MASTER RAD gotov sa sadrzajem

MASTER RAD

Grupacija Svetske Banke kao međunarodna organizacija

Mentor: Student: Prof.Tanja Miščević Jelena Milenkovic Beograd, avgust 2010.

SADRZAJ:

1. Grupacija Svetske Banke1.1. Organizacija Grupacije 1.1.1. Odbor Guvernera 1.1.2. Izvrsni drirektori 1.1.3. Predsednik 1.1.4. Upravljacki direktori1.2. Uloga, ciljevi i aktivnosti Banke danas2. Medjunarodno udruzenje za razvoj2.1. Clanstvo2.2. Upravljanje 2.2.1. Odbor Guvernera 2.2.2. Izvrsni direktori 2.2.3. Predsednik2.3. Glasanje2.4. Poslovanje Udruzenja2.5 Nabavljanje sredstava 2.5.1. Popunjavanja 2.5.2. Cetvrto popunjavanje 2.5.3. Poslednje, sesnaesto popunjavanje2.6. Uslovi finansiranja2.7. Rasporedjivanje novca IDA2.8. Odnosi IDA sa Bankom i drugim medjunarodnim organizacijama3. Medjunarodna Finansijska Korporacija3.1. Osnivanje3.2. Clanstvo3.3. Glasanje i kapital3.4. Upravljanje

3.4.1. Odbor Guvernera 3.4.2. Odbor Direktora3.5. Oblici finansiranja3.6. Uslovi finansiranja3.7. Nabavljanje sredstava3.8. Uloga Korporacije4. Medjunarodna Banka za Obnovu i Razvoj4.1. Clanstvo4.2. Upravljanje 4.2.1. Odbor Guvernera 4.2.2. Odbor izvrsnih direktora 4.2.3. Predsednik4.3. Sistem glasanja4.4. Poslovanje4.5. Uslovi finansiranja4.6. Unutrasnja organizacija Banke4.7. Koordinacija pomoci i tehnicka pomoc 4.7.1. Tehnicka pomoc 4.7.2. Koordinacija pomoci4.8. Kapital4.9. Nabavljanje sredstava i davanje zajmova 4.9.1. Ulog clanica 4.9.2. Redovni prihodi 4.9.3. Raspisivanje vlastitih zajmova na finansijskim trzistima kapitala 4.9.4. Prodaja udela u tim zajmovima4.10. Banka i UN5. Medjunarodni centar za resavanje investicionih sporova5.1. Ciljevi5.2. Organizaciona struktura 5.2.1 Administrativni Savet

5.2.2. Sekretarijat5.3. Istorijat Konvencije5.4. Pristupanje Konvenciji5.5. Centar za resavanje sporova5.6. Nadleznost5.7. Posebnost Konvencije6. Multilateralna Agencija za Garantovanje Investicija6.1. Ciljevi i svrha6.2. Organizaciona struktura 6.2.1. Odbor Guvernera 6.2.2. Odbor direktora 6.2.3. Predsednik6.3. Clanstvo i glasanje 6.3.1. Glasanje u Odboru Guvernera 6.3.2. Izbor direktora 6.3.3. Povlacenje iz clanstva 6.3.4. Suspenzija clanstva 6.3.5. Pravo i obaveze drzava koje su izasle iz clanstva6.4. Operacije6.5. Garantovanje investicija 6.5.1. Prenos valuta 6.5.2. Eksproprijacija 6.5.3. Krsenje ugovora 6.5.4. Rat i gradjanski nemiri6.6. Investicione usluge6.7. Pravne usluge 6.7.1. Suspenzija operacija 6.7.2. Likvidacija6.8. Uticaj razvoja7. Svetska Banka u Srbiji7.1. Projekti i rezultati na terenu

7.2. Faze projekata trenutno7.3. Planirani projekti u buducnosti7.4. Odnos Svetske Banke i Srbije

1. GRUPACIJA SVETSKE BANKE –

(The World Bank Group – WBG)

WBG je korporativna institucija osnovana 1944. godine. Ima 184 države

članice. Sedište Grupacije Svetske Banke nalazi se u Vašingtonu. Ima svoje

kancelarije u 100 zemalja i zapošljava ukupno 10.000 ljudi. Svetska Banka je

moćna institucija koja upravlja međunarodnim razvojem i usmerava politiku

reformi koje imaju značajne implikacije na svakodnevni život žena i

muškaraca u zemljama u razvoju.

Svetska Banka je najveći svetski snabdevač kapitala za razvoj, kao i znanja,

s’ obzirom da je u 2001. godini obezbedila više od 17 milijardi američkih

dolara zajma zemljama klijentima. 1

Kada je osnovana, njen početni kapital iznosio je 12 milijardi američkih

dolara a danas Banka ima 1.420.000 akcija a svaka vredi 100.000 $.

„San“ Svetske Bankarske Grupe je svet bez siromaštva. Zbog toga je svoje

ciljeve definisala na sledeći način:2

Da se bori protiv siromaštva sa strašću i profesionalizmom, za

dugotrajne rezultate

Da pomaže ljudima i njihovom okruženju obezbeđujući sredstva, šireći

svoje znanje, kapacitet za izgradnju, i stvarajući partnerstva u javnom i

privatnom sektoru

Da bude institucija koja će privući, izazvati i obučavati drugačije

posvećeno osoblje sa izuzetnim veštinama, koji su spremni da slušaju i

uče.

Grupaciju Svetske Banke čini 5 multilateralnih ekonomskih institucija:

1 The World Bank (2003), “A guide to the World Bank”, The International Bank for Reconstruction and Development2 Leonard, Thomas (2006), “Encyclopedia of the developing world” , Leonard, Thomas & Francis Group

Međunarodna banka za obnovu i razvoj- IBRD, poznatija kao

Svetska banka. Prva je osnovana, 22. jula 1944. u Bretton Woods-u a

počela je da radi 27. decembra 1945. godine kao specijalizovana

finansijska agencija Ujedinjenih Nacija. Danas ima 184 članice.

Međunarodna finansijska korporacija – IFC, osnovana je 25. maja

1955. godine kao specijalizovana agencija UN i afilijacija IBRD. Danas

ima 178 članica.

Međunarodna asocijacija za razvoj – IDA, osnovana je 26. januara

1960. godine kao specijalizovana agencija UN i afilijacija IBRD. Danas

ima 165 članica.

Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova – ICSID

osnovan je 14. oktobra 1966. godine kao autonomna međunarodna

organizacija tesno povezana sa Svetskom Bankom. Danas ima 143

članice.

Agencija za multilateralno garantovanje investicija – MIGA

osnovana je 1988. godine kao članica Grupacije Svetske Banke. Danas

ima 168 članica.

Bez obzira na ovih pet institucija, Grupacija Svetske Banke deluje u više od

100 ekonomija u razvoju, donoseći miks finansijskih programa i ideja, u cilju

poboljšanja životnih standarda i eliminisanja najgorih oblika siromaštva. Ova

uloga je porasla u relativnu važnost u svetu međunarodnih finansija

poslednjih godina, kao mreža privatnog sektora finansijskih tokova koji su

zemlje u razvoju odbile.3

Grupacijom rukovode njene države članice (dužnici, zajmodavci i donatori),

čiji predstavnici su rezidenti u predstavništvu Grupacije u Vašingtonu, i u

3 Bilgrami, Jafar Raza (1979), “Internatinal organization, a view from within” , Vikas

kancelarijama širom sveta. Mnoge zemlje u razvoju koriste pomoć Grupacije

Svetske Banke – koje se rangiraju od zajmova i subvencija, do tehničke

pomoći i strategijskih saveta. Svi napori grupacije su koordinisani sa velikim

brojem partnera, uključujući vladine agencije, nevladine organizacije, druge

agencije za pomoć, kao i privatni sektor. Brzo rastući procenat članova

osoblja Grupacije baziran je u zemljama koje primaju pomoć.

1.1. Organizacija

WBG je organizovana po principu akcionarskog društva, u kom sve zemlje

imaju svoje udele. Veličina udela jedne zemlje određena je veličinom

ekonomije te zemlje, u poređenju sa svetskom ekonomijom.4

Svaka od pet institucija koje čine Grupu Svetske Banke, ima sopstvene

osnivačke akte, ili ekvivalentna osnivačka dokumenta. Ova dokumenta

legalno definišu svrhe institucije, njenu organizaciju, operacije, uključujući

mehanizme kojima je ona u vlasništvu i kojima je rukovođena. Potpisujući

ova dokumenta i ispunjavajući zahteve koji su im postavljeni, država može

postati članica institucija Grupe Svetske Banke.

Svaka institucija Grupe Svetske Banke je u vlasništvu svojih država članica

(akcionara). Broj država članica varira od institucije do institucije.

U praksi, države članice reguliše Grupacija kroz Odbor guvernera ili Odbor

izvršnih direktora. Ova tela prave i donose glavne odluke vezane za

strategiju organizacije.

1.1.1. Odbor Guvernera

4

Grupacija Svetske Banke deluje pod autoritetom Odbora guvernera. Svaka

država članica institucije Grupacije predstavljena je sa po jednim

Guvernerom, koji je obično funkcioner vlade na ministarskom nivou. Jedan

Odbor guvernera opslužuje IBRD, IFC, IDA, dok MIGA ima posebni Odbor

guvernera. ICSID ima administrativni savet.

Osim ukoliko vlada ne donese drugačiju odluku, guverner Banke ce

presedavati ex officio u Administrativnom savetu ICSID – a.

Jednom godišnje Odbor guvernera Grupacije svetske banke i Međunarodnog

monetarnog fonda sastaje se na zajedničkoj sesiji poznatoj pod nazivom

Godišnji sastanak. Stavovi država članica su predstavljeni u toku godine kroz

izvršne direktore.

1.1.2. Izvršni direktori

Opšte funkcionisanje Grupacije delegirano je na manje grupe predstavnika,

Odbor izvršnih direktora, sa Predsednikom grupe koji deluje kao

presedavajući Odbora. Izvršni direktori su smešteni u predstavništvu WBG u

Vašingtonu. Odbor izvršnih direktora odgovoran je za strategiju odlučivanja

koja utiče na rad Grupe, kao i na odobravanje svih zajmova. Uobičajeno je da

se izvršni direktori sastaju dva puta nedeljno, kako bi nadzirali poslove

Grupacije.

Takođe, svaki izvršni direktor se bavi jednim ili više uspostavljenih komiteta;

Revizija, budzet, delotvornost, razvoj, osoblje, kao i administrativna pitanja

izvršnih direktora.

IBRD ima 24 izvršna direktora. Pet najvećih akcionara – USA, Japan,

Nemačka, Francuska i UK – svaka imenuje po jednog izvršnog direktora.

Ostale države grupisane su u „izborne jedinice“, i svaka od njih prestavljena

je jednim direktorom koji je izabran od strane države ili grupe država. Članice

same odlučuju kako će biti grupisane. Grupe zemalja manje ili više

predstavljaju geografsko područje, sa istim političkim i kulturnim faktorima

koji određuju tačno kako su one osnovane. 5

Prema Statutu IDA i IFC, izvršni direktori IBRD su ex officio i izvršni direktori

IDA i članovi Odbora direktora IFC. MIGA ima sopstveni Odbor direktora, koji

se takođe sastoji od 24 člana.

Praksa je da Odbori svoje odluke donose konsenzusom. Ipak, relativna

glasacka moć pojedinih izvršnih direktora bazirana je na akcijama koje

poseduju države koje oni predstavljaju.

1.1.3. Predsednik Grupacije Svetske Banke

Predsednika bira Odbor izvršnih direktora, i on je istovremeno predsednik

svake institucije Grupacije Svetske Banke. Statutom nije određena

nacionalnost predsednika. Međutim, običaj je da izvršni direktor iz USA bude

nominovan. Prema dugogodišnjem neformalnom dogovoru, Predsednik

Grupacije je Američke nacionalnosti, dok je generalni direktor Međunarodnog

Monetarnog Fonda Evropljanin. Prvi mandat koji dobija Predsednik je pet

godina; Drugi mandat može trajati pet godina ili manje. Ne postoje mandatne

(obavezne) godine za penziju. Jedinice Grupacije referišu Predsedniku, i

preko njega izvršnim direktorima; jedini izuzetak je kada su u pitanju poslovi

evaluacije u Svetskoj Banci, koji referišu direktno izvršnim direktorima.

Predsednik može delgirati neke od svojih nadzornih odgovornosti na

upravljačke direktore.

1.1.4. Upravljački direktori

5 Delphes, William Arthur (1977), “Inside the World Bank Group” Venture Publishing

Pet upravljačkih direktora asistira predsedniku u opštem nadzoru Svetske

Banke (IBRD i IDA). Svaki od upravljačkih direktora nadgleda nekoliko

organizacionih jedinica. Jedan upravljački direktor takođe deluje u svojstvu

izvršnog podpredsednika IFC. Nekoliko starijih službenika Svetske Banke

referišu direktno predsedniku, pre nego upravljačkom direktoru. Oni

uključuju Generalni Savet Banke i glavnog ekonomistu. Izvršni

podpredsednik MIGA, kao i generalni sekretar ICSID-a takođe referišu

direktno predsedniku.

1.2. Uloga, ciljevi i aktivnosti danas

Prvobitna misija Svetske Banke bila je da pruži pomoć u obnovi ratom

opustošenih teritorija i pomogne u uspostavljanju stabilne mirnodopske

ekonomije. Banka je danas fokusirana na siromaštvo i proces razvoja, što

predstavlja značajnu reinterpretaciju njene prvobitne nadležnosti.

Danas, kako se navodi, misija Svetske Banke je “da se bori protiv siromaštva

do dugoročnih rezultata i pomogne ljudima da pomognu sebi i svojoj sredini

putem obezbeđivanja resursa, razmene znanja, unapređivanjem sposobnosti

(kapaciteta) i partnerstva u javnom i privatnom sektoru.6

U osnovi, Svetska Banka obuhvata tri aktivnosti: pozajmljivanje sredstava,

istraživanje razvoja i ekonomske analize, i tehničku pomoć, obezbeđujući

sredstva iz javnih izvora za programe razvoja u oblastima kao što su

zdravstvo, obrazovanje i zaštita čovekove sredine, fokusirajući se na

nacionalne, pravne, političke i ekonomske strukture. Banka promoviše

reforme dizajnirane sa ciljem da stvore dugoročni ekonomski rast i

stabilnost, tako što pozajmljuje sredstva vladama, a zatim profit dobijen iz

zajmova koristi da finansira svoje aktivnosti.

6 The World Bank (2003), “A guide to the World Bank”, The International Bank for Reconstruction and Development

Jedan od osnovnih ciljeva Svetske Banke je da pomaže u stimulisanju

privatnog sektora. Razlog se nalazi u činjenici da je privatni sektor osnovni

izvor ekonomskog rasta, zaposlenosti kao i povećanih prihoda.

Više od šezdeset godina iskustva je potvrdilo fundamentalne ciljeve WBG

danas:da pomogne onima koji pozajmljuju u smanjivanju širomastva, kao i

poboljšanju životnog standarda kroz održivi razvoj i investicije u ljude.

Ispunjavanje tih ciljeva u različitim zemljama obično zahteva i pomoć

strategije.Ipak, iznad svega se izdvojilo pet glavnih izazova kao krucijalni za

buduci napredak:7

Stremljenje ka ekonomskim reformama, koje promovišu široko

rasprostranjen razvoj i smanjenje siromaštva

Investicije u ljude kroz proširenije i efektivnije programe za

obrazovanje, zdravlje, ishranu i planiranje porodice – kako bi i

siromašni ljudi mogli da iskoriste prilike koje stvara razvoj.

Zaštita životne sredine, kako bi razvoj i smanjenje siromaštva mogli

biti dugotrajni, i kako bi i buduće generacije imale korist od toga kao

današnje.

Stimulacija privatnog sektora, kako bi zemlje postale produktivnije,

i da bi se otvarala nova radna mesta.

Preorijentisanje vlada, kako bi državni sektor mogao da dopunjava

aktivnosti privatnog sektora, i efikasno preuzme esencijalne dužnosti,

poslove, kao sto su razvoj ljudskih resursa, zaštita životne sredine,

staranje o mrežama socijalne bezbednosti i dozvoljenim (legalnim,

zakonskim) i regulatornim sistemima.

U pomaganju svojim državama članicama da ispune svoje izazove,

WBG mora da izgradi iznad svega i poboljšano svoje dve glavne uloge:

finansijsku – nastavljajući da mobiliše i investira glavne resurse za


razvoj; konsultativnu, kroz destilaciju i širenje sopstvenog iskustva na

terenu, i pomažući da poveže klijente sa najboljim raspoloživim

znanjem od drugih izvora. Ove uloge će nastaviti da budu izvršavane

primarno na nivou zemlje, iako će WBG povremeno odgovoriti, kao u

prošlosti, akcionarima koji zahtevaju pomoć koja se odnosi na pitanja

strategijskog razvoja, koja prevazilaze nacionalne granice.

Kombinacija njenih finansijskih i konsultativnih uloga daje WBG njene

komparativne prednosti. Ali, njen značaj prema drugima variraće prema

okolnostima u različitim zemljama. Balansiranje ovim različitim značajima

zahtevaće povećanu fleksibilnost. Dajući obim i dobit razvojnog programa,

WBG mora da izbegava stretching itself to thin. Ona se mora više fokusirati

na ono što radi najbolje, i da ohrabri osetljivije posele rada u međunarodnoj

razvojnoj zajednici; 6 vodećih principa će pomoći da poboljša fokus i

efektivnost:8

Selektivnost – identifikacija, posebno na nivou zemlje,strategijske

akcije kroz koje Bankarska grupa moze pomoći katalizaciji

maksimalnog potencijala iz njenih partnerstava, kao i maksimizaciji

svog sopstvenog uticaja.

Partnerstvo – istraživati saveze sa drugim učesnicima –

multilateralne, bilateralne, vladine, nevladine, kao i privatni sektor.

Orijentisanost ka klijentima – odgovaranje na realne potrebe

klijenata, i olakšavanje u njihovom učestvovanju u stvaranju i

primenjivanju programa koje podržava Banka.

Orijentisanost ka rezultatima, koji gleda iznad obaveza

pozajmljivanja , i koji se koncentriše na povećanje uticaja razvoja,

usluga viseg kvaliteta, povećanu efikasnost, i više odgovornosti za

performanse (obavljanje, dostignuće)

8 Mason, Edward; Asher, Robert (1973), “The World Banke since Bretton Woods”, The Brookings Institution

Delotvornost troškova, koji osigurava da nedovoljan (oskudan)

razvoj resursa bude utrošen razumno (mudro) i efikasno, by

streamlining (aerodinamicnost)biroktatske procese i papirologiju,

odsecanjem nepotrebnih administrativnih troškova, i poboljsanje

koordinacije.

Finansijski integritet, nastavljajuci da obezbedi sposobnost WBG da

obezbedi i resurse, i najbolju moguću uslugu svojim klijentima kroz

podržavanje svog visokog položaja na finansijskim tržistima.

Spajanje ovih principa će doneti sa sobom nove promene u WBG. Okruženje

u kome danas ona deluje je kompetitivnije u svakom aspektu. Finansijski,

privatni sektor pomaže sve više, kako bi se ispunile potrebe brojnih

uzajmilaca. Međutim, mnogi uzajmioci takođe rapidno razvijaju sopstvene

analitičke mogućnosti (kapacitete), i koriste resurse mnogobrojnih drugih

razvojnih agencija, zvanično i nezvanično.

Ova povećana konkurencija nudi Svetskoj Bankarskoj Grupi jedinstvenu

priliku da još bolje izlazi u susret potrebama svojih klijenata. Ali, preuzimajući

punu prednost u tome, zahtevalo bi više slušanja drugih, biti otvoreniji ka

partnerstvu, i biti svesniji potrebe za demonstriranjem svojih vrednosti

svojim akcionarima. Osnivači institucija nisu predvideli opseg (težinu)

zahteva koji će biti postavljeni danas – kao što ne može biti predviđeno sa

sigurnošću šta može biti zahtevano za pet ili deset godina. Isto kao što

prilagođavanje kapaciteta brzo promenljivim okolnostima je ključ budućeg

napredka klijenata WBG, fleksibilnost je takođe ključ njenoj sopstvenoj

budućoj efektivnosti.

Institucionalne promene su već u toku. Osnove razvoja ljudskih resurasa,

održivosti životne sredine, i razvoja privatnog sektora – koji su esencijalni u

smanjenju siromaštva – dobile su veći prioritet. Organizaciona kultura nastoji

da stavi naglasak na uticaj razvoja i rezultate na terenu. Takođe, preuzeti su

i koraci da bi se poboljšali poslovni procesi i tehničke veštine. Mnogo toga

tek treba da bude urađeno. Ali, ove promene su značajan početak.

Isto kao što se svet brzo menja, takođe brzo se menja I WBG. Brzina u

promenama ce pomoći da se izgradi jos efikasnija, fleksibilna institucija – jos

bolje uređena da pomaže svojim državama članicama u budućnosti, i

sposobnija da pomogne smanjenje svetskog siromaštva i osigura održivi

razvoj.

2. Međunarodno Udruženje za Razvoj

(International Development Association – IDA)

IDA (Međunarodno Udruženje za Razvoj) je fond kojim upravlja Svetska

Banka. Zapravo, ona je afilijacija Svetske Banke, za takozvane “meke

zajmove”. Njena sredstva, koja se na prvom mestu nabavljaju od bogatih

zemalja, koriste se za finansiranje razvojnih projekata i programa u vrlo

siromašnim zemljama. Njeno osnivanje može biti objašnjeno na različite

načine.

IDA može biti posmatrana kao značajni indirektni rezultat snažnih borbi

manje razvijenih zemalja za značajnija finansiranja, pod kontolom UN, da

obezbedi odobrenja i dugoročne zajmove sa niskom kamatnom stopom, za

ekonomski i socijalni razvoj.

IDA nije pod kontrolom UN, ne pravi odobrenja i deluje po sistemu

ponderisanog glasanja. A ipak, ona je živi dokaz da je “međunarodna

struktura moći” odgovarajuća upornom pritisku mira. Sam naziv društvo,

savez, i posedovanje osnivačkog akta, službenika, država članica u izobilju,

kao i svih obeležja međunarodne organizacije,govori da je ona ipak

jednostavno novčano rukovođena od strane Svetske Banke. 9

Napokon, stvaranje IDA može biti posmatrano kao sliv, ili velika prekretnica u

razvoju Grupacije Svetske Banke.

IDA je osnovana 1960. godine, i ona je međunarodna organizacija kojoj

pripada 170 zemalja. Osnovana je iz razloga što u svetu ima mnogo

siromašnih zemalja, kojima su čak i zajmovi Banke preskupi, iako Banka daje

zajmove uz povoljnije uslove od običnog tržista kapitala, tj. uz duže rokove

otplate (10-20 godina), i uz povoljniju kamatnu stopu. Ali i ti uslovi su bili

nedostižni za neke od najsiromašnijih zemalja sveta.


IDA radi isto sto i Banka. Ona stavlja novac na raspolaganje kako bi

potpomogla i podržala najprioritetnije projekte koji unapređuju ekonomski

razvoj u zemljama u razvoju. Dakle, njen cilj je da finansira iste vrste

projekata kao i Banka, izabranih prema istim standardima, ali pod uslovima

koji stavljaju manji teret na bilans otplaćivanja zemlje zajmoprimaoca.

Međutim, razlikuju se uslovi pod kojima Banka i IDA daju sredstva.

Razlika u uslovima posledica je suštinske razlike među zemljama koje

pomaže Banka, i onih koje pomaže IDA. Krediti IDA namenjeni su pomaganju,

gotovo isključivo, onih veoma siromašnih zemalja u razvoju koje ne mogu

sebi dozvoliti da uzimaju novac na zajam pod uslovima Svetske Banke.

IDA daje podršku projektima razvoja poljoprivrede, obrazovanja, povećavanja

proizvodnje električne energije, razvoja industrije, stvaranja boljih gradskih

službi, unapređivanja planiranja porodice, proširivanja telekomunikacione

mreže, modernizovanja saobraćajnog sistema, poboljšavanja snabdevanja

vodom i kanalizacionih sistema. IDA pruža tehničku pomoć, i povremeno,

stavlja na raspolaganje novac za kupovinu uvozne robe koja nije vezana za

konkretne projekte. Isto to čini i Banka.

Većina zemalja u razvoju sposobna je da ostvari daleko više razvojnih

projekata i programa nego što ih u stvari preduzima. Njihove aktivnosti

ograničene su oskudicom sredstava. Naročito je akutna oskudica jednog

sredstva – deviza. Ona se naravno najviše oseća u najsiromašnijim zemljama

u razvoju. Tim zemljama je nemoguće da, po komercijalnim kamatnim

stopama , ili približnim stopama, uzimaju na zajam iznose koji bi im bili

dovoljni za finansiranje ičeg višeg sem malog dela njihovih najnužnijih

potrebnih razvojnih projekata.10

Dakle, osnovna funkcija IDA je da obezbedi devize, i to da ih pruži pod

uslovima koje siromašne zemlje mogu prihvatiti.

10 Pelević, Branislav (1994), “Uvod u Međunarodnu ekonomiju”, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu

2.1. Članstvo

Prilikom osnivanja IDA, bilo je zamišljeno da sve zemlje članice Banke

postanu i članice IDA. Kada je osnovana, 1960. godine, u Banci je bilo

učlanjeno 68 država. Skladno tome, Statut IDA koji je dat Vladama na

prihvatanje, u Dodatku 1 sadržao je listu od 68 država članica Banke koje su

bile podeljene u dve grupe; Prvu grupu činile su razvijene zemlje Zapadne

Evrope, njih 17. U drugoj grupi nalazile su se manje razvijene zemlje članice

Banke. Jugoslavija se nalazila u toj drugoj grupi zemalja. 11

Samo članice Svetske Banke mogu da postanu članice IDA. Predsednik Banke

je i predsednik IDA, kao što su i izvršni direktori Banke takođe izvršni

direktori u IDA. Guverneri Banke ( bar oni koji predstavljaju zemlje koje su

odlučile da postanu članice IDA) – guverneri su IDA.

Dakle, IDA nema svoje sopstvene službenike. Službenici Svetske Banke

obavljaju posao pripremanja projekata i programa koje finansira IDA, i

nadzora nad njima.

Članom VII Statuta Udruženja regulisan je prestanak članstva u ovoj

organizaciji. Ukoliko neka članica grubo prekrši Statut IDA, ili ne uspe da

ispuni svoje obaveze prema Udruženju, može doći do isključivanja iz članstva

te članice, odlukom većine Guvernera, vodeći računa da je odluka doneta

većinom ukupne glasačke moći. Članom VII Statuta Udruženja regulisan je

prestanak članstva u ovoj organizaciji. Toj članici će automatski biti

prekinuto članstvo u IDA na godinu dana od datuma njene suspenzije, osim u

slučaju da se zbog tzv. “dobrog vladanja” donese odluka istom većinom da

se država primi ponovo u članstvo. Dok je pod suspenzijom, članica nece

11 International Development Association (1977), “IDA: International Development Association”, World Bank

moci da koristi prava iz ovog Sporazuma, osim prava o istupanju, ali će ona

ostati predmet svih obaveza.

Svaka država koja je suspendovana iz članstva, ili koja je odlučila da prekine

članstvo, takođe će biti isključena iz članstva od strane Banke, ili će prekinuti

njeno članstvo u Udruženju, kao što bi slučaj mogao biti.

2.2. Upravljanje

Pored malih izmena, organizacija IDA identična je organizaciji Banke i IFC.

Prema članu VI, tacka 1 Sporazuma, Udruženje ima tri glavna organa: Odbor

guvernera, Izvršne direktore i Predsednika, kao i druge službenike i osoblje

koji je zaduženo za izvršavanje određenih zadataka, koje IDA može odrediti.


Odbor Guvernera ima sva ovlašćenja, i sastavljen je od identičnih osoba kao i

Odbor guvernera Banke.

Po Statutu, svaki guverner Banke i njegov zamenik (koga imenuje država

članica Udruženja) će biti po službenoj dužnosti Guverner i zamenik u IDA.

Predsednik Odbora guvernera Banke po službenoj dužnosti je predsednik

Guvernera IDA, osim u slučaju da je predsednik Odbora Guvernera Banke

predstavnik države koja nije članica IDA, i u tom slučaju se bira posebni

predstavnik Odbora Guvernera. Slično kao kod Banke i Korporacije, Odbor

Guvernera može preneti svoja ovlašćenja na izvršne direktore za obavljanje

raznih funkcija IDA, osim određenog broja neprenosivih, kao što su primanje

novih članova i određivanje uslova za njihovo pristupanje u članstvo,

suspenzija članstva i slično.

Odbor Guvernera održava godišnju skupštinu, koja se održava zajedno sa

godišnjom skupštinom Odbora guvernera Banke. Kao kod IFC i Banke, izvršni

direktori IDA odgovorni su za vođenje poslova Udruženja , i s’ tim u vezi vrše

ovlašćenja na osnovu Statuta, ili ovlašćenja koja im je dodelio Odbor

guvernera.

2.2.2. Izvršni direktori

Izvršni direktori Banke po službenoj dužnosti su i Izvršni direktori IDA, a

imenovani su od strane člana Banke koji je u isto vreme i član Udruženja, ili

ih bira najmanje jedan član Banke koji je istovremeno i član IDA, a oni biraju

tog izvršnog direktora.

Naime, u Banci je prihvaćen sistem da više država bira zajedno po jednog

Izvršnog direktora. Za izabranog Izvršnog direktora bitno je da je u

njegovom izboru za Izvršnog direktora Banke učestvovala bar jedna država

članica IDA. U tom slučaju će taj Izvršni direktor biti po službenoj dužnosti i

Izvršni direktor Udruženja.

S’ obzirom da zamenike Izvršnih direktora biraju izvršni direktori iste grupe

država, isto pravilo se odnosi i na zamenike svakog izvršnog direktora.

Pojedini Izvršni direktori prestaju biti članovi Odbora Izvršnih direktora IDA,

ako sve zemlje koje su glasale za njegovo imenovanje prestaju biti članice

IDA.

2.2.3. Predsednik

Što se tiče Predsednika, on je po službenoj dužnosti i Predsednik IDA. On je,

takođe, i Predsednik izvršnih direktora Udruženja, ali bez prava glasa, osim u

slučaju kada su glasovi Izvršnih direktora jednako podeljeni. U tom slučaju,

Predsednik ima pravo da da odlučujući glas.

Predsednik IDA je zapravo rukovodilac operativnog osoblja IDA. Takođe, pod

vođstvom izvršnih direktora, Predsednik vodi svakodnevne poslove IDA. On

je odgovoran za organizaciju, postavljanje i otpuštanje službenika Udruženja.

Po Statutu, u obimu u kom je to praktično, službenici Banke biće imenovani i

za službenike Udruženja.

U početku postojanja IDA, smatralo se da će za obavljanje poslova Udruženja

biti potreban veoma mali broj službenika Banke. Međutim, ta procena se nije

pokazala tačnom, jer je poslovanje Udruženja u velikoj meri povećalo

poslovanje Banke. Iz tog razloga bilo je neophodno povećati broj osoblja

Banke, kako bi se mogli obavljati svi poslovi koje je IDA dobila u zadatak.

S’ obzirom na činjenicu da je organizaciona struktura Banke i IDA identična,

logično je da se prostorije Udruženja nalaze u istoj zgradi gde se nalaze i

uredi Banke, jer osoblje Banke zapravo radi i predstavlja poslove Udruženja.

Ipak, Statutom je definisano da je IDA posebni pravni subjekt, odvojen od

Banke, i da će sredstva IDA biti držana potpuno odvojena od sredstava

Banke. Takođe, Statutom je definisano i to da IDA neće pozajmljivati

sredstva od Banke, kao i to da ni Udruženje neće pozajmljivati novac Banci.

Ova mera smatrala se neophodnom kako bi se zadržala kreditna sposobnost

Banke, i da se međunarodno tržiste kapitala ne bi dovelo u zabunu s’

obzirom na privilegovane uslove finansiranja koje daje IDA svojim državama

članicama i s’ obzirom na nizak stepen kreditne sposobnosti zemalja kojima

je IDA trebalo da postane jedan od glavnih finansijera njihovog razvoja.12

Iako je, kao što je rečeno, IDA odvojena od Banke u pogledu finansija, ipak je

njihovo postojanje odigralo određenu ulogu u pogledu odnosa snaga u samoj

Banci. Naime, u Banci je glavni i odgovorni rukovodilac Predsednik Banke,

koji je uvek do sada bio državljanin SAD. S’ druge strane, SAD su jedan od

najvećih davaoca sredstava kako Banci, tako i IFC i IDA. Sam ovaj odnos SAD

i Predsednika Banke činio je ulogu drugih država , a posebno država sa

12 Kapor, Predrag (1996), “Međunarodne poslovne finansije”, Megatrend Univerzitet

malim ulozima nerazvijenih zemalja i njihovih vlada, dosta podređenom.

Kada se ovome doda i činjenica da je glavni izvor sredstava koja je Banka

donirala za finansiranje zajmova u zemljama u razvoju, dolazilo sa

međunarodnog tržišta kapitala, onda je logična pojava u istorijatu Banke po

kojem je predsednik zanemarivao izvršne direktore i pokazivao tendenciju

samostalnog rada.13 Osnivanjem IDA pojavila se nova jedinica unutar Banke,

koja je zavisila od Vlada, jer se Udruženje finansira iz novčanih davanja

pojedinih vlada i sva sredstva koja IDA daje na zajam zemljama u razvoju

dolaze direktno iz budzeta i direktnih davanja zemalja članica IDA. Ta je

činjenica ojačala ulogu izvršnih direktora u Banci i celokupnoj strukturi

Banke.

2.3. Glasanje

Zemlje članice IDA podeljene su u dve grupe. Odlučni faktor u tome da li će

određena zemlja biti svrstana u prvu ili drugu grupu bio je nacionalni

dohodak po stanovniku u određenim zemljama. Dok je za većinu zemalja

prve grupe bilo jasno da tu pripadaju, za druge, pak, to nije bio slučaj (npr.

Španija, Japan, Irska, Jugoslavija). Velika je važnost podele zemalja na prvu i

drugu grupu, s’ obzirom na činjenicu da je od tog svrstavanja zavisilo koliko

će koja zemlja uplatiti u kapital IDA.14

Sve uplate bile su podeljene u dva dela, i to po sledecem principu; U jedan

deo od 10% koji su sve članice, bez obzira u koju grupu spadaju, bile dužne

uplatiti, i to ili u zlatu ili u konvertibilnoj valuti, te u drugi deo od 90%. Za

zemlje iz prve grupe deo od 90% takođje je morao biti plaćen u zlatu ili

konvertibilnoj valuti, i to u pet jednakih godišnjih rata. Zemlje druge grupe

13 World Bank (1995), “The World Bank Group Directory”, World Bank Information, technology and facilities department

14 World Bank (1969), “World Bank Group”, World Bank

nisu bile dužne da uplate deo od 90% upisanog kapitala u čvrstoj, već u

nacionalnoj valuti.

Što se tiče glasanja, sistem je veoma sličan sistemu u Banci. Svaka članica

IDA dobila je najmanje 500 glasova ( za razliku od 250 glasova koje je imala

u Banci). Osim ovih osnovnih glasova , svaka članica IDA dobila je jedan glas

za svakih 5000 dolara početnog uloga, dok je u Banci svaka članica dobila po

jedan glas za 100 000 dolara upisanog kapitala. To povećanje osnovnog

broja glasova svih država u Udruženju dalo je nerazvijenim zemljama nešto

veći broj glasova nego što je to slučaj u Banci. Ostatak uplate članica iz

druge grupe koju su morale uplatiti u vlastitoj valuti, IDA može upotrebiti

samo uz pristanak dotične članice. 15

Osim ako je izričito drugačije predviđeno, o svim pitanjima pre Udruženja če se

odlučivati većinom glasova.

2.4. Poslovanje Udruženja

Ciljevi IDA definisani su u članu I Statuta. Ti ciljevi su podsticanje privrednog

razvoja, povećanje proizvodnje i time povećanje životnog standarda u

najnerazvijenijim delovima sveta , obuhvaćenim članstvom u IDA, ostvarujući to

pružanjem finansijskih sredstava, pod povoljnijim uslovima nego što su to uslovi

konvencionalnih zajmova.

Iz ove statutarne odredbe ne proizilaze samo ciljevi IDA, već i neka načela njenog

poslovanja. Na primer, Statut IDA ograničava njeno delovanje na razvitak zemalja u

razvoju, za razliku od Statuta Banke koji pored pomoći zemljama u razvoju ne

isključuje finansijsku pomoć drugim državama. Pored toga, povećava se važnost

postavljenih ciljeva, time što određuju da se u svim svojim odlukama Udruženje vodi

odredbama ovog člana (član I, in fine). Pored toga, Statut određuje da IDA ima i sva

druga prava u vezi sa poslovima koji su nužni ili poželjni radi postizanja utvrđenih

ciljeva ( član 5, tačka 5 vi). Ovo načelo izražava i Statut Korporacije (član III, tačka 6


v). Ta mogućnost, spojena sa režimom sopstvenog tumačenja Statuta daje znatnu

slobodu za obe institucije pri određivanju svojih ovlašćenja.

IDA može delovati samo u korist svojih članica, i područja za koja su one odgovorne,

izuzev područja za koja članice nisu prihvatile Statut (član V 1a; član XI 3).

Iz teksta uvodne odredbe Statuta može se zaključiti da samo države članice koje su

zemlje u razvoju mogu koristiti pomoć Udruženja. Međutim, već u članu I spominje

se privredni razvoj najnerazvijenijih područja sveta, iz čega se može zaključiti da

korisnici ipak mogu biti sve države članice koje imaju takva područja. Međutim,

ukoliko se ima u vidu da član I određuje uslove finansijske pomoći koji su lakši kada

se radi o saniranju platnog bilansa nego kada su u pitanju zajmovi, finansiranje IDA

treba ograničiti na države čiji platni bilans to zahteva. Takođe I iz razloga što

delovanje Udruženja treba dopunjavati delovanje Banke, država kojoj je potrebna

finansijska pomoć, a može da se prilagodi uslovima davanja zajmova Banke, treba

koristiti te mogućnosti, a ne usluge IDA (član V, tačka 1c). To znači da IDA pomaže

onim zemljama koje ne mogu primati zajmove Banke zbog lošeg stanja njihovih

međunarodnih finansija. Ovo načelo važi i kada se ima u vidu mogućnost Udruženja

da finansira međunarodne organizacije (član V,tačka 2c). Kada Udruženje to čini,

treba voditi računa da se ostvaruju ciljevi njegovog poslovanja.

2.5. Nabavljanje sredstava

Da je svih 68 zemalja članica Banke odmah pristupilo u članstvo IDA, kao što je bilo

predviđeno Statutom, i da su te države uplatile predviđene uloge, ukupni raspoloživi

kapital Udruženja iznosio bi tačno milijardu dolara. Taj kapital omogućio bi godišnje

zajmove od, aproksimativno, 150-160 miliona dolara.16 Ali, problem se javio kada

sve države članice Banke nisu prihvatile Statut IDA. Do 24.9.1960. godine, kada je

Statut Udruženja stupio na snagu, Statut je potpisalo sa 15 država i to 8 država iz

prve, i 7 iz druge grupe.


2.5.1. Popunjavanja

Za razliku od Banke i IFC, zajmovi Udruženja isključivo su zavisili od visine uloga i

doprinosa članica. S’ obzirom da su prema Statutu članice Udruženja morale da

uplate svoj početni ulog u roku od pet godina, kao i da IDA nema drugih sredstava,

osim onih koja dobija od svojih članica (ne računajuci sredstva koja dobija od

Banke), tako da je Stututom predviđeno da će se u razdoblju od “otprilike pet

godina” razmotriti adekvatnost izvora finansiranja, a ukoliko bude potrebno

“ovlastiće se Udruženje da poveća uloge članica”.17 Finansiranje IDA na ovaj način

jedna je od slabih tačaka celog sistema jer dovodi do određene nesigurnosti u visini

sredstava kojima će IDA raspolagati, a često i do neugodnog perioda čekanja da li

će se parlamenti država odlučiti da nastave sa davanjem, da ga povećaju ili čak

obustave. Šta više, već prilikom ponovnog upisivanja sredstava zemlje prve grupe

odlučile su da je jednostavnije imati cikluse od tri, umesto pet godina za planiranje

sredstava, jer su smatrale da će za kraće razdoblje od 3 godine lakše dobiti

pristanak svojih odgovarajućih zakonodavnih tela, nego za razdoblje od pet godina

kao što su to bili predložili Banka i Udruženje i, kako je predviđeno Statutom

Udruženja (član III,tačka 1a).

Do sada je ukupno bilo šesnaest naknadnih sakupljanja sredstava. Prvo sakupljanje

ili “replenishment” donelo je 744,7 miliona dolara. Drugo sakupljanje, koje je

postalo efektivno 1969. godine, donelo je preko milijardu i 200 miliona $. Treće

popunjavanje sredstava stupilo je na snagu 1972. godine.18

2.5.2. Četvrto popunjavanje

Četvrto popunjavanje je karakteristično jer je naišlo na velike probleme u SAD.

1973. godine, na godišnjoj skupštini Banke u Najrobiju, dogovoreno je da će se

učešće Sjedinjenih Država u Udruženju smanjiti sa 40% na 33%. No, bez obzira na



to, SAD su trebale i uprkos tom smanjenju procenta u udelu IDA da obezbede

ukupno milijardu i po dolara, s’ obzirom na opšte povećanje sredstava (dogovorenih

u Najrobiju), a zbog inflacije i opšteg smanjenja vrednosti valuta.

Kongres SAD, prilikom glasanja o tom predlogu 1974., odbio je da odobri

učestvovanje SAD u daljem finansiranju Udruženja, što je izazvalo oštre reakcije

kako zvaničnika Banke , tako i visokih funkcionera u vladi SAD. Zbog toga je došlo

do ponovnog razmatranja odluke, i posle određenog perioda iščekivanja odlučeno je

u korist učestvovanja u finansiranju IDA.19

Ovi događaji pokazali su slabost čitavog sistema finansiranja Udruženja, i zato je u

tom trenutku dovedena u pitanje budućnost IDA. Sva sredstva prikupljena do tada

bila su angažovana skoro u celosti, tako da bi bez pozitivne odluke Kongresa SAD

Udruženje ostalo bez sredstava za dalje finansiranje20. S’ obzirom na činjenicu da

Statut predviđa da sakupljanje sredstava stupi na snagu tek kada zemlje koje

doprinose najmanje 80% sredstava ratifikuju dogovor, bez učestvovanja SAD sa

million i po dolara, ta ratifikacija tačnije stupanje na snagu takvog dogovora ne bi

bilo moguće.

Ipak, kongres SAD doneo je pozitivnu odluku, i zajedno sa 24 druge zemlje članice

IDA složile su se da se sredstva IDA za četvrto prikupljanje povećaju na iznos od 4,5

milijarde $.

2.5.3. Poslednje, šesnaesto popunjavanje-

Prvi sastanak šesnaestog IDA popunjavanja održan je U Parizu, marta 2010. godine.

Na Sastanku, zamenici i predstavnici zaduženih zemalja diskutovali su o izazovima

Udruženja i strateškim pravcima,kao i o predloženim posebnim temama za taj

sastanak: slabim državama, polovima, odgovorima na krize i klimatskim

promenama.



2.6. Uslovi finansiranja

Uslovi finansiranja definisani su u članu V Statuta. Udruženje će pružati finansijsku

pomoć u obliku zajmova članicama (član V, tačka 2a). Međutim, postoje određeni

izuzeci od tog pravila. Na primer, Statut predviđa da u određenim slučajevima IDA

može garantovati zajmove privatnih ili javnih zajmodavaoca u svrhu postizanja

svojih ciljeva (član V, tačka 5).

Zatim, predviđeno je da Udruženje može sarađivati sa članicama i međunarodnim

organizacijama koje pružaju finansijsku i tehničku pomoć manje razvijenim

područjima sveta. (član V, tačka 4).

Udruženje može dati finansijsku pomoć državi članici, vladi nekog područja države

članice, javnom ili privatnom pravnom subjektu na području jedne ili više država

članica ili međunarodnoj organizaciji koja ima regionalni ili svetski značaj ukoliko se

tome ne protivi država članica na čijem području se projekat treba realizovati (član

V, tačka 1e). Ali, u slučaju da se zajam daje međunarodnoj organizaciji, , IDA ne

treba da traži takvu saglasnost jer se u praksi državama članicama daju zajmovi i z

tog razloga Opšti uslovi IDA koji se primenjuju na sporazume o razvojnim kreditima

od 1974. određuju da se izraz zajmoprimalac odnosi na državu članicu kojoj se daje

kredit (član II, tačka 2).

Zajmovi se daju za tačno određene projekte, ali od tog pravila se može odstupiti isto

kao i kod Banke, u izuzetnim okolnostima (član V, tačka 1b). Kao kod Banke,

projekti koji se finansiraju trebaju biti od izuzetnog prioriteta u okviru privrednog

razvoja države korisnice kredita. (član V, stav 1b). Međutim, ovde se ne poklanja

pažnja na doprinos projekta privrednom razvoju, i ne traži se da finalni rezultat

finansiranja ima produktivni značaj.

Kao i Banka, i Udruženje može finansirati lokalne troškove davanjem zajmoprimaocu

valute one članice na čijem se području projekat izvodi (član IV, tačka 1a). Što se

tiče mogućnosti finansiranja lokalnih troškova u stranoj valuti, takođe postoji veća

elastičnost nego kod Banke; u članu V Statuta definisano je da Udruženje može

stavljati na raspolaganje devizna sredstva za lokalne izdatke.

Kada je u pitanju nabavljanje dobara i usluga iz sredstava Udruženja, kao ni kod

Banke, ni ovde ne postoji takozvano “vezano” finansiranje; Statut jasno zabranjuje

postavljanje uslova o tome da se ta sredstva ili usluge isključivo nabavljaju na

području određene države članice ili država članica.

Zatim, za razliku od Banke, IDA ne postavlja obavezu da se dobra i usluge koje

Udruženje finansira nabavljaju samo na području država ugovornica. Shodno tome,

mogu se nabaviti i na područjima država neugovornica.

Udruženje se stara o tome da zajmoprimalac upotrebljava finansijska sredstva za

ciljeve zbog kojih su ona data, uzimajući u obzir ekonomičnost, delovanje i učinke

međunarodne trgovine, a ni u kom slučaju političke ili neprivredne okolnosti (član V,

tačka 1g); Slično je definisano i u članu III Statuta Banke, s’ tim što tamo nema reči

o međunarodnoj trgovini.

Takođe kao i u Statutu Banke, IDA stavlja na raspolaganje korisniku odobreni iznos

koji se tiče placanja troškova vezanih za finansirani projekat (član V, tačka 3).

Kada je reč o nadležnosti organa za odobravanje finansiranja, odredbe o tome u

Statutu Udruženja (član V, tačka 1d) identične su kao kod Banke (član V, član 2a;2c.

član VI, član 5b). S obzirom na to, IDA može odobriti finansiranje samo na preporuku

posebnog odbora; Jednog člana tog odbora bira guverner ili guverneri država na

području kojih se projekat treba ostvariti, a ostale članove imenuje Udruženje. Ali,

guverneri ne biraju člana odbora ukoliko je reč o finansiranju međunarodnih

organizacija.

2.7. Rasporedjivanje novca IDA

Kao što je spomenuto, Stututom Udruženja određeno je da je svrha

Udruženja da unapređuje ekonomski napredak i produktivnost, da deluje u

cilju povećanja životnog standarda najnerazvijenih svetskih područja koja su

članice IDA, kao i da svoje ciljeve mora postići na principima i pod uslovima

koji su elastičniji i koji manje opterećuje platežne sposobnosti tih zemalja

nego što je slučaj uz uobičajene uslove. Ali, Statut nema čvrste kriterijume

koje zemlje dolaze pod tu klasifikaciju. 21

Terminološki, zajmovi Banke nazivaju se “zajmovima”(loans), a zajmovi

Udruženja nazivaju se “kreditima” (development credits).

Tražnja pomoći od IDA uvek je nadmašivala ponudu raspoloživih sredstava.

IDA je zbog toga morala da uvek brižljivo racionalizuje svoj novac. U podeli

svojih sredstava, IDA u obzir uzima četiri glavna kriterijuma ( pored

članstva). 22Kriterijumi su:

Nivo siromaštva u zemljama članicama

Bonitet potencijalnih korisnika kredita IDA

Ekonomski učinak potencijalnih korisnika kredita

Raspolaganje projektima pogodnim za finansiranje od strane IDA

Siromaštvo. Nivo dohotka po stanovniku u zemljama članicama utiče na

kvalifikovanje za kredit. Nivo dohotka iznad kojeg su krediti IDA strogo

racionalizovani menja se s’ vremena na vreme, uglavnom da bi se uzele u

obzir rastuće cene. Taj nivo određenog iznosa se ne smatra gornjim limitom

koji se ni pod kojim okolnostim ne bi mogao probiti. On je zamišljen kao

stvaranje snažne predpostavke protiv davanja pozajmica zemljama

članicama u kojim je prosečan godišnji dohodak po stanovniku viši. S’ druge

strane, nivo dohotka ispod tog određenog iznosa ne stvara nikakvu

automatsku pretpostavku u prilog davanja zajma, jer su neke zemlje čiji je

dohodak i niži od najnizeg limita u stanju da otplaćuje dugove Banci ili

mešavinu Bančinih zajmova i kredita IDA.

Bonitet. Tokom gotovo tri decenije Banka je pravila ekonomske analize da

bi ocenila koje zemlje imaju dobru poslovnu reputaciju i time se kvalifikuju za

21 Mason, Edward; Asher, Robert (1973), “The World Banke since Bretton Woods”, The Brookings Institution22 International Development Association (1977), “IDA: International Development Association”, World Bank

bančine zajmove. Međutim, otkad je 1960. stvorena IDA, pravljene su studije

radi ocene koje zemlje imaju bonitet za pozajmljivanje od IDA, ali nisu u

mogućnosti da pod konvencionalnim uslovima otplaćuju zajmove Banci. U

dodeljivanju sredstava iDA, javljaju se problem boniteta javljaju se u dva

različita vida. Prvo, šta činiti sa zemljom siromašnom po dohotku po glavi, ali

koja ne trpi oskudicu u devizama? Drugo, šta činiti sa zemljom čija je

ekonomska situacija suprotna tome?

U stvari, krediti IDA nisu bili mnogo ograničeni, bilo kojom kombinacijom

okolnosti. Ipak, ta pitanja ukazuju na činjenicu da se upravljači IDA pri

dodeljivanju oskudnih sredstava IDA ne mogu rukovoditi samo jednim

kriterijumom. Zato se prilikom donošenja takve odluke koriste svi kriterijumi.

Ekonomski učinak. Zemlje koje čine ozbiljne napore da poboljšaju

produktivnost svojih građana očigledno su zaslužniji kandidati za pomoć

nego zemlje koje slabo upravljaju svojim poslovima, ugrožavaju svoj bonitet i

nepotrebno produžavaju period zavisnosti od beneficirane pomoći. Iako je

logično da se ekonomski učinak uzme u obzir prilikom određivanja raspodele

sredstava IDA, taj kriterijum je u praksi najteže primeniti. Politika IDA je da

ohrabruje politiku koja će tokom vremena smanjiti zavisnost od strane

pomoći, i beneficiranih zajmova zemlje koja uzima pozajmicu i umesto toga

je osposobiti da u sve većoj meri investicije finansira iz svojih sopstvenih

izvora i tržista kapitala.

Raspolaganje projektima. Članovi sporazuma o IDA daju prednost

finansiranju konkretnih projekata. Stoga jedna zemlja čak i kada se

kvalifikuje po drugim kriterijumima, mora podneti projekte pogodne za

finansiranje. U prvim godinama, IDA “test projekta” isključivao je izvesne vrlo

siromašne zemlje – većinom u Africi – koje nisu mogle da pripreme projekte

zahtevanog standarda, iako su i ove zemlje zadovoljavale ostale testove

kvalifikovanja IDA. Delom zbog takvog stanja Banka je osnovala stalne misije

koje opslužuju nekoliko Afričkih zemalja, kako bi pomagale u pripremanju

pogodnih projekata. Njihovo osnivanje, kombinovano sa sve većom

sposobnošću većine ovih zemalja da efikasno koriste pomoć IDA, znatno je

povećalo mogućnost razvoja.

2.8. Odonos IDA sa Bankom i drugim međunarodnim organizacijama

Udruženje je entitet koji je odvojen i različit od Banke. Sredstva IDA su takođe

izdvojena od Bančinih sredstava. Udruženje neće pozajmljivati od Banke i neće

davati u zajam Banci, osim u slučaju da to ne sprečava Udruženje od investiranja

sredstava koje joj nisu potrebna u njenim finansijskim operacijama u obavezama

prema Banci.

Takođe, Udruženje može sporazume sa Bankom, a koji se tiču olakšica,

osoblja ili usluga, kao i dogovore vezane za nadoknadu administrativnih

troškova plaćenih u prvoj instance od strane organizacije ili u korist drugog.

Međutim ,ništa u tom sporazumu ne sme učiniti Udruženje odgovornim za

postupke ili obaveze Banke, kao i obrnuto.23

Što se tiče odnosa IDA sa drugim međunarodnim organizacijama, Udruženje

može sklapati formalne sporazume za Ujedinjenim Nacijama, kao i drugim

javnim međunarodnim organizacijama, sa specijalizovanom odgovornošću u

srodnim oblastima.

3. MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA

(International Financial Corporation) – IFC

IFC je jedan od pet pravnih subjekata koji čine Grupaciju Svetske Banke, to

jest Svetsku Banku. Njen cilj je promovisanje održivih investicija privatnog

sektora u zemljama u razvoju, koje pomažu smanjenje siromaštva i

poboljšavaju kvalitet života ljudi. Korporacija finansira investicije privatnog


sektora u zemljama u razvoju, mobiliše kapital na međunarodnim

finansijskim tržištima, pomaže klijentima da poboljšaju socijalnu stabilnost i

održivost prirodne sredine i pruža stručnu pomoć vlastima i preduzetnicima.

Međunarodna Finansijska Korporacija daje zajmove i finansira pojedina

preduzeća tako što stiče udele u njima i obezbeđuje im dugoročne kreite pod

tržišnim uslovima. Zamisao pri formiranju IFC – a je da njeno učešće u

konkretnom projektu deluje kao podsticaj ostalim investitorima da uđu u taj

projekat. IFC finansira pored privatnog sektora kao primarnog, i finansijski

sektor čije je učešće u ukupnim investicijama ove organizacije u 2003. godini

poraslo sa petnaest na cetrdeset odsto.

Korporaciji je zabranjeno da investira sa vladinim garancijama, i to čini samo

zajedno sa stranim investitorima. Najveći akcionari u Međunarodnoj

finansijskoj korporaciji su SAD ,Japan, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.

Ovih pet zemalja predstavlja najveće investitore u IFC od trenutka njenog

osnivanja.

Kretanje visine njenih prihoda očigledno i logično se poklapa sa globalnim

ekonomskim prilikama, pa je tako prihod u 2000. godini iznosio 380 miliona

dolara, u 2001. godini 241 milionaa 2002. godini samo 161 milion.24

Usled velike ekonomske krize u Argentini, međunarodna finansijska

korporacija je u toj zemlji izgubila čak 350 miliona dolara.

3.1. Osnivanje

Međunarodna Finansijska Korporacija je osnovana tek 1956. godine, iako se

o njenom osnivanju govorilo od 1948. godine. Osnovana je u cilju

promovisanja i koordiniranja investicija privatnog sektora, i da na taj način

24 The Economist

katalizira ulaganja u privredni rast u zemljama u razvoju. Rečju, IFC je najveći

multilateralni izvor zajmovnog i akcijskog kapitala namenjen finansiranju

privatnog sektora u zemljama u razvoju.

Ideja za osnivanje Korporacije potekla je iz SAD, u želji da se u okviru Banke

stvori institucija koja bi funkcionisala na manje formalnim osnovama od

Banke, odnosno koji ne bi tražio državne garancije za svoje zajmove, i koji da

bi imala za cilj da pomogne privatnim preduzećima. Nakon nekoliko godina

razmatranja ideje o osnivanju ove Korporacije, kako u UN tako i u unutar

same Banke, doneta je konačna odluka o osnivanju IFC, i iskristalisao se stav

da ona ne sme učestvovati u upravljanju preduzećima u koja ulaze. 2514.04.1955. Banka je formalno podnela na razmatranje vladama država

članica predlog Ugovora o osnivanju Korporacije.

Konačno , 1955. Banka je formalno podnela vladama članicama na

razmatranje predlog ugovora o osnivanju Korporacije. Nakon razmatranja u

Vladama, ugovor je stupio na snagu 1956., a iste godine održan je i prvi

sastanak Uprave direktora, čime je označen i početak rada IFC.

Od samog početka svog rada Korporacija je bila u mnogo lošijem položaju

nego što je to inicijalno bilo zamišljeno. Prvi problem javio se zbog kapitala,

jer je ukupni odobreni kapital IFC iznosio 4-5 puta manje od očekivanog

( umesto 400-500 miliona dolara, iznosio je samo 100)26. Zatim, mnoga

ogranicenja našla su se u Statutu same organizacije:

- Član III, tačka 2 – IFC je bilo zabranjeno da investira u akcijski

(deonički) kapital, i da investicije pretvara u akcijski kapital

- Član III, tačka 3 – Korporaciji se zabranjivalo da preuzima odgovornost

za upravljanje bilo kojim preduzećem u koje je investirala

25 Mason, Edward; Asher, Robert (1973), “The World Banke since Bretton Woods”, The Brookings Institution26 Baker, James Calvin (1968), “The international Finance Corporation: origin, operations and evaluation” , Preager

Ove odredbe dovele su do toga da je Korporacija bila nemoćna da obavlja

veću ulogu, čak i kada sama investira. IFC je u Statutu dobila još jedno

ograničenje, koje se sastojalo u tome da Korporacija može da investira u

privatne poduhvate, al iisključivo u slučajevima kada nema dovoljno

privatnog kapitala. U praksi, to je značilo da IFC treba investirati u one

poduhvate koji nisu dovoljno privlačni i isplatljivi za privatni kapital, ali koji

opet imaju nekih izgleda da budu isplatljivi.

S’ obzirom na relativno mali iznos kapitala ( $100 miliona se ne smatra

velikim iznosom za neke veće investicije), IFC je na samom početku svog

rada odlučila da ni jedna njena investicija ne premaši iznos od 2 miliona

dolara, što je, uz ostala navedena ograničenja, u najvećoj meri uticalo na

njenu delotvornost i efikasnost u prvim godinama njenog rada.27

Upravo zato je početkom 60-ih godina došlo do izmene njenog Statuta, sve u

cilju otklanjanja nedostataka koji su je ograničavali u radu.

Na prvom mestu izmenjena je odreba prema kojoj IFC ne može ulagati u

akcijski kapital, doneta je odluka da investicije u preduzeća mogu

premašivati 2 miliona dolara, i ublažena je odredba prema kojoj IFC nije

mogla preuzimati odgovornost za upravljanje preduzećem u koje investira,

tako što je određeno da IFC neće ostvarivati svoja glasačka prava na osnovu

investicija, u onim pitanjima koja se tiču upravljanja preduzećem.28

3.2. Članstvo

Članstvo Korporacije je od samog početka zaostajalo za članstvom Banke.

Članstvo u IFC regulisano je članom II njegovog Statuta. Članstvo u

27 Baker, James Calvin (1968), “The international Finance Corporation: origin, operations and evaluation” , Preager

28 International Finance Corporation (1977), “IFC: what it is, what it does, how it does it”, International Finance Corporation

Korporaciji otvoreno je samo za članice IBRD. 1. jula 1981. godine IFC je

imala 119 država članica. Odredba koja se tiče prijema novih članica,

suspenzije, njihovog isključivanja iz članstva i povlačenja je ista kao i kod

IBRD. Prestanak članstva u IBRD sa sobom povlači prestanak članstva u IFC.

1956. Godine, prilikom osnivanja IFC, 31 zemlja postala je članica

Korporacije.Npr. 1974. Godine, članstvo Korporacije popelo se na 99 država

članica, dok je te iste godine Banka imala 194 države članice. Danas, IFC

broji 182 države članice.

Svaka država može istupiti iz članstva IFC u bilo koje vreme, ili može biti

suspendovana ukoliko ne ispunjava svoje obaveze kao član. Takođe, ukoliko

neka država prestane biti članica Banke,ili u slučaju suspendovanja njenog

članstva u Banci, a članica je Korporacije, njeno članstvo u Korporaciji će

prestati automatski, odnosno biće suspendovano.

Ukoliko neka država prestane biti članica Korporacije, ona i dalje ostaje

dužnik Korporaciji za svaki iznos koji joj duguje.

Međutim ,bilo koja država može biti isključenja iz članstva u IFC, predajom

saopštenja u pisanoj formi u glavnu kancelariju Korporacije. Povlačenje

stupa na snagu od datuma kada je saopštenje primljeno. Isto tako, ukoliko

neka članica ne uspe da ispuni svoje obaveze prema Korporaciji, ona je može

suspendovati iz članstva odlukom većine Guvernera, koja je doneta većinom

ukupne glasačke moći. Članstvo suspendovane države automatski prestaje

na godinu dana od datuma suspenzije, osim ukoliko odluka bude povučena

istom većinom zbog takozvanog “dobrog vladanja” (Statut, član V, tačka

2a). Dok je pod suspenzijom, članica neće moći da koristi prava iz ovog

Sporazuma, osim prava o istupanju, ali će ona ostati predmet svih obaveza

(član V,tačka 2b).

3.3. Glasanje i kapital

Učestvovanje u kapitalu IFC, kao i glasanje u njenim organima, zasnovano je

na istim principima kao i glasanje u Banci. Pravo glasa država, u organima

IFC, zavisi od udela u kapitalu, a u vezi svih pitanja odlučuje se većinom

glasova.

Što se tiče broja glasova, svaka država članica IFC ima 250 osnovnih

glasova, na koje se dodaje po jedan glas na svaku akciju, što je određeno

članom Statuta.

Kao i u Banci, finansijski jake i razvijene države snagom svog učešća u

upisanom kapitalu imaju većinu u IFC, i zbog toga je princip učestvovanja u

Korporaciji zasnovan na istoj osnovi “vaganih glasova” ‘ ponderisanih, kao i

učestvovanje u Banci.29

3.4. Upravljanje

Upravljanje Korporacijom definisano je u članu IV Statuta. Bez obzira na

činjenicu da je usko povezana sa Bankom, IFC je ipak posebni pravni subjekt,

i njena sredstva su potpunosti odvojena od sredstava Banke. Korporacija je

organizovana po uzoru na Banku, s’ tim što ima jedan glavni organ više od

Banke.30 Dakle, Korporacija ima četiri glavna organa: Odbor Guvernera,

Odbor Direktora, Predsednika odbora direktora i Predsednika Korporacije,

koje su države imenovale kao guvernere Banke, i koji su po službenoj 29 Delphes, William Arthur (1977), “Inside the World Bank Group” Venture Publishing


dužnosti guverneri odnosno zamenici guvernera Korporacije. Kao i u Banci,

položaj Guvernera je vezan za članstvo države koja ga je imenovala kao

guvernera Banke. Ukoliko bi jedna država prestala da bude članica Banke ili

Korporacije, guverner i njegov zamenik koje je ona imenovala prestali bi da

budu članovi Odbora guvernera Banke ili Korporacije. Kao i u Banci, sva sva

prava i ovlašćenja Korporacije poverena su Odboru Guvernera.


Odbor Guvernera čine guverner i zamenik guvernera.

Prema Statutu ( član IV, tačka 2), odbor Guvernera može da poveri Odboru

direktora najveći deo svojih ovlašćenja, što je on i učinio, s’ tim da su

neprenosiva ona ista ovlašćenja koja Odbor governera Banke ne može

preneti na Odbor direktora Banke. Statut obavezuje Odbor guvernera da

održi najmanje jednom godišnje skupštinu, i da ta skupština održana zajedno

sa godišnjom skupštinom guvernera Banke.

3.4.2. Odbor direktora

Odbor Direktora IFC odgovoran je za opšte vođenje poslova Korporacije, i za

to Odbor ostvaruje prava koja je dobio po Statutu i prava koja mu je poverio

Odbor guvernera.

Odbor direktora Korporacije sastoji se od Izvršnih direktora Banke, koji su po

službenoj dužnosti članovi Odbora direktora Korporacije. Zamenici izvrčnih

direktora Banke takođe su po službenoj dužnosti zamenici direktora Odbora

direktora Korporacije. Odbor direktora sastaje se toliko često koliko to poslovi

IFC traže. Odbor guvernera donosi odluke dvotrećinskom većinom ukupne

glasačke snage, dok Odbor direktora donosi odluke većinom glasova

direktora koji glasaju za ne manje od ½ ukupne glasačke snage.

Predsednik Banke po službenoj dužnosti je i Predsednik odbora direktora

Korporacije (ali ne same Korporacije), ali nema pravo glasa osim u slučaju

jednake podele glasova. On takođe učestvuje na sastancima Odbora

guvernera, ali ne glasa na njima.

Predsednika Korporacije imenuje Odbor direktora na predlog predsednika

Odbora direktora (dakle predsednika Banke). Predsednik Korporacije je

glavni izvršni organ Korporacije, koji pod vođstvom Odbora direktora i pod

opštim nadzorom predsednika Odbora direktora vodi svakodnevne poslove

IFC, i koji je odgovoran za organizaciju,imenovanje i otpuštanje direktora i

službenika Korporacije. Predsednik IFC učestvuje na sastancima Odbora

direktora ali ne glasa na njima. Predsedniku Korporacije prestaje mandate

odlukom Odbora direktora, sa kojom se saglasava i predsednik Odbora

direktora.

Predsednik Korporacije, direktori i osoblje Korporacije u vršenju svojih

dužnosti dužni su voditi računa samo o interesima IFC , i nisu dužni da se

povinuju nikakavom drugom spoljnom autoritetu.

Svaki član Korporacije dužan je da poštuje međunarodni karakter tih

dužnosti, i sa potpisom Statuta odriče se svih pokušaja da utiče na bilo kog

službenika Korporacije u vršenju njegovih dužnosti. (član IV, tačka 5).

Prilikom pripremanja predloga za osnivanje Korporacije, isticalo se da će

ona raditi pod opštim nadzorom Banke. Isto tako, smatralo se da će bliska

saradnja sa Bankom osigurati i koordinaciju rada te dve ustanove. Na kraju,

isticalo se da će saradnja sa Bankom omogućiti rad Korporacije uz niže

administrativne troškove, i da će mnoge tehničke, administrativne,

ekonomske i pravne usluge IFC pružiti Banka. 31Te nade nisu ostvarile u

potpunosti nikada. Naime, ono što je sopstveno svim organizcijama nije

zaobišlo ni Korporaciju; ubrzo nakon svog osnivanja, i u svom daljem razvoju,

Korporacija je stvarala sopstvena odeljenja koji su joj omogućavali da

samostalno obavlja poslove za koje se u početku očekivalo da će ih obavljati

preko službi Banke. IFC je danas organizovana tako da ima 6 odeljenja. Od

31 International Finance Corporation (1998), “Financial Institutions” , International Finance Corporation

njih, 3 odeljenja (odeljenja za investicije) deluju na osnovu geografske

podele, dak druga 3 odeljenja (pravni, tehnički i odeljenje za pronalaženje

sredstava) rade na osnovu funkcionalne podele. Ova odeljenja usko sarađuju

sa Bankom i Udruženjem u onim slučajevima kada su zajmovi Banke i

Udruženja takođe predmet iste investicije. 32Neka odeljenja Banke pomažu u

radu IFC.

Svi predlozi IFC za investicije predmet su razmatranja Komiteta za

investicije. Taj Komitet se sastaje čim se završe terenska ispitivanja

predloženih projekata. Zadatak Komiteta je i da razmatra status svake već

izvršene investicije. Komitet za investicije se sastoji od izvršnog

potpredsednika i ostalih najviših službenika Korporacije. Odeljenja za

investicije, koja su organizovana na geografskoj podeli , dele se na odeljenja

za Afriku i Srednji Istok, Aziju, i Južnu Ameriku, Evropu i Australiju. Postojanje

samo 3 odeljenja za celi svet ukazuje na relativno skroman opseg investicija

IFC.

Odeljenje za pronalaženje sredstava (Capital Markets Department) bavi se

pronalaženjem kapitala koji Korporacija uzima na zajam da bi mogla vršiti

svoje investicije. Ovo odeljenje pomaže vladama i privatnim strankama u

ustanovljavanju i radu zdravih institucija kako bi se kanalisale privatne

štednje u proizvodne privatne investicije. Ovo odeljenje takođe pomaže i

vladama članica u poboljšanju njihove politike ohrabrivanja investicija i

porasta tržista kapitala. Pravno odeljenje bavi se savetovanje IFC u svim

pravnim pitanjima koja se odnose na organizaciju, strukturu, administraciju ,

politiku i delovanje Korporacije. Ono pomaže u sastavljanju svih sporazuma

IFC, zatim prati odvijanje pojedinih investicija i uopšteno ima važnu ulogu u

pripremanju i zaključivanju sporazuma, u pripremanju dokumenata potrebnih

za konačnu isplatu sredstava datih na zajam.

32 Pelević, Branislav (1994), “Uvod u Međunarodnu ekonomiju”, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Tehničko odeljenje pomaže odeljenju za investicije Korporacije u ocenjivanju i

nadzoru nad nameravanim investicijama i nad zahtevima za investicije koje

prima IFC. Ono predlaže ugovorna rešenja usmerena da obezbede uspešnu

konstrukciju i rad projekata. Ovo odeljenje takođe prati odvijanje pojedinih

projekata, i daje savete o izboru konsultanta i izvođaca koji izvode radove za

zajmoprimaoce.

3.5. Poslovanje

Najvažnije odredbe o finansiranju koje odobrava Korporacija sadržane su u

tački III njenog Statuta. Međutim ,da bi došli do finansiranja, prvo moramo

definisati njene ciljeve.

Ciljevi IFC definisani su članom I njenog Statuta, i sastoje se od podsticanja

privrednog razvoja, kao i razvoja privatnih produktivnih preduzeća u

državama članicama, posebno u nerazvijenim područjima čime se svakako

nadopunjuje delovanje Banke. IFC stimuliše privatni domaći i strani kapital

na produktivno investiranje u države članice. Takođe, u Statutu je određeno

da Korporacija ima sva ovlašćenja u vezi svog poslovanja, čak i kada ona

nisu posebno sadržana u Statutu (član III, tačka 6v).

Prema članu III, tački 3, Korporacija može investirati svoja sredstva u

produktivna privatna preduzeća na teritorijama svojih država članica.

Postojanje interesa države, ili drugih javnih interesa u takvim preduzećima,

ne isključuje nužno Korporaciju u pripremanju investiranja na tom terenu.

3.5.1. Oblici finansiranja

Korporpacija može investirati svoja sredstva u takve forme, ili formu, koja se

može činiti odgovarajućom u određenim okolnostima (član III,tačka 2).

3.5.2. Principi finansiranja

Poslovanje IFC biće sprovođeno u skladu sa sledećim principima:33

IFC neće preuzeti finansiranje za koje bi, po njenom mišljenju bio dovoljan

privatni kapital, nabavljen po povoljnim uslovima.

Korporacija neće finansirati preduzeća na teritoriji bilo koje članice,

ukoliko se ona protivi tom finansiranju.

IFC neće nametati uslove da bi došlo do bilo kog finansiranja, ali

IFC neće preuzeti odgovornost za vođenje bilo kog preduzeća u koje je

investirala, i neće uticati na pravo glasanja u tu svrhu, ili bilo koju

drugu svrhu, koje su po njenom mišljenju prikladne i u granicama

ciljeva upravljačke kontrole.

IFC će preduzeti svoje finansiranje pod uslovima i rokovima koji se

smatraju prikladnim, uzimajući u obzir zahteve preduzeća, rizik koji je

preuzela Korporacija, kao i rokove i uslove normalno dobijene od

privatnih investitora za slično finansiranje.

Korporacija će nastojati da obrće svoja sredstva, prodajom svojih

investicija privatnim investitorima kada god to može biti učinjeno pod

zadovoljavajućim uslovima.

Korporacija će zahtevati da se sačuva svaka razumna promena u

svojim investicijama.

3.6. Zaštita interesa

Ništa u ovom Statutu neće sprečiti Korporaciju da preuzme određene akcije i

korišćenje svojih prava neophodnih za zaštitu svojih interesa, u slučaju

postojećeg ili ugroženog nedostatka bilo koje njene investicije, aktuelne ili

ugrožene insolventnosti preduzeća za koje se daje investicija, ili neke druge

situacije koja po mišljenju IFC preti da ugrozi tu investiciju.


Iz svega navedenog vidi se da postoji sličnost između delovanja Banke i

Korporacije. Ipak, postoje i razlike, koje se najviše vide kada je u pitanju stav

o privatnim investicijama. Korporacija u tom pogledu nije vezana

ograničenjima koja ima Banka: nemogućnost učešća u privatnom preduzeću i

potreba vladine garancije na finansiranje privatnih preduzeća.

Statut sadrži, isto kao i Statut Banke i IDA, odredbe o zabrani politicžčkog

delovanja. Na njene odluke ne smeju uticati politički uslovi u državi članici, i

njene odluke se trebaju donositi isključivo na osnovu privrednih uslova (član

III, tačka 9).

Sredstva Korporacije mogu se upotrebiti samo u korist država članica. Pri

tom, prednost uvek imaju nerazvijene države.

Pri davanju pomoći, koja se ograničava samo na privatna preduzeća, IFC ne

traži garanciju države. Ali, Korporacija ne može finansirati preduzeće na

teritoriji države članice ako se ona tome protivi (član III, tačka 3iii). U Statutu

je rečeno da je Korporacija dužna da obavesti državu članicu o svojoj nameri

finansiranja određenog preduzeća koje se nalazi na njenoj teritoriji. Takođe,

ne traži se da ta država potvrdno odgovori;nakon određenog razumnog roka,

u okviru koga država može da iznese svoje primedbe, IFC može početi sa

željenim finansiranjem. 34


IFC finansira samo privatna preduzeća, pri čemu prednost imaju razna

trgovačka društva takozvanog kapitalističkog tipa, koja gotovo uvek imaju

pravnu prirodu. Ali time se ne isključuje mogućnost investiranja u preduzeća

gde učestvuju vlade ili javne osobe. Ipak, Korporacija ne može da sarađuje

sa pravnim osobama čija su sredstva javna, čak ni onda kada takva osoba


ima oblik trgovačkog društva. 35 Jedan od aspekata investiranja IFC je

investiranje u lokalne kompanije za razvoj. Te kompanije su od samog

početka rada Banke smatrane veoma bitnim za razvoj nerazvijenih zemalja.

Korporacijsko finansiranje može biti dvojako: pomoć pri osnivanju novog

preduzeća, ili investiranje u već postojeće preduzeće. U oba slučaja mora se

raditi o produktivnom preduzeću koje je u stanju da doprinese razvoju države

članice (član III), i koje je isplativo (član III, tačka 3v). Kada je reč o obliku

investiranja, nikakva ograničenja nisu predviđena Statutom. Shodno tome,

Korporacija može finansirati privatna preduzeća davanjem zajmova, udelom

u njenom osnovnom kapitalu ili garantovanjem izdavanja deonica ili

obveznica, ali samo u slučaju da za takvo finansiranje nedostaje potreban

privatni kapital. Investiranje neće biti odobreno ukoliko je privatni kapital

ponuđen pod sličnim pristupačnim uslovima (član III, tačka 3i).

IFC ne preuzima nikakvu odgovornost u vođenju preduzeća u koje investira, i

ne može glasati u tu svrhu ili u bilo koju drugu svrhu koja je po njenom

mišljenju u nadležnosti uprave preduzeća (član III, tačka 3iv). Iz toga se

zaključuje da Korporacija ne bi mogla postati većinski akcionar, iako to nije

izričito zabranjeno Statutom, jer bi to podrazumevalo njeno učestvovanje u

upravljanju tim preduzećem, što je, kako je rečeno zabranjeno. Pored toga,

zbog očuvanja interesa IFC, Statut određuje da u slučaju stvarnog ili

mogućeg poremećaja u vezi sa nekim njenim ulaganjem ili u vezi sa

mogućim padom preduzeća pod stečaj, u koje je Korporacija uložila sredstva,

ili u drugim situacijama koje po njenom mišljenju ugrožavaju ulozena

sredstva, IFC može preduzeti mere i koristiti prava koja smatra neophodnim

radi zaštite svojih interesa.36

35 International Finance Corporation (1998), “Financial Institutions” , International Finance Corporation36 International Finance Corporation (1977), “IFC: what it is, what it does, how it does it”, International Finance Corporation

Takođe, Statutom je zabranjeno IFC da kao uslov za svoje investiranje

postavi da dobra koja se finansiraju iz tih sredstava budu nabavljena na

teritoriji određene države (član III,tačka 3iii). Time je pokušano da se

izjednači položaj Korporacije sa položajem ostalih privatnih davalaca

kapitala, koji za svoja preduzeća mogu nabavljati dobra u bilo kojoj drugoj

zemlji, osim ukoliko drugačije ne određuju unutrašnji propisi države na čijem

području je smesteno preduzeće koje se finansira. Za razliku od Banke i IDA,

koje mogu samo iznimno finansirati lokalne troškove koji su u vezi sa

projektom, Korporaciji njen Statut ne nameće takva ograničenja; Ona može

uvek finansirati lokalne troškove, kao i troškove nastale u inostranstvu. 37

Kada je reč o organima za odobravanje finansiranja, tačnije o njihovoj

nadležnosti, isto je kao i kod Banke. Statut Korporacije o tome sadrži

identične odredbe kao Statut Banke. Kao i kod Banke, izvršni direktori daju

predsedniku i drugim visokim službenicima IFC opšta ovlašcenja za

zastupanje.

Što se tiče prava koje se primenjuje za finansiranje, tu delatnost Korporacije

uređuju statutarne odredbe, načela Statuta koja se tiču privilegija i imuniteta

IFC, kao i unutrašnje pravo državljana čijem se području nalazi preduzeće u

koje Korporacija investira.

3.8. Nabavljanje sredstava

Od samog početka njenog rada, jedan od osnovnih problema Korporacije

zapravo je bio nabavljanje sredstava. Ova institucija nije imala dovoljno

sredstava da bi mogla delovati na razvoj u zemljama kojima su njene

investicije bile namenjene, ni približno kao Banka. Ipak, rezultate IFC nije

moguće sagledati ispravno ukoliko ih posmatramo samo u svetlu zajmova


koje je sama Korporacija dala. Glavni cilj IFC je svakako je da potpomaže

razvoj privatne industrije, odnosno industrije u koju je uključena država ali na

način da učestvuje u tom razvoju uz ostale izvore finansiranja, a ne samo da

finansira razvoj.

Osnovni izvor finansiranja sredstava IFC su ulozi njenih država članica. Zbog

malog upisanog kapitala Korporacije, javilo se pitanje zbog čega joj Banka

nije omogućila da izdaje obveznice na tržištu kapitala, kako bi na taj način

povećala priliv potrebnih novčanih sredstava.38 Kao logičan odgovor javio se

da je to iz razloga što Banka nije želela sebi da stvara konkurenciju, a

delimično i zbog toga što nije želela da ugrozi upisivanje sredstava potrebnih

za rad Udruženja. Na taj način je IFC ostavljena bez mogućnosti da pribavlja

kapital neophodan za proširivanje njenog delovanja. Međutim, Banka je ipak

donela odluku da neka dodatna sredstva treba staviti Korporaciji na

raspolaganje. Iz tog razloga je 1965. godine izmenjen Statut Banke. U članu

III, tačka 6 rečeno je da Banka može učestvovati u davanju zajmova

Korporaciji, odnosno da može garantovati zajmove Korporaciji koje ona

upotrebljava u svom poslovanju. Ograničenje predviđeno Statutom

obavezuje Banku da njeno učestvovanje i garancije ne budu povećane

ukoliko ukupni dugovi Korporaciji iz svih izvora četiri puta prelaze visinu

upisanog kapitala i viškova.

3.9. Uloga Korporacije

Delimičan fokus IFC je na promovisanju ekonomskog razvoja, ohrabrivanjem

rasta privatnog sektora (privatnih preduzeća) i efikasnog tržišta kapitala u

njenim zemljama članicama. U tom kontekstu, Korporacija savetuje

preduzeća (poslovanja) u zemljama u razvoju oko širokog kruga pitanja,

38 Kapor, Predrag (1996), “Međunarodne poslovne finansije”, Megatrend Univerzitet

uključujući fizičku i finansijsku rekonstrukciju; pravljenje biznis plana;

identifikaciju tržista, proizvoda, tehnologija i finansijskih i tehničkih učesnika,

kao i mobilizaciju projektnog finansiranja.

Korporacija može pružati savetničke usluge u kontekstu investiranja, ili ih

može pružati nezavisno za određenu nadoknadu,zajedno sa (in line) ,

zajedno sa marketinškom praksom. IFC takođe savetuje vlade u zemljama u

razvoju,kako da stvore “sposobno”poslovno okruženje, i daje uputstvo kako

da privuku strane direktne investicije (FDI).39 Na primer, pomaže razvoju

domaćeg tržišta kapitala. Takođe pruža asistenciju u oblastima kao što su

rekonstrukcija i privatizacija preduzeća u državnom vlasništvu.

4. MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

(International Bank for Reconstruction and Development – IBRD)

Međunarodna Banka za Obnovu i Razvoj jedna je od 5 institucija Grupacije

Svetske Banke.

Osnovana je na konferenciji u Bretton Woods-u, održanoj 1944. godine.

Statut Banke stupio je na snagu 1945., ona je konačno počela sa radom

25.06.1946. godine.

Ideja o osnivanju IBRD (Međunarodna Banka za obnovu i razvoj, poznatija je,

zajedno sa IFC I IDA, kao Svetska Banka), rođena je tokom Drugog Svetskog

rata.


4.1. Članstvo

Članstvo u IBRD uslovljeno je prethodnim članstvom u Međunarodnom

Monetarnom Fondu (MMF).

Osnivači Banke zamislili su globalnu instituciju, želeći da u članstvo uključe

sve nacije. Tako je postepeno članstvo u ovoj instituciji raslo, sa 41 države

članice 1946. godine, do 186 koliko ih ima danas. Jugoslavija je učestvovala

na konferenciji u Bretton Woodsu, i bila je jedna od država koje su potpisale i

ratifikovale Sporazum o osnivanju Banke.40 Srbija je postala članica IBRD 25.

Februara 1993. Godine.

Država može istupiti iz članstva ove institucije bilo kada, tako što će podneti

obaveštenje o istupanju. Članstvo se takođe može prekinuti za državu koja je

suspendovana odlukom većine država, zbog neuspeha u ispunjavanju

obaveza. Međutim, ta država može obnoviti svoje članstvo, ukoliko , zbog

dobrog položaja, u roku od godinu dana ostale članice tako odluče većinom .

Tokom godina postojanja IBRD, samo je nekoliko održava istupilo iz članstva,

i sve su se one (osim Kube koja je istupila 1960. godine) ponovo vratile u

ovu instituciju.

4.2. Upravljanje

Bankom upravljaju tri glavna upravna organa: Odbor Guvernera, Odbor

izvršnih direktora i njen Predsednik.

4.2.1. Odbor guvernera

40 World Bank (1969), “World Bank Group”, World Bank

Odbor Guvernera sastaje se jednom godišnje (po potrebi može i češće), i to

po pravilu u septembru. Praksa je razvila običaj da se dva sastanka

održavaju u Vašingtonu, a treći da bude u jednoj od zemalja članica. Ovaj

Odbor ima sva ovlašćenja Banke, s’ tim što neka od njih može preneti i na

direktore Banke. Svaka država članica Banke imenuje jednog guvernera, i

jednog zamenika guvernera..Svaki guverner ima 259 osnovnih glasova, i plus

jedan glas za svaku deonicu koju upiše njegova država (na svakih 100000$

dobije se još jedan glas).41 Dakle, to je jedno prilično veliko telo, koje nije

najpodobnije da vodi svakodnevne poslove Banke. Pored toga, po pravilu u

Odbor guvernera države članice šalju ministre finansija ili osobe slicnog

ranga, a takvo telo ne može voditi svakodnevne poslove Banke. Međutim,

prema Statutu Banke, određena ovlašćenja su zadržana isključivo za Odbor

guvernera, i ona se ne mogu prenositi na direktore. Ta ovlašćenja su: prijem

država ili suspenzija članstva, pravo povećanja ili smanjivanja kapitala

Banke, rešavanje žalbe na tumačenje Statuta Banke koje daju izvršni

direktori, zaključenje ugovora sa drugim međunarodnim organizacijama,

deoba imovine banke, suspendovanje delovanja Banke, I raspolaganje čistim

prihodom Banke. Možda najbitnije, Odbor guvernera nadležan je da odobrava

izmene Statuta Banke. 42Sve snage Banke stečene su u njenom Odboru

guvernera, koji se sastoji od jednog guvernera i jednog zamenika iz svake

države članice. Ministri finansija, predsednici centralnih banaka, ili osobe

sličnog statusa obično predstavljaju državu članicu u Odboru direktrora

Banke. Odbor se sastaje godišnje.

Banka je donekle organizovana kao korporacija. Prema agreed-upon formuli,

države članice imaju pravo na (subscribe to) akcije od osnovnog kapitala

upisanog od strane njegove zemlje.

4.2.2. Odbor izvršnih direktora

41 Banque Internationale pour la reconstruction et le developpement (1952), “International Bank for Reconstruction and development”, B.I.R.D.42 Folwell, Thomas Harold (1963), “International Bank for reconstruction and development”, Duke University

Odbor izvrsnih direktora je organ koga čini 24 direktora sa mandatom od 2

godine. Prema Statutu Banke, izvršni direktori su odgovorni za vođenje

poslova za poslovanje Banke, i zato oni sprovode ovlašćenja koja im je dao

Odbor guvernera.

Prema Statutu, Banka ima 12 Izvršnih direktora koji se biraju na sledeći

način: 5 izvršnih direktora imenuju one države članice Banke sa najvecim

iznosom kvota (Japan, SAD, Nemačka, Francuska i UK) ; ostalih 19 izvršnih

direktora predstavljaju izborna tela sastavljena od grupa zemalja.

Izvršni direktori predstavljaju telo Banke koje je odgovorno za opšte poslove

Banke. Oni osim toga imaju ovlašćenje da tumače odredbe Statuta, ali žalbe

na takva tumačenja rešava Odbor guvernera. Takođe, izvršni direktori

dostavljaju Odboru guvernera predlozge za finansiranje, zajmove, za

uzimanje zajmova na međunarodnom tržištu kapitala i najbitnije poduhvate u

pogledu tehničke pomoći, budzeta, izveštaja i preporuka. 43 Pitanja politike

predsednik Banke daje na razmatranje i odlučivanje izvršnim direktorima.

4.2.3. Predsednik

Treći organ Banke je Predsednik. Njega biraju Izvršni direktori banke. On je

istovremeno i predsednik Izvršnih direktora Banke, kao i glavni izvršni

službenik Banke.

Predsednik Banke odgovoran je za vođenje poslova u okviru opštih smernica

koje su dali izvršni direktori, a takođe je odgovoran za organizaciju,

imenovanje i otpuštanje službenika Banke.

Prema neformalnom dogovoru, predsednik Banke je državljanin Sjedinjenih

Američkih Država, dok je generalni direktor MMF-a iz Evrope. 44

43 United States, dept. of State (1946), “International Bank for Reconstruction and development”, United States, dept. of State

44 Folwell, Thomas Harold (1963), “International Bank for reconstruction and development”, Duke University

Inicijalna (prvobitna) funkcija Predsednika traje 5 godina. Druga može trajati

5 godina ili manje. U praksi se tri puta dogodilo da presednik bude dva puta

izabran (da dobije drugi mandat). Poslednji je bio James D. Wolfensohn, koji

je jednoglasno ponovo imenovan od strane Odbora izvršnih direktora Banke ,

i dobio ponovo petogodišnji mandat 2000. godine. 45

Broj zemalja svakog od ovih 19 predstavnika direktora varira u velikoj meri.

Na primer, izvršni direktori za Kinu, Rusku federaciju i Saudijsku Arabiju

predstavlja jednu zemlju svaki, dok jedan direktor predstavlja 24 frankofone

Afričke zemlje, a drugi direktor predstavlja 22 Afričke zemlje sa uglavnom

engleskim govornim područjem.

4.3. Sistem glasanja

Statutom Banke prihvaćen sistem glasanja neuobičajen je u Ujedinjenim

Nacijama kao i u ostalim specijalizovanim agencijama UN. Prema Statutu,

svaka članica ima 250 glasova, a pored toga i jedan dodatni glas za svaku

otkupljenu akciju. Po tom sistemu, dakle, neke članice imaju više glasova od

drugih. Odluke o svim pitanjima u Banci donose se većinom glasova. Ovakav

sistem glasanja u literaturi naziva se “ocenjivanje težine glasanja”, po kome

članovi nekog tela dobijaju glasove po unapred utvrđenom ključu.46 Iako

ovakav način glasanja i podele glasova nije nepoznat u međunarodnim

odnosima, kada je reč o UN on je prihvaćen samo u Savetu Bezbednosti, gde

stalne članice Saveta (5 velikih sila) imaju pravo veta.47 Međutim, pravo veta

se ne može u potpunosti uprediti sa sistemom ocene težine glasova.

45 The Economist46 Banque Internationale pour la reconstruction et le developpement (1952), “International Bank for Reconstruction and development”, B.I.R.D.47 Delphes, William Arthur (1977), “Inside the World Bank Group” Venture Publishing

4.4. Poslovanje

Ciljevi Banke i načela njenog poslovanja nalaze se u članu I njenog Statuta. Ti

ciljevi su: doprinos razvoju područja država članica, s’ posebnim naglaskom

na razvoj proizvodnih izvora i sredstava članica koje su manje razvijene;

olakšavanje investiranja kapitala u proizvodne svrhe, a posebno podsticati

privatne i javne investicije naročito one koje mogu razviti proizvodne izvore u

državama članicama i povećati na njihovoj teritoriji produktivnost, životni

standard i položaj radnika.

Navedeni ciljevi predstavljaju neposredne ciljeve Banke. Međutim, ona ima i

posredne ciljeve: težnja za promocijom skladnog rasprostranjivanja

međunarodne razmene i ujednačavanje platnog bilansa.48

Svoje ciljeve najvećim delom Banka ostvaruje davanjem zajmova. To je njena

osnovna, ali ne i jedina delatnost. Banka pruža i razne nefinansijske usluge

svojim članicama, od finansijskih i privrednih saveta do pokušaja mirenja.

Statutom Banke određeno je takođe da Banka donosi odluke o finansiranju

samo na osnovu privrednih uslova, i da na njih ne sme uticati politička

orijentacija država koje traže njenu pomoć (član IV, član III, stav 5b). Ona se

takođe ne sme mešati u politički život zemalja članica (član IV, tačka 10).

Kada je u pitanju korišćenje sredstava Banke, Statut predviđa da se ona

mogu upotrebljavati samo u isključivu korist država članica (član III, tačka

1a), kao i njihovih zavisnih područja. Dakle, sve članice mogu tražiti pomoć

Banke. Međutim, prvenstvo kod primanja pomoći Banke imaju zemlje u

razvoju, imajući u vidu njene ciljeve (razvoj proizvodnih izvora i sredstava

manje razvijenih zemalja, kao i to da Banka pomoć daje prvenstveno

najkorisnijim i najhitnijim projektima).


Statut određuje i to da ukupan iznos zajmova i garancija Banke ne sme

premašiti iznos njene upisane osnovne glavnice i neupotrebljene zalihe (član

III, tačka 3).

Pri poslovanju Banka mora voditi računa o privrednim posledicama

međunarodnog investiranja na teritorijama država članica (član I, tačka v), i

uz to treba reagovati razumno u korist država korisnica i svih država članica

(član III, tačka 4v).


Finansijska pomoć Banke može biti u vidu zajma ili u vidu garancija zajma.

Banka može davati zajmove državama članicama na čijim se teritorijama

realizuje finansirani projekat. Pored toga, zajmove može davati i političkim

jedinicama tih država članica (član III, tačka 4). kao i preduzećima koja su

osnovana na području država članica, s’ tim što u ovom poslednjem slučaju

država na čijoj se teritoriji ostvaruje finansirani projekat mora dati garanciju

(član III, tačka 4i).

Ciljevi koje Banka i korisnici teže da postignu trebaju ohrabrivati razvoj

produktivnih sredstava zemalja korisnica (član I, tačka i, ii,iii). Zbog svega

navedenog javlja se pitanje da li Banka može da finansira samo unosne

projekte, odnosno one projekte koji donose dovoljnu dobit da da se zajam

amortizuje, ili pak to obavezuje Banku da finansira preduzeća koja doprinose

privrednom razvoju zemlje korisnice bez obzira da li su ta preduzeća

isplativa? U najvećem broju slučajeva navedene statutarne odredbe

sprečavaju finansiranje nabavljanja potrošnih dobara. Međutim, u izuzetnim

slučajevima i njihovo nabavljanje može biti produktivno.

Uopšteno govoreći, produktivni ciljevi ostvaruju se pomoću investicija, ali

ponekad može biti produktivna i realizacija tehničkih istraživanja, kao i

unapređenje kadrova. 49

Statut dalje određuje da odobreni zajmovi trebaju služiti za ostvarivanje

određenih projekata (član III, tačka 4 vii). Od tog pravila može se odstupiti

samo u izuzetnim prilikama (član III, tačka 4vii). Ta izmena je uvedena kako

bi se omogućilo Banci da daje zajmove radi popravljanja platnog bilansa i da

se omogući članicama koje su ratovale da nabave preko potrebnu robu i

novac.

Banka finansira samo projekte koji se nalaze na vrhu lestvice prioriteta

raznih projekata koji se mogu preduzeti u zemlji korisnici kredita (član I,

tačka iv), čime se osigurava delotvoran optimum korišćenja sredstava Banke.

Ipak, finansijska pomoć se pruža samo ako ne stoji na raspolaganju privatni

kapital pod razumnim uslovima (član III, tačka 4ii). To znači da delovanje

Banke ima komplementaran značaj prema privatnim investicijama, i da im

nije konkurentna.

Radi očuvanja interesa država članica, pre davanja zajma ili garantovanja

zajma,Banka treba pažljivo da ispita verovatnoću da će zajmoprimalac

ispuniti svoje obaveze definisane ugovorom (član III, tačka 4v).

Kada je reč o finansijskim uslovima i kontroli pozajmljenih sredstava, treba

reći da Banka davanjem zajma reguliše kamate i rok otplate, koji treba biti u

skladu sa prirodom finansiranog projekta (član III, tačka 4iv). Uz to, ona

određuje i svoju proviziju (član III, tačka 4a). Sredstva dobijena od provizije

stavljaju se sa strane i predstavljaju posebnu zalihu (član IV, tačka 6).

Samo u izuzetnim situacijama, Banka može pozajmiti državi članici ili njenoj

jedinici njenu spostvenu valutu, u slučaju da ti zajmoprimaoci ne mogu

pribaviti tu valutu za ostvarenje svrhe zajma (član IV, tačka 3b). Članom III


tačka 5, Statut izrazito zabranjuje Banci da utiče na zajmoprimaoca da troši

pozajmljeni novac na područjima određenih država.

Statut određuje i kontrolu korišćenja pozajmljenih sredstava kako bi se

osiguralo ostvarenje ciljeva zajma (član III, tačka 5b). Zato Banka isplaćuje

pozajmljene svote samo da bi zajmoprimalac plaćao troškove vezane za

projekat , i to u meri kako troškovi nastaju (član III, tačka 5c).To pravilo Banci

ne dopušta da finansira već nastale troškove, čime se zapravo sprečava da

ona refinansira prethodno ugovoreni zajam nekom zajmoprimaocu.

Iz Statuta se ne moze nužno zaključiti da je zajmoprimalac ujedno i izvršilac

projekta. Na osnovu prakse, nedvosmisleno se nameće zaključak da to mogu

biti različite osobe. Dakle, zajmoprimalac može biti i posrednik između Banke

i pravne osobe koja izvodi finansirani projekat. U tom slučaju zajmoprimalac

prenosi sredstva na takvog izvođača, i to besplatno ili uz naplatu; u

poslednjem slučaju reč je o podzajmu.

Vraćanje zajma, plaćanje kamata i drugih troškova u vezi sa zajmom obavlja

se u valuti koja je pozajmljena, osim u slučaju da se članica čija se valuta

pozajmljujeusaglasi da se ta plaćanja izvrše u nekoj drugoj valuti (član IV,

tačka 4b i). U određenoj meri, Statut ovlašćuje Banku da olakša načine

otplate svih zajmova koje dala, ukoliko se to može opravdati privrednim

teškoćama države članice koja je garant, ili kojoj pripada zajmoprimalac (član

IV, tačka 4c).

Što se tiče organa ovlašćenih za davanje zajmova, Odbor guvernera, kao

jedini suvereni organ Banke ovlašćen je da zaključuje finansijske sporazume

s’ tim što ih on moze preneti na izvršne direktore, što je određeno Statutom.

Dalje se može zaključiti da da Izvršni direktori mogu preneti to ovlašćenje na

predsednika Banke, jer ne postoje protivne statutarne odredbe.50 Ipak, kako

je izričito određeno Statutom, predsednik vodi tekuće poslove Banke po


direktivama izvršnih direktora, oni prethodno trebaju odobriti takve

sporazume koje zaključuje predsednik.

Statut predviđa i poseban odbor koji je nadležan da obavesti o odluci izvršnih

direktora o odobravanju finansiranja.Taj odbor osniva Banka pre davanja

zajma. Jednog člana tog odbora bira guverner države na čijem će se području

realizovati projekat koji se finansira, a ostali članovi Odbora su osoblje Banke

(član V tačka 7, i član III tačka 4iii).

4.6. Unutrašnja organizacija Banke

Banka je imala nekoliko reorganizacija, što ne treba da čudi s obzirom da je

reč o tako velikoj instituciji. Prva velika reorganizacija izvršena je 1952.

godine. Ta organizacija, postavljena ’52., sa manjim izmenama i razvojem,

potrajala je sve do 1973. godine. Već 1969. došlo je do razmatranja nove

reorganizacije, jer se kao posledica velikog povećanja delatnosti Banke javila

potreba za novom reorganizacijom. Reorganizacija iz ’52. temeljila se na

“teritorijalnim” i “projektnim” odeljenjima.51 Projektna odeljenja postojala su

za poljoprivredu, transport, javne službe, industriju, stanovništvo i ishranu,

turizam i specijalne projekte, dok su teritorijalna odeljenja postojala za

sledeće oblasti: Evropu, istočnu Afriku, zapadnu Afriku, Srednji Istok i

severnu Afriku, južnu Aziju, istočnu Aziju i Pacifik, Južnu Ameriku, Srednju

Ameriku i za područje Kariba.

Reorganizacijom iz 1973. spojena su “područja” i “projekti” pa je osnovano

pet teritorijalnih ureda, i to za Afriku, zapadnu Afriku, Evropu, Srednji Istok i

severnu Afriku, Aziju, Južnu Ameriku i područje Kariba. Teritorijalni uredi

odgovorni su za planiranje i nadzor izvršenja projekata Banke na tom

51 Banque Internationale pour la reconstruction et le developpement (1952), “International Bank for Reconstruction and development”, B.I.R.D.

području.52 Svaki od tih teritorijalnih ureda ima i svog predsednika, koji je

odgovoran starijem predsedniku.

Decentralizovana organizacija bila je usmerena na povećanje učinkovitosti

rada Banke. Na prvom mestu, morala je postići poboljšanje kvaliteta rada

osoblja Banke.

4.7. Koordinacija pomoći i tehnička pomoć

Osim svoje primarne delatnosti koja se sastoji u davanju zajmova i kredita,

Grupa Svetske Banke obavlja i mnoge druge delatnosti, od kojih je svakako

najbitnija tehnička pomoć.

4.7.1. Tehnička pomoć

Tehnička pomoć koju pruža Banka (kao i Korproracija i IDA), nije merljiva u

novčanim vrednostima, iz razloga što se ona vrlo često pruža u “nevidljivom”

obliku. Samim tim što ocenjuje vrednost određenih projekata, kao i činjenica

da prati pripreme i izvršenje projekta, ona pruža tehničku pomoć svojim

članicama. Taj vid pomoći veoma je važan, jer članice putem osoblja Banke

dobijaju uvid u način identifikacije, pripreme i ocene pojedinih projekata.

Međutim, u nekim situacijama zajmovi Banke i krediti Udruženja sadrže

izričite iznose koji su namenjeni za tehničku pomoć. Taj broj kredita i

zajmova neprestano raste.


Osim što Banka i Udruženje pružaju tehničku pomoć svojim zajmovima i

kreditima, osoblje Banke vrlo često daje tehničku pomoć projektima koje

finansira UNDP. Banka vrlo blisko sarađuje sa ovim programom UN, i Banka

se može smatrati izvrsnom agencijom za program UNDP-a53

4.7.2. Koordinacija pomoći

Bitna aktivnost Banke odvija se u području koordinacije raznih programa

razvoja u pojedinim zemljama. Ovakvi zahtevi za koordinaciju dolaze i od

zemalja koje primaju, kao i od zemalja koje daju pomoć. Sistem koordinacije

razlikuje se od zemlje do zemlje, i oblici su različiti. Ponekad se osnivaju

takozvani konzorcijumi, a nekad su to konsultativne grupe., a može biti i neki

treći oblik koordinacije. 54Svrha konzorcijuma i konsultativnih grupa je da se

od zemlje do zemlje razmatraju problem pružanja pomoći, i to u direktnom

kontaktu svih zainteresovanih strana. Članstvo u tim konzorcijumima i

konsultativnim grupama sastoji se uglavnom od predstavnika Banke, a zatim

i najrazvijenijih industrijskih zemalja koje učestvuju u programima pomoći.

Takođe, veoma važna aktivnost Banke je i učestvovanje u “Konsultativnoj

grupi o međunarodnom istraživanju o poljoprivredi”, koju je Banka osnovala

zajedno sa UNDP i FAO. Ova grupa sastoji se od 29 članova koji pomažu

međunarodno istraživanje o poljoprivredi.

Kada je reč o konsultativnim i koordinacijskim grupama za pomoć, one nisu

uvek uvek nailazile na odobravanje zemalja koje su davale sredstva. Neke

evropske zemlje bile su protiv formiranja brojnih novih grupa, uz

obrazloženje da će tada biti vršen pritisak na njih da se priključe radu tih

grupa i da pružaju pomoć određenoj zemlji.55 Ovakav stav doveo je do

53 Bilgrami, Jafar Raza (1979), “International organization, a view from within” , Vikas

54 Folwell, Thomas Harold (1963), “International Bank for reconstruction and development”, Duke University55 Delphes, William Arthur (1977), “Inside the World Bank Group” Venture Publishing

relativno ograničenog broja grupa, i relativno ograničenih rezultata njihovog

rada.

Još jedna od sekundarnih delatnosti Banke je “zajedničko finansiranje”. Ovaj

vid finansiranja Banka sprovodi u raznim krajevima sveta zajedno sa

zainteresovanim državama i institucijama. Ima mnogo primera gde su Banka

i Udruženje zajednički finansirale različite projekte u raznim delovima sveta.

4.8. Kapital

Pitanje autorizovanog kapitala rešeno je članom II Statuta, gde je definisano

da stupajući na snagu 1944. on treba da iznosi $10,000,000, izraženo u US

dolarima.Osnovni kapital se delio na 100,000 akcija, nominalne vrednosti

100,000 svaka, koji će članicama stajati na raspolaganju (Statut, član II,

tačka a). Takođe, osnovni kapital može se povećati kada Banka to samtra za

neophodno, tričetvrtinskom većinom ukupne glasačke moči (Statut, član II,

tačka b).

4.9. Nabavljanje sredstava i davanje zajmova

Da bi mogla davati zajmove, Banka mora konstantno pribavljati sredstva iz

kojih bi te zajmove finansirala.

Sredstva Banka pribavlja iz četiri osnovna izvora:56

Ulog članica


Redovni prihodi

Raspisivanje vlastitih zajmova na finansijskim tržistima kapitala

Prodaja udela u datim zajmovima

4.9.1. Ulog članica

U skladu sa Statutom, države članice Banke uplaćuju u kapital Banke

efektivno samo 20% od ukupno upisanog kapitala. Od tih 20%, samo 2% se

uplaćuje u zlatu ili konvertibilnim dolarima, , dok se preostalih 18% uplaćuje

u sopstvenoj valuti. Ostatak, do ukupne visine upisanog kapitala služi kao

garancija kojom Banka može raspolagati na tržistu kapitala kada uzima svoje

zajmove, s’ obzirom da države garantuju za obaveze koje bi Banka preuzela

prema trećim licima do visine od 80% svoje upisane kvote udela u kapitalu

Banke.

Iznos od 2%, koji su države bile dužne da uplate u gotovini i konvertibilnim

valutama, bio je uplaćen već u samom početku i države su taj svoj udeo

redovno uplaćivale i kasnije kako su postale članice Banke, odnosno kako se

broj članica Banke povećavao. Iznos od 18% prestavljao je problem sve dok

države zapadne Evrope nisu u tolikoj meri ojačale svoje nacionalne valute da

su mogle osloboditi tih 18% za potrebe Banke.57 Dakle, tih 18% države su

odobravale Banci da ih može koristiti. Dok nije bilo takvih odobrenja, Banka

nije mogla da raspolaže tim sredstvim, iako su ona bila uplaćena. Korišćenje

tih sredstava predstavljalo je veliki problem sve do kraja 50-ih godina kada

su države sukcesivno oslobađale tih 18%, i omogućavale Banci da se služi

tim sredstvima.

Povećanjem kapitala Banke, koje je sprovedeno početkom 60-ih godina,

procenat od 18% smanjen je na 9%, i 2% uplate smanjeno je na 1%.

Međutim, to nije imalo uticaj na ukupan iznos raspoloživog kapitala Banke,


iako je imalo veliki uticaj na na onaj iznos koji države garantuju za obaveze

Banke.

4.9.2. Prihodi Banke

To je drugi izvor iz kog Banka pribavlja svoja sredstva. Dakle, Banka

ostvaruje iz svog poslavanja značajne prihode svake godine. Članom V, tačka

14 Stuta Banke predviđeno je da da se prihodi Banke, nakon formiranja i

uplate u rezervne fondove treba razdeliti članicama. Ipak, ona nije na taj

način delila svoje prihode, već je osnovala dva rezervna fonda. Jedan fond

naziva se fond “sprecijalne rezerve”, a drugi “fond dodatne rezerve protiv

gubitaka na zajmovima i od devalvacije valuta”.

4.9.3. Tržište kapitala

Treći i najvažniji izvor prikupljanja sredstava za davanja zajmova Banke je

vlastito pozajmljivanje sredstava i prikupljanje sredstava na međunarodnom

tržištu kapitala. Od samog početka svog postojanja, Banka je smatrala da

međunarodno tržište kapitala mesto odakle trebaju dolaziti sredstva za

davanje zajmova, s’ tim što u prvim godinama postojanja Banke

međunarodno tržište kapitala zapravo nije ni postojalo. 58Države zapadne

Evrope koje su stradale u II Svetskom ratu nisu dopuštale inostrana

angažovanja novčanih sredstava na svojim tržištima, tako da je Banka

isključivo bila orijentisana na SAD.

Navedena sredstva na tržištima kapitala Banka dobija prodajom sopstvenih

obveznica. Ona pozajmljuje novac sa tržišta kapitala, dugoročno i

kratkoročno. Dugoročni zajmovi, odnosno prodaja obveznica sa dužim rokom

otplate, dobija se na tržistu kapitala. Prodaja obveznica sa kraćim rokom

otplate obavlja se putem učestvovanja centralnih banaka određenih država i

vladinih agencija.

58 United States, dept. of State (1946), “International Bank for Reconstruction and development”, United States, dept. of State

Obveznice se na tržištu kapitala prodaju uobičajenim putem za tu vrstu

operacija. Uslovi pod kojima Banka prodaje svoje obveznice razlikuju se od

tržišta do tržišta zavisno od trenutnoh kretanja na svetskim tržištima

kapitala.

4.9.4. Prodaja zajmova

Prodaja već datih zajmova investitorima je četvrti izvor sredstava koji

omogućuje Banci da daje zajmove. Ti zajmovi prodaju se na sledeći način;

Banka prvo zaključi određeni zajam, i u isto vreme jedan deo tog zajma

proda zainteresovanim investitorima. Neki investitori žele da učestvuju u

zajmovima Banke u trenutku kada se oni zaključuju kako bi se poslužili

publicitetom koji se daje tim zajmovima.59 Kod takvih zajmova Banka postupa

po svojoj uobičajenoj proceduri, odobrava određeni zajam i prilikom

zaključivanja takvog zajma uz naplatu ustupa određeni deo pojedinim

zainteresovanim investitorima. Takvo otkupljivanje zajmova može doći od

centralnih banaka pojedinih država koje otkupe zajam koji je Banka dala na

njihovom području, i na taj način zapravo otplate unapred Banci dobijeni

zajam, tako da korisnik zajma na njihovom području otplćuje centralnoj banci

zajam dobijen od IBRD. Ali, Banka može i kasnije prodati te zajmove, u toku

njihovog korišćenja ili u toku njihove otplate. Te prodaje zovu se prodaje iz

“portfolia”.

Da bi Banka mogla i dalje širiti svoju delatnost, neophodno je bilo osigurati

izvore sredstava koja su potrebna za finansiranje zajmova Banke. Obim

zajmova koje daje Banka limitiran je visinom ukupnog kapitala Banke, kao

što je i mogućnost nabavljanja sredstava na tržištu kapitala ograničena

visinom tog istog kapitala. S’ obzirom da se deo kapitala koji uplaćuju države

u konvertibilnoj valuti Banka stalno upotrebljava za davanje zajmova, drugi

deo kapitala, koji služi kao garancija, izuzetno je važan za kreditnu


sposobnost Banke na međunarodnom tržištu kapitala. Zbog toga je

razumljivo da ukupno potraživanje Banke mora stajati u određenom odnosu

prema onom delu kapitala koji su države dužne da uplate, ali koji po Statutu

nije uplaćen stvarno, već koji su dužne da uplate ukoliko bi to Banka

zahtevala od njih.60 Taj takozvani “garantni” kapital veoma je bitan a za one

koji Banci daju sredstva u zajam posebno je važan garantni kapital

najrazvijenijih zemalja članica Banke. Osim ove realne teškoće, u Statutu

postoji i ograničenje po kom Banka ne može garantovati i pozajmljivati

sredstva kada ta dugovanja pređu 100% upisanog kapitala, zaliha i viškova

Banke (član III, tačka 3 Statuta). Dakle, s’ obzirom na to ograničenje, a

imajući u vidu velik stepen angažovanosti sredstava Banke putem zajmova

zemljama u razvoju, pretpostavlja se da će Banka veoma brzo morati da traži

povećanje svog kapitala.

4.10. Davanje zajmova

Davanje zajmova je najbitnija funkcija i Banke, zbog koje je ona i osnovana.

U velikoj meri, Banka je i opravdala ovu svoju funkciju.

S’ obzirom da je funkcija Banke bila da pomogne u posleratnoj obnovi, prvi

njeni zajmovi bili su usmereni na obnovu zemalja koje su razrušene u II

Svetskom ratu. Prvi zajam koji je Banka zaključila bio je zajam Francuskoj u

iznosu od 250 miliona $, 1947. godine. U prvih pet godina svog postojanja,

Banka je odobrila ukupno 48 zajmova. 61Poslovanje Banke u tom razdoblju

nalazilo se pod uticajem dva bitna faktora. Prvo, počeo je “hladni rat”, koji je

ostavio svoj trag na poslovanje Banke, i drugo,politika Banke u odnosu

prema zemljama u razvoju jos uvek nije bila definisana u potpunosti.



Uslovi pod kojima Banka daje svoje zajmove povoljniji su od uslova na tržištu

kapitala. Sama činjenica da Banka daje zajmove koji su povoljniji od onih na

tržištu kapitala, i koji ipak imaju stalnu kamatnu stopu koja ne podleže

trenutnim oscilacijama na tržištu kapitala, velika je prednost Banke. Ona u

najvećoj meri svoja sredstva dobija sa tržišta kapitala, i u određenoj meri

zavisi od uslova koji vladaju na tom tržištu. Ali činjenica je i da je jedan deo

kapitala nezavistan od tržišnih uslova, jer Banka jedan deo svog kapitala

pribavlja iz uloga članica koje ne nose kamate. To Banci omogućava da

ukupan trošak kapitala kojim raspolaže drži na nivou od otprilike 4%

godišnje.

Mogućnost dobijanja novog kapitala koji bi Banka koristila za zajmove ne

zavise samo od kamatne stope. Te mogućnosti su usko povezane sa tržištem

kapitala.

4.11. Banka i UN

Zaključenjem ugovora izmedju Banke i UN 1947. godine, Banka je postala

specijalizovana agencija Ujedinjenih Nacija. Od osnivanja Banke do

zaključenja tog ugovora, kao i u samom ugovoru, Banka je nastojala da

očuva svoju nezavisnost od UN, i da potvdi slobodu samostalnog delovanja.

U svojim nastojanjima je i uspela, što se vidi na nekoliko mesta u ugovoru

između Banke i UN. Sekretarijat UN smatrao je ovaj ugovor nepovoljnim.62

U prvom periodu, između Banke i UN dogovoren je sistem registrovanja

sporazuma koje zaključuje Banka. Banka u početku nije želela da registruje

zaključene sporazume sa državama kojima daje zajmove, već je tražila da te

62 World Peace Foundation, University of Wisconsin – Madison (1982) “International organization”, MIT Press

sporazume samo deponuje kod UN. Sekretarijat UN je to odbio, i konačno je

dogovoreno da će Banka registrovati sve sporazume o zajmovima i

garancijama između Banke i njenih država članica.

Ipak, na kraju se pokazalo da taj sistem registrovanja sporazuma ima veliku

prednost za samu Banku, iz razloga što povećava sigurnost i značenje tih

sporazuma dajuci im javno pravni karakter, a da istovremeno Banka nije

dovedena ni u kakav “podređeni” ili “zavisni” položaj od UN.

5. MEĐUNARODNI CENTAR ZA REŠAVANJE INVESTICIONIH SPOROVA

(International Center for Settlement of Disputes – ICSID)

ICSID je nezavisna institucija osnovana na osnovu Konvencije o Poravnanju

Investicionih Sporova između SAD i državljana drugih država (ICSID ili

Vašingtonska Konvencija). Sa preko 140 zemalja članica. Konvencija

određuje ovlašćenja Centra, organizaciju i osnovne funkcije.Osnovna svrha

ICSID-a je da obezbedi olakšice za pomirenje i arbitražu u međunarodnim

investicionim sporovima.63 Konvencija ICSID-a je zapravo multilateralni

sporazum formulisan od strane Izvršnih direktora Svetske Banke. Ona je bila

63 International Centre for Settlement of Investment Disputes (1977), “ICSID: what it is, what it does, how it works”, S.N. Publishers

otvorena za potpisivanje od 18 marta 1965, a stupila na snagu 14, oktobra

1966.

Konvencija je tražila način da se otklone glavne prepreke za slobodne

međunarodne tokove privatnih investicija, nastale zbog nekomercijalnog

rizika i nedostatka specijalizovanih međunarodnih metoda za rešavanje

investicionih sporova.64 Centar je osnovan od strane Konvencije, kao

nepristrasni međunarodni forum koji pruđa mogućnosti za rešavanje pravnih

sporova između podobnih stranaka, putem pomirenja ili postupaka arbitraže.

Traženje pomoći Centra uvek je predmet saglasnosti stranaka.

Kao što se vidi po brojnom članstvu, značajnom broju predmeta i brojnim

referencama u vezi sa njenim arbitražnim olakšicama u investicionim

ugovorima i zakonima, ICSID igra važnu ulogu u oblasti međunarodnih

investicija i ekonomskog razvoja. Danas, ICSID se smatra vodećom

međunarodnom arbitražnom institucijom posvećenoj rešavanju sporova

između investitora i država.

5.1. Ciljevi

Prema članu 1 Statuta, jedan od elementarnih ciljeva Banke, između ostalog,

je da “unapređuje privatne investicije u inostranstvu”. Tu funkciju Banka vrši

na nekoliko načina, dajuci zaštitu tim investicijama politikom davanja

zajmova.

Od svog osnivanja, Banka je nastupala kao zaštitnica privatnih investicija u

inostranstvu, i svoju politiku davanja zajmova činila je zavisnom od

postupanja pojedinih država prema stranim investicijama. 50-ih godina

prošlog veka Banka je imala nesporazum sa Grčkom vladom zbog spoljnog

duga Grčke, koji nije bio likvidiran na zadovoljstvo zajmodavaoca. Takođe su

64 Schrever, Christoph (2009), “The ICSID Convention: A commentary”, Press Syndicate of the University of Cambridge

postojala neslaganja i između Banke i pojedinih zemalja Latinske Amerike, jer

je Banka već tada nastupala kao zaštitnica stranih finansijskih interesa što je

zapravo povećalo poverenje međunarodnih bankara prema međunarodnoj

Banci.65 U isto vreme, to je izazvalo nešto hladnije odnose između Banke i

zemalja u razvoju. Banka je još jasniju politiku vodila u slučajevima

nacionalizacije stranih investicija u pojedinim zemljama. Ona u načelu nije

dogovarala zajmove zemljama u kojima je došlo do nacionalizacije strane

imovine bez postizanja odgovarajućih sporazuma sa državom čijih je građana

imovina bila sporna. Prema shvatanjim Banke, njena dužnost je bila da ne

odobrava zajmove u slučajevima spora oko kompenzacije za nacionalizovanu

inostranu imovinu, ili u slučaju neplaćanja inostranog duga dok ne utvrdi da

postoje dobri izgledi da će se rešiti spor, odnosno dok ne utvrdi da dotična

vlada ozbiljno nastoji da postigne zadovoljavajuće rešenje nastalog spora. 66

5.2. Organizaciona struktura

ICSID ima jednostavnu organizacionu strukturu, koju čine Sekretarijat i

Administrativni Savet.67

5.2.1. Administrativni Savet

Administrativni Savet je upravljačko telo ICSID-a, koje je sačinjeno od po

jednog predstavnika svake države ugovornice ICSID-a. Ovaj Savet sastaje se

na godišnjem nivou, i povezan je sa zajedničkim godišnjim sastancima

Svetske Banke i Međunarodnog Monetarnog Fonda. Svi predstavnici imaju

istu glasačku moć. Predsednik Svetske Banke je ex officio Presedavajući

65 International Centre for Settlement of Investment Disputes (2003) , “ICSID review”, International Centre for Settlement of Investment Disputes

66 Reed, Lucy; Paulsson, Jan; Blackaby, Nigel (2004), “Guide to ICSID arbitration”, Kluwer Law International


ICSID Administrativnog Saveta, ali bez prava glasa. Osnovne funkcije

Administrativnog Saveta uključuju izbor Generalnog Sekretara, i njegovog

zamenika, usvajanje propisa i pravila za pokretanje i vođenje postupaka

ICSID, usvajanje budžeta ICSID-a, i odobravanje godišnjeg izveštaja o radu

ICSID.

5.2.2. Sekretarijat

Sekretarijat je sačinjen od Generalnog Sekretara, zamenika Generalnog

Sekretara i osoblja. Generalni Sekretar je u isto vreme i zakonski zastupnik

ICSID, matičar ICSID postupaka i glavni službenik Centra. Zamenik

Generalnog sekretara je odgovoran za svakodnevno poslovanje Sekretarijata

i delovanje u ulozi Generalnog Sekretara u njegovom odsustvu, ili u slučaju

sprečenosti da obavlja dužnosti tokom bilo kog konkursa u kancelariji

Generalnog Sekretara.

Glavni zadatci Sekretara su pružanje institucionalne podrške za pokretanje i

vođene postupka Centra, pomoć u konstituisanju komisija za poravnanje,

arbitražnih sudova i ad hoc komiteta kao i podrška njihovim operacijama, i

administriranje postupaka i finansija svakog predmeta. Sekretarijat takođe

pruža podršku Administrativnom Savetu, i osigurava funkcionisanje Centra

kao međunarodne institucije i centra za objavljivanje informacija i školarina.

Takođe, Sekretarijat održava ICSID Panele pomiritelja i arbitaraza koje svaka

država ugovornica može da odredi četiri osobe, dok Presedavajući

Administrativnog Saveta može imenovati deset osoba. Paneli Centra

obezbeđuju izvore iz kojih strane u postupku mogu izabrati pomiritelje i

arbitre. Zatim, u slučaju da je Predsednik Administrativnog Saveta odabran

da izabere pomiritelja, arbitra ili članove ad hoc komiteta u ICSID

postupcima, njegovo imenovanje mora biti povučeno iz Panela.

Dok se administrativni troškovi finansiraju iz budžeta Svetske Banke, troškovi

ICSID postupaka snose strane u sporu.

5.3. Istorijat Konvencije

S’ obzirom na ulogu koju ima Banka u unapređivanju i zaštiti privatnih

inostranih investicija, kao i na položaj Banke kao katalizatora privatnog

kapitala u zemlji u razvoju, Banka je često bila pozivana da interveniše u

spornim slučajevima vezanim za oduzimanje inostrane imovine. Kao

posrednik, Banka je bila angažovana u mnogim sporovima još 50-ih godina

(na primer u sporu u vezi sa nacionalizacijom kompanije Sueckog kanala).

Već 1962. godine Upravni Odbor Banke je odobrio izradu studije o mogućoj

ulozi Banke u takvim situacijama.68 Tom prilikom je nekoliko predloga bilo

izneseno o tome kako bi Međunarodna Banka mogla imati

institucionalizovanu ulogu u rešavanju sporova između država koje primaju

kapital stranih investitora. Kada je, između ostalih predloga, predloženo da

se radi na stvaranju međunarodne konvencije o rešavanju sporova do kojih bi

moglo doći, u okviru Banke donešena je odluka da se radi na tom trećem

predlogu, koji je bio najmanje ambiciozan, ali koji je imao najvećih izgleda za

uspeh. Između 1963. i 1964. godine održani su brojni sastanci u sedištima

regionalnih komisija UN sa predstavnicima 86 zemalja, na kojima se

razmatrao nacrt Konvencije.69 Na osnovu toga, Izvršni direktori su zaključili

da bi Konvenciju o rešavanju investicionih sporova mogla prihvatiti većina

zainteresovanih država, i tada je od Odbora Guvernera zatraženo da se

donese odluka o pravljenju nacrta Konvencije. Nacrt Konvencije koji su

pripremili razmatrao je posebno formirani Pravni komitet koji je zasedao

68 Baker, James Calvin (1999), “Foreign direct investment in less developed countries: the role of ICSID and MIGA”, Quorum Books

69 Bilgrami, Jafar Raza (1979), “International organization, a view from within” , Vikas

1964. godine.70 Kada su sporne tačke uklonjene, dogovoren je i tekst

Konvencije. Odbor Izvršnih direktora prihvatio je finalni tekst Konvencije

18.3.1965. godine, kada je i podnesen država članicama na potpisivanje.

5.4. Pristupanje Konvenciji

“Konvencija o rešavanju investicionih sporova između država i građana

drugih država” , kako je glasio pun naziv, stupila je na snagu 1966. godine,

odnosno mesec dana nakon što je dvadeseta država deponovala svoj

ratifikacioni instrument.71

U početku, Konvenciju su mogle potpisati samo države članice Međunarodne

Banke, ali nakon stupanja na snagu Konvencije, njoj može pristupiti svaka

država potpisnica Statuta Međunarodnog Suda Pravde koju su pozvale 2/3

članova Administrativnog veća koje je osnovano Konvencijom.

Jugoslavija je potpisala Konvenciju 21.03.1967. godine, i istog dana je

položila i svoj ratifikacioni instrument.

Administrativni savet, koji je osnovan Konvencijom kao i njen glavni organ, i

koji se sastoji od po jednog predstavnika svake države potpisnice, svoju prvu

sednicu održalo je u Vašingtonu 1967. godine.

5.5. Centar za rešavanje sporova

Konvencijom je osnovana nova međunarodna institucija za rešavanje

sporova koji proizilaze iz investicija. To je ICSID, koji je posebni pravni subjekt



odvojen od Banke, i koji ima sopstvene organe , i to Administrativni savet i

Sekretarijat. Administrativno veće sastavljeno je od po jednog predstavnika

svake države potpisnice, a Sekretarijat čine generalni sekretar i jedan ili više

zamenika tog sekretara, kao i osoblje Sekretarijata. Na čelu Sekretarijata, u

ulozi generalnog sekretara nalazi se glavni pravni savetnik Međunarodne

Banke. Sedište centra nalazi se u glavnim prostorijama Međunarodne Banke

u Vašingtonu. Centar vodi posebnu listu posrednika odnosno arbitara iz kojih

redova se sastavlja ili komisija za posredovanje ili arbitražni sud, u zavisnosti

od toga da li se radi o postupku mirenja ili o postupku arbitraže. Postupak

posredovanja, isto kao i postupak arbitraže, počinje podnošenjem pismenog

zahteva generalnom sekretaru. U oba slučaja, ukoliko generalni sekretar

utvrdi da se radi o postupku koji očigledno ne spada u nadležnost Centra, on

će odbiti registraciju takvog zahteva, dok će u suprotnom zahtev

registrovati.72

5.6. Nadležnost

Jedno od osnovnih otvorenih pitanja prema Konvenciji je pitanje njene

nadležnosti. Prema članu 25 Konvencije, nadležnost Centra proteže se na

“pravne sporove” između država potpisnica i državljana druge države

potpisnice koji je nastao “neposredno iz investicija” i za koji su se stranke u

sporu pismeno saglasile da ga iznesu pred centar.73

Dakle, spor mora biti pravne prirode, i mora “proisticati direktno iz

investicije”, dok strane u sporu moraju da s’ jedne strane biti države, a

s’druge strane državljani druge države potpisnice Konvencije. Sama

Konvencijane sadrži definicije o tome šta se smatra sporom koji proizilazi

72 Schrever, Christoph (2009), “The ICSID Convention: A commentary”, Press Syndicate of the University of Cambridge

73 Cvetković, Predrag (1995), “Uslovi nadležnosti ICSID”, Pravni fakultet Podgorica

direktno iz investicije, a ni šta se smatra sporom pravne prirode. Dok je

Konvencija sastavljana bilo je mnogo govora o tim pojmovima, ali zbog

neslaganja učesnika u sastavljanju teksta Konvencije niakva definicija nije

bila prihvatljiva i zbog toga je iz samog teksta Konvencije izostavljena.

Odsutnost definicije otežava ugovaranje nadležnosti Centra u onim

slučajevima kada može doći do spora o tome da li određena situacija spada u

okvir shvatanja pojedinih pojmova.74 Tako, na primer, nije jasno u potpunosti

šta se smatra investicijom. S’ jedne strane, može se raditi samo o

finansijskim investicijama u užem smislu, dok se, s’ druge strane, pod

investicijom mogu smatrati i izvođenje investicionih radova dužeg trajanja i

većeg obima. Međutim, stranke će se teško odlučiti za ugovaranje

nadležnosti Centra sve dok nisu načisto da li će nadležnost centra biti

prihvaćena ili ne. Isto tako, pojam “pravni spor” nije definisan u Konvenciji.

Izvestaj izvršnih direktora koji je bio priložen Konvenciji u trenutku kada je

ona bila podnesena vladama na potpis daje tumčenje tog pojma i to tako da

on obuhvata “sukob prava”, ali da ne obuhvata “samo sukob interesa”.75

Sam potpis i ratifikacija Konvencije ne znače obaveznu nadležnost Centra.

Jedan od temeljnih principa Konvencije jeste princip dobrovoljnosti u

upotrebljavanju nadležnosti Centra. Osobe sa parničnom sposobnošću u

smislu Konvencije moraju se složiti pismeno da podnesu spor Centru na

rešavanje. Kada se jednom da pristanak za rešavanje spora, on ne može biti

povučen jednostrano. Dakle, samo pristupanje Konvenciji ne znači obaveznu

nadležnost Centra, iako države mogu dostaviti Centru načelan stav o tome

koje sporove su voljne da stave pod njegovu nadležnost, a koje ne. Međutim,

taj načelni stav neće sam po sebi biti dovoljan da privuče obaveznu

nadležnost Centra za konkretni spor.

74 Cvetković, Predrag (1995), “Uslovi nadležnosti ICSID”, Pravni fakultet Podgorica


5.7. Posebnosti Konvencije

Kao jedna bitna karakteristika postupka arbitraže, jeste mogućnost traženja

razmatranja odluke u drugostepenom postupku, i to sa stanovišta tumačenja

donešene odluke, revizije te odluke i njenog poništenja. Isto tako, o izvršenju

donesene odluke Konvencija sadrži novosti tako što predviđa da svaka

država članica Konvencije priznaje donesenu odluku obaveznom kao da se

radi o konačnoj oceni suda te države. Prema tome, arbitražna odluka Centra

smatraće se res iudicata u svakoj državi ugovornici. Dalje, s’ obzirom da je

odluka koja je donešena izjednačena sa konačnom presudom domaćeg suda,

očigledno je da se izbegava mogućnost osporavanja donešene odluke sa

stanovišta order publica.

Sporovi koji bi mogli proisteći između država potpisnica prilikom tumačenja

ili primene Konvencije, a koji ne budu rešeni pregovorima, biće izneti pred

Međunarodni sud pravde na zahtev stranaka ili stranke u sporu, ukoliko se

drzave ne sporazumeju da se taj spor resin a drugi način.76 Svaka država

može otkazati Konvenciju. Otkaz stupa na snagu šest meseci nakon prijema

obaveštenja. Ipak, ovakvo obaveštenje ne utiče na prava i obaveze te države

koje proističu iz pristanka nadležnosti Centra datog pre prijema tog

obaveštenja. Ipak, donošenje Konvencije kao i njeno relativno brzo stupanje

na snagu pokazuje da je zaista postojala potreba za osnivanjem ustanove tog

tipa, koja bi rešavala sporove između država koje primaju inostrane

investicije, i pravnih ili fizičkih osoba – stranaca, koji investiraju kapital u te

države.


6. Multilateralna agencija za garantovanje investicija

(Multilateral Investment Guarantee Agency – MIGA)

Mulilateralna agencija za garantovanje investicija osnovana je 1988. godine.

Kao članica Svetske Bankarske Grupe, misija MIGA je da podstiče strane

direktne investicije u zemljama u razvoju, da bi pomogla ekonomski razvoj,

smanjenje siromaštva, i da bi poboljšala živote ljudi u tim zemljama.

Njen cilj je ohrabrivanje stranih direktnih investicija u zemljama u razvoju,

dajući garancije stranim investitorima od gubitka prouzrokovanog

nekomercijalnim rizikom, kao što je eksproprijacija, nekonvertibilnost valuta i

nedostatak transfera, rat i civilni neredi, kršenje ugovora. To radi tako što

obezbeđuje osiguranje od političkog rizika (garancije) privatnom sektoru.

Pored toga, MIGA pruža i tehničku pomoć zeljama šireći informacije o

investicionim mogućnostima. Takođe, na zahtev zainteresovanih država,

pruža usluge medijacije u investicionim sporovima. MIGA ima četiri vodeća

principa: 77

fokus na klijente

vezanost u partnerstvima

podsticanje uticaja razvoja

obezbeđenje finansijske snage

6.1. Ciljevi i svrha

Ciljevi i svrha Agencije definisani su članom II njenog Statuta. Dakle, cilj

Agencije je da ohrabruje protok investicija za produktivne svrhe izmedju

zemalja članica, i posebno da razvija zemlje članice, i stoga da dopuni

aktivnosti IBRD, IFC i drugih međunarodnih finansijskih institucija za razvoj.

Da bi ispunila svoje ciljeve, Agencija:

Izdaje garancije, uključujuci koosiguranje i reosiguranje, od

nekomercijalnog rizika u pogledu ulaganja u zemlje članice koje

proizilaze iz drugih zemalja članica.

obavlja određene komplementarne aktivnosti da bi unapredila protok

ulaganja između zemalja u razvoju

izvršenje drugih slučajnih ovlašćenja je neophodno ili poželjno u

podržavanju (unapređenju) svojih ciljeva

77 Multilateral Investment Guarantee Agency (1997), “MIGA: Business Profile”, World Bank Group

U svim svojim odlukama, MIGA je vođena odredbama ovog člana.

6.2. Organizaciona struktura

Članom V Statuta određena je organizacija i menadžment MIGA. Agencijom

rukovode Odbor Guvernera, Odbor Direktora i Predsednik.


Odbor guvernera čini jedan Guverner, i jedan zamenika Guvernerai njih

imenuju države članice. Zamenik Guvernera nema pravo glasa, osim u

odsustvu njegovog šefa. Odbor Guvernera bira jednog od Guvernera, da

deluje u ulozi Predsedavajućeg.

Odbor Guvernera ima sva ovlašćenja, osim onih koja su, odredbama

Konvencije, spacijalno poverena drugom organu Agencije. Odbor Guvernera

može preneti svoja ovlašćenja Odboru Direktora, osim slećeih ovlašćenja:

Prijem novih država u članstvo, i određivanje uslova njihovog prijema;

Suspenzija članstva; odlučivanje o povećanju ili smanjenju kapitala;

povećanje limita celokupnom iznosu od potencijalne obaveze, prema članu

22; označiti državu kao državu članicu u razvoju; svrstati novu članicu u

kategoriju , ili kategoriju 2, u svrhe glasanjač određivanje naknade direktora i

njegovih zamenika; prestanak operacija i likvidacija Agencije; distribucija

sredstava članicama nakon likvidacije; izmene ove Konvencije, njenih aneksa

i rasporeda.

Odbor Guvernera se sataje na godičnjim sastancima, kao i drugim

sastancima koji mogu biti određeni od strane Odbora Guvernera, ili koje

može sazvati Odbor Direktora. Odbor Direktora može sazvati sastanak

Odbora guvernera kad god to zahteva pet članica iličlanova koji imaju

ujkupno 25% ukupne glasačke moći.

6.2.2. Odbor Direktora

Odbor direktora je odgovoran za opšte poslove Agencije. Ovaj Odbor

sastavljen je od ne manje od dvanaest Direktora. Broj Direktora može biti

prilagođen promenama u članstvu. Svaki director miže odrediti svog

zamenika, sa punim ovlašćenjima da deluje u njegovo ime, u slučaju

odsustva Direktora, ili njegove nemogućnosti da deluje. Odbor Guvernera

odrediće mandate Direktora. Odbor će se sastajati na poziv njegovog

Predsednika, delujući po spostvenoj inicijativi ili na zahtev tri direkora.

6.2.3. Predsednik

Predsednik je odgovoran za upravljanje svakodnevnim poslovima Agencije.

Odgovoran je za organizaciju, postavljanje i otpuštanje službenika Agencije.

Predsednika imenuje Odbor Direktora, na predlog njegovog

Predsedavajućeg. Odbor Guvernera određuje platu i uslove ugovora o službi

Predsednika. U izvršenju svojih zadataka, Predsednik i osoblje odgovaraju

isključivo Agenciji, i ni jednom drugom organu. Svaki član Agencije dužan je

da poštuje međunarodni karakter tih obaveza, i mora se uzdržavati od svih

pokušaja da utiče na Predsednika ili na osoblje u vršenju njihovih dužnosti.

U postavljanju kadrova, Predsednik će, zbog izizetne važnosti da se

obezbede najviši standardi efikasnosti i tehničkih kompetencija, da obratiti

veliku pažnju na regrutovanje osoblja na najširoj mogućoj geografskoj osnovi.

Predsednik i osoblje moraju u svako doba čuvati poverljivost informacija,

dobijenih u vršenju poslova Agencije.

6.3. Članstvo i glasanje

Prema Konvenciji, članstvo u MIGA otvoreno je za sve članice Svetske Banke,

i Švajcarsku. Trenutno je 175 država u članstvu Agencije.

U cilju obezbeđenja aranžmana za glasanje, koji odražavaju jednake interese

u Agenciji za obe kategorije država, kao i značaj finansijskg učešća svake

države članice , svaki član imaće 177 glasova, plus jedan upisani glas za

svaku udeo u akcijama koju poseduje ta članica. Ako u bilo kom trenutku u

periodu od tri godine nakon stupanja na snagu Konvencije, ukupna suma za

članstvo i upisane glasove članova koji pripadaju jednoj od dve kategorije

država, iznosi manje od 40% ukupne glasačke moći, članovi iz takve

kategorije imaće takav broj dodatnih glasova koliko je neophodno za ukupne

glasačke moći te kategorije, da bi se izjednačio procenat ukupne glasačke

moći.78 Ti dodatni glasovi će biti podeljeni između članica takve Kategorije u

proporciji koju upisani glasovi i jednog i drugog imaju ukupno upisanih

glasova Kategorije. Takvi dodatni glasovi podležu automatskom

prilagođavanju kako bi se osiguralo da se taj procenat održava, i da se mora

otkazati na kraju navedene tri godine. Tokom treće godine, nakon stupanja

na snagu ove Konvencije,79 Odbor Guvernera razmatra dodelu akcija, i u

svojim odlukama vodiće se sledećim principima:

glasovi članica trebaju odražavati stvarne pretplate u kapitalu

Agencije, kao i glasove članica.

Akcije dodeljene zemljama koje nisu potpisale Konvenciju biće

dostupne za preraspodelu takvim članovima in a takav način , da

omogući izjednačeno glasanje između navedenih kategorija

Odbor Guvernera će preduzeti mere koje će olakšati mogućnost

članova upišu akcije koje su im dodeljene

78 Dzodzo-Rujević, Ksenija; Stamenković, Lola (1996), “Funkcionisanje Multilateralne Agencije za Garantovanje Investicija”, Jubmes

79 West, Gerald;Tarazona,Ethel (1998), “MIGA and foreign direct investment: evaluating development impact”, World Bank

U roku od tri godine, sve odluke Odbora Guvenera i Odbora Direktora,

donose se posebnom većinom, osim odluka koje zahtevaju dvotrećinsku

većinu.

U slučaju da je kapital Agencije povećan, u skladu sa članom V, stav c, svaki

član koji to zahteva biće ovlašćen da upiše procenat povećanja koji je

ekvivalentan procentu akcija koje su do tada upisane, donosi totalni akcijski

capital Agencije, ali ni jedna država neće biti obavezna da upiše bilo koji deo

povećanog kapitala.

Odbor Guvernera donosi propise u vezi sa dodatnim upisom akcija. Takva

regulative propisuje razumna vremenska ograničenja, za podnošenje zahteva

od strane članicakoje su to zahtevale.80

6.3.1. Glasanje u Odboru Guvernera

Svaki guverner ima pravo da glasa za člana koga on predstavlja. Osim ako je

Konvencijom drugačije određeno, odluke Odbora biće donete većinom

glasova.

Za sve sastanke Odbora Guvernera biće zahtevan kvorum, sačinjen od

većine Guvernera koji imaju ne manje od dve trećine totalne glasačke moći.

Takodje, Odbor Guvernera može propisom utvrditi postupak u kom Odbor

Direktora, kada smatra da je takva akcija u najboljem interesu Agencije,

može da zatraži odluku Odbora Guvernera na konkretno pitanje, bez

sazivanja sastanka Odbora Guvernera.

6.3.2. Izbor Direktora

80 Shihata, Ibrahim (1988), “MIGA and foreign investment”, Martinus Nijhoff Publishers

Direktori će biti izabrani u skladu sa Prilogom B Konvencije. Direktori će

obavljati ssvoju funkciju sve dok njihovi naslednici ne budu izabrani. Ukoliko

kancelarija Direktora bude upražnjena 90 dana pre isteka njegovog mandata,

drugi director će biti izabran do kraja mandata Guvernera koji je izabrao

bivšeg direktora. Za izbore se zahteva većina glasova. Iako je kancelarija

ostala upražnjena, zamenik bivšeg direktora vrši njegove funkcije, osim

imenovanja svog zamenika.

6.3.3. Glasanje u Odboru Direktora

Svaki direktor ima pravo da da određeni broj svojih glasova članovima čiji

glasovi su bili od važnosti za njegov izbor. Svi glasovi koje director ima

pravo da podeli, biće podeljeni kao celina. Osim ako Konvencijom nije

drugačije određeno, odluke Odbora direktora biće donete većinom glasova.

Za sve sastanke Odbora Direktora biće zahtevan kvorum, sačinjen od većine

Direktora koji imaju ne manje od polovine ukupne glasačke moći.

Odbor propisom može utvrditi postupak u kom njegov Predsedavajući , kada

takvu akciju smatra u najboljem interesu Agencije, može da zatraži odluku

Odbora oko specifičnih pitanja, bez sazivanja sastanka Odbora Direktora.

6.3.4. Povlačenje iz članstva

Svaki član može, nakon isteka roka od tri godine od datuma od kog je ova

Konvencija stupila na snagu, u odnosu na tog člana, povuče iz Akencije u bilo

koje vreme, dajući joj obaveštenje u pismenoj formi, u njenoj glavnoj

kancelariji. Agencija će obavestiti Banku, kao depozitara Konvencije, kada

primi to obaveštenje. Bilo koje povlačenje stupa na snagu devedeset dana

nakon prijema obaveštenja od strane Agencije. Članica može opozvati takvo

obaveštenje dok nije postalo pravosnažno.

6.3.5. Suspenzija članstva

Suspenzija članstva nastupa iz više razloga. Ako država članica ne ispunjava

bilo koju od svojih obaveza definisanih Konvencijom, Odbor Guvernera može,

odlukom većine svojih članova i uticajem većine ukupne glasačke moći,

suspendovati to članstvo. Zatim, dok je pod suspenzijom, taj član ne može

koristiti prava dobijena Konvencijom, osim prava na povlačenje iz članstva

kao i druga prava iz poglavlja IX Konvencije, ali će motari da ispunjava svoje

obaveze.81

Radi utvrđivanja podobnosti za izdavanje garancije ili reosiguranja, u skladu

sa članom III ili Aneksom I Konvencije, suspendovana članica ne može biti

tretirana kao članica Agencije. Suspendovana država automatski prestaje da

bude članica Agencije godinu dana nakon njegove suspenyije, ukoliko Odbor

Guvernera ne odluči da produži rok suspenzije, ili da vrati u članstvo tu

državu zbog takozvanog dobrog položaja.

6.3.6. Pravo i obaveze država koje su izašle iz članstva

Kada država prestane da bude članica, ona će biti odgovorna za sve svoje

obaveze, uključujući i potencijalne obaveze, prema Konvenciji, koje su na

snazi pre isteka članstva. Ali, bez obzira na to, Agencija će sa tim državama

ući u aranžmane za namirivanje njihovih potraživanja i obaveza. Svaki takav

aranžman moraće da odobri Odbor Guvernera.

6.4. Operacije

Operacije MIGA možemo podeliti u tri kategorije: garantovanje investicija,

investicione usluge i pravno savetovanje.

6.4. Garantovanje investicija

81 Iida, Akira (1977), “MIGA: the standard-setter”, Multilateral Investment Guarantee Agency

MIGA pruža investicione garancije od određenog nekomercijalnog rizika

(osiguranja od političkog rizika), da bi izabrala strane investitore za pogodne

investicije u zemljama članicama u razvoju. Investicione garancije koje MIGA

daje pokrivaju sledeće rizike: prenos valuta, eksproprijacija, kršenje ugovora

i rat i civilni neredi.

6.4.1. Prenos valuta

koje nastaje kada bilo koje predstavljanje pripisano domaćoj vladi za

restrikcije u trasferu izvan domaće zemlje njene valute, u slobodno

upotrebljivu vslutu ili drugu valutu pruhvatljivu za nosioca garancije,

uključujući i propust domaće vlade da deluju u okviru razumnog vremenskog

roka, na zahtev nosioca takvog zahteva.

6.4.2. Eksproprijacija

Sve zakonodavne ili administrativne mere, ili propusti pripisani domaćoj vladi

, koja za efekat ima uskraćivanje nosiocu garancija kontolu, ili veliku dobit,

nad njegovom investicijom , sa izuzetkom nediskriminišućih mera, opštih

aplikacija koje vlade normalno uzimaju u svrhu regulisanja ekonomskih

aktivnosti na svojoj teritoriji.

6.4.3. Kršenje ugovora

Povreda, ili bilo koje kršenje od strane domaće vlade, ugovora sa vlasnikom

garancije, kada taj vlasnik ugovora ne pribegava sudskom ili arbitražnom

forumu u cilju rešavanja svojih prava na period poništavanja ili kršenja

ugovora, ili kada odluka doneta od strane takvog foruma nije doneta u

rayumnom vremenskom roku, koji utvrđen ugovorom o garanciji, u skladu sa

propisima Agencije.

6.4.4. Rat i gradjanski nemiri

Podrazumevaju bilo koju vojnu akciju ili građanske nemire, na čitavoj teritoriji

zemlje domaćina na koje se primenjuje ova Konvencija. Nakon zajedničke

aplikacije zemlje domaćina i investitora, Odbor Guvernera, posebnom

većinom, može odobriti produženje pokrića garancije za određene

nekomercijalne rizike, osim onih već navedenik, ali ni u kom slučaju opasnost

od devalvacije ili depresijacije valute.

Gubitci nastali usled sledećih situacija neće biti pokriveni: bilo koja akcija ili

propusta domaće vlade, oko koje se nosilac garancije složio ili za koje je bio

odgovoran, i bilo koju akciju ili propust domaće vlade, ili bilo koji drugi

domaći događaj, koji je nastupio pre zaključenja ugovora o garanciji.

6.5. Investicione usluge

Sektor za investiciona tržista MIGA radi na snabdevanju posrednika u

unapređenju investicija istaknutim znanjem, instrumentima i tehnikama

ojačavanja njihovih kapaciteta da bi privukli i zadrzžali strane direktne

investicije. MIGA obezbeđuje i hands-on operativnu pomoć za unapređenje

posrednika, kao i niz usluga investicionih informacija zemljama članicama i

firmama koje su razmatrale o direktnim investicijama u zemljama u razvoju. 82

Ove ključne usluge i proizvodi spadaju tri ključne oblasti: izgradnja

kapaciteta, širenje informacija i olakšice za investiranje.

82 Cvetković, Predrag (1993), “Rizici podrobni za izdavanje garancija MIGA”, PiP

6.6. Pravne usluge

MIGA takođe pruža i širok obim pravnih usluga, međunarodne i zemljama

klijentima. Njene aktivnosti uključuju podršku drugim odeljenjima MIGA i

Odboru direktora pravnim savetima, savetuje zemlje oko članstva u MIGA,

pruža tehničku pomoć i savete državama članicama oko pitanja koja utiču

na privlačenje stranih investicija, istražuje i širi informacije, posreduje u

investicionim sporovima, administrativnim prigovorima, kao i savetovanje o

rastućem kapacitetu garancija. MIGA takođe sarađuje sa Grupacijom Svetske

Banke.

6.6.1. Suspenzija operacija

Odbor direktora može, kad god se to čini opravdano, suspendovati izdavanje

novih garancija za određeni period. U hitnim slučajevima, oni mogu

suspendovati sve aktivnosti Agencije u periodu dok traje to vanredno stanje,

obezbeđujući da neophodni aranžmani budu napravljeni radi zaštite interesa

Agencije i treće strane. Međutim, odluka o suspendovanju operacija neće

imati nikakve efekte na obaveze članova na osnovu Konvencije, ili na

obaveze Agencije prema nosiocimaa garancija ili reosiguranja, ili prema

trećim licima.

6.6.2. Likvidacija

Odbor Guvernera može posebnom većinom odlučiti da prestanu operacije

Agencije, ili da likvidira agenciju. Odmah zatim Agencija prekida sve

aktivnosti, osim onih koje se tiču slučaja redovnog ostvarivanja, održavanja i

očuvanja imovine i izmirenja obaveza. Do konačnog poravnanja, i raspodele

imovine, Agencija če postojati i sva prava i obaveze članica u okviru

Konvencije ostaće neoštećena. Takođe, raspodele sredstava među članicama

neće biti sve dok se sve obaveze prema vlasnicima garancija, i drugih

poverilaca ne budu izmirene i obezbeđene, i Sve dok Odbor Guvernera ne

odluči da napravi takvu raspodelu.83 U skladu sa svim tim, Agencija će

distribuirati preostalu imovinu svojim članicama, srazmerno udelu svake

članice u upisanom kapitali Agencije. Ni jedan član neće imati pravo na svoj

udeo u srestvima Agencije ili sponzorstva Kreditnog Fonda, osim ukoliko član

nije izmirio sva potraživanja od strane Agencije protiv nje. Svaka distribucija

sredstava treba da bude u periodu u kod Odbor Guvernera odluči, i na način

na koji se smatra fer i pravednim.

6.7. Uticaj razvoja

Projekti koje podržava MIGA imaju široke (rasprostranjene) koristi. Oni

stvaraju lokalne poslove, generišu prihode od poreza, i prenose veštine i

tehnološko znanje. Lokalne zajednice često primaju značajne sekundarne

pomoći, kroz poboljšanu infrastrukturu, uključujuci puteve, električnu

energiju, bolnice, škole, i čistu vodu. Strane direktne investicije koje

podržava MIGA takođe ohrabruju slične lokalne investicije i razvoj lokalnog

biznisa koji snabdeva povezana dobra i usluge. Kao rezultat toga, zemlje u

razvoju imaju veće šanse da prekinu ciklus siromaštva.

Garancije koje MIGA daje pokrivaju zahteve investitora da budu dosledni

socijalnim i ekonomskim standardima koji se smatraju za najbolje na svetu. U

isto vreme, MIGA podržava i oslanja se na rasprostranjene izvore Grupacije,

83 Dzodzo-Rujević, Ksenija; Stamenković, Lola (1996), “Funkcionisanje Multilateralne Agencije za Garantovanje Investicija”, Jubmes

primenom neuporedivog znanja ekonomija u nastojanju, na projekte za koje

garantuje.

MIGA takođe deluje u svojstvu zaštitnika protiv akcija vlade koje mogu

poremetiti investicije, i ova uloga dozvoljava MIGA da utiče na rezoluciju o

potencijalnim sporovima.

Nadležnost MIGA da služi u svojstvu realnog posrednika povećava poverenje

investitora koji investiraju u ekonomije u nastojanju, biti zaštićene od

nekomercijalnog rizika84.

Brige oko neizvesnih političkih okruženja, kao i svesnost političkog rizika

često sprečava investiranje sa stranim direktnim investicijama koje često idu

“dobrim” zemljama, dok su najsiromašnije svetske ekonomije uglavnom

ignorisane. MIGA je važan katalizator , koji sve više podstiče strane direktne

investicije, što je zapravo ključni pokretač rasta u zemljama u razvoju kroz

svoje garancije, tehničku pomoć i pravne usluge.85

Od svog osnivanja, dodelila je više od 500 garancija za projekte u 78 zemalja

u razvoju. Tehnička pomoć koju pruža MIGA takođe igra sastavnu ulogu u

katalizaciji stranih direktnih investicija, kroz pomoć zemljama u razvoju širom

sveta da definišu i sprovedu strategije za podsticanje investicija. MIGA razvija

i razmešta instrumente i tehnologije za podršku širenju informacija u vezi sa

investicionim mogućnostima.

Agencija takođe koristi svoje pravne usluge za prevazilaženje mogućih

prepreka za investiranje. Kroz svoj program mediacije u sporovima, MIGA

pomaže vladama i investitorima da reše svoje razlike i konačno poboljšaju

investicionu klimu u zemlji.86

84 Shihata, Ibrahim (1988), “MIGA and foreign investment”, Martinus Nijhoff Publishers

85 West, Gerald;Tarazona,Ethel (1998), “MIGA and foreign direct investment: evaluating development impact”, World Bank

86 Baker, James Calvin (1999), “Foreign direct investment in less developed countries: the role of ICSID and MIGA”, Quorum Books

Aktivnosti MIGA upotpunjuju aktivnosti drugih učesnika u investiranju. Ona

radi sa partnerima kroz programe koosiguranja i reosiguranja, da bi proširila

kapacitet dohotka političkog rizika u industriji osiguranja.

7. SVETSKA BANKA U SRBIJI

Grupacija Svetske Banke pruža pomoć Srbiji kada je reč o podizanju nivoa

životnog standarda njenih građana. Putem pomoći u promovisanju uslova za

održivi razvoj i otvaranje novih radnih mesta, lakšem pristupu društvenom

kapitalu i uslugama, kao i unapređenju javnog sektora, ona doprinosi boljem

kvalitetu života ljudi u Srbiji. Banka deluje kroz partnerstvo sa zvaničnim

vlastima, drugim učesnicima u vlasti na lokalnom nivou i međunarodnom

zajednicom koja se bavi razvojem, kako bi obezbedila uspešnu tranziciju

Srbije ka tržišno oriijentisanoj privredi.* Od svog osnivanja 1944. godine,

Svetska Banka je finansirala mnoge značajne projekte u Srbiji, od železnicke

pruge Beograd – Bar, do hidro-sistema Ibar-Lepenac i termoelektrane

Kolubara A.

Između 2001. i 2009. godine, Svetska Banka finansirala je 30 projekata u

Srbiji sa preko jednom milijardom američkih dolara. Ekspertiza Banke, kao i

finansijska podrška odigrale su važnu ulogu u reformi bankarstva, prosvete,

energetike, javnih finansija i socijalnog sektora u Srbiji. *

Ona takođe ima i veoma bitnu ulogu u privatizaciji jednog broja državnih i

društvenih preduzeća. Veliku pomoć pružila je i u reformi pravosuđa,

unapređenju usluga u oblasti zaštite životne sredine, zdravstva i

zapošljavanja, modernizaciji graničnih prelaza, obnovi putne mreže,

razvijanju efikasnijeg poslovnog okruženja. Ona Srbiji pruža usluge

ekspertize i podrške, u oblastima kao što su reforma penzijskog sistema,

poljoprivrede i katastra.

Program koji Svetska Banka sprovodi u Srbiji usmeren je na tri prioriteta koja

je odredila Vlada Srbije:*

Pospešivanje dinamičnog rasta ekonomije koji je baziran na razvoju

privatnog sektora kako bi se obezbedilo da prihodi stanovnistva

nastave da se približavaju Evropskom nivou

Obezbeđivanje mogućnosti za učešće sto širih delova stanovništva u

privrednom rastu

Upravljanje nadolazećim rizicima u oblasti ekologije i privrednih

katastrofa

7.1. Projekti i rezultati na terenu

U periodu od 2001. do 2008., u saradnji sa vladom Srbije, Svetska Banka je

omogućila projekte koji su poboljšali kvalitet života u Srbiji. Do 2008.,

portfolio Banke se sastojao od jedanaest projekata, od kojih je većina njih još

uvek u fazi realizacije, ukupne vrednosti od skoro $450 miliona (uključujući

IDA, IBRD i GEF).* Dakle, kao što je rečeno, svi ti projekti su fazi realizacije i

njihov pun efekat pokazaće se tek po njihovom završetku. Određeni broj

projekata koji su završeni unapredili su život građana Srbije u mnogim

oblastima.

Kao jedan od značajnijih projekata izdvojio se projekat unapređenja

obrazovanja u Srbiji. Program unapređenja škola počeo je avgusta 2002.

godine, i deo je šireg projekta unapređenja obrazovanja. Pored unapređenja

nastave i procesa učenja, ovi grantovi imali su za cilj podsticanje zajednice

da preuzme odgovornost za svoje škole. Sredstva za razvoj škola bila su

raspoloživa tek nakon što bi lokalne prosvetne vlasti sačinile planove, uz

pomoć stanovnistva.

Rezlltati programa: 803 granta u iznosu od $5,66 miliona dodeljeno je

srpskim školama za nabavku opreme, manje građevinske radove i stručni

razvoj nastavnog kadra; 3200 nastavnika, školskih psihologa i školskih

pedagoga iz osnovnih škola i gimnazija obučeni su kako da koriste rezultate

nacionalne i međunarodne procene učeničkih dostignuća; 7500 nastavnika

obučeno je u oblasti informacione tehnologije, 3000 u oblasti korišćenja

savremenih nastavnih metoda, 3500 u oblasti veštine komuniciranja, a 400

je pohađalo kurs engleskog jezika.

Sledeći bitan projekat je projekat podrske finansiranja izvoza. Kada je proces

tranzicije počeo u Srbiji, 2000. godine, njen izvoz bio je na rekordno niskom

nivou. U cilju podrške zemlji da pomogne svom privatnom sektoru da

identifikuje i pristupi stranim tržištima, ovaj projekat Svetske Banke

finansirao je osnivanje posebne agencije za izvoz.

Rezultati programa: otvoreno je blizu 600 novih radnih mesta u preduzećima

koja podržava Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova;

Projektnim instrumentima podržan je izvoz u vrednosti od skoro

$2.700.000.000; odobreno je $9,7 miliona operativnih zajmova; sačinjen je

361 kreditno-informacioni izveštaj.

Sledeći projekat bitan za Srbiju jeste projekat unapređena zapošljavanja.

2002. godine, Srbija se obratila Svetskoj Banci tražeći u rešavanju visoke

stope nezaposlenosti. Tim Svetske Banke ubrzo je pronašao fleksibilno i

efikasno rešenje – Projekat unapređenja zapošljavanja. Ovaj projekat

finansiran je kroz kredit od $2,75 miliona, i dodatno grant Britanskog DFID-a

od $1,75 miliona. Taj projekat za cilj ima unapređenje programa efikasnosti

radne snage u Srbiji putem pilot programa i isprobavanja novih pristupa.,

pokretanja programa za inovativnu preraspodelu radne snage i

obezbeđivanje službi za zapošljavanje. Kao rezultat ovog programa,

osnovano je trinaest tranzicionih centara od 9000 radnika, koliko je posetilo

ove centre, oko 7000 radnika je dobilo savete i informacije; 2000 radnika

obučeno je i prekvalifikovano; otvoreno je 800 radnih mesta ili su radna

mesta sačuvana u pilot-preduzećima kroz tranzicione centre;223 zaposlenih

u ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i Nacionalnoj službi za

zapošljavanje obučeno je za donošenje i realizaciju socijalnih planova u

preduzećima; 132 predstavnika iz lokalnih opstina i drustvenih partnera sa 4

pilot lokacije i 9 novih opstina obučeno je za centre i program ponovnog

zapošljavanja; Društveno partnerstvo za zajednički rad na program ponovnog

zapošljavanja zasnovano je u svih 11 opština u Srbiji.

Projekat zdravstva u Srbiji – ovaj projekat Svetske Banke doprinosi razvoju

održivog i uspešnog sistema zdravstvene zaštite u kojem se davaoci usluga

nagrađuju za kvalitet i efikasnost i gde zdravstveno osiguranje obezbeđuje

korišćenje pristupačne i efikasne zaštite. Rezultati: Blizu #10 miliona

investirano je u rekonstrukciju i za kupovinu medicinske opreme i četiri opšte

bolnice (Valjevo, Zrenjanin, Kraljevo, Vranje). Obezbeđena je efikasnija

zdravstvena usluga u četiri opšte bolnice kroz smanjenje broja bolničkih

postelja i broja bolničkih dana za 11%;Računarska oprema je nabavljena i

uveden je zdravstveni informacioni sistem; više od million dolara uloženo je u

Institut Torlak, sa ciljem proizvodnje vakcine protiv gripa; Završene su

pripreme za uvođenje plaćanja na osnovu kapitalizacije. Pripremljeni su

nacionalni statistički izveštaji o zdravstvu; Izvršene su četiri procene

zdravstvene tehnologije i uveden je centralni informacioni sistem, kao i

informacioni sistemi u regionalnim bolnicama. urađena je baza podataka za

osiguranike.

Kako je navedeno izveštajem Svetske Banke iz 2010, godine, u Srbiji su

imali ekstremni slučaj, jer se dogodilo da čak pet pozajmica bude zadržano u

Parlamentu i ne bude ratifikovano skoro dve godine.

Svetska Banka je imala dva programa budžetske podrške koja su delovala

paralelno u Srbiji za poslednjih nekoliko godina i oni su bili tesno vezani za

program MMF-a. Jedan je u oblasti nedovršene agende u jačanju privatnog

sektora. *Zove se „Operacija jačanje privatnog i javnog sektora“. Postoje

različite akcije u okviru tog programa, zakon o konkurenciji,

pojednostavljenje regulative u nekim oblastima finansijskog sektora. Dakle,

jedna oblast je jačanje privatnog sektora i završavanje tog zadatka na kome

se radi nekoliko godina. To je deo tranzicije. Drugo je ono što bi se moglo

nazvati smanjenje javnog sektora. Srbija u toj oblasti nije još završila svoju

tranziciju i ima veoma veliki javni sektor. 44 odsto bruto društvenog

proizvoda je u javnom sektoru, a to je značajno više od novih članica ili

drugih evropskih država. Ali čak i u poređenju sa Evropom, javni sektor Srbije

je i dalje veoma veliki i mora tokom vremena da se postepeno smanji kako bi

se oslobodila sredstva za druge prioritetne oblasti. Napomenuto je da

posebno velika sredstva odlaze na plate i penzije, a da Srbija ima i velike

infrastrukturne potrebe i da se stoga mora investirati više u obrazovanje.

Zato je potrebno smanjenje javnog sektora i promena strukture kako ne bi

toliko veliki deo odlazio na penzije i plate, a kako bi više odlazilo na

najvažnije investicije. Potrebna su dva paralelna programa, jedan je vezan za

privatni sektor, za reforme koje će stvoriti povoljniju sredinu za privatni

sektor, a drugi je reforma u javnom sektoru koja se sastoji u poboljšanju i u

postepenom smanjenju veličine, ali i poboljšanju raspodele troškova. To

dolazi kroz podršku budžeta i kako je rečeno iz Sverske Banke, tim

operacijama su za sada veoma zadovoljni.*

Kada je u pitanju energija, pokrenut je program za iskorišćenje energetske

efikasnosti i prenosa energije, rehabilitacije i izgradnje prenosnih linija kao i

projekat katastra. Reč je o 12 projekata: transport, poljoprivreda, energija,

navodnjavanje i odvodnjavanje, registracija zemlje, reforma penzionog

sistema, zdravstvo, nešto što se naziva DIL, što je dostava poboljšanih

lokalnih socijalnih službi, odnosno pomoć na opštinskom nivou u jačanju

obrazovnih i zdravstvenih službi. Ovi projekti su u suštini oni napravljeni i

trebalo bi da budu implementirani u periodu od četiri ili možda pet godina.

7.2. Faze projetkata trenutno, nakon ratifikacije

S obzirom da je ovim progrmima 18 meseci bilo potrebno da budu

ratifikovani , a kada su ratifikovani nisu nastavili da se kreću onako brzo kao

što je WB planirala, a deo toga je zato što Banka ima dugotrajne procedure,

ali sada svi oni počinju sa implementacijom. Medjutim, bilo je za to potrebno

mnogo više vremena nego što se Banci ili vladi dopada, jer ovde se radi

konkretno o investicionim projektima, a oni će voditi ka zapošljavanju. Na

primer, projekat vezan za navodnjavanje i odvodnjavanje, sastoji se od toga

da se na obalama reka grade zidovi koji će sprečiti poplave. To je posao koji

se radi na lokalnom nivou. Projekti vezani za izgradnju puteva takođe će

generisati dosta radnih mesta. Energetska efikasnost znači da će se u

školama i bolnicama postavljati instalacije, nova vrata i prozori, a sve će to

stvarati radna mesta na lokalnom nivou. Ljudi koji će tu raditi od zarade će

kupovati i to stvara višestruke efekte. Zato su iz Banke smatrali da je veoma

važno da ovi projekti započnu i da budu implementirani. Podrška budžetu je

dobra i važna jer vladi nedostaju finansije, a ovi projekti će satvoriti poslove

na lokalnom nivou i pomoći da se pokrenu lokalne ekonomije. Postojali su

problemi, ali sada stvari idu mnogo bolje.

7.3. Planirani prijekti u budućnosti

Za sledeću godinu planirane su još dve operacije podrške budžetu. Zbog

finansijske krize prilagođen je planirani program podrške. Svake četiri

godine Svetska Banka se sastaje sa vladom, onom koja je tada aktuelna, na

vlasti, i dogovaraju se oko programa podrške u periodu naredne četiri

godine. To se zove Strategija državnog partnerstva.Kada je stigla finansijska

Banka je prilagodila svoje programe trenutnoj situaciji. WB je planirala da

uradi investicioni projekat u obrazovanju, u obnovljivoj energiji i drugim

oblastima, ali umesto toga, odložila je te programe i iskorscen je novac koji

su hteli da daju Srbiji za podršku budžetu. WB je povecala takozvanu

„kovertu“. Koverta je suma koju možemo da pozajmimo. Prvobitno smo

planirali da pozajmimo 600, ali zbog finansijske krize, to smo povećali na 900

miliona za period od četiri godine. A pola toga ide na podršku budžetu.

Sledeće godine planirana je takodje podrska budžetu, ali u isto vreme

pripremaju se programi za naredne četiri godine. To je proces o kom tek

počinjemo da se razgovara, ali vlada Srbije je veoma zainteresovana za dve

oblasti, to su obrazovanje, posebno više obrazovanje i inovacije u nauci i

tehnologiji, obnovljiva energija zbog promene klime i možda nastavak

investicija u puteve.

7.4. Odnos WB sa Srbijom

Iz Banke je ocenjeno da za sada ide sve veoma dobro. Zadovljni su što imaju

programe koji su sada usidreni oko operacija vezanih za podršku budžetu i

reformama jer to znači da postoji dobar makroekonomski okvir da bi se

uradila podrška budžetu. Ali to znači i da je vlada posvećena reformama, a

da su oni mogli da obezbede ekspertizu i tehničke savete i da pomognu sa

planom reformi. To na kraju krajeva ima veći uticaj nego da su imali više

manjih projekata. Dobra mešavina investicionih operacija koje su veoma

važne, kao što je Koridor 10 i neke druge, i podršku budžetu, karakterišu ovaj

period a mnogim savetima Banka pokušava da podrži Srbiju na putu ka

Evropskoj uniji, dok prolazi kroz proces približavanja.

Postoji mnogo oblasti u kojima je Srbiji potrebna podrška, kao na primer u oblasti poljoprivrede.

Međutim, ni jedna organizacija ne može u potpunosti rešiti sve probleme jedne zemlje. Činjenica

je je Svetska Banka kroz svoje mnogobrojne programe doprinela u velikoj meri razvoju Srbije.

Veliki broj projekta je i dalje u fazi sprovodjenja, a isto tako postoje planovi za veliki broj

projekata u budućnosti, samim tim i za dalju saradnju. Nema sumnje da će, uz uzajamno

razumevanje i toleranciju ova plodonosna saradnja nastaviti da niže uspehe, ispunjavajući svoj

osnovni cilj, a to je da život građana Srbije učini kvalitetnijim.

Literatura:

Shihata, Ibrahim (1988), “MIGA and foreign investment”, Martinus Nijhoff Publishers

International Finance Corporation (1998), “Financial Institutions” , International Finance Corporation

Baker, James Calvin (1968), “The international Finance Corporation: origin, operations and evaluation” , Preager

Leonard, Thomas (2006), “Encyclopedia of the developing world” , Leonard, Thomas & Francis Group

Delphes, William Arthur (1977), “Inside the World Bank Group” Venture Publishing

Bilgrami, Jafar Raza (1979), “International organization, a view from within” , Vikas

World Peace Foundation, University of Wisconsin – Madison (1982) “International organization”, MIT Press

International Finance Corporation (1977), “IFC: what it is, what it does, how it does it”, International Finance Corporation

World Bank (1969), “World Bank Group”, World Bank

World Bank (1995), “The World Bank Group Directory”, World Bank Information, technology and facilities department

The World Bank (2003), “A guide to the World Bank”, The International Bank for Reconstruction and Development

Encyclopedia Britannica, inc. (2002), “ The new encyclopedia Britannica”, Encyclopedia Britannica

Iida, Akira (1977), “MIGA: the standard-setter”, Multilateral Investment Guarantee Agency

West, Gerald;Tarazona,Ethel (1998), “MIGA and foreign direct investment: evaluating development impact”, World Bank

Multilateral Investment Guarantee Agency (1997), “MIGA: Business Profile”, World Bank Group

Baker, James Calvin (1999), “Foreign direct investment in less developed countries: the role of ICSID and MIGA”, Quorum Books

International Development Association (1977), “IDA: International Development Association”, World Bank

Schrever, Christoph (2009), “The ICSID Convention: A commentary”, Press Syndicate of the University of Cambridge

Reed, Lucy; Paulsson, Jan; Blackaby, Nigel (2004), “Guide to ICSID arbitration”, Kluwer Law International

International Centre for Settlement of Investment Disputes (1977), “ICSID: what it is, what it does, how it works”, S.N. Publishers

Nathan, K. (2000), “ICSID Convention: The law of the International Centre for Settlement of Investment Disputes”, Juris Publishing

International Centre for Settlement of Investment Disputes (2003) , “ICSID review”, International Centre for Settlement of Investment Disputes

Mason, Edward; Asher, Robert (1973), “The World Banke since Bretton Woods”, The Brookings Institution

Folwell, Thomas Harold (1963), “International Bank for reconstruction and development”, Duke University

United States, dept. of State (1946), “International Bank for Reconstruction and development”, United States, dept. of State

Banque Internationale pour la reconstruction et le developpement (1952), “International Bank for Reconstruction and development”, B.I.R.D.

Blogovčanin, Momčilo (1985), “Jugoslavija i Svetska Banka”, BORBA

Kalen, Tim (1979), “Jugoslavija i Svetska Banka”, World BankDzodzo-Rujević, Ksenija; Stamenković, Lola (1996), “Funkcionisanje Multilateralne Agencije za Garantovanje Investicija”, Jubmes

Cvetković, Predrag (1993), “Rizici podrobni za izdavanje garancija MIGA”, PiP

Cvetković, Predrag (1995), “Uslovi nadležnosti ICSID”, Pravni fakultet Podgorica

Kapor, Predrag (1996), “Međunarodne poslovne finansije”, Megatrend Univerzitet

Pelević, Branislav (1994), “Uvod u Međunarodnu ekonomiju”, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Web:

www.miga.org

www.icsid.worldbank.org

web.worldbank.org/wbsite/external/ibrd

www. ifc.org

www.worldbank.org/IDA

www.worldbankgroup.org

www.worldbank.org

nationsencyclopedia.com

http://www.worldbank.org/

http://www.worldbankgroup.org/

http://www.icsid.worldbank.org/

http://www.miga.org/

uncyclopedia.wikia.com

www.ekof.bg.ac.rs

www.worldbank.rs

www.economist. com

http://www.ekof.bg.ac.rs/

Documents

MASTER RAD gotov sa sadrzajem