list za svu

d jecu

UTEMEQILA TATJANA OLU

IĆ MUSIĆ 1994.

RIJEKA, DECEMBAR 2013.

192

Cijena 10

kn, 1

,5 € - u pret

plat

i 10%

popus

ta

4 Rijeka 6 Reče mi Dunav (priča) 8 Oko jelke10 Miloš Crwanski12 Božić13 Manastir Savina14 Snaga aždajinog zeca i vrapca15 Ugovor zla i mržwe16 Koviq18 Republika Finska20 Zuzuko22 Znam latinicu, učim ćirilicu24 Basna26 Čudesni pingvini28 Andreja Preger30 Slikar Paja Jovanović31 Kviz32 Za tebe i za...34 Predstavqamo...38 Maštom, raukom...40 Mala galerija42 Veliki odmor43 Web-zanimacije44 Čipko

SADRŽAJ

Dragi prijateqi, bjelopčelice i bjelopčelci

Stigao je i decembar, sveti Nikola, Nova godina, vrijeme darivawa. Sigurna sam da ćemo ih svi do-biti, zaslužili smo. Iako još kalendarski nije zima, vani je hladno, kiša ili malo snijega. Sve u svemu, pravo vrijeme da se više družite s kwigom i malo više učite, jer polugodište se bliži.Usprkos hladnom vremenu, Bijela pčela, se otisnu-la na dalek put. S našim prijateqima »Pozori-štem Bajka« iz Beograda posjetila je prijateqe u Vojniću, Srbu, Dowem Lapcu, Kninu i Metkoviću.Bilo je to za nas zaista lijepo družewe, a sigur-na sam da je bilo i svim bjelopčelicama i bjelop-čelcima. A kako je bilo, možete vidjeti na našem Fejsbuku.Sretna vam i uspješna nova 2014. godina!

vaša Bijela pčela

Medaljon u kupoliHrišćanima je sveta rijeka Jordan u Svetoj zemlji. U njenim vodama rođeno je hrišćanstvo, krštenjem Hrista.

Na kupoli pravoslavne kapele za obred krštenja u Raveni izveden je prekrasan mozaički medaljon. Na njemu je Sv. Jovan Krstitelj s velikim bogato ukrašenim krstom, kojim sa cvjetne obale krsti Hrista u vodi. Iznad Hristove glave bijela je golubi-ca, simbol Duha Svetoga. Sa strane, iz vode, izranja riječni bog koji pred-stavlja utjelovljenje rijeke Jordan.Ovaj prizor, sa blistavo zlatnom pozadinom, obrubljen je plavičasto bijelim prstenom i crvenim i tamno-modrim linijama.

Rijeka je silna; njene vode koje neprestano teku odražavaju stvaralačku snagu prirode i vre-

mena. Simbol je plodnosti jer svojim vodama daje život zemlji. Označava i protok vremena; teče od izvora prema ušću kao život od rođenja do smrti. Ona je slikovno značenje našeg života, bujica naših osjećaja.Rijeka je uvijek u nama; često hirovita, opasna, ponekad lijena, umilna; kadikad brzo odmiče, pokatkad zastajkuje; ona žubori, šapuće, kikoće, bjesni, pjeni se… Rijeka je mudra i od nje valja učiti. Za neke ona je sveta. Mnogi narodi imaju riječne bogove i duhove. Slikari su tokovima riječne vode znali pronaći zlatno zrno nadahnuća.

Mistično značenje

Mašta i stvarnost

Poput vodene zmije vijuga rijeka između brda, naselja i šuma. Zna-tiželjni stanovnici promatraju sa gradske utvrde kako živopisnom rijekom protiče život; veslače i putnike na čamcima i brodovima, konjanike i prolaznike koji pre-laze preko mosta. Pogled im se otvara na tornjeve, zvonike, kuće i na dvorac što se smjestio na adi u sredini riječnog korita.Ovaj veličanstveni krajolik samo je djelić jedne velike zavjetne sli-ke, na kojoj se ističe Bogorodica s djetetom i moćni vojvoda od Burgundije. Slika je djelo velikog Jana Van Ajka, a prekrasni pejzaž na njenoj pozadini ima duboko mistično značenje.

4 Bijela p^ela

Rijeka

Jan Van Eyck, Madona kancelara Rolina, detalj

Mitska rijeka Stiks, Joakimu Patiniru, majstoru iz Anversa, bila je samo motiv za stvaranje dojmlji-vog riječnog pejza-ža. Premda je mašta umjetnika slobodna, mašta Patinira nije mogla pobjeći od stvarnosti. Jer nebo, stijene, drveće i rije-ke stvarne su i u podzemnom svijetu u kome lađar Haron prevozi duše umrlih. Svijet vječne tame nastao je iz prirodnog posmatranja slikara, iz njegovog osjećaja za svjetlost, nebo i vodu.Rijeka Stiks, kao i rijeka zaborava Leta, samo su postale oznake za pu-tovanje na onaj svijet bez povratka.

Joachim Patinir, Haron prelazi Stiks

Hristovo krštenje, mozaik u kupoli

Žig jeseni otisnuo je boje u riječni krajolik: rićkastim, žućka-stim, rumenkastim nijansama. Rijeka je islikana prozračnim obrisima stabala, ugaslim raslinjem što se rasprostiru uzduž riječne obale.Tananom osjećajnošću i rukom izuzetne nježnosti, slikar Grujica Lazarević sjetnim bojama oduhovljava pejzaž, rasto-pljen izmaglicom. Nadahnut riječnim vodama, umjetnikov akvarel izaziva posebnu vrst osjećaja, osjećaja koji je poziv na prisni dodir s vodom, tlom i biljem.Lazarevićeva rijeka je kandilo što zrači posebnom svjetlošću i ljepotom.

Noć se spustila nad ri-jekom Temzom. Na ze-lenoj, gotovo mističnoj mjesečini sablasno plu-taju i izranjaju ukotv-ljeni brodovi. Krstovi na njihovim katarkama zastrašujući su i nalik krilima noćnih ptica. Bo-lesni odsjaji mjesečine na površini rijeke dopiru do daljina gdje se naziru

obrisi kupole Katedrale sv. Pavla. To prepoznatljivo londonsko neimarsko zdanje, okupano čudnom i tajanstvenom svjetlošću, izgleda sasvim dru-gačije no danju.Slikajući rijeku umjetnik je nastojao da izrazi duhovnost pejzaža, da oslika osjećaj ljudske usamljenosti.

kandilo osjećajnosti

izazov ljepote

izravno iz Mašte

5Bijela p^ela

Razdragana rijeka Sena, kako bi re-kao jedan francuski pjesnik, rijeka je ljubavi. Najljepša je kad sretne Pariz. Zato je najviše opjevana. Sena je omiljena među slikari-ma. Osobito draga bila je slikaru Kamiju Piasarou; zimi, ljeti, u proljeće, u jesen; jutrom, danju, u večeri, noću. Sena je uvijek izazov ljepote.Na ovoj slici Pisaro ju je vidio sa jedne terase pod snježnim pokri-vačem. Kroz jutarnju sumaglicu vidi se glasoviti pariški muzej Luvr, most, užurbani brodovi, tromi sta-ri šlepovi, drveće i nebo odjeveno sivilom. Prijatan prizor dočaran je pomoću vodoravnih traka nanese-nih brzim i neusiljenim potezima četkice.

Mistična Mjesečina

Zimsko nebo začaralo je rijeku. Njenu obalu pre-krila je bijela koprema. U snenom riječnom kra-joliku tragovi su života: pomaljaju se krošnje stabala, drvene kućice, obrisi ljudskih figura u daljini, a na površini rijeke, pored čamca, plivaju patke, prkoseći okovima hladnoće.Ovaj jednostavan pogled na rijeku djelo je japanskog majstora drvore-za Hokusaia. Slika je izvedena izravno iz mašte; svježa je i šista. Ona pokazuje istančan osjećaj za slikovitost i izražajnost stvaraoca koji zapaža ljepotu prirode svojom lirskom prirodom i zanosom.

Camille Pissarro, Louvre, ujutro, pod snijegom

Atkinson Grimshaw, Sumrak na Temzi

Katsushiks Hokusai, Rijeka Sumida u snijegu

Grujica Lazarević, Jesen na Tisi

Reče mi Dunav

– Kapljica vode najveće je čudo kozmosa. Ona je temelj i građa života. Sve što živi sačinjeno je, uglavnom, od vode, pa i ti. Zato i mogu s tobom razgovarati – reče Dunav. – Pa, ipak, kako je to moguće? – upitam, zbunjena. – Ti si ri-jeka, a ja ljudsko biće. Slušam tvoj šumor i ne razumijem ga. Zanosi me igra sunaca, vjetra i sjenki u tvojim bez-brojnim zrcalima, a vidim samo bljeskanje, titraju-će šare, sunčevo zlato razliveno na valovima.– U mome šumu su glasovi svih ljudi koji su mi se ikad približili, u igri sunca, vjetra i sjenki, slike su svih godina, mjeseci, dana i trenutaka koji su prošli. Ja sam vodena knjiga

Sonja Krstanović

ilustrovao: Zvone Kenđel

u kojoj je sve zapisano. – Ali, ti pričaš sa mnom... Ili, možda sanjam?

Pričam sa Zemljom, dio sam njenog krvotoka. Hranim njeno božansko ti-jelo, da bi rađalo ljepotu, radost, bogatsvo i raskoš bića i oblika. Pričam

sa bićima koja žive na mojim obalama i u meni. Pričam s brodarima, alasima i djecom, sa svima koje me vole – reče Dunav – kao što voda

priča s vodom, rijeka s rijekom.– Ja nisam voda – rekla sam.

– I ti si dijete Starog Oceana – reče on – i u tebi je voda. – Ali, nisam rijeka. Ne tečem.

– Ko zna – reče Dunav zagonetno. - Većina rijeka teče nizvodno, poneka i uzvodno, neke na površini, neke

ispod zemlje, a vi, ljudska bića, možda, tečete kroz vrijeme? Svi se, na kraju, ulijevamo u vječnost.

– Mislila sam da se ulijevaš u Crno more – pro-mrmljam.

– Tako je, ali ulijevam se i u nebo. Naj-prije u more, pa u nebo, postajem nebe-ski Dunav. Zatim se spuštam na zemlju, skriven u kiši, vraćam se tamo odakle sam krenuo. Iznova i iznova - nepresta-no kružim.– Je li to vječnost? – upitam.– Vječnost je tajna – reče Dunav. – A gdje je ključ te tajne? – pitam.– Ključ svih tajni je u srcu – reče Du-nav – ljubav! Ljubav sve spaja, sve čini mogućim, pa i ovaj razgovor. Ne zabo-ravi... – Posljednje riječi nisam razumjela. Od-nio ih je duboki, tajanstveni šum velike rijeke. Ali moje srce ih je razumjelo. Riječi izgovorene jezikom ljubavi ne mogu stati u tijesne zvučne krletke obič-nih riječi.

S vetle ledene noći, u kojoj su krovo-vi bleštali na mesečini a jelke se belasale pod srebrnom igličastom

prašinom, družina patuqaka kretala se prema jednoj kući. Išlo su ćutke kako ih qudi, onako raspoložene, ne bi čuli. Da bi ipak dali oduška svome vesequ, spora-zumevali su se znacima koji su bili veoma smešni, pa su im se obrazi naduvavali od neobuzdanog smeha. Često nisu smeli da po-gledaju jedni druge kako se ne bi nasmeja-li na sav glas. Samo je najmawi među wima pričao, ali to se moglo protumačiti kao pucketawe grana, cviqewe pasa, ili već kako god. Vesela družina uskoro stiže do kuće u koju je nameravala da uđe pa se samo patuqcima znanim načinom začas obrete u woj.U kući je bilo toplo i tiho. Patuqci se odmah dadoše na posao da pronađu novogo-dišwu jelku, što nije trebalo da bude ni-malo teško jer je kuća bila mala. Ulazili su u sve sobe redom i ubrzo u jednoj pronaš-li dva usnula deteta.– A gde je jelka? – upita patuqak s crvenom kapom.– Mora biti tu negde – mudro zakquči pa-tuqak sa svetlucavim medaqončićem oko vrata, pa pogledom pretraži sobu.– Gde su deca, tu je i jelka – zakquči tre-ći, onaj u čupavim čizmama, zavirujući iza vrata.– Dabome – složi se i četvrti patuqak koji nije vadio ruke iz mufa i stajao u mestu.– Lepo, lepo – na to će sedobradi Zovko, vođa patuqaka – pa gde je onda?– Stvarno, gde je? - ušeprtqiše se pa-tuqci i počeše da se osvrću oko sebe.– Možda jelke uopšte nema – najzad zakqu-či patuqak s medaqonom.– A zbog čega nam je Deda Mraz ostavio znak na kući? – spremno će vođa patuqaka.– Da, zašto, zašto? – čudili su se patuqci

i češkali brade u nedoumici.– Pretražimo, dakle, kuću malo pažqivi-je – najzad naredi Zovko, pa poče prstenom da osvetqava zidove soba, pri čemu mu mu je patuqak koji je nosio medaqončić usrd-no pomagao. Pretražiše sve prostorije bez uspeha. Najzad u dobi u kojoj su spa-vala deca ugledaše jelku visine omaweg maslačka. Na polici, pored kwiga bajki, nalazila se ona, na malom postoqu, lepo ukrašena, okićena crvenim i zlatnim ku-glicama, baš kao što treba.– Gle kako je lepa, kao da je kitila moja mama – zadivi se patuqak u čupavim čiz-mama.– Meni liči na šišarku – sumwičavo će najmlađi patuqak, kome je muf veoma lepo pristajao.– To i jeste šišarka – s osmehom će Zovko, pa osvetli prstenom jelkicu a ona blesnu u punom sjaju crvenom i žutom bojom, jasno odajući obrise borovog ploda.– To je jelka, zar ne, i to se važi? - ozbiqno će najmlađi patuqak.– Važi se, važi, nego šta – potvrdi Zovko.– Ali ne možemo igrati oko tako male jelke – snuždi se patuqak s mufom.– To je bar lako. Zovko će je povećati koliko god hoćemo, pa ćemo plesati do mile voqe – objasni patuqak sa crvenom kapom.– Ne znam da li je to u redu – zamisli se patuqak s me-daqončićem – morali bismo da je diramo, a mi to nikad ne radimo.– Dabome – složi se patuqak u čupavim čizmicama. Mi samo skakućemo, pevamo i šaqemo deci lepe žeqe, ne kvarimo ništa. Zašto bismo je dirali? Mogli bismo je čak slomiti, pa šta onda?– Ali nije red da deca ostanu bez dobrih

ilustrovao: sven Kovačević

žeqa. Treba da im traju čitave godine – tužno će patuqak s medaqonom.– Ako ne budemo tupkali oko jelke i peva-li, ostavićemo ih puste – snuždeno će pa-tuqak u čupavim čizmama.– Ima i tome leka – osmehnu se vođa pa-tuqaka, pa iz xepića na naranxastom pr-sluku izvadi šaku svitaca, na iznenađewe svih. Potom im se obrati veselim glasom:– Igrajte, mili moji!Svici odmah okružiše jelku, pa stado-še da igraju oko we, svetlucajući malim fewerima. Nasmejani patuqci otpevuši-

še pesmicu zdravosanku, neophodnu sva-kom detetu, a šišarka zapucketa od rado-sti. Na kraju svi zatrupkaše poželevši nešto lepo.– Eto i to je urađeno – zadovoqno će Zov-ko. – Možemo da krenemo – reče i pucnu prstima, na šta se svici, kao jedan, vrati-še u xep. Patuqci se zatim iskradoše iz sobe i začas obreše u snegom prekrivenom dvorištu. Odatle bodrim korakom prega-ziše stazicu i nestadoše u plavičastom praskozorju.

Gordana Maletić.

Oko jelke

10 Bijela p^ela

Pripremio: Ratko Reli]

MAJSTOR PROZE I POEZIJE

Miloš CrWanski(1893 – 1977)

NOvO DOBA BEz "CILE-MILE" pOEzIJE

Crwanski je osjetio da je na-kon Prvog svjetskog rata doš-lo novo duhovno pjesničko vrijeme. Smatrao je da iz poe-zije treba izbacivati uobi-čajene stihove i ponavqawe u stilu izraza “cile-mile”.Zalagao se za punu pjesnič-ku slobodu, naglašavajući da mladi pjesnici ne žele ni-koga kopirati nego stvarati vlastiti poetski svijet.

BISERI wEgOvE pOEzIJE

Najpoznatije pjesme Milo-ša Crwanskog jesu “Suma-

dent prisilno mobiliziran u austrougarsku vojsku). Svoj doživqaj rata izrazio je u zbirci “Lirika Itake” u ko-joj je rat nazvao najvećom qud-skom ludorijom. Opjevao je bolno raspoložewe vojnika koji se vraća u svoj razoreni zavičaj protestnim uzvikom.

"pROKLETA pOBEDA I ODUšEvQEwE!"

Nakon ove zbirke pjesama, nakon duže pauze, štampao je stihove i “Lament nad Be-ogradom”. No, treba napome-nuti da i u wegovim proznim djelima također ima poet-skih mjesta i lirike, naro-čito u romanima “Dnevnik o Čarnojeviću”, “Seobe” i “Ro-man o Londonu”.

Crwanski je bio veliki maj-stor proze, ali i poetske riječi u stihu. Mnogi ga svr-stavaju u “veliku trojku juž-noslavenske kwiževnosti” – uz Ivu Andrića i Miroslava Krležu.

REKLI SU

Crwanski je čist pesnik, ima osećaj za jezik i još uvek je aktualan...Robert Hodel, profesor Insti-

tuta za slavistiku Univerzi-teta u Hamburgu

On je prvi naš pesnik ulice. (Misli se na upotrebu riječi)

Radomir Konstantinović

Wegovo pjesničko djelo pred-stavqa kamen međaš u razvit-ku srpske poezije.

Karmen Milačić

Crwanski peva elegantno i ponekad rastuženo.

Miroslav Mirković

Roman o Londonu tri puta je boqi od nekih koji su dobili Nobelovu nagradu za kwižev-nost...

Miroslav Krleža

Samo je Crwanski od svih rođeni pisac.

Ivo Andrić

"TANDARA – MANDARA" STIhOvI

Prve je stihove počeo da piše još u djetiwstvu. U dvanae-stoj je godini “sklepao” jednu pjesmicu u stilu “Oj, djevojko, oj: - oj na Bosfor napred, oj!”. Ovim nevještim početkom želio je oponašati poznate pjesnike i nazvao ih je “tan-dara – mandara” stihovi.Prve zapažene pjesme štam-pao je 1908. u dječjem listu Golub i u časopisu Bosanska vila. BUđEwE pJESNIKA

Pravi se pjesnik u Crwan-skom probudio u godinama Prvog svjetskog rata kada je bio na ratištima Rusije i Italije. (U Beču je kao stu-

11Bijela p^ela

tra”, “Lament nad Beogra-dom” , “Stražilovo” i “Ser-bia”(Svojevremeno su u lek-tiru za sedmi razred osnovne škole uvrštavane wegove pjesme “Pozdrav”, “Sumatra” i “Prva jeza”).U mnogim pjesmama Miloša Crwanskog ima “jakih riječi i misli” koje zahtijevaju do-datni umni napor i primjere-ne su čitaocima većeg stupwa obrazovawa. Zato su uz neke wegove pjesme neophodna do-datna objašwewa.Iako pjesničko stvaralaš-tvo o ovoga pisca nije obimno, ipak je označilo novi pravac i prekretnicu u srpskoj poe-ziji između dva svjetska rata.

NAJčEšĆE RIJEčI

U svojim pjesmama Crwanski je često uz riječi: luk, more, golubovi, zavičaj, priroda, plavo nebo, upotrebqavao trešwe, modre vode i li-šće.

KAKO BI CRwANSKI DANAS pISAO

“Čini mi se da bi istovreme-no bio Haker ili veb-dizaj-ner pisac”, kaže Bane Đorđe-vić u Večerwim novostima od 28. septembra 2013. i dodaje: “Čini mi se da bi na radnom stolu imao nekoliko moni-

tora i nekoliko kwiga svojih prijateqa iz prošlosti… Za mene je Crwanski simbol mogućnosti da čovek prihva-ti moderne tekovine, a da pri tom ne izgubi dušu.”

NOvINAR, pROfESOR, DIpLOMATA, OBUĆAR

Bio je novinar, diplomata, prevodilac, profesor, spor-tista, polemičar, parničar, u izgnanstvu čak i obućar, kurir, konobar. Usporedo sa svim tim, ili, boqe rečeno, iznad svega, pisac. Crwanski je jedan od retkih pisaca čiji se život prelama u wegovim delima.

LAMENT NAD BEOgRADOM(lament, lat.- tugovawe, sjećawe)

Ti, međutim rasteš, uz zorwaču jasnu,sa Avalom plavom, u daqini, kao breg.Ti treperiš. I kad ovde zvezde granu,i topiš, ko Sunce, i led suza, i lawski sneg,U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,i ponavqa, kao dan i detiwi plač.A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje,Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje...

Grlim još jednom Tvoj kamen strmi,i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom.Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi!Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj,to ime će biti posledwi šapat moj.

Crwanskom je Beograd velika qubav i neuništiv grad u kojem se sve ponavqa "kao dan i dečji plač". Beograd mu je topli zagrqaj u kojemu nalazi kraj-wi ciq svojih lutawa tuđim podnebqem...Jednom je rekao: Uvek sam hteo da živim u Beogradu...A živeo sam dugo svugdje, potucao se po svuda, pa – kad zalelečem daleko... Naiđe mi Beograd koji me teši, varoš koja mi govori utehom...

SUMATRA(otok u Indoneziji)

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.Pomislimo: kako su tihi, snežnivrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi likšto ga izgubismo jedno veče,znamo da negde neki potokmesto wega rumeno teče.

Po jedna qubav, jutro u tuđini,dušu na muvija sve tešwe,beskrajnim mirom plavih mora,iz kojih crvene zrna korala,kao iz zavičaja trešwe.

Probudimo se noću i smešimo, draga,na mesec sa zapetim lukom.I milujemo daleka brdai ledene gore blago, rukom.

U ovoj je pjesmi iskazao misao „kako je u živo-tu sve u nekoj vezi“. Sve što se u svijetu doga-đa, dobro ili zlo, negdje se izravnava: ako nas danas ovdje nešto rastuži, daleko u daqini umjesto naše tuge nekome radost teče...

BOŽIĆ“Rođewe tvoje Hriste Bože naš…”

(Tropar)

Božiću, o Hristovom rođewu, anđeli pevaju: „Slava Bogu na visini

i na zemqi mir, među qudima dobra voqa“. Božić je taj mili praznik čija lepota utiče na posebno raspoložewe svakog pravoslavnog hrišćanina. To je praznik nad praznicima, po-četak svih praznika. Da se Gos-pod Isus Hristos nije pojavio na zemqi voqom Oca svog, ne bi ni bilo drugih praznika koje hrišćani praznuju u svrhu svog duhovnog spasewa.Bog Otac je još u Starom Za-vetu, preko pobožnih qudi, na-govestio da će kada dođe puno-ća vremena poslati svoga Sina

O

12 Bijela p^ela

jedinorodnog da nas izbavi iz greha. U vreme Hristovog ro-đewa (Božića) bio je veliki moralni pad qudi. Mnogi su živeli bez Boga, svet je bio prepun greha. Rimska imperi-ja vladala je Evropom, Azijom i Afrikom u trenutku rođewa Gospoda Isusa Hrista. Rođen je u Vitlejemu, u pećini na slami. Bog među qude dola-zi skromno, u miru, zbog toga ovaj veliki hrišćanski pra-

znika: „Hristos se rodi” (mir i dobra voqa među nama…) Do Hristovog rođewa qudi nisu živeli u svetlosti Božića, nisu znali za poruku mira i dobre voqe, ponašali su se kao divqe zveri. Iz tog pagan-skog nemira ugrožavali su jed-ni druge, bilo je po onoj čuve-noj „čovek je čoveku bio vuk“. Sve se svodilo na rat, borbu i voqu jačeg. Paganska religija je doživela pad i svaku druš-

znik mewa nas qude i snažno utiče na naš svakidašwi ži-vot. Zahvaqujući Božiću „… sva zemqa počiva u miru…“, to je dan koji nas treba povesti ka sveopštem izmirewu među qu-dima. Pokazati nam put qubavi i dobre voqe. Božićni pozdrav kod pravoslavnih hrišćana objašwava smisao ovog pra-

tvenu vrednost. Qudsko druš-tvo je pošlo u sunovrat, a to je za Boga bila „punoća vremena“ kada se među qudima treba javi-ti Bog na uverqiv način. Bog šaqe preko Djeve Marije svoga sina u qudskom obliku, da bi ga qudi lakše shvatili i lakše razumeli wegovu nauku o spa-sewu qudi.Sve vreme iščekivawa po Sta-rom Zavetu se najzad ispunilo rođewem maloga Boga, Boži-ća, našeg Spasa koga nam je Bog bezbroj puta najavio preko proroka, sudija, patrijaraha, pravednika… Qudima je napo-kon došlo sunce poznawa Boga preko Gospoda Isusa Hrista. Tu veliku qubav Božiju, rođewe Hrista, Božić, mi pravoslav-ni hrišćani svake godine sla-vimo 25. decembra po starom a 7. januara po novom kalendaru. Proslavqamo ga radosnom pe-smom: „Nek radost nova po svem svetu hodi, Mir Božiji svima i Hristos se rodi“.

Radoš Matić

dnekud su dopirale zve-zdane harmonije sti-hire Svetom Savi, od

Isaije Srbina (14. vek) i sta-pale se sa utišanim vekovima nadnetim nad manastirom Sa-vina, nazvanom upravo po srp-skom svetitequ. More je svojim iskonskim plavetnilom još više isticalo wegovu beli-nu čineći nam ga još bližim. Obronci Lovćena dospeše do manastira. Gledani odozdo deluju kao neprobojno kame-no nebo. Koliko je bio u pra-vu Quba Nenadović, ugledav-ši ulaz u Boku Kotorsku, na-kon povratka iz Italije, kad je zapisao: “Čudim se suncu što želi zaći kad ovakve lepote nigde neće naći.“U manastiru Savina je od 11. veka do danas vazda nešto gra-đeno, dograđivano, preziđiva-no...To je i razumqivo, jer ovaj manastir nije bio vladarska zadužbina. Gradili su ga mona-si i verujući narod. Trebalo je i moliti i podmićivati moć-nike: Mlečane, Turke, Ruse, Au-strijance, Francuze...A bilo je i zemqotresa i požara koji su nanosili štetu. Manastir Savinu sačiwavaju tri crkve, mala i velika, obe posvećene Presvetoj Bogoro-dici, i Savina crkva. Mala crkva je najstarija. Sagrađena je 1030. godine. O tom dalekom vremenu nešto malo znamo iz vizantijskih izvora i “Letopi-sa popa Dukqanina”. Još nije došlo do raskola u hrišćan-skoj crkvi (1054.) i u srpskim primorskim kneževinama, pa

13Bijela p^ela

O

Manstir SaViNa

i u Travuniji gde se nalazila Savina, osećao se izvesni na-predak. Mala crkva je više puta obnavqana i freskama ukrašavana, što je razumqivo ako se zna da je uz obližwu cr-kvu Sv. Save održavala duhov-ni život sve do kraja 18. veka, kada je sagrađena velika crkva. Wena uloga bila je velika u prihvatawu monaha manastira Tvrdoš koji je krajem 17. veka stradao u tursko- mletačkim ratovima. Međutim, mletački dužd Alvize Močenigo je tek 25. jula 1776. godine odobrio gradwu velike crkve.Gradwa je trajala dvadesetak godina. Gradili su je čuveni majstori sa Korčule Nikola Foretić i protomajstor Đor-đe, a pomagali su im Mića, Ilija i Andrija za, kako je za-pisano, radwe niže vredno-sti. Svojim umećem i talentom stvo rili su zdawe koje i danas pleni svojom lepotom, u koje su utkane čudesne boje prirode i duha. Tome naročito doprino-

si veličanstveni ikonostas sa 66 ikona, delo velikih majsto-ra Simeona i Alekseja Lazo-vića. Manastirska riznica i biblioteka čuvaju jedinstvene dragocenosti koje bismo mogli svrstati u tri dela: vrednosti prenete iz manastira Mile-ševe, dragocenosti manastira Tvrdoš i dragocenosti Savi-ne. Za ovu priliku da spome-nemo samo kristalni krst Sv. Save, čudotvornu ikonu Sa-vinske Bogorodice, rukopisne kwige iz 14. veka, Wegošev bu-kvar... Oko manastira su gro-bovi znamenitih i zaslužnih ličnosti: episkopa Gerasima Petranovića, dobrotvora Ni-kole Musića, Wegoševog uči-teqa Josifa Tropovića, admi-rala Avramovića...I kad se sa kamenih visova Lovćena stušte gorski vetro-vi, a sa morske pučine navale bure i pulentade, u dodiru sa Savinom smire se i postanu deo wene svečane tišine.

Milutin Dedić

pRAzNIčNE TIšINE

14 Bijela p^ela

Pi{e: Jovan Savi^in PRica

i planinskim jezerima, po-krivaju se dubokim muqem i spavaju vjekovima. Kad se probude, muči ih glad. Zato silaze do naseqa i žiteqi-ma prijete smrću ako im ne pripreme hranu.Za jelo traže lijepe djevojke i princeze. Ako nema qepo-tica, aždaja primi šest grla goveda dnevno, dvanaest ovaca i goleme količine ribe. Goz-ba aždaje traje tri mjeseca do tri godine. Tako da poždere

ti golub, oni ubiju goluba, iz goluba poleti vrabac!To je vrabac sa početka pri-če. On je najvažniji jer je u wemu sva aždajina snaga i moć. Kada se on pokaže zloj aždaji iz koje je izvađen, ona postaje pitoma i ne prijeti qudima.U našem folkloru aždaje se pojavquju u jezeru pod Tro-janovim gradom – Ćupriji, u Plavskom jezeru, u jezeru Vranica kod Gorweg Mila-novca, u pećini ispod Stige i pećini ispod starog grada Golupca.Naši su najpoznatiji borci protiv aždaja Miloš Obi-lić i Marko Kraqević.

vuci i bauci

Bauk je veliko dlakavo čudo-vište koje se noću po najgu-šćem mraku krije oko kuća i vreba mladunčad stoke i malu djecu. Dan provodi u napuštenim kućama i ruše-vinama, jamama i pećinama. Jako je vješt u prikrivawu.Bauka nikad niko nije ulovio ni jasno vidio, niti ga ubio. To je zapravo običan medvjed, prozvan baukom da ga se nebi povrijedilo, i osramotilo jer u wemu prebivaju seni predaka.U narodnim pjesmama, pri izražavawu velike opasno-sti, često se koriste stihovi "s baucima" kao:"Udariše na sokola MarkaCrne ale, vuci i bauci!"

sve što su qudi stekli. Zato qudi pozivaju svetog Đor-đa da ih oslobodi strašnog nezvanog gosta. Ako je Đorđe spriječen, onda biraju naj-boqeg junaka kome kuju až-dajski mač da probode aždaju ili pozovu najbržeg hrabrog čobanina koji će trčeći oko aždaje da joj izbije oba oka, i ona će slijepa da se izgubi u nepovrat.Tamo gdje nema junaka, qudi po okolnim carstvima tra-že po jezerima mirnu ažda-ju koja ne napada qude. Kada takvu aždaju pronađu, onda izaberu tri jaka i okretna mladića koji odu na jezero i ubiju mirnu aždaju. Iz až-daje iskoči vepar, oni ubiju vepra, iz vepra iskoči zec, oni ubiju zeca, iz zeca pole-

SNAgA AŽDAJINOg zECA I vRApCA

Aždaja, strašno mitsko biće oličewe snage, smrti i zla svake vrste, "radi na pogon

vrapca". Ne, nisam se zabunio, slobodno čitajte daqe. Až-daja je poodavno "izumrla" u prirodi i legendama. Još se znade pojaviti u škotskim je-zerima Loh Nes i Loh Fajn, u kojima je i sada traže moder-nim elektronskim naprava-ma, naravno – uzalud.Aždaja je ogromno krilato stvorewe sa trupom zmije ili krokodila. Ima od pet do dva-naest glava koje rigaju pla-men od koga nastaje pustoš. Hoda na četiri kratke noži-ce, ali se brzo kreće. Teško uzlijeće i jako sporo leti. U vodi su brže od svih vodenih bića. Strašno su hakapqive i mogu da pojedu brda hrane. Od wihovog urlika gore se tresu kao trave na vjetru.Aždaje stanuju u pećinskim

15Bijela p^ela

no uredi. Tako će grof Si-cendorf i wegovi nasqedni-ci plemeniti i postati vla-snici cijele Like, Krbave i Karlobaga, "s nasqednim pravom preprodaje".Prema ugovoru u to posjedo-vawe ulazi: Velebit, Pqe-šivica i Ličko sredogorje, sva krška poqa među pla-ninama i uvale na planina-ma; od najmaweg vrela i po-toka Gacke, Like, Plitvič-kih jezera, zatim: sve što se Dragi moj narode bje-

lopčelski! Pozivam-vas na izlet u davnu

1692. godinu, da u Karlobagu prisustvujemo jednoj velikoj proslavi povodom znameni-tog kupoprodajnog ugovora. Između Austrije i Turske traje rat za naše zemqe, a Lika gori u ranama.Cvrče jawci na ražwu, rude ribe na gradelama, odjekuje pjesma. Toči se vino i rakije. Ima tu gospode sa Dvora iz Beča, ličkih "prostaka" iz sedam knežija i svega što se iz Like i Primorja uzmoglo primaknuti obilnoj i masnoj trpezi Carske komore, kao prodavca, i grofa Adolfa Sicendorfa, kao kupca.Ova se bulumenta okupila povodom "uvođewa Like u po-sjed grofa Sicendorfa" koju mu je za 80 hiqada (i slovi-ma; osamdeset hiqada forin-ti) prodala Carska komora, uprava iz Beča.Zato je iz Austrije stigao u Karlobag carski administra-tor, "uzvišeni gospodin" Ju-raj Ladislav Nađ, da pogodbu u knnige carske uvede i prav-

D UgOvOR zLA I MRŽwE

15Bijela p^ela

na tim planinama, poqima i vodama kreće, diše, raste, trči, leti i pliva, od divov-skih stabala do mahovine, od muve do mrava, medvjeda i jelena, od vola i kowa do pileta i pačeta. Ni to nije sve! Gospodin grof postaje vlasnikom svih qudi, žena i djece.A novi vlasnik obećava i ka-tolicima i pravoslavcima da će u budućnosti imati do-voqno gospodara plemenite krvi, visokog soja i najpleme-nitije loze.Carska komora nije svjesna da tuđe prodaje, a grof Sicen-dorf i na sluti kakvog mač-ka u vreći kupuje. Ličani su, kako mi reče biskup sewski Martin Brajković, sastavqe-ni od "petovrsnog naroda: sta-ri domoroci, Vlasi katoli-ci, novoprekršteni Turci, Krawci, Vlasi šizmatici".

Oni se neće pokoriti kupcu i za wega tegliti i rmbati, jer su kroz generacije privi-knuti da žive od svog rada i vojne službe kao graničari Krajišnici.Uz wih je i Ratni savjet, koji ovom prodajom gubi pozici-je i privilegije. Ratno vi-jeće prijeti i caru i grofu. Carska komora hapsi, muči i ubija, a carska Krajina se preko leđa naroda otimqe za vojnu vlast. Prqavi Ugovor

o kupoprodaji Like raskida se silom, ali nevoqe izazva-ne wegovom pojavom ne pre-staju.Rat je završen 1699. godine. Turci su izbačeni iz Like. Na ličkim prostorima tra-je haos otimačoine, masovne pqačke, hajdučije, ubistava, paleža i drugih svakodnev-nih i svakonoćnih opačina i zlodjela. Vrši se prisil-no i "dragovoqno" preseqa-vawe naroda na nova područja oslobođena od Turaka. Mlade prestupnike javno prodaju na mletačke galije. Padaju gos-podske bečke glave, i glave nedužnih graničara.Tako je Lika, divqa i krva-va, stupila u XVIII stoqeće, da bi i daqe sližila tuđinu, koji po woj sije okove i lan-ce. Žawe mržwu, razarawe i smrt.

J. S. Prica

ejvid je bio nestrpljiv kao dete. Prvi put je išao Na kraj sveta. Čim smo sa autoputa

Beograd-Novi Sad skrenuli levo na drum ka Dunavu, on je, razdragan a u neverici oko imena mesta, iz automo-bila zaustavio prvog seljaka: - Molim vas, da li je ovo put za Kraj sveta? Seljak je samo rukom pokazao da nastavimo. Duž dva kilometra od Kovilja do Ar-kanja, rukavca Dunava, prikazivale su nam se porodice roda na dimnjacima banatskih kuća, mimoilazili nas selja-ci u poslu i pratila kolonada visokog drveća. Bilo je leto i bili smo uvereni da ćemo Dejvida Bajndera, višego-dišnjeg dopisnika Njujork Tajmsa iz Beograda, sada već u penziji, obra-dovati retkim izletom u čudo Kovilja i vojvođanskog turizma – čarda “Na kraj sveta”. Ali, o tome, kasnije. Kovilj ima (bolje reći imao je!) i jačih razloga za posetu. To je selo od one vrste čija istorija, ljudi, slavni ljudi tu rođeni, aktivni ljudi koji čine kulturni život u maloj sredini, čuda prirode, čuda mentaliteta… daleko prevazi-laze atar naselja, dajući, nesrazmer-no svojoj veličini, mnogo veći pečat okolini. Selo je usred zelene oaze, na rukavcu Dunava, pored Koviljskog rita punog retkih ptica. Tu se gnezde kolonije ptica, a pravo su čudo retke sive ča-plje, male bele i male žute čaplje, gak. Okolo ima riba, a lov je primamljiva turistička, za mene uvek nehumana, disciplina, koja donosi mnogo priho-

DKovilj

Piše: Milena Dražić

16 Bijela p^ela

da. Lovište je u plavnom delu Duna-va. Za divlje svinje, srne, divlje patke, divlje guske i fazane ovo je opasno mesto, jer strani i domaći lovci orga-nizuju grupnu hajku na njih. Selu daje identitet i duhovnu lepotu slavni i izuzetno lep Koviljski ma-nastir, sagrađen u 13. veku, za koji se čak tvrdi da je zadužbina Svetog Save, mada bez dokaza. Tu se uspeš-no i bez fizičkih kazni mladi ljudi, zalutali u alkohol ili drogu, čupaju iz kandži smrti radom, solidarnošću, osećajem prema drugima. A da Kovilj ima veći značaj od svojih granica, svedoči i nedavni događaj kad je početak radova na evropskom gasovodu Južni tok, koji kreće iz Ru-sije i ide pravo usreka srcu Evrope, obeležen upravo pokraj Kovilja. Uostalom, da život na ovim prostori-ma nije loš, ne bi tu, prema dokazima, ljudi živeli od pamtiveka, još od pre sedam milenijuma. Stizali su Rimljani i Avari, tu se živelo i tokom srednjeg veka. Kovilj je bio okružen selima, ali su ona nestajala tokom istorije ili su se stopila s današnjim Koviljom.Zanimljivo je da je današnji Kovilj

nastao od nekadašnjih Donjeg i Gor-njeg Kovilja. Donji je starije naselje, još pre doseljenja Srba. Žitelji su ču-vali stražu „na koviljskom šancu“, a i dan-danas se ponose poreklom i na-zivaju sebe Šančanima, a ne Koviljča-nima. Gornji Kovilj se rodio 1746, kad se doselilo mnogo Srba graničara iz Subotice.Koviljčani su pripadali i šajkaškom ba-taljonu od 1763. do njegovog ukida-nja 1873. godine. Šajkaši su bili posa-de malih, lakih i brzih drvenih čamaca kojima su se služili u borbama protiv Turaka, sprečavajući ih da pređu Du-nav, Tisu i Savu. Po popisu iz 1869,u naselju je bilo 3.359 žitelja. Danas ih ima manje od šest hiljada.

LAZA Laza Kostić. Rodio se 31. januara 1841. u kući Kostićevih, kao sin gra-ničarskog podoficira Petra Kostića i njegove supruge Hristine, iz ugledne trgovačke porodice. Dečak pame-ću, učenošću, poznavanjem sedam stranih jezika rano nagoveštava da će postati jedan od najvećih srpskih “Parastos dudu” (pečenje rakije od duda)

pesnika, dramskih pisaca, novinara, prevodilaca.Osnovnu školu je učio u Kovilju, gi-mnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu, a prava i doktorat prava u Pešti. Bio je blizak saradnik Svetozara Miletića i u Austrougarskoj monarhiji smelo radio za “srpsku stvar”. Živeo je u Beogradu i, po pozivu kralja Ni-kole, u Crnoj Gori.U dvorcu najimućnijeg Srbina u Voj-vodini, Dunđerskog, pesnik sreće ljubav svog života, domaćinovu kćer Lenku. Tada, 1891, ona ima 21, a on 50 godina. Pesnik lutalica se strasno zaljubljuje u izvanredno lepu devoj-ku, ali zbog ogromne razlike u godi-nama ne usuđuje se da je zaprosi. Pri-

17Bijela p^ela

sti Miloš Crnjanski i Rastko Petrović u njemu prepoznaju svoga preteču, a njegove pesme “Međ javom i međ snom”, i “Santa Maria della Salute” hvale kao najbolje u srpskoj književ-nosti. Od tada Lazina slava neprekid-no raste. Nadrealisti Oskar Davičo, Marko Ristić, Dušan Matić, Milan Dedinac takođe ističu Kostića kao svoj uzor, a njegovi sledbenici su i najdarovitiji pesnici, kao Vasko Popa i mnogi drugi.

ČARDADejvid Bajnder, veteran Njujork Tajm-sa, stajao je neko vreme na brežulj-ku iznad rukavca Arkanja i uživao u prizoru čarde išarane slikama riba, sunca, ispisanim stihovima, doset-kama, starim nazivima za porodič-ne odnose (čukundeda, navrndeda, kurđel, askurđel, kurlebalo, sukur-dov…). Čarda je bila bez struje, vode i bez toaleta, pa se uvek moralo ući u poljski klozet. Boemi, među njima i pariski slikari i novosadski pesnici, iluminisali su dugu oronulu zgradu, staru dva stoleća. Oko nas su se vrz-mali bezazleni psi, mačke odebljale od ribe, a na vodi su čekali grubo istesani čamci i ostareli ribar. Seli smo za sto ispod vinove loze. Pre riblje čorbe, koju niko nije ni tak’o, prišla su trojica krezubih tamburaša. Jedan je pevao prozuklim kafanskim glasom, nema pesme koju nisu znali.

Vrhunac izleta bio je kad sam uzela čamac, potrpala goste i zaveslala po plitkom rukavcu. Preletali su nas ždralovi crvenih nogu, a ometali lokvanji koji su pre-krili vodu. Počela sam da ih berem, zapravo izvlačim sa dna, sa onom dugom drškom kao crevo. Žabice bi sa listova skakale u vodu. Tada su se lokvanji iz Kovilja uveliko prodavali po Beogradu i Novom Sadu. Ali, Dej-vid se pobunio: nemoj, zatrćeš ih, neće ih više biti... Mi smo se krišom pogledali, rugajući se američkom strahu za prirodu. A proći će godinu dana, i ja ću, u vre-me lokvanja, “na kraj sveta” dovesti Izabelu i Luku, takođe Vašingtonce. Od divnog cveta, na čijem se listu od-mara Zmajeva žaba čitajući novine, ni traga! Stari Amer bio je u pravu. Lopoča je bilo iduće i svih narednih godina, ali dobro smo zapamtili lek-ciju iz ekokulture.I, na kraju, lopoča ima, ali čarde – ne! Manastir, na čijem je posedu sagrađe-na kafana, odlučio je da je sruši. Na internetu je nastala pobuna. Javljali su se posetioci bukvalno iz celog sveta, jer su tu dolazili i slavni lju-di, šahista Mihail Talj, pesnik Mika Antić, reditelj Emir Kusturica, brojni glumci, režiseri, diplomate, pa i no-belovac Ivo Andrić. Podelili su se oko toga starosedeoci i “dođoši”, vernici i ateisti, školovani i nepismeni. Ali, svi su ljutito osudili neobjašnjiv po-tez Crkve koja je srpskom turizmu ispod nogu izvukla oveći tepih, a lju-biteljima uzvudljivih mesta uživanje u lepoti i prirodi.Čarda “Na kraju sveta”, koje više nema

ča joj na francuskom svoj buran život, voze se kočijama, a uveče, u salonu, kraj kamina, sluša Lenku kako svira klavir. I beži od nemoguće ljubavi. Posle nekog vremena Lenka umire, a on deset godina nosi u sebi osećanja koja će iskovati najlepša ljubavna pe-sma Santa Maria della Salute. Laza Kostić je umro u Senti 1910, za-boravljen od svih. Međutim, odmah posle Prvog svetskog rata, moderni-

Džepni globus

zavrteo:

Igor Kolarov

l Finska ima 1.500 biblioteka, i gotovo polovina stanovništva su članovi biblioteka.

Finski: Suomen tasavalta

Finska ima 414.000 pripitomljenih sobova.

Sauna je manja prostorija ili mala kuća koja se u cijelosti sastoji od drveta i zagrijava se grijačem na temperaturu između 80° C i 100° C.

1995. godine postala je članica Europske unije.

Karhu (što značimedvjed) pivo

rovaniemi - laponski

gradić odakle na put svake

godine polazi

Djed Mraz

Ovo je priča o Djedu Mrazu i planini Korvatunturi u Laponiji, baš kao što zamišljamo. U knjizi upoznajemo patuljke koji pomažu Djedu Mrazu u brdu pisama koje prima u poštanskom uredu, te možemo vidjeti kako teku pripreme za božićne praznike.

Mauri Kunnas

Grafički uobličio: Dragan Stojković

Površina: 338.145 km2Broj stanovnika: 5.416.618Glavni grad: Helsinki (573.789)Službeni jezik: finski i švedskiDržavno uređenje: višestranačka republika s jednodomnim parlamentomEtnički sastav: Finci 93,6%, Šveđani 6%, ostali 0,4%Dužina kopnene granice: 2.690 kmveći gradovi: Espo (209.667), Tampere (197.200)valuta: evro = 100 centiverska pripadnost: luterani 88,7%, finski pravoslavci 1,1%, neopredeljeni 9,3 %, ostali 0,9%

Finski: Suomen tasavalta

NorvEŠKa

rUSIJa

FINSKa

Grb republike Finske

l Finsku od ostatka Skandinavije

deli Botnijski zaliv, a na istoku

graniči s ruskom Federacijom.

l Finska ima više od 187,000 jezera.

l Finska ima 179,584 ostrva.

l oko 70% Finske je pod šumama.

l Prosečna gustina naseljenosti je 15 stanovnika na 1 km2, što Finsku čini jednom od najređe naseljenih zemalja u Evropi.

l Tragovi ljudskog postojanja u Finskoj stari su više od 10.000 godina.

Helsinki je glavni grad

l 67% stanovništva Finske živi u gradovima.

NOKia - zaštitniznak današnje Finske

Ladoga jezero

Finski zaljev

Barentsovo more

ZDRavko ZuPan

ZUZUko

20 Bijela p^ela

21Bijela p^ela 21Bijela p^ela

22 Bijela p^ela

23Bijela p^ela 23Bijela p^ela

24 Bijela p^ela

25Bijela p^ela

Pripremio: V. RADOSAVLJEVić

Pingvini su neobične pti-ce neletačice koje žive samo na južnoj poluku-gli Zemlje u vodama ta-mošnjih mora. Na kopno izlaze samo za vrijeme parenja, gniježđenja i uzgajanja mladih o koji-ma brinu oba roditelja. Pingvini ne mogu da lete jer su im krila zakržljala i pretvorila se u peraje, ali zato mogu izvrsno da plivaju i rone i love ribu, svoju omiljenu hranu. Na kop nu najčešće stoje obučeni u tamnoplave kapute i gegajući se ho-daju, a kad im zaprijeti opasnost, bježe tako da legnu na trbuh i brzo ot-kližu niz led u more gdje se osjećaju najsigurnije. Iako su pingvini krupne ptice duge i do 120 cm i teške i do četrdesetak ki-lograma, oni nisu sposob-

26 Bijela p^ela

Neke su biljke toliko lijepe i bez cvjetova da se vrlo često koriste kao kućne ukrasne biljke. Među njima je i kalateja, trajno zelena biljka visine do četrdeset centimetara, išaranih listova. Treba je sam redovito zalijevati i čuvati u polusjeni pa će uvijek uljepšavati stan.

K A L A T E J A

ni i ne znaju da se brane od neprijatelja, osim da bježe, roneći i plivajući. Nažalost, to im uvijek ne uspijeva jer su njihovi najveći neprijatelji opa-

ledenjaku bile su hiljade carskih pingvina. Mnogi su stradali jer su se po-kušali spasiti skaknjem u vodu sa opasnog “bro-da”, a neki su uginuli od

telj carskih, kraljevskih i svih drugih pingvina, a to je globalno zato-pljenje. Naime, na Antar-ktiku, zbog povećanog zagrijavanja atmosfere i cijele Zemlje počeli su se otapati i odlamati veliki ledenjaci. Nedavno se odlomio veliki ledenjak i zaplovio morem. Jedini putnici na tom "brodu"

ČuDESNi PiNGViNibi bilo i mnogo više da im ljudi nisu priskočili u po-moć i spasili oko 15.000 ovih divnih ptica. U novije vrijeme poja-vio se još jedan neprija-

sni morski leopardi, kao i albatrosi (ptice burnice) koje im kradu mladunce. Ponekad su i ljudi njihovi neprijatelji jer ih izlovlja-vaju ili, nehotice truju, za-gađujući njihova staništa. Nedavno je veliki teretni brod na Južnom polu is-pustio ogromne količine nafte koja je otrovala ti-suće pingvina. Stradalih

gladi, dok je najveći broj ovih zarobljenih pingvina i dalje nastavio da plovi ovim “ludim brodom”. A da li će preživjeti, to niko ne zna. Nada je jedino u tome da se zna da su pin-gvini najotpornije ptice na svijetu i mogu mnogo toga da izdrže i ostanu žive. Nadajmo se da će tako biti i ovoga puta.

TA DiVNA STVORENJA

ZANiMLJiVOSTi

hodnike i lavirinte. Umje-sto očiju koje su zakržljale, ima dobro razvijena čula mirisa i sluha koji joj poma-žu u lovu na svoju omiljenu hranu. Insekte i gliste.

27Bijela p^ela

di ne završe poput bora i jele kao novogodišnji ukra-si u stanovima, a kasnije na otpadu.

Krtica je podzemni sisa-vac bubojed. Ova omanja životinja ima valjkasto tije-lo dugo oko 15 cm, kratak rep i poveću glavu produ-ženu u rilo na kojoj se ne vide ni oči ni uši. Krtica najveći dio svog života pro-vede ispod zemlje pa joj oči i uši ne trebaju. Važnije su joj jake prednje noge u obliku lopata kojima kopa ispod zemlje i gradi svoje

se hrane i mnogim drugim vodenim životinjama. U tome im pomažu vrlo duge noge i neobični kljun.

Poni je patuljasti brdski konj visok samo oko jedan metar, a u novije vrijeme uzgojena je i sorta koja je niža čak i od magaraca. Iako su niski, ovi su konjići vrijedni i izdržljivi kao nji-hovi visoki rođaci, konji. Ponekad su i izdržljiviji od njih. Zato su se koristili u teško prohodnim brdskim predjelima kao tegleće i jahaće životinje.

Kad soko na kornjaču sletiodmah se sjetida je gladani da mora da ruča.- E, nećeš! Kaže mu kornjaša i brzo se u kuću zaključa.

SOKO i KORNJAČA

Čempres je zimzeleni grm ili drvo sa sitnim, uvi-jek zelenim, gusto pore-danim listićima i krupnim smeđim šišarkama. Najviše raste u toplijim krajevima ili se uzgaja kao ukrasna i vrlo mirisna biljka. Upravo zbog mirisnih eteričnih ulja i drugih ljekovitih sastoja-ka čempres se u mnogim krajevima koristi i kao lijek za mnoge bolesti u narod-noj medicini. Čempresi mogu da narastu i do tridesetak metara, na-ravno, ako još kao vrlo mla-

Velika ružičasta ptica plamenac dobila je ime po plameno crvenim krilima. Ove ptice močvarice kad se izlegu, do druge godine su potpuno bijele, a prelijepu crvenu boju krila dobiju jer se hrane posebnim račići-ma koji "ofarbaju" perje kri-la. Osim račićima, plamenci

28 Bijela p^ela

AndrejA Preger, PijAnistA, Profesor, doktor PrAvnih nAukA: kAd sAM BiLo MALi

Rođen je 20. marta 1912. u Pečuju (tada Austro-Ugarska, danas Ma-đarska). Već sa 5 godina je prvi put sjeo za klavir, da bi sa devet imao svoj prvi javni nastup.Tokom karijere sarađivao je sa više od 30 dirigenata - 20 domaćih i 8 stranih; violinista 23 domaća i 30 stranih; čelista - 4 domaća i 10 stra-nih; 1flautista. Kao solista, kamerni muzičar, pratilac i saradnik velikih i domaćih i stranih solista svirao je uz 15 jugoslovenskih orkestara i 3 orkestra u inostranstvu.Nastupao je širom bivše Jugoslavi-

NISU ME TJERALI DA VJEŽBAMS Andrejom Pregerom, slavnim pi-janistim i omiljenim profesorom na muzičkim akademijama u Beogradu i Novom Sadu, razgovarali smo u njegovom stanu, u blizini najljepšeg parka u Beogradu, Tašmajdana. Ovaj vedri, neumorni čovjek i u svojoj sto drugoj godini, još uvijek, svakodnevno vježba i uči. Njego-vo lice zrači duhovnošću, onom posebnom ljepotom koju ljudima daju plemenitost, mudrost i smi-renost, Kao da je iznutra obasjan svjetlošću.

Čega se sjećate iz najranijeg djetinjstva?Živeli smo u Pečuju, u Austrougar-skoj. Mama, koja je tad imala dva-deset i osam godina, pozvala je u goste kod nas jednu rođaku, tatinu sestru, učiteljicu muzike. Pitala ju je da li bi htjela da je podučava klavir. Rođaka je odgovorila:Ti si malo prešla godine, ali imaš ovog malog dečka. Njega bih mogla podučavati.Tako sam, sa pet godina, prvi put sjeo za klavir.

Počeli ste redovno vježbati. Je li vam to bilo teško?Ni najmanje. Nikad me nisu morali tjerati da vježbam. Ni tad, ni kasni-je. Brzo sam napredovao. Ta rođaka

Zvala se Sidonija Gajger. Kod nje sam učio klavir. Sa osam godina upisao sam se u muzičku školu, koja je trajala deset godina. Imala je četiri niža razreda i šest viših. Pored klavira, u školi sam svirao i orgulje. Uporedo s muzič-kom školom, kad je došlo vrijeme, pohađao sam i realnu gimnaziju. Prvi put sam javno nastupio s devet godina. Poslije toga, nastupao sam redovno, svake godine. Mama je bila vrlo ambiciozna.Kad sam završio školu, stekao sam zvanje učitelja klavira. Htio sam dalje učiti pa me je otac poslao u Lajpcig, kod čuvenog profesora Maksa Pauera. Tamo sam bio jedan i po semestar. Tada je profesor oti-šao na turneju, a njegov zamjenik mi se nije svidio, pa sam se vratio kući.

i što ste radili?Nastavio sam s učenjem, upisao se na Muzičku akademiju. U Zagrebu su tada bile loše prilike. Stanovali smo sa stricem i njegovom porodi-com. I stričeva kćerka bila je pijani-stica. Imali smo jedan klavir. Kad su se naše porodice razdvojile, klavir

je i u 17 zemalja Evrope, 5 velikih turneja po SAD-u (nastupao u ču-venom Karnagi holu u NJujorku) i Kanadi, 4 u SSSR-u, 7 uzastopnih turneja u Velikoj Britaniji). Izveo je 17 klavirskih koncerata s orke-strom, svirajući od Baha do Geršvi-na, učestovao na festivalima, svirao za radio i diskografske kuce.Tokom dvadeset godina (1964.-1984.) kao osnivač i član Beograd-skog trija muzicirao je sa Aleksan-drom Pavlovićem (violina) i Vikto-rom Jakovčićem (čelo). Ostvarili su više stotina koncerata, svirali na

me je, svaka tri mjeseca, vodila kod svog profesora (bio je veliki autori-tet) na kontrolu, provjeru. Govorio je da sam izuzetno talentovan, jedan od sto.

Kako je dalje teklo vaše muzičko obrazovanje?Nakon godinu i po preselili smo se u Zagreb, gdje je otac premjestio šnajdersku radnju. Tamo sam učio kod druge učiteljice, ali ona nije bila dobra, pa su mi našli treću.

AndrejA Preger, PijAnistA, Profesor, doktor PrAvnih nAukA: kAd sAM BiLo MALi

NISU ME TJERALI DA VJEŽBAM

29Bijela p^ela

moj duhovni život. Otvorila mi je vrata svijeta.

Kako sad izgleda jedan vaš dan?Imam disciplinu. Svako jutro 10-15 minuta vježbam gimnastiku. Mama me je navikla da se umivam i perem do pojasa, u hladnoj vodi. To činim i sad. Zatim doručkujem i postavim plan sviranja. Uvijek nešto studiram. Prolazim, redom, Betovenove sonate, Mocarta, Baha. Svaki dan naučim dio muzičkog „teksta“ napamet, jer zaborav je put ka smrti. Nakon toga pola sata šetam. Trenutno kroz sobe, pošto lift ne radi. Onda ručam, pa malo odspavam. Kad ustanem, nešto čitam, uglavnom u originalu (na engleskom, talijanskom, nemačkom francuskom i mađarskom).

Recite nešto iz svog iskustva s djecom i mladima.Djeci treba uvijek davati samo najbolje, sve samo najbolje. Treba im davati dobru literaturu. Djeca su strogi kritičari. Intuitivno znaju šta je dobro.

Da li biste nešto poručili djeci?Poručio bih vaspitačima i rodite-ljima da ostave djecu na miru, da im ne naturaju nešto što su složili u svojoj glavi. Neka se potrude da u djetetu nađu ono za šta je nadareno, što dijete zaista želi, hoće i može. I to da forsiraju. To da podrže, da ne insi-stiraju na pogrešnom.

Razgovarala: Sonja Krstanović

je pripao njoj, jer je bila starija. Mo-gućnost vježbanja smanjila se. Kao učitelj muzike, mogao sam davati časove djeci, ali se od toga nije moglo živjeti. Otac mi je pred-ložio da izaberem nešto što će mi osigurati pristojan život. Upisao se na Pravni fakultet i zapo-slio se. No, kako sam želio petice, a ne trojke, pošto moj šef nije imao razumijevanja za studiranje, dao sam otkaz. Diplomirao sam, zatim i doktorirao pravo. Muzičku akade-miju završio sam kasnije. Baš kad sam otvorio advokatsku kancelariju – izbio je rat.

festivalima u Sofiji, Aarhausu, Berge-nu, Salzburgu, Dubrovniku, Ohridu, na BEMUSU, NOMUSU, u Somboru, Opatiji, Budvi, Arandelovcu.Nije mali ni spisak đaka profesora Pre-gera, studenata koji su diplomirali ili magistrirali u njegovoj klasi, (tokom trideset godina rada). Od ukupno 44 studenta i 13 postdiplomaca na Muzičkoj akademiji u Beogradu i na Akademiji umetnosti u Novom Sadu njih više od deset su stalno prisutni na koncertnim podijumima.Andreja Preger osnivač je Udruže-nja muzičkih umetnika Srbije

Dobitnik je:Oktobarske nagrade grada Beo-grada 1964,Plakete UUB,Zlatnog mikrofona TTB,Ordena Republike sa srebrnim vijencem 1972,Ordena rada sa crvenom zasta-vom,Ordena Zasluge za narod sa zlat-nom zvijezdom 1989.Povelje Eurpean Piano Teachers AssociationMedalje Belog anđela

Gdje ste bili u ratu?Do 1943. bio sam u Splitu, tu sam uspio prebaciti mamu i sestru. Tatu, nažalost, nisam uspio spa-siti. Pošto je jevrejskoj djeci bilo za-branjeno da idu u redovnu školu, grupa intelektualaca organizovala je privatnu školu, koju su Talijani priznali. Nastavu smo držali u sta-novima. U toj školi predavao sam istoriju. Svirao sam s jednom gru-pom muzičara u nekom hotelu da nešto zaradim. Poslije kapitulacije Italije otišao sam u partizane, gdje sam, sa čuvenim Ljubišom Jovano-vićem, osnovao Kazalište narodnog oslobođenja. Poslije rata potpuno sam se posvetio muzici.

Što vam je dalo snage da izdržite sve što vas je snašlo u životu?Porodica. Brinuo sam o mami i se-stri. Kasno sam se oženio. Poslije se sestra razboljela. Naučio sam davati. Treba davati. Davanje je najveća radost za čovjeka.

Šta vam je muzika značila u životu? Značila mi je sve. Ona je važna za

Паја Јовановић један је од највећих српских сликара. Сликао је велике теме из српске историје. Nа потицај краља Александра Обреновића nасликао је слику Таковски устанак, ка ко би се достојно обиљежила осамдесетогодишњица овог догађаја. По завршетку ове слике, на молбу српског патријарха Георгија Бранковића, Паја слика „Сеобу Срба“. То је масовно исељавање Срба с подручја Косова на сјевер у јужну Угарску под водством пећког патријарха Арсенија III Чарнојевића 1690. Готово платно, димензија 580 са 380 цм, стигло је у Патријаршијски двор у Сремским Карловцима у јулу мјесецу 1896. године. Наручитељ није био задовољан десним дијелом слике и тражио је од умјетника да макне овце, запрежна кола и још понеки детаљ и да у том дијелу наслика храбри и војнички уређени

народ. Умјетник је удовољио жељи наручиоца. Оригинална слика с описаним измјенама налази се у згради Патријаршије у Београду. Реплика ове слике, коју и ми доносимо у овом прилогу, има оригиналну композицију и налази се у Народном музеју у Панчеву. Мајстор ју је направио техником уље на платну, само мањих димензија /190 са 127 цм/, потписана je рукom умјетника у доњем десном углу - Паја Јовановић. У спомен на великог сликара град Београд отворио је за 150 годишњицу рођења његов Музеј у Улици краља Милана. У музеју су изложени бројни радови и реконструиран је његов бечки атеље. У музеју се може видјети његов сликарски прибор, лични документи, дипломе, медаље, биљешке те фототека већине његових радова.

Паја Јова новић ро ђен је у Врш цу 16. јуна 1859. годи не. Крш-те но име му је Па-вел, али сви су га од миља звали Паја. U dје тињ ствu је много времена проводио у фотографском ате-љеу оца Стевана и у атељеу познатог сли кара Јована По-п о в и ћ а с ч и ј и м се сином друж ио. Оста ло слоб од но ври јеме боравио је потајице у празној ц р к в и г л е д а ј у ћ и и п р е ц р т а в а ј у ћ и иконе. Навелико се по граду причало о таленту младог Паје тако да је већ у доби од четрнаест година направио нацрте за рељефе нових звона за Саборну цркву, која су се лијевала у Бечу. У доби од 18 година добива стипендију Мат и це с рпске и већ сљедеће године уписује Сликарску академију у Бечу. Био је у класи историјског сликарства код про-фесора Кристи јана Грипенкерла. Учио је сликарство у духу ака демског реализма. Пропутовао је цијели свијет и добитник је низа награда. Умро је у Бечу 30. новембра 1957. године. По ње-говој жељи, урна са посмртним остацима пренијета је у Бео-град.

Piše: borislav božić, prof.

PAJA JOVANOVIĆ1859.-1957.

SRPSkiSlikaRi

Паја Јовановић израдио је нацрт за једну од најљепших новчаница које је издала Народна банка Србија. То је новчаница од 1000 динара, пуштена у оптицај у јануару 1933. године. Новчаницу је штампао новоосновани Завод за израду новчаница и кованог новца – Топчидер.На лицу (аверсу) новчанице приказан је лик краљице Марије Кара ђор ђевић, а на средини, на воденом жигу лик је краља Александра. Десни дио новчанице заузима орао у лету.Текст на средини написан је ћирилицом. У доњем лијевом углу написано је име аутора цртежа P. YOVANOVITSCH FEC.

30 Bijela p^ela

Seoba Srba, 1969, uqe na platnu

autotortret, olovka

31Bijela p^ela

1. Kako su rimljani i sloveni zvali Đerdap?a) Opasna vratab) Gvozdena vratac) Đavolska vrata

2. ispod kog grada u srbiji se nalazi jedini neiskopani rimski hipodrom na svetu, sagrađen početkom 4. veka ukazom cara Konstantina ili cara Licinija?

3. Kako se još nazivao Kruševac, prestonica kneza Lazara?a) Kruškin Gradb) Šaren Gradc) Beli Grad

4. Kako se zove prvi srbin koji je izabran za predsednika Hrvat-skog sabora?a) Maksimilijan Pricab) Petar Preradovićc) Nikola Krestić

5. „Dan primirja u i svetskom ratu“ u srbiji je državni pra-znik i obeležava se?a) 3. novembrab) 9. novembrac) 11. novembra

6. Koji je od patrijarha rođen u selu Kućanci u Hrvatskoj?a) patrijarh Varnava

KVIZ

Koliko znamo o nama? - broj 4

Pripremio UroŠ PEtrović

b) patrijarh Germanc) patrijarh Pavle

7. Koji položaj zauzima desna ruka „Dame iz vinče“, figurine žene na postolju?a) savijena i dodiruje čelob) savijena i položena na teme c) savijena i položena na grudi

8. Kako se zove okrugli obredni hleb ili kolač u čije se testo, dok se mesi stavlja novčić, a koji se lomi na Badnje veče ili na Božić?

9. Zagonetna ličnostJedan je od najznačajnih srpskih slikara 20. veka. Rođen je u Vin-kovcima 22. januara 1896. Ime njegovo isto je kao i ime jedne reke koja teče kroz Hrvatsku i Srbiju, a u prezime mu počinje le-pom srpskom rečju koja označava skupinu drveća. O kome je reč?

10. asocijacijaNjegovi preci su, prema predanju, poreklom iz Hercegovine. Rođen je 1814. u selu Ugrine kod Bribira. Na nagovor Vuka Karadžića, a u vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića, došao je u Srbiju. Kralj Milan Obrenović odao je pri-znanje njegovom radu imenujući ga

1887. godine prvim predsednikom Srpske kraljevske akademije. Bio je lekar, botaničar, istraživač. Boravak u Banatu omogućio mu je da upozna tamošnju floru i prikupi zanimljive biljne primerke. Obišao je Deliblatsku peščaru, peo se na Karpate a u rudnicima otkrio mno-ge stene i minerale. U Beču je slu-šao predavanje čuvenog botaničara Endlera. Tokom svog višegodišnjeg rada otkrio je sto dve i opisao blizu dve i po hiljade biljnih vrsta. Pre-davao je u Liceju, kasnije u Velikoj školi. Bio je prvi predsednik i redovan član Srpske kraljevske akademije (danas SANU).Godine 1855. prvi put je čuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta četinara. Deset godina kasni-je je dobio dve grane tog drveta. Trebalo je da prođe još deset go-dina da na planini Tari u zaseoku Đurići, 1. avgusta 1877, pronađe taj do tada nepoznati četinar koji je po njemu dobio ime. Vrh jedne planine (najveći pla-ninski masiv u Srbiji) koju zovu Sunčana planina, po njemu nosi ime. Na vrhu se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostaci-ma, koji je oštećen tokom NATO bombardovanja 1999. i sada je do njega teško doći jer se tamo nalaze vojni objekti.

ovo je kviz u kojem ćete tokom cijele školske godi-ne pokazati koliko znate o našoj historiji, kultu-ri i običajima. rezultate ćemo objaviti u broju 199, a odgovore očekujemo do 1. jula. Zato pažljivo čitajte i šaljite odgovore iz svakog broja na redakciju lista. troje najuspješnijih, koji sakupe najviše tačnih od-govora, biće nagrađeni.

Zakuvao i zamesio Igor Kolarov

Najteža stvar u

ljudskom životu

je kad čovek ne

ume da živi.

(poruku

poslao:

Šolohov)

-Tata, zamisli, danas sam dao 2 gola! – reče Perica tati sav srećan.-Bravo, sine! Koliki je bio konačan rezultat?-1:1!

Sava Kličković (1916-1989): Našavši se u nevolji, ovca uzme zajam od vuka, s tim da mu dug vrati vunom kad ovca prispe za striženje.Uskoro dođe vuk po vunu.-Pričekaj – rekne ovca – da donesem makaze.Na to će vuk:-Nije potrebno, uzeću je s kožom.

Stari Egipćani su se ljubili nosevima umesto usnama.

Tajland se nekada zvao Sijam.

ostrige mogu da promene pol.

Prvi film ikada koji je svoju premijeru imao u Diznilendu bio je ”Pirati sa Kariba – Prokletstvo Crnog Bisera” (2003). zanimljivo je da je za vreme snimanja ovog filma veći deo filmske ekipe dobio morsku bo-lest, a i da se razmatralo da kapetana Džeka Spa-roua glume Majkl Kiton ili Džim Keri. Uloga je, na kraju, pripala Džoniju Depu.

Zakuvao i zamesio Igor Kolarov

Grafi

čki o

blik

ovao

: Dra

gan

StOj

KOvi

ć

Ponekad ste baš sebični. Ne delite užinu sa drugovima, nikom ne pozajmljujete svoje gaće, lenčarite sami za sebe, ne pomažete matematiku slabijim đacima... Jeste li vi ćaknuti? Zar želite da budete čudaci? Ljubav – Previše ste dosadni kad niste zaljubljeni. Zaljubite se!

za najdosadniji meč u istoriji boksa smatra se onaj između Britanca Džima Mejsa i amerikanca Džoa Koburna. Susret se dogodio 1870. godine, i za 3 sata i 48 minuta nijedan od boksera nije uputio udarac ka protivniku.Inače, u dosadašnjoj istoriji boksa samo su 4 boksera nokautirana u prvih 10 sekundi meča.

Beogradska filharmonija broji 96 muzičara i međunarodni mediji je svrstavaju u jedan od vodećih evropskih orkestara. orkestar sarađuje sa svetski poznatim dirigentima i solistima: Beri Daglas, zubin Mehta, Ser Nevil mariner, Boris Berezovski. radi promovisanja muzičke kulture Beogradska filharmoni-ja je pokrenula regionalnu saradnju 3 nacionalne filharmonije (Srbija, Hrvats-ka i Slovenija) u okviru projekta: Pika – Točka – Tačka.

U Belgiji se godišnje proizvede više od 170.000 tona čokolade.

Hobotnica ima 3 srca.

HOROSKOP Za DEČaKE PUNE KaRFiOLaDobićete od nekog na poklon kokošku i nazvaćete je Helga. Ako dobijete brata, nikako ga nemojte nazvati Helga. Manji problemi u porodici: teraju vas da svakog dana jedete karfiol. Zdravlje – Jedite više karfiola. Ljubav – Šta da se radi, zaljubite se u karfiol.

HOROSKOP Za DEvOjČiCE KOjE SU PREviŠE DOSaDNE KaD NiSU ZaLjUBLjENE

Pred-

stAvLjAMo

meh, veselje, muzi-ka, ples! Puna kino - sala u Borovu naselju

najbolje oslikavaju jubilarni koncert plesne grupe „Ve-nera“. Zadovoljni gledaoci, roditelji, bake i deke, nepre-stano su plesačice nagrađi-vali glasnim aplauzom. Da vreme brzo prolazi, po-kazalo je baš ovo divno veče. Gotovo dva sata pro-grama, plesa i šarenih ko-stima predivnih devojčica raznih uzrasta ulepšalo je prisutnima ovo subotnje veče. Kada su započeli sa radom pre 20 godina, nisu ni mislili da će trajati baš ovoliko, priseća se voditelji-ca Jovanka Nekić Čučković tih prvih proba i nastupa sa skromnim kostimima. Trebalo je ustrajati sve ove godine, stalno učiti nove članice, osmišljavati nove koreografije, pripremati nove kostime, učestvovati

pojene ruke, nogi-ce u ritmu muzike, široki osmijesi i po-

gledi ka publici jedno je od najvećih zadovoljsta-va djeci Vojnića. Grupa od oko 30-ak djece pred-školske dobi i do četvrtog razreda osnovne škole čine ne samo složnu i veselu družinu nego i okosnicu folklornog društva koje već petu godinu djeluje u okviru Pododbora SKD "Prosvjeta" u Vojniću.Svaki nastup za njih je novi izazov za koji se naporno i vrijedno spremaju. Svaki

S

S

34 Bijela p^ela

na raznim takmičenjima. A bilo ih je dosta, brojne nagrade, kako u zemlji tako i u inostranstvu, krase vi-trine ove plesne grupe. Putovale su one i u Italiju,

petak je za njih poseban datum u njihovom kalen-daru obaveza. Na kraju tjedna, nakon školskih uspjeha, ocjena i učenja, na red dolaze folklorne probe, brojanje koraka, redovna ponavljanja, i opet ponavljanja i tako neko-liko puta. Za ove male i talen tirane folkloraše to ne predstavlja poteškoću – već vrijeme koje željno iščekuju. Kako i ne bi, kada

nim osmehom, gotovo uvek vraćale se sa nagradama.Velika pomoć roditelja ne-izostavna je, bez njih one najmlađe devojčice ni na probe ne mogu doći, a i

se zajedno druže i šire svo-je kolo prijateljstva. A sve to pod budnim okom nji-hove učiteljice Ranke, one iste učiteljice koja s njima provodi mnogo vremena u školi, gdje velikom broju njih predaje srpski jezik i kulturu. A tako je isto s njima često i van škole. Djeca sa veseljem iščekuju svaki petak kada je proba... Često svakodnevno čujem za vrijeme odmora u školi

re koje su uložili.Predivno je i to što bivše članice, sada već odrasle i zaposlene, rado pomažu i vraćaju se „Venerama.“ Bilo je tako i na samoj proslavi,

pitanje: "Učiteljice, imamo li večeras folklornu pro-bu?" Žele se uvjeriti, iako znaju raspored i termin, priča učiteljica Ranka Rod koja sa djecom uvježbava igre s Korduna, Slavonije, Srbije… Malim folklorašima je ipak najdraži bećarac i seljan-čica. Ali oduševljeni su novim plesom kojeg uvjež-bavaju, popularnim pin-gvin - plesom. Pored svih tih plesnih koraka, u bo-gat i šarolik repertoar ove folklorne grupe učiteljica Ranka je uvrstila i valcer.

Englesku, Francusku te u susedne zemlje. Gde god su se pojavile, plenile su svojim predivnim kostimi-ma, veselom i dinamičnom muzikom i igrom, prediv-

pripreme za svaki nastup nezamislive su bez rodite-lja. Sigurno da nakon sva-kog nastupa kada njihova deca zablistaju punim sja-jem, zaborave na sve napo-

jednu od koreografija ot-plesale su članice koje su bile i na samom početku pre 20 godina. Svaka čast, to samo ples može.

Gordana Pavić

h, da samo znate kako je bilo veselo na proslavi dese-

togodišnjice škole srp-skog jezika POLETARAC, u Londonu! Igralo se, pe-valo, glumilo i recitovale pesmice omiljenog dečjeg pesnika čika Jove Zmaja, a kada su se začuli prvi zvuci pesmice “Kad si sre-ćan”, nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Publika u ambasadi Republike Srbije u Londonu zapevala je sa mališanima školice i nji-hovim učiteljicama i tap-šala i trupkala i pucketala prstima. Bilo je divno! Baš onako kako priliči proslavi jednog jubileja. A kako je sve počelo, pitali smo učiteljicu Veru Jevtić: »Školica i igraonica "Poleta-rac" je osnovana je pre de-set godina. Škola radi pod pokrivateljstvom “Srpskog društva” iz Londona. Škola je prvo bila zamišljena da radi kao škola u kojoj deca uče srpski jezik kao drugi jezik i kao igraonica za manju decu. Deca dolaze

E

35Bijela p^ela 35

u školu i da bi se družila i uživala u igri. Broj dece u školi varira. Nekada je bilo i više od tridesetero dece, dok ih danas imamo samo desetoro u grupi.

uče kroz igru i počinju sa osnovama pisanja. Obe grupe uče o našim običaji-ma i kulturi. Svake godine redovno učestvujemo i u Danima srpske kulture koji

Srbiji, zatim brat i sestra, Iva i Mario, čiji su tata i mama u svoju porodicu uneli poreklo različitih kultura: srpske, hrvatske, engleske I čak španske. U grupi je i mala Katarina, čija je mama Ruskinja a tata je iz Srbije. Dakle, ova raznolikost kultura na jednom mestu je upra-vo to što ovu školicu čini tako posebnom i na šta su naročito ponosni. Svi su različiti, a ipak svi tako jednaki jer ih povezuje jedna želja: steći nova znanja, družiti se, učiti i biti srećan svaki dan!«Učiteljicama i deci želimo puno sreće u daljem radu i još mnogo veselih jubileja. Očekujemo da nam se jave sa novim zanimljivim do-gađajima iz svoje školice kao i anegdotama, koje po rečima učiteljice Vere, ima svakodnevno.

Nada Čupković

Deca su podeljena po ni-vou znanja i po uzrastu. Deca koja uče srpski jezik u našoj školi su uzrasta od 3 do 10 godina. Učimo da pišemo, čitamo, pričamo i gramatiku. Mlađa deca

se organizuju u februaru u Londonu.”Srpski jezik uče i deca iz mešovitih brakova, pa tako su tu Lara i Luka, brat i sestra, čiji tata ima korene i u Engleskoj i u

Sa ovakvim folklornim tač-kama ovi folkloraši glavne su zvijezde na godišnjim koncertima Prosvjetnog pododbora u Vojniću i mje-snim priredbama na kojima

se obilježavaju državni i vjerski praznici.Osim što plešu, mnogi od njih dokazali su se i svojim pjevačkim, slikarskim, re-citatorskim i glumačkim

sposobnostima. S obzirom na njihov kapacitet i ogro-mnu želju za radom, doka-zivanjem i promoviranjem svog kraja, folkloraši iz Vojnića žele putovati i van granica svoje kordunaške općine. "S ponosom mogu reći da sam odgojila jednu genera-ciju folkloraša koji su sada sedmi i osmi razred i koji trenutno čine budućnost našeg folklora. Posebno sam vrlo ponosna što je grupa mješovitog naci-onalnog sastava", govori Ranka Rod za koju učenici

i roditelji kažu da je duša društvenog života Vojnića, a njeni učenici velike nade i talenti.Kada se radi s voljom, zna-njem i osmijehom, tada je i uspjeh zagarantiran, što oni dokazuju svakom svo-jom odličnim ocjenom, na svakoj svojoj probi, nakon čega se vraćaju u svoju sva-kodnevnicu. Svijetu igre, prirode, teškim i lakim domaćim zadaćama i dru-ženju sa svojim prijatelji-ma. Pa, opet, do sljedećeg petka, ispočetka.

Paulina Arbutina

36 Bijela p^ela

ubota, 26. okto-bra bio je poseban dan u život ima

dvadeset troje mladih lju-di koji su postali „Privred-nikovi“ pitomci, članovi „Privrednikove“ porodice sa tradicijom dugom 116 godina. Nastavljajući putevima svog osnivača Vladimira Matijevića, Srpsko privred-no društvo Privrednik i ove je godine na Drugom kon-gresu stipendista i srpske omladine svečano uručilo ugovore o stipendiranju odličnih učenika i studena-ta lošeg imovinskog stanja iz svih krajeva Hrvatske. Iz Fonda „Vladimir Matijević“ tokom ove školske godine stipendirat će se 11 uče-nika srednjih škola, na čiji će račun mjesečno stizati 400 kuna stipendije, kao i 11 studenata čija mjesečna stipendija iznosi 800 kuna a dva studenta iz Fonda „Ivane Vujnović“ iz kojeg se stipendiraju nadareni studenti sa po 1000 kuna mjesečno. U ime stipendista okuplje-nim članovima i donatori-ma“ Privrednika“ obratio se dugogodišnji pitomac iz Vukovara Dragan Janković

Sriječima da im ukazana čast treba da uvijek bude putokaz koji će ih voditi uspjesima i poduhvatima. U životu ćemo imati us-pone i padove, ali sve je to deo puta kojim se stiže do uspeha. Verujte da ćete uspeti ako radite marljivo, naporno, i ne odustajte nikada u svojim snovima, rekao je ovaj student IV. godine Medicinskog fakul-teta u Osijeku.Čuvaćemo tradiciju, učiti jezike i biti nositelji paro-le: rad, štednja, čestitost, i tako ponos našim precima i uzor generacijama koje će tek doći, poručio je Janković. Koliko “Privrednikova“ stipendija pomaže u stu-dentskom životu mladih, najbolje govore riječi Na-taše Trbojević iz Budačke Rijeke pokraj Krnjaka, koja je studentica V. godine Medicinskog fakulteta u Rijeci. Nisam uspjela dobi-ti dom i živim u iznajmlje-nom stanu sa cimericom. Stipendijom „Privrednika“ plaćam taj stan i da nema

ove stipendije, najvjero-jatnije ne bih bila na ovom putu. Možda bih tek ne-što izvanredno studirala u Karlovcu, ali medicinu sigurno ne, jer knjige su jako skupe, i još uz sve to ide jako mnogo troškova, govori Nataša.Da stipendija dobro dođe i u učeničkom budžetu, svjedoči i srednjoškolski život Milana Nikolića iz Borova, učenika 1. razreda srednje medicinske škole u Osijeku. Moji roditelji ne rade, a u školu putu-jem autobusom i trebam dosta sredstava, kojih nemam. Diploma je jako bitna u životu. Na svojim sam leđima osetio kako je kada ne radite. Želim da se obrazujem. Izabrao sam medicinsku školu sa nadom da ću lakše dobiti posao, ako ne ovde, onda u Evropi, kaže Milan. Ovogodišnja tema „Pri-vrednikovog“ kongresa bila je "Mladi Srbi u Hrvat-skoj: potraga za identite-tom", o kojoj su govorili mladi, ugledni i kompeten-tni naučnici pokušavajući kako iz svoje znanstvene

perspektive tako i iskustva vlastite kože razotkriti slo-žen identitet naše zajedni-ce u Hrvatskoj. No, tema je prije svega zaintrigirala mlade sudionike Kongre-sa koji su otvoreno,“ bez dlake na jeziku“, iznosili svoja mišljenja, stavove i iskustva iz kojih je ja-sno vidljivo da biti mladi Srbin u Hrvatskoj često nije lako, ali da je usprkos svemu osjećaj za srpski identitet postojan i da živi jer, kao što reče Milan Nikolić, "bitno je da znamo ko smo, što smo, gde su naši koreni, da bismo mi znali i danas - sutra učili svoju decu da i oni znaju, jer moramo voleti svoje da bismo poštovali tuđe".Sa njim bi se složio i pred-sjednik Republike Hrvat-ske Ivo Josipović koji je pozdravio "Privredniko-ve" pitomce i poručio im da danas borba za dobro znači borbu za slobodu svakog od nas da se po-nosi svojim identitetom, da ga razvija i da svojim identitetom doprinosi za-jedničkom interesu.

Paulina Arbutina

37Bijela p^ela 37

avršio se i ovogo-dišnji „Sajam knji-ga“ u Beogradu.

Ko je bio, kupio je knjige koje je želeo... ili bar neke od njih. Ko nije bio, ima šanse da tamo ode iduće godine. Jer, ovaj sajam je-ste neka vrsta čuda i vredi ga videti kao kakvu zname-nitost. To će vam potvrditi i mnogi đaci koji iz raznih krajeva stižu na školski dan. Bude tu razgledanja, slikanja sa piscima, delenja autograma, odmeravanja brda različitih knjiga. Ove godine desile su se dve važne stvari. Po prvi put jedan dečji pisac otvo-rio je „Sajam“, i to Ljubi-voje Ršumović i, takođe po prvi put, napravljen je i specijalan sajamski pro-gram posvećen književno-sti za decu. Svakoga dana družilo se sa piscima. Tako su deci čitali: Vesna Gajo-vić i Lidija Nikolić, Uglješa Šajtinac i Dejan Uzelac, Igor Kolarov i Branko Ste-vanović, Vesna Aleksić i Gordana Maletić, Dušan Pop- Đurđev i Raša Popov, Gordana Timotijević i De-jan Aleksić, Uroš Petrović i Ljubivoje Ršumović, i Viktor Ivančić. Osim toga, bilo je i radionica sa razli-čitim temama, kao i okru-glih stolova za odrasle na kojima se govorilo o važnim pitanjima vezanim za ovu vrstu književnosti.

ZPredstavila se i Biblioteka „Dimitrije Tucović“ iz La-zarevca koja svake godine organizuje Festival humo-ra. Dakle, sve u svemu, bio je to bogat program koji su deca sa zadovolj-stvom odslušala u velikom broju. U „Evro-Đuntiju“ ove go-dine diče se novom veli-kom ilustrovanom knji-gom „Snežna kraljica“, za koju je ilustratorka Ana Bihelović Grigorjev dobila sajamsku nagradu. Tako se ova uvek aktuelna priča u divnom ruhu našla u druš-tvu sa novim izdanjima Diznijevih junaka, ali i sa Sarom Kej, Sunđer Bobom, Teom Stilton i Spajderme-nom.„Kreativni centar“ poku-pio je seriju nagrada na „Sajmu“ i oko njega. Na-gradu za najbolju dečju knjigu na Sajmu i srebrno „Gašino pero“ na Festivalu humora u Lazarevcu dobilo je ostvarenje „Koga se tiče kako žive priče“ Dejana Aleksića. Dva udžbenika osvojila su priznanje „Naj-bolji evropski udžbenik“ na „Sajmu“ u Frankfurtu, a knjiga Jasminke Petrović „Od čitanja se raste“ dobi-la je nagradu „Dositejevo pero“, uz još dve knjige iz

oblasti popularne nauke: „Beograd za decu“, Milen-ka Stevanovića, i „Astro-nomija“, Nikole Božića. Sve ove i druge lepe knjige ovog izdavača mogle su se nabaviti na Sajmu.„Laguna“ u svojoj bibliote-ci za decu i mlade objavila je veći broj naslova strane avanturističke i fantastič-ke književnosti, a najčita-nija su dva domaća izdanja

njana“ ponudila je obimnu tinejdž - biblioteku koja je sva u znaku ljubavnih i isto-rijskih romana, te trilera, horora i epske fantastike, među kojima se nalazi i po-pularni roman „Devojčice sa Olimpa“ Elene Kedros.Ovo su tek samo neki na-slovi koji su zaslužili da ih pomenemo. Iako je prote-kla godina donela mnogo materijalnih nevolja iz-

Za djecu je ove godine bio posebno uređen kutak za promocije i igru

Uroša Petrovića: „Deca Bestragije“ i „Tajne veštine Marte Smart“, iz njegove serije zagonetnih priča. Za one malo starije, izda-vačka kuća „Mono i Ma-

davačima, na „Sajmu“ je i ove godine bilo mnogo lepih i zanimljivih knjiga koje već čekaju da ih deca pročitaju.

Gordana Maletić

Milana Miquq, Markušica irena opačić, vojnić nenad Pavlović, Markušica

Matea Đurić, kistawe

teodora traživuk, kistawe

lea Musić, Rijeka

Sara Rakić, kistawe

38 Bijela p^ela

Običaj je u našoj školi da beremo ke-steni. Tako smo i ove godine. Krenuli smo poslije trećeg sata. Do Podgorja smo hodali dvadesetak minuta. Čim smo stigli u šumu, tražili smo kesteni. Nije ih baš bilo, pa smo krenuli natrag u školu. Učitelji su kupili još kesteni. Pekli su ih u dvorištu, a učiteljice su radili tuljke za njih. Kad smo ih pojeli, nastavili smo se igrati, sve dok nije do-šao autobus da nas odveze kućama.

Dragana Pajić, 3. razr., Gvozd

Sam kod kućePrvi put bio sam bez roditeqa kod kuće. To sam primetio kad sam izlazeći iz kupaonice ugledao papirić na kojem je mama napisala gde je otišla i šta sve moram da uradim. Najpre sam spremio kre-vet i doručkovao. Nakon toga, ono najteže – pisao zadaće. Sve sam rešio. Ručao sam i otišao u školu. Bilo je zanimqivo. Kad sam se vratio kući, dočekala me mama. Ka-zala je da je jako ponosna na mene jer sam se dobro snašao sam. Mi-slio sam da će ovo biti grozan dan, ali ispalo je sve dobro.

nenad Pavlović, 4. razr., Markušica

Prvi jesenski danDošla je jesen. Drvo prekri-veno jesenskom rosom. Stojim. Čekam jesen. Žuto lišće po-lagano pada na travu. Sunce sramežqivo viri iza oblaka. Sve se žuti u krošwi oraha. Toliko toga žutog ima! Pada mračak.Prolazi prvi jesenski dan.

luka erić, 4. razr., Markušica

Berba grožđaMama, tata, baka, djed i ja išli smo u vinograd. Nabrali smo deset kanti po 20 litara slatkog crnog grožđa. Onda smo pravili mošt i vino. Kad smo dobili mošt, svi smo ga pro-bali, a kad je nastalo vino, tata ga je spremio u bačve, a mama je od ostatka napravila vinski ocat. Baš je fino grožđe. Volimo ga jesti, a volimo i sve što se od njega može napraviti.

Dragan Komazec

Svake godine učenici Osnov-ne škole Gvozd idu u berbu kesteni. Ove smo godine išli u Podgorje. Nije ih bilo baš puno. Tamo smo bili dva sata, pa se vratili u školu. Igrali smo se na igralištu dok su nam učitelji pekli kestene. Djelili su nam ih, onako vruće i mirisne, u "fišecima". Kući smo otišli zaga-ravljenih lica, ali sretni i nasmijani. Tako smo proveli kestenijadu.Mihaela Samardžija, 3. razr., Gvozd

Berba kesteni

ilijana Rašković, knin anđela erić, Markušica Srđan Savičić, Daq

vukašin axić, Markušica

anamarija Malbaša

ivana Šorgić, kistawe

39Bijela p^ela 39

Da sam učiteqicaDa sam učiteqica, deci bih zadavala više zadaće da svoje slobodno vreme ne troše na kompjuterske igrice. Volela bih da u školi deca budu pažqivija. Ne volim kada su nemirni pa učiteqice moraju da viču. Volim kad su svi srećni i niko nije qut. Vo-lim kada se šale i smeju. Da sam učiteqica, volela bih imati učionicu u prirodi.Lepo je biti dobar učiteq.

bojana Mandić, 4. razr., Markušica

MAŠA, MAŠTA I SLOVAPozorište “Bajka” iz Beograda odigralo nam je pred stavu o slovima ćirilice. Ciq je bio da po-boqšamo poznavawe slova. Izvođači su bili baka, princ i Maša. Animirali su nas uz vesele pjesmice, ples i stihove. Na kraju predstave obradovali su nas jer su nam podijelili kwige za lektiru i najnoviji broj “Bijele pčele” koji smo žeqno iščekivali

Mihajlo knežević, 8. razr., knin

JesenJesen je jako lepa.Evo zrelih plodova.Sve je promenilo boje.Eno, u daqini sve se zlati.Nema lepše od jeseni.

nenad Pavlović, 4. razr., Markušica

Jesen i ja u šetwiSedim pokraj prozora i gledam kakav je dan. Neko mi je pozvonio na vrata. Bila je to jesen, pozvala me u šetwu. Šetajući, oosetili smo mirise koje je ona donela sa sobom. Žuto lišće je padalo sa grana. Jesen mi reče da joj treba puno boja da ulepša pri-rodu. Lepa je bila ova šetwa.

Milica ilić, 4. razr., Markušica

Rana i kasna jesenDavno nekad živjele dvije princeze. Jedna bijaše vedra i nasmi-jana, a druga namr-gođena i ozbiljna. Kad bi prva prošetala vr-tom Sunce bi je uvijek pratilo, voda u fontani veselo bi pljuskala, a jata ptića sakupljala se oko nje. Ako bi otišla do voćnjaka, jabuke, kruške i ostalo voće bi se zarumenjelo od mili-ne i stidljivo bi spuštalo svoje grane prema ze-mlji. Sva priroda ju je voljela, a i svi su joj se u carstvu veselili.No, kad bi druga prin-ceza krenula u šetnju, onako namrštena i oho-la, sve bi u prirodi bilo drugačije. Nju su pratili vjetrovi i kiše. Sunce bi se sakrilo iza oblaka, a ptice bi odletjele dale-ko. Lišće bi na drveću mijenjalo boju i samo padalo na zemlju. Na-stale bi velike promjene u prirodi. Ali kako su kralj i kralji-ca jednako voljeli svoje kćeri, tako su nastale i dvije jeseni: rana i ka-sna.

Milan Rastović 6. razr., Gračac

40 Bijela p^ela

Jelena Okolić, 4. razr., Jagodwak

Milica Ilić, 4. razr., Markušica

Marko zorić, 3. razr., Jagodwak Marko Rašković, 3. razr., Knin petra, Knin

Marko Rašković, 3. razr., Knin

David Blagojević, 2. razr., Markušica Marko zorić, 3. razr., Jagodwak

Ana Balaban, 4. razr., Jagodwak Milana Bogdan, 1. razr., Jagodwak

41Bijela p^ela

Marko zorić, 3. razr., Jagodwak

Lea Mandić, 4. razr., Markušica

Milomir Blagojević, 4. razr., Markušica

Antonio čehok, 4. razr., vojnić

Tamara šutić, 6 god., Markušica

Dragana đekanović, 4. razr., Knin

goran Bukorović, 4. razr., Knin

N a g r a d N i Z a d a T a K

pronađi riječi ispisane u 8 smjerova i precrtaj ih. Od preostalih slova složi riječ.Badwak, Božić, Djed Mraz, jelka, cicvara, ogaw, sarma, rakija, hrast, šaran, zima, kolač, česnica, magla, go-di na, djeca, čizma

Ime

Prezime

Razred

Adresa

Odgovor

SKD ProSvjeta - PoDoDbor rijeKaBijela pčelaTrg Sv. BarBare 151000 rijeka

42 Bijela p^ela

Pripremio Dragiša Laptošević

reBUS

SKriVaiCa

SKriVaiCa

iSpUWalKa

KQUČ

Napiši koliko kojih figura ima na slici i u kquču otkri riječ.

U ovoj šumi kriju se vjeverica, dva zeca, sova, vuk, srna, lisica. Pronađi ih.

Nacrtaj ovu figuru u jednom potezu ne podižući olovku sa papira.B

RJE{EWA IMENOSLOV

Web-zANIMACIJE

SING, LEARN, DRAw AND SAy

KQUČ iSpUWalKa

NagradNi ZadaTaK iZ prOŠlOg BrOja

reBUS

Sneg Sloboda

103

Brak

43Bijela p^ela

Do you speak English? Aha, na ovo pitawe sigur-

no znate svi da odgovorite. Znate li da zapje-

vate neku pjesmicu na engleskom i da pri tom

nije baš iz redovnog školskog repertoara? Ako

ne znate, evo prilike da neku i naučite. I ne

samo to na sajtu

enjoyenglish.free.fr/english/toddlers/contenu pored rima i pjesmica oni malo mlađi mogu naučiti

i druge riječi iz engleskog jezika:, boje, živo-

tiwe, brojeve i, naravno, nezaobilazni engle-

ski alfabet.

Za vas malo starije školarce zanimqiva je

stranica www.languageguide.org/ za učewe i dru-

gih jezika. Na vama je samo da izaberete žeqeni

jezik i eto, već krećemo sa učewem nepoznatih

riječi iz raznorvsnih oblasti: mašta, zabava,

automobili,putovawa, igre i igračke, dom, ži-

votiwski svijet, jelo i piće, qudsko tijelo, itd.

Sve to lijepo možete da vidite, čujete i pro-

vježbate putem kviz pitawa. Naravno, sve vjež-

be su prilagođene tako da možete izabrati od

lakšeg do težeg nivoa kviza, od sporije i bržeg

načina slušawa.

Poseban problem u učewu stranih jezika su i ne-

pravilni glagoli kojih pa i nije baš tako malo u

engleskom jeziku, zato na ovoj strani imate i mo-

gućnost uvježbavawa ovih glagola bez po muke.

See you next time and have a great time!

Odabrala: Nada ^upkovi}

znate li kako nastaju imena i prezimena? I šta ona znače? Ako ne znate, čitajte imeno slov.

JEREMIJA je starozavetno bi-blijsko ime i dolazi od jevrej-ske složenice "yirimeyhu" (yarim-uzdiže i yahu-Bog), što znači "Bog uzdiže" a prevodi se i kao "od Boga uzvišen". Javqa se u latinskom je-ziku kao "Ieremus".Kod Južnih Slavena došlo je preko grčkog jezika prevodom starozavet-nog Svetog pisma. Često ga uzimaju monasi i monahiwe. Ime je zvučno sa žeqom da osobu Bog uzdigne i bude od Boga uzvišena.Izvedenice za muška imena su Jera, Jere, Jerko, Mija, Mijan, a za ženska Jeca, Jeka, Jera, Jerka, Mija...

B. Kostić

Za ta~no rje{ewe nagradnog zadatka iz pro{log broja kwigom Mi-odraga Jeknića "Smokva u Beogradu" nagrađena je Anastasia Repak iz Dvora, a godišwom pretplatom na Bijelu pčelu nagrađeni su petra đekić, Danijel Lukić i Luka Stanisavqević iz gračaca.

ISSN

133

1-54

55

List je sufinanciran sredstvima Savjeta za nacionalne manjine Republike Hrvatske

Zahvaljujemo na pomoći Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije

ČipKO i djed FilipPiše i crta: Borivoj Dovniković Bordo

Izdavač: SKD "PROSVJETA" ZAGREB - PODODBOR RIJEKA - Uređuje redakcijski kolegij - V.D. glavnog urednika: SRĐAN TATIĆ - Izvršni urednik: LJERKA RADOJČIĆ - Likov ni urednik: BORISLAV BOŽIĆ - Grafički ured-nik: ĐURO BUDISAVLJEVIĆ - Lektor i korektor: DUŠANKA STARČEVIĆ - Kompjuterska priprema: DAMIR BEDNJANEC - Štampa: SKANER StuDio, Zagreb - List izlazi mjesečno - Tiraž: 1500 primjeraka - Adresa uredništva: SKD "PROSVJETA" ZAGREB - PODODBOR RI-JEKA, Trg. Sv. Barbare 1 - Telefon (051) 330-867, tel./faks 330-873 E-mail: bijelapcela@yahoo.com - IBAN: HR8823600001500150831 - Ubilježeno u Ministarstvu kulture i prosvjete Republike Hrvatske, Sektor informiranja, pod brojem: 757

NAGRADE•Nagrada Grada Rijeke 2005.•Nagrada Sima Cucić 2011.•Zmajeva nagrada 2012.