СИМБИОЗАБрој 8, мај 2013.Часопис студенатаБиолошког факултета,Универзитет у Београду

ИздавачСтудентски парламентБиолошког факултета,

Универзитет у Београду

УредникРадојевић ДушанБиологија, IV семестар

ЛектураИлић ЛенаБиологија, II семестар

РедакцијаВукојичић АлександраМолекуларна биологија и физиологија, мастерСтојановић МаркоЕкологија, VI семестар

Петровић Невена Молекуларна биологија и физиологија, мастерПетровић БојанМолекуларна биологија и физиологија, IV година

Спасојевић МиленаБиологија, IV семестар

Пајић ТањаБиологија, апсолвентГајић Марија Биологија, VIII семестар

Бошковић АнаБиологија, апсолвент

Павловић НаташаБиологија, IV семестар

Ђурић ПетарМолекуларна биологија и физиологија, II семестарВулетић АнаЕкологија, VIII семестарСтанисављевић СузанаМолекуларна биологија ифизиологија, VIII семестар

Васовић МаријаЕкологија, IV семестар

Ђоковић ВеснаМолекуларна биологија и физиологија, апсолвент

Живановић ЈеленаБиологија, апсолвентКумовић ЈеленаБиологија, IV семестар

СараднициНоваковић МилицаСпасојевић ТамараВасић СветланаСибиновић ДрагославаГавриловић Милан

Адреса редакцијеcasopis.simbioza@gmail.com

САДРЖАЈ

Зеканмали

шумскизвекан

3 ИзвештајСтудентскогпарламента 5Циркус и

даље лети

35 Промовишимоспорт!

18-20

Интервјупроф. дрНадеждаНедељко

1ССБИФ

413Афлатоксин

- фрка и паника 2114

Психоделично дејство биљака на људски организам 27-

Инту св нау

25Светски дан лабораторијских животиња

Студентскаисхрана

38

23-24Авантура српскогФилеас Фога

33Да листезнали?

Групна слика, Мариних руку ремек-дело

Слика са насловне стране: Гајић Марија

Реч уредникаИнститут за ботанику

Ботаничкабашта

7у:

раовић

11

Интервју са Мишљеновић Томицом

-22

-30тернет

врси ке

31Наука и прикљученија

32 Величанственабиологија

39-44Били смо на...

Имамо групну слику! На жалост нисмо сви нањој, али успели смо да се састанемо, договоримосадржај за овај број - у сали у којој су се колеге при-премале за полагање неког испита у априлском рокуи цртамо по табли у библиотеци на ИФБ-у (Можда сене види на слици али верујте ми на реч).

С обзиром да је ово највероватније (никад сене зна :) ) последњи број у овој школској години, ис-користићу прилику да вам захвалим што сте пратилинаш рад, коментарисали бројеве, предлагали теме идопринели да Симбиоза буде данас оваква. И још јед-ном бих позовао све заинтересоване колеге да намсе придруже, да заједно наставимо ову причу од ок-тобра.

У овом броју смо се посветили догађајима укојима су учествовали наши студенти, као што је При-матијада, фестивал Супернатурал, различите актив-ности Савеза студената и БИД-а. Ту су интервјуи сапроф. Надеждом Недељковић и Мишљеновић Томи-цом, текст о српском Филеас Фогу, афлатоксинима...Текст о напуштеним животињама најављује сарадњуса друштвима за заштиту животиња од октобра.

Толико о овом броју, на вама је да окренетестрану и кренете на путовање кроз теме којима се ба-вимо у осмом броју.

Али пре тога, желим још нешто да поделим савама. Имамо доста сјајних идеја чија реализација насчека од октобра, а часопис ће добити свој лого. Оче-кујте још више текстова који се баве савременим до-стигнућима у различитим областима биологије,промовисањем спорта и здраве исхране као и новерубрике.

Желимо вам успешне рокове који се полакоприкрадају. Затим уживајте у заслуженом распусту,па се читамо од октобра. Спремамо вам једно про-лећно изненађење, а ускоро ћете сазнати о чему јереч.

До тада,Срдачан поздрав,Радојевић Душан

3|симбиоза

На Факултету је основана Комисија за обезбеђењеквалитета Биолошког факултета.

Комисију чини 11 чланова (продекани, про-фесори, доценти, асистенти, стручни сарадници,студент продекан и председник Студентског пар-ламента).

Комисија тренутно ради на Извештају о са-мовредновању и оцењивању квалитета Биолошкогфакултета, који је основа за даљи рад Комисије.Извештај треба да садржи 14 сегмената, односно14 стандарда којима ће се чланови ове Комисије ба-вити у наредном периоду. Стандарди за самовред-новање и оцењивање квалитета Биолошкогфакултета су: Стратегија обезбеђења квалитета,Стандарди и поступци за обезбеђење квалитета,Систем обезбеђења квалитета, Квалитет сту-дијског програма, Квалитет наставног процеса,Квалитет научно-истраживачког, уметничког истручног рада, Квалитет студената, Квалитет уџбе-ника, литературе, библиотечких и информатичкихресурса, Квалитет управљања високошколскомустановом и квалитет ненаставне подршке, Квали-тет простора и опреме, Финансирање, Улога студе-ната у самовредновању и провери квалитета,Систематско праћење и периодична провера ква-литета.

Главни циљ ове Комисије је померање гра-ница квалитета у свим сегментима рада Биолошкогфакултета.

Председник Студентског парламента,Милица Новаковић

17. и 18. априла 2013. године одржани су општи из-бори за Студентски парламент за 2013/14. шк. го-дину.

Избори су одржани у складу са прописима.Гласању је приступило 140 студената. Није било по-вреда Правилника по коме се ови избори одржа-вају. Сазив СПБФ за 2013/14. годину почевши одоктобра 2013. године чине:

Представници смера: Јована Андрић, Лена Илић, Драгослава Сибиновић,Милица Новаковић, Стеван Николић, Милица Ада-мовић, Игор Ђурић, Дино Мартинић, Немања Вучић,Александар Лалић

Представници студената: Alek Hanafi-Metwalli, Душан Радојевић, Немања Ста-менковић, Никола Паскаш, Марко Ристић, ЂурђијаПаучковић

За делегата Биолошког факултета у Сту-дентском парламенту Универзитета у Београдуизабран је Давид Бакић.

Мандати члановима који су изабрани по-тврђују се усвајањем овог Извештаја од странеСтудентског парламента на Конститутивној сед-ници (која ће се одржати најкасније до 1. новембра2013. године).

ОПШТИ ИЗБОРИ КОМИСИЈА

СтудентскипарламентНОВОСТИ

4симбиоза |

Савез студената Биолошког факултета(ССБИФ) је удружење студената Биолошког факул-тета и локални је огранак организације Савез сту-дената Београда (ССБ). Савез студената једобровољно, непрофитно удружење, основано нанеодређено време. Област остваривања циљеваудружења: побољшање студентског стандарда иуслова студирања. ССБИФ је правни наследникССБИФ-а који је основан први пут 28.06.1994. Та-дашњи савез је брзо угашен и све до прошле го-дине није било иницијативе да се обнови. Године2011. на иницијативу неколико студената је реакти-виран савез. Он је јако битно тело на сваком факул-тету јер има својство правног лица, са свимправима, обавезама и одговорностима које про-изилазе из Устава, Закона, Статута савеза и оста-лих аката. Сваки члан ССБИФ-а има право дакористи савез као правно лице. Савез студенатапредставља Извршни одбор као извршни орган,Надзорни одбор, Генерални секретар и Председ-ник Скупштине Савеза студената. Организационоје повезан са осталим Савезима на БеоградскомУниверзитету и у оквиру својих програмских актив-ности сарађује са свим удружењима, организа-цијама и заједницама које се придржавају Устава иЗакона. У остваривању циљева и задатака, Савезстудената залагаће се за целовиту заштиту и оства-ривање интереса студената: квалитетнију наставу,побољшање стандарда студената, обезбеђивањебенефиција за чланове Савеза студената, садр-жајнији и квлитетнији културно - забавни и спорт-ски живот студената. Члан Савеза се постајеуписом у евиденцију и потписивањем приступнице.

Да би неко постао члан Савеза студената мора битистудент Биолошког факултета, да самовољно при-ступа и жели да учествује у раду Савеза студената.

Сваки члан има право да буде биран у ор-гане и друга тела Савеза студената, да буде инфор-мисан о раду, да даје предлоге, мишљења ипримедбе, да учествује у извршењу задатака и будеактиван у свим дешавањима

Савез тренутно броји око 200 чланова,председница Савеза је Светлана Васић, студент-киња модула екологија, генерални секретар СавезаИгор Ђурић. Чланови извршног одбора су: ЈеленаТошић, Владимир Влаховић, Јелена Спасић, Мла-ден Росић, Тања Живановић и Слободан Денић.Чланови надзорног одбора су: Ђурђија Паучковић,Давид Бакић.

До сада смо организовали у сарадњи са Хе-мијским факултетом нулти курс из хемије, бес-платне часове језика у сарадњи са Филолошкимфакултетом и ТМФ-ом, журку Савеза у Wait&Stayбару, а потом и II журку Савеза у клубу Helen ofTroy, када смо и скупљали паре за једног болесногдечака, обезбедили смо попусте за јогу, учество-вали смо на фестивалу Супернатурал 21.04. на АдиХуји и организовали курс прве помоћи у сарадњиса Савезом студената високе здравствене школеод 22. до 23.04.2013.

Такође смо успели да направимо пројектнии хуманитарни тим, који ће почети са радом овогмесеца, и надамо се корисним и успешним ак-цијама.

За сва питања, предлоге за сарадњу иостало пишите нам на: ssbif@bio.bg.ac.rs

Васић Светлана

Савез студената Биолошког факултета

5|симбиоза

Циркус и даље лети

Претпостављам (и надам се заправо) да стечули за „Летећи циркус Монти Пајтона“. Чињеницада смо ми “бидовци” потпуно у свом свету, вечито унекој акцији (организовању радионица, предавања,терена), да смо сви различитог узраста и интересо-вања наше друштво можемо назвати малим цирку-сом. Неко то може схватити на погрдан начин, али јаготивим циркусе (наравно не оне где се муче живо-тиње).

Мало сам претерала када сам написала да сунам интересовања баш толико различита, нека се за-право и преклапају: љубав према теренима, добромдружењу и музици... и наравно фотографисању.

Наше неуморно и упркос аматерским апара-тима, оптимистично фоткање има за последицу једну“летећу” изложбу „Природа вас посматра“.

После свечаног отварања изложбе у Студент-ском кулутрном центру у Београду, давног новем-бра, изложба је „одлетела“ ГСП-ом (хаха „летела“ГСП-ом) у Завод за заштиту природе Србије. У Заводује била прилично запажена, запослени и посетиоцинису веровали да смо ми све то сам фотографисалина теренима које, заједно уз велики труд органи-зујемо.

Циркус је међутим био нервозан и морао једаље да лети.

Место где су увек радо добродошли залуђе-ници, geek-ови и слични нормални људи, јесте Истра-живачка станица Петница.

6симбиоза |

Изложба се од фебруара налази у холу хотела(зграде у којој се налазе собе полазника и сарадника).Полазници свих семинара су показали интересовањене само за фотке већ и уопште за рад БИД-а. Полакоали сигурно регрутујемо младе снаге (муахахха ;)).

Међутим, било би превише једноставно да јеизложба и даље само у Петници.

Пошто смо се показали као вредни, упорни ивероватно симпатични студенти, људи из Завода зазаштиту природе Србије су нас повезали са ЈП „На-ционали парк Тара“.

Поводом 11. априла, Дана заштите природе,наша изложба са све чувеном управом, је „одлетела“на Тару у Центар за посетиоце у Бајиној башти.

Наравно, ту су склопљена познанства, јеле сусе пљескавице и ширила се прича о раду и акцијамадрагог нам БИД-а.

Ми се већ радујемо “наредном лету” нашегциркуса. Уколико и ви имате предлог где можемо

“одлетети”, јавите нам.

ПозМрав,Гајић Марија

Контакт :https://www.facebook.com/BidJosifPancic/info

bidjosifpancic@yahoo.com

© Драган Антић

© Марија Гајић

7|симбиоза

Институт заНа предлог Јосифа Панчића, одлуком мини-

старства просвете и црквених послова КнежевинеСрбије, основана је 1874. године Ботаничка башта уБеограду. И пре оснивања институције, Панчић је гајиомалу ботаничку башту у дворишту Лицеја београдског,за потребе наставе на Великој школи где је предаваоботанику у оквиру јестаствене историје. По оснивањуинституције, Башти је додељен плац на Дорћолу, узобалу Дунава, што се није показало добрим решењемобзиром на близину реке и могућност да буде плав-љена. Након две велике поплаве које су се и збиле тихгодина и потпуно уништеног биљног фонда, Панчићтражи бољи смештај за Башту. На жалост, велики при-родњак, прегалац и први управник прве ботаничкебаште у Сбији, умро је 1888. године не дочекавши давиди Башту безбедно смештену на новој локацији.

Знајући за проблеме које је Панчић имао окоподизања прве ботаничке баште у Србији, краљ МиланОбреновић, је године 1889. поклонио Великој школисвоје имање, наслеђено од деде, Господара ЈевремаОбреновића, за ботаничку башту под јединим условомда се башта назове по његовом деди Јевремовац.

Недуго по преселењу Баште на данашњу лока-цију, купљена је од фабрике Мозентин из Дрездена,Велика стаклена башта, једна од најлепших и највећиху овом делу Европе.

У наредним деценијама Башта се развија до-стижући свој зенит тридесетих година XX века, у времеуправниковања академика Недељка Кошанина, вели-ког српског ботаничара.

Садашњи управник Ботаничке баште и Инсти-тута је др Петар Марин, редовни професор Биолошкогфакултета.

Ботаничка башта „Јевремовац“, учионица подотвореним небом, је саставни део Института за бота-нику Биолошког факултета Универзитета у Београду.У Институту за ботанику и Ботаничкој башти се на-ставна и научна делатност остварује радом: Катедреза екологију и географију биљака; Катедре за алголо-гију, микологију и лихенологију; Катедре за морфо-л о г и ј у и с и с т е м а т и к у б и љ а к а ; Катедре замикробиологију; Катедре за физиологију биљака и Ка-тедра за екологију и географију биљака.

ИСТОРИЈАТ

Ботаничка башта се простире на површини од4,82 хектара, где се на отвореном простору налазипреко 350 врста дрвећа и жбуња, домаћих, европ-ских и егзотичних биљака, а укупан биљни фондданас чини преко 1500 дрвета, жбуња и зељастих би-љака, који чине овај простор плућима центра града.Ботаничка башта обухвата поред отворених по-вршина, Стаклену башту и просторије Института заботанику (управна зграда, хербар, библиотека, слу-шаоница, лабораторије).

УЧИОНИЦА ПОД ОТВОРЕНИМНЕБОМ

БИБЛИОТЕКА

Библиотека Института за ботанику и бота-ничке баште Јевремовац једна је од најстаријих инајбогатијих ботаничких библиотека у региону југоис-точне Европе. Формирање библиотеке започето је да-леке 1853. на Лицеју београдском, Liceum Knjažestvaserbskog, при Кабинету за јестаствену историју, где јеЈосип Панчић предавао и сакупљао литературу за по-требе својих истраживања као и за потребе наставе.

Библиотечки фондови садржи преко 7000књига, скоро 300 научних и стручних часописа ипреко 6000 сепарата из области ботанике.

У фонду периодике налазе се водећи светскиботанички часописи, набављани у континуитету дугиниз година, као што су референтни немачки часописFlora из Регензбурга, који се налази у фонду Библио-теке од првог броја из 1818. године. Такође, целоку-пан опус најстаријег француског ботаничког часописаAnnales des Sciences Naturelles набављан је од свог ос-нивања 1824. године, као и многи други значајни на-учни часописи.

Поред изузетно вредне збирке научне перио-дике, у Библиотеци се налази и вредан књижни фонд.Међу књигама које чувају сабрана знања свога вре-мена има правих блага, ексклузивних, раритетних иантикних издања музејске вредности. Најстаријекњиге сежу у XVI и XVII столеће. Чувено енциклопе-дијско дело античког света, Plinii Secundi Naturalis his-toriae, Историја света Плинија Млађег, из I столећа,налази се у нашој библиотеци у старофранцускомпреводу L'Histoire du Monde de Pline Second, објавље-ном 1562. године у Лиону. Луксузно је опремљен, укожном повезу са златотисканим насловом и орна-ментима.

8симбиоза |

ботаникуИсторија ретких биљака Clusii Rariorum Plan-

tarum Historia, чувеног холандског хуманисте и ле-кара, једног од водећих ботаничара XVI столећа,Carolusa Clusiusa, објављена у Антверпену 1601. го-дине, такође се налази у фонду Библиотеке. Ту је икњига сабраних предавања о лековитим тварима ибиљкама, Petri Andreae Matthioli Senensis medici co-mentarii in VI libros Pedacii Anazarbei DioscoridisDe Materia Medica, у шест књига, италијанског лекараиз Сиене, Pietra Andree Matiolija, објављена 1598. го-дине. У основи је то сажет превод капиталног дела DeMateria Medica старогрчког лекара Аназарбуса Диос-коридеса, допуњен примедбама Матиолија и њего-вим личним сазнањима.

Једно од највреднијих издања је свакакокњига Ретке биљке Мађарске, Valdštajna и Kitaibela,Plantae Rariores Hungariae, у три тома, фолио формата,луксузно опремљена, у кожном повезу са златотис-ком. Изузетне илустрације биљака, ручно бојене ли-тографије, представљају мала ремекдела. Књига јештампана у Бечу 1802. године.

Крунски драгуљ библиотеке је Flora GraecaSibthorpiana, величанствена едиција у 10 томова о са-мониклим биљкама Грчке, Мале Азије и Леванта, жи-вотно дело Џона Сибторпа. То је лусузно и раритетноиздање са скоро 1000 илустрација биљака у природ-ној величини, које су у основи литографије ручнобојене техником акварела, а на основу оригиналнихцртежа чувеног ботаничког сликара Фердинанда Ба-уера.

Хербаријум Универзитета у Београду, смеш-тен у Институту за ботанику и Ботаничкој башти”Јевремовац”, Биолошког факултета, једна је однајзначајнијих и најбогатијих колекција у регионуЈугоисточне Европе и као таква укључена је у IndexHerbariorum, међународни директоријум регистрова-них хербаријума у свету, под ознаком BEOU.

Хербаријум је основан 1860. године када је ве-лики српски ботаничар Јосиф Панчић уступио својухербарску збирку Великој школи, претечи данашњегУниверзитета у Београду. Данас, 150 година од осни-вања, Хербаријум броји преко 180.000 узорака васку-ларних биљака, маховина и алги. Велики бројхербарских ексиката васкуларних биљака добијен је

разменом са институцијама из Европе и света. Свипримерци су организовани у шест колекција:

Herbarium PancicianumHerbarium Generale (са Збирком Института за еколо-гију и биогеографију САНУ)Збирка Катедре за екологију и географију биљакаЗбирка Катедре за морфологију и систематику би-љакаЗбирка маховинаМокра збирка Катедре за алгологију, микологију и ли-хенологију

Сајт Ботаничке баште Јевремовац

Редакција

У Ботаничкој башти "Јевремовац" изводи се инеколико посебних програма заштите угрожених би-љака. Њима је обухваћено око 20% од 330 медјуна-родно значајних, тј.171 ишчезле или крајње угроженебиљне врсте Србије. Неке од тих биљака се у Ботанич-кој башти успешно гаје, формиране су банке њиховихсемена, што омогућава њихово враћање на природнастаништа са којих су нестале или на којима се њиховабројност смањила до критичне границе. Појединебиљке, које се теже узгајају у условима Ботаничкебаште, укључене су у посебан програм размножавањаметодом културе ткива. Овим савременим методомсе из само једне индивидуе, у лабораторијским усло-вима, може размножити на стотине нових јединкикоје се након тога могу вратити на природна ста-ништа. Као просторна целина изузетних природних икултурно-историјских вредности, Ботаничка башта"Јевремовац" је 1995. године проглашена за Споменикприроде од великог значаја, 2007. године проглашенаје и Спомеником културе. Тиме је укупан простор Бо-таничке баште стављен под посебан режим заштитеи установљена је посебна обавеза друштва да се старао њеном развоју и заштити.

ХЕРБАРИЈУМ

ЗНАЧАЈ

Институту за ботанику и Ботаничкаој башти„Јевремовац“ припадају:Катедра за морфологију и систематику биљакаКатедра за физиологију биљакаКатедра за екологију и географију биљакаКатедра за микробиологијуКатедра за алгологију, микологију и лихеноло-гију

Катедра за морфологију и систематику би-љакаНАСТАВНИЦИ:Др Петар Марин, редовни професорДр Соња Дулетић Лаушевић, ванредни професор Др Пеђа Јанаћковић, ванредни професор Др Милан Вељић, ванредни професор Др Ана Џамић, доцент Др Славица Грујић, доцент

САРАДНИЦИ:Немања Рајчевић, асистент Јасмина Градојевић, стручни сарадник у настави

ОСТАЛИ:Ана Алимпић, истраживач приправник Данка Буквички, истраживач приправник Тања Додош, истраживач приправник Ксенија Милески, истраживач приправник Јелица Новаковић, истраживач приправник

Катедра за физиологију биљакаНАСТАВНИЦИ:Др Златко Гиба, ванредни професорДр Тијана Цветић Антић, доцент Др Ивана Драгићевић, доцент Др Душица Јаношевић, доцент Др Анета Сабовљевић, доцент

САРАДНИЦИ:Марија Перић, асистент Милорад Вујичић, асистент

ОСТАЛИ:Деса Терзија, сарадник у настави

Катедра за алгологију, микологију и лихеноло-гијуНАСТАВНИЦИ:Др Мирко Цвијан, ванредни професорДр Јелена Вукојевић, редовни професор Др Мирјана Стајић, ванредни професор Др Јелена Кризманић, доцент Др Милица Љаљевић Грбић, доцент Др Сања Шовран, доцент Др Гордана Субаков Симић, доцент

САРАДНИЦИ:Милица Петровић, стручни сарадник

ОСТАЛИ:Др Јасмина Ћилерџић, научни сарадник Александар Кнежевић, истраживач сарадник Иван Миловановић, истраживач сарадник Милош Ступар, истраживач сарадник

Катедра за екологију и географију биљакаНАСТАВНИЦИ:Др Дмитар Лакушић, ванредни професорДр Владимир Стевановић, редовни професор Др Слободан Јовановић, ванредни професор Др Тамара Ракић, доцент Др Марко Сабовљевић, доцент Др Јасмина Шинжар Секулић, доцент Др Гордана Томовић, доцент

САРАДНИЦИ:Маја Лазаревић, асистент Ивана Живковић, стручни сарадник у настави

ОСТАЛИ:Ксенија Јаковљевић, истраживач сарадник Ивана Јанковић, истраживач приправник Ева Кабаш, истраживач приправник Невена Кузмановић, истраживач сарадник Сања Ђуровић, истраживач приправник

Катедра за микробиологијуНАСТАВНИЦИ:Др Бранка Вуковић Гачић, редовни професорДр Јелена Кнежевић Вукчевић, редовни професор Др Славиша Станковић, ванредни професор Др Тања Берић, доцент Др Драгана Митић Ћулафић, доцент Др Биљана Николић, доцент

ОСТАЛИ:Ивица Димкић, истраживач сарадник Веселин Драганић, истраживач сарадник Стоимир Коларевић, истраживач сарадник Наташа Милојевић, истраживач сарадник Каролина Суњог, истраживач приправник

© Невена Петровић

9 |симбиоза

http://issuu.com/nocmuzeja/docs/bilten_noc_muzeja_x

11 |симбиоза

Интервју:проф. дрНадеждаНедељковић

Надежда Недељковић рођена је у Београду,1967. године, у месецу када цветају липе. Уверена једа је баш мирис липе пресудно одредио место њеногсталног боравка. Након безбрижног детињства, којепроводи возећи бицикл по београдским парковима,веселе 80-те проводи у и око гимназија на Таш-мајдану и на Цветном тргу. Средином исте деценијеуписује студије Молекуларне биологије на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду.Деведесете године прошлог века користи за стицањеформалног и неформалног образовања, те током тетуробне деценије завршава факултет, последиплом-ске и докторске студије у области неуробиологије ипрофилише своје погледе на свет. Истраживањима уобласти неуробиологије почиње да се бави још каостудент, у Институту за нуклеарне науке Винча, гдестиче звање истраживач- сарадник, а од 1996. годинеради на Биолошком факултету у Београду. Од 2005.године запослена је и на Одељењу за психологију Фи-лозофског факултета у Београду, где са студентимаразматра биолошке основе психолошких процеса.Удата је за Растка - другу половину своје душе, сакојим има два изданка - Софију и Петра.

1. Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет?У другом разреду гимназије била сам чврсто

решена да студирам драматургију на Факултетудрамских уметности. Волела сам да пишем, а деша-вало се да будем и награђена на литерарним конкур-сима. Други и вероватно важнији разлог био је тошто се на ФДУ могло конкурисати и пре краја гимна-зије, па сам веровала да је то лукав начин да убрзамсвој улазак у доба зрелости. Тако сам током целедруге гимназијске године озбиљно спремалапријемни испит на ФДУ. Негде пред крај школске го-дине у V београдској гимназији, на часу биологије,коју је предавала Ружица Јововић, започели смо лек-ције о генетици, законима наслеђивања и молекулар-ној биологији. И раније ми је импоновало знање,елоквенција и држање те, тада младе жене, а будућида ме је и генетика истински заинтригирала, проме-нила сам одлуку и следеће године прешла на смер замолекуларну биологију у тадашњој VIII београдскојгимназији и 1985. године уписала Биолошки факул-тет. Помињем ово као илустрацију важности послакоји радимо, између осталог и стога што смо у пози-цији да опредељујемо важне животне одлуке онихкојима се обраћамо.

2. Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Вашомиљени предмет током студија, а који предмет стенајтеже положили?

Увек се трудим да радим оно што волим, и утом смислу и са ове временске дистанце, рекла бихда ми студије нису биле напорне. Стизала сам на пре-давања и на вежбе (којих је било неупоредиво вишенего данас), на колоквијуме (којих је било неупоре-диво мање него данас), на испите (којих је било

једнако много као данас), а остајало ми је довољновремена за изласке и за одмор. Када је реч о пред-метима, волела сам предавања Ане Савић (Молеку-ларна биологија еукариота), Драгана Савића(Молекуларна биологија прокариота) и понајвише,Всеволода Рајевског, који је предавао предмет којија данас предајем. Чини ми се да таквих професора,које је красило широко образовање, живописанначин излагања и изнад свега, “професорско”држање и појава, данас има све мање. Као припад-нику генерације усмереног образовања, у којем сеприродни смер завршавао без наставе филозофије,највише муке имала сам са предметом Филозофијаприродних наука. Тај испит спремала сам тешко, про-бијајући се кроз филозофске дефиниције и ставовекао кроз мочвару обавијену густом маглом, све док,изненада, нисам изашла на чистину, наслућујући у из-маглици лепоту ове науке.

3. Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфераВашег научног интересовања?

Још током студија определила сам се за не-уробиологију, којом се и данас бавим. Тренутнаобласт мојих истраживања је пуринска сигнализацијаи њена улога у настанку, прогресији и резолуцији ин-фламаторних процеса након повреде мозга.

4. Шта Вас као предавача највише инспирише?На срећу, у свему што радим - кувам, пишем

или предајем, инспирација долази изнутра и тај “унут-рашњи погон” који се ретко гаси, сматрам својимнајвећим квалитетом. Од споља долазе само подсти-цаји, а један такав подстицај су радознали погледистудената које ухватим током предавања. Неколико

12симбиоза |

сјајних особа којима сам имала срећу да будем мен-тор и први водич кроз свет неуробиологије, а који сусада већ остварени или врло перспективни истражи-вачи, непроцењиво су важан доказ да мој рад имасмисла.

5. Да ли себе сматрате строгим и захтевним профе-сором?

Не подносим лаж и непоштење и у том смислусам престрога и захтевна. Не волим ни простаклук ипримитивизам. Све остало могу да разумем, прихва-тим и толеришем.

6. Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је оми-љени филм?

Читам много и (готово) све што ми дође уруке; но, када нека књига на мене остави посебноснажан утисак, онда писца те књиге апсорбујем “ин-тегрално”. Тако сам многе писце - Мана, Гетеа, Пе-кића, Сингера – да поменем само неке, прочитала увиду њихових сабраних дела. Стога, немам омиљенукњигу, већ сам током различитих периода животаимала омиљене писце. Иако сам током протеклих не-колико година прочитала прегршт одличних књига,од када сам открила Била Брајсона, започео је Брајсо-новски период мога живота. У ишчекивању новогБрајсона, читам сјајне књиге Цвајга, Канетија, Зе-балда, Шлинка, Кестлера.

Моји омиљени филмови су Живот је леп (LaVita è Bella) Роберта Бенинија, Чудо у Милану (Mira-colo a Milano) Виторија де Сике и Дан мрмота(Groundhog day) Харолда Рамиса. Иако су ова трифилма жанровски потпуно различита (од разарајућетрагедије до урнебесне комедије) и смештена у

потпуно различите историјске контексте (нацистичкилогор, послератни Милано и америчка провинција 90-тих), сва три филма имају исту основну водиљу -живот је леп, чак и у најгорим околностима, јер јеживот је оно што сами од њега начинимо.

7. Која Вам је омиљена земља у којој сте били?На неколико места сам остала без даха, а има

још много оних које би желела да посетим. Но, акотреба да наведем омиљену земљу, онда је то без ди-леме – Италија. Све је у тој земљи чаробно - природа,култура, језик, музика, људи, храна, вино… До садасам Италију прокрстарила уздуж, а надам се да ћебити још довољно прилика да је прокрстарим и по-преко.

8. Да ли постоји нека позната личност којој се дивите,која Вам је можда узор?

Моји узори су савременици, чији рад, вредно-сти и настојања могу да оценим у реалном контекстуи друштвеним околностима које добро познајем.Један од њих био је мој ментор, Јово Мартиновић,особа изузених квалитета, од које сам имала шта данаучим и којег сматрам једним од својих најснажнијихузора. Позната особа која ме је највише инспирисала,нарочито у погледу животног оптимизма, активизмаи схватања да и један човек може да промени свет,био је Зоран Ђинђић.

9. Да нисте биолог, шта бисте били?Професија је постала саставни део мог живота

и идентитета. Па ипак, када бих поново почињала,могла бих себе да замислим и у другој професији.Како год било, свакако бих бирала неки посао који мевесели. Ако занемаримо време које проведемо спа-вајући (и сањарећи), на послу проводимо једнако вре-мена као и код куће, са породицом. Веома мерастуже људи који са тескобом долазе на посао, ајош више они који се са истим осећајем враћају кући.

10. Ваша омиљена фраза или филозофска мисао?Мој животни мото је Carpe diem, у парафрази

- не губи време, не дозволи да и један дан остане без-вредан твог памћења. Друга омиљена фраза, чији сам(рекла бих) ја аутор, а коју свакодневно понављам идеци и пријатељима је Живот није елементарна непо-года - не дозволи да те живот носи као бујица, већпливај, кад треба и узводно.

11. Шта бисте поручили студентима Биолошког фа-култета везано за студије и колико је перспективнобавити се биологијом?

Ако сте изабрали студије биологије зато штоволите природу или вас интересују истраживања у ме-дицини или некој сродној области, онда сте на правомместу и ваш посао има перспективу. Ако то није слу-чај, бежите главом без обзира. Услови у којима седанас у Србији бавимо науком нису бајни, али нису ни-када ни били, па ипак, има нас и радимо, јер радимопосао који волимо.

Редакција

13|симбиоза

Прашина коју је подигла вест о великим ко-личинама афлатоксина у млеку се још увек није спу-стила. Таман помислим да су те приче већ испричане,а ето опет неко на вестима даје додатне информа-цијаме и анализе ситуације. А колико заправо знамоо афлатоксину? Да ли је та прича намерно форсиранау медијима како би нам одвукла пажњу од неких дру-гих догађаја? Можда... А можда и не... Све у свему,наш народ ће пре веровати ономе што види и чује нателевизији, него стручњаку који му може детаљнијеи квалитетније објаснити неки феномен.

Године 1960. на једној фарми у Британији уги-нуло је око 100 000 ћурки. Како се није знао прави раз-лог ове неинфективне болести, названа је "Turkey Xdisease". Након пажљивог испитивања ове појаве,дошло се до закључка да је узрочник болести био ухрани, тачније бразилском кикирикију који је биододат као би обогатио протеински састав оброка. По-сумњало се да је у питању токсин фунгалног порекла,и врло брзо је откривено да је у питању токсин којегсинтетишу углавном припадници врсте Aspergillusflavus, и само неки сојеви Aspergillus parasiticus. Називафлатоксин је скован од имена A. flavus и речи токсин(грч. toxikon).

До сада је изолован већи број различитих аф-латоксина, али су 4 начешће врсте: В1, В2, G1, G2, каои два продукта њиховог метаболизма: М1 и М2. По-следња два су изолована из млека животиња које сухрањене храном затрованом афлатоксинима(најчешће афлатоксином В1). Важе за најјаче познатеканцерогене супстанце, а међу њима посебно се ис-тиче афлатоксин В1.

Међу најпроблематичнијим намирницама сеналазе: кукуруз, ораси, бадеми, семе памука, кики-рики, смоква и различити зачини, као и млеко имлечни производи животиња храњених затрованомпрехраном.

Е сад, прашина се дигла зато што је та инфор-мација била више него форсирана од стране медија.Да ли су се људи запитали колико су заправо исправненамирнице које купују на пијаци? Да ли је можда вашојбаки пало на памет да кад отвори теглу домаћег џемаи види гљивицу на површини, баци остатак контами-нираног џема уместо да само отклони беличастускраму? Ја већ пар година покушавам да објасниммојој баки да то не ваља... Твдоглаво одбија да при-хвати мој савет.

Симптоми и последице тровања варирају у за-висности од тога о ком је афлатоксину реч, његовојколичини и старости јединке. Високе и нагле дозе иза-зивају некрозу јетре што има драстичне последице надаље функционисање организма изазивајући цирозујетре, крварења и канцерогенезу. Чак и дуготрајно из-лагање мањим концентрацијама овог токсина иза-зива развој канцера и имуносупресију, а код децеонемогућује нормалан раст и развој.

Контаминација плодова се може десититоком сазревања или касније, у току бербе и складиш-тења истих. Доказано је да одређени услови (темпе-ратура, суша, влага, напад патогена) погодују развојуових гљива и продукцији афлатоксина. За ову нашу"аферу" је крива поприлично сушна година, па јехрана коришћена у исхрани крава била контамини-рана афлатоксинима.

И за крај: трагајући за информацијама о доз-вољеним дозама у млеку, наиђох на један рад са та-белом у којој су упоређене дозвољене концентрацијеафлатоксина у млеку и производима у различитимземљама. Можете видети да ове концентрације ите-како варирају.

Детаљније информације о дoзвољеним до-зама афлатоксина у другим намирницама можетенаћи на званичном сајту EFSA (European Food SafetyAuthority).

Петровић Невена

Афлатоксин -фрка и паника

14симбиоза |

* Chiara Manetta А., Di Giuseppe L., GiammarcoM., Fusaro I., Simonella A., Gramenzi A.,Formigoni A. (2005): High-performance liquidchromatography with post-column derivatisa-tion and fluorescence detection for sensitive de-termination of aflatoxin M1 in milk and cheese,Journal of Chromatography A, 1083: 219–222.

Била једном давно три путника. Један је биоалкохоличар, други овисник о пушењу опијума, атрећи је био уживалац хашиша. Једне ноћи стигошеони пред зидине персијског града Исфахана. Било је,међутим, касно, градска су врата већ била затво-рена, а наши путници уморни. Како да уђу у град? Ал-кохоличар предложи да заједнички разбију врата итако уђу у град. Опиоман је сматрао да је боље дамирно легну пред врата и преспавају до јутра, када ћесе градска врата отворити. А трећи, поштовалацхашиша, гледао их је у чуду. Није могао разумети чемуразбијање врата или спавати испред зидина, кад по-стоји лакше и једноставније решење, провући се у

град кроз кључаоницу... - Стара персијска причаСви смо свесни изузетног значаја биљака, од

производње кисеоника, неопходног за живот свихаеробних организама, до примене у лечењу разнихболести, исхране, извора енергије. Ипак, биљке нисусамо извор витамина, хране и лекова, него и једи-њења која могу да промене нашу свест. Насумицетражећи храну, човек је стицао практично искуство уупознавању биљног света који га је окруживао.

Тако је уочавао које су биљке добре за исхрану, којеза лек, а које су опет штетне, односно отровне биљке.Међутим, њихова употреба тиме није била ис-кључена. Напротив. Неке од њих су “магијске”.

Још у праисторијско време магија и биљке судоспели у блиску везу. Шамани су узимали биљке даби напустили своја тела и отпутовали у другу стварност,пророци и видовњаци су се служили татулом или му-харом да би прорицали будућност, алхемичари су,пак кориситли тајно корење при справљању својихеликсира бесмртности. Ове магијске моћи јављају сезахваљујући фармаколошком деловању активних са-стојака појединих биљака.

„У биљкама се може наћи сва моћ овога света.Онај који познаје њихова тајна својства је свемоћан“-Индијска пословица.

Datura inoxia (Татула, Ђавоља биљка, Анђеоскатруба…)

Ова једногодишња зељаста биљка крупних ли-стова из породице Solanaceae расте самоникло на по-лусеновитим, влажним теренима и достиже висинудо метар и по. Цветови су трубасти, крупни и бели,трају једну ноћ а отровни су као и сви остали деловибиљке. (Није препоручљиво чак ни цветове мирисатисувише дуго). Цвета од јула до октобра. Плод је бод-љикава зелена чаура. Унутра је црно семе.Лековите супстанце у Daturi су: алкалоиден, атропин,скополамин, хиосцијамин и мандрагорин.

Познато је од давнина да ова биљка имаопасни халуциногени утицај на човека, али такође илековити утицај. Datura је позната као биљка која по-маже против психичких поремећаја, а утврђено је ида отклања, грозницу, туморе, стомачне и кожне бо-лести... Обично се листови од Dature пуше, или се одњих направи чај, али постоји реална могућност, да иу малој дози буде сувишан проценат алкалоида,таман довољно да западнете у фазу трајног лудила,или оштећења менталних функција! Позната је као и“зомби биљка”, јер захваљујући скополамину, у рокуод неколико минута претвара човека у зомбија, јер гаонемогућава да размишља.

Стога не чуди народни назив ,,ђавољабиљка”.

Психоделично дејство биљака на људски

организам

15|симбиоза

Mandragora officinarum (Сотонина јабука)

Мандагора је вишегодишња биљка, има врловелики корен, најчешће подељен у два огранка; ли-стови су тамнозелени, оштри и чудног мириса. Цветаод марта до априла. Даје плодове сличне младимјабукама, жуте боје, јабучног мириса. Станиште:шуме, ливаде, каменити предели. Припада породициSolanaceae.

Отровни су сви делови, а посебно корен и пло-дови. Биљка садржи 0,4-0,6% врло отровних алка-лоида, а највише скополамина, атропина ихиосциамина.

Легендарна биљка из Јужне Европе, Јеврејиверују да дарује женама плодност, а Арапи је зову"вражја јабука". Та биљка (и њен корен који имаформу која подсећа на човека), има велику улогу у ма-гији, прво због јаког халуциногеног ефекта и другозбог чудне (човеколике) форме. Због те чудне слич-ности, настало је веровање да Мандрагора има над-природне моћи, иако је анализом доказано да укупансадржај психо-активних супстанци није већа одHyoscyamus niger и Atropa belladonne. Од ове биљкекористи се корен (поред магичне употребе) за прав-љење лековите масти против реуме. Иначе, халуци-ногени ефекат мандрагоре је при малим дозамапријатан, и за кратко време долази до дугог сањивогтранса. Плодови се не једу, јако су отровни, иако сетврди да у околини Средоземља нису отровни, и дасе чак од њих праве домаћи специјалитети.

Coleus blumei (украсна коприва)

Ова украсна биљка може се често видети каоукрас на прозорима и балконима по читавој бившојЈугославији. Захтева обилну влагу, топла и светламеста. Висине до 70 цм, припада породици Lamiaceae.Скоро нико не зна да је то једна од најјачих халуцино-гених биљака. Она је позната код индијанских пле-мена, поготову код племена Мазатека у Мексику, којису експерти за магичне печурке, кактусе и све што јехалуциногено. Лишће се осуши и савија са другимбиљкама. Око 3 до 4 листа довољни су за психоак-тивно дејство. Ова биљка се користи и у медицинскесврхе, на Самои против болести ,,Eliphantiasis'', а ујужној Азији против дизентерије, у Новој Гвинеји про-тив главобоље. Дејства при пушењу ове биљке су јачеударање срца, топлина у глави, визије разних боја исветлостних сигнала.

16симбиоза |

Hyoscyamus niger (Јупитерово зрно, ђавоље око)

Буника расте као коров на запуштеним ме-стима, на необрађеним пољима, уз путеве и ограде.Може нарасти до 1м висине, с једноставном или раз-гранатом стабљиком. Листови су дубоко назубљени.Има жућкасте цветове с мрежастим љубичастим жи-лама на латицама. Плод је чахура с много семенки.Површина биљке обрасла је лепљивим длачицама, паје цела биљка лепљива на додир и неугодног мириса.Сви делови биљке су отровни - лист, цвет, корен,семе! Може се наћи скоро свуда, од централне ијужне Европе, западне Азије све до Индије. Пронађенаје и у Северној Америци али и Енглеској, Шкотској иИрској. Садржи хиосциамин, скополамин, апоатропини атропин. Делови који се користе су свежи листови,процвали цветови, семе.

Као отровна и опасна биљка била је познатајош у старом веку. Претпоставља се да су и пророчицеу Делфима удисале дим од печених семенки овебиљке. У средњем веку се користила за смирење и ус-пављивање (због релативно високог садржаја скопо-ламина). Била је саставни део љубавних напитака имасти вештица. Злоупотребљава се при многим чаро-лијама, спомиње се као отров у Хамлету, а и смртЈулије повезује се с напитком направљеним од бу-нике. Због такве примене дуго је била изван тера-пијске примене, но данас је уврштена у европскуфармакопеју, као лек против астме и болова.

Деловање ове биљке су: еуфорија, сензибил-ност, доживљавање Више Силе и мистичног, трансце-дуалног света, осећај лебдења све до раздвајања телаи духа. Честа кома, па чак и смрт. Чак и сам мирисбиљке може оборити човека, а јачи мирис корена ус-павати човека. Само конзумирање биљке доводипрво до губитка сећања, потом до лудила и на крајудо смрти.

Mimosa hostilis

Ова биљка има стабло које може израсти и до14 м висине; листови су дупло перасти. Углавном је пе-риод цветања од јануара до марта; цветови су групи-сани у букете у којима може бити и до 30-ак цветића.Припада породици Фабацеае. Корен ове биљкесадржи високу дозу диметилтриптамина. Научници сутек 1946-те године успели да идентификују активне ал-калоиде, који су добили име ,,Nigerine", а тек 1959-тегодине, успели су да сазнају да је молекулна структураиста као код ДМТ. Тада је и први пут доказано да ДМТпостоји и у биљкама, јер до тада се ДМТ правио самосинтетички у лабораторијама…

Поједина индијанска племена у источном Бра-зилу користе ову биљку због халуциногеног дејствавећ стотинама година. Ипак, мало се зна о халуцино-геном дејству ове биљке, откривене пре 150 година.

Бошковић Ана

Ipomoea violacea

Ова вишегодишња биљка може да порасте до5 м висине, има цвет беле боје, листови су срцолики.Пореклом је из тропске Америке, припада породициConvolvulaceae.

Садржи најмање шест психоактивних суп-станци у семену, такозвани LSA-,,lysergic acid amides",(они су врло слицни LSD-,,lysergic acid diethylamide"),и имају врло слично халуциногено дејство.

Индијанци користе биљку Turbina сorymbosa,из исте фамилије, коју називају ,,Ololiuqui", а код њеје концетрација ЛСА много јача него код европске ва-ријанте. Најновија истраживања код Индијанског пле-мена Oaxaca, доказују да и данас користе семенке ове''свете биљке" за контакт са боговима и медицину.Ова биљка има такође и лековити карактер, користисе за лечење сифилиса, грознице и тумора.

Зекан,мали шумски звекан

Језик као средство комуникације пред-ставља деликатан конструкт. Језик једног на-рода није просто средство комуникацијеунутар заједнице, он не само да одражава већи креира стварност у којој чланови обитавају.Сматра се да је способност уочавања малих,финих разлика свакако напредна карактери-стика и да ћете је пре срести у високо раз-вијеним друштвима. Језик којим ми говоримоне расветљава наорочито разлику између зецаи кунића, а разлика постоји и у питању су две за-себне врсте. И једног и другог “прикана” ми уобичном, свакодневном говору називамозецом, зеком, зеканом, зекоњом, зечићем. Речкунић није нашла правог места у нашем народ-ном говору. Кунић је заправо оно што Енглезизову rabbit и bunny, Французи le lapin, НемциKaninchen, Руси krolik, Шпанци conejo .. Кунић јеизведеница од латинског cuniculus. Дивљи зецје hare, le lievre, Hase, zajac, lepre .. Међутим,бркање ове две животињске врсте није странони споменутим народима, па се и код њих неможе по имену увек разазнати ради ли се озецу или кунићу. Енглески jackrabbit заправо језец, а Belgian Hare је питоми кунић (зецоликикунић). Оно што зеца и кунића највише разли-кује јесте њихов сасвим другачији однос премаличној слободи. Зечеви су дугоухи дивљани,шумски одметници и њихов домен је дивљина,док кунић може бити диваљ, али и укроћениухати љубимац. Или опитна животиња. За раз-лику од неукротивог зеца, кунић се лако да при-питомити. Тачно је да је лаковеран и дадопушта да му се врше различита научна испи-тивања која неретко са собом носе бол. Он јепристао на комфор који му даје човек и некадага преплати. На известан начин живот оба ро-ђака од првог дана виси о концу и насилна смртим стално дише за врат. Као љубимац кунић јеусплахирен, добродушан и веома љубак. Лиц-кајући или грицкајући власника шаље му порукуда му верује и да ће бити привржен. Ко год имаили је имао кунића за љубимца зна да је он, апосебно г-ђица кунић (кунићка, кунићица), ите-како и пргава сорта способна да наметне ауто-ритет. Трљањем означавају територијуодносно желе рећи да конкретан предмет при-пада само њима. То трљање врше пределомиспод браде. Када се кунић подиже на задњеноге означава знатижељу, а лупање стражњимногама о под значи да се боји нечег или дапредосећа опасност. Дивљи кунић на тај начинупозорава чланове своје групе. Ово ударањетакође може значити да имате посла са једнимпренапаљеним сопствеником. За разлику одукроћеног полубрата, зец је окорели индиви-дуалац и забележени су бројни случајеви

Дивљи зечеви у природи не живе у тунелимате им је потребан велик и прегледан простор, у су-протном се самоозледе. С друге стране, одгајеникунић је препитом и тешко да такав може опстати уприроди. Зечица је носећа 40 до 42 дана, а њенимлади стижу на свет обрасли длакицом, отворенихочију и могу трчкати свега неколико минута по поро-ђају. Једном пошто је похитао, зец ће трчати до по-следњег даха вођен глађу и бежанијом одсвакојаких предатора и угриза очњака. Његов полу-брат показује изванредну штедљивост. Оно штоједни називају штеточинством, други називају пре-даношћу у грицкању. Неки су у стању да начине и по500 угризаја у минуту. Секутићима кунићи ситне својоброк, а мељу кутњацима. Обрађена храна кунићанапушта у виду меканих куглица и кунић ће појестите сопствене меке куглице. Желудац ће још једномизвући и последњу кап хранљивог остатка. Тек последруге прераде, кунић ће измет у виду сувих куглицаизбацити ван јазбине. Оваква врста обраде јесвојствена и за кућне љубимце. Кунић има краћеуши, краће ноге и живи унатар заједнице. Зец јеизричити индивидуалац и самотњак, па не живи узаједници. Не да се уловоти тако лако као кунић.Заједничко за обадва је да не виде у боји и да немјуочњаке. Поседују једно од најбогатијих и најкалорич-нијих млека у животињском царству. Важно је знатида се не смеју дирати бебе дивљег зеца у природи.Мајка која је сигурно у близини више их због страногмириса неће прихватити.

Прогресија у размножавању код оба скаку-тана ради своје. У том обе врсте не дангубе и њиховрепродуктиван потенцијал је изванредан. Лако ибрзо се размножавају као да желе испунити читавсвет пространствима од плиша. Природни не-пријатељи зецу и кунићу су исти и та листа крвожед-них звери - предатора није мала. Контратежањиховом препокривању света су нашиљени очњаципаса, вукова, рисева, лисица, медведа, страшни кљу-нови сова, јастребова, затим змије, ласице, пушчаназрна људских синова, декапитације гиљотиницом одстране руке која их је хранила, каткада епидемије.Чувена је епидемија миксоматозе која је средином20 века уништила дивље куниће у већем делу Ев-ропе.

Изазвао ју је лекар-тровач Арман Делил изфранцуског округа, желевши да се отараси кунићакоји су му улетали на посед. По земљишту је засејаоклице ултравируса myxoma (Familija Poxvirus). Болестје из Француске прешла у Енглеску, Немачку и другеземље, а преносе је заражени инсекти: комарци,буве, ваши... Оболели су немоћно тетурали и такооглувели, ослепели, отежаног дисања сачекали соп-ствени крај.

А тај крај има једну мало познату специфич-ност. Ове животиње за живота не испуштају глас, доку тренутку смрти зацвиле криком који подсећа наплач људске бебе.

тешког самоозлеђивања и смртних последица дивљихзечева лупањем у зидове кавеза и просторија. Питомизец не постоји!

О могућностима конзумације не желим пре-више да пишем. Знате и сами да има таквих људи којиће своја размажена непца радо почастити њиховиммесом у каквом гулашу или паприкашу. Кунићарскапроизводња обећава добијање знатних количина ква-литетног меса за кратко време јер је у питању изван-редно продуктивна животиња. За разлику од нашегдалеког претка данас се ловом углавном бави човеккоји није гладан и који воли истаћи да својим активно-стима утиче позитивно на регулисање прекомернебројности. Па ипак, дивљи зечеви и кунићи су тамо гдесу истребљени, углавном услед лова истребљени.

Дакле, у питању су две зоолошке врсте којенису у директном сродству, раздвојене милионима го-дина уназад. Укрштање није могуће, што значи да недају плодна парења. Поред њушке и изражених ушијунајвећи украс им је карактеристични пуфнасти репић.На ушима имају многобројне нервне завршетке иструјање хладног ваздуха преко ушију им прија, јер натај начин одржавају оптималну телесну температуру.Имају оштар слух и вид, добро развијено чуло мирисаи осетљиве бркове. Уме се десити да се грешкомсматрају глодарима. То нипошто није тачно. У глодареспадају веверице, пацови, мишеви, хрчкови, даброви.Звиждуци, кунићи и зечеви су успешна група сисарабиљоједа која чини ред лагоморфа (Lagomorpha / Du-plicidentata), зецоликих животиња. Наше прве ком-шије тај ред називају двозупцима. Да, природа им јепоклонила те оштре секутиће за жвакање биљнехране. Њихови секутићи су карактристично грађени иозначавају се као глодњаци. Такође у горњој вилициимају пар заглодњака са специфичним положајем изаглодњака. Такође у горњој вилици имају пар заглод-њака са специфичним положајем иза глодњака. Овајред дели се на две фамилије Ochotonidae i Leporidae(11 родова и 45 врста). Genus Lepus представљазечеве, док јe genus Oryctolagus род кунића. Први по-седују 48 хромозома, други 44 хромозома и разликујусе по начину живота. Данашњи домаћи кунић настаоје дугим еволуционим процесом од дивљег кунића(Oryctolagus cuniculus) и чини се да су за његово одо-маћивање најзаслужнији стари Римљани. Постоје по-даци о доместификацији кунића у Кини за времединастије Ха (206 - 200 г. Пне.). Кунићи живе у групаманастањујући брежуљкасте пределе. Тамо копају под-земне ходнике са многим излазима, такозване кунић-њаке. Коте се 5 до 7 пута годишње са пет до седаммладих у леглу. Мама кунић бременита је 28 до 34дана. Млади који дођу на свет су без длаке, непок-ретни и слепи. Зец је у Европи присутан већ пуних600.000 година.Пољски или европски зечеви су изра-зито степске животиње великих простора и ширине.Њихова станишта су једноставна и привременог ка-рактера, то су плитка удубљења јер се зец не завлачидубоко у земљу колико кунић.

19 |симбиоза

20симбиоза |

Кад су формативне силе ишле „пун гас“ налимбички систем код зечева, очито нису биле безсмисла за иронију. Растерећен баласта очњака овајплашљиви скакутавац је плен оних врста код којихочњак доминира свом својом силином и да не нагла-шавамо да је пажња споменутих крволока на зечијерепиће усмерена као бикова на црвену тканину. Заовакав однос снага на терену треба имати жестокосећај за иронични сарказам. И шта тада раде зец изечица? Кунић и кунићица. Оно што је логика. Познатзекански заскок на дугоуху и мекушну драгу и онда5 до 7 пута годишње са 5 до 7 младих у леглу. Плод-ност у случају зечева је нешто мања. И кунићица изечица могу затруднети већ унутар задњих дана ак-туелне трудноће. Мужјаци нипошто нису за примершто се очинства тиче. Познато је да у борби запажњу коју мама поклони младима тата кунић оде утакав екстрем да поубија младе. Наравно за опста-нак је неизоставно и њихово карактеристичнотрчање брже од мисли опонената. У том смислу не-покорни се не дају појести тако лако. Здраву одра-слу јединку предатор готово не може ухватити.

Постоји још нешто својствено за ове живо-тиње, а вредно је спомена. Дешава се да bunny у по-нашању прекорачи лимите своје врсте. Шта се тад“окида” у његовој лудој главици то само он зна. Илине зна па готово безглаво јури, наскаче, излази нацрту и улази у фрку тамо где је далеко слабији и штоби се рекло „луд к'о струја“. Као да заборави да јеплашљивац. Оно што је феномен вредан пажњејесте да су ти назовимо их смешни искораци кунићаиз сопствене коже и улоге у општем поретку жи-вотњских односа дочекани крајње збуњујућом реак-цијом код врста које би могле у секунди да га лишењеговог плишаног живота. Тако ћете ако сте до-вољно стрпљиви наћи и погледати видео записе укојима од зеке беже пси, мачке, змије, овнови збу-њени обртом улога. Дешава се да љубимац кунић по-каже храброст својствену псу и испрепадапровалника. Није им страно да утишају привременосвој инстинкт и прекопчају на облике понашањасвојствене другим врстама. Тако су познати слу-чајеви зеке који скупља стадо као да је овчарски пасили зеке који боравећи са кокошкама почне да лежина њиховим јајима, да се дружи са њима шћућурениспод њихових крила и да више ужива у храни којуоне једу. Такође можете видети реакције разнихврста које су се нашле предметом зеканове сексу-алне тензије. Такве ситуације могу бити занимљивугао за разматрање о природи либида, али то би насовде удаљило од предмета. У сваком случају креа-тор примордијалног зеца у култном францускомцртаном филму „Карика која недостаје“ добро јебио упознат са суштином у корену ових животиња.Занимљиво је додати да је пажљиво пратећи репро-дуктивне циклусе зечева, Леонардо Фибоначи, којије живео у Пизи у XIII веку, изумео чувену секвенцубројева која сада носи његово име.

И за крај ове приче о нежном скакуталу и вечи-том тркачу мало стихова дечије песме Добрише Цеса-рића (1902. – 1980.):

Тко то на вратима гребуца?Тко то жели унић?

Ја погледам, а у ходникУђе мали кунић.

Ђоковић Весна

21 |симбиоза

“Истраживачка станица Петница осно-вана је 1982. године на иницијативу групе младихистраживача, наставника и студената незадо-вољних постојећом праксом у образовању и фор-мирању младих научних кадрова. То је билауистину прва независна образовна организација утадашњој Југославији. Упркос тешким друштве-ним и економским приликама, а захваљујући под-ршци бројних предузећа, државних и локалнихинституција, ИС Петница је убрзо постала це-њени центар иновативног научног образовања ипрофесионално утемељеног подстицања младихталената, позната и угледна у земљи и у свету.”

“Циљна група свих петничких програма сумлади људи одлучни да сами за сопствено образо-вање учине највише што могу. Наша улога је да по-лазницима програма помогнемо учећи их како даистражују, како да буду самостални у томе штораде, како да буду критични и према себи и премадругима и, на крају, како да истрају у томе штораде.”

Преузето са сајта Истразивачке станице Петница.http://www.petnica.rs/index.php?option=com_con-tent&view=article&id=2&Itemid=2

Званична Facebook страница Петнице:https://www.facebook.com/pages/Petnica-Istrazi-vacka-Stanica-Science-Center/309601226804?fref=ts

Колико те "мучи" носталгија за старом Петницом?“Стара” Петница за све који су у њој били по-

лазници значи много, и подсећа на различите тре-нутке, догађаје, људе, успомене... Када се боравак уПетници настави кроз сараднички рад, онда је ту идоста професионалних подстицаја, напредака, усавр-шавања... Међутим, нов простор, нова опрема и новконцепт, човеку пружају непресушне могућности.Због тога је много лакше носталгију за старим време-нима и “старом” Петницом заменити сјајним усло-вима за рад. Млади људи заљубљени у науку, којисада долазе у Петницу, на располагању имају старо ис-куство и акумулирано знање у раду са талентима, а садруге стране савремену опрему, и квалитетан про-стро за рад у, можемо слободно рећи, најмодернијемтаквом центру у Европи.

... о којој опреми је реч?Лабораторијски простор је претрпео највише

измена и унапређења. Потреба за новим лаборато-ријама и простором за рад је и био стартни окидач заулазак у процес реконструкције и изградње. Због тогасмо сада посебно поносни на зграду Лабораторије. Уњој постоје одвојени простори за физику и електро-нику, биологију и хемију.

Централна биолошка лабораторија опште на-мене је пројектована за рад са групама од око 20 по-лазника или студената и поседује сву неопходнуосновну лабораторијску опрему, инсталације и по-суђе, укључујући и централни развод деминерализо-ване воде и инсталације за гасове, велики бројмикроскопа, бинокуларних лупа и презентационуопрему.

Лабораторије за микробиологију и молеку-ларну биологију су опремљене новим термостатима,и ламинарним коморама, уз систем за обезбеђивањенатпритиска у просторији и централном УВ лампом.Набављени су нови системи за електрофорезе, мик-романипулатори, инвертовани микроскопи, а обезбе-ђени су и услови за чување ткива за молекуларнеанализе.

Нови простор омогућава и адекватно чувањехербара и мокре збирке ИСП, а набављена је и оз-биљна опрема неопходна за теренска истраживања(клопке, багери, сурбер, планктонске мрежице, GPSуређаји, фотоапарати за подводна снимања, видео ка-мере, термо камера...)

Најзначајнији део опреме који је инсталиран ипуштен у рад је скенинг ласерски конфокални микро-

Интервју са

О Петници

22симбиоза |

скоп који се већ увелико користи и као резултат радасарадника ИСП очекују се и прве публикације у којимаће бити коришћени снимци добијени на овом микро-скопу.

Ускоро се очекује пуштање у рад и лаборато-рије за ћелијске културе, као и виваријума.

Ко ће моћи да користи конфокалац?Идеја ИС Петнице је да се још чвршће веже са

научним и академским инстиутицијама како би реали-зовани програми за средњошколце били још квали-тетнији. Због тога се планира да сва опрема буде нарасполагању свим заинтересованим научним радни-цима, а да се са друге стране њихово присуство у Пет-ници искористи за реализацију редовних програма.Друга идеја је такође да се и наши студенти-сарад-ници што пре оспособе за стручни рад са опремом,али и да, још док су студенти постдипломских студија,добију могућност да реализују своје научне пројекте.

Микроскоп за сада могу да користе особе којесу обучене од стране произвођача, али је план да оваобучена стручна лица наставе обуку даље са свим дру-гим заинтересованим сарадницима Петнице.

У септембру ИСП и Биолошки факултет, уз изу-зетну подршку професорке Александре Кораћ ињеног тима, организују школу микроскопије чији ћезначајан део бити посвећен и конфокалној микроско-пији уз практичан рад на микроскопу. Ускоро можетеочекивати расписивање јавног позива за пријављи-вање на ову школу и детаљније информације. Позивће бити упућен студентима биолошких и сроднихнаука са универзитета у Србији.

У јуну ће у Петници бити организована и међу-народна летња школа неуронаука уз подршку DAADпројекта на коме учествује и Биолошки факултет. По-лазници овог програма ће значајан део времена про-вести уз конфокални микроскоп.

Колико је Петница отворена за сарадњу са људимакоји нису "Петничари" ?

Петница је увек била отворена за сарадњу сазаинтересованим инстиуцијама и појединцима. Ква-литет досадашњег рада је управо био у великом бројустручних и млађих сарадника са различитим афи-лијацијама који су радили са средњошколцима. Пла-нирамо да и даље будемо отворени. Драго би намбило да се број људи који сарађујући са нама повећа,јер ће то значити и да се квалитет програма подиже,а да је и нових идеја све више.

Мишљеновић Томицом(руководиоцем семинара биологије)

23|симбиоза

Сама помисао на неко велико путовање посвету и данас, тешко да може било кога оставитиравнодушним. Замислите тек како се на то гледалопре 100 година. Онда замислите једног човека до-вољно храброг и одважног за тако нешто и још за-мислите да је Србин. Вероватно већ мислите да јеово добра идеја за једну праву авантуристичку причу.И јесте, али та прича у ствари и не би била измиш-љена. Заправо, сасвим је истинита и толико узбуд-љива да делује готово нереално да би један човек свето могао проживети за тако кратко време. Ово јеприча о једном човеку који је имао среће и храбро-сти да доживи невероватно. Прича о Милораду Рајче-вићу, уметнику, спортисти, али на првом месту,светском путнику.

Још од најраније мадости његов авантури-стички дух му није дао мира. После завршених 4 раз-реда основне и 2 разреда грађанске школе, одлазина занат код чувеног Драгутина Инкиострија Меде-њака код кога учи декоративно сликаратво. Већ са 15година путује у Беч где наставља учење код дворскогсликара. Ни ту се не задржава, већ пролази целу Ау-строугарску, Немачку и Француску где у Паризу про-води 3 месеца у атељеу Жоржа Вебера. Затимнаставља у швајцарску и убрзо стиже у Ријеку гдесмуцајући се по луци, упознаје капетана прекоокеан-ског брода и уз његову помоћ долази у Америку. ИАмерику пролази уздуж и попреко све док се није по-вредио на једном маратону, када у болници откри-вају да уопште нема пасош и одмах бива депортовану Европу. Онда одлази код Тетке у Румунију, а одатлеу Истанбул, Александрију и Јерусалим. За време овихпутовања, која су у ствари била само почетак великихавантура, Милорад је научио 5 језика.

Живот му се ипак мења када упозна браћуСавић, уреднике „Малог журнала“, једног од најти-ражнијих листова у земљи. Вероватно се и не би то-лико зближили да Савићи,као и Рајчевић, нису билиљуди испред свог времена. Први су набавили рота-циону штампарску машину, први отворили биоскопу наменски саграђеној згради, међу првима се ба-вили филмом.

Како би се тада рекло, били су људи отворени за но-вотарије. Зато и не чуди што су дошли на идеју даРајчевићу понуде једну несвакидашњу опкладу – дакрене на пут око света. Слично као у роману ЖилаВерна, само са пуно више времена. Имао је две го-дине да обиђе Африку, Европу, Азију и Америку и дасе врати у Србију. Редакција му је обећала месечнитрошак од 150 динара, а осим тога, штампали су иразгледнице са његовим ликом које је успут требалода продаје како би зарађивао додатн новац неопхо-дан за пут. Рајчевић је био дужан да редакцији ре-довно шаље допис из сваког места у које обиђе. Одтих дописа настале су веома читане репортаже у„Малом журналу“.

Наравно, опклада је оберучке прихваћена иРајчевић 13. марта 1910. креће на овај невероватанпут. Са собом носи и путничку књигу, празну свеску укоју планира да сакупи потписе свих важнијих људикоје буде сретао. Први потпис добија већ после двадана у Горњем Милановцу од принца Ђорђа Кара-ђорђевића, а затим одлази у Црну Гору, где га пре-столонаследник Данило дарује јубиларномспоменицом краља Николе. На прве потешкоће наи-лази када ни из Италије, ни из Француске не добијадозволу да путује у Африку због рата у Триполитанији(Либији). Зато мења маршуту и обилази Немачку иЕнглеску и 12. јула стиже у Петроград. У европскомделу Русије остаје чак месец дана.

Занимљиво је да се Рајчевић пуно разликујеод осталих пустолова свог времена. Одседао је унајбољим хотелима које је могао да приушти, обила-зио спортске клубове и представнике власти да муовере путну књигу. На тај начин стицао је познанствакоја су му јако помогла у даљем путовању. Коначно4. августа возом прелази Урал и из Чељабинска би-циклом наставља кроз Сибир и даље по Азији. Ту већосећа жал за Европом, јер пролази кроз пусте крајевегде су му народи и обичаји потпуно страни и због тогасе осећа све усамљеније. Ипак није клонуо духом. На-ставља даље и у Иркутску чак учествује у бицикли-стичкој трци где осваја друго место. У рускојМанџурији га прима гувернер кога одушевљава црно-

Авантура српског

24симбиоза |

горска медаља коју носи. Свуда успут држи преда-вања о Србији, а у Владивостоку упада у неприликукада један детектив посумња да је убица који је изАмерике побегао у Русију, због чега му следи неко-лико дана затвора. Већих неприлика спасава га ње-гова путничка књига и чланци „Малог журнала“ којеје редовно добијао поштом.

После Владивостока одлази у Јапан где биваодушевљен радиношћу народа, њиховим хигијенскимнавикама и гејшама. Љубазно га прима престолона-следник, али одбија да му се потпише у књигу, јер сето противи јапанским обичајима по којима је цар бо-жансво. У Кобеу посећује клуб „Конкордија“ где сеокупљају странци. Сви су били одушевљени његовимпутовањем, осим једног пијаног Немца који збијашале на рачун „циганског краља Петра“, због чегаубрзо од Рајчевића добија песницу у лице. Послеопште туче која је због тога настала, несрећни Мило-рад завршава у полицији, одакле га пуштају после по-средовања руског конзула и посетницепрестолонаследника. Немац је такође завршио у за-твору на трежњењу са све рабијеним цвикером, аРајчевић наставља даље бродом и обилази Сингапури Малају. Убрзо стиже у Сијам где приређује јако по-сећену изложбу своје књиге и успева да одштампа ипрода чак 10 000 дописица које су служиле као карте.Чак га је примио и краљ лично и даровао му „мо-торни веласипед“ и пратњу на слоновима, да муолакша пут. У Сијаму прославља Божић у дому Не-мице из Панчева коју сасвим случајно упознаје.Уопште, током целог пута среће пуно земљака штога нарочито изненађује. У Индији му приређују вели-чанствен дочек, после кога наставља пут мотором попотконтиненту. Наилази на разна чуда све док ганеки раџа не прими код себе у госте. Као посебнучаст, приређује му лов на тигрове са слонова. Нерадоје то прихватио и током целог лова само гледа да неиспадне из корпе и заврши као посластица крвожед-ним тигровима. Раџа не показује да му је Милора-дово друштво досадило и не дозвољава му да оде,већ му приређује разне, необичне занимације. он сетада присећа оне изреке „у град кад хоћеш, из града

кад те пусте“. Када коначно после неколико недељауспе да убеди раџу да га пусти, одлази на Цејлон и тусреће италијанску колегиницу која путује са свитом игомилом кофера, за разлику од њега који има саморанац и један пар ципела.

У Персији због епидемије колере неко времепроводи у бродском карантину, али се радује кадаубрзо након искрцавања налази хлеб, пиво, вино иосталу њему познату храну. Сиријску пустињу прелазизаједно са неким караваном и умало да страда кадасе разболео, а сапутници га, мислећи да има кугу иликолеру, избацују из каравана и остављају у пустињи.Изморен и слаб покушава да их прати и једне ноћи,када је хтео да украде мало воде, бива ухваћен и ис-пребијан. На срећу, неки старац се сажалио на муче-ника, па му даје коња и упућује у Дамаск где се лечи иигром случаја присуствује штрајку 2000 проституткикоје незадовољне својим положајем демолирају град.Преко Бејрута долази у Јерусалим где га прмају јеру-салимски и јерменски патриарх. Одатле се враћа уСрбију и тиме завршава први део свог путовања. УБеоград стиже 21. септембра 1911, а браћа Савић муприређују дочек који снимају и касније приказују усвом биоскопу.

Планове за пут у Африку прекида му Балкан-ски рат у коме учествује као добровољац. Следеће го-дине обилази обе Америке, али због избијања Првогсветског рата поново не успева да оде у Африку. Текпосле његовог завршетка, успева да обиђе и Африку,о чему штампа две књиге „Из жарке Африке“. Тимесе његова авантура коначно завршава. Од његовепутне књиге настала је највреднија збирка аутограмау овом делу света. Остатак живота неким чудом про-води у Београду у миру.

Стојановић Марко

Филеас Фога

„У времену експериментисања са живим ће-лијама, вештачког оплођивања и клонирања, преве-лика послушност и поводљивост куниће би могласкупо да кошта. Непоштовање себе и неодговораноднос према личној слободи је почетак самопори-цања и ишчезавања врсте.

Припитомљени се досађују у кавезима, нахра-њени и збринути, помирени са својим удобним и не-веселим положајем, што не значи да у њему уживају;њихови преци су потписали уговор са ђаволом ондакад су се дали укротити и стрпати у кавез, и они тајуговор поштују.“

Милован Данојлић

Пословица лепо каже да док једном несмркне другоме не сване и није лишена животног ре-зона. Све има своју цену, тако и научне истине. И са-свим је нелогично очекивати од човека да нећеплатити ту цену животом животиње уколико ће тимепобољшати и продужити сопствени живот. Некада јечовек ту цену животињском жртвом плаћао риту-ално, данас научно. Одређена количина животињскепатње је оправдана ако је за добробит људи. Упо-треба експерименталних животиња је важна у базич-ним истраживањима, испитивањима узрока болести,лекова и вакцина и токсиколошким истраживањима.Испитивања на животињама обухватају студије изеволуције, генетике, ембриогенезе, развојне биоло-гије, тестове понашања, тестирање и проналажењелекова за људске болести, пресађивање органа изједне врсте у другу итд. Готово не постоји природнанаучна дисцилпина, а да се не ослања на огледне жи-вотиње, од биологије, преко анатомије, физиологије,до имунологије, микробиологије, фармакологије, ток

сикологије, итд. Међутим, није све једноставно иједнозначно. Битна је и свест о етичком моменту.Основно правило свих истраживања јесте да је онооправдано из медицинских и научних разлога, а туоправданост процењује сам екпериментатор иетичка комисија.

Сваке године 24. априла се постави јавно пи-тање о жртвама вивисекције и подиже и учвршћујениво јавне свести подсећањем да животиње ите-како могу да осећају бол и да пате. Мотив за обеле-жавање овог датума је став да постојеексперименти који су непотребни. Пажња се усме-рава ка алтернативним методама које подразуме-вају културе ћелија, молекуларне методе, моделе икомпјутерске симулацје као јефтиније, брже и ефи-касније методе. In vivo огледи рецимо код студенатаи ученика лако могу довести до емотивне десензи-билизације будућег научника и кривог односа премавредности живота животиње. Ова манифестација сеобележава још од 1979. године, а датум је одређенпрема рођендану првог председника британскогНационалног удружења против сецирања (NAVS),барона Hjua Daudinga хероја из Другог светског ратакоје је након рата постао председник и био познатпо страственим говорима о експериментима на жи-вотињама. Ово удружење основано је у Лондону да-леке 1875. године. Временом се ова манифестацијапродужила на целу недељу у којој је споменутидатум. Протести су уобичајено саставни део мани-фестације. Екстремније струје практикују грађанскунепослушност и држе бдења за мишеве. Према јед-ној статистици око 23 милиона животиња се свакегодине искористи за лабораторијска истражи-вања, док британска унија за забрану сецирања

Светски дан лабораторијских

24.4.2013.

25|симбиоза

У Београду, а и шире, све чешће слу-шамо о напуштеним, измученим, избаче-ним животињама које су дошле на овај свети врло брзо одбачене. Неке су и лепо жи-веле и онда потпуно збуњене избачене кадасу већ навикнуте на живот у кући или стану.Свако ко има пса или мачку или било којудругу животињу, зна колико топлине и по-зитивне енергије оне доносе у свакоднев-ницу и колико пажње заслужују својомбезусловном љубављу.

У последње време сте имали при-лику да слушате о псима који воле троле, давидите псе који улазе у прву отворенузграду јер им је превише вруће, виђатемршаве псе и мачке који машу репом засамо један залогај хране који поделите сањима. Зашто смо дозволили да буде тако?

Пси и мачке су бића са високим сте-пеном интелигенције, умеју да се боре заопстанак, решавају проблеме на својствененачине, срећни су, тужни су, воле... Људикоји су одговорни за њихов живот на улицису без свести о несрећи коју чине животи-њама тако да на њих сигурно не можемо даутичемо, али постоје они на које можемо.Да ли сте знали да постоји неколико начинада се број паса и мачака на улици знатносмањи?

Постоје разна друштва за заштитуживотиња која спроводе програм стерили-зације и кастрације како би се смањило раз-множавање међу уличним псима имачкама. На овај начин смањујемобројност штенаца и маца које долазе насвет и никада не осете топлину и љубав већсамо глад и неугодност. Уколико имате псаили мачку у комшилуку које понекад нахра-ните и помазите, можете да се организујетеса комшилуком и одведете их код ветери-нара.

Такође, постоје азили у којима псимогу бити привремено смештени док се ненађе удомитељ. Тако да, уколико нађетештене, није довољно да само прођете и ка-жете „Јао како је мало и слатко, како ли ћеда преживи само?“ већ је потребно да из-двојите мало времена и помогнете му.

Све то је лако изводљиво и не тражимного времена али је потребно да првен-ствено схватимо колико је важно.

Сибиновић Драгослава

тврди да овај број премашује 100 милиона и то самокичмењака. Ове цифре су ипак драстично мање у од-носу на оне из седамдесетих и деведесетих годинапрошлог века. Треба бити реалан и прихватити чиње-ницу да се огледне животиње не могу искоренити изнаучних истраживања. У испитивањима у козметичкојиндустрији и у образовном процесу ситуација је дру-гачија. Када је реч о алтернативама in vivo експери-ментима на животињама 1959. године установљено јетзв. 3Р правило ( R - replacement или замена кичме-њачке животиње, R - reduction или смањење броја жи-вотиња, R - refinement или усавршавање процедуре ).Став научне заједнице је јасан. У научним истражива-њима могуће је усавршавати експерименталну про-цедуру ради смањења броја животиња које учесвују уогледима и умањења њихове патње. Пријем у СаветЕвропе обавезује на ратификацију '' Европске конвен-ције о заштити кичмењака који се користе у експери-менталне и друге научне сврхе ''. Ова конвенцијаодноси се на све видове експлоатације животиња. Сту-пањем на снагу Закона о добробити животиња, јуна2009. коначно је институционализована заштита ог-ледних животиња код нас и о њој је почело значајниједа се говори. Свака научноистраживачка организацијакоја спроводи огледе на животињама дужна је да об-разују етичку комисију за заштиту добробити оглед-них животиња. Етичка комисија утврђује начинспровођења огледа на животињама, у складу са Зако-ном о добробити, обавља стручну контролу над спро-вођењем огледа на животињама, организује обукулица која спроводе огледе на животињама, дајестручна мишљења министру о етичкој и научној оправ-даности спровођења огледа, подноси редовне го-дишње извештаје министру. Етичка комисија је дужнада без одлагања прекине спровођење огледа ако се утоку спровођења огледа на животињама поступа су-протно одредбама Закона о добробити и о томе оба-вести Министарство. Место лаика међу члановимаетичке комисије припада некоме из света организа-ција за заштиту животиња, што је такође дефинисаноу Закону о добробити. Улога лаика у етичкој комисијије да брине о томе да се Закон о добробити поштује ипримењује.

Етичка комисија је тело које треба да обез-беди успостављање система контроле употребе екс-перименталних животиња, а кроз то и аутентичностексперимената, спречавањем бесмисленог понав-љања.

Ђоковић Весна

животиња

НАПУШТЕНЕ ЖИВОТИЊЕ

26симбиоза |

Право на лиценцу имају сви запослени на Универзи-тету, Институту или Здравственој установи чији је ос-нивач Република Србија и сви студенти постдипломскихстудија. Добијање лиценце је бесплатно. Попуњена ипотписана лиценца, преузета са KoBSON стране, пре-даје се библиотекару институције или доноси у На-родну библиотеку Србије. Након отварања налога нае-маил адресу која је наведена у лиценци прима се по-рука са додељеним корисничким именом и шифром.

Сви претплаћени извори одабрани су у са-радњи са факултетима и истраживачким институ-цијама у Србији (Cambridge University Press, Emerald,Oxford Journals, Web Of Science, Science Direct...), док јецелокупан систем претплате некада финансирало Ми-нистарство науке и заштите животне средине Репуб-лике Србије. А данас?

С почетка априла 2013. издавачи научних часо-писа укидају приступ нашим научницима. Не, није у пи-тању првоаприлска шала. Разлог оваквој ситуацијијесте неплаћена претплата од стране надлежног Мини-старства просвете, науке и технолошког развоја. Какосу саопштили на званичном сајту KoBSON-а – „ Највећиброј издавача је на основу дугогодишњих коректниходноса продужио електронски приступ својим часопи-сима за додатна три месеца. На жалост, та три месецасу прошла и многи издавачи ће постепено укидати при-ступе. Од почетка априла то је учинио и Oxford Univer-sity Press “.

Важно је знати да се у 21. веку науком не можебавити без праћења часописа у којима се објављујунајновија научна достигнућа. Поред одговарајуће на-учне опреме и добрих научника, неопходно је иматиувид у резултате других.

Please stay tuned...

Линк ка петицији уколико желите да учествујете:http://www.change.org/petitions/serbian-goverment-and-ministry-of-science-extend-kobson-subscription-re-gain-access-to-scientific-papers

Ђоковић Весна

Са развојем интернета у великој мери изме-њен је начин на који информације из света науке по-стају доступне. Научне публикације углавном поредштампаног издања поседују и своју електронску вер-зију. Неке од електронских публикација су доступнебез новчане надокнаде, међутим у свету профита,дакле и овде, приступ је могућ тек уз одговарајућупретплату.

KoBSON (што је акроним за Конзорцијумбиблиотека Србије за обједињену набавку) прего-вара о претплати и склапа уговоре са издавачима оправима корисника на приступ електронским изво-рима за све истраживаче, наставнике и студенте уСрбији. Овако централизована набавка смањујетрошкове и повећава доступност страних научнихинформација. На овај начин оптимизовано јеплаћање приступа научним публикацијама, једин-ствена институција уплаћује претплату, а затим свенаучне институције имају право коришћења.

Почевши од 2001. године KoBSON омогућавакоришћење електронских извора преко посебне вебстранице http://kobson.nb.rs/kobson.82.html. У ме-нију са десне стране кликните на иконицу „KoBSONза почетнике“ и информишите се детаљније о могућ-ностима коришћења сајта.

Комплетан приступ KoBSON сервисима јеомогућен са свих рачунара прикључених на Академ-ску мрежу. Ван Академске мреже регистрација омо-гућава приступ информацијама на KoBSON страниции преузимање радова до нивоа сажетка. Комплетанприступ електронским сервисима и чланцима упуном тексту могућ је преко рачунара ван Академскемреже посредством KoBSON-овог proxy сервера.Сваки корисник треба да потпише личну лиценцукојом се обавезује да ће се придржавати правила ко-ришћења (пр. да неће преузимати на свој рачунар це-локупне свеске часописа, да ће преузете чланкекористити само за свој властити академски рад радидостизања научног звања, подучавања студената илиу истраживањима која финансирају влада или непро-фитне организације и да преузете чланке неће кори-стити за комерцијална истраживања итд.).

KoBSONнекад и сад

Интернет у сврси науке

27|симбиоза

ступан на веб сајту курса. Постоје проблеми које мо-жете решити ако желите да проверите како сте савла-дали градиво, и они не улазе у завршну оцену. Деопрограма неких курсева су и задаци који се бодују,поред испита, и као и испит имају одређени рок за пре-дају. И за задатке и за испит поред задатог рока – softdeadline, постоји још један термин – hard deadline. Уко-лико се задатак или испит уради након рока одузимасе одређени проценат од освојених поена, а ако сеуради након hard deadline губи се право на предају за-датка тј. испита. Сав материјал је могуће пратити он-лајн или га можете сачувати на вашем рачунару.

Трајање курсева је од 4-12 недеља, зато је по-жељно обратити пажњу на број сати који је потребнонедељно уложити у преглед садржаја, да бисте добропроценили да ли је то нешто чему ћете моћи да се по-светите. Ако процените да у периоду трајања курса не-ћете имати довољно времена, можете и по његовомистеку приступити материјалу и сами га прегледати,али без могућности добијања потврде од стране Кур-сере да сте успешно савладали градиво. Још једна оп-ција која је на располагању је добијање признатогсертификата од самог универзитета чији сте курс по-лагали. Сертификати се наплаћују и цене су у опсегу од30-100 долара.

Препоручила бих свима да погледају шта је свеу понуди на овом веб сајту. Можда ће вам се учинитида ће вам ово одузети доста времена и да се нећеуклопити у већ препун распоред обавезама на факул-тету, али ово је искуство које је вредно труда. Пореддоброг и занимљивог излагања, на појединим курсе-вима можете завирити и у саму лабораторију или паку људски мозак, и преко видео записа се упознате сасвим оним стварима које су вас заинтригирале токомстудија.

У априлу 2012. године Andrew Ng и DaphneKoller са Станфорд универзитета основали су компа-нију Coursera која студентима омогућава приступ зна-њима које не могу да науче на факултету, али иградиву које би волели да обнове или да детаљнијепроуче. Признајем да сам била сумњичава када самвидела да је сво то знање свима нама доступно и то– бесплатно! То ме је још више заинтригирало и на-вело да сазнам нешто више о томе. Одговор на којисам наишла био је још невероватнији, сарадња са 62универзитета обезбеђује студентима из свих крајевасвета приступ знањима из најразличитијих области.Има ту свега, биологије, медицине, хемије, рачунар-ске науке, али и друштвених области попут психоло-гије, менаџмента, економије и финансија. Претрагуможете вршити по универзитетима, категоријама,језицима на којима су доступни или их једноставнопогледајте све. Међу мноштвом курсева издвојилабих неке који почињу у наредном периоду: Genes andthe Human Condition (From Behavior to Biotechnology),High Performance Scientific Computing; Useful Genetics;Inspiring Leadership through Emotional Intelligence; Ca-nine Theriogenology for Dog Enthusiasts; AnalyticalChemistry; Nutrition, Health, and Lifestyle: Issues and In-sights; History of Rock, Part one; Crafting an EffectiveWriter: Tools of the Trade; Cardiac Arrest, Hypothermia,and Resuscitation Science; Introduction to Systems Biol-ogy; Computational Molecular Evolution; ProgrammedCell Death; Epigenetic Control of Gene Expression. Овосу још неки занимљиви који су већ у току: Synapses,Neurons and Brains; Medical neuroscience; IntroductoryHuman Physiology; Experimental Genome Science.

Одабрали сте жељени курс. И шта вас тамоочекује? Садржај курса је подељен по недељама и са-стоји се од видео лекција, бележака, задатака и про-блема, и на крају испита. Лекције трају од 5–30минута, а на крају сваке је кратак тест који се односина градиво пређено на том предавању. Доступне суи презентације са предавања, као и белешке којепредстављају допунски материјал. На неким курсе-вима је потребно користити и неке препорученекњиге, али је углавном довољан материјал који је до- Станисављевић Сузана

28симбиоза |

ЛинкдИн (LinkedIn) је највећа светска профе-сионална мрежа која омогућава својим корисницимада одржавају листу контаката са људима са којима суу пословном односу. Тренутно има преко 200 ми-лиона чланова у више од 200 земаља света, који ко-ристе ЛинкдИн у циљу ефикасне и брзе разменеинформација, идеја и могућности.

Ова мрежа може да вам помогне да изгра-дите и ојачате лични бренд (професионални иденти-тет). Кроз ваш профил на мрежи који показује вашапрофесионална и пословна достигнућа можете дапронађете своје прошле и садашње колеге као и дастекнете нове сараднике, ширећи тако своју мрежупословних контаката. Такође, омогућава вам да бу-дете информисани о новим пословним приликама иотвореним радним местима или да једноставно про-нађете људе и знања који су вам потребни да бисте

остварили своје циљеве.

Помоћу поља за претрагу послова, људи којитраже запослење, могу наћи многе статистичке по-датке о компанијама за које су заинтересовани. Вишеод 2,7 милиона компанија има профил на ЛинкдИну.Исто тако и послодавци могу тражити потенцијалнекандидате преко профила заинтересованих корис-ника. Такође, постоји могућност да 'пратите' раз-личите компаније и добијате обавештења о понудамарадних места, могућностима. Посебан додатак омо-гућава потенцијалним запосленима да се пријаве зажељене позиције користећи сопствене ЛинкедИн про-

филе као биографије.

Више о ЛинкдИну погледајте на сајту:http://www.linkedin.com/

29|симбиоза

На линкдину постоје и различите групе (вишеод 1,5 милиона) које покривају широк спектартема/интересовања, углавном везаних за професио-нална и каријерна питања, мада се највећи број овихгрупа односи на запослење. Ове групе су углавномотворене за све кориснике мреже и учлањивање уисте је бесплатно. Као члан неке групе редовно до-бијате обавештења путем е-поште о новостима угрупи, највише о дискусијама које су се водиле у про-фесионалним круговима, а везано за радове,пројекте, новости из света науке или садрже питањачланова и одговоре стручњака на разне теме.

LinkedIn GroupsБрзо увећање мреже контаката које вам Линк-

дИн омогућава повећава вероватноћу да ће људи про-наћи ваш профил када траже нове сараднике ипословне партнере. Заинтересовани сте за одређенудокторску позицију или вас можда више привлачи ин-дустрија? Активан профил на ЛинкдИну вам може по-моћи у вашој пословној оријентацији и даљој каријери,омогућити вам да останете у контакту са великимбројем колега и константно будете информисани о но-винама у областима које вас занимају.

Пајић Тања

30симбиоза |

31|симбиоза

Ђурић Петар

Наука и прикљученија

У свету тако стриктно подељеном на лево идесно, мушко и женско, исправно и погрешно, за-мислите следеће: она је разведена жена и мајкадвоје деце у седамнаестом веку, она је уметник алије у исто време и научник и она је имућна жена сажељом да ухвати део природе. Па онда станете, ра-зумете да не постоји лево и десно, мушко и женско,исправно и погрешно. Преливање утисака, боја, хао-тичних мисли је присутно јер ништа није тако црно-бело. Лева и десна хемисфера мозга доживљавајуекстазу у глави Марије Сибиле Меријан, можданајсимпатичније уметничке душе међу научним све-том који је ова планета видела.

Марија Сибила је сликарка која после раз-вода узима своје двоје деце и одлази у Амстердам,где продаје своје слике и на тај начин издржавасвоју породицу. Постаје јако заинтересована за ег-зотичну флору са којом долази у додир захваљујућитоме што су тадашње европске земље имале коло-није, па је дошла у додир са различитим биљкамакоје су потицале са Суринама, колоније саме Холан-дије која се налазила у Јужној Америци. Изузетанљубитељ природе и сама истраживач, она почињена тако префињен начин представља јединке из раз-новрсног царства биљака у свету који не познаје фо-тографију, правећи уникатне збирке за које супостали заинтересовани сви имућни људи и колек-ционари тадашњег Амстердама.

У наставку фантастичног интересовања, Ма-рија Сибила постаје ентомолог, тражећи посебну ко-некцију између инсеката и биљака који у својојкоеволуцији једни без других не могу, преносећи напапир најразличитије форме и облике, истражујући

и још битније, усмеравајући своју децу на природуи магије исте. Она нам је помогла да боље сагле-дамо различите метаморфозе, појаве и дешавањакроз које ове артроподе пролазе. У тадашњемсвету када се сматрало да инсекти настају изблата, она једна од првих примећује да то нијебаш тако, чувајући инсекте у свом простору. При-мећивала је различите ступњеве у њиховом раз-вићу које је пажљиво описивала.

Са ћерком путује у Суринам стипендиранаод града Амстердама, што је до тада била приви-легија само мушкараца. Енергична жена истра-жује флору и фауну ове егзотичне земље, правећицртеже који су дуго били употребљавани и пред-стављали предмет изучавања. Болесна од мала-рије, враћа се у Амстердам и објављује MagnusOpus, Metamorphosis Insectorum Surinamensium.

Утицала је снажно на научну илустрацију,пасионирано мешала уметност и науку показујућида једно без другог заиста не функционише, нате-рала нас да волимо облике и на стравично реалан,али опет уметнички проткан начин донела новипоглед на различите организме покушавајући данас натера да их волимо колико их је волела она.

Без тикетирања, Марија Сибила није нистриктно уметник ни стриктно научник: она је ра-дознали истраживач природе којој сама припадаи из чијег круга излази искључиво да наслика то икреира паралелни универзум. Она подсећа мо-дерног човека колико је природа нешто узвишенои уметнички перфектно, колико љубави се можецрпети из ње. И шаље топле поздраве из седам-наестог века.

Природа и друштво

32симбиоза |

Ђурић Петар

Ви и даље потичете ‘’од чега?’’ без обзира нанапредак науке, а све што јесте, јесте управозбог тога што ‘’ви јесте’’… зависи од вас.

И сада се враћам на почетак, и понововас питам, знате ли ви - ко сте? Знате ли шта сућелије и каквим неисцрпним темпом свака одњих ради цео ваш живот? Знате ли шта васчини, знате ли колико делова имате, како функ-ционишу, знате ли уопште како и чиме суспојени? Да ли сте свесни механизма тела којије немогуће појмити, дакле забрањено одстране природе сазнати? А то сте само ви, тоје само ваше тело с којим проводите сваки тре-нутак, ваше биће, које никада нећете упознати.Помножите ову конфузију са милијардамаосталих живих уметничких дела, а онда тубројку преведите у величанственост живота, ибез икаквих даљих информација, увидећете даје основа и срж свега што јесте, што је било ибиће, та мала ћелија - та величанствена биоло-гија.

Кумовић Јелена

Величанствена биологија

Смем ли да вас упитам познајете лисами себе? Или преформулисано, да ли би стесмели да ми одговорите на питање, познајетели сами себе, познајете ли живот? Волите свогпса, мачку? Волите своје фигурице? Волитекњижевност, сликарство, музику или пак де-лове аутомобила спремне за састављање? Сва-како, нешто волите, то је засигурно тачно.

Али оно што желим да у овом тренуткуувидите, није чињеница да ја пискарам о ства-рима које људи воле, већ то да их ‘’ви’’ живабића волите. А зашто? На то питање младиљуди, жељни смисла постојања, покушавају давам одговоре кроз овај часопис. Наравно схва-тате, да све што чините, волите или мрзите уовом телесном животу, не проистиче из њи-хове, већ ваше природе. Свет је оно што јесте,зато што сте га, видевши га, управо ви дефини-сали.

да листе знали...

Спасојевић Милена

33|симбиоза

... да је највећа библиотека на свету Кон-гресна библиотека у Вашингтону. Њена збиркаукључује преко 29 милиона књига и другог мате-ријала на преко 470 језика; више од 58 милионарукописа; највећу збирку ретких књига у СевернојАмерици, преко 1 милион издања Владе САД, ми-лион издања светских новина од три стотине го-дина раније, 33.000 увезаних томова новина,500.000 ролни микрофилма, преко 6.000 стри-пова; и највећу светску колекцију правних мате-ријала, филмова, 4,8 милиона мапа, нотних

записа и 2,7 милиона звучних записа.

БИБЛИОТЕКА1

ПИРАМИДА 2...да је највећи споменик на свету и највећа

средњоамеричка пирамида по запремини пирамида уЧолули. Налази се код града Чолула у централномМексику и настала у периоду од 2. века п. н. е. до раног16. века. Била је посвећена богу Квецалкоатлу. Њеназапремина износи 4,45 милиона м³, што је готово затрећину више од Кеопсове пирамиде у Египту. Данаспирамида у Чолули одаје утисак природног узвишења.На његовом врху се налази Богородичина црква.Цркву су подигли Шпанци 1594. на месту где се налазиохрам домородаца. Пирамида још увек није довољноистражена због важности коју црква представља ходо-часницима.

ТАРАНТУЛА3...да су највећe од свих таран-

тула паукови врсте Theraphosa blondi(фамилије Theraphopsidaе), којаживи у Јужној Америци и тешка јеоко 150 грама? Ова врста је уједно идруга највећа врста паукова на свету.

3

ДЕЦА 4...да је породица са највише деце руска поро-

дица Васиљев, која је живела у 18. веку? Госпођа Васи-љев је родила 69 деце: 16 пари близанаца, 7 тројки и 4пута је родила четворке. Ова породица је и дан-данасу Гинисовој књизи рекорда.

2

Спасојевић Милена

34симбиоза |

АВИОН5...да је експеримeнтални швајцар-

ски авион „Solar Impuls“ први авион којиможе да лети цео дан и целу ноћ, безкапи горива? Наиме, овај авион се ослањана соларне плоче и батерије за складиш-тење електричне енергије и може до-стићи висину и до 6 400 метара?

5

... да је највећи корисник сребра компанијаКодак?

...да Шекспиров лик са највише текста по ко-маду био Хамлет?

...да у казинима у Лас Вегасу нема сатова?

...да је први музички видео икада приказиванна МТV-у био видео групе The Buggles „Video Killed TheRadio Star “?

... да највећи број људи трепне oкo 17 000 путадневно?

... да назив тарантула потиче од италијанскогграда Таранта?

... прва реклама за кафу датира са почетка 18.века. Власник једног од венецијанских кафића је рек-ламирао своју кафу делећи летке на улици.

...да је првобитно име претраживача Yahoo!био „Jerry's Guide to the World Wide Web“кoji je 1994.био промењен у садашњи назив Yahoo! -„Yet AnotherHierarchical Officious Oracle“.

...да је проду-жени еспресо америчкиизум? Циљ продужавањаеспреса је добијањекафе која ће интезите-том и запремином вишеличити на класичну кафунего на еспресо.

ЕСПРЕСО6...да када су први пут емитовани редио-та-

ласи ка свемиру, међу информацијама које су сенашле у сигналу била је и слика милешевског Белоганђела (да, Бели анђео са фреске из нашег мана-стира Милешева) - сматрало се да ако ван Земљепостоје разумна бића, она ће онда препознати исхватити поруку свеколиког мира садржану у томприказу.

7РАДИО-ТАЛАСИ

Можда је у реду да се каже да је флорбол(енгл. floorball, фин. salibandy, шве. innebandy, нем.unihockey) један млад спорт, тимски, дворански; ужаргону назван „млађи брат хокеја на леду“. Међу-тим, има у томе много више...

Дакако, флорбол подсећа на хокеј на леду.Развио се 70-их година у Шведској, а једна од по-треба за његовим стварањем било је и то да се омо-гући играње нечега налик хокеју чак и у условимакада нема леда. Од тада се доста тога променило,спорт је еволуирао у нешто сасвим разичито, неви-ђено динамично, али се показало и као јако јефтинои погодно за све узрасте, за све делове света, токомцеле године... Као и све што настане у некој сканди-навској земљи, и ова новотарија је најпре и најбољеприхваћена у нордијским земљама. Тако данас поредњих четири (Норвешка, Данска, Шведска, Финска)као водеће земље у флорболу имамо још Чешку иШвајцарску. Велике земље Северне Америке, САД иКанада не спадају у светски врх, али је овај спорттамо доста популаран. Осим побројаних, још у некимевропским земљама постоје јака такмичења – Не-мачка, Естонија, Летонија; а највећи пораст популар-ности бележи се ван Европе – Аустралија, Јапан,Сингапур.

Интернацио-нална флорбол федерација по-стоји од 1986, а у Међународни олимпијски комитетпримљена је 2008. По подацима ове организације,флорбол активно игра преко 283 хиљада играча у4276 клубова. Игра се у 54 земље чланице, од којих јеједна и наш Савез флорбола Србије. У нашој земљи сеовај спорт појавио 2007, а данас постоји 5 клубова.Репрезентација је историјски успех направила 2008,када је на Ц-светском првенству заузела 6. место. Одисторијски битних чињеница издвојићу још и податакда је прво светско првенство одржано 1996. и од тадасе игра сваке године (парним годинама у мушкој, анепарним у женској конкуренцији). У обе конкурен-ције је далеко најуспешнија Шведска. То је иначеземља порекла и једна од неколицине у којима по-стоје професионалне лиге. У последње време одржа-вају се и континентална клупска такмичења (нпр. Купшампиона Европе, Азијско-пацифичко првенство, Се-верноамерички флорбол шампионат).

Но, да кренемо говорити о самој игри: Флорбол током 60 минута ефективне игре

(три трећине по 20 минута) игра 6 играча у свакојекипи (укључујући голмана), а на званичним утакми-цама једна екипа укупно може бројати 20 особа,укључујући два голмана. Терен је дуг 40, а широк 20m, мада су одступања могућа. Подлога може бити та-рафлекс или паркет; сва опрема коју користе играчидизајнирана је тако да не оштећује подлогу на којојсе игра.

ШТА ЈЕ ФЛОРБОЛ?

ПРОМОВИШИМО СПОРТ!

35 |симбиоза

Теоретски је могуће играти и на бетону, али онда бисе опрема (штапови и лоптице, који се праве од пла-стике и карбонских влакана) прилично брзо поха-бала... Границе терена за игру су означене тзв."бандом" (мартинела, односно ограда висока поламетра са заобљеним угловима терена). Циљ игре једа лопта прође кроз гол димензија 160x115 cm, поредпротивничког голмана. Лопта је пластична, пречника72 mm и масе 23 g. Изнутра је шупља, а спољашњостсадржи 26 рупа, чији је пречник 10 mm, као и тачно1516 малих удубљења на преосталој пластици (којаокружује рупе). Све ово је тако да би се смањилотрење о подлогу, али и отпор ваздуха, те повећалабрзина кретања лоптице. Како она може достићи 200km/h, голмани су у обавези да носе заштитну опрему,која се састоји из сунђером обложене голманскеодеће, штитника виталних зона и кациге. Играчи упољу осим шортса, мајице, чарапа и патика, такођемогу носити неку заштитну опрему (спортске на-очаре, суспензоре, штитнике потполеница), а за раз-лику од голмана они носе и штапове, чија јемаксимална дужина 114 cm (доста краће него захокеј), а такође не смеју бити тежи од 355 g (неупо-редиво лакши него они за хокеј). Играчи у пољу из-ложени су отприлике умереној количини физичкогконтакта. Грубо ремпловање (body check) с циљемда се противнички играч склони од лоптице јенајстроже забрањено. То је оно што свима обичноодмах кажем када ме питају у чему се правила флор-бола тачно разликују од правила хокеја. Контролисанконтакт раме уз раме у циљу обезбеђивања боље по-зиције у односу на лоптицу је дозвољено, попут оногау фудбалу, али свако гурање играча са или без лоптеје кажњиво. Сви који су некад у животу играли ко-шарку, неће имати проблема да се прилагоде игри (усмислу количине, интензитета и логичког нивоаостваривања контакта).

Међутим, ту је с друге стране нешто теже на-вићи се на то да су штапови, односно палице рекви-зит којим се остварује контрола лопте, односнодиктира темпо игре. То је нешто што се доста разли-кује у односу на (за наше поднебље) конвенционалнеспортове с лоптом. Оно што могу казати је да онај коима искуства с играњем тениса, лакше ће да савладаову специфичност. Наравно, из безбедносних раз-лога забрањено је дизати штап изнад нивоа колена,као и провлачити штап између ногу противника. Каои код већине тимских спортова, када играч направипрекршај или када је досуђен било који прекид игре,игра се наставља слободним ударцем у корист про-тивника, или евентуално "булијем" (судијско подба-цивање – као у хокеју на леду и још некимспортовима). За озбиљније прекршаје може битиизречена искључујућа казна од два или пет минута.Тада тим чији је играч искључен мора да одигра од-говарајући период са играчем мање у пољу (лако јеупоредиво с хокејашким или рукометним искључе-њима). За бацање штапа, екстремне прекршаје или

било који вид неспортског понашања, изриче се казнаод 10 минута или чак удаљење са утакмице. За ова, алии друга правила на терену старају се двојица судија,са једнаким правима. Иначе, сам начин играња, барему нападу, је врло интуитиван – игра се уз помоћ штапа,тако да се лоптица креће од једног ка другом играчу,нападајући средину терена, док екипа која се бранистреми ка томе да противнике усмери на бокове. Ме-ђутим, дриблање лоптице се, осим штапом, може по-стићи и ногом (ногама), све док је после свакогконтакта ногом лоптица дошла у контакт са штапомистог играча или неког од противника. У флорболуније дозвољено додавање лоптице саиграчу ногом,као ни пријем такве лоптице, као ни коришћење главе,руке или ноге за заустављање лоптице, коришћењеноге или палице за контакт са лоптицом која се налазиизнад висине колена. Пријем лоптице се може из-вршити торзом, уколико играч у том тренутку стоји напатосу (није дозвољено скочити). Лоптица се не смевраћати голману.

Голман скоро читаво време клечи на поду иможе користити било који део тела у односу на лоп-тицу како би спречио примање гола. На то ексклу-зивно има право искључиво у казненом простору, уоквиру кога постоји и голмански простор, где је та-кође заштићен и од утицаја противничких играча (иг-рачи екипе која напада не смеју ући у голманскипростор). Играчи одбране не смеју играти лоптом указненом простору. Казна за то је пенал, који личи наонај у хокеју на леду, играч се креће од центра ка голудриблајући лоптицу, са циљем да голмана савладаједан на један, којом приликом лоптица не сме да секреће уназад. Међутим, када напусти казнени про-стор, голман постаје једнак по правима и обавезамакао и остали играчи у пољу. Ваља још напоменути дасу измене "летеће", све док се примопредаја меставрши у простору за то предвиђеном.

Динамичност овог спорта нешто је што сетешко може препричати. Ако сте радознали, претра-жите Youtube и обећавам вам да ћете се зачудити, из-ненадити, али и одушевити...

36симбиоза |

наставак на следећој страни

Мој клуб је ФБК Партизан. Своју прву и(за сада једину) титулу у Првенству Србије ос-војио је 2008. Од тада гледа у леђа екипи Ста-рог града, која је након премијерног издањаТрофеја Србије везала три узастопна насловапрвака државе и тако постала наша најуспеш-нија екипа. Прошле сезоне тријумфовао је тимПирати. Ове године у првенство се укључила ипрва екипа ван Београда, Шумадија из Кра-гујевца. У финалу, које се игра ових дана са-стају се екипе ФБК Стари Град и ФБК Дорћол.До закључивања овог броја резултат у серијибио је 1:2.

Репрезентација Србије углавном сеослања на нашу дијаспору, тј. момке који живеи раде или су одрасли у деловима света где сефлорбол игра много озбиљније и организова-није.

Као и сваки нови спорт, и овај крчисвој пут преко утемељивача са стране, да би туулогу постепено преузели домаћи стараоци, акада се на нашем тлу устали и када генерацијеза будућност стасају, тешко је избацити га изкултуре живљења. Зашто мислим да ће бититако? Флорбол je забаван, брз, безбедан и јеф-тин спорт! Могу га са уживањем играти апсо-лутно сви (независно од физичкихпредиспозиција, узраста или претходногнивоа знања). Чак се планира да се флорболубаци у овогодишњи програм Параолим-пијских игара у својој прилагођеној варијанти(игра се у колицима, са мање играча на мањемтерену, већи голови итд). Идеалан је као школ-ски спорт - може се организовати у староснои полно различитим групама, квалитетно раз-вија моторику и координацију, а све на заним-љив и пријемчив начин... Поред тога што ћетесе добро забавити, богами ћете се и фино пре-знојити - сат времена флорбола подједнако јеинтензивном кардиоваскуларном оптерећењуи сагореће око 600 калорија. Повреде сувеома, веома ретке. Занимљиво је да флорболпостаје све присутнији међу професионалнимиграчима различитих спортова, који га кори-сте као део свог кондиционог тренинга.

Уколико желите да се прикључитенеком клубу, довољно је само да поседујетеосновну спортску опрему, а све остало ће вамбити обезбеђено (барем за прво време). А никаснији трошкови нису велики - штап се моженабавити по цени јефтинијој од тениских ре-кета, а трошкови одржавања практично и непостоје, осим ако нисте професионалац...

Саветујем да обавезно посетитеwww.floorball.org и www.floorball.org.rs.

Петровић Бојан

Мед, лимун и цимет - ова трисастојка растворена у топлојводи представљају савршенначин да се метаболизам по-крене од раног јутра. Зато јепрепоручљиво попити ову ме-шавину пре било каквог јела,како би после сваког оброказаиста имали осећај ситости.

Свакако да већини студената није странпојам мензе. И поред понекад сурово дугачких ре-дова и незадовољавајућег јеловника, чињеница је даогромна већина студената користи њене предности,у виду ниских цена и једине могућности да се поједекувано јело далеко од куће.

Ипак, свима нам је јасно да храна која сеслужи и није баш најздравије решење студентске ис-хране. Недостатак времена, новца, али и недовољнаинформисаност су неки од разлога зашто студентскиживот и здрава исхрана не иду заједно. Али да ли језаиста тако?

Постоје трикови којима можемо да прибег-немо да оповргнемо ову тврдњу, а да притом нибуџет ни време које имамо на располагању не стра-дају!

ВОДА - Сви знамо да је вода од виталног значаја занаш организам, али ипак већина прескаче мини-малну количину коју је потребно дневно попити. Овегодине су високе температуре стигле раније негошто је било ко очекивао, те ће у наредним месецимафлашица воде бити апсолутно обавезна, чак и акодо сада нисте имали навику да је редовно носите сасобом. Нека истраживања су доказала да људскимозак не може да разликује жеђ од глади. Понекад,када вам тело говори да сте жедни, мозак то разумекао да сте у ствари гладни. Две литре воде би била оптимална количина надневном нивоу, али једна флашица од пола литре једобар почетак. Једном кад стекнете навику редов-ног пијења воде врло брзо ћете приметити бројнепредности које вам доноси! Имаћете више енергије,а и стање коже ће се увелико поправити. И запам-тите, вода је животна снага вашег тела, без ње до-словно можете исушити!

37|симбиоза

Студентскаисхрана

Студентски живот може бити заморан истресан, али прихватањем ових једноставних на-вика, можете умногоме олакшати свом орга-низму изазове које му намећете! Јер, премамудрим речима Вирџиније Вулф – „Не можешмислити, волети, спавати ако ниси добро јео”.

Павловић Наташа

Банане - Ово воће је савршено решење заизненадни напад глади који често наступаизмеђу ручка и вечере. Богате су калијумоми триптофаном те повољно утичу на мозак,срце, бубреге и кости. Такође, помажу у пре-вођењу углених хидрата у глукозу и тимеодржавају правилну размеру шећера у крви.

Тамна чоколада - Можда није укусна каомлечна, али чињеница је да чоколада саминимум 70% какаа чини чуда заздравље. Амерички научиници открилису да какао подстиче доток крви укључне делове мозга, те се може кори-стити за ефикасније учење, а како дело-вање какаа траје 2 до 3 сата, свакако јездравија алтернативе кафи!

Бобичасто воће - укусно је, моћно и штити одмногих болести. Научници посвећују великупазњу овом чудесном воћу и увек изнова откри-вају нове предности. На пример, конзумирањеборовница може побољшати памћење јер поспе-шује проток крви, док јагоде побољшавају радкардиоваскуларног система, а поред тога на по-тпуно природан начин избељују зубе.

Ганодерма чај - Ganoderma lucidum је сигурноједна од најпознатијих лековитих гљива на Дале-ком истоку и то захваљујући низу благотворнихсвостава који јој се приписују. Поред заштитејетре и бубрега, регулације нивоа холестерола,појачавања имунолошког стања организма, ве-рује се да изузетно повољно утиче на кожу икосу. Смањује психичку напетост и раздражљи-вост и има релаксирајуће дејство, па ће за сту-денте у испитном року представљатинезамењиво помагало!

38симбиоза |

36|симбиоза

„Какво је то лудило, срце се заљубило...“ ,песма која је свима који су били ове године на јуби-ларној 40-ој Приматијади остала у сећању,... и остаћеи убудуће, као подсетник на „5 ноћи и 6 дана...“ у Ул-цињу. На прво постављено питање после повраткакући са Приматијаде: „Како је било?“. Једини и правиодговор јесте: „Феноменално! Али заиста!“ Изгледакао клише, на који ће многи „хејтери“ преврнутиочима, ипак, било је тако. Волео бих да упознамособу којој је Приматијада била незанимљива, уствари, ипак не бих волео да упознам. Ове сам го-дине имао невероватан осећај да је, у поређењу сапретходним, ова Приматијада најбрже прошла. Каода смо тек стигли и већ је дошло време да се иденазад. Али то је увек тако... кад си расположен, кад јестално занимљиво, када се стално нешто или некомедешава, када си на мору, када си у правом друштву...Традиционално, било је мало проблема приликом пу-товања, али све је то део Приматијаде... Преживелисмо... Пошто смо стигли, одмах смо се сместили усобе и онда правац плажа! Сунце, море, песак, му-зика, пиво... Да ли је потребно још нешто? И такосваки следећи дан... Време је било савршено, моретопло... Дневне журке на плажи све до вечере... ђус-кање преко дана, ђускање током ноћи...“малоспорта, пуно мјузе...“. Било је спорта и ове године иза не поверовати мушка одбојкашка екипа је побе-дила прву утакмицу против Новог Сада. Не памтим дасе то десило скоро на Приматијади. Можда зато, штонаш Факултет слави ове године 160 година постојања,

можда зато, што смо били бољи, или смо имали среће...Није битно, ми смо победили и било је супер! Додуше,другу смо изгубили па нисмо прошли даље, али тоније много утицало на наше раасположење. Победаће остати упамћена. Одбрана научних радова је про-шла одлично. Веома сам задовољан како смо пред-ставили наш факултет, с обзиром да је одбрананаучних радова студената била последњег дана. Бео-град се показао - наравно. Моје колеге су освојиледруго и треће место, честитам. Сви смо упамтилиреченицу професора Матавуља са Новосадског Уни-верзитета: „Гљиве су опасне!“. А ноћне журке су текбиле „врх“. Прво вече Lexington бенд, друго вече„Семафор парти“, мада многи нису ни гледали ко којубоју наруквице носи, треће вече „Бал под маскама“,иако су нам скоро све маске биле шарене и са перјем(добро, неки су их и фарбали лаком за нокте). Билоје занимљиво цело вече бити маскиран. Четврто вече„Графити парти“, графити који се бришу ацетономсутрадан. И пето вече, Шако Полумента. А свако вечеспецијални гост из „иностранства“ - Никшићко пиво,је било уз нас као подршка. Први пут у историји„јада“ неко је измислио песму о Приматијади. Сигу-ран сам да ће се још дуго певати у генерацијама коједолазе. Свака част момци или девојке! Зато је Прима-тијада једна, једина, јединствена. Па кренуло је већодбројавање за следећу Приматијаду и не оклевајте...И само за крај, једно питање за оне који су били овегодине у Улцињу: „Да ли сте скинули црвене нарук-вице?“.

39|симбиоза

37симбиоза |

ПРИМА-ТИЈАДА

2013.

Гавриловић Милан

40симбиоза |

41|симбиоза

Штандови Биолошког факултета на Суперна-турал фестивалу су били врло посећени и ове године:Добили смо и понуде за сарадњу - Галерија Озон, Гео-графски факултет и многи други. Такође смо далиизјаву за Супернатурал репортере, где је акценат биона активностима студената и на 160-годишњици, беззграде! БИД "Јосиф Панчић" је био свакако најзаним-љивији сегмент наше промоције, где су најмлађи чла-нови са својим колегама показивали посетиоцимапрепарате и опрему коју користе приликом истражи-вања, а највеће одушевљење су показала управодеца, међу којима сигурно и будући студенти Биолош-ког факултета. Промовисали смо и 10. јубиларну За-штитијаду, манифестацију у којој се студенти такмичеу знању и спорту, а коју прати и добра забава! Бота-ничка башта "Јевремовац" је имала продајну из-ложбу, за коју су се посетиоци нарочитоинтересовали. Иако без зграде, Биолошки факултетје показао да је организација наш највећи адут, да јенаука незаустављива и да имамо чиме да се похва-лимо!

Хвала Савезу студената Биолошког факул-тета, Студентском парламенту, часопису "Симбиоза",БИД "Јосиф Панчић", Ботаничкој башти "Јевремовац"као и свима који су нас подржали. Срећан нам Данпланете Земље!

Вулетић Ана

42симбиоза |

Недеља Свести о Мозгу 2013 одржала се у пе-риоду од 11. до 17. марта на више локација у Београду,али и у многим другим градовима у земљи и региону.

Организатори девете „Недеље свести о мозгу2013“ у Београду су: Студентска секција Друштва занеуронауке Србије, Клиника за неурологију КЦС, Био-лошки факултет, Институти Медицинског факултета,Друштво за биолошку психијатрију, удружења па-цијената из Београда и Ниша и Електротехнички фа-култет, а партнерство у организацији укључује укупно28 научних, културних и уметничких институција.Остварена је сарадња и са удружењима пацијената„Душа“, „Caritas“, „Videa“ и „Херц“ из Београда, каои „Валенца“ из Ниша. Поред тога, обезбеђено је ипартнерство са Београдским удружењем за помоћособама са аутизмом, Специјалном болницом др Сла-вољуб Бакаловић из Вршца, удружењем „Простор“ иистоименим аматерским позориштем које чине пси-хијатријски пацијенти, Друштвом за биолошку пси-хијатрију и Клиником за психијатрију КЦС.

Brain Awareness Week (BAW) је глобални по-крет који има за циљ да усмери и фокусира пажњу јав-ности на напредак и могућу примену знања до којихсе долази истраживањем мозга. Иницијативу је по-кренула DANA Alliance for Brain Initiatives 1996. годинеи од тада BAW уједињује партнерске организацијеширом света, током седам дана трајања манифеста-ције средином марта месеца сваке године. Сарад-ници могу бити бројни универзитети, средње иосновне школе, владине и невладине организације,културни и уметнички центри, стручна и академскајавност, али и бројни други заинтересовани да по-могну овакву врсту пројекта.

Током BAW, организују се креативне и инова-тивне активности које имају за циљ едукацију, инфор-мисање и мотивисање људи свих узраста да сазнајувише о функционисању и здрављу мозга. Активностису ограничене једино маштом и могућностима орга-низатора

Под слоганом 'Сви мозгови на једном месту'на више локација у граду одржавале су се интерак-тивне радионице, међу којима и 'Жива библиотека' уоквиру које сте могли да 'позајмите' књгу тј. особукоја је психијатријски пацијент и са њом разговаратео изабраној књизи, али и о било чему другом и тимеразбијете предрасуде и стереотипе који се везују зањих. У галерији САНУ могли сте видети мноштво не-уролошких препарата и да о њима, али и о свему штовас занима у оквиру неуронаука попричате са проф.др Милицом Скендер-Газибаром.

Свакако најразноврснији део манифестацијебио је низ предавања са темама од неуронауке, ме-дицине, превенције Алцхајмера и Паркинсонове дофилозофије духа.

Лабораторије института за неурологију, поре-мећаје спавања и генетику Медицинског факултетаоранизовале су обилазак и стручно вођење у сарадњиса запосленима на институту.

Акценат је стављен, као што и само име ма-нифестације каже, на подизању свести људи о могућ-ностима, али и обољењима нашег нервног система.

Ако вас занимају неуронауке или просто же-лите да сазнате више о себи и невероватној машинизваној наш мозак, не пропустите Недељу свести омозгу следеће године.

Илић Лена

У нашминканој музичкој индустрији, идејаперфекције константно мења облике. Дефинисањесавремене поп културе је задатак вредан дивљења,повлачећи за собом носталгичаре који константнотеже да је упореде са савршеним старим временимаборећи се против свих оних њу ејџ присталица чијевизије повлаче тренутна дешавања у којима истинскиуживају. Данашња поп звезда, па још нарочито жен-ског пола коју бомбастично називамо дива, морабити много тога поред перфектног гласа и добре ли-није – она мора бити одличан бизнисмен, психолог,прогнозер или барем имати десетине људи око себекоји ће то радити за њу. Свака секунда је важна и ис-планирана, сваки осмех унапред увежбан јер кад секамере упале све мора бити на месту. И нема ту пуноместа за емоције. It’s showbiz, baby.

Њој су потребна да распрода целу Комбанкарену, највећи београдски понос, само четири дана.Бијонсе дефинише стандарде савремене поп културена тако гласан начин – она изгледа као да је деловајара, пева као да има аждају у грлу а игра као даима уграђен мотор. Она гласно говори о правимажена, стоји поносно испред хорде фанова правећиидеалну слику савремене хероине двадесет првогвека, сама себи обезбеђује луксузан живот (Question:tell me what you think about me, I buy my own diamondsand I buy my own rings.) и коначно, решава све нашељубавне проблеме.

У њеном свету који се тако брзо врти, од пре-цизног коришћења друштвених мрежа за своју про-моцију, до захтева часописима да не објављују сликена којима није лепа, милионских уговора за рекламе,снимање албума, чувања свог првог детета, кон-стантних обрта у индустрији, за Бијонсе су се светлапосле три године од прошле турнеје упалила управоу Београду. Београђани (само већински, било је чаки Бразилаца) усплахирено чекају 15. априла својуомиљену девојку из Хјустона да загреје тај просторсавременим битовима а опет и срцепарајућим бала-дама. Океј – гомила падања у несвест, хорде људисамо са једном жељом у том тренутку, а када онаизађе – потпуна екстаза.

Ко владасветом?

Турнеја госпође Картер је управо почела,бекдропови приказују њено крунисање у најфинијимодорама и гомилом слуга који је дворе (стављањекруне себи на главу, пренесено – она схвата своју по-зицију краљице и показује свету свој Queen B став).Вриштимо, она је потпуно у белом и ту дакле заистастоји, савршена без оних ’ма наместили су је на теле-визији’. Не, ништа није намештено, она скаче као фу-рија малтене померајући и наше кукове.

Ко влада светом (Who run the world)? После тепесме чули смо и видели одличан наступ за End ofTime, показала нам је како је бити дечак (If I Were aBoy), спровела нас кроз сензуалне битове (NaughtyGirl), одвела нас у детињство (Survivor), натерала насда се сетимо кога волимо (Love On Top) и чији ореол,поред њеног, можемо да видимо (Halo). Она не владасветом, али би комотно могла.

Ђурић Петар

43|симбиоза

45|симбиоза

2013

29.4.2013.– 29.5. 2013.МАЈ месец математике

Галерија Робне куће Београд, у Кнез Михаиловој

05.05.2013.-30.09.2013.Бојчинско културно лето 2013

Сурчин

11.5.2013-8.9.2013. Представе посвећене акцији

"Битка за бебе" 2013.„Мајхуманији месец“

Театар на Сави и Театар Талија, Театар 78,

Позориште Раковица и Позориштанце Јеленица.

22.5.2013. КАФАНА ФЕСТBelexpocentar

16.5.2013. Васил Хаџиманов Band Kon-

certMikser House

24.5.2013.Ђорђе Балашевић

Калемегдан

25.5.2013. Disciplin A Kitschme

Mikser House

27.5.2013 GREEN DAYКалемегдан

27.5.2013. Belgrade Calling

Ушће

46симбиоза |

мај-јун

Јубиларна десета Ноћ музеја ће се одржати у

суботу, 18. маја 2013. године.60 локација у Београду

13.05.2013-17.05.201357. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ

ТЕХНИКЕ И ТЕХНИЧКИХ ДОСТИГНУЋА (УФИ)

Београдски сајам

19.05.2013.Београдска Coca-Cola

Бициклијадаод Трга Републике (старт)

до Аде Циганлије (циљ)

25.06.2013.SLAYER

Београдска арена

24.5.2013. Joe Satriani

Сава Центар

31.5.2013.-1.6.2013. ВАТЕРПОЛО "FINAL FOUR"

ЛИГА ШАМПИОНАСРЦ БАЊИЦА

16.5.2013БИД предавање:

Тања Вуков - Мисли као гео-граф, делуј као биолог: при-

мена ГИС-а у биолошкимистраживањима. к

але

нд

ар

Марија Гајић Сања Ђуровић

Лена Кулић Јована Пантовић

Александар УрошевићБорис Ракочевић

Ивана Јанковић Бојана Мићић