list za svu

d jecu

UTEMEQILA TATJANA OLU

IĆ MUSIĆ 1994.

RIJEKA, NOVEMBAR 2013.

191Cijena 10

kn, 1

,5 € - u pret

plat

i 10%

popus

ta

4 Ravnica 6 Ravnica (priča) 8 Promrzlo sunce10 Jovan Jovanović Zmaj12 Pokrov Presvete Bogorodice13 Manastir Blagoveštewe14 Živo i ugašeno ogwište15 Sjaj majčinog srca16 Sićevo18 Republika Francuska20 Zuzuko22 Znam latinicu, učim ćirilicu24 Basna26 Više cvijeća, mawe smeća28 Branislav Lečić30 Slikar Jovan Bijelić31 Kviz32 Za tebe i za...34 Predstavqamo...38 Maštom, raukom...40 Mala galerija42 Veliki odmor43 Web zanimacije44 Čipko

SADRŽAJ

Dragi prijateqi, bjelopčelci i bjelopčelice

Evo nam novembra, a to znači, hladno i kišno vri-jeme. Kako više nećete moći da se igrate napoqu, najboqe je vrijeme da rješavate naš Kviz. Ako ne znate rješewa, za to postoje starija braća ili se-stre, roditeqi, kwige, internet. Sva su pomagala dozvoqena. Kao što smo i prije rekli, znawe se nagrađuje, ne samo u školi, već i u Bijeloj pčeli. Bili smo na Beogradskom sajmu kwiga. Hiqade kwiga bilo je izloženo na policama i štandovi-ma, a među wima i mnogo kwiga za djecu. Wihovi su ih autori predstavqali, a mi ćemo se potruditi da vas upoznamo s wihovim pričama. Možda neki od vas pišu priče. Rado bismo ih pro-čitali, zato ih pošaqite. Možda će to biti vaši prvi koraci u budućem spisateqskom radu.

vaša Bijela pčela

Topli smeđi tonovi oživotvoruju lice zemlje, ravne, tihe i pomalo sumorne. Taj dojam pojačava put ispresjecan teškim blatom i dr-vored što se visoko uzdiže prema nebu. Tmurni plavkasti nebeski

svod, prekriven ogromnim bijelim plahtama oblaka, pri-tišće kuće i crkveni toranj na niskom horizontu.Stari holandski majstor Mejn-dert Hobama veliku je pažnju poklanjao nebu jer je ono najvidljivije u ravnici.Prostrano nebo uvijek je po-godno i stvaranju finih svjetlo-snih i atmosferskih učinaka.

Ravnica je neizmjerno more; simbol zemaljske bezgraničnosti. Za one

koji vole naborana brda, planinske vrleti, litice i gudure, široka prostranstva ravnice nemaju čara. Tu pogled nema na čemu da se zaustavi jer se začas raspline daljinama.Samo planine pripadaju božanstvima.Veliki ruski pisac Lav Tolstoj znao je da kaže da se ravnicom rasprostire niskost svega zemaljskog. Jer, nigdje nije čovjek tako sitan, a zemlja tako velika kao na toj plosnatoj ravnini. No, ona je, ipak, savršena zemlja u kojoj ljudi mogu da obitavaju i žive. Ravnica, uvijek spremna da bude poprište ljudskog rada.Slikari, koji su išli za svojom maštom, znali su u ravnici da pro-nađu ljepotu, onu samozatajnu.

Topli ugođaj

Surova ljepoTa

lice zemlje

Spretna i sigurna ruka francuske slikarice Costant Troyon vjerno je prikazala životinje na paši u ravnici pitome doline. Pažljivim potezima slikarske četkice jasno je naslikala obrise goveda i ova-ca, prikazavši i najsitnije detalje na pašnjaku poput: vlati trave, glavice bijelih i crvenkastih cvje-tova na livadi, mrlje na tijelu životinja, dlake na repu, papke goveda...Umjetnica je uspjela učincima svjetla i nijansama boja vješto dočarati ugođaj na pašnjaku; toplinu i veličanstvenu šutljivost ravnice.

4 Bijela p^ela

Ravnica

Meindert Hobbama, Put u Midlhernis

Costant Troyon, Ravnica u dolini

Nakon žetve žitnim pro-stranstvom raširila se gola duša ravnice; tri siromašne seljanke brižljivo prikuplja-ju škrte ostatke ljetine. A, u daljini, u ravnini, u rav-ničarskom nedogledu, sa-svim drugi prizor: stogovi, snopovi, zaprežna kola sa nakrcanim zemaljskim bla-gom. Oko konjske zaprege žeteoci koji spremaju obilnu ljetinu.Prikaz naslikan zlatnim i zemljanim nijansama, a fina osvjetljenja daju naslikanim likovima plemenito dostojanstvo. Slikar Žan Fransoa Mije bio je neposredno povezan s izvornim viđenjem stvarnosti. On je u seo-skom načinu života pronalazio surovu ljepotu i sa posebnom nježnošću posmatrao seljakovu bliskost sa zemljom.

Jean Francois Millet, Skupljačice

proSTranSTva duše

BeSkrajne daljine

proSTori Beznađa

5Bijela p^ela

jaSnoća oSjećaja Uskomešani mrki oblaci zatalasali su i nako-striješili zrelo žito u polju. Zlatnom ravnicom, prestrašeni crni gavrani poletješe zahuktalim nebom. I žitno polje u oluji kao da postaje mje-sto iskazivanja umjetnikovih nemira, strahova i očajanja.Holandski slikar Vinsent van Gog slikao je izra-zito jakim bojama, gusto ih nanoseći na platno. Linijom i bojom on je izražavao svoje osjećaje. Kako reče, “nije bio svjestan samoga sebe, a slike su se pojavljivale kao u snu”.

Slikar tihih i mirnih vojvođan-skih ravnica, Bogomil Karlavaris posvetio je veliki dio svog stva-ralaštva predočavanju predjela s beskrajnim daljinama. Smiren i širok poput vojvođanske ravnice, umjetnik je u prikazu krajolika izuzeo svaku pojedinost i sveo ga na znak zelenila zemlje i sjaj sivoplavog neba. Taj pejzaž, sa-žetog motiva i suženog izbora boje, stvarao je čudan ugođaj i djelovao pomalo nestvarno.Gusto naslikana površina, čistota i zvučnost glavne su odlike ovo-ga slikara čija djela nose pečat osobene dograđenosti i prepo-znatljivosti.

Ruskim stepskim poljima, nadsvođenim ogromnim nebesima, prolaze divovski oblaci. Nebo i oblaci svojom silinom osvajaju ravničarska prostranstva, a niski horizont još više podcrtava beskrajnost stepskog krajolika. U stepi se, na najslikovitiji način, ogleda široka ruska duša, duša slikar-ke Lidije Isajeve Brodske; njen lirski zanos.Svodeći sliku na suženi krug boje, na sivoplavo nebo i zele-no-žutu ravnicu, umjetnica je nastojala da prikaže samu srž stepskog prizora.

Ovo je slika i prilika ravnice, ispresijecane sitnim orani-cama. Umjesto da zemlja služi da rađa i hrani, ona postaje kruta, zatamnjena bezbrojnim i beskrajnim brazdama. I zemljište kao da je zasijano strahom i strepnjom, kao da se na njemu uzgaja crno bezna-đe i seljakova muka.Kako bi teško stanje na selu učinio vidljivijim, slikar je lik seljaka pri-kazao u gotovo nakaznom obliku.Erih Hekel oporim likovnim jezikom, oštrim linijama, iskrivljenjima i plohama slika mračnu sliku svijeta.

Lidija Isajeva Brodska, Oblačni dan

Bogomil Karlavaris, Zeleno polje

Vincent van Gogh, Žitno polje s gavranima

Erich Heckel, Flamanski predio

Ilustrovao: Sven Kovačević

Ravnica

U močvarnim šumama jedne daleke zemlje rodilo se jedno nahoče. To je bilo muško dete koje su, tek rođeno, našli neki siromašni ljudi u plavnom predelu, u gustoj trsci kraj reke. Dečačić nije, dakle, imao ni oca ni majke, a i dobri ljudi koji su ga našli i odneli svojoj kući, bili su stari i bolesni. Ipak su uspeli da napušteno dete othrane i zaštite sve do nje-gove šeste godine.Siromasi su stanovali u kolibi od pruća okruženoj opasnim životinjama iz gustiša i otrovnim insektima bare. Hranili su se samo semenjem i divljim plodovi-ma. Ali ovi milosrdni ljudi pričali su mališanu često pobožne i vilenjačke priče. Još nije dečak dobro ni odrastao, kada su njegovi zaštitnici umrli. Sam u kolibi, dečak je razmišljao o raju. Jednom je padala strahovita kiša. Bila je noć. Oko njega su gmizali gušteri i ježevi. De-čak je plakao. Zaspao je. Odjednom, nebo se osvetli, puče grom, a jedna dugačka bela ruka pruži se kroz pruće, dohvati dečaka i ponese ga u nebo.Dečak nije znao za sebe i nije se dugo budio. Ose-ćao je samo neko ljuljanje, prijatni lahor oko sebe i cilikanje nekakvih sitnih zvončića. Kada je zvonjava prestala, dečak se probudio. Osećao se lak i odmo-ren, nije mu bilo hladno kao u kolibi kraj reke, osetio je bodrost i snagu u sebi.Svuda oko njega bilo je klasje. Zlat no visoko klasje žita koje nije poznavao. I kad se podigao na noge,

LAZALAZIĆ

klasje oko njega bilo je njegove visine. Svuda u kla-sju video je krupne crvene cvetove, jarke kao krv. Iznad njega bilo je nebo, samo nebo, plavo i sunča-no. Izdaleka umesto sitnog cilika začuo je jasnu zvo-njavu velikih zvona.Dečak se uputi prvim pravcem koji je odabrao. Ho-dao je čvrsto jer se našao na uskoj stazi koja je vodi-la kroz njivu. Izašavši na kraj posejanog polja pogle-dao je oko sebe. Svud naokolo bila su žita. Iz žitnog polja vodio je prav put, uz čije je strane raslo drveće niskih stabala i krošnji, a među lišćem su se crneli kratki i meki plodovi.Gladan, dečak dohvati jedan od plodova i pažljivo ga prinese ustima. Bio je to preslatki plod crnog duda. Osmelivši se, dečak onda ubra desetak plodova i nji-ma malo zavara glad. Produžio je pravo, dok se pred njim širio vidik uvek preklopljen velikom kupolom osunčanog neba.Kao u snu on ugleda pred sobom ljudsko naselje. To nisu bile kolibe. Bile su to visoke zgrade s crvenim krovovima. Dečaka su opazile žene na ulici koje su nosile kante s vodom i bile obučene od glave do pete u prelepe tkanine sa sitnim šarama. Dečak je bio bos, u traljama, a lice mu je bilo umazano crnilom dudo-va. Ubrzo se oko došljaka okupiše i deca. Bila su lepo odevena, u čistim košuljama i kratkim čakširama, a na nogama su imala obuću kakvu izgubljeni dečačić nikada nije video.Uskoro je dečaka usvojila jedna seoska porodica koju su sačinjavali: deda, baba, žena domaćica, vred-na kućanica i dobra kuvarica, zatim domaćin, otac porodice, snažan seljak s brkovima, ratar na zemlji koju je obrađivao, a imali su dvoje dečice koji su bili vršnjaci svome novodošavšem bratu.Nekadašnje nahoče sad je odrastalo kao dete svojih

6 Bijela p^ela

novih roditelja. Pošto je do sada samo ćutao, sad je brzo naučio domaće reči i ceo jezik ravnice. Njemu se činilo da su reči i vetar i lavež domaćih pasa i ski-čanje ogromnih svinja s prasadi koje je domaćinstvo odgajivalo. Kvocanje kokoši i jutarnje kukurikanje petlova najviše ga je veselilo. Nikad se nije mogao nagledati vrabaca i naslušati jutarnjih slavuja i ko-sova u šumarku na kraju ulice. Najviše je začudila i obradovala dečka jedna domaća roda koja je uporno stajala na odža ku kuće. Zime su bile velike. Nikada dečak, došavši iz velike daljine, nije mogao da zamisli sneg koji je jednostavno pokrio celu rav-nicu. Dečaka kao i svu drugu decu obukoše u kožu-he i drvenu obuću koja se zove klompe, natakoše mu šubaru i navukoše mu rukavice. Tako se sad već po-rastao dečak po sav dan sankao i klizao po uličnim klizalicama i po okolini. Zvezde su padale s neba i nestajale na toploj nadlanici dečakovoj. Jednom se dečak zagleda u daljinu. Bila je kristalna pustoš, do-klegod je pogled dopirao, širila se čista bela ravan. Samo su nad belilom ponegde izvirivali visoki seo-ski đermovi.Začudio se kako i u zimu, kad su svi putevi zatvore-ni, u ravnici ima obilje hrane. U sobi grejala je sve iz-dašno seoska peć, koja se ložila spolja, obiljem suve kukuruzovine. U peći se pekla mirisna krompirača s domaćim kobasicama, bilo je sira, suvog mesa, ze-leni koja je čuvana u trapovima, slanine i beskrajno mnogo voća koje je, pretvoreno u kompot i pekmez, čuvano u velikom špajzu u teglama. Bilo je šunke, bilo je kukuruznog brašna od kojeg se kuvala zasitna i mirisna palenta.Dečak je ojačao, uspravio se. Jedne godine sinu ra-skošno proleće. U svojim najlepšim snovima, dok bejaše u rodnom kraju, nije mogao da zamisli tako šarena polja prepuna cveća. Pored hiljade vrsta cve-ća po livadama i stazama u polju, bejaše i cvetnih drveta zanosnog mirisaNajzad, kad je još malo poodrastao, jednog dana pred jesen, povede ga deda u lov. Dečak nije znao ni za oružje ni za divljač. U ravnici nema divljih životinja,

nema ovde ni otrovnih zmija; šakala i tigra ovde niko nikad nije video. Nema čak ni medveda, iako ih je nekad bilo, objasnio je deda. Hajde da vidiš, mi ćemo sad da lovimo samo zeca, a možda i fazana. Tako se dvojica lovaca uputiše u lov. Lov se sastoji od dugog, dugog hodanja. Dečak se nagledao ravnog polja. Bilo je, razume se, jaruga i šančeva, ali uvek se videlo ve-oma daleko. Kada su na jednoj livadi stali da se od-more, dečak je legao na travu. Posmatrao je vidik na-okolo. Nebo je sa svih strana ležalo na zemlji. Samo jedan beli oblačak pojavio se u dnu neba.Vratićemo se brzo, kazao je deda. Vreme se, evo, menja. Onda, na jednom kupusištu, deda skide dvo-cevku s ramena i opali. Hitac se rasprši po kupusu. Pas, kog su vodili sa sobom, istrča spretno, te pred noge lovca spusti ulovljenog zeca.Zemlja je puna hrane, puna je trave i lekovitog bi-lja, objašnjavao je deda. Video si ptice, video si kako oremo traktorom, kako motikom i rukama vadimo krompir. Staramo se, u ravnici svi rade. Uskoro ću te naučiti da kosiš, da žanješ, da pomažeš kad se vrše žito i bere kukuruz. Hajdemo sada kući. U ravnici se na Poklade vežu velike ljuljaške. Na Ivanjdan se pletu venci i preskaču vatre. Za Božić se unosi badnjak i kiti se jelka. Na praznik se ide u crkvu, kolima, saonicama, pešice. Seoski vašari nisu retki. Ali najleši su drveće i njive. Jednom se dečak zagleda u polje suncukreta. Cvet ove biljke okreće se prema Suncu. Zalasci padaju rano, ili kasno. Daleko nebo zapada pred vedri dan crveno je, i sunce tone daleko na horizontu. Seljaci, a i varošani, ležu rano i ustaju rano. Živeći u ravnici, dečak, a sada zdrav i lep momak, bio je zahvalan. U dalekom detinjstvu želeo sam raj. Evo me, stigao sam, ravnica je raj ze-maljski.

Promrzlosunce

Dok smo se mi igrali sa letom, dok smo se izležavali na vrelim pesko-vitim plažama i vijali se po liva-dama, Sunce se znojilo bez odmora radeći za nas. Brinulo se da bude to-pline koliko dolikuje pravom letu. Nijednom oblačku nije dozvoqavao da mu se približi. Kada bi neki oblak to pokušavo, Sunce bi ga namrštenim pogledom odmah udaqi-lo. Ni najnežniji vetar se nije smeo usijanim vrućinama.Ipak je neko smogao hrabrosti i prišuwao se suncu iza leđa. Bila je to gospođa Jesen. Kada je bilo sasvim iznureno od napornog rada i zadremalo, Jesen ga je uhvatila za krajičak sna. Mlada i lepa, doterana i našminkana kao na modnoj reviji, pomilovala ga je po zlatnoj kosi i qubazno se osmehnula. Tako umiqa-ta bila je samo dok se nije dotakla Sunčevog carskog trona.Onda ga je izbacila i sama se ugnez-dila na wegovo mesto. Bila je zado-voqna.Sunce se rastužilo. Bilo je poni-ženo. Oko wega su se počeli skupqa-ti belo-sivi oblaci. Uhvatili su se za ruke i kao vitke balerine počeli igrati po nebu. Odmah je dotrčao i vetar. Prvo je samo golicao Sunce, a onda ga je počeo šibati svojim

tankim bičem. Prko-šewe nije moglo proći bez kiše. Debeli oblak pqusnuo je Suncu, pravo u lice, pun lavor hladne vode i pako-sno se smejao. Gospo-đa Jesen je čupala Sun-cu zlatnhe čuperke, a i obrve mu je proredila. Vetar mu je zamrsio kosu i pobegao.Raščupano i pokislo, ostalo je bez snage. Letwi drugovi su se negde zavukli kao prestrašeni miševi pred gladnim mačorom. Nije se našao niko da stane na put ovim pakosnicima i da od-brani poniženo Sunce.

Ilustrovao: Zvonko Kenđel

U septembru mu je pred očima još i treptala poneka iskrica nade. U oktobru se nada pretvarala u najobičnije priviđewe, a u novem-bru su se gasile i posledwe blede iluzije. Mraz je Sunce svakog jutra štipao za uši, a vetar ga je mla-tio po leđima. Više nije imalo šta da razmišqa. Spakovao je kofer, dve-tri letwe prwice i

krenuo na daleki put, na svoj godišwi odmor. Bilo je promrzlo i ne bi moglo dugo trpeti sve ovo.U jednom šumarku između Jeseni i Pro-leća čekala ga je kućica za zimovawe. Na krevetu od suvog sena već su sedele dobre vile koje dobroj deci dele čarob-ne snove. I Sunce je uvek dobro i zato su i za wega spremile sladak san. Za-grlile su ga , pokrile svojim mekanim krilima i milovale mu promrzle zrake. Sunce više nije bilo tužno. Odmaralo se i sawalo mirisno proleće. Uz takve negovateqice raslo je i jačalo. Samo s vremena na vreme, oko podneva, virilo je iz zimovnika tek toliko da svet ne zaboravi da i ono postoji. Oštra zima mu se nije radovala. Imala je boqe prijateqe. Sunce se nije ni guralo tamo gde je znalo da nije dobrodošlo. Šta bi radilo na klizalištu, pored Sneška Belića ili negde u snežnoj mećavi. Ne bi umelo da se snađe. Zato ga deca i ne stavqaju na zimske crteže, da ga nebi uznemiravali. Ono se tada odmara, greje i raste, jer promrzlo ne sme izaći pro-leću u susret.

Melanija Rimar

10 Bijela p^ela

Pripremio: Ratko Reli]

PouKe u PRoZi ZA DJecu i oDRASLe

Jovan Jovanović ZmaJ

(1833 – 1904)

nih obaveza, pogođen ličnom tragedijom (smrt djece i supru-ge), nije mogao da se u potpuno-sti posveti kwiževnom radu. Svoju životnu sudbinu, ličnu tragediju opjevao je u svome najboqem lirskom pjesničkom djelu "Đulići uveoci".

UTEMEQIO SRpSKU dJEčJU KwIžEVNOST

I pored životnih nevoqa i nedovoqno slobodnog vremena za kwiževni rad, Zmaj je ostao u historiji srpske kulture kao utemeqiteq dječje kwi-ževnosti. Svojom je poezijom za djecu utjecao na mnoge dječje pisce, pa i van naših prosto-ra, i to sve do našeg doba.Ubraja se u najpopularnije, najplodnije i najsvestranije dječje kwiževnike na južno-slovenskim prostorima.

U SVJETSKIM ANTOLOgIJAMA

Ime i stvaralaštvo Jovana Jovanovića Zmaja spomiwe se u oko 100 antologija i enci-klopedija svijeta, ukqučivši i najčuveniju enciklopediju – Britaniku.

šava da bez saradwe sa dru-gim pojedinac ne može uvi-jek ostvariti neko vrijedno i veliko djelo. U basni “Kow i mazga” Zmaj poučava da se ne treba mnogo gorditi i kako skromnost može biti lijepa... U “Vreći i zakrpi” kaže da ne treba nikoga potcjewiva-ti, naročito ne onoga tko ti je pomogao u nevoqi.

BOgATI I gORKI žIVOTNI pUTEVI

Zmaj je bio široko obrazovan čovjek. Završio je pravne i medicinske nauke. Istakao se kao vrstan prevodilac, bio je zapažen i cijewen. Postao je član Srpske akademije nauka i umetnosti – SANU. Razapet između dnevnih profesional-

Zmaj nije bio plodan prozaista kao što je bio pjesnik. Napi-sao je tek desetak pripovjedaka i priča te popularnu šaqi-vu igru “Šaran”. Priče su mu raznovrsne, obiluju mudrim mislima i korisnim poukama koje izviru iz wegovog bogatog životnog i stvaralačkog isku-stva. Ciq je Zmajevih priča da mlade pouči: da se u životu moraju potruditi kako bi svla-dali vlastite slabosti i razne životne prepreke.Svoje misli i savjete ne upu-ćuje samo mladima nego i odraslim čitaocima. U pri-či “Ruža”, npr., metaforič-ki ističe da o sebi ponekad ne znamo sve; da nas nečiji vawski izgled može prevari-ti (priča “Kristal i led”); a u priči “Igla i konac” nagla-

REKLI SU

Zmaju ni vrijeme ni qudi ne mogu ništa.

Ivo Andrić

Moj najugledniji savremenik je vječno prisutni čika – Jova Zmaj

Dragan Lukić

...Srca je bio golubiweg: u wemu ni najmaweg kutića za pakost, zlobu, zavist i osvetu

Laza Stanojević

Zmaj je ostavio zanimqivo i – ne samo za svoje vreme – značajno kwiževno delo u prozi

(Dragan Lakićević)

11Bijela p^ela

KRISTAL I LEd

Jednog sunčanog zimskog jutra stajalo je parče kristala na prozoru nekoga naučwaka, pak se sijalo da ga je divota bilo pogledati. A napoqu o streji visila je jedna ledena sveća.Uzalud se ti, kristalu, ponosiš, reći će ledena sveća – nisi lepši od mene. Dakle. i ja sam isto što i ti.Izgledaš sad tako, ali nisi isto što sam ja – odgovori kristal sasvim mirno.Nije to da izgledam samo, već je baš tako u stvari. Eto, blistam se na suncu isto kao i ti.Kristal je ućutao.A sunce se dizalo prema jugu.Qudi govorahu: “Danas je krasan, topao dan.“ Ali toplota ledu nije prijala; poče se topiti, pa kad je ostalo još samo jedno parčence od ledene sveće, i to pade na zemqu, u blato. Eto, vidiš – reče tada kristal – tako prolaze svi koji se za-varavaju spoqašwim izgledom, pak se zato ponevide. Čim na wih sine sunce istine, sva im se lepota rastopi, lažni im se blesak ugasi.Kristal je i daqe blistao na suncu, on se nije rastopio, jer je zaista drugog jestastva nego što je led.

VREĆA I zAKRpA

Išla zakrpa, pa našla vreću. A vreća baš bila poderana.Sam te Bog poslao! – reče vreća obradovana.Pa i meni je drago – odgovori zakrpa – ako ti mogu pomoći.Jedna se baba smilovala pa prišila zakrpu na vreću. Pa onda i ona radosno reče.Našla vreća zakrpu!Uzalud je zakrpa uzdisala:Nije vreća našla mene, već ja wu. To svet nije vermao. Vreća je nešto veće i važnije, a zakrpa je nešto malo i neznatno. Pa tu onda istina lako strada u korist većemu i važnijemu, a na uštrb mawemu i neznatnijemu.

RUžA

Moja tetka Mika pričala je, da su u prastara vremena sve ruže bile bele. Jednoj takvoj ruži, pak upita:Smem li te ubrati?Ruža klimnu svojim cvetom, kao da je vetrić pirnuo, a devojče-tu se učinilo da joj uzabere, ali joj suze udariše na oči, jer je ubola ruku na trn i krv joj poče kapati iz prsta. Kako je onda porumenila, taka je i ostala. I od toga doba, ima sve više ru-menih ruža.

zMAJ O SEBI

Ja bih bio pesnik mira, mrska mi je bojna truba - Bio b' mekši od leptira, Golubiji od goluba.

pOSLOVICE Iz zMAJEVIh pRIčA

Pravda seje mir.

Lepota se ne da silom napraviti; kakav se ko rodio, onakav i ostane.

Qubav je jača od smrti, u woj je najjača vera, najčvršći pad, najveće požrtvovawe.

Lisica ostaje lisica.

Ne veruj svakom ko se gradi svetac, pak nam medene reči govori. Pod tom obrazinom više puta se kriju najveći zlikovci.

Našla vreća zakrpu.

Muka je pred vukom biti junak.

pOKROV pRESVETE BOgOROdICE

“Eto sad će me blaženom zvati svi naraštaji…”

(Luk. 1, 48.)

ogorodica, Majka Bo-žija, širom hrišćan-skog sveta uzdiže se

kao Nebeska carica naša. Mi pravoslavni hrišćani zasi-pamo je molitvama za pomoć jer ima kqučnu ulogu u na-šem spasewu rođewem Gospoda Isusa Hrista. Kroz molitvu pribegavamo wenoj dobroti, dobroti široj od nebesa.Pored velikog broja Bogo-rodičinih praznika posto-ji i praznik Uspewa Presvete Bogorodi-ce. Pravoslavna crkva ovaj praznik obeleža-va 1. oktobra. Praznik je vezan za vreme vizan-tijskog cara Lava Mu-drog (9. vek). Predawe kaže da se za vreme bdewa u Valherni, me-stu blizu Carigrada, Andriji Jurodivom ukazala Presveta Bo-gorodica. Bogorodi-ca se pojavila na car-skim vratima sa ogro-mnom pratwom u kojoj su bili Sv. Jovan Pre-teča i Sv. Ilija. Wih dvojica su je držala,

B

12 Bijela p^ela

svaki sa strane, za ruke. U pratwi su bili i brojni sve-titeqi koji su pevali duhovne pesme i himne. Kada se Bogo-rodica približila amvonu, prostoru ispred oltara, An-drija je progovorio: „Vidim li Vladičicu sveta?“ obraća-jući se svom učeniku. Učenik je odgovorio: „Da, oče duhov-ni“. Dok su oni bili zatečeni

rila je po čitavom narodu u crkvi. Ovaj čudesni događaj Crkva slavi kao dan Pokrova. Nakon dva veka ovaj praznik uvodi se u Bogorodičin pra-znik na celom Istoku. Pra-znik se još pomiwe i kao pra-znik Bogorodice Valherijake. Iz Carigrada prenet je najpre na Rusku pravoslavnu crkvu, a nedugo zatim i na Srpsku. U

i uplašeni, Bogorodica se na kolenima dugo molila. Kada je završila molitvu, onofor koji je nosila na glavi raši-

službi na ovaj praznik čita-mo: „Strašno i čudno viđewe časnih i svetih otaca Andri-je i Epifanija kako videše na

vazduhu Svetu Bogoro-dicu…“ To je tekst koji detaqno izlaže wihovu viziju Presvete Bogo-rodice.Sličan praznik sa us-pomenom na ovaj doga-đaj ima i Rimska cr-kva, i tamo se praznu-je prve nedeqe meseca oktobra. Ovaj praznik nema ni predprazništvo ni po-prazništvo, nego dan posle Pokrova u kalen-daru Srpske pravoslav-ne crkve slavimo prepo-dobnog Andriju Jurodi-vog, Hrista radi.

Radoš Matić

a mestu gde su se ste-novite planine Vukan i Ježevac toliko pri-

bližile jedna drugoj da se iz-među wih jedva provlači reka Mlava, nekim čudom postoji proširewe, tek toliko da se na wemu mogla podići omawa crkvica. Da bi opstali, mona-si su u pećini iznad crkvice morali uzidati svoje kelije, i to na tri nivoa! Ovde je ži-vot prekinut krajem 17. veka. O

13Bijela p^ela

N

Manstir BlagovešteWe

knez Lazar i despot Stefan Lazarević. Pripadali su isi-hastičkom učewu, što zna-či da su svoj monaški podvig ostvarivali u tišini, a moli-tvenim tihovawem težili ka svetlosti, sličnoj onoj koja je obasjala Isusa Hrista na Ta-vorskoj Gori u trenutku kada je svojim najvernijim učenicima, Petru i Jovanu, otkrio svoje nebesko biće. U skladu sa svo-jim učewem tražili su teško pristupačna i zabačena mesta, a wih je podosta u Homoqskim planinama i Braničevu.U manastiru Blagoveštewe bio je monah Visarion, štiće-nik despota Stefana Lazare-vića. Wemu je despot poverio da organizuje prepisivawe sve-tih kwiga. Visarion je to uspešno ura-dio, tako da je manastir Bla-goveštewe postao jedan od zna-čajnijih duhovnih centara u Braničevu. Visarion, koji je i sam bio prepisivač, dovodio je poznate prepisivače i sli-kare. Među wima su se naro-

čito istakli inok iz Dalše i slikar Radoslav. Inok iz Dal-še prepisao je obimno Rado-slavqevo jevanđeqe, a slikar Radoslav ga je ukrasio mini-jaturama, možda najlepšim u srpskom sredwovekovnom sli-karstvu. Od ovog značajnog dela ostalo je samo dvanaest listo-va koji se čuvaju u Petrogradu.Manastir Blagoveštewe razo-ren je krajem 17. veka i od tada u wemu nikog nema. Zanimqiv je godine podatak Joakima Vujića, iz 1826. godi-ne, koji kazuje da je jedno vreme u Blagoveštewu živelo čak sedamdeset monaha i da ih je pomagao ruski car.Na fasadi trospratne ispo-snice, srasle sa kamenom li-ticom, zjape crni prozorski otvori, poput iskopanih oči-ju na lobawi nekog mučenika. Svetlost prodire u wih i stva-ra utisak da nas davno nestali monasi, čuvari svetlosti i ti-šine, gledaju i podsećaju da je život ipak večan…

Milutin Dedić

čUVARI SVETLOSTI I TIšINEwemu danas svedoče: deo oltar-skog prostora crkvice, odbram-beni zid koji je monahe štitio od zlonamernika i reke Mlave te zazidane kelije.Reč je o manastiru Blagove-štewe koji se ugnezdio na sa-mom početku Gorwačke klisu-re, nedaleko Petrovca na Mla-vi. Gradwa se pripisuje despo-tu Stefanu Lazareviću. Ovo je važan podatak jer je Brani-čevska oblast u vreme cara Du-šana bila na periferiji srp-ske države i bez monaških za-jednica. Knez Lazar i wegov sin Stefan uspeli su da stvo-re uslove za napredak srpske države i duhovni razvoj. Na-stavqajući tradiciju Nemawi-ća oni su, pored ostalog, podi-gli brojne manastire: Lazari-cu, Qubostiwu, Ravanicu, Ma-nasiju, Kalenić, Gorwak...U tome su važnu ulogu imali monasi sinaiti.Ovim monasima, koji su pred turskim terorom bežali sa Sinaja, Palestine, Svete Go-re..., utočište su pružili

14 Bijela p^ela

U folkloru, što će reći na-rodoslovqu; nauci o narod-

Pi{e: Jovan Savi^in PRica

kuće i žiteqa odvijao se uz ogwište. Riječju, ogwište je shvaćeno i štovano kao glavno „biće“ kuće. Otuda je i nastala sintagma „ugašeno ogwište“ koja označava kuću izumrlih wenih žiteqa, svih do jednog.Ogwište je predstavqalo di-rektnu sponu između čovjeka i Tvorca. Vatra je jedini fe-nomen kojim se savjesno može služiti od svih zemaqskih bića samo čovjek, koji je može

Čini mogu da budu kqun od svake ptice ili wuška živi-ne, kanxe, papci, nokti, zubi, dlaka, prqava kosa, quska od jaja, mrtvačke kosti, mr-tvačke svijeće, lubawe, luč, katran, glog, dva različita kquča, dva katanca, sječivo, brava, zamućeno staklo, sav sitni lako prenosiv otpad svih mogućih oblika, sastava i porijekla.Čini se prije podmetawa nekoj žrtvi kuvaju u loncu.

pripitomiti i hraniti je gorivom da mu služi. Tako je prapredak qudski i postao čovjekom onog dana kada je „stvorio savez s vatrom“ i po-tvrdio svoje božanske moći.Od davnog pećinskog ogwi-šta do prošlog stoqeća na većini zemaqskog prostora ogwište je grijalo, svijetli-lo, hranilo i branilo život čeqadi, kuće i svake žiš-ke kao svetog sjemena vatre. Na velikim prostorima tzv. Trećeg svijeta tako to traje i danas.

na oGWiŠtU Se SPaQUJU Čini

Što su čini? To su razne stvarčice kojim vještice, vračare, čarobwaci i vješti-čavi qudi daju magične moći i uz wihovu pomoć opčiwa-vaju nezaštićene i pakoste qudima.

žIVO I UgAšENO OgwIšTEnom predawu: običajima, igra-ma, zagonetkama, poslovica-ma, činima i gatkama našeg naroda, ogwište ima ulogu pozorišta i ishodišta du-hovnog stvaralaštva.Da vas podsjetim; ogwište je dio poda nasred kuće popođen ciglom, za razliku od ostalog dijela koji je nabijen ilova-čom. Na ciglenom dijelu gori otvorena vatra – ogaw, po če-mu je prizemna prostorija dobila naziv ogwište. Vatra je gorjela neprekidno dawu i noću, da bi se tek nakon pono-ći pripretavala, što znači zagrtala žeravica lugom i tako čuvala skriven žar do zore, kada se lug odgrtao i živa žeravica raspaqivala pripravqenim drvima.Oko ogwišta nalazio se po-seban alat i pomagala potreb-na oko vatre, stol i stočići, police i ormari za posu-đe, hranu i vodu. Sav život

Kad voda sa činima prokqu-ča, vještica ih odmah oci-jedi i ponese prema onome koga želi da omađija. Na udaqene „ciqeve“ vještica jaše na crnom kowu, a noću na metli.Čini se podmeću na pristu-pačnim mjestima, pa ko naga-zi, postaje opčiwen i vračara zavlada wegovim duhovnim i fizičkim snagama. Ako pod-metač čini nekome otkrije tajnu da ih je podmetnuo, čini neće djelovati. Ko nađe čini na svom prostoru, odmah ih nosi i pali na jakoj vatri svo-ga ogwišta.Protiv čini djeluje svaka amajlija. Zbog wih se mijewa put na povratku sa svadbe, isto tako i sa grobqa. Šta-la se čisti od čini prosi-pawem pepela po wenom podu. Ko nagazi na čini, vaqa mu se oprati vodom sa tri istočna izvora.

15Bijela p^ela

osmjehuje. Mati hoće da mu obuje čarape što je svojom ru-kom za wega isplela, a on se brani. Ona silom podiže po-krivač. Prizor je bio jeziv! Wen jedinac bio je bez nogu! A starica, srpska seqanka, pomilova svog jedinca, čud-nom mirnoćom vrati pokri-vač i reče: “Hvala Bogu, koji mi te živa sačuvao.“Javili majci da je wen sin kapetan Svetislav Nikolić

ragi moj narode bje-lopčelski! Radozna-lost me navela, te sam

za vrijeme Balkanskih rato-va i Prvog svjetskog rata bo-ravio u Srbiji. Uz do tada ne-zapamćene patwe, razarawa, glad, bolest i masovne pogi-bije, Srbija je uz pomoć save-znika izišla kao pobjednik iz tih ratova. Pored brojnih herojskih podviga srpskih vojnika ističu se srpske maj-ke i sestre snagom duha li-šenog sebičnosti i mržwe, te činom samoodricawa po-put mitskih bogiwa koje be-smrtne traju u svjetlosti svo-ga duha.Na krvavo razbojište majka Zlata Gredeqević prati če-tiri sina riječima: “Moji si-novi, moji sokolovi, vi idete u boj. Poslušajte moj savjet, tuđe ne dirajte! S mrtvog ni-šta ne uzimajte! Ne dolazite mi pokuwena čela!”Sin se javio majci iz bol-nice. Napisao je majci da će ako Bog da, uskoro kući. Maj-ka pohita u bolnicu. Sin u posteqi, nepomičan, ali se

d SJAJ MAJčINOg SRCA

15Bijela p^ela

pao oslobađajući Novi Pazar. Došli rođaci i prijateqi da joj kažu riječi utjehe. Majka se u bolesničkoj posteqi po-diže, osloni na bolne uvele ruke, i blijeda kao smrt reče: „Zato ga je majka i rodila!“Ćetna Vukova, kćer popa Or-lovića iz Velestova, sijedih vlasi ispratila na bojište tri sina, ali pođe za wima na razbojište da im hqeb i preobuku odnese.Slikarka Nadežda Petro-vić ostavi paletu i pohita da vida rane i weguje tifusare u Vaqevu, pa i sama preminu od epidemije.Baba Ranđija iz sela Turekov-ca, na početku devete deceni-je svoga života, u šupqem štapu prenosila poštu i novac topličkim ustanici-ma 1917. Uhvaćena, umrla je mučeničkom smrću prkoseći

ubicama.Milevu Škrqić. učiteqi-cu u Vrawu, Bugari su ubili u posteqi. Wena krivica bila je u tome što je kao dobro-voqna bolničarka wegova-la srpske, bugarske i turske rawenike, ne pitajući ko je ko, ni ko je čiji.Ovako bismo mogli nabraja-ti danima, pa i duže – jer su srpske majke, sestre i žene i u Drugom svjetskom ratu pre-

ma smrtnim neprijateqima kad su pali u tamu ropstva, postupale srcem sažaqewa i rukom pomoći umjesto mr-žwom i osvetom.Zato je pjesnik, inspirisan wihovim djelima, napisao ove stihove:Kad rat mine sokole,pobjednik je ko nije ubio.I onaj, ko tuđu svetiwu nije opoganio.I onaj, ko je neprijateqa poštedio.I onaj, ko se tuđem zlu nije radovao.Pobjednik je ko zlu moć nije umoćio.Ko sa sobom može u mraku ostati.Lako je poslije rata stati pred cara,ali treba izaći pred Majku i Tvorca.

J. S. Prica

i manjeg mesta, ni manje sta-novnika, a toliko kulturnih i sportskih događanja, toliko

osmišljenih manifestacija. Selo je to, slavno Sićevo, ne bilo koje i bilo kakvo. Reporter na zadatku u Sićevu (vinogra-darsko-voćarsko i stočarsko-ratarsko selo u podnožju Svrljiških planina, blizu Niša) može da upadne u zamku opštih mesta; lepa priroda, uzbudlji-va Sićevačka klisura, bistra Nišava, bogata istorija... No, zato su tu kon-kretne vrednosti: likovna kolonija Sićevo od 1905, najstarija u Evropi, književna kolonija Sićevo od 1991, jedina na Balkanu, evropski paraglaj-

NSićevo

Piše: Milena Dražić

16 Bijela p^ela

je vilica stara pola miliona godina, a možda i više.Dve pećine zovu se Velika i Mala Ba-lanica, a bogate su alatkama koje su služile kao strugači za obradu krzna i kože, zatim raznim svrdlima, nazu-bljenim odbicima koji su služili u obra-di drveta, i brojnim drugim alatkama. Alatke iz Balanice imale su široku na-menu. Na primer, pronađeni su šiljci koji su verovatno predstavljali vrhove kopalja. Smatra se da neandertalci nisu bacali koplja, nego su ih koristili kao oružje za ubadanje životinja iz zasede. Mada, nije isključeno da su u nekim momentima bacali koplja. Po deliću ljudske vilice, bezvredne lju-dima koje trese zlatna groznica, kao i po onome što je nađeno na tom me-stu, reklo bi se da je individua, kako je

naziva dr Dušan Mihailović, profesor beogradskom Filosofskog fakulteta i vođa istraživanja, stradala u blizini ili u samoj pećini, gde ima kostiju hijene, pećinskog medveda i kozoroga. Mož-da je sve te ostatke u pećinu dovukla tada često nalažena pećinska hijena. O tome više zna antropolog Mirjana Roksandić, beogradski student, sada profesor antropologije na Vinipeg univerzitetu u Kanadi, koja kaže da vilica najviše odgovara primercima koji su stari između 600.000 i milio-na godina!Ovaj nalaz je selo Sićevo doveo među deset top-lokacija na svetu po poten-cijalima, a dr Mihailović dodaje da je ovo tek treće pouzdano datirano ar-heološko nalazište sa ostacima čoveka starog pola miliona godina. Otkriće koje prate mnogi, mnogi arte-fakti, oruđa dovodi iz godine u godinu profesore iz celog sveta, kao i njiho-ve studente, na letnju školu, kako bi na licu mesta crpli od svog posla ono najuzbudljivije, što arheolozi čekaju decenijama, a neki nikada ne dočekaju tu sreću da četkicom i metlicom otko-paju nešto od prvih dana čovečanstva.

ding teren, Dani žalfije, kad se bere ova retka biljka... Međutim, sve to nije ništa prema uz-buđenju koje izaziva svetska atrak-cija. Na tlu Sićeva, u jednoj od dve pećine na razmaku od 10 metara, nađeni su ostaci našeg pretka od pre 500.000 godina. Ili, pola miliona go-dina! Njegova vilica, koju su tragači za blagom iskopali pa bacili, pravo je svetlo u istoriji čovečanstva. Tako stara, ona je nepobitan dokaz da su neandertalci srednjeg paleolita, od-nosno hominidi, kako su kasnije na-zvani, dospevali do istočne Evrope, a dotad se verovalo da su živeli na Bli-skom Istoku. Starost nalaza utvrđena je uz pomoć tri najsavršenije tehnike, i kojima je uvek dobijan isti rezultat, te se može precizno garantovati da

To su, osim domaćih, i studenti iz Francuske, Kanade, Sjedinjenih Ame-ričkih Država. Uzbuđenja oko arheološkog čuda u Sićevu traju nekoliko godina, ali dugo su pre toga bila sakrivana nalazišta od straha od kopača zlata, kako oni ne bi ugrozili fini rad arheologa. A u vreme dok je potpisnik ovih re-dova živeo u Nišu, davno, Sićevo je služilo za izlete, podizanje najvećeg vikendaškog naselja, za organizova-nje svadbi, maturskih proslava, ku-povinu dobrog grožđa i vina. I za lepe umetnosti.Naime, u izuzetno slikovitoj prirodi u kanjonu kojim teče Nišava, idu pru-ga i autoput, a zelene se obale dižu

17Bijela p^ela

koncepciju. Njih su Sićevčani primali raširenih ruku, pa su umetnici prisu-stvovali svadbama, slavama, sahrana-ma... Njihova dela nastala u raskošnoj i zastrašujućoj Sićevačkoj klisuri bila su 1907. godine izlagana u Narodnom muzeju u Beogradu. Kolonija Nadežde Petrović i danas deluje. Od 1991. kolonija poziva ino-strane umetnike, što ju je proslavilo i van Evrope. Dolaze slikari, vajari, grafičari sa svih kontinenata, a nji-hova najčešća inspiracija je upravo prostor u kome borave. Umetnika raznih nacionalnosti, vera, starosti prošlo je nekoliko stotina, a njihova su dela u izuzetnom fondu, koji je smešten u Nišu, gde je otvorena po-sebna galerija. U Sićevu se, pored kolonije, održavaju i prolećna i jesenja grafička radionica. U selu od 1800 stanovnika u oko 300 kuća svi su i dalje spremni da dočeka-ju umetnike i da ih čašćavaju vinom na koje su ponosni, a koje pod ovim nebom ima poseban ukus. Književna kolonija, čiji je osnivač knji-ževnik dr Mihajlo Ignjatović, po tipu je jedinstvena u svetu. Održava se svakog septembra i takođe ima me-đunarodni karakter. I ovde pristižu pisci iz celog sveta. Tu se rado nađu i izdavači, književni kritičari, prevodi-oci i poneki pasionirani čitalac. Zani-mljivo je da se od gostiju ne očekuje

ništa osim da im bude lepo, prijatno i da učestvuju u stručnim i kreativnim razgovorima. Niko ne mora ništa da napiše, ako ne želi. Oni ovde mogu da stvaraju ili samo akumuliraju im-presije i notiraju ideje. Na kraju kolonije svake godine dode-ljuje se književna nagrada “Ramonda Serbika” za celokupno delo nekog književnika, za doprinos knjiženosti. Takođe se i bira dobitnik priznanja “Makina čaša”, u znak sećanja na nje-nog osnivača. A Ramonda Serbika je drevna autoh-tona biljka divnog ljubičastog cveta, koja se retko gde nađe. Upravo na te-renima oko Sićeva i Sićevačke klisure Ramondu Serbiku je 1874. godine ot-krio slavni botaničar Josif Pančić, koji je registrovao i srebrnu omoriku na Kopaoniku, koja je prozvana po nje-mu Pančićeva omorika. Žalfija je još jedna divlja biljka, ne tako retka kao Ramonda Serbika, ali u predelima Sićeva izuzetnog kvalite-ta. Ona je lekovita i veoma korisna u farmakologiji, a od velike pomoći i u kozmetici. Sićevačka dobrim sastoj-cima prednjači. Zato joj je poklonjen dan krajem maja, kad je kolektivno sakupljaju berači lekovitog bilja, s pa-žnjom da se ne uništi njena kolonija. Zbog svega toga, niko nikada nije čuo ni od jednog gosta da mu je u Sićevu bilo dosadno.

visoko. Umetničko oko srpske velike slikarke i hrabre bolničarke u ratu Nadežde Petrović zabeležilo je tu dra-matičnost pejzaža, pa je ona zaklju-čila da bi tu valjalo napraviti prvu sli-karsku koloniju. Kako je Nadežda bila projugoslovenski orijentisana, a na studijama u inostranstvu sprijateljila se sa slikarima iz Slovenije i Hrvatske, ona je uspela da, uz malu pomoć dr-žave Srbije, 1905. godine otvori prvu na Balkanu, a kažu i u Evropi, jugo-slovensku slikarsku koloniju. Dovela je slikare iz Ljubljane i Zagreba, koji su s njom delili savremenu umetničku

Džepni globus

upoznajmo države EU

zavrteo:

Igor Kolarov

Površina: 551.695 km2Broj stanovnika: 63.587.213Glavni grad: Pariz (2,234,105, s okolinom preko 10 miliona stanovnika)Službeni jezik: francuskiDržavno uređenje: višestranačka republika s dvodomnim parlamentomEtnički sastav: Francuzi 60,6%, Alžirci 1,5%, Portugalci 1,4%, Marokanci 0,8%, Španci 0,6%, Italijani 0,6%, ostali 10%Dužina kopnene granice: 2.889 kmVeći gradovi: Marselj (809.400), Lion (444.300), Tuluz (400.600), Nica (336.300), Nant (275.400), Strazbur (268.300)Valuta: evro = 100 centiVerska pripadnost: rimokatolici 76,4%, ostali hrišćani 3,7%, muslimani 4%, ostali 15,9%

l Francuska je najveća zemlja zapadne Evrope. Graniči se sa Belgijom, Nemačkom,Luksemburgom, Švajcarskom, Italijom, Monakom, Španijom i Andorom, i izlazi na Atlantik i Sredozemno more.

l Francuska je jedan od osnivača Evropske ekonomske zajednice, današnje Evropske unije.

Pokrajine Francuske

sa nazivima vrste sireva

l U Francuskoj se proizvodi više od 370 vrsta sira.

Dvorci Loare

Impresionizam je dobio naziv po ovoj slici

Zemljavina

upoznajmo države EU

Plan središta Pariza sa znamenitostima

l Najviši vrh Francuske (i drugi vrh Evrope) je

Mon Blan (4.808 m).

l Francusku godišnje poseti više od 70 miliona turista.

Grafički uobličio: Dragan StojkovIć

Antoine de Saint Exupéry(Antoan de Sent Egziperi)

Mali princSedma planeta bila je zemlja.zemlja nije ma kakva planeta! Računa se da na njoj ima sto jedanaest kraljeva (ne zaboravljajući, naravno, crnačke kraljeve), sedam hiljada geografa, petstotina hiljada poslovnih ljudi, sedam i po miliona pijanica, trista­jedanaest miliona uobraženih ljudi, to jest oko dve milijarde odraslih osoba.Da biste dobili predstavu o veličini zemlje, reći ću vam da je pre prona­laska elektrike bilo potrebno držati, na svih šest kontinenata, čitavu vojsku od četiri stotine šezdeset dve hiljade pet stotina jedanaest fenjeraša...

l U Brestu je najveći Festival mora, s mnoštvom brodova

Luj XIV Napoleon

Luvr

Dvorci Loare

Versaj

koko Šanel (gore) i Brižit Bardo - žene ikone

Impresionizam je dobio naziv po ovoj slici

Pariz ­ grad svjetla i nadahnuće mnogih umjetnika

l Mon Blan ­ poznato naliv pero

ZDRavko ZUPan

ZUZUKo

20 Bijela p^ela

21Bijela p^ela 21Bijela p^ela

22 Bijela p^ela

23Bijela p^ela 23Bijela p^ela

24 Bijela p^ela

25Bijela p^ela

Pripremio: V. RaDOSaVLJEVIć

Nikad nije bilo isto prlja-vo i čisto, a najbolje bi bilo kad bi na zemlji mo-glo da bude više cvijeća, a manje smeća. Mnogi ljudi i ekološka društva trude se da tako i bude. I u lijepom Gorskom kota-ru svake godine uz “Dan zaštite okoliša” organizi-ra se akcija “Goranski naj – to je naš kraj“. Tako su u Delnicama, na primjer, uvedene sljedeće akcije:• Najljepši prozor• Najljepši balkon

26 Bijela p^ela

Fikusi rastu kao žbunovi ili drveće najviše u tropskim predjelima i ima ih negdje oko 700 vrsta. Kod nas je najpoznatija vrsta smokva, koja raste najčešće na obalama Jadrana. U posljednje vrijeme sve više se fikusa uzgaja i jao omiljeno sobno bilje. To su, naravno, vrste bonsai, malih čudesnih fikusa koje se uzgaja na balkonima i u stanovima. Treba ih redovito zalivati i držati na svijetlom mjestu ili polusjeni, pa će divno prolistati, a neki čak i procvjetati.

F I K U S

• Najuređenija privatna okućnica

• Najuređenija ili naj-zapuštenija okolica stambene zgrade

• Najuređenija ili najza-

najbolji su prijatelji i ljudi i prirode i imaju svakog dana sve više pomagača. U

pušteniji okoliš ugosti-teljskog objekta.

Svi ovi natječaji, koje su pokrenuli goranski ekolo-zi, pomažu u akciji “Više cvijeća, manje smeća“, a time i u zaštiti okoliša. Goranski ekolozi zamo-lili su sve koji ne mogu sami da urede svoj oko-liš da se jave kako bi im se moglo pružiti pomoć. Ovakve ekološke udruge

VIšE CVIJEća MaNJE SMEća

• Najuređeniji ili najzapu-šteniji izlog trgovine

• Najuređenija ili najza-puštenija okolica kuće za odmor

• Najuređeniji ili najza-

puštenija javna povr-šina privatnog podu-zeća ili obrta

tome ne zaostaju ni mla-di. Učenici mnogih škola i njihove sekcije bore se za bolji okoliš čisteći prirodu oko škola, parkove i obale voda, a sadnjom cvijeća i mladog drveća obogaćuju i uljepšavaju prirodu.Ovakve akcije naših Go-rana ne odnose se samo na „Dan zaštite okoliša“ nego i na sve druge dane i stoga su za svaku po-hvalu.

Ta DIVNa STVORENJa

ZaNIMLJIVOSTI

Kukuruz je jedna od najstarijih žitarica koju su Indijanci Sjeverne Amerike uzgajali još prije više od četiri hiljade godina, a ka-snije ga se sve više gajilo širom svijeta kao odličnu hranu i za ljude i za doma-će životinje. Danas se uz-gaja više vrsta kukuruza, a u najnovije vrijeme po-javio se i ukrasni kukuruz šarenog svjetlucavog zr-nja, koji se suši i čuva kao omiljena jesenja dekoraci-ja, ali se i od njega mogu praviti ukusne kokice.

27Bijela p^ela

Čagalj ili šakal je zvijer iz porodice pasa, sličan vuku, samo manji. Hranu traži obično noću, a danju se odmara u skloništima. On je i mesožder i str-vinožder, ali i voćožder. Kad, na primjer, čagljevi naiđu na neki vinograd, toliko se grožđa najedu i štete naprave i ni malo se ne uplaše strašila koja su vinogradari postavili da čuvaju vinograd.

Zelena žuna je ptica iz porodice djetlića, onih po-znatih kucača po stablima. I žuna ima kljun velik i jak kao dlijeto i ponekad kuc-ka po drveću u potrazi za ličinkama i mravima, ali ih još češće traži na zemlji. Ponekad zimi mora da kopa kljunom u zemlju i do pola metra da bi došla do mrava koji su se sakrili u svoja zimska skrovišta.

Kome se ili čemuovaj čimpanza smije?Možda ljudima,možda majmunima,amožda svima i svemu.A neki ljudi kažuda se on nikad ne smijenego tako svoju tugui svoju ljutnju krije.

KOME SE šIMPaNZa SMIJE

Muhe su dosadni i štet-ni insekti i ima ih više vr-sta, ali i među njima ima i onih koje su korisne. Pče-lolike muhe dobile su ime i po tome što nalikuju pče-lama ne samo izgledom nego i po tome što mno-go vole cvijeće i njegov sladak nektar. Ove muhe cvetare vrlo su korisne i zbog toga što jedu lisne uši i tako spašavaju biljke u vrtovima. Zbog svega toga ne treba ubijati sva-ku muhu koja zuji oko nas, već treba dobro pogledati koja je vrsta tog insekta.

28 Bijela p^ela

Branislav lečić, glumac: Kad sam BilO mali

Branislav Lećić rođen je u Šapcu 25. augusta 1955. godine. 1978. godine diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Minje Dedića. Debitantsku ulogu imao je u filmu Gorana Markovića “Spe-cijalno vaspitanje” i od tada je snimio više od 80 filmova i TV serija. Prvak je Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Na-grada car Konstantin, Sterijina nagrada, Orlando, Zlatna Arena za najbolju mušku ulogu u filmu “Gluvi barut”.Bavi se i političkim radom. Jedan je od osnivača pokreta “Moja Srbija”. Bio je vođa protesta kod Terazijske česme u oktobru 2000. godine. U prvoj demo-kratskoj vladi bio je ministar kulture.Danas je zamjenik predsjed-nika Demohrišćanske stranke Srbije.

UmetNost kao lekpristajala. Dobila je, zbog svog umeća, ponudu da ode u Pariz, ali zbog mene ju je odbila.U osnovnoj školi bio sam odličan učenik. Pojedini predmeti bili su mi draži zbog nastavnika koji su ih predavali. Neki su na mene ostavili veliki trag, posebno istorija i srpski.

Detinjstvo sam proveo u Šapcu, u ravničarskom kraju pored Save. Mnogo sam vremena provodio s dedom Dragoljubom, na Ceru. Deda je bio građevinac i napravio

je spomenik kao sećanje na Cersku bitku u Prvom svetskom ratu. Mi deca, dok smo po livadama ču-vali stoku pronalazili smo sablje, metke, bajonete, zaostale još iz Prvog rata.Deda me je mnogo naučio. Voleo je umetnost i to srcem, kao kad neko peva ili svira iz ljubavi i da u tome uživa. Tako je i mene odgo-jio. I moja je majka dosta na mene uticala. Bila je krojačica, mogu da kažem, umetnica. Čim bi neka žena došla da joj sašije haljinu, tačno je znala odrediti kakva bi joj najbolje

Zahvaljujući nastavnici srpskog je-zika zavoleo sam poeziju, pesnike: Pola Elijara, Žaka Prevera, Disa, Dučića, Miljkovića. Gorski vijenac sam znao napamet, a posebno sam voleo epske narodne pesme.Kao i svi u to vreme, maštao sam da ću da budem astronaut ili barem pi-lot, a o glumi nisam ni pomišljao. Iako mi nije bilo jasno čime ću se u životu baviti, upisao sam se u Ma-šinsku školu. Bio sam dobar đak, svi su mi predmeti dobro išli. Nastav-nica Dušanka Banovac, pošto smo bili mašinci, terala nas je da čitamo i u meni je probudila ljubav prema drami. Uz poeziju koju sam još pre zavoleo, i govorio sam je naizust, zapitao sam se da li sam ja zaista za mašinstvo?Na maturi sam prolazio pored Ša-bačkog pozorišta i pomislio kako je lepo da ljudi tamo istražuju sebe i za to dobivaju plaću. Tad

UmetNost kao lek

29Bijela p^ela

sam i ja poželeo to raditi, želim biti glumac.U Beogradu sam se prijavio na Ma-šinski fakultet, ali sam uzeo doku-mente i za Akademiju. Video sam oko Kolarca, gde je bila Akademija, mnogo lepih devojaka. Nameravao sam da se prijavim na Organizaciju, ali kako su sve one bile za glumu, odlučio sam i ja ići za njima. Prijavio sam se jer sam video da za prijemni ispit treba poezija i monolog. Kako sam poeziju znao, pripremio sam monolog i izašao neopterećen – i položio. Međutim, nekoliko puta hteo sam da odustanem. Prvi put već nakon prijemnog. Bio sam u dilemi jer su ostali kolege oduvek

sklonosti pronađe. Zbog toga sam ovih dana osnovao školu, odno-sno edukativni centar “LekArt” - umetnost kao lek. Svakom bih preporučio da glumi jer nikad nije kasno da otkriješ sebe, nema dobne granice. “LekArt” je namenjen deci i odraslima. Na kraju bih rekao deci – treba da znate da nije cilj samo sticati infor-macije već treba zavoleti znanje i naučiti kako do njega doći. Svako je rođen kreativan i tu sposobnost treba razvijati.

Ljerka Radojčić

cama. Posle prve godine, kad sam najviše radio, a najmanje razumeo, odlučio sam da napustim Akade-miju. Došao sam se pozdraviti sa kolegama, a profesor Dedić uopšte nije reagovao. To me iznenadilo, pa sam ostao. Profesor me ignorisao tačno onoliko vremena koliko sam izostao sa nastave. Kad je došao taj dan, rekao je kolegama da je to pra-znik jer se vratio glumac. Odmah me izveo na scenu, te sam govorio monolog iz “Gospođe ministarke”. Od tada više nisam imao dilema o svom životnom pozivu. Iako se nikad nisam zamišljao glumcem, sećam se da su mi govorili da je moja baka Angelina kad sam se rodio, videla rupicu na licu kad bih se nasmejao i rekla da ću biti filmski glumac. I postadoh glumac. Prva mi je uloga bila u Šekspirovu Snu letnje noći. Glumio sam i u al-ternativnom pozorištu “Dvorište”. Na filmu sam debitovao ulogom Fikreta u “Specijalnom vaspitanju” Gorana Markovića.U pozorištu se nikad ne odvajam od uloge. Sklonim je, a kad je potrebno, obnovim je. Svaka je uloga istra-živanje sebe i drugih, a zadatak je glumca da to svima pokaže. Filmove u kojima igram nikada ne gledam. Meni najdraža uloga koju sam glu-mio je u filmu “Moj brat Aleksa”, a u pozorištu uloga Per Ginta u istoi-menoj drami Henrija Ibsena. Uvek ima uloga koje bih želeo da igram. Smatram da sam sada zreo kao glumac i da je došlo vreme da igram na primer Magbeta ili Ričarda III Vilijama Šakspira.S obzirom da smatram da se kroz umetnost: govor, pevanje, igranje, slikanje razvija kreativnost i čovek ima šansu da se kroz neke od tih Branislav Lečić sa kćerkom i sinom

želeli da budu glumci. Tu moju di-lemu prepoznao je profesor Minja Dedić i nije mi dao da odustanem. To nije bio kraj mojim nedoumi-

Rad Jovana Bijelića spada u avangardu srpskog slikarstva. Obiqežava ga snažna individual-nost i savremenost, zahvaqujući i profesoru Jozefu Pankieviću s krakovske akademije. Po-slije školovawa u Krakovu odlazi u Pariz na akademiju Grande Chaumijere. Nakon Pariza po-sjećuje Prag, sreće Vlahu Bukovca i od wega prima poduke. Prolazeći evropske centre Bijelić je bio na samim izvorima slikarskih tokova. U svojim počecima radi u duhu sezanovskog kubiz-ma, zatim prolazi fazu fovizma. Tematski je vezan uz pejzaž i portret apstraktne kompozicije. Osnovna karakteristika wegovog rada je ekspre-sivnost. Pogotovo u poznijoj životnoj dobi potez mu je nemiran i širok, gesta snažna i nepredvi-

diva. Na slici „Olujno nebo“ iz 1952. godi-ne dominantna crvena i wena prigušena va-rijanta u dijago-nalnom gibawu i ko v i t l a wu slu ti i nagovje-štava nevrjeme. Mrqa bjeline s kojom završava razgibana i ne-obuzdana crvena stoji kao smiraj

i nada, kao optimizam u izgubqenosti oluje. Kuće u podnožju slike kao da nemoćno čekaju sudbinu. Pejzaži su wegovo trajno opredjeqewe. Odla-zeći često u mladosti u svoj rodni podgrmečki kraj, slikao je pejzaže svoga djetiwstva. U jednoj prilici izjavio je “…osjetio sam boje svoga kraja. Boje poqa, neba, i oblake kako se vješaju o plani-ne, gube i nestaju… Pejzažima iz Bosne zahvaqu-jem što sam našao sebe…”. Ova sjajna misao mnogo govori ne samo o Jovanu slikaru već i o čovjeku koji pamti i čuva svoje korijene. Istražujući predjele djetiwstva istraživao je i potvrđivao vrijednosti svoga identiteta.

Ro đ e n j e u zaseoku R e v e n i k sela Kolu-nić, u pod-grmečkom ambijentu, u blizini Bosanskog P e t r o v -ca. Po za-v r š e t k u

osnovne škole u rodnom mjestu kao dobar i nadaren đak odlazi u Sarajevo. Roditeqi su žeqeli da Jovan završi svešteničke škole i da u rodnom mjestu oživi rad parohije. U Sarajevu završava nekoliko razreda gimnazije te sledeći svoj poriv za slikarstvom upisuje novoosnovanu slikarsku školu Čeha Jana Karela Janevskog. Za-hvaqujući stipendiji koju dobi-va od dobrotvornog prosvjetnog društva „Prosvjeta“, odlazi na Akademiju slikarstva u Krakov. Na školovawu u Krakovu boravi od 1909. do 1913. Nakon Krakova nastavqa studijska putovawa u Pariz i Prag. Od 1919. trajno se nastawuje u Beo-gradu i radi kao slikar scenogra-fije. Kasnije je imenovan šefom slikarske radionice Narodnog pozorišta. Istovremeno vodi slikarsku školu u svom ateqeu kroz koju prolaze mnogi, kasnije poznati naši slikari. Vođen savremenim idejama i želeći na-predak slikarske struke, s isto-mišqenicima osniva slikarske grupe „Oblik“, „Samostalni“ i „Nezavisni“. Srpska akademija nauka i umetnosti prima ga kao redovnog člana 1963. godine, pred sam kraj života.„Rođen sam kao optimist, i ostaću optimist do kraja života. Nikada me nisu tan-girale ničije protivničke, ili neprijateqske intrige ili is-padi ma koje vrste protiv mene. Takvim qudima je unapred sve bilo oprošteno.“

Piše: Borislav Božić, prof.

JoVAN BiJeLiĆ1886.-1964.

SRPSkiSlikaRi

U jednom periodu za vrijeme studija u Krakovu stipendi-ja mu nije dolazila redovno pa je morao raditi portrete krakovskih djevojaka kako bi preživio. Cijeli svoj slikarski vijek radio je portrete, i to vrlo uspješno. S lakoćom je uspijevao prikazati karakterne osobine portretirane osobe kao što to prikazuje naš primjer Djevojka s kwigom iz 1929. godine.

ekspresionizamexpression (franc.) izražaj

Smjer u umjetnos-ti nastao u We-mačkoj početkom dvadesetog vije-ka. Ideja mu je da umjetnik ne mora vjerno prikazi-vat i obl i ke i raz mjere motiva kakvi su u stvar-nosti, već treba iznijeti lične emocije koje pro-žimaju wegov duh i tako formiraju wegovo viđewe svijeta. Ekspre-sionizam je pobu-na umjetnika pro-tiv nemilosrd-nog i besmislenog uništavawa. Te su misli i emoci-je uglavnom bile p e s i m i s t i č n e i katastrofič-ne, nastale pod utjecajem Prvog svjetskog rata.

30 Bijela p^ela

31Bijela p^ela

1. Ko je od srpsKih junA­KA ubio tursKog suL­tAnA MurAtA u Kosov­sKoj bici?a) Miloš Obilićb) Ivan Kosančićc) Milan Toplica

2. ove godine nAvršiLo se 200 godinA od pojAve prvih srpsKih dnevnih novinA. Ko je poKre­tAč „NovINA SerbSKIh“ IZ cArStvujuščeg grA­dA vijene?a) Vuk Karadžićb) Dimitrije Davidovićc) Milovan Vidaković

3. nA osnovnoM grbu re­pubLiKe srbije, iZnAd gLAve stiLiZovAnog dvogLAvog orLA nA crvenoM štitu, nALAZi se KrunA. sA KoLiKo je biserA uKrAšenA?a) 30b) 40c) 80

4. u fILmu „mArAtoNcI trče počASNI Krug“, NAjmLAđeg topALovI­ĆA, mIrKA, IgrAo je?a) Milivoje Mića Tomić

KVIZ

Koliko znamo o nama? - broj 3

pripremio uroš petrovIĆ

b) Mija Aleksićc) Pavle Vuisićd) Bogdan Diklić

5. gde je rođeN SrpSKI vA­jAr i AKAdeMiK toMA roSANdIĆ, Autor čuveNe sKuLpture od bronZe „IgrALI Se KoNjI vrANI“ KojA se nALAZi ispred doMA nArodne sKupšti­ne repubLiKe srbije?a) U Beogradub) U Novom Saduc) U Zagrebud) U Splitu

6. ZAšto Se NA jKrAĆA reKA u srbiji, vreLo, nAZivA još i godinA?a) Dugačka je tačno 365 metarab) Jer teče tokom cele godinec) Po vlasniku imanja, Godid) Izvor liči na godove na panju

7. đAvoLjA vAroš, jedIN­stveni geoMorfoLošKi fenoMen u srbiji, pri­rodni spoMeniK od 200 i više KAMenih stubovA, preMA nArodnoM pre­dAnju predstAvLjA?a) skamenjene rudareb) skamenjene svatovec) skamenjeno vilino kolo

8. Zove se nA sLovo "d". veĆA vredNoSt mu je nA pApiru, ALi stAriji je onAj od MetALA. o KoM nAcionALnoM obe­Ležju SrbIje je reč?

9. ZAgoNetNA LIčNoSt„Viđi vraga su sedam binjišah, su dva mača a su dvije krune...“ prvi su stihovi njegovog najslavnijeg dela koje je po objavljivanju u Beču 1847. godine ocenjeno kao „manuskript genijalnog tvorca“. Bio je pesnik, vladar i vladika. Rođen je u novembru, pre tačno 200 godina. O kom srpskom velikanu je reč?

10. AsocijAcijA U tom je gradu, koji je bio prva prestonica moderne srpske dr-žave, osnovana prva gimnazija. Tu je Spomen-park „Šumarice“, posvećen streljanom stanovniš-tvu i đacima 1941. godine.Najstarije je industrijsko pre-duzeće u Srbiji, koje od 1953. za partnera bira italijansku fabriku Fiat. U njoj su se pro-izvodio fićo, stojadin, tristać, jugo. Danas se proizvodi novi Fiat 500, u saradnji sa talijan-skim Fiatom.O kom je gradu riječ?

ovo je kviz u kojem ćete tokom cijele školske godi­ne pokazati koliko znate o našoj historiji, kultu­ri i običajima. rezultate ćemo objaviti u broju 199, a odgovore očekujemo do 1. jula. Zato pažljivo čitajte i šaljite odgovore iz svakog broja na redakciju lista. troje najuspješnijih, koji sakupe najviše tačnih od­govora, biće nagrađeni.

Zakuvao i zamesio Igor Kolarov

Ljubav nema

godina.

Ona se uvek rađa.

(poruku poslao:

Paskal)

­Šta se dobije kada se ukrste slon i komarac?­Nobelova nagrada za medicinu!

Jovan Jovanović Zmaj

(1833-1904):

PREMA VELIČINI­Čiko, šta to čitaš?­Evo, hoću da rešim ovaj zadatak iz „Nevena“ pa ne mogu, a ovde stoji da je to za manje.­Pa i ti bi mogao rešiti da si manji.

Čarli Čaplin (Ser Čarls Spenser Čaplin 1889 – 1977), američki glumac, režiser i kompozitor, jedan je od najvećih komičara svih vremena. Ostalo je zabeleženo da se jednom tajno prijavio na takmičenje ”Najbolji dvojnik Čarlija Čaplina” u Monte Karlu. Osvojio je – treće mesto!

HOROSKOP zA DEČAKE KOJI SE BORE SA PROMAJOMNajviše biste voleli da kidnete sa časa, ali vam to nikako ne polazi za rukom. Zato što je nedelja pa nema škole. Tako je to. Vi ste jedini horoskopski znak koji nema pojma kako se nedeljom beži iz škole. Zdravlje – Sklonite babu sa promaje! Babe su naše najveće blago.

Oko plavog kita je veličine grejpfruta.

U proseku 1 od 20 osoba ima rebro viška.

ENCIKLOPEDIJA

Zakuvao i zamesio Igor Kolarov

Grafički oblikovao: Dragan StojkovIć

Astronauti postanu

viši dok su u svemiru.

Golf se smatra za mirnu igru, ali je sredinom 15. veka bio zabranjen u En­gleskoj. Smatralo se tada da golf odvraća pažnju od streličarstva. Takođe, loptice za golf su se sve do 19. veka pravile od kože punjene perjem.

Slobodan Trkulja (1977) je srpski muzičar, kompozitor i pevač. Sa svojom grupom „Balkanopolis“ on izvodi muziku nadahnutu tradicijom Srbije i Balkana. Svira više instrumenata: klarinet, gajde, diple, kaval, frule, akustičnu gitaru, flautu, tenor saksofon, alt i sopran saksofon, tamburu, okarinu... Svojevremeno je u holandskim medijima proglašen za jedan od „najlepših muških glasova Balkana“.

HOROSKOP ZA DEVOJČICE KOJIMA JE POTREBNA PROMENAImate želju da nešto promenite u svom životu, samo ne znate šta. Za početak, promenite sijalicu u svojoj sobi. Glupo je čitati ovaj horoskop u mraku. Zdravlje – Loše spavate. Naročito na časovima. Ljubav – U narednom periodu, ljubav će vam se dešavati samo u filmovima.

ENCIKLOPEDIJA

Postoji preko 2.400 vrsta buva.

Od 1 tone grožđa se može proizvesti oko 720 flaša vina.

Pred-

stavlJamO

čenice 5. razreda OŠ Borovo Niko-lina Kondić i Jo-

vana Serdar učestvovale su na konkursu pod nazivom „Moja prva knjiga“, koji pod pokroviteljstvom Ministar-stva nauka, obrazovanja i sporta svake godine u septembru organizuje kar-lovački Centar za neohu-manističke studije (CNS). Mlade književnice sa za-nosom su prihvatile izazov izrade svoje prve knjige – slikovnice. Iako im se na početku činilo da to i nije toliko teško, vrlo brzo su se suočile sa ozbiljnošću svog zadatka. Izrada slikov-nice, pisanje priče i njeno ilustrovanje pokazalo se kao veoma obiman i zah-tevan posao koji je trajao mesec dana. Njihov rad bio je gotovo svakodnevan na časovima srpskog jezika, likovne kulture i vanna-stavnih aktivnosti. Dobar deo tog posla obavile su i kod kuće. Jedan od težih zadataka

U

34 Bijela p^ela

bio je izbor teme, a kako se radi o deci, bilo je logično da se odluče za bajke koje u tom uzrastu najradije či-taju. Dečija mašta je nepre-sušna i nepregledna i deca

datak bilo je ilustrovanje priče. Svaka je imala slo-bodu da odabere tehniku kojom će crteži biti ura-đeni. Nikolina je izabrala akvarelisani crtež tušem,

likovni opus. Po završetku ilustrovanja listovi su uve-zani i slikovnice su dobile svoj pravi oblik knjige. Slikovnice „Mala pastirica“ i „Čarobne jagodice“ su na konkursu u Karlovcu nagra-đene, a Jovana i Nikolina su pored svečane dodele nagrada učestvovale i na izložbi nagrađenih slikov-nica, organizovanoj 28. septembra. – Slikovnicu „Mala pastiri-ca“ napravila sam igrajući se sa svojom učiteljicom u školi. Bilo je veoma veselo i već razmišljam o tome kako ću napisati i ilustro-vati sledeću slikovnicu. Već znam i njen naslov. Zvaće se „Čarobni zec“ – uzbuđe-no priča Jovana Serdar.– Bajku „Čarobne jagodice“ posvetila sam jagodicama iz svog vrta. Već pišem sle-deću bajku koja će se zvati „Avanture mačka Miška“ – poručuje Nikolina Kondić.Bilo bi zaista lepo kada bi nagrađene radove mladih učenica neko u obliku sli-kovnica i objavio.

S.B.

očetkom okto-bra naš suradnik Zdravko Mića-

nović imao je u Sombo-ru samostalnu izložbu. Tema izložbe bila je strip, a s posebnim naglaskom na stripove objavljene u Bijeloj pčeli. Osim njih, izložene su i naslovne stranice lista povodom desete godišnjice sarad-nje Zdravka Mićanovića i našeg i vašeg lista.

P

imaju prirodnu sposobnost da svoj svet fantazije pre-nesu na papir. Logika bajki je da na kraju imaju srećan kraj, pa ni one od toga nisu odustale. Drugi, nimalo lakši, za-

a Jovana slikarsku tehniku pastela. Svaka je trebala da uradi 16 slika plus naslovnu i podnaslovnu stranu, i sve su trebale biti ujednačenog kvaliteta. Tako je svaka od njih uradila pravi mali

Beogradu, u Stu-dentskom kultur-nom centru, od

26. do 29. septembra odr-žan je 11. MEĐUNARODNI SALON STRIPA, na kome je između 235 učesnika iz 22 zemlje specijalni gost bio Borivoj Dovniković Bordo, sa svoje 83 godine najstari-ji aktivni crtač stripa.

35Bijela p^ela 35

ada su mi u školi rekli da sam iza-bran za jednog

od predstavnika naše škole (OŠ Miloš Crnjanski, Novi Sad) u prijateljskoj poseti OŠ dr. Aleš Primož Bebler u Ankaranu (Slovenija), nisam baš bio oduševljen. Morao sam da naučim jednu pe-smicu na slovenačkom, a ništa nisam razumeo.” Tako je Luka pripovedao o početku jednog nezabo-ravnog druženja, za koje tada nije znao da će biti “nezaboravno”, o poseti jednoj maloj zemlji koja nije tako daleko od Srbije i o novim prijateljima koje je upoznao.Početak putovanja i nije baš bio u velikom stilu: au-tobus kojim je trebao da putuju nije bio ispravan. Čekanje na drugi autobus potrajalo je. Nervoza je rasla. Strah pred nepo-znatom zemljom i ljudi-ma, nastupi koji slede i stalno pitanje u glavi: “da li ću znati da odrecitujem pesmicu bez greške?”.

K

U

Ali sva ta neizvesnost i briga su prošli kada je Luka stigao na slovenač-ku obalu, upoznao divnu

mu olakšaju boravak raz-govarajući sa njim na hr-vatskom. Luka se osećao kao kod kuće, pa mu ni

tio jednodnevnim druže-njem sa svojim kumovima u Kopru, koje nije video dve godine. Kumovi su se potrudili da mu u toku kratkog druženja pokažu što više znamenitosti i zanimljivosti Kopra, slikali Luku na svakom ćošku i kod svakog kulturnog spomenika, parka, na pla-ži, pod palmom i na igra-lištima. Fotografije će ga u predstojećim jesenjim danima podsećati na nova iskustva i poznanstva. Luka se vratio u Novi Sad svojim školskim obaveza-ma, braći i sestri, pun uti-saka i, nećete verovati, sa jednom željom: da ponovo dođe u Sloveniju i ponovi posetu novim prijateljima i kumovima. A do tada sledi i poseta drugara iz OŠ dr. Aleš Primož Bebler vršnja-cima OŠ Miloš Crnjanski u Novom Sadu, koju ove dve škole neguju već dve godine u okviru projekta Ostajemo udruženi i po-vezani.

Nada Čupković

Na Salonu Bordo je u Ga-leriji SKC imao izložbu grafičkih radova njegove 70-godišnje karijere (s po-dručja stripa, karikature, animiranog filma i dizajna), gdje su značajno mjesto imale stranice stripa „Čip-ko i djed Filip“ te Bordine naslovne stranice „Bijele pčele“. Zagrebački izda-

vač „Vedis“ promovirao je brojne albume s Bordinim stripovima, kao i premi-jerno prikazao svoj 55-mi-nutni dokumentarni film „Bordo – vječna stripovska mladost“.Zabilježena je i 40-godiš-njica izlaženja stripa za djecu „Zuzuko“ Zdravka Zupana.

porodicu u kojoj je bio smešten pet punih dana i stekao nove prijatelje, Jakoba i Jana, koji su se iz sve snage trudili da

brojni nastupi i pesmica na slovenačkom više nisu predstavljali problem. Još veće zadovoljstvo bilo je kada je tu posetu oboga-

36 Bijela p^ela

t ara ek ipa na starom mestu u Kopru i u novoj

školskoj godini i sa novim drugarima, đacima prva-cima, nastavlja sa radom i uči srpski jezik, ćirilicu, narodne igre i pesme sa svojim nastavnicama Tija-nom, Vesnom i Nadom, sve u organizaciji AKUD Kolo. Kišni dan, siv i ružan za ne-koga, ali ne i za nas, jer su takvi dani kao stvoreni ni za šta drugo nego za druženje i sticanje novih znanja. U su-sret jeseni i jesenjim danima naučili smo nazive jesenjih boja i nove reči vezane za jesen. Zadatak je bio težak i mislili smo da nam neće uspeti da sakupimo ni deset

o Božića je još koji mesec, ali u školi-cama srpskog je-

zika u Leicesteru i Corbyju (Engleska) se već uveliko priprema nastavak uspešne uskršnje predstave, koja će ovaj put imati svoj nastavak sa temom Božića pod nazi-vom “Romantični Božić u dvoje”. Predstava se izvodi na srpskom jeziku a glavni glumci su upravo vredni polaznici dve škole srpskog jezika Sv. Ilija - Corby i Vuk Karadžić- Leicester. “U pitanju je priča o jednoj srpskoj porodici i dogo-dovštine vezane za njihov svakodnevni život. Naše prvo izvođenje doživjelo je lijep uspjeh, pa smo se upustili u novu dramsku avanturu. Bili biste začu-đeni kvalitetom glume i jezika naše djece”, dodaje nastavnica srpskog jezika i autorka predstave, gđa Silvana Brkanlić - Galić. Nastavnica Silvana se, kao

S

D

reči, ali smo otkrili da je u timu sve lakše. Tako smo uspeli da ih zapišemo čak 20! I, što je najvažnije: sve reči zapisali smo ćirilicom... neka slova smo malo zabo-ravili preko raspusta, ali to nije ništa strašno jer pred nama je čitava školska go-dina, pa ćemo ih uz pomoć nastavnice ponoviti i utvr-diti. Odlučili smo da ćemo za svako godišnje doba da uradimo jedan pano... ovaj put smo ukrasili jedno drvo bez lišća šarenim kišobran-čićima veselih jesenjih boja. Jer, kao što smo saznali na radionicama srpskog jezi-ka, jesenje su boje divne i tople.

Nada Čupković

organizator i izvođač nasta-ve, već pet godina sa puno entuzijazma i volje trudi da deci uzrasta od 3 do 16 go-dina, podeljenih u nekoliko grupa prema znanju i staro-sti, kreativnim pristupom prenese znanja srpskog jezi-ka i pisma, običaja i tradicije daleko od matice. Nastava je obogaćena nastupima, recitalima i časovima vero-nauke koje deci drži prota

Maja, Zoki, aleksandra, Tijana, Timotej

U našoj školi nikada nije dosadno i svi smo veseli!

Radmilo Stokić. “Rad škole nesebično po-mažu roditelji naših učeni-ka, koji finansiraju nastavu tako da možemo kazati da škola postoji i opstaje zahvaljujući mom radu i entuzijazmu roditelja. Nastavni cilj je funkcio-nalno opismenjavanje svih polaznika, kojih je skoro 60, (ćirilica je obavezna) i očuvanje tradicije i svijesti

o nacionalnoj pripadno-sti. Pored djece iz čisto srpskih porodica školu pohađaju i djeca iz nacio-nalno mešanih porodica”, ponosno ističe nastavnica Brkanlić i dodaje da na-ročitu zahvalnost duguje dvema mamama, Mirjani Karan, jednoj od inicijatora osnivanja škole, i Svetlani Sabadi, koje svaku subotu dok deca vredno uče, pri-preme malu zakusku. Nama preostaje vrlo lak za-datak, koji ćemo sa velikim veseljem ispuniti: da im držimo palčeve i poželimo da i u budućnosti žanju uspehe i nadamo se da će nam se nastavnica Silvana sa svojim đacima javiti sa novim informacijama o uspehu njihove nove pred-stave i radu u školici.

Nada Čupković

37Bijela p^ela 37

e đu 15 0 0 t a -kmičara iz 32 zemlje našla se

jedna Marijana koja je bila vredna da ponese titulu svetskog prvaka i ponosno oko svog vrata stavi zlatnu medalju na 21. Shotokan svetskom prvenstvu u ka-rateu, koje je održano u Novom Sadu. Sa svojih 12 godina nije mogla postići više. Ali pred njom je još mnogo takmičenja i si-gurno ćemo još slušati o njenim uspesima u ovom sportu koji ju je privukao već u vrtiću i od tada samo niže nagrade i medalje. “Ima osvojenih 15 zlatnih, 4 srebrne i 3 bronzane medalje. Takmičila se na mnogim prvenstvima, in-

estival dečijih pi-saca poznat pod nazivom „Vite-

zovo proleće“ stigao je u septebru u OŠ Bijelo Brdo. Bila „Vitezova jesen“.Pisci su se družili decom u Domu kulture. Program su gledala i deca iz vrtića u Bijelom Brdu i Dalju. Voditelj programa, poznat deci pod imenom PEĐO-LINO, zabavljao je decu i vodio kroz program.Stihove su čitali Mića Jak-šić, Aleksandar Čotrić i Slobodan Stanišić. Nastup pisaca obogatile su svojim nastupom i pevači-ce Tijana Dapčević i Ivana Jordan.Za učesnike programa recitovanje stihova i dru-ženje sa najmlađima bilo je posebno zadovoljstvo.

M

F

ternacionalnim kupovima i turnirima, a najznačaj-nija su: Prvenstvo Vojvo-dine - srebrna medalja i Prvenstvo Srbije - srebrna medalja i to ju je uvelo u Reprezentaciju Srbije, pa je sa njima bila letos na pripremama u Buljaricama (Crna Gora), a posle još 4 dana u Vrbasu - isto na pri-premama”, ponosno ističe mama Aleksandra. Marijana se ističe među svojim vršnjacima ne samo osvojenom zlatnom meda-ljom već i činjenicom da pored napornih i redovnih treninga u klubu “Shoto-

Svake godine festival go-stuje u drugim mestima u RH. Cilj je da se na nastupu okupe deca iz svih po-dručnih škola i obdaništa u blizini meseta gde se održava festival. Ovo je već četvrto održa-vanje ovakve manifestacije na našom prostorima. Sa željom da pesnici i umet-nici, prvenstveno iz Srbije dođu u naše krajeve i škol-skoj deci koja pohađaju nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu prikažu program. To je do sada bilo na veliko zadovoljstvo dece, nastav-nika i roditelja.

Gordana Pavić

Marijana Krstić sa zlatom i plaketom

Kako ističu, nije prvi put da dolaze u Hrvatsku i da se druže sa našom de-com. Svaki put je atmos-fera sve bolja i bolja, sve lepša i lepša. Svaki put se susret doživi na drugačiji način.

Gostovanje beogradskih dečijih pisaca u našim kra-jevima postalo je tradicija koja je zaživela zahvalju-jući radu i saradnji ZVO-a opština i Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu Vlade Republike Srbije.

kan 021” iz Novog Sada, uz trenera Sanjina Ješića, koji je isto tako zaslužan za Marijanine uspehe, ova dvanaestogodišnja devoj-čica redovno stiže i na privatne časove engleskog jezika, igra fudbal i, nećete verovati, redovno pohađa šesti razred OŠ Kosta Trif-ković u Novom Sadu i ima baš sve petice!Marijana je svakako dobar primer svakom detetu da se sve može ako se hoće i da je najvažnija dobra organizacija i podrška naj-bližih.

Nada Čupković

aleksandra kolunxić, Daq Milica vujičić, negoslavci

Milica vujičić, negoslavci

tina lazić, trpiwa

38 Bijela p^ela

nikolina tijanić, negoslavci

Bojana lukić, negoslavci

Jelena vlaškalić, negoslavci

Za vreme raspusta išao sam s porodicom na more. Bilo mi je lepo. Ponekad smo odlazili na bazene ili jezero. Bio sam i u Mostaru kod bake i dede. Vi-deo sam Stari most i reku Ne-retvu.Kod kuće sam se igrao s drugari-ma Gavrilom i Jovanom. Išli smo na turnir u fudbalu.Pomagao sam dedi peći rakiju.Raspust mi je brzo prošao i bilo mi je baš lepo.

Stefan Frankić, 2. razr., tewa

RaspustKad je raspust, meni je lepo. Išao sam s tatom na pecawe i ulovio sam štuku. Išao sam i na more. Kupao sam se i plivao. Vozio sam se i vo-zom, a u Beogradu kamionom.Igrao sam se s drugovim. Raspust mi je stvarno kratko trajao!

David Đurić, 2. razr., tewa

Na raspustu sam se odmarao. Igrao sam se s bratom i prijateqima. U goste su mi došle sestre iz Austrije. Od wih sam dobio poklone. Pričali smo i igrali se, gledali televiziju. Jeli smo roštiq i slatkiše. Naravno, slušali muziku i išli u šetwu.

Gavrilo Goranović, 2. razr., tewa

Raspust je počeo, a s wim i letwe rado-sti. Svakodnevno družewe s drugarima iz ulice ispuwavalo je moj odmor. Vozi-li smo se biciklima i igrali fudbal. S roditeqima i sestrom išao sam na kupawe i tamo mi je bilo jako lepo. Letos je moja sastra Nataša slavila rođendan. Bilo nam je jako lepo. Bilo je puno dece i svi smo pirili svećice koje su se, kad bi ih ugasili, same pa-lile. Bio sam i u Borovu kod tetke. Tamo sam se u luna-parku vozio u automobilči-ćima i taj mi je dan bio jedan od najza-bavnijih.

Uroš Manojlović, 2. razr., tewa

BiciklNa raspustu sam često išao kod bake. Vodila me je na bazene, na šah i vo-zili smo se biciklom.Rekao sam baki da kupimo laptop da se možemo na wemu igrati kada pada kiša. Pošli smo u trgovinu da ga kupimo. Prolazili smo pored trgovine gde se prodaju bicikli. Najpre nisam hteo da uđem, ali kad sam ušao, video sam jedan jako lep bicikl, beli sa zelenim i crnim linijama. Baka je poža-lila što smo ušli, jer smo umesto sa laptopom kući otišli sa biciklom.

luka Jovičić, 2. razr., tewa

Jovana klajić, Daq Sara Đokić, negoslavci ivana Đudarić, trpiwa

nikolina tijanić, negoslavci

Marina Petrović, Drenova

Milica verčević, trpiwa

Jovana vuković, Bobota

39Bijela p^ela 39

Kruška

DjecaDjeca imaju pravo na igru i školovanje. Nije u redu da idu u rat i izgube život ili budu teško ranjeni. trebala bi imati sretno i lako djetinj-stvo, a ne da zbog rata postanu siromašna i žive na ulicama. Mnoga od njih umiru od gladi. Često prisilno rade i ne znaju što je sloboda. Zato stop ratovanju i zlostavljanju djece.

Marta Badovinac, 6. razr., Rijeka

TORBADosadan je vlasnik moj,poželim mu reći stoj!Napuni me do vrhaNosi me do škole pa kuka − noge ga bole.Baci me kod stolicai baš ga briga.To je njemu prva liga!Angelina Majkić, 5. razr., Jagodnjak

MOJI SNOVI, MOJA SREĆAU mirnom danu stiglo je proleće. Osunčalo je polja i ravnice. Ti divni bregovi moji su snovi! Često sanjam krila leptira na gustim oblacima. Sreća, snovi osunčani morima plove.

Angelina Majkić, 5. razr., Jagodnjak

JabukaU moj bašti raste jabuka. Nije visoka, a grane su joj pomalo krive. Li-šće joj je još uvijek zeleno, samo viri poneki žut listić. Na woj raste najboqa jabuka.

Milan Damjanović, 3. razr., oŠ Jagodwak

U mojoj baštici raste kruška. Ona svake godine rodi. Weno je stablo visoko, krošwa bujna. Grane su kri-vudave i prekrivene raznobojnim li-šćem. Ispod listova zlate se kruš-ke. Ona je ukras moje baštice.

Miloš Damjanović, 3. razr., oŠ Jagodwak

Kruška raste u mom dvorištu. Kora joj je ispucala, grane hra-pave. Listovi polako žute. Is-pod listova su zlatne kruške. Svojim mirisnim plodovima kru š ka ulepšava dvorište.

Marko Zorić, 3. razr., oŠ Jagodwak

40 Bijela p^ela

Tamara Negovanović, 7. razr., Bobota Veqko Marković, 5. razr., Bobota

Irena Božić, 7. razr., Bobota Ivan Simić, 4. razr., Klisa

goran Bogdanović, 7. razr., daq Barbuća dačaj, 6. razr., Bobota

41Bijela p^ela

Sara šormaz, 8. razr., Bobota Katarina Radulović, 4. razr., daq

Jelena popović, 7. razr., Bobota

Aleksandar Bartok, 5. razr., daq

Teodora Đuranović, 4. razr., daq zorana Vidaković, 5. razr., Bobota

Veqko Marković, 6. razr., Bobota

Rade Malobabić, 8. razr., gvozd

n a g r a d n i Z a d a T a K

Saberi sve brojke u kra cima i izračunaj koliko godina ima ova hobotnica.

ime

Prezime

Razred

Adresa

odgovor

SKD ProSvjeta - PoDoDbor rijeKaBijela pčelaTrg Sv. BarBare 151000 rijeka

42 Bijela p^ela

Pripremio Dragiša Laptošević

pOSlaSTiCe

MagiČni KVadraT U jednOM pOTeZU

preMjeŠTaQKa

Koji se sokovi nalaze u čašama?

upiši rezultate i otkrij ko se čime sladi. Višak je za tebe.

ispuni prazna poqa tako da zbir u svim pravcima bude isti.

Nacrtaj u jednom potezu

1)

2)

3)

4)

45000

30000

18000

42000

RJE{EWA IMENOSLOV

Web-zANIMACIJE

KAKo Se PiŠe

preMjeŠTaQKa MagiČni KVadraT

nagradni ZadaTaK iZ prOŠlOg BrOjapOSlaSTiCe

1) Borovnica2) Kajsija3) Ananas4) Kruška

45000 3000 4200027000 30000 3300018000 57000 15000

KolašinZa tebe je čokolada.

43Bijela p^ela

Školska godina je počela i uskoro će i prvi pismeni zadaci iz jezika. ocjena će zavisiti ne samo od vaše maštovitosti već i od pozna-vawa pravopisnih pravila. Često se nađemo u nedoumici kako se nešto piše. e, pa ako ste i vi došli nekada u takvu situaciju, evo, rješewa na sajtu www.kakosepi-se.com/dobrodosli. upotreba sajta je jednostav-na: unesite riječ ili izraz koji želite da pro-vjerite. Dobićete objašwewe kako se pravilno piše. ukoliko u bazi ne postoji odgovor, upit se automatski prosqeđuje lektoru koji će od-govoriti na vaše pitawe. Dakle, jednostavno, zar ne? Znamo da je pas čovjekov najvjerniji prijateq, a pas kojeg ću vam predstaviti uopšte ne uje-da, ne laje i pravi je čarobwak... svašta zna, naročito o pravilnoj upotrebi jezika! Sjajno! uvek je tu kad vam zatreba. Taj naš „Pravopas« najviše voli da se druži sa djecom, ali to ne znači da su pitawa i zadaci koje je pripremio laki. Naprotiv! Kviz pitawa namewena su svi-ma koji govore, pišu i čitaju srpski jezik, ko-

liko god godina imali i gde god živeli. uvek ćete ga naći na istoj adresi www.pravopas.rs, nikada ne spava i samo čeka na vaš klik. Pro-vjeriće vaše znawe žargonskog jezika, opštu kulturu i naravno, pravopis. Dakle, nema više izgovora za slabe ocjene iz pravopisa! :)

Odabrala: Nada ^upkovi}

znate li kako nastaju imena i prezimena? I šta ona znače? Ako ne znate, čitajte imeno slov.

uRoŠ - Porijeklo imena dola-zi iz mađarskog jezika od riječi "ur" (na u sa dve tačke) = "ur" što znači GoSPoDAR, GoSPoDiN". u Hrvata se već do XIII veka javqa u latinskom obliku "orosius" - uroš, kod Srba se na fonetski os-nov "ur" dodaje slovenski nstavak "oš" tj. uroš. ime je često u srp-skih vladara, jer samo značewe imena daje karakter vladaru.u narodnim imenima imamo malo izvedenica: uro, urho, Roško, a prezimena: urošić, urošin, urošević i Rošić...

B. Kostić

Molimo šaqite tačna rješewa nagradnog zadatka jer vas čekaju kwige.

ISSN

133

1-54

55

List je sufinanciran sredstvima Savjeta za nacionalne manjine Republike Hrvatske

Zahvaljujemo na pomoći Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije

ČipKO i djed FilipPiše i crta: Borivoj Dovniković Bordo

Izdavač: SKD "PROSVJETA" ZAGREB - PODODBOR RIJEKA - Uređuje redakcijski kolegij - V.D. glavnog urednika: SRĐAN TATIĆ - Izvršni urednik: LJERKA RADOJČIĆ - Likov ni urednik: BORISLAV BOŽIĆ - Grafički ured-nik: ĐURO BUDISAVLJEVIĆ - Lektor i korektor: DUŠANKA STARČEVIĆ - Kompjuterska priprema: DAMIR BEDNJANEC - Štampa: SKANER stUDIo, Zagreb - List izlazi mjesečno - Tiraž: 1500 primjeraka - Adresa uredništva: SKD "PROSVJETA" ZAGREB - PODODBOR RI-JEKA, Trg. Sv. Barbare 1 - Telefon (051) 330-867, tel./faks 330-873 E-mail: bijelapcela@yahoo.com - IBAN: HR8823600001500150831 - Ubilježeno u Ministarstvu kulture i prosvjete Republike Hrvatske, Sektor informiranja, pod brojem: 757

NAGRADE•Nagrada Grada Rijeke 2005.•Nagrada Sima Cucić 2011.•Zmajeva nagrada 2012.