Grozdani, S. (1935): Osnovi prektinog pelarstva, Novi Sad Grozdani, S. (1947): Nae pelarstvo, Beograd Grozdani, S. (1962): Dvomatini sistem pelarenja, Beograd Hunjadi. V., Hunjadi M. (1993): Visokoproduktivno pelarenje Stanimirovi Z, Soldatovi B, Vuini M., (2000) The honeybee Biology of the

honeybee. Faculty of Veterinary Medicine and Medicinska knjiga-Medicinske

komunikacije. Beograd. pp 1-375.

Veskovi B,. (1989). Praktino pelarstvo, Beograd

Sajtovi

link 1- http://gorazdemedina.com/?page_id=168 link 2- http://www.pcelarstvo.com/prehranjivanje.htm link 3-http://www.pcela.rs/ link 4- http://www.aic.ba/poljoprivreda/pcelarstvo/1-pcelarstvo/2484-zimovanje-pela-

vetar-najvei-neprijatelj.html

Fotografije

Google 1- http://sr.wikipedia.org/sr-el/ Google 2- http://www.pcelinjak.com/slike/rodoljub_pcelinjak.jpg Google 3- http://gorazdemedina.com/?page_id=168 Google 5-http://www.zlatnapcela.com/image/LR-kosnicafull.jpg Google 6- http://www.pcelarstvo.com/slike/dimilica%20RSF-m.jpg Google 7-http://www.evrotom.org/images/pribor_za_rad_sa_maticama/kavez.jpg Google 8- http://www.pcela.rs/pregled_1.JPG Google 9-http://www.pcelarm.com/Pcelarska%20nauka%20i%20praksa/image011.jpg Google10-http://www.u-pcelara-

maradik.org/upload/image/eme%20za%20I%20tehnologiju.JPG Google 11- http://www.pcela.rs/zika_sub091.jpg Photo by M. Mojsilovi