Bijela knjiga (Uvod)

8132019 Bijela knjiga (Uvod)

httpslidepdfcomreaderfullbijela-knjiga-uvod 142

1

Референдум у Црној Гори 2006

Зборник докумената



2 3

Ако кажеш истину навући ћеш срџбу људи

ако је не кажеш срџбу Божју

Аристотел



4 5

О ЗБОРНИКУ

Основа историјског знања и сазнања је историјски извор Без поуздане фактографије немаобјективне историографије

Објављивањем овог Зборника докумената о референдумском процесу у Црној Гори 2006 г

макар и у виду овако обимног узорка пружа се објективна слика о референдуму а домаћа и свјетска

јавност имаће прилике да стекне вјеродостојан увид у поменута збивања

Рад на Бијелој књизи започет је у оквиру пројекта чија реализација је била предвиђена одмах

након референдумског процеса Да је то урађено тада са блиске временске дистанце остали би

ускраћени за потврде многих појава о којима документи свједоче

Приређивању Бијеле књиге претходило је сакупљање обимне грађе и прегледање хиљада

докумената из архива оних који су се борили за очување државне заједнице Србије и Црне Горе

Разумије се превасходно су нам били стављени на увид и документи који се налазе у посједу

политичких странака које су сачињавале Блок за државну заједницу Упркос томе што је сваки од тих

докумената драгоцјено свједочанство због обимности публикације били смо принуђени да вршимо

селекцију

Изабрана документа која ће овом приликом угледати свјетло дана ипак су довољна да потврде

много пута изречене оцјене о карактеру референдумског процеса које су изрицане превасходно одстране представника Блока за очување државне заједнице Србија и Црна Гора

Зборник обухвата вријеме од званичног почетка референдумског процеса тј од усвајања

специјалног Закона о референдуму у Скупштини републике Црне Горе до званичног објављивања

резултата од стране дијела Републичке референдумске комисије

У уводном дијелу Зборника дат је кратки историјат свих референдума у протеклом вијеку Као

прилог на крају Зборника дате су разне анализе медија у предреферендумској и референдумској

кампањи с кратким прегледом писања штампе у постреферендумској години и спискови грађана из

двије сусједне државе који по усвојеном закону нијесу могли да гласају на референдуму

Документа су скенирана са оригинала без ретуширања и с неопходним објашњењима како

би читаоци лакше пратили материју која захтијева познавање референдумских правила и других

закона

Мишљења смо да документа садржана у Бијелој књизи представљају неизбрисив траг односно

вјеран отисак овог по много чему бурног и контроверзног периода у историји Црне Горе и драгоцјену

грађу за будуће истраживаче и аналитичаре

Вјерујемо да ће Бијела књига заинтересовати и грађане који су били против опстанка државне

заједнице Србија и Црна Гора Кад је прочитају неминовно ће употпунити своја сазнања и

можда кориговати оцјене које су у својеврсној пристрасности доносили о легитимности оваквог

референдума

Сводити питање референдума у Црној Гори 2006 г на уско ldquoунутар црногорску стварrdquo на

процјене политичких странака ldquoдаrdquo или ldquoнеrdquo референдум и на изјашњавање ldquoзаrdquo или ldquoпротивrdquo очувања

државне заједнице Србије и Црне Горе односно ldquoпротивrdquo или ldquoзаrdquo суверене Црне Горепредстављало

би својеврсни историјски редукционизам Догађај захтијева лоцирање у много шири гео-политички

контекст

Бијела књига би требало да буде и подстицај осталим учесницима у референдумском процесусуверенистичком блоку и представницима Европске уније да објаве зборнике својих докумената о

референдумском процесу

Оно што је од наше стране било реално и могуће у овом тренутку је да оставимо садашњим и

будућим генерацијама вјеродостојна документа из којих би могли извести јасан закључак о томе

како је текао завршни чин референдумског процеса у Црној Гори На ово нас је обавезивао осјећај

одговорности прије свега према хиљадама људи који су заједно с нама учествовали у другачијем

промишљању судбине Црне Горе

Бијела књига представља по нашем дубоком увјерењу пресудан корак на путу очишћења од

једноумља које је још доминантно у Црној Гори

Одговорност за разбијање државне заједнице са Србијом и гажење аманета предака о заједничком и

животу са браћом нека буде на савјести оних који су директно или индиректно у томе учествовали

Бијела књига је наш прилог генерацијама које долазеРедакција

септембар 2007 године



6 7



Редакциони одбор

Борис БогдановићВладимир Вујовић

Невен Гошовић

Славиша Губеринић

Александар Дамјановић

Будимир М ДубакНебојша Ђилас

Саво Ђурђевац

Радмила ЂуришићМиомир Ковачевић

Момчило Ђ Миљанић

Драган Остојић

Милан Мх Радовић

Светозар Ћираковић

Душан Шиљак

Приређивач

Јован Б Маркуш

Компјутерска припрема

докумената

Оливера Мирковић

Андрија Домазетовић

Никола Маројевић

Унос текста

Татјана Мишнић

Вера Радовић

Слађана Ћојбашић

Лeктура


Дизајн

Мр Мирко Тољић

Припрема за штампу

p i x e l дизајн студио Никшић

Слика на насловној страни

Петар ЛубардаСумрак Ловћена (Неман)

20

0

7

Подгорица



9

Референдуми у Црној Гори



10 11

I РЕФЕРЕНДУМИ У ЦРНОЈ ГОРИ

I1 Књажевина и краљевина Црна Гора

Ц рна Гора је испратила деветнаести и ушла у 20 вијек са дубоком кризом у свимобластима друштвеног привредног и културног живота У нови живот ушло се тако

брзо и без прелаза да се није имало времена на прагу нове ере за отклон од старе у прошлимвременима ради самозаштите неопходне али цивилизованом друштву непримјерене пси-хологије У вријеме када је најављено доношење Устава 1905 године у Европи су билесамо двије државе којима се апсолутистички управљало једна европска - Црна Гора другаазијско-европска - Турска Јасно је да европска јавност није ра до гледала како се писало овајldquoсредњовјековни чирrsquorsquo на европском политичком тијелу Било је логично да не буду цијењениови режими као ни народи који су т рпјели политичко бесправље које је било анахронизаму новом вијеку

Са доношењем Устава каснило се преко двадесет година јер се послије добијањамеђународног признања на Берлинском конгресу 1878 године то и очекивало КоначноНародна скупштина изабрана за ту прилику саслушала је читање Устава 19 децембра 1905усвојила његово проглашење и одмах је распуштена а да ни један посланик није ни ријечпроговорио Усвајањем Устава ударени с у темељи уставној држави као неопходан предусловза почетак стварања модерне европске државе Проглашење Устава је означило и почетакпрактичног спровођења у живот идеја народног и уставног покрета за добијање политичкихслобода Чин доношења Устава није значио да се ldquoпреко ноћиrsquorsquo могу остварити уставна праваЗа њих се требало изборити у сукобу са дугогодишњим апсолутистичким механизмом уплеменском друштву без политичких слобода

Први парламентарни избори по Уставу одржани у септембру 1906 године били суслободни без мијешања власти Сазивање редовног сазива Народне скупштине на Лучиндандан Светог Петра Цетињског 18 (31) октобра 1906 године означило је и формални почетакстраначког живота у Књажевини Црној Гори Овим је отпочела нова ера у политичкомживоту Црне Горе За предсједника Народне скупштине је изабран војвода Шако ПетровићЊегош који је постао и предсједник Клуба народних посланика - ldquoклубашаrsquorsquo Оснивање клубаод већине посланика који су се демократски оријентисали и заузели опозициони став премавласти означило је и оснивање Народне странке на политичким принципима грађанскедемократије

Црна Гора је проглашена за краљевину 1910 године Избијањем Првог балканскограта 1912 прекинуте су све политичке активности Послије Балканских ратова створена јеситуација за нормалне изборне активности У предизборној кампањи од чланова Народне

странке први пут је као дио изборног програма дат предлог да Црна Гора и Србија створеунију Овај предлог ће добити подршку у Народној скупштини прихватиће га и Влада каопредлог ће га краљ Никола саопштити краљу Србије Петру I Карађорђевићу У покретањупитања будућих односа на првом мјест у се полазило од неспорне чињенице да су Црна Гораи Србија двије српске државе а Црногорци и Србијанци дјелови исте нације - српске О томедовољно говори податак да је на попису 1909 године у Књажевини Црној Гори било 9438Срба и 562 Арбанаса и других нација

Краљевина Црна Гора је ушла 1914 године у Први свјетски рат као савезничка државаПад Ловћена 29 децембра 1915 године пред моћним аустроугарским непријатељем означио је почетак краја црногорске в ојске а убрзо потписивањем капитулације 1916 године иКраљевине Црне Горе Потписивањем безусловне капитулације 3 новембра 1918 годинеАустроугарска је престала да постоји као држава Убрзо је и Њемачка понудила савезницимамир који је потписан у Француској 11 новембра 1918 године чиме је завршен Први свјетскират

Територију данашње Црне Горе посјеле су у складу са одредбама Примирја силапобједница са Аустроугарском француске британске италијанске америчке и српске (из



12 13

разних крајева Југославије) ослободилачке трупе из састава Источне армије под командомгенерала Франше дrsquo Епереа Она је била заправо под окупацијом савезничких армија иакосу само вароши у приморју (Херцег Нови Тиват Котор Будва Петровац) и дио залеђа билиприје рата у саставу Аустроугарске монархије Савезници нијесу дозволили краљу Николии емигрантској влади да се врате у земљу или напусте Француску Таква одлука се оправдалачињеницом да би њихов повратак у Црну Гору или Албанију довео до сукоба и немира уземљи и ометао стабилизацију прилика у њој

Крај Краљевине Црне Горе као суверене државе фактички је отпочео преговорима опримирју са Аустро-угарском а потом одлуком Владе да потпише акт о капитулацији и изиђеиз рата 1916 године То је Краљевину Црну Гору довело у ранг поражених држава на објезараћене стране Иако режимска историографија у Црној Гори избјегава да пише о томеЦрна Гора се више није водила као савезничка држава већ као земља која је поражена икоја је изишла из рата потписујући капитулацију са Аустро-угарском Из овог је произишаорежим који је заведен у Црној Гори послије завршетка Првог свјетског рата да она јединабуде заправо окупирана од савезничких трупа Белгији и Србији се то није догодило јерсу оне иако окупиране опстале у рату Извеле су своју војску или своје краљеве из земљеи нијесу потписале никакав документ о капитулацији Отуда је у новембру 1918 годинеодредбама примирја са Аустро-угарском било предвиђено да Црна Гора буде окупирана од

стране савезничких трупа као дио Аустро-угарске територије Најкраће речено КраљевинаЦрна Гора је ушла у Први свјетски рат као савезничка држава али несрећном одлуком окапитулацији 1916 године она је третирана на крају рата као поражена држава подсавезничком окупацијом Као поражена држава са краљем и владом у егзилу којима силепобједнице нијесу дозволиле повратак Црна Гора је могла или даље остати под окупационимрежимом и безвлашћем или изабрати своју власт Избори за Велику народну скупштину1918 године и њене одлуке нијесу биле узрок фактичког краја Краљевине Црне Горе већ ипосљедица напријед изнијетих чињеница

За Велику народну скупштину изабрани су представници два концепта уједињења -ldquoбјелашиrsquorsquo и ldquoзеленашиrsquorsquo Неспорне чињенице показују да су ldquoбјелашиrsquorsquo (по бијелом изборномплакату) и ldquoзеленашиrsquorsquo (по зеленом изборном плакату) национално били Срби И једни идруги залагали су се за уједињење у једну државу и нико од њих у то вријеме није пропагираорестаурацију Краљевине Црне Горе Бјелаши су били за то да се прво уједине двије српскедржаве Црна Гора и Србија у једну српску државу а потом ако прилике дозволе дођедо уједињења са Словенцима Србима и Хрватима из Аустроугарске Другим ријечимаldquoбјелашиrsquorsquo су дали приоритет ономе што постоји у односу на оно што тек треба створитиЗеленаши су били за то да Црна Гора директно ступи у Краљевину Срба Хрвата и Словенацаали су о стали недоречени како би се то уједињење остварило Другим ријечима ldquoзеленашиrsquorsquoсу дали приоритет уједињењу са нечим што није постојало јер Народно вијеће СловенацаСрба и Хрвата са простора Аустроугарске које је радило на уједињењу представљало је те народе а не државу јер таква држава није постојала Велика народна скупштина уПодгорици 26 новембра 1918 којој су присуствовали изабрани посланици са ldquoбјелашкеrsquorsquo иldquoзеленашкеrsquorsquo стране поименичним гласањем једногласно је одлучила између осталог ldquoда се

Црна Гора уједини са братском Србијом под династијом Карађорђевића те тако уједињениступе у заједничку отаџбину нашег троименог народа Срба Хрвата и Словенацаrsquorsquo Одлукуо уједињењу у Краљевину СХС прихватила је и Народна скупштина Краљевине Србије 29децембра 1918

Дуго година послије Другог свјетског рата питање краја Краљевине Црне Горе сводилосе доста у прошћено само на питање међусобних односа Краљевине Црне Горе и КраљевинеСрбије које су као независне државе престале да постоје и формално проглашењем УставаКраљевине СХС од 28 јуна 1921 год Посљедњих година овом питању се објективнијеприступа дубљом анализом утицаја и великих сила - побједница из Првог свјетског ратакоје су можда имале и прес удан утицај на крај постојања Краљевине Црне Горе као независнедржаве О тој проблематици проф др Драгољуб Живојиновић у предговору своје књигеldquoЦрна Гора у борби з а опстанак 1914-1922rsquorsquo између оста лог каже

ldquoОва књига представља плод мојих истраживања питања Црне Горе у последњимгодинама њеног постојања као независне државе током скоро тридесет година Она јепроизвод проучавања грађе о учешћу Црне Горе у светском рату и њеној судбини наконњеговог завршетка растурене широм Европе и Сједињених Америчких Држава Био

сам у прилици рекао бих чак да сам имао привилегију да проучавам грађу у архивамадржавним и приватним као и у библиотекама у Великој Британији Сједињеним АмеричкимДржавама Француској Италији Црној Гори и Србији Такве могућности није имао ниједанистраживач који се бавио овим проблемима Због тога се мој приступ начин посматрањаанализа могућности држања и политике краља Николе I Петровића - Његоша његовихвлада министара генерала дипломата присталица и противника битно разликује од другихистраживача и аутора

Приступ необично обимној грађи о Црној Гори одредио је моје истраживачке оквиретематику закључке Изучавао сам политику великих сила савезника (В БританијаФранцуска САД Италија) према тој малој балканској краљевини њеним ратним напоримаполитици циљевима личности краља Николе I и његовој династији њиховом држању упојединим тренуцима и према одређеним питањима битним за њен опстанак као суверенедржаве То ми је омогућило да откријем њихов истински став и држање према тој земљи ињеном владару очекивања притиске неумереност захтева Најзад не мање значајно уочиосам омаловажавање са којим се дочекивало све што се догађало и одлучивало на Цетињу

Друго што сам запазио читајући грађу без обзира о којој је од наведених земаља речбило је стално помињање и указивање на многе слабости црногорске државе династијаполитички живот војна организација дипломатија административни систем финансије

неумерене амбиције превртљивост неурачунљивост и претерана очекивања У извештајимакоментарима и разговорима савезничких дипломата политичара државника војника идругих ове слабости су се стално повлачиле и наглашавале постајале приметније као да сусе налазиле под увеличавајућим стаклом Од њихових оштрих речи нико и ништа у ЦрнојГори није било поштеђено

Стално указивање на бројне слабости једне мале и з аостале балканске државе није билослучајно нити изузетак Први светски рат као сви велики ратови уопште представљао је замноге велике и мале земље и народе огромно искушење био проба њихове издржљивостичврстине способности да опстану Многе слабости које су се раније прикривале сада сунеодољиво избијале на површину Владари државници политичари генерали дипломати итехнократи суочавали су се са великим искушењима често били принуђени да предузимајумере и кораке које никад у прошлости нису разматрали Неке велике државе и њиховаструктура зависно од степена развијености имале су велике проблеме да крај рата дочекајуна ногама Неке су тешко одолеле радикалним изазовима и променама док су друге поклеклеМеђу њима су била царств а као што су Аустроугарска Русија Немачка и Турска

Мале земље пре свега оне економски сиромашне политички војно и административнонеразвијене нису успеле да се одрже на ногама рано су почеле да посрћу да би на крајупоклекле пред неминовним Међу малим државама најбољи пример таквих искушења била је Црна Гора

Досадашња историографија о проблему Црне Горе у Првом светском рату и наконњеговог завршетка била је сем ретких изузетака окренута проучавању односа измеђуЦрне Горе и Србије пре свега њихових суревњивости сукоба и повремене сарадње (ДВујовић Н Шкеровић С Брковић Д Живковић Н Ракочевић и др) Таква једнодушност

у истраживачким напорима одређивала је приступ као и резултате Скоро све осталобило је занемарено потиснуто на страну Изгледало је да се све вртело у кругу из кога нијебило излаза У свему томе било је доста и текуће политике старије и новије Појединци суоткривали ldquoнечасну улогуrsquorsquo једне или друге стране ldquoиздајуrsquorsquo краља Николе ldquoнамеруrsquorsquo Србиједа уништи Црну Гору или жељу Карађорђевића да ldquoуклонеrsquorsquo Петровиће Његоше да набројимооне најчешће помињане

Последица тога било је скоро потпуно слепило према суштаственим питањимацрногорске државе - политичким циљевима ставовима великих сила држању Мировнеконференције Ова и са њима повезана питања остајала су неистражена занемарена као дасу била презрена и кужна Први приступ узајамно оптуживање Београда и Цетиња био јелакши и прихватљивији Није се дирало у стварност коју као да нико није желео да види одкоје су скоро сви зазирали Већ давно утврђене чињенице су се потврђивале а нове као даникога нису привлачиле

Савезничка политика према Црној Гори и њеном владару обиловала је хипокризијомневољном сарадњом отпором према свему што је долазило са црногорских брда У томе јепредњачила Италија за коју је краљ Никола I дуго веровао да ће му бити лојални савезник



Карта Црне Горе до 1796 г

14 15

Велика Британија и Француска иако су пружале финансијску подршку Црној Гори у обликумесечних субвенција нису биле спремне да се заложе за њен опстанак као самосталнедржаве Настојале су и у томе успеле да спрече обнову црногорске војске и онемогућаваледипломатске и привредне иницијативе (отварање посланства у Вашингтону и Лондонуодобравање средстава за привредну обнову након рата) Француска и Италија забраниле сукраљу Николи I долазак у Албанију и Црну Гору на крају рата претворивши га суштинскиу заробљеника њихове политике Својим држањем и захтевима на Мировној конференцијионемогућиле су да представници Црне Горе учествују у њеном раду

На крају поставља се питање каква је у свему томе била улога Србије о којој се тако многоговори Оно што пише у грађи у савезничким архивима показује да је много истицана улогаСрбије у процесу нестајања Црне Горе без обзира на сву галаму била скоро маргиналнаБудући да је и сама била у великим невољама а потом у изгнанству њен глас без обзирана жеље и намере био је слабашан једва чујан Савезничке владе су доносиле одлуке неузимајући у обзир њене предлоге жеље и захтеве иако су они постојали Како то показујурадови објављени у књизи њен глас се тек повремено чуо

У суштини све што се збивало у Црној Гори крајем рата налазило се под контроломфранцуских и италијанских генерала Српске а касније и југословенске снаге у Црној Горибиле су малобројне и недовољне да контролишу деловање ројалиста и њихових присталица

о чему најбоље сведочи припремање Божићне побуне и држање генерала Милутиновићапрема њеним организаторима С друге ст ране савезничке делегације а пре свих францускаодлучивале су у Паризу о свим битним питањима в ећале доносиле наредбе слале мисије ипојединце у Црну Гору не обазирући се на протесте нејске владе или делегације СХС позивалепредставнике нејске владе да се појаве на саслушању а истовремено одбијале да одобрењеним представницима да учествују на пленарним седницама водиле су формалну и празнупреписку с председником владе Јованом Пламенцом и оглушивале се о захтеве краља НиколеI Ниједан шеф савезничких делегација није хтео да га прими упркос његовим поновљенимзахтевима Неке земље и њихови представници (Италија) подстицали су оружану побунупротив српских власти и створеног стања с намером да нешто ушићаре за себе закључивалевојне конвенције с нејском владом дајући јој тако лажне наде у своју подршку

Сакупљени радови подстицај су за свест раније и уравнотеженије испитивање проблемаЦрне Горе у светском рату и на Мировној конференцији То је преко потребно Радовиће верујем допринети потпунијем разумевању онога што се догодило а одговорност занестајање Црне Горе са европске политичке карте ставити на плећа оних који су томе истинскидопринелиrsquorsquo

У посљедњој од четири по нашем мишљењу импозантне књиге које документима свједочео овом периоду историје под насловом ldquoКрај Краљевине Црне Гореrsquorsquo проф др Драгољуб РЖивојиновић је још одређенији и закључује сљедеће

ldquoС обзиром да су велике силе кројиле нову политичку карту Европе и утицале на њенконачан изглед њихова реч је била пресудна у уклањању Црне Горе и њене династије саполитичке сцене Оне су биле свесне тога а ли су биле неспремне да признају своју одговорностза такав исход мировних напораrsquorsquo



Територијално-историјска карта Црне Горе Црне Горе и БрдаКњажевине и Краљевине Црне Горе

16 17



Првим Уставом за КњажевинуЦрну Гору 1905 године сваки

црногорски држављанин јеимао право гласа Послије 100година то универзално људскоправо је одузето црногорским

држављанима који имајупребивалиште у РепублициСрбији (oко 264000) Исто право

није одузето црногорскимдржављанима из БиХ ХрватскеМакедоније Турске ЕУ САД

итд

Законом о изборима народнихпосланика сваки црногорски

држављанин који је пунољетан

тј навршио 21 годину је имаоправо гласа Послије 100 година

то универзално људско право

законом је одузето црногорскимдржављанима

18 19



Факсимил дјелова приручника ldquoПознавање законаrdquo издатог и штампаног уКраљевини Црној Гори 1914 године Аутори приручника су проф ЖивкоДраговић члан Државног савјета и народни посланик и правник ЉубомирБакић министар правде у влади сердара Јанка Вукотића

Разни политички аналитичари и истраживачи блиски сепаратистичкој опцијиобично у својим анализама приказују посљедња два пописа 1991 и 2003 Приовоме већином заступају теорију о узрочно-посљедичној вези између опредјељења

једног броја грађана за живот у државној заједници Србија и Црна Гора и порастаброја грађана који су се изјаснили као Срби 1991 са 93 на 3199 у 2003 годиниКарактеристични пописи у посљедњих 100 година од првог пописа у КњажевиниЦрној Гори 1909 г до посљедњег у Републици Црној Гори 2003 г показују нештосасвим друго што не иде у прилог пројекту р азарања бића Црне Горе

20 21



22 23

Службена исправа (школско свједочанство) Мића Никова Љесара са Његуша из

времена међународно признате државе - Књажевине Црне Горе 1909 године Из

исправе се јасно види да је Љесар б ио народности (нације) српске а вјере православне

Извор Предраг Вукић Српство у Црној Гори Цетиње 2004 стр 140

Службена исправа (школско свједочанство) Мића Никова Љесара са Његушаиз времена међународно признате државе - Краљевине Црне Горе 1912 годинеИз исправе се јасно види да је Љесар био народности (нације) српске а вјереправославне Извор Предраг Вукић Српство у Црној Гори Цетиње 2004 стр 141



24 25

Службена исправа (службенички лист) учитеља Мића Никова Љесара са Његушаиз времена Краљевине Срба Хрвата и Словенаца Из исправе се јасно види да јеЉесар био народности (нације) српске а вјере православне исто као што је био

у Краљевини и Књажевини Црној Гори Извор Предраг Вукић Српство у ЦрнојГори Цетиње 2004 стр 148

Службена исправа војводе Стева Вукотића из 1913 године Војвода Стево је синкатунског војводе Петра Стеванова Вукотића и брат краљице Милене ПетровићЊегош Био је посланик Народне скупштине Књажевине Црне Горе на којој је

усвојен Устав 1905 године и на челу Извршног народног одбора Велике народнескупштине 1918 годинеИз својеручно потписане исправе се јасно види да је Вукотић био народности (нације)- српске вјере - православне и подаништва (држављанства ) - црногорскогИзвор Предраг Вукић Српство у Црној Гори Цетиње 2004 стр144



26 27

Службена исправа судије Глигора Стевовог Вукотића са Цетиња из временаКраљевине Југославије (1940г) Из исправе се јасно види да је и син војводе Стевабио народности српске а вјере православнеИзвор Владимир Д Јовићевић Будимир Алексић Црногорско питање Цетиње2003Државни архив Црне Горе на Цетињу - фонд досијеа судија

Службена исправа Алије Иброва Маљевића из познате трговачке породице наЦетињу Исправа јасно показује да је Маљевић био народности (нације) српске авјере мухамеданске (исламске)Извор Предраг Вукић Српство у Црној Гори Цетиње 2004 године стр 32Државни архив Црне Горе на Цетињу - Фонд Основна школа Цетиње ф5 број 98



28 29

Лични подаци бригадског ђенерала Петра Миловог Мартиновића из временаКраљевине Срба Хрвата и Словенаца (1928 г) Из својеручно потписаних личнихподатака се јасно види да су Петар његови родитељи и брат били народности(нације) српске вјере - православне и подаништва (држављанства) зависно одтога у којој су држави живјели (црногорског аустроугарског)оригинал у 984127осједу Петрово984115 праунука Михаила С По984127овића са Цетиња

Службена исправа Петра Лукина Радовића из врeмена Аустро-угарске окупацијеЦрне Горе 1917 године Из исправе се јасно види да им окупационе власти нијесуадминистративно мијењале национални идентитет или забрањивале да будународности (нације) српске и вјере православнеИзвор Предраг Вукић Српство у Црној Гори Цетиње 2004 године стр 119Државни архив Црне Горе на Цетињу - фонд Основна школа Цетиње ф 11 број 220



30 31

Б Лични односи

1 Име и презиме (са назначењем очевог имена) Петар Милов Мартиновић2 Чин род војске или струке бригадни ђенерал3 Звање у коме је сада командант осечке артиљер бригаде4 Место рођења Цетиње срез Цетињски област Зетска5 Кад је рођен 23 маја 1881 године6 Вероисповест Православна7 Народност Србин

Г Породични односи 1 Подаци за родитеље

за оца8 Име и презиме (са назначењем очевог имена) Мило Савов Мартиновић9 године старости 58 г10 занимање официр у пензији11 мјесто становања Цетиње12 мјесто рођења Бајице13 народност србин14 вероисповест православна15 поданство црногорско на дан смрти16 је ли жив или је умро умро 1908г17 име и презиме његовог оца и име девојачко и презиме његове мајке

отац Саво Матриновић мајка Мара рођМартиновић

за мајку18 име и девојачко презиме са очевим именом Анастасија Тодорова Берберовић19 Године старости 62 г20 место рођења с Морињ срез Боко Которски21 народност пре удаје српкиња22 поданство пре удаје Аустро Угарско23 вера пре удаје православна24 је ли жива или је умрла умрла 191625 живи ли заједно с оцем или не умрла 191626 име и презиме женског оца и мајке

Тодор Берберовић Мара Ђурковић

2 Подаци за браћу27 име и презиме сваког брата Марко М Мартиновић28 године старости 4429 место становања Цетиње30 занимање потпуковник у пензији31 народност србин32 вера православна

За тачност изнетих података јамчим морално материјално и кривично21 јула 1928 Осијек

оверава истинитост потписа Петар Мартиновић(старјешина надлештва) (МП) (својеручни потпис подносиоца)

Краљевина Срба Хрвата и СловенацаМинистарство вјере и морнарице

Судско оделење Лични одсек

П О Д А Т Ц Иличних порoдичних имовинских и службених односаза бригадног ђенерала Петра М Мартиновића

Пасошка исправа Крста Зрнова Поповића једног од вођа Божићне побуне 1919године начелника штаба црногорске емигрантске војске у Италији Пасошкаисправа је издата од б елгијских власти 1929 г у Лијежу гдје се налазио у емиграцијиод 1929 г до 1934 године када се вратио у Краљевину ЈугославијуИз емигрантског пасоша се јасно види да се Поповић и у иностранству изјашњаваокао СрбинИзвор Предраг Вукић Српство у Црној Гориоригинал у 984127осједу 984127ородице М П Стојановића са Цетиња



32 33





36 37



38 39

Факсимил прогласа (жалба) ldquoзеленашаrdquo Великој народној скупштини о начинуизбора посланика У прогласу јасно пише ldquoМи смо за Југославију Облик те нашевелике и заједничке Југославије одредиће Југословенска конституанта састављенаиз вољом народа изабраних представника свију југословенских покрајинаrdquo



40 41

Факсимил Одлуке Велике народне скупштине 1918 г Одлука је поименичнимгласањем свих народних посланика из реда ldquoзеленашаrdquo и ldquoбјелашаrdquo једногласноприхваћена



42 43



44 45

I2 Референдум 1920 године

Као облик непосредног изјашњавања грађана референдум1 или конзулт2 народа јенастао у средњовјековним швајцарским кантонима Он је касније примјењиван у

готово свим земљама али најчешће у Швајцарској гдје и данас држи примат по интезитетупримјене референдума

Први конзулт народа или референдум у историји Црне Горе одржан је 28 новембра1920 године Највише података о разлозима за одржавање референдума је оставио посљедњипредсједник владе у егзилу Краљевине Црне Горе Јован Пламенац Послије повратка из егзилаЈован Пламенац је саслушан код првостепеног суда 30 октобра 1926 г У записнику пишеизмеђу осталог сљедеће

ldquoСтална историјска била је жеља народа Црне Горе да се подигне велико и уједињеноСрпство Никада није замишљао Српство без Србије одкад је она ускрсла као слободна државаУ том великом циљу народ је Црне Горе кроз векове пролевао своју драгоцену крв и при томедавао је највеће жртве и то у толикој мери да му се је читав свет дивио Те исте осећаје те истепогледе и жеље исповедали су и његови први синови и на њима радили у свима периодимаисторије Црне Горе Што се пак тиче баш уједињења са Србијом Краљ Никола је чак и својаправа уступао само да се оствари тај велики народни идеал ndash ослобођење и уједињење српскогнарода Довољно је подсетити на његове одношаје са Књазом Михаилом Обреновићем Нијели постојао и поверљиви споразум у години 1912 између владе црногорске и србијанскечим обе српске војске ndash црногорска и србијанска ndash победоносно уђу у освојени Скадар да сепрогласи уједињење између обе српске Краљевине Али како је србијанска војска нап устилаСкадар пре његовог освојења и отишла на Брегалницу противу Бугара где је после освојенаСкадра похитала и црногорска војска да проспе своју крв и овде у обрани заједничкихинтереса те се је поменути акт о уједињењу морао одложити Један од тих који је на томуједињењу и тада радио као и да се у том погледу Европа стави пред свршеним чином биосам и ја као ондашњи активни министар Поверљива архива с једне и с друге стране о томесведочи

Није ли и влада која је нас заменила у априлу 1913 покушала та кође да проведе реченоуједињење између Црне Горе и Србије што је морало бити одложено по савету Русије Нијесули Краљ Никола и тадашња Црногорска влада у години 1914 повели Црну Гору (иако је билауслед два Балканска рата веће изнурена) у неравну борбу противу Централних Сила за спасСрбије и за величину српског народа Није ли могао Краљ Никола и његова влада склопитимир или изманеврисати војнички или евакуисати са својом војском Црногорску државнутериторију у правцу Драча и то пре него што би се изба вио Краљ Србије и његова в ојска онихњемачко-аустријско бугарских обухватних војничких клешта Он влада и војска извршилису лојално своју савезничку и братску дужност према Србији мада је нису извршили премасвојој рођеној отаџбини

Сви ми било да смо били на престољу или у колиби били смо за народно и државноуједињење и у часу кад су па ле Централне Силе - у години 1918 само што с у једни сматралида се то има спровести једним путем док су други говорили да то треба извршити другимпутем

На питање до када сам вршио дужност министра председника имам ово одговоритиДа би влада Краљевине Црне Горе једанпут за свагда скинула међународно с дневног

реда Црногорско Питање одржата је једна историјска министарска седница у Кап ndash Мартенуу Француској под председништвом Краља Николе I на којој је одлучено да се попустиВеликим Силама у питању њиховог тражења о консултовању народа у Црној Гори о његовојдаљој политичкој и државној будућности али под контролом Великих Сила ма да се је топротивило суверенитету једне независне државе да њене изборе контролишу стране државеНа основу те одлуке предао сам као шеф Владе и министар иностраних дела Конференцијимира у Сан Рему ону познату црногорску санремску ноту

1 Драгољуб Р Живојиновић Крај Краљевине Црне Горе Београд 2002 стр 112 Конзулт (латински consultum) одлука рјешење правно мишљење (Вујаклија Милан Лексикон странихречи и израза Београд 1972 стр 456)



46 47

Велике силе савезнице усвојиле су својим одговорима речени предлог црногорскевладе Остало је великим силама да изаберу тренутак кад ће се моћи у поменутом циљуконсултовати народ Црне Горе

Кад су велике силе дознале да ће се на дан 28 новембра 1920 год вршити избори у државиСрба Хрвата и Словенаца за њену Народну Уставотворну скупштину оне су одлучиле датога дана буду проведени избори и на територији Краљевине Црне Горе и да то буде гореречени консулт О тој одлуци ndash о реченом изборном дану као и о именима лица која суодређена као чланови Контролне делегације - велике силе саопштили су Црногорској владиса својим нотама

Избори су извршени на речени дан Изабрани црногорски посланици нису се зауставилиу Црној Гори него су отишли у Београд и постали су чланови Уставотворног Парламентадржаве Срба Хрвата и Словенаца што је значило да народ Црне Горе не жели да уђе путемсвога државног суверенитета у јединствену државу Срба Хрвата и Словенаца него да његоваотаџбина уђе као бивша ослобођена непријатељска провинција

Чим су велике силе константирале овај факт по пријему извештаја од стране Изборнеконтролне комисије донеле су одлуку ишчезнућу међудржавног суверенитета КраљевинеЦрне Горе и присаједињењу исте држави Срба Хрвата и Словенаца

Прва о овој одлуци известила ме је влада француске републике својом нотом од 20

децембра 1920 год и да она услед тога опозива покрај Краља и црногорске владе свогаопуномоћеног министра г Делароша Вернеа Копију ове ноте поседа без сумње и нашеМинистарство иностраних дела у Београду Иза овога су постепено стизале и ноте осталихвеликих сила савезничких

Краљ Никола је после овога умро Влада је распустила војску у првој половини године1921 Убрзо иза овога поднела је моја влада о ставку

У вези са овим напомињем док сам ја још био министар председник распуштена јецрногорска војска То је било у првој половини 1921 годинеrsquorsquo

Јован Пламенац као некадашњи народни посланик предсједник Народне скупштинеминистар разних ресора државни савјетник и тадашњи предсједник Владе добро је знаошто и наводи у изјави да су в елике силе прихватиле резултате избора од 28 новембра 1920као легитимно изражену вољу народа Црне Горе за будући живот у држави Срба Хрвата иСловенаца Као искусни политичар и државник свјестан је био да доношењем Устава државеСрба Хрвата и Словенаца престаје и формално важење Устава и Краљевине Црне Горе каомеђународног субјекта тј као посебне државе

Није тешко уочити да указ о оставци владе Јована Пламенца носи датум 28 јун 1921 Тогадана проглашен је Устав државе Срба Хрвата и Словенаца у народу познат као Видовданскиустав

Овој контроверзној личности могле би се вјероватно приговорити многе ствари алине политичка неписменост и непознавање редосљеда потеза Логично произлази да је заподношење његове оставке 28 јуна 1921 пресудни разлог и формални нестанак КраљевинеЦрне Горе као државе Од 28 јуна 1921 он је могао бити само на папиру предсједник владеКраљевине која више није постојала

Данас као да се намјерно вјероватно из дневнополитичких разлога прећуткује неколиконеспорних чињеница када се говори о крају Краљевине Црне Горе

Прва да су Краљевина Црна Гора и Краљевина Србија de facto (стварно) престале дапостоје 1918 године у корист нове државе Краљевине СХС Црногорци су то прихватили наВеликој народној скупштини од 26 новембра 1918 а Србијанци на Народној скупштини од29 децембра 1918 године

Друга да је у Црној Гори провјерена воља народа на изборима од 28 новембра 1920године што је међународна заједница третирала као референдум (конзулт) за који су далисагласност краљ и влада у емиграцији Значи не само на Подгоричкој скупштини већ и нареферендуму народ у Црној Гори се изјаснио за уједињење Вјероватно да би се прикрилачињеница да је одржан референдум данас политичари режимски историчари и правницинедовољно информисаној јавности помињу само одлуке Подгоричке скупштине али не иодлуку народа Црне Горе на референдуму који не могу документима оспорити

Треће као што су заједнички на Берлинском конгресу 1878 године међународнопризнате као независне државе проглашењем Устава државе Краљевине СХС 28 јуна 1921

престају и de јure (формално правно) да постоје Краљевина Црна Гора и Краљевина Србијакао међународни субјекти тј као посебне државе

Данашњи сепаратисти прећуткују да је и Краљевина Србија нестала као суверена државакао што прећуткују чињенице да су се Црногорци у Краљевини Црној Гори националноисказивали као Срби и да је програм ldquoзеленашаrsquorsquo на Великој народној скупштини (Подгоричкојскупштини) био за а не против уједињења односно да је скоро читав народ Краљевине ЦрнеГоре био за уједињење у државу Срба Хрвата и Словенаца

О изборима од 28 новембра 1920 године и резултатима избора др Шербо Растодер устудији ldquoПолитичке странке у Црној Гори 1918-1929rsquorsquo (Бар 2000 стр 435-477) пише измеђуосталог сљедеће

ldquoКако Привремено народно представништво није било конституисано на изборномвећ на представничком принципу то је постојала обавеза да се најдаље за шест мјесеци оддана његовог коституисања распишу избори за цијелу земљу Међутим одлука о изборима је пролонгирана на више од двије године из ра злога спољнополитичке и уну тарполитичкеприроде Због неријешених питања спољних граница земље нијесу се могли одредитиизборни окрузи ни подручја на којима би се извршили избори Коначно је влада МиленкаВеснића образована с главним задатком да распише изборе припремила изборни закон који је усвојен у ПНП 2 септембра 1920 године Изборним законом прокламовано је тајно право

гласа Изборне јединице биле су одређене у границама административних округа Бирачкоправо имали су мушкарци старији од 21 године који су били држављани КСХС

Црна Гора није имала дужу традицију земаља парламентарне демократије По Уставу из1905 године Црна Гора је била ldquoнашљедна уставна монархија са народним представништвомrsquorsquoСкупштина је била састављена од изабраних и вирилних посланика Бирачко право имао је сваки црногорски држављанин који је имао 21 г одину ldquoбез обзира на то колико плаћадацијеrsquorsquo Посљедњи избори у Краљевини Црној Гори обављени су 29 децембра 1913 године јавним гласањем Из свега наведеног може се з акључити да су парламентарни избори 1920године вршени не само по нешто либералнијим законским рјешењима већ су за највећи диоЦрне Горе и по форми и по карактеру били апсолутна новина

Према објави државног одбора од 17 септембра 1920 године Црна Гора у границамаприје Балканских ратова чинила је један изборни округ Изборни округ Црна Гора био је једини у Краљевини СХС који се поклапао са границама некадашње државне територије

Парламентарни избори 1920 године имали су за Црну Гору посебан значај Њима јетребало потврдити легитимитет Подгоричке скупштине и конституисати демократскуполитичку инфраструктуру тј власт која би кроз Уставотворну скупштину донијела Уставкао највиши правни акт народне воље

Британска влада је с посебним интересовањем пратила резултате избора У Црну Горусу као посматрачи на изборима упућени Roland Bryce и мајор L E Ottley У поднесеномизвјештају наводи се да су избори поштено извршени и да није постојало неко чврсторасположење против уједињења са Србијом што је условило да британска влада повучепризнање црногорског конзула у Британији а то су изузев Италије убрзо урадиле и другеземље3

Наведени извори недвосмислено указују да су резултати избора 1920 године у изборномокругу Црна Гора превасходно проматрани кроз опцију односа присталица и противникабезусловног уједињења Црне Горе и Србије без обзира на чињеницу што на овим избориманиједна страначка групација није оспоравала одлуке Подгоричке скупштине

Према већ наведеним подацима у изборном округу Црна Гора гласало је 65974 То је било незнатно изнад југословенског просјека (6497) знатно више него у Србији гдје јеапстиненција бирача била највећа (изишло 5633) а знатно мање него у Словенији гдје јеапстиненција бирача била најмања (735)

3 Легат др Пера Шоћа Централна библиотека Цетиње кутија 7 фасц 33 пред 2124 Тајно право гласа прије 1918 године имала је само Србија и Словенија



48 49

Проценат изишлих гласача по окрузима

Округ

Никшићки 6057Цетињски 5472

Барски 7393Колашински 6870

Андријевички 6892Подгорички 6779

Црна Гора 6597

Пљеваљски 7196Бјелопољски 6636

Берански 7821Которски 5585

6627Црна Гора у

данашњим

границама

6607

Наведена табела показује да је највећи одзив бирача забиљежен у барском округу(7393) а најмањи у цетињском (5472) Веома велика апстиненција бирача забиљежена је у которском округу (5585) док је у сјеверном дијелу данашње Црне Горе она била знатномања

Градско становништво изишло је на изборе у броју нешто изнад просјека Тако је уДаниловграду изишло (7896) Никшићу (6846) Колашину (6833) Улцињу (6661)Бару (6576) Цетињу (6420) и Подгорици (5844) На сеоском подручју тај проценат јебио неуједначен Од Пивљана (срез горански) који су изишли на изб оре у проценту 3643 падо бојанског среза (Барски округ ndash насељен претежно албанским становништвом) 8125 Наоснову расположивих података поуздано се може закључити да је одзив бирача био највећина подручјима насељеним муслиманским и албанским становништвомrsquorsquo

О рјешавању црногорског питања проф др Драгољуб Р Живојиновић закључујеldquoКрајем 1919 године постепено се почело уобличавати решење црногорског питања Све

више присталица стицао је предлог да се проблем мора решити у оквиру јадранског питањатј споразума између Италије и Краљевине СХС и након избора за Уставотворну скупштинуНа томе је нарочито инсистирала британска делегација у Паризу Такав приступ подржао јелорд Керзон и остали чланови владе То су прихватиле и ост але велике силе Сви Пламенчевинапори да спречи такав ток и начин решења наишли су на одлучно одбијање влада уЛондону Паризу Вашингтону и Риму Крах политике нејске владе и двора постао је известаннакон прекида уплате субвенција које су плаћале Француска и Велика Британија Потом јеследило неизбежно Исход избора за Уставотворну скупштину повлачење дипломатскихпредставника и конзуларних агената од стране великих сила и смрт краља Николе у марту

1921 године значиле су завршену агонију Краљевине Црне Горе и крај њеног постојања каосуверене државе Све потоње делатности представљале су узалудан труд да се избегне најгореи спречи неминовно ndash нестанак Краљевине Црне Горе као суверене државеrsquorsquo

О извјештају Међународне посматрачке мисије поводом одржаних избора који сутретирани као референдум про ф др Драгољуб Живојиновић пише сљедеће

ldquoМеђународни посматрачи су закључили да је гласање обављено у складу са изборнимзаконом и да је обезбеђена њихова потпуна тајност Начин гласања је био прилагођенчињеници да је у земљи међу гласачима постојао велики број неписмених На начин гласањанису имали никаквих примедби Испитани гласачи припадници различитих друштвенихслојева становништва нису имали примедбе на поштење и тајност гласања Избори супрошли мирно и без инцидената осим једног безначајног сукоба у Колашину без политичкепозадине Војска и полиција нису били примећени а није било ни случајева да су се властимешале или вршиле притисак на бираче

На изборе је изишло 6731 бирача а проценат би био већи да нека места нису билавеома удаљена и тешко приступачна С обзиром на локалне прилике проценат одсутнихбирача је био низак закључили су међународни посматрачи

Приказом политичких програма свих носилаца листи дошли су до закључка да сусве без обзира на различите приступе унутрашњем уређењу државе биле за уједињењеЦрне Горе са Краљевином СХС У погледу присталица краља Николе закључили су да јењихов број био занемарљив Међу краљевим присталицама су се налазили људи блискидвору родбина лични пријатељи политички противници уједињења и затворенициБритански посматрач Роналд Брајс је закључио да уједињење Црне Горе у краљевину СХСније представљало изборно питање Све листе и странке изјашњавале су се о томе да ли је постојеће решење било задовољавајуће да ли се могло побољшати или да ли је потпунонеприхватљиво У закључку извештаја који је достављен парламенту и био објављен каопосебна публикација Брајс је навео да су избори били у потпуности поштени слободни итајни представљали су гледиште становништва колико је њихово политичко образовање тоомогућавало С обзиром на локалне околности проценат бирача који су изишли на изборебио је потпуно задовољавајући У земљи није постојао иоле значајнији део гласачког телакоје је било против уједињења са Србијом у Краљевину СХС У погледу de facto постојећегуједињења постојале су две бројно потпуно неједнаке групе прва занемарљива мањина јена основу двогодишњег живљења у новој држави сматрала да будући Устав неће об езбедити једнакост са Србијанцима Та мањина се стога залагала за обнову независне Црне Горе којаби под одређеним условима ушла у Краљевину СХС Друга велика већина подржавала је

постојеће уједињење иако са различитим степеном ентузијазма Једни су очекивали да ћесе стање побољшати док су други сматрали да су најочитије слабости већ биле исправљенеМного тога у будућности зависиће од одлука Уставотворне скупштине Уколико она будепоступала једнако са свима без обзира на њихово порекло отпор ће нестати Тако ће сеЦрногорци јединствено определити за заједништво са Србијом у Краљевини СХС нагласио је Брајс Џон Адам је т врдио да је извештај показао вољу већине изражену на изборимаУ погледу присталица краља Николе закључио је да је њихов број био мали и да су стогадоживели неуспех Томе су допринели међусобни сукоби а не уплитање србијанских властиldquoТиме је Влада Њ Величанства остварила први циљ своје политике да народ на слободнимизборима за Скупштину одлучи о облику владе под којом жели да живиrsquorsquo забележио је АдамИзвештајем је посебно била задовољна британска влада која се најупорније од свих великихсила залагала за провјеру народне воље

На крају проф др Живојиновић закључује између ост алог сљедеће ldquoНа тај начин једноважно питање у заокруживању процеса стварања Краљевине СХС је добило свој епилогИзбори су прошли на начин који је задовољио британска очекивања Друге две великесиле Француска и САД могле су после тога да одређују своје држање и политику преманејиској влади и краљу Николи Пред њима су се налазиле одлуке које се нису могле избећиили заобићи Оне су кад буду донете требало да буду завршни чин једне драме која је дуготрајала

Исход избора и одлуке Уставотворне скупштине Краљевине СХС отвориле су путмеђународном признању уједињења Црне Горе са новом државом То је довело до прекидадипломатских односа између великих сила и нејиске владе као и укидања посланства иконзулата Краљевине Црне Горе у њиховим територијама Тим је остварена могућност за

постепено гашење њихових активности у Европи и САДrsquorsquoПринц Михаило Петровић Његош у својим Мемоарима пише о уједињењу сљедећеldquoМада се огромна већина Црногораца изјаснила за уједињење Црне Горе са Србијом - и

стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца - један мали број одбијао је да то призна Кад је краљ Никола умро они су за краља прогласили мог стрица Данила Из ког разлога који минису познати Данило се решио да ту титулу не понесе Како је био без деце сва своја правапренео је на мене још ма лолетног То уосталом није имало важности ни последица Два-тримесеца доцније кад сам се о распусту нашао код мајке у Паризу прочитао сам у штампи весто томе да су све велике силе признале уједињење Црне Горе са Србијом у Краљевини СрбаХрвата и Словенаца Ја сам у оно време био ис увише млад да бих имао тачну и јасну представуо значају свега тога Доцније кад сам темељно проучио историју Јужних Словена разумео саму којој мери је било праведно и неопозиво то уклапање Црне Горе у једну ширу отаџбинунакон векова растављености с осталим Србима Хрватима и Словенцима Црна Гора - којасе била одржала кроз историју као острвце независности и слободе док су се остала браћаналазила у склопу Аустрије или Турске - није имала разлога да постоји као целина за себекад су се браћа ослободила туђинског господарства Попут Италијана и Немаца Југословени



50 51

су се 1918 године у јединили на основу начела о самоопредељењу народа Они што су жалилиза Црном Гором као засебном државом нису увиђали једну основну ствар да Црна Гораније могла постојати као самостална држава од тренутка кад су се створили услови за једнувелику националну државу народа исте крви и језика Већ у својој младости чим сам био устању схватити елементе нашег националног проблема ја сам се заувек и непоколебљивоопределио за принцип пуног југословенског јединстваrsquorsquo

Краљевина Срба Хрвата и Словенаца је у времену од 1918 до 1922 године била подијељенана округе и жу паније а потом од 1922 до 1929 г одине на 33 области Промјеном службеногназива државе Срба Хрвата и Словенаца у Краљевину Југославију она је подијељена 1929године на девет бановина

1 Дравска са сједиштем у Љубљани2 Савска са сједиштем у Загребу3 Врбаска са сједиштем у Бањалуци4 Приморска са сједиштем у Сплиту5 Дринска са сједиштем у Сарајеву6 Зетска са сједиштем на Цетињу7 Дунавска са сједиштем у Новом Саду

8 Моравска са сједиштем у Нишу9 Вардарска са сједиштем у Скопљу

Територија некадашње Краљевине Србије је била подијељена на четири бановине(Дунавску Дринску Моравску и Вардарску) и Управу града Београда Територију некадашњеКраљевине Црне Горе је обухватала Зетска бановина којој су припојене Бока Которска саБудвом и Петровцем Јужна Далмација (Корчула Мљет Пељешац) са Дубровником ИсточнаХерцеговина (Требиње Столац Љубиње Билећа Гацко Невесиње Фоча и Калиновик) саЧапљином Рашка област (Прибој Нова Варош Пријепоље Сјеница Тутин Нови ПазарРашка Студеница и Ивањица) и Митровица са Косова Зетска бановина је по територијибила преко два пута већа од Краљевине Црне Горе (30741 км2 14443 км2) као и према бројустановника (787972 ст приближно 350000 ст) и са бољим природним предиспозицијама заекономски развој

Факсимил дјелова саслушања Јована С Пламенца од 30 октобра 1926 године укојем говори о консулту (референдум у) који је одржан 28 новембра 1920 године

уз сагласност краља и владе у егзилу а под међународном контролом великихсила(Легат др Пера Шоћа кутија 7 фасц 33 предмет 212)



52 53

Факсимил дјелова одговора некадашњег предсједника владе у егзилу Јована СПламенца у листу Балкан бр 358 од 31 децембра 1925 године у којем пише о одлуцинарода Црне Горе од 28 новембра 1920 да се Краљевина Црна Гора сједини у једнузаједничку државу Краљевину Срба Хрвата и Словенаца Овим консултом народапрактично је потврђена одлука Велике народне скупштине из 1918 године

Факсимил дјелова листа Народна ријеч бр 56 од 8 децембра 1920 године којипише о одржаним изборима који су се сматрали консултом (референдумом)народа у Црној Гори под контролом Великих сила



54 55

Горе Територијална подјела Краљевине Југославије на бановине из 1929 годинеДоље Карта Зетске бановине из 1929 годинеИзвор Алманах-Шематизам Зетске бановине Сарајево 1931

Територијално-историјска карта Црне Горе Црне Горе и Брда Књажевине ЦрнеГоре Краљевине Црне Горе и Зетске бановинеИзвор Алманах-Шематизам Зетске бановине Сарајево 1931



56 57

I3 Покушај стварања сепаратистичко-фашистичкетворевине ldquoСуверене и независне државе Црне Гореrdquoза вријеме окупације 1941

Послије окупације Краљевине Југославије 1941 године слиједило је њено разбијањестварањем нових држава под протекторатом нацистичке Њемачке фашистичке

Италије и њихових савезника на Балкану У Хрватској је створена усташка држава подпокровитељством нацистичке Њемачке на челу са поглавником др Антом Павелићем Закраља Хрватске је постављен кнез Сав ојске куће Војвода од Сполета добивши име ЗвонимирII По истом рецепту италијански фашисти су покушали да доведу на престо ldquoСлободне иНезависне Краљевине Црне Гореrsquorsquo унука краља Николе принца Михаила Петровића ЊегошаВелики патриота и човјек од части је одбио окупаторску круну одбацујући манипулацијеса Црном Гором њеном слободом и династијом Петровић Његош Умјесто круне одабрао је ратно заточеништво у нацистичким логорима Окупацијом Црне Горе почело је њенокомадање тако да је члан Централног комитета за успоставу Независне Црне Горе др Новица

Радовић у листу ldquoЗетаrsquorsquo морао да реагује на намјере усташког поглавника истичући сљедећеldquoИстина изјава г др Павелића од 23 овог мјесеца дописнику мађарског листа ldquoАхтурблетrsquorsquo даће границе између Црне Горе и Хрватске бити уређене на бази историјских граница примљена је у Црној Гори са радошћу Ипак наши пријатељи из два десетогодишње борбе за правослободу равноправност и историјску политичку индивидуалност К себи рукеrsquorsquo Црногорскисепаратисти према туђим и давно пројектованим плановима заједно са фашистимасу кренули у промјену бића Црне Горе Пропагирајући народоносну индивидуалностнајавили су национално ослободилачку еру Прихватајући фашистичку идеологију одбацујувредности грађанске демократије и кажу ldquoМорамо се ослободити лажних партијскихапостола софистичке школе и сладуњавих пилула капиталистичко-демократског режимаrsquorsquo5 Позивајући се на хиљадугодишњу културу и државну независност истичу да имају ldquoсвојукњижевност свој језик своју вјеру и своју умјетностrsquorsquo а такође да имају ldquoсвоје геније својесимболе и светиње своју заставу и своје народно имеrsquorsquo Тврде да се етнички формирао посебниldquoЦрногорски Народrsquorsquo6 Пропагирају импортовану и стару теорију да Црногорци нијесу Србинего да су настали стапањем Дукљана и Илира а о братству са Арбанасима кажу ldquoМи смои крвно везани са њима стапањем Словена и Илира у Црногорце и Арбанасеrsquorsquo У том смислупозивају црногорску омладину на ldquoнационалну изградњу и уздизањеrsquorsquo уколико жели да имајуldquoслободну Црну Горуrsquorsquo Умјесто државне (народне) заставе тробојке из времена Књажевинеи Краљевине Црне Горе наметнута је црногорска ратна заст ава - а лај барјак бијели двоглавиорао на црвеној подлози Услиједила је наредба о забрани постојећих уџбеника у свимосновним и средњим школама Послије ове дошла је наредба Високог комесара за Црну Горуо новим наставним програмима Српски језик који је био званични језик у Књажевини иКраљевини Црној Гори преименован је у црногорски а лист ldquoЗетаrsquorsquo је почео да објављује

италијанско-црногорски рјечник уз напомену ldquoСваки наш читаоц ако буде редовно пратиоовај речник моћи ће за врло кратко вријеме научити како се говори чита и пише италијанскии црногорскиrsquorsquo7 Фашисти и сепаратисти су почели поред језика да преименују и улице Такосу на Цетињу избрисали име Његошево преименујући Његошеву улицу под образложењемда јој враћају старо име Окупационе власти у сарадњи са сепаратистичким комитетимасу сакрили од погледа јавности заградиле даскама ldquoспоменик изгинулим омладинцима1918 године као и плочу за спомен рођења краља Александраrsquorsquo Убрзо су срушили споменгробницу у којој су се налазили земни остаци 30 омладинаца погинулих у братском сукобуна Божић 1919 године као и споменик јединог краља који је рођен на Цетињу и унука краљаНиколе краља Александра Карађорђевића Мај 1941 године је за црногорске сепаратистебио значајан мјесец тако да су чак преименовали и стару црногорску народну пјесму ldquoОј јунаштва свијетла зороrsquorsquo у ldquoОј прекрасна мајска зороrsquorsquo Ова популарна родољубива пјесма

5 Драгољуб Р ЖивојиновићКрај Краљевине Црне Горе Београд 2002 стр 10-116 Report on Political Conditions in Montenegro (Д Живојиновић исто стр 322)7 Драгољуб Р Живојиновић исто стр 323

ldquoОј јунаштва свијетла зороrsquorsquo први пут је јавно отпјевана 1863 године а њен текст штампан уldquoЛириrsquorsquo 1884 године Аутентични текст ове пјесме је гласио

ldquoОј јунаштва свијетла зоро ојМајко наша Црна ГороНа твојим се врлетима ојРазби сила душманина

Једина си за слободу ојТи остала српском родуДатrsquo ће Бог и света мати ојДа се једном све повратиrsquorsquo

У јавности је фашистички диктатор Мусолини ословљаван као Дуче (вођа) а нацистичкиХитлер као Фирер (вођа) По угледу на њих и др Секуле Дрљевић је постао сепаратистичкивођа и народни учитељ Лист ldquoЗетаrsquorsquo је поздравио Дрљевићев долазак 12 маја 1941 из усташкеНезависне Државе Хрватске у окупирану Црну Гору насловом ldquoЖивио Народни учитељ иВођа др Секула Дрљевић И добро нам дошаоrsquorsquo У част доласка Вође лист ldquoЗетаrsquorsquo је о бјавио даће ldquoсвим црногорским градовима селима и планинама одјекнути глас твоје пјесме ldquoВјечна

наша Црна Гороrsquorsquo Савић Марковић Штедимлија је у књизи ldquoЦрвена Хрватскаrsquorsquo 1937 годинеову пјесму Секуле Дрљевића већ био прогласио ldquoхимном црногорског горштакаrsquorsquo Дрљевићевапјесма је у ствари мелодијом и ријечима плагијат народне пјесме ldquoОј јунаштва свијетлазороrsquorsquo Из пјесме је избачена реченица која се није уклапала у сепаратистички пројекат ldquoТиостала српском родуrsquorsquo а додате нове строфе које су одговарале тренутним политичкиминтересима Да ли су црногорски сепаратисти стару родољубиву пјесму преименовали у частмајском доласку свог Вође остављамо читаоцима да сами закључе За оне који су јавно одбилида прихвате фашистичко и сепаратистичко национално преименовање Срба из Црне Гореу неке нове ldquoклониране Црногорцеrsquorsquo слиједиле су казне Тако је бивши начелник управногодјељења Зетске бановине и бивши срески начелник Војислав Пекић родом из Дробњака(отац познатог писца Борисава Пекића) послије изјаве пред италијанским властима да онне признаје такво црногорство и да се он тако не осјећа експресно протјеран из Црне ГореПоводом овог случаја лист ldquoЗетаrsquorsquo предлаже сљедеће ldquoЊеговим стопама требало би послатии све оне оста ле теразијске лижи сахане како би се Црна Гора ослободила оваквих родољубаrsquorsquoРади дисциплиновања народа да прихвати теорије о ldquoновим Црногорцимаrsquorsquo сепаратисти суприпремили списак од 200 највиђенијих грађана из Црне Горе са намјером да их убију каопознате борце за српско национално јединство8

Није тешко уочити скоро истовјетност сепаратистичког и усташког пројекта Из НДХ једошао вођа и учитељ Дрљевић гдје је в ећ дуже радио са сепаратистичким ldquoидеологомrsquorsquo СавићемМарковићем Штедимлијом који се истакао пропагирајући старе ldquoтеоријеrsquorsquo о промјени укупногидентитета Црногораца етничког и вјерског желећи да их преведе у ldquoЦрвене Хрватеrsquorsquo иримокатолике Штедимлија је у усташком покрету био задужен да ради на зближавању ХрватаАлбанаца и ldquoЦрвених Хрватаrsquorsquo (Црногораца) и да их мобилише против Срба (Црногораца

Херцеговаца Босанаца Србијанаца) Није тешко закључити да све Штедимлијине ldquoтеоријеrsquorsquoвуку своју генезу од усташке ldquoХрватске странке праваrsquorsquo Анта Старчевића из 1868 године која је лансирала ldquoтеоријуrsquorsquo о Црногорцима као мјешавини ldquoЦрвених Хрватаrsquorsquo и ст арих ИлираШтедимлија је само по задатку проучио и презентовао идеје ове ст ранке која је пропагираларасизам педесет година раније него је настао фашизам у Италији и нацизам у ЊемачкојПоред предузетих мјера на промјени бића Црне Горе вјероватно је требало да услиједи иреализација идеје о ldquoАутокефалној унијатској Црногорској црквиrsquorsquo чији је гласноговорник биоуправо Штедимлија По узору на ldquoАутокефалну Хрватску православну црквуrsquorsquo која је завршилакао и њен о снивач Анте Павелић требало је створити ldquoАутокефалну Црногорску православнуцрквуrsquorsquo Иначе Штедимлија је био уредник ldquoГласа православљаrsquorsquo органа ldquoАутокефалне Хрватскеправославне црквеrsquorsquo и фактички администратор ове силом усташке власти промовисанеldquoцрквеrsquorsquo О овој ldquoцрквиrsquorsquo у књизи ldquoПравославниrsquorsquo хрватског римокатоличког теолога др ЈурајаКоларића пише сљедеће ldquoАнте Павелић изјавио је 28 вељаче 1942 у сабору да lsquoу прав ославље

8 Принц Михаило Петровић Његош Из мојих мемоара Виндзор Канада 1961 друго издање Светигора ndashЦетиње 2001 стр 35-36



58 59

не дира нитко али у хрватској држави не може бити Српске православне црквеrsquo Затим је3 травња 1942 донесена ldquoЗаконска одредба о оснивању аутокефалне Хрватске православнецркве а на темељу те одредбе проглашен је 5 липња 1942 Устав Хрватске православне црквеЗа поглавара Хрватске православне цркве био је постављен руски емигрантски архијерејбивши архиепископ јекатеринославски и новомосковски Гермоген који је био устоличен уЗагребу 7 липња 1942rsquorsquo Потом се наводи сљедеће ldquoХрватска православна црква није ималаникакав стварни утицај на положај православних Срба у Хрватској Са неколико свештеникамахом проблематичних људи који су се пуким случајем шпекулацијом нашли у НДХ није онамогла да врши никакву мисију нити да постане значајни фактор који би могао да заштитисвоју паству И даље је трајало превођење у римокатоличку вјеру и даље је постојао и радиоlsquoУред за рушење православних цркаваrsquo злочини нијесу престајалиrsquorsquo На крају овог поглавља оЦрквеној унији у Хрватској др Јуриј Коларић између осталог закључује ldquoКао што смо видјелиповијест православља у Хрватској тешка је и трагична Спознаја праве истине била би однајвеће користи и за једну и за другу страну У свијету је познато да хрватско католичанствостоји на lsquoцрној листиrsquo свјетског екуменског покретаrsquorsquo9 Тешко је не сложити се са ријечимаовог римокатоличког доктора теолошких наука да треба сазнати праве истине па и оне оцрквеној унији и о Штедимлијиним активностима у Хрватској Кратко трајање ldquoНезависнеДржаве Црне Гореrsquorsquo коју ће сепаратисти и фашисти промовисати на Петровдан 1941 године

спријечило је остварење Штедимлијоног програма Међутим Савић Марковић Штедимлија ћекасније поново покренути стару ldquoтеоријуrsquorsquo о ldquoАутокефалној Црногорској црквиrsquorsquo али овог пут ау комунистичкој изведби Дајући подршку рушењу Цркве Св Петра Цетињског и Његошевоггроба на Ловћену у загребачком листу ldquoВјесникrsquorsquo (органу Социјалистичког савеза Хрватске)од 26 априла 1970 у чланку ldquoЗнамо ко води кампању против Његошевог маузолејаrsquorsquo којиодише мржњом Штедимлија поново покреће питање ldquoАутокефалне Црногорске православнецрквеrsquorsquo Неки од водећих комунистичких егзеку тора рушења светиње на Ловћену здушно с уприхватили ову вјерску ldquoтеоријуrsquorsquo иако нијесу били вјерници Попут ове пристали су да будусамо спикери ldquoтеоријаrsquorsquo које су импортоване из центара моћи ван Црне Горе Како би Његошказао ldquoИ цијели ови беспореци по поретку некоме сљедујуrsquorsquo

Италијанска окупациона власт обећала је Централном савјетодавном комитету власт уседам срезова Црне Горе док су на другој страни одузели житородне крајеве излазе на мореа тиме и могућности за самосталан живот Албанији су припојени Улцињска област до ДобреВоде Тузи до ријеке Цијевне Кастрати Плав Гусиње Метохија и дио Косова који је припадаоКраљевини Црној Гори Боку Которску у старим аустријским границама припојили су ИталијиХерцеговина је била препуштена хрватским усташама као компензација за присаједињењеДалмације а за Новопазарски Санџак био је припремљен посебан статус са ослонцем намуслимане у циљу одвајања Црне Горе и Србије Албанским окрутним бандама дозволилису поред великог броја убистава тоталну пљачку паљевине и прогонство Црногораца иСрбијанаца са Метохије и Косова

Већину чланова сепаратистичког Централног комитета није интересовало мијешање уldquoтуђеrsquorsquo послове и комадање Црне Горе Они су се залагали за своју ldquoНезависнуrsquorsquo Црну Гору памакар била од ldquoКокота до Котораrsquorsquo како су говорили неки од истакнутих чланова

Црногорски сепаратисти који су окупацију дочекали као слободу припремили су Сабород 65 својих присталица који је требао да симболизује Народну скупштину из 1914 ЗаПетровдан славу Цетињског манастира 12 јула 1941 године црногорски комитет сазвао јеСабор Дио позваних делегата није стигао на Петровдански сабор а дио присутних је одбио даучествује у раду доживљавајући овакав чин тешком увредом Ипак Комитет се снашао и набрзину позвао друге симпатизере како би попунио број делегата за пуноважно одлучивањеС неколико сати закашњења сабор је отпочео рад О томе у ldquoГласу Црногорцаrsquorsquo пише измеђуосталог следеће

ldquoТачно у 10 сати у позоришту у коме су већ били сакупљени претставници цијелогцрногорског народа изабрани између књижевника умјетника научника и људи који су далимногоструких доказа за идеју црногорства з апочело је свечано засједање Сабора

Пред позоришном зградом налазиле су се двије компаније Црних кошуља 18 дивизијеlsquoМесинаrsquo са музиком У часу када је ЊЕ Високи Комесар за Црну Гору Гроф Мацолинисилазио са својом пратњом из зграде бивше бановине компаније у ставу мирно одавале су

9 Зета Подгорица бр 36 14 јуна 1941 чланак laquoЦрна Гора данасraquo

почаст а у исто вријеме музика је интонирала lsquoЂов(а)нецуrsquo Високи Комесар пошто је извршиосмотру почасних чета и пошто је поздравио емблем компанија упутио се у пратњи бригадноггенерала командујућег једне дивизије г Тучиа у позоришну зграду поздрављен акламацијомСабора и народа који је уз претст авнике италијанских војних и цивилних личности дупкомиспунио позориште Црногорске и италијанске заставе прекривале су ложе и позорницу Којесу уз поносне ношње народних претставника давале раскошни изглед богато расвијетљенојдвораниrsquorsquo

Званични и једини саборски говорник др Секуле Дрљевић одмах по отварању Сабораузео је ријеч и у дугом говору између осталог рекао

ldquoЦРНОГОРСКИ САБОРЕПрошли Свјетски рат завршен је Версајским диктатом Као његова неминовна посљедица

настала је пометеност политичких и моралних појмова у првим годинама након рата коју јепрекинуо долазак на чело италијанског народа генијалног творца и вође фашизма БенитаМусолинија Касније узео је у своје чврсте руке вођство њемачког народа Адолф Хитлеридентификујући погледе на Европу и на нужност њене реорганизације са погледима БенитаМусолинија Оба Велика Европљанина нијесу престајали упозоравати на нужност стварањанове Европе Нијесу их схватили они на чију су адресу њихове опомене биле упућене И тако

је дошло до данашњега ратаТворевине Версајског Диктата срушиле су једну за другом побједоносне армије Сила

осовине Нестало је и Југославије и тиме је створена могућност да буде исправљена неправдаучињена Црној Гори године 1918 и да Црна Гора као независна држава буде укопчана унови европски систем који изграђују два европска генија савременика и њихове непобједивеармијеrsquorsquo

ldquoРијечи г Дрљевића често пута биле су прекидане најбурнијим аплаузима и поклицимана адресу слободне Црне Горе Фашистичке Италије њеног племенитог Краља Вође Фашизмаг Мусолинија Грофа Ђана и свих оних којима Црна Гора има да захвали за овај велики дан

Предсједник Сабора одредио је затим да се прочита декларација Господин Јово Поповићпрочитао је текст декларације који је био поздрављен дугим одобравањем ПредсједникСабора г Ивановић умолио је затим да се декларација прими акламацијом нашто седвораном проломило громко Прима се Г Ивановић констатовао да је декларација примљена једнодушноrsquorsquo

У истом броју ldquoГласа Црногорцаrsquorsquo објављени су и телеграми захвалности са свечаногзасиједања Сабора У телеграмима упућеним Дучеу и Фиреру каже се сљедеће

ldquoДУЧЕ-УРИМ

У часу ка да Црна Гора по једнодушној одлуци Сабора успоставља Суверену и СлободнуДржаву оријентишући се одлучно према Фашистичкој Италији и тражећи њену заштиту и

трајну плодоносну солидарност полазе к Вама Дуће изрази захвалности за ово величанственодјело задовољштине и уздижу се топле жеље за успостављање једног доба правде мира исарадње међу народима под Вашим највишим покровитељством

Претсједник СабораИВАНОВИЋсрrsquorsquo

ldquoФИРЕРУБЕРЛИНЦрна Гора која је у акционој сфери Фашистичке Италије данас успостављена као

Суверена слободна држава упућује своје мисли Вама Фиреру у жељи да Осовина и новиевропски поредак достигну скору сретну побједу




60 61

Овако створена ldquoСуверена и Независна држава Црна Гораrsquorsquo чију је круну одбио принцМихаило Петровић Његош није опстала ни један дан У зору 13 јула 1941 против овакведржаве и њених заштитника устао је народ Црне Горе независно од својих политичкихопредјељења и за кратко је скоро читава Црна Гора била ослобођена изузимајући неколикоградова

Поводом педесетогодишњице овог догађаја Црногорска академија наука и умјетности11 и 12 јула 1991 године организовала је научни скуп У зборнику са тог скупа под насловомldquoТринаестојулски устанак ndash предмет науке и умјетностиrsquorsquo у свом реферату академик дрДимитрије ndash Димо Вујовић некадашњи предсједник среског народноослободилачког одбораЦетиње и секретар Комитета Комунистичке партије за срез Цетиње (1944-45) као учесникТринаестојулског устанка у својој анализи између ост алог истиче и сљедеће

ldquoЧињеница што је уста нак у Црној Гори избио сјутрадан послије Петровданске скупштинекоја је донијела оне антијуго словенске и сепаратистичке одлуке о обнови независне црногорскедржаве под покровитељством фашистичке Италије најбоље илуструје дух и смисао уст анкаУстанак је управо припреман и подигнут противу политике коју су фашистичка Италија ицрногорски сепаратисти изразили у тим одлукама Значи устанак је био антифашистичкиантисепаратистички против разбијања Југославије а самим тим ослободилачки и југословенски Због тога је 13-јулски устанак црногорског народа био одбацивање

самосталности Црне Горе какво су припремали сепаратисти помоћу италијанских фашистаа изјашњавање за Југославију Управо тако су устанак и схватили италијански окупатории црногорски сепаратисти Они су неколико дана послије избијања устанка преко ldquoГласаЦрногорцаrsquorsquo народу поручивали ldquoСлавна војска моћне ита лијанске империје дошла је у ЦрнуГору не да је зароби него да успостави независну црногорску државу коју је народ прогласиона Петровданrsquorsquo или ldquoИталијански војници дошли су у Црну Гору као браћа Осигурали суцрногорском народу независност и слободуrsquorsquo Дакле према њима пуцање у Италијане било јепуцање у независност и слободу Црне Горе

Тринаестојулски устанак потпуно је збрисао Петровданску скупштину и њене одлукекао да никада нијесу ни постојали Она није оставила никаквог трага па је нико више и непомиње као да никада није ни одржана

Тако је 13-јулски устанак представљао смртоносни ударац фашистичким исепаратистичким плановима стварања независне црногорске државе Он је био великапобједа југословенства над сепаратизмом

О југословенском духу и циљу 13-јулског устанка говори и чињеница да у њему нијесуучествовали само комунисти него и многи југословенски оријентисани припаднициграђанских политичких странака и официра бивше југословенске војскеrsquorsquo

Неспорна је чињеница коју академик Вујовић коректно истиче да су официри војскеКраљевине Југославије учествовали у борбама да се сруши ова наказна фашистичко-сепаратистичка творевина по угледу на усташку Независну државу Хрватску Не само дасу учествовали у устанку него су што је и логично као школовани официри руководилиоружаним акцијама По објави рата Совјетском Савезу 22 јуна 1941 од стране Њемачке пошумама Црне Горе су се налазили пуковник Бајо Станишић пуковник Никола Вујошевић

мајор Ђорђе Лашић капетан Павле Ђу ришић капетан Јаков Кусовац капетан Јаков Јововићкапетан Иван Ружић и многи други који ће водити устаничке борбе10 Чињеница је да јевеликом устаничком побједом на Кошћелама код Цетиња 15 јула 1941 руководио капетанЈаков Кусовац као и да је пуковник Бајо Станишић руководио устаничким одредима који су20 јула 1941 ослободили Даниловград Сви они који покушавају да сакрију истину о поводуза тринаестојулски ndash павловдански устанак треба да се запита ју зашто устанак није избио 11или 14 јула или послије доласка окупатора априла 1941 у Црну Гору Као што је Павловданпослије Петровдана тако је и 13 послије 12 јула На Петровдан је проглашена ldquoСуверена иСлободна Црна Гораrsquorsquo а на Павловдан је срушио народ Црне Горе предвођен патриотама којенијесу прихватиле овај неславни дан у историји Црне Горе

10 Стеван Ј Вучетић исто Горе Усташка Независна држава Хрватска створена под покровитељствомнацистичке Њемачке 1941 годинеДоље Окупаторска подјела Црне Горе 1941 године



Факсимил чланака из листа Зета који показује како је отпочело 1941 године завријеме фашистичке окупације са спровођењем у дјело пројекта о разарању бићаЦрне Горе

Факсимил чланака у листу Глас црногорца од 13 јула 1941 године који се односе напокушај стварања сепаратистичко-фашистичке творевине ldquoСуверене и независнедржаве Црне Гореrdquo и спровођења у дјело пројекта о раз арању бића Црне Горе62 63



Одлуке о проглашењу за ратне злочинце СекулеДрљевића и Савића Марковића Штедимлије

од стране суда у Загребу64 65



66 67


Референдум као један од облика непосредне демократије на коме грађани одлучују опитањима значајним за устројство државе био је предвиђен свим уставима СФРЈ почев одоног из 1946 до Устава 1974 године Рјешења су била различита али уста вне одредбе никаданијесу биле разрађене посебним законом о референдуму чак ни када је његово доношењебило изричито предвиђено као по уст авном закону од 1953 и Уставу од 1963 године Самимтим у СФРЈ није одржан референдум на савезном нивоу Референдуми су организовани једино у општинама и мјесним заједницама На њима су грађани доносили одлуке о питањималокалног значаја као што су самодоприноси или изградња појединих објеката Истина било је ширих јавних расправа поводом значајних закона и одлука које су трајале мјесецима То јебио најдемократскији вид изјашњавања грађана

Након распада СФРЈ и међународног признања Словеније и Хрватске као независних исамосталних држава отворено је и државно питање Црне Горе Тако је Скупштина РепубликеЦрне Горе на засиједању од 12 до 15 фебруара 1991 године закључила да треба да сеобезбиједи поступак и процедура у којој ће грађани Црне Горе одлучити у каквој заједници

желе да живе Рачунало се да је понуђени модел заједничке државе тада прихватљив и заМакедонију и БиХ па је јануара 1992 године парламент усвојио Нацрт одлуке о расписивањуреферендума ради изјашњавања грађана о томе да ли желе да наставе да живе у заједничкојдржави равноправних република Нацрт је био на јавној расправи 30 дана

У парламенту је тада усвојен и први закон о референдуму којим су право изјашњавањасагласно Уставу Црне Горе добили сви грађани са навршених 18 година Овај закон као иформулисање референдумског питања није прошао без бројних дилема и ж учних расправа

Тадашњи предсједник Предсједништва Момир Булатовић поводом референдума 1992године у књизи lsquoПравила ћу тањаrsquo написао је између осталог сљедеће

ldquoПрво је требало ријешити питање државног оквира Будући да је СФРЈ пуцала по свимрепубличким шавовима отварало се питање државног статуса Црне Горе Закључили смо даодлуку о томе не може донијети нико други осим грађана ове републике и то непосреднимизјашњаванјем Референдум је требало организовати имајући у виду не само унутрашњевећ и спољње околности Посебно се то односило на најављени референдум у Босни иХерцеговини Свако политички обавијештен могао је очекивати да ће након ldquoграђанскогrsquorsquoреферендума у овој вишенационалној заједници избити сукоби укључујући и грађански ратСтога процијенили смо наш референдум не смије бити послије овог јер би збивања која онпроизведе бацила свјетло на т умачење изјашњавања грађана Црне Горе У свакој в аријантиони би могли бити оспоравани позивом на ldquoефекат огледалаrsquorsquo Посебно када се има на уму да је тада у Црној Гори живјело осамнаест посто Муслимана и око шест посто Албанаца што јепредстављало значајну и веома осјетљиву мањину

Поштен и фер референдум захтијевао би много више времена и смиренијих општихприлика него што смо имали на располагању Али одлука је била једноставна Чак и са свим

несавршеностима није било бољег начина да се донесе одлука таквог значаја Средином јануара те године Главни одбор владајуће Демократске партије социјалиста објавио је својеопредјељење да се питање државно-правног статуса Црне Горе ријеши референдумом Будућида је ова партија имала натполовичну већину у Скупштини овим је одлука фактички донесенаОстала је расправа о модалитетима времену и условима (укључујући и само референдумскопитање) која је вођена на дугим парламентарним засиједањима уз директан телевизијскипренос

Скупштинска мањина је била оштро су протстављена овом предлогу али са дијаметралноудаљених позиција Стране наглашено српског политичког блока на челу са Народномстранком и њеним лидером Новаком Килибардом биле су против референдума Биле сувеома гласне у набрајању свих историјских разлога који обавезују на државно јединствоЦрне Горе и Србије Позивале су стога владајући ДПС који је истицао своје југословенскоопредјељење односно опредјељење за опстанак у заједничкој држави са Србијом да се одлукадонесе у Скупштини За промјене тадашњег Устава уз њихове гласове постојала је неопходнадвотрећинска већина Како тај предлог није био прихваћен код њих се родила дилема да се иза

предложеног начина изјашњавања крије тајни план остварења државне самосталности ЦрнеГоре ldquoна мала вратаrsquorsquo Намирисали су ldquoиздајуrsquorsquo и најгласније не скривајући ликовање и бијесраскринкали њене носиоце Разумије се да сам управо ја као први човјек партије и државебио главни ldquoскривени сепаратистаrsquorsquo на кога су они ldquoодавно и оправдано сумњали посебнопослије Хагаrsquorsquo Док су то саопштава ли уносећи ми се у лице са скупштинске говорнице вишесу наликовали полицијским истражитељима него ли народним посланицима

Други блок је био такође против тога да грађани гласају Али они као (ldquoстопостотниrsquorsquo)Црногорци тражили су да се одмах прогласи ldquoнезависностrsquorsquo а да се тек касније размишља овезама са другим новоствореним државама из окружења Не само са Србијом Или када бибили посебно искрени управо не само са Србијом са њима с у се потпуно слагале политичкепартије које су окупљале искључиво Муслимане и Албанце

Сумњичење првих било би ојачано понудама других да им се приклони посланичка већинаи одлучи на начин како они предлажу То је стварало такву политичку галаму да је требаломного стрпљења да се страсти смире поведе рационална расправа и установи гдје је стварновећинско расположење Поред свега рок за одржавање референдума је реално био веомакратак на шта су указивали и ldquoобјективниrsquorsquo страни посматрачи То је додатно доливало уљена ватру расправа Противници непосредног изјашњавања грађана са обје стране овим судобили кључни аргумент а то је да међународна заједница свакако неће признати резултате

па је у пит ању ldquoзалудан посаоrsquorsquoПолитичка јавност и државно руководство Србије пажљиво су пратили нашу јавну

расправу Убрзо су се приклонили аргументима црногорских - просрпских странака онепотребности референдума што је укључивало и сумњу у искреност намјера предлагачаКруна тог става дошла је до изражаја у једном телефонском разговору са СлободаномМилошевићем На почетку је тражио да одустанемо од референдума а кад сам му рекао дане може од мене да тражи немогуће директно ме је питао да ли ми то имамо неки тајни планБио је спреман рекао је и на такву могућност али је тражио да (макар због коректностинаших односа) од мене сазна пуну истину

ldquoПуна истинаrsquorsquo одговорио сам за коју сам вјеровао да није подложна (барем његовој)сумњи гласи ldquoДа искрено желимо да се народ изјасни за останак у Југославији Не немамоникаквих тајних намјера Када бисмо имали такве циљеве не бисмо их сакривали Сва нашаполитичка увјерења и све за шта се јавно залажемо иде у прилог Југославије Али управозбог тога желимо да одлуку донесу сами грађани како би она била мање оспоравана ишто лакше прихваћена од мањине која прилично острашћено тражи да се одлучи сасвимсупротно Воља већине грађана Црне Горе боље од било којег руководства или комбинацијеполитичких партија представља темељ очувања наше заједничке државе Коначно једномустановљена народна воља за разлику од става било које владајуће гарнитуре није подложначестим промјенамаrsquorsquo

На крају да бисмо разбили све те нерационалне сумње обавијестио сам га да ћемо токомкампање за референдум јасно везати своју политичку судбину за останак у заједничкојдржави Заиста наш став је био недвосмислено јасан Мило Ђукановић Светозар Маровићи остали из ДПС-а много пута су јавно изрекли да не знају да праве ldquoнезависнуrsquorsquo државу

Црну Гору и да ће уколико тако народ буде одлучио то значити наше повлачење са властиу Црној Гори и препуштање државног кормила онима који се залажу за њену пуну државнусамосталност

Овим је потезом постигнута двострука корист Отклоњена су сумњичења коју су биланеоснована али утицајна и бројна Друго донекле су умирени ldquoпроцрногорскиrsquorsquo критичариреферендума јер су процијенили да је наш став политички коректан а уз то он им је даваошансу да одмах дођу на власт Уколико би народ на понуђени останак у заједничкој државирекао ldquoНеrsquorsquo

Тако је широко прихваћено да ће референдума ипак бити Слиједила је расправа очему ће се на њему одлучивати Односно каква ће бити та државна заједница која се н уди наизјашњавање

Модел организације будуће федерације изнио сам на сједници Скупштине Црне Горе (18 јануара 1992) Наш основни циљ је био да у заједничкој држави обезбиједимо ос тварењеуставног принципа равноправности република Равноправност свих грађана Југославијеостваривала се принципом ldquoједан човјек један гласrsquorsquo који се подразумијева у свим демократским



Карта Југославије од 1945 до 1991 г

68 69

друштвима али због другог циља било је неопходно унијети заштитне корекције Мојиуслови равноправности за Црну Гору били су изузетно ldquoоштриrsquorsquo Тражио сам једнодомнисавезни парламент Владу састављену на паритетном принципу јединствену војску сазаједничком командом и коначно предвидио сам ротирајућу функцију предсједника савезнедржаве коју би наизмјенично обављали предсједници република чланица Да бих додатнозаоштрио ионако тешке услове назвао сам их ldquoоквиром испод којег се не можеrsquorsquo Наравно каополитичар знао сам да тако не може да буде нити ће на крају бити Али у преговорима којису слиједили желио сам да ојачам своју позицију Попуштајући на питањима до којих нимени самоме није било посебно стало имао бих више аргумената да се изборим за она којасам држао заиста важним

На реакцију из Србије није требало дуго чекати Ускоро (5 фебруара) у Подгорицу једопутовала делегација на највишем нивоу Слободан Милошевић предсједник РепубликеБорислав Јовић члан Предсједништва СФРЈ Радоман Божовић предсједник Владе иАлександар Бакочевић предсједник Народне скупштине Са наше стране колеге пофункцијама Бранко Костић Мило Ђукановић и Ристо Вукчевић То је био први састанак наову тему а било их је неколико Одржавани су све док није постигну та потпуна сагласност отексту будућег Устава СР Југославије

Стога је Устав СРЈ (усвојен и проглашен 27 априла 1992) био политичка слика стањадржаве Црна Гора је имала државни интерес да настави заједништво са Србијом Уосталом (дасе не спомињу само историјски и национални разлози) увијек просторно мањи и економскислабији систем треба да тежи да буде саставни дио већег и богатијег Под условом наравнода у њему задржи своје посебности и не у топи се у њему

Када се узму у обзир сва ограничења која је требало савладати и све интересе који суморали бити задовољени мислим да смо урадили добар и поштен посао

Основна усаглашена рјешења из Устава СРЈ била су објављена и ми смо их политичкиафирмисали у сусрет референдуму Тако су грађани Црне Горе били у прилици да прије негосе одлуче о наставку заједничке државе знају на каквим ће се правилима она изграђивати

Референдум о државно-правном статусу Црне Горе одржан је 1 марта 1992 годинеПитање је гласило ldquoДа ли сте за то да Црна Гора као суверена Република настави да живи узаједничкој држави - Југославији потупно равноправно са другим републикама које то будужељелеrsquorsquo Гласало је 6604 уписаних бирача Одговор ldquoДАrsquorsquo заокружило је њих 9594

Изјашњавање грађана било је истог дана и у Босни и Херцеговини Тамо је референдумбио увертира у грађански рат У Црној Гори је он учврстио мир и унутрашњу стабилностЗато је он био побједа за све укључујући и оне који се са донијетом одлуком нису слагалиrsquorsquo11

Према званичним извјештајима на гласање је изишло 278382 грађанина односно 6604одсто укупног бирачког тијела Црне Горе које је износило 421548 лица с прав ом изјашњавањаЗа заједницу односно потврдно изјаснило се 267076 или 9594 Против је било 322 или8957 гласова Забиљежено је 085 неважећих листића

Најбољи одзив на референдуму 1992 године био је у Андријевици гдје је гласало 9775грађана Затим у Плужинама - 8974 Мојковцу - 8962 Шавнику 8850 Жабљаку - 8494Никшићу 8362 Колашину - 809 и Даниловграду - 8008

У Пљевљима је на референдум изишло 7733 грађана У Херцег Новом 7446 Слиједи

Будва са 7337 Котор 7181 Иванград - 6884 Тиват 6662 Цетиње 6626 Титоград 661 БијелоПоље 6170

Најмањи одзив био је у Рожајама гдје је изишло 1085 грађана У Улцињу је одзив био1754 Плављани су такође готово бојкотовали референдум (2763 ) а ни у Бару проценатизишлих није премашио половину од укупног броја бирача (4818 )

Послије десет година Београдским споразумом 2002 године умјесто заједнице Србије иЦрне Горе у оквиру Савезне Републике Југославије конституише се нови о блик заједнице подназивом Државна заједница Србија и Црна Гора На основи принципа и процедура утврђенихБеоградским споразумом услиједило је потписивање Уставне повеље која је ступила на снагу4 фебруара 2003 године а којом су односи између држава чланица прецизирани па и питањебудућег референдума послије три године

Поводом иницијативе партија на власти да се распише трећи референдум о државно-правном статусу у историји Црне Горе Бранислав Матић политички аналитичар закључујесљедеће

11 Момир Булатовић Правила ћутања Београд 2004 стр 90-96

bdquoВише од пола деценије црногорски режим интензивно спроводи програм мрцварењазаједничке државе и надменог провоцирања Србије Све то било је зачињено гледали смоневероватном превртљивошћу у Црној Гори конфузијом идентитета налик шизофренијиинтелектуалном проституцијом екстремном аморалношћу и провинцијалном препотенцијомРазуме се основни циљ тог програма био је да се Србија згади и над Црном Гором и над макаквом идејом заједнице те да сама уместо подгоричке Куполе обави посао растурања чак ида буде оптужена да сноси историјску и материјалну одговорност за то

Па ипак иако је тај план спровођен дуго и упорно уз много уложеног новца и активноучешће препознатљиве спонзорске мреже у Београду Србија је остала узорно сталожена иније се упецалаldquo

Све оно што се дешавало између два референдума вјероватно ће бити предмет проучава њаи историчара који би могли дати одговор ко је све и зашто из међународне заједнице имаоинтерес да се распише референдум у Црној Гори 2006 године



Карта СР Југославије и Државне заједницеСрбија и Црна Гора

70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





2 3

Ако кажеш истину навући ћеш срџбу људи

ако је не кажеш срџбу Божју

Аристотел



4 5

О ЗБОРНИКУ













селекцију












закона












контекст
















6 7



























Лeктура


Дизајн






20

0

7

Подгорица



9




10 11













12 13





















14 15











16 17







итд






18 19






20 21



22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





4 5

О ЗБОРНИКУ













селекцију












закона












контекст
















6 7



























Лeктура


Дизајн






20

0

7

Подгорица



9




10 11













12 13





















14 15











16 17







итд






18 19






20 21



22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





6 7



























Лeктура


Дизајн






20

0

7

Подгорица



9




10 11













12 13





















14 15











16 17







итд






18 19






20 21



22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





9




10 11













12 13





















14 15











16 17







итд






18 19






20 21



22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





10 11













12 13





















14 15











16 17







итд






18 19






20 21



22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





12 13





















14 15











16 17







итд






18 19






20 21



22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81






14 15











16 17







итд






18 19






20 21



22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81






16 17







итд






18 19






20 21



22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81









итд






18 19






20 21



22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81








20 21



22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





22 23








24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





24 25







26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





26 27





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





28 29





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





30 31

















32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





32 33





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81







36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





36 37



38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





38 39




40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





40 41




42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





42 43



44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





44 45













46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





46 47






























48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





48 49


Округ








данашњим

границама

6607

















50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





50 51










52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





52 53





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





54 55





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





56 57

















58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





58 59



























60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





60 61





















66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81













66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81









66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





66 67

























68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81






68 69






















70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81






70 71



72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





72 73



74 75



76 77



78 79



80 81





74 75



76 77



78 79



80 81





76 77



78 79



80 81





78 79



80 81





80 81





Documents

Bijela knjiga (Uvod)