Plezir magazin broj 21 maj 2015

BROJ 21

maJ 2015.

2 l maj

Uvod

U ovom broju tražimo unutrašnjeg hipija u nama i pišemo vam ne samo o pokretu tih (sada već) davnih šezdeseth već i o njegovom uticaju danas. Istražujući istoriju pokreta naučila sam puno toga ne samo o hipijevskom načinu života već o dubini

promena koje su oni tada sproveli i mogu slobodno reći, novoj svesti koju su doneli.Mi smo mislima već uveliko u letnjem raspoloženju pa vas tako pripremamo za najbolje evropske festivale i predlažemo

festivalsku (handmade) modu. Ne propustite ni muzički deo broja i intervjue sa inspirativnim muzičarima,

grupom Eyot iz Niša i Kraljem Čačka. Uz to, pripremili smo vam priču o ragbiju posle

koje ćete verovatno drugačije gledati na ovaj grubijanski sport. Upoznale smo i Natašu, devojku koja je zahvaljujući svojoj strasti i posvećenosti ovladala veštinom proizvodnje parfema i danas u malim serijama proizvodi fantastične, originalne, mirisne kompozicije od prirodnih sastojaka. A da vam ne bih (pre)više otkrivala,

počnite sami prelistavanje broja i pronađite teme koje će vas interesovati.

I dok smo u ovom broju u okrnjenom sastavu redakcije, šaljemo pozitivne vibracije našoj dragoj

drugarici da se do sledećeg broja potpuno oporavi i nastavi da nas uveseljava svojim analizama mode i odevanja i svojim pisanjem.Puno vas pozdravlja ekipa Plezira!

Teodora Kovrlija, Plezir magazin

[email protected]

[email protected]

Sadržaj

Zdravlje

08 Vežbaonica za sreću MeriMa aranitović / Marija radojković

Životni stil

14 Onlajn špratanje nina SiMonović / teodora kovrlija

Dizajn

18 Eko dizajn neManja kiSo

4 l maj

Sadržaj

Moda

24 Box full of dreams editorijal

Kolaž

34 Festival time teodora kovrlija

Moda

36 Leggieseditorijal

Životni stil

44 Hipi pokret (ni)je mrtav teodora kovrlija

Životni stil

58 Ragbinina SiMonović

Muzika

66 Eyot nina SiMonović

70 Vodič kroz najznačajnije muzičke festivale u Evropi

danka kovačević

76 Kralj Čačka teodora kovrlija

Sadržaj

Nega

114 Vitamini u kozmetici Snežana tatljak nikolić

122 Prirodna nega

teodora kovrlija

Životni stil

124 Lotos stopala danijela Milanović

Zabava

132 Horoskop jovana lučić Gajić

Životni stil

82 Mandragorateodora kovrlija / andrijana kovrlija

Životni stil

102 Festival time editorijal

Teodora KovrlijaSve što radim volim da radim

predano i temeljno. Kao mala sanjala sam da pravim animirane filmove, ali

nedostatak talenta za slikanje pokvario mi je planove. Kao nešto starija odlu-čila sam da ću biti novinar i konačno urednica nekog prestižnog magazina. Nakon završenog Fakulteta Političkih nauka volontirala sam , usavršavala

se i prikupljala iskustva. Sa završenim fakultetom našla sam se u istoj pozi-

ciji kao i većina mladih u našoj zemlji i nisam želela da sedim skrštenih ruku I čekam posao do u nedogled, a kao

beogradsko dete nenaviklo da se “lakta” odlučila sam da preduzmem nešto i stvorim sebi radno mesto.

Želela sam da ostvarim svoju dugo-godišnju zamisao i pokrenem online magazin koji se nalazi pred Vama.

Volim da maštam, čitam, pravim planove i provodim vreme sa dragim

ljudima. Uživam u malim stvarima, imam puno hobija i interesovanja što će se

neminovno odraziti na sadržaj časopisa.

Minja CvetkovićSveže diplomirana etnološkinja-

antropološkinja koja je, uz malo sreće i malo više truda, dok vi ovo čitate upisala i master studije. U prošlom životu je bila ženska verzija Bukov-

skog, a danas je zaljubljenik u modu iz perioda od dvadesetih do šezdesetih

godina dvadesetog veka, rokabili, sajkobili, vintage stvari, naučnu fanta-stiku i treš horor filmove. Kada prokra-stinira od antropologije mode i pitanja postojanja malih zelenih, menja boju kose, pita se zašto nije ostvarila dečiji san da postane Lara Kroft i mašta o

otvaranju sopstvenog azila ili životu sa trinaest kučića barem. Racionalnost joj nije jača strana, a često je rastr-

zana između manijakalno paničnog i hipi „go with the flow“ raspoloženja. Bliski ljudi i ljubimci su sve što joj je

potrebno za dobar dan ali ako dodate kafu, čokoladu i neku dobru knjigu uz to, velika je verovatnoća da ćete je i

kroz nekoliko sati zateći u istom polo-žaju. Kada bi morala da bira, za životni motiv bi sledila Hanter S. Tompsona i rekla da je život neuporedivo bolji

kada ste prinuđeni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno.redakcija

Nina SimonovićOsnovne studije je završila u Nišu

kao najbolji student u generaciji, a onda se uputila u Beograd da se

usavrši na polju ruskog jezika, knji-ževnosti i kulture. U njoj se svakod-nevno sukobljavaju idealista i sanjar. Mašta da svoje velike ljubavi – foto-grafiju, ruski jezik i pisanu reč – spoji kroz rad fotografa (a možda i ured-

nika, hmmm...) u prestižnom modnom časopisu u Moskvi. I sve to, naravno,

posmatrajući zalazak sunca sa Crvenog trga, držeći Njega za ruku. Drugi je karakterišu kao specifičnu, harizmatičnu fuziju pozitivne i krea-

tivne energije; i kao nekog ko mnogo voli da pravi savršene male kolače. A sama kaže da smisao traži u malim

stvarima, koje ujedno čine dan uspe-šnim – šolji zelenog čaja uz te savr-šene kolače, preko potrebnoj dozi

inspiracije, značajnom pogledu, zagr-ljaju i iskrenom smehu. Vodi uspešan

blog na adresi.

saradniciSnežana Tatljak Nikolić

Sanja Stefanović

Andrijana Kovrlija

Milena Goševski

Danka Kovačević

Danijela Milanović

Nemanja Kiso

Merima Aranitović

Marija Radojković

MaKistaMaMD E S I G N

Layout:

Zdravlje

Tekst: Marija radojković

Tekst: Merima aranitović

za sreću

Divan dan, sunce mami na šetnju, a vama nije ni do čega. Gledate sa porodicom smešan film i svi se od srca smeju, samo vama nije do smeha. Cipele iz vaših snova su najzad na sniženju, vi imate novca u novčaniku, ali nemate želju da ih kupite.

Možemo ređati do u nedogled situacije u kojima bismo u „normalnom“ stanju odrea-govali smehom, krv bi nam brže cirkulisala, a pluća bila puna kiseonika. Sreća, sreća, radost. Poskakujemo u ritmu. No, nije nam uvek do skakutanja i nismo uvek srećni. Neko mi je ukrao sreću... Nije. Sami smo dopustili da ode, jer sreća nema veze sa drugim ljudima. Ona je u nama i samo od nas zavisi da li će taj osećaj biti prisutan ili ne. Logično, nameće se pitanje – šta da uradimo po tom pitanju? Šta ja tu uopšte mogu?

Možete i potrebno je da TRENI-RATE sreću, odnosno radite na sebi, menjate navike, uvedete neke nove rituale, promenite pogled na svet. Isto kao kad pomerite stolicu na terasi jer vam je u nekom drugom položaju udobnije. Psiholozi kažu da je potrebno 6 nedelja da nam neka stvar pređe u naviku. Toliko vam treba da i sami malo pospremite u sebi i oko sebe, da praktikujete određene „vežbe“ da biste se i vi upisali na listu istinski srećnih ljudi. Navešćemo vam nekoliko stvari na kojima biste mogli da poradite da bi sreća postala vaš zaštitni znak i da takvo stanje postane stanje vašeg duha.

10 l maj

Zdravlje

Vaše zadovoljstvo ne može biti potpuno ako ne sagledate širu sliku, ako sa vama ne uživaju i vaši bližnji

Budite zahvalni. Ne propagiramo ni jedno učenje, niti neku od popularnih Nju Ejž filozo-fija – jednostavno – propagiramo lepo domaće vaspitanje. Budite zahvalni, naučite da kažete lepu reč ljudima oko sebe, naučite da na ljudski gest odgovorite sa HVALA i poklonite osmeh kad god ste u mogućnosti. Pokušajte i da, barem jednom nedeljno zapišete, tri lepe stvari koje su vam se u proteklom periodu desile, da ljudima koji vam znače napišete mejl u kome ćete im uputiti toplu reč i zahvalnost a ako imate trenutak predaha više uzmite olovku i papir i napišite pismo. I pošaljite. Videćete, nekoga ćete mnogo obradovati!

Udomite psa ili mačku. Verovatno ste pročitali barem jedan oglas na Fejsbuku ili nekoj drugoj društvenoj mreži da neko poklanja kucu ili macu. To su najčešće vakcinisane i sterili-sane životinje koje su sklonjene sa ulice, ali im je potrebno naći dom. Ako imate višak prostora i dobru volju, bilo bi lepo da baš vi budete udomi-telj. Psiholozi su došli do zaključka da kućni ljubimci veoma pozitivno utiču na ljude – pored socijalne uloge, oni im unose i „red“ u život jer briga o njima podrazumeva određeno vreme za šetnju, hranjene, kupanje, četkanje, maženje, a time se povećava osećaj bitnosti kod osobe, što nas opet vodi do osećanja sreće.

Lepše je s kulturom. Verovatno se sećate ovog slogana. Istraživanja su pokazala da osobe koje imaju razvijen osećaj za este-tiku, lepotu, koji idu u pozorište, čitaju, prate društvena dešavanja su srećniji od onih kojima kultura nije važna stavka u životu. Sve nave-dene aktivnosti smanjuju nivo stresa, skreću nam misli sa, ponekad, surove realnosti, daju nam utehu i nadu a time nas i usrećuju. Svet u kome se prepoznaju prave vrednosti, u kojem ćete naći još ljudi koji dele ista interesovanja sa vama učiniće vas srećnim. Činjenica da pripa-damo grupi koja poštuje i neguje slične vred-nosti izuzetno je važna za svakog pojedinca.

Sreća ne treba da bude ideal. Možda zvuči čudno, ali što više razmišljate o sreći i tome kako je postići vi ste sve dalje od svog cilja. Naravno, ovo pravilo važi i za većinu stvari u životu – ako se fokusirate samo na jedan cilj i po svaku cenu želite da ga dostignete zanema-rićete sve ostale aspekte života. Srećan i zado-voljan čovek je uravnotežen u svim segmen-tima svog bivstvovanja – kod njega je pažnja posvećena svakom aspektu, a sreća je samo jedna od kockica u tom mozaiku. Vaše zado-voljstvo ne može biti potpuno ako ne sagle-date širu sliku, ako sa vama ne uživaju i vaši bližnji.

Upražnjavajte seks! Fizička bliskost sa osobom koju volimo izuzetno je bitan faktor za sreću. Prvo, seks je aktivnost koja nas pokreće, diže iz letargije i dovodi do bolje prokrvlje-nosti čitavog tela. Drugo, seks podstiče rad hormona sreće. Treće, osobe koje redovno upražnjavaju seks sa voljenom osobom podižu nivo samopouzdanja, što ih automatski čini srećnijim.

Budite društveno-aktivni. U današnje, materijalističko vreme, možda će vas izne-naditi, ali oni koji daju su mnogo srećniji od onih koji traže. Spoznaja da nekom poma-žete, da ste društveno korisni i aktivni podiže nivo samopouzdanja i vere u sebe. Činjenica da smo nekom potrebni uliva nam snagu da prebrodimo i teške trenutke u svom životu.

12 l maj

Zdravlje

Ne propagiramo ni jedno učenje, niti neku od popularnih Nju Ejž filozofija, jednostavno, propagiramo lepo domaće vaspitanje. Budite zahvalni, naučite da kažete lepu reč ljudima oko sebe, naučite da na ljudski gest odgovorite sa HVALA i poklonite osmeh kad god ste u mogućnosti

KAKo vAM pRAKTIčAR cvETNIh ESENcIjA MožE poMoćI?

Pročitali ste tekst. On je nastao iz pera dva praktičara i ono što smo napisali ovde je deo onoga što bismo vam i uživo preporučili, posavetovali. Naravno, tekstovi su prilično uopšteni jer floriterapuet svakome od vas pristupa kao jedinstvenoj kombinaciji duše i tela. Praktičar je neko ko iz prakse, isku-stva, učenja, saznanja, znanja o delovanju cvetnih esencija, ali i razumevanja onog što nam kažete ili onog što ste prećutali pravi idealnu kombinaciju cvetnih esencija.

A KAKo vAM fLoRITERApIjA U ovoME MožE poMoćI?

Može da vam pomogne da se probudite iz letargije, da donesete odluku, da je učvr-stite, da prestanete da izmišljate izgovore i utapate se u moru samosažaljenja, da presta-nete da tražite izgovor u spoljašnjim stvarima i nađete snagu unutar sebe, da istrajete, da ne dozvolite da vas išta pokoleba na putu osva-janja lične sreće. Pomaže vam da istrajete u treniranju, pomaže da vam se osmeh svakim danom sve duže zadrži na licu, pomaže da kad prođe 6 nedelja vašeg treninga budete spremni da donesete neke nove odluke koje će vam doneti nova zadovoljstva u život.

Foto: morguefile.com

Naša cvetna korpa za ovaj broj sadrži sledeće cvetne esencije: clematis, Gentian, Gorse, Rock Water, Yarrow, penstemon, Ange-lica, Blackberry, cayenne, Buttercup, holly, Larch, Mustard, Sunflower, Walnut, Zinnia... Buket bi mogao da bude i mnogo veći, ali u njemu su osnovne esencije koje bi se mogle naći u skoro svakoj kombina-ciji za treniranje sreće i zadovoljstva!

Ovaj put ćemo vam navesti samo neke od esen-cija koje vam mogu biti od koristi tokom usva-janja zdrave navike zvane sreća – a da bismo ovu priču srećno završili – dva čitaoca će dobiti i svoju srećnu kombinaciju – uslov je da iz ovog ponuđenog niza izaberu 3-5 cvetnih esencija i napišu kratku priču, to jest pokušaju da kroz priču opišu kako bi one njima pomogle. Najsreć-niji će dobiti svoju ličnu kombinaciju.

Online špartanjeOnline špartanje

BearsandVodka.comOvo je projekat koji vode mladi Rusi o sovjet-skoj i ruskoj kulturi, istoriji, ljudima, politici... Kroz članke, fotografije, kratke video zapise, pa čak i javne tribine, oni razotkrivaju stereo-tipe vezane za Rusiju i približavaju (mnogima) ne tako poznate ruske kulturološke vred-nosti. Saznajte kako da pijete i gestikulirate poput Rusa, kako izgleda klasičan sovjetski doručak, popodnevni čaj, pogledajte retro reklamne postere za sovjetske automobile ili kako izgledaju moskovske metro stanice kao pozadina za modni editorijal. Nepre-

gledno carstvo Rusije čeka na vas!

nina Simonović

Iz Microsofta nam stiže aplikacija Sway vodeći se devizom „Reimagine the way your ideas come to life“. Pomoću Sway-a na jednostavan način možete napraviti, formatirati i prezentovati svoje ideje, pri čemu vi sami birate dizajn i prilagođavate ga svojoj jedinstvenoj ličnosti. Aplikacija podiže na novi nivo prezentovanje ideja saradnicima na poslu, gradiva učenicima i studentima, a možete je koristiti i za lično

beleženje kreativnih projekata.

Sway.com

http://bearsandvodka.com/

https://sway.com/

WhereCoolThingsHappen.com je jedan od onih inspirativnih sajtova na kojima možete provesti sate i sate. Saznajte o novim gedžetima, neobičnim zdanjima arhitekture, zanimljivim delima alternativne umetnosti i novo-stima iz sveta ekologije i reciklaže... koja jedin-stvena mesta na planeti posetiti ako ste avan-turista u duši, šta jesti i gde odsesti... i sve to

prikazano kroz fenomenalne fotografije.

Laura in the Kitchen You Tube kanal

Šarmatna Italijanka uspešno vodi svoju emisiju o kuvanju na YouTube kanalu već pet godina. Sa lakoćom priprema i nešto zahtevnija jela, kao i porodične recepte svoje bake uz koje deli i male tajne mediteranske kuhinje. Svoju strast prema dobrom zalogaju, prvenstveno pasti i dezertima, neosporno će preneti

na svakog ko prati njen rad.

https://www.youtube.com/user/LauraVitalesKitchen

https://www.youtube.com/user/LauraVitalesKitchen

Online špartanje

autoslavia.comje sajt posvećen automobilima, međutim nemojte da vas to na prvi pogled zavara. Kao neko ko se uopšte ne razume u automobile mogu vam reći da sam u stanju da ovde provedem sate, čitajući i uživajući u fotografijama, jer ono što je suština Autoslavije su ljudske priče. Priče o ponosnim vlasnicima, njihova istorija, zanimlji-vosti i još mnogo toga. Baš kao što autori u opisu navode: Automobili. Ljudi. Nasleđe. Ovde ćete čitati o različitim skupovima zaljubljenika u oldtajmere iz čitavog regiona, priče o četvo-rotočkašima koji su postali ravnopravni članovi porodica, a postoji i deo sajta gde se povre-meno publikuju oglasi za najzanimljivije auto-

mobile na prodaju u regionu.

popcorntime.ioje softver koji će se sigurno dopasti ljubite-ljima sedme umetnosti. Velika baza filmova i serija uz mogućnost dodavanja prevoda, znatno pojednostavljuju gledanje. Ukoliko nemate strpljenja da čekate da vam se željeni film ili serija „skinu“ sa interneta ovo je brzo i jednostavno rešenje. Sa sajta je potrebno da skinete instalacioni fajl, zatim brzo instalirate program i to je sav posao. Nakon toga ćete moći da pretra-žujete po bazi i birate šta vam se gleda (jedina zamerka je što vam je u kontinui-

tetu potrebna internet konekcija)

teodora kovrlija

scandinaviastandard.com za sve ljubitelje skandinavskog načina života, estetike i uopšte zanimljivosti iz ovog dela sveta, ovaj sajt će biti omiljena dnevna destinacija. Na njemu možete čitati preporuke zanimljivih mesta, priče o dizajnu i poznatim skandinavskim dizajne-rima, recepte, putopise i turističke vodiče, modne izveštaje, muziku i sve ono što ovo područje čini tako posebnim. Sve to pode-ljeno je po sekcijama Danska, Švedska, Norveška, Island. Prava poslastica za ljubi-telje predivnog, minimalističkog, skandi-

navskog životnog stila i dizajna

turntablekitchen.com ukoliko vreme volite da provodite u kuhinji i testirate nove recepte, a pritom volite da uz to popijete dobro vino i uživate u kvalitetnoj muzici..pa neko se setio da napravi sajt koji će kombinovati recepte sa adekvatnom muzičkom podlogom. Zanimljivi recepti ilustrovani primamljivim fotografijama i „začinjeni“ prikladnom muzikom dovoljna su preporuka da svra-tite do sajta i vidite kako izgleda kada se hedoniste udruže i naprave na jednom

mestu svoj mini kosmos

18 l maj

Dizajn

EKODIZAJN

Svoje prve korake ka razvoju ekološke svesti u arhitekturi i dizajnu, načinio sam još kao student na fakultetu Primenjenih umetnosti u Beogradu. Tada nam je bio zadatak da svojim

kreativnim i idejnim rešenjima probudimo svest o velikom ratnom ostrvu “Lido”, vodeći brigu o zaštiti životne sredine i koristeći isklju-čivo prirodne materijale. Projekat je ispunio predviđena očekivanja i potrebne norme od strane Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, te je naš zajednički rad nagrađen i pohvaljen.

Potrebno znanje koje sam stekao na tom projektu, kasnije sam iskoristio u projektovanju enterijera ali i dizajniranju nameštaja. Danas je zeleni dizajn gotovo neizostavni deo u opre-manju enterijera. Korišćenje prirodnih materi-jala koji su u poslednje vreme veoma popu-larni se takođe preporučuje. Veoma je važno pravilno odabrati proizvode koji će doneti element prirode u vaš dom, a prvi korak je da izaberete materijal koji najviše odgovara vašem životnom stilu i senzibilitetu.

Tekst: nemanja kiso

EKODIZAJN

20 l maj

Materijali i elementi iz prirode izgledaju auten-tično, moderno, veoma su izdržljivi, a samim tim dobijate bolji kvalitet za manje novca, što je uvek plus.

Ako ste ljubitelj prirodnih materijala i boja u vašem enterijeru, u uređenju bi mogao da se koristi dekorativni kamen (izuzetno popularan kada je oblaganje zidova u pitanju), mermer i granit (odlični su za oblaganje podova), opeka koju često viđamo u javnim objektima (resto-ranima, kafićima, hotelima), drvo koje je neizo-stavni prirodni materijal (podne i zidne obloge, nameštaj...), glina, metal...

Nakon što izaberete materijal koji vam najviše odgovara, razmislite o tome kako i na koji način može da se upotrebi u prostoru.

Ako preferirate klasični stil u enterijeru, mermer je svakako dobra opcija.

Ljubitelji rustičnog stila, potrebno je da odaberete odgovarajuće drvo (bambusovo možete koristiti za oblogu poda), za nameštaj predlažem inovaciju u obliku šećerne trske.

Ako poželite opuštajuću atmosferu i tropski izgled vašeg doma, to možete postići proizvo-dima od kokosovog drveta i kokosovog oraha.

Enterijer zasnovan na prirodnim materijalima, prvenstveno drvo, čini okruženje prijatnim, toplim i doprinosi opuštenoj atmosferi u datom prostoru.

Dizajn

22 l maj

Ne samo što je veoma zastupljen trend u svetu dizajnirati ovakav tip nameštaja, reci-klaža podstiče našu kreativnost i maštu, a isto-vremeno čuva životnu sredinu. Sposobnost da ni iz čega napravimo nešto što će kasnije da nam koristi je presudna stvar. Danas kada je većina nas ograničenog budžeta, moramo biti dovoljno kreativni, sposobni i maštoviti, spremni da potražimo odgovarajuće neisko-rišćene predmete koji se nalaze svuda oko nas. Manjom intervencijom ili popravkom tih predmeta i dodavanjem istih u ente-rijer nekog prostora, dobijamo jedinstven i prepoznatljiv dizajn koji se jako vrednuje.

Dizajn

NAMEŠTAJ OD RECIKLIRANIH MATERIJALA

Reciklaža podstiče našu kreativnost i

maštu, a istovremeno čuva životnu sredinu

Na primer, pre nekoliko godina u dvorištu jedne kompanije ugledao sam armaturu koja je bila naslonjena uz ogradu i čekala je da bude otpremljena na otpad. Došao sam na ideju da malim ulaganjem i doradom, ona može postati stalak za novine, časopise ili držač za vina u nekom restoranu i odmah sam pitao za njenu cenu. Na moje zadovolj-stvo, armaturu sam dobio besplatno a posle restauracije bila je izložena u Mikser Design Market-u gde je pobrala dosta simpatija i pozitivnih kritika. Dakle, dizajn ovakvog nameštaja je vrlo atraktivan i primamljiv, a istovremeno originalan i funkcionalan.

Materijali koji se najčešće koriste za izradu recikliranog nameštaja su karton, staklo, drvo, tkanina, plastika.. Karton vam može poslužiti za pravljenje stolica, stočića, fotelja, zanimljivih polica...

Staklo se koristi za izradu manjih deko-rativnih komada nameštaja. Staklene boce mogu poslužiti na primer kao rasveta u ente-rijeru. Što se tiče drveta, aktuelne i veoma moderne u dizajnu enterijera su palete od kojih se mogu napraviti interesantni stolovi, stočići, TV komode, dvosedi-trosedi, kreveti...Plastične flaše mogu poslužiti kao saksije za cveće u raznim bojama.

Pozabavite se ovom temom koja ne traži stručnost, budite kreativni i jednostavno pustite mašti na volju i uživajte u trenutku. Odvojite dnevno 15 minuta za vaše novo "remek delo" koje će krasiti kutak u kojem ćete uživati. Posta-nite toliko dobri i vešti u pronalaženju neisko-rišćenih i dotrajalih predmeta u vašoj okolini (kući, ostavi, garaži) kako bi sa malim ulaga-njem i jednostavnom promenom namene, došli do kvalitetnog i unikatnog rešenja.

24 l maj

Fotograf: SANjA STEFANOVIćModel: jOVANA PETROVIć

Šminka: DRAGANA MILENKOVIćFrizura: BOjAN NASTASIć

Handmade pozadine: GRAVITy BACKDROPSZahvaljujemo se:

INES ATELIjER, BUTIK CHIC, STUDIO PROSTOR, ANA SRDIć

Box full of

dreams

26 l maj

28 l maj

30 l maj

32 l maj

34 l maj

GREŠKA kombinezon

AFRO BLuE minđuše

AFRO BLuE minđušeSILVER – Senka Radaković

MILA ST ART DESIGN ogrlica

ATELJE KIMER

Flash(privremene) tetovaže

JEux D'ENFANTS marame

JEux D'ENFANTS marame

TAMAM ART ogrlice

MILK AND HONEy

MILK AND HONEy

ČIVILOOK čizmice

TEN FINGERS torba

MARINuSH JEwELRy ogrlica

JuN narukvice i ogrlice

MAJA uRBAN DESIGN majiceČIVILOOK čizmice

TAMAM ART ogrlice

teodora kovrlija

36 l maj

Čarape: MOVANAS DIzAJN / Fotografije: MILENA GOŠEVSKI

Leggies

Leggies Sa ljupkim sestrama Jovanom i Marijom smo vas upoznale u prošlom broju. Sada se družimo sa njihovim čarapicama koje

privlače pažnju gde god se pojavile

38 l maj

40 l maj

42 l maj

44 l maj

Hipi pokret

(ni)je mrtav

Kako bi svet danas izgledao da nije bilo hipi pokreta? Tekst:

teodora kovrlija

Mnoge ideje za koje su se hipici zalagali tih šezdesetih godina prošlog veka, danas su opšte prihvaćene. Počevši od liberalnih vrednosti, borbe za ljudska prava, ravnopravnosti, borba protiv rasne diskriminacije, interesovanje za ekologiju i očuvanje planete Zemlje, održivu proizvodnju i organsku hranu, ineresovanje za istočnjačku filozofiju, zen budizam, jogu...

46 l maj

48 l maj

Prilikom definisanja hipi pokreta i hipijevske ideologije ima dosta sporenja. Ukoliko se držite onog na prvi pogled vidljivog, hipija ćete defi-nisati kao osobu duge kose, nefor-malno obučenu, pripadnika subkul-

ture i uživaoca droge, slobodnih shvatanja po pitanju morala. Ipak ako se stvari sagle-daju dublje i uključe važne kulturološke premise, teoretičari su saglasni oko opšte definicije koja bi hipija opisala kao osobu koja nije konformista, ne uklapa se u domi-nantnu kulturu i zalaže se za liberalne prin-cipe i način života.

Hipi pokret doneo je novi način razmišljanja i pokazao alternativu dominantnoj kulturi. Začet-nici hipi pokreta bili su ljudi siti rata, konzu-merizma, nepravdi, različitih diskriminacija. To su bili mladi ljudi željni temeljnih društvenih promena. Njihova taktika bili su mirni protesti, na nasilje su odgovarali ljubavlju. Hipici su se zalagali ne samo za političku revoluciju već i revoluciju unutar svakog pojedinca kao indi-vidue. To je bilo vreme u kome su se okupili talentovani muzičari, pesnici, pisci, različiti progresivni mislioci, studenti i radoznalci, ljudi spremni na velike i temeljne promene. Razli-čite grupacije koje su se skupljale imale su revolucionarne ideje. Spontano počinju da se udružuju i obrazuju komune u kojima će oni određivati pravila po kojima će nastojati da žive. Sloboda kao jedan od vodećih ideala hipi pokreta, podrazumevala se. To je bio jedan od temelja koji će ih na kraju verovatno i dovesti do propasti kada se izrodila u svoju suprot-nost– anarhiju.

Eksperimenti sa komunama nisu bili toliko uspešni budući da su mnogi vremenom odustali od ovakvog načina života, ali pomenute ideje su se duboko primile. Istovremeno svedoci smo da i danas postoje svojevrsne komune i alterna-tivni oblici udruživanja širom sveta. Možda će vas iznenaditi podatak da u gotovo svakoj Američkoj saveznoj državi i danas postoji barem jedan kvart ili okrug u kome žive hipici, a ovakvih grupica ima u čitavom svetu. Možda najpoznatija i najegzo-tičnija je zajednica Kristijanija u Danskoj, ali isto tako hipika ima dosta i u Holandiji, hipi komune postoje i u Australiji, Egiptu, južnoafričkoj Repu-blici, Švajcarskoj...

Hipi pokret je krajem šezdesetih doživeo svoj uzlet, vhunac ali se isto tako i vrlo brzo ugasio, barem onaj dominantni masovni deo pokreta. Mnogi teoretičari tvrde da je revolucija pojela svoju decu, a od one generacije glasnogovornika koji su na Vudstoku zagovarali napredne ideje većina nije doživele da vidi šta se sa pokretom potom dogodilo.

Vreme i prilike u kome je pokret nastao, sa ove tačke gledišta, bile su idealno tle i jasno je zašto su se tako dobro primile i brzo raširile. U to vreme je bilo aktuelno zaoštravanje blokovske podele sveta, hladni rat, trka u vojnom naoru-žanju, pretnje atomskim bombama, Kubanska kriza, rasplamsavanje rata u Vijetnamu... Vojna intervencija u Vijetnamu ubrzala je razlaz između mlade generacije i vlasti podržavane od strane konzervativne javnosti. Što je više jačao američki vojni angažman, to se među mladima radikali-zovao anti-ratni stav koji je postepeno prerastao u sve izraženiju odbojnost prema nasilju. Zbog svega ovoga mladi su bili spremni da stvore svoj svet i sistem potpuno drugačiji od onog posto-jećeg. To je bila savršena utopija.

Hipici su za veoma kratko vreme prešli put od podkulturne grupacije do kontrakulture koja je ozbiljno uzdrmala dominantne društvene vred-nosti.

Sloboda je ono na šta Se najveći broj hipika

poziva i to je razlog zbog kog će vrednoSti

hipi pokreta uvek biti privlačne i intrigantne.

odbacivanje društva koje Se zaSniva na

principu rada od 9-5, gušenju individualizma,

društva u kome dominira konzumerizam,

društva čiji Smo dobrovoljni zatočenici

50 l maj

Mahom mladi, pripadnici srednje klase odrekli su se svojih građanskih privilegija i udobnosti i odlučili da žive na ulici, u komunama. Postojale su dve vodeće struje u hipi pokretu, jedna čije je glavno obeležje politički aktivizam i politička revolucija i druga koja se više okreće drogama, duhovnosti, misticizmu i unutrašnjoj revoluciji.

Posle Vudstoka 1969. na kome je prisustvo-valo oko pola miliona ljudi i koji je bio vrhunac pokreta, dolazi, prirodno, do zamora i gašenja hipi pokreta. Mnogi su se umorili od ovakvog načina života, neki se vraćaju porodicama, neki postaju uspešni politički aktivisti i prelazi u dominantnu kulturu, dok se jedna grupa okreće ekstremnijoj borbi za svoje ciljeve i prelaze u ilegalu (pr.Frakcija crvene armije). Bilo je puno onih koji su se priklonili verskim sektama..Hipici polako napuštaju velike gradove i premeštaju se mahom u manjim grupama u unutrašnjost. Tako i danas imamo hipi komune koje su se u celom svetu održale.

Šta karakteriše jednog hipija bio on hipik ere šezdesetih ili današnji pošto-valac pokreta i hipijevskih ideja?

Pre svega, hipi veruje da je mirno rešenje jedino moguće rešenje za svaku vrstu sukoba proistaklih iz ideoloških, nacionalnih, religijskih i drugih razlika. Tolerancija i mir su najcenjenije vrline. Ljubav i prihvatanje drugih u celini, sa svim njihovim manama i vrlinama bez osude, podrazumevaju se. Ove vrednosti čine srž hipi-jevske filozofije.

Razlika između nekadašnjih hipika i ovih danas je možda u tome što se danas mnogo toga reciklira, oponaša i prihvata bez nekog dubljeg preispitivanja.

Da li oni koji bi danas rekli za sebe da dele vrednosti dece cveća imaju dovoljno znanja i informacija o idejama koje su hipici propagi-rali i za šta su se zalagali? Osim toga, novo vreme donosi i neke nove probleme i očekuje nove revolucionare sa svežim idejama i novom energijom, drugačijim pristupom rešavanju problema.

Sloboda je ono na šta se najveći broj hipika poziva i to je razlog zbog kog će vrednosti hipi pokreta uvek biti privlačne i intrigantne. Odba-civanje društva koje se zasniva na principu rada od 9-5, gušenju individualizma, društva u kome dominira konzumerizam, društva čiji smo dobrovoljni zatočenici. Iz ovog ali i mnogih drugih razloga ideje poput samoodrživog života u prirodi gde zavisite jedino od prirode i svog rada, bekstvo od stresa ili pak svesno odabran nomadski život pruža ljudima mnogo veću slobodu od života u udobnosti u kome naizgled imamo rešena sva ključna pitanja.

Želja i potreba za ispunjenijim, srećnijim i raste-rećenijim životom u kome imaju slobodu da žive po svojim pravilima bez stalne trke za kapitalom, sve većem broju ljudi je životni ideal.

U savremenom društvu većina ljudi ćutke živi po pravilima koja im samo jednom godišnje daju slobodu da nedelju ili dve provedu radeći šta žele i odvoje vreme za sebe. Hipiji odbi-jaju ovakav način života, a njihova filozofija je možda najozbiljnije od svih uzdrmala postojeći sistem. Ipak, najveći deo hipija se brzo umorio od ove slobode pa su se početkom sedamde-setih vratili svojim kućama kod svojih dobro-stojećih roditelja razočarani iz različitih razloga i utopili se u dominantnu masu.

hipi veruje da je mirno rešenje jedino moguće

rešenje za Svaku vrStu Sukoba proiStaklih iz

ideoloških, nacionalnih, religijSkih i drugih

razlika. tolerancija i mir Su najcenjenije vrline.

ljubav i prihvatanje drugih u celini, Sa Svim njihovim

manama i vrlinama bez oSude, podrazumevaju Se

52 l maj

Sa slobodom dolaze i velike odgovornosti, a sistem svakako neće olakšati preživljavanje onima koji odluče da se drznu i odreknu se konvencionalnog načina života. Pronaći način da se živi tako da se ne troše dodatno, već dosta iscrpljeni resursi naše planete, nije jedno-stavno i zahteva žrtve i odricanje.

Hipici su tako pioniri u mnogim oblastima počevši od proizvodnje i zagovaranja druga-čijeg životnog stila koji predlaže komune, udru-živanje, razmenu, holističku medicinu, proi-zvodnju organske neprskane hrane... Zato je suviše jednostavno svoditi hipike samo na decu cveća koja su uživala u dobroj muzici, slobodnoj ljubavi, eksperimentima sa narkoticima i nosili zanimljivu šarenu odeću, nakit i dugu kosu.

Biti hipik nije u direktnoj vezi sa socijalnim statusom, načinom oblačenja ili ponašanjem a suština je u shvatanju slobode, mira, ljubavi, poli-tičkih i ljudskih sloboda, brige za planetu. U tom kontekstu, hipi pokret danas verovatno doži-vljava svoju novu revoluciju i budi se iz dugotrajne hibernacije. Naša generacija je svedok jednoj tihoj, spontanoj revoluciji. Sve je više mladih, visokoobrazovanih ljudi posebno na zapadu koji se svesno odriču konzumerizma i kupuju samo ono što im je zaista potrebno, okreću se radu na sebi i posvećuju humanitarnom radu, volontiraju, udružuju se sa prijateljima u različitim projektima, jednostavno rečeno razmišljaju o postupcima svog delovanja umesto da se stope sa domi-nantnom masom i žive u blaženom neznanju.

hipici Su pioniri u

mnogim oblaStima

počevši od proizvodnje i

zagovaranja drugačijeg

životnog Stila koji

predlaže komune,

udruživanje, razmenu,

holiStičku medicinu,

proizvodnju organSke

neprSkane hrane...

Posmatrajući aktuelne trendove u modi i odevanju, takođe se može primetiti snažan uticaj šezdesetih i sedamdesetih godina i dece cveća. Pogledajte samo festivalsku modu, aktu-elni boho stil, vintage kulturu (koja za vreme hipi pokreta cvetala jer su hipici uglavnom oblačili odeću iz Second Hand shopova, Vojske spasa i drugih humanitarnih organizacija koje su doni-rale odeću). Mlade devojke, momci pa i poznate ličnosti na globalno popularnim festivalima, koji su opet nastali na temeljima koje je svojevre-meno postavila hipi kontrakultura (Vudstok), obučene su u odeću kakvu smo viđali zlatnih godina hipi pokreta. Boje, dezeni, forme, razno-bojni nakit od perli, kamenčića, kože ili perca, sve je to zaostavština hipijevske estetike.

54 l maj

Danas mladi jasno mogu da sagledaju posle-dice prekomernog trošenja, proizvodnje preko svake potrebne mere i uopšteno dehumani-zaciju rada i svođenje ljudi na mašine. Deca i radnici u siromašnim zemljama rade u veoma lošim, nehigijenskim i nehumanim uslovima za sramno niske nadnice kako bi ostatak sveta mogao da kupuje jeftine ili barem jeftinije proi-zvode spornog kvaliteta. Loši uslovi rada tih ljudi, surova testiranja šminke i kozmetičkih preparata na životinjama, hroničan nedostatak hrane i distribucija nekvalitetne, nezdrave genetski modifikovane hrane u najsiromašnije zemlje kao vid humanitarne pomoći, stvari su koje sve one koji ne žele da zatvaraju oči pred realnošću veoma uznemiruju i ljute. Konstantna žeđ za kapitalom velikih korporacija i neoba-ziranje na stvarne probleme, naša su surova realnost. Ratovi i profitiranje na istima, takođe su tema koja je svima jako dobro poznata, ali i po tom pitanju smo prihvatili neizbežno. I dok gradovi postaju sve zagađeniji, pretrpaniji, ljudi se otimaju oko osrednje plaćenih poslova i žive u sve skučenijim prostorima, hraneći se brzom, nezdravom hranom i doslovno preživljavaju umesto da žive svoje živote, postoje i oni koji ne samo da preispituju ove vrednosti već biraju drugi put.

Naravno, nije život u prirodi, na nekom imanju po principima samoodrživosti, daleko od urbanih sredina svačiji ideal ali oni koji su se zasi-tili svega maločas navedenog rado biraju ovaj put. Naravno, to nije život po svačijoj meri. Neki se na primer odlučuju za avanturistički pristup stvarima i pretvaraju se u moderne nomade bez stalne poštanske adrese, krstare svetom uživa-jući u svakom trenutku. Tu su i oni koji biraju neku sredinu pa se trude da manje kupuju, više recikliraju, voze bicikl, hodaju umesto da se

voze kolima i po osnovne namirnice, hrane se zdravom hranom, uključuju se u različite huma-nitarne akcije, povezuju se i pomažu ljudima oko sebe i to je zaista veliki doprinos. Upravo ove generacije zaista menjaju svet oko sebe, jer kao što znamo promena kreće od pojedinca.

I jeste činjenica da mi nismo niti najveći potro-šači što se resursa tiče niti najveći zagađivači, ako govorimo o ekološkom aspektu ali naše delovanje i pristajanje na nefer odnos u proi-zvodnji odeće, hrane i drugih dobara itekako ima svog uticaja.

Ako pogledamo svetske trendove (govorim prvenstveno o Zapadu), nove generacije u svakom pogledu imaju „opušteniji“, rasterećeniji odnos prema životu. To se može jednostavnim posmatranjem zaključiti i na osnovu oblačenja (udobne Birkenstock papuče, patike, jedno-stavna i udobna odeća za svaki dan), veoma jasno govore o životnom stilu mladih. Second hand šopovi, vintage subkultura i racional-niji odnos prema kupovini svedoče nam o tim tihim promenama. Cinici će sada reći da je to sve samo moda, poza, te da će čitav pomenuti životni stil vrlo brzo smeniti neki novi nadola-zeći trend, ali sve i da je tako ako barem trećina ovih mladih ljudi koji danas podržava pome-nutu filozofiju ostane dosledna ideji, krećemo se napred.

Generacije koje su prigrlile ručni rad, umet-nici koji oživljavaju stare zanate, male samo-dovoljne farme, predusretljive dame koje prave ukusne džemove, ajvare, turšije i slično, sve popularnije male proizvodnje piva, vina, organskih ceđenih sokova...sve su ovo poka-zatelji da je današnjim generacijama dosadila masovna proizvodnja, uniformisanost i sterilna, pročišćena, dehumanizovana proizvodnja u svim oblastima života.

56 l maj

Uradi sam sajtovi danas cvetaju, sve je više onih koji sa uživanjem pronalaze predmete za kuću iz starih epoha i uz jednostavne interven-cije i dorade dobijaju potpuno nove stvari sa autentičnim šmekom. Reciklaža je konačno zaživela. Gerila baštovani i entuzijasti za zdravu hranu i proizvodnju iste su svuda oko nas. Možda situacija posmatrana sa visine ili statistički gledano u Srbiji i nije toliko sjajna, ali pogledajte samo ljude oko sebe, pose-tite povremeno neki mali sajam rukotvorina i prijatno ćete se iznenaditi koliko umetnosti, kreativnosti, ljubavi i divnih ideja tamo stanuje. Tu su ljudi koji su uzeli stvari u svoje ruke i simbo-lično i bukvalno i prave šta god vam padne na pamet..od zdrave hrane, kozmetike, parfema, nakita, odevnih predmeta, umetničkih pred-meta... Ukoliko nas redovno čitate, znate da su nam baš takvi ljudi inspiracija i motivacija i rado vas sa njima upoznajemo.

Svuda oko nas su kreativci, genijalci i inova-tori i samo od nas zavisi da li će ova subkul-tura postati dominantna kultura.

Vraćam se na temu. Možda ovi današnji hipiji ako bismo ih tako uslovno nazvali neće zaustaviti ratove, iskoreniti smrtonosne bolesti, nahraniti gladne, ali barem će svoj život i život ljudi oko sebe učiniti bogatijim i smislenijim. A budimo pošteni, nisu ni predstavnici masovne kulture ništa značajno uradili po pitanju reša-vanja navedenih problema.

58 l maj

huliganski sport koji igraju džentlmeni

Životni stil

huliganski sport koji igraju džentlmeni Tekst:

nina Simonović

Fotografije: vojislav vujanić

D a ih gledate uživo ne biste ostali ravnodušni. Izmamiće vam osmeh svojom okret-nošću, oduzeti dah nemi-losrdnom borbom, naterati da opsujete čak iako to ne

želite. Ragbi je jedan od sportova koji ne dobi-jaju zasluženu medijsku pažnju na našim prosto-rima. Pričali smo sa Vukašinom Medićem, zame-nikom kapitena RK Partizan, o (ne tako vidljivoj) lepoti ragbija, srži istog, a dotakli smo se i neza-obilaznog (bolnog) pitanja razlike između ragbija i američkog fudbala. Ko bi nam dao bolje odgo-vore na ova pitanja od ragbiste, koji iza sebe ima 15 godina iskustva kroz sve kategorije reprezen-tacije Srbije od kadeta do seniora.

HAjDe DA KReNeMO OD MANje POZNATIH

čINjeNIcA O NASTANKU RAgBIjA. VeRUjeM DA

NAM MOžeŠ ISPRIčATI NeKU ZANIMLjIVU PRIčU

ILI ANegDOTU KOjA BI NAM MALO PRIBLIžILA

SRž OVOg SPORTA?

jednog divnog kišovitog dana, davne 1823. godine, igrao se ne tako zanimljiv meč engle-skog školskog fudbala. Legenda kaže da se tog dana dogodio jedan kranje bizaran inci-dent koji je promenio svetsku istoriju. Student William Webb Elis je tokom meča rukama uzeo loptu i nastavio da trči s njom. Igrači i publika su bili u šoku. Nisu znali kako da reaguju na takvu situaciju. "Ej, pa on je uzeo loptu, šta sad? Kuda ide ovaj svet?” pomislili su oni. Iako je sve to samo puka legenda, priča je zani-mljiva, a trofej svetskog prvenstva nosi ime upravo ovog studenta.

Tako je igra ragbi rođena. Dobila je ime po gradiću Rugby u Engleskoj u kome se nalazila jedna od škola koja je prihvatila novu igru i njena pravila. A kako to obično biva, retko kada se ljudi jednoglasno slože oko pravila igre, pa se tako ragbi ubrzo podelio na dva koda: Ragbi Uniju i Ragbi Ligu. Kod nas se ova dva koda od mila zovu „petnaestica“ (Unija) i „trinaestica“ (Liga), a brojevi označavaju broj igrača u jednom timu.

Životni stil

KAKVA je SITUAcIjA U SRBIjI? KOLIKO DUBOKO

SežU RAgBI KOReNI U NAŠOj SPORTSKOj ISTO-

RIjI? MNOgI Se IZNeNADe KADA čUjU DA IMAMO

RAgBI ŠAMPIONAT, PA I RAgBI RePReZeNTA-

cIjU?Ragbi u Srbiji je započeo svoju karijeru posle

Prvog svetskog rata. Tada je osnovan i prvi ragbi klub, „Orao“ iz Šapca, daleke 1919. godine. Osnivač, Marinko Đorđević, upoznao se sa ragbijem u Francuskoj.

Prvu ragbi utakmicu na prostorima jugosla-vije, 1923. godine, odigrala je ragbi sekcija pri sportskom klubu jugoslavija protiv mornara engleskog ratnog broda Glodur, pod vođstvom jovana Ružića, prvog jugoslovenskog fudbal-skog reprezentativca. Inače, izuzetno zanimljiv čovek.

Posle Drugog svetskog rata opet su Francuzi bili ti koji su pokrenuli ragbi, a taj detalj je bitan zato što mi i danas koristimo francuske ragbi termine kao što su: esej, mele, taloner, arijer, demi... Ragbi klub Partizan prvi je ragbi klub u posleratnoj jugo-slaviji i osnovan je 1953. godine.

SPOMeNUO SI DVA KODA, UNIjU I LIgU. KOjIM

KODOM IgRA RK PARTIZAN I U čeMU je RAZLIKA

IZMeđU RAgBIjA I AMeRIčKOg fUDBALA?Na početku, u sklopu novoosnovanog saveza,

igrala se ragbi liga da bi se ubrzo prešlo na kod unije. Najstariji klubovi na prostorima bivše jugoslavije i dalje igraju ovaj najpopularniji kod ragbija. Noviji klubovi okreću se ligi zbog nešto jednostavnijeg načina igranja.

Popularnost ragbija za vreme SFRj bila je velika. Novine su redovno izveštavale o deša-vanjima na terenu i van njega. Mnogi igrači su dobijali ponude za igranje u inostran-stvu. Za ragbi se znalo i ragbi se poštovao. Međutim, sve se menja raspadom jugosla-vije. Veliki klubovi su ostali izolovani u svojim državama, bez pravih protivnika, mnogi su se i ugasili. Možda i najveću štetu ovom sportu, u celom tom posleratnom rasulu, naneli su prevodioci koji nisu znali kako da se izbore sa američkim fudbalom na filmo-vima, pa su koristili ragbi kao zamenu. Njihovo neznanje je sada rak rana svakog ragbiste.

Životni stil

Pitanja kao što su: „jesi li ti onaj što baca loptu?“ ili „Vi ne nosite oklop?“ postala su naša svakodnevica. To je jedan od razloga zašto se jedan od najpopularnijih i najlepših sportova na svetu, u Srbiji bori za svoj identitet.

ReKLA BIH DA RAgBI KOD NAS NIKADA NIje

DOžIVeO POPULARNOST POPUT OSTALIH SPOR-

TOVA, Te Se ZBOg NeDOVOLjNe PROMOcIje

UVeK NALAZI U ZAPećKU. KAKO IZgLeDA, IZ

TVOg UgLA, IgRATI RAgBI U SRBIjI I OTKUD TI U

TOj PRIčI?Ragbi je kod mene porodična tradicija, tako

da sam od malih nogu znao koji ću sport treni-rati i igrati. Većina igrača dolazi na ragbi sa razli-čitim sportskim iskustvima, pa tako nije čudno ako nekadašnji košarkaš, fudbaler i vaterpolista sada igraju ragbi u istom timu. Ovo je amaterski

sport, nismo vezani nekim ugovorima, platama ili sličnim obavezama. Zato morate biti psihički veoma jaki i spremni da se posvetite ovom sportu kao životnoj obavezi, a ne kao nekom usputnom hobiju. A zašto je nepopularan, to je misterija. Mislim da je najveći problem u navodnoj okrut-nosti sporta, a rezultat toga je i slaba promo-cija ragbija. Zato se u medijima ragbi pojavljuje samo kada treba da se prikaže grubost igre, a ne njena lepota.

RAgBI je DOMINANTNO TIMSKI SPORT U KOMe je

VAžNA DOBRA KOMUNIKAcIjA I SARADNjA MeđU

IgRAčIMA. KAKVO je TVOje VIđeNje TOgA?Uspeh ragbija kao sporta leži u kolektivu,

poštovanju igre i tradiciji. Sve ove vrednosti mogu se videti na terenu tokom samo jedne utakmice.

Prvu ragbi utakmicu na prostorima Jugoslavije, 1923. godine, odigrala je ragbi sekcija pri sportskom klubu Jugoslavija protiv mornara engleskog ratnog broda Glodur, pod vođstvom Jovana Ružića, prvog jugoslovenskog fudbalskog reprezentativca

LePOTA je U RAZLIčITOSTIMA. RAgBI Se PO

MNOgO čeMU RAZLIKUje, A PRVeNSTVeNO

PO gRUBOj I OfANZIVNOj IgRI. PRIBLIžI NAM

TU DRUgU, MOžDA Teže VIDLjIVU, “NežNIjU”

STRANU OVe IgRe ZBOg KOje IPAK IMA

DOSTA POKLONIKA NA OVIM PROSTORIMA?

Nema nežniju, već prijatniju stranu. Postoji neka čudna energija koja vlada među ljudima koji igraju ovaj sport. jednostavno, posle razmene toliko grubosti na terenu i, kad se iscrpe poslednje rezerve energije, sve izgleda lepše, bolje i svetlije. Pobed-nici i gubitnici uvek sednu posle utakmice da popiju pivo, bol se zaboravi i nastupa to „treće poluvreme“, kako ga mi zovemo. Tada se jednostavno opustimo, pričamo i smejemo se dok imamo snage.

Postoji izreka koja kaže: „Fudbal je džentlmenski sport koji

igraju huligani. Ragbi je huliganski sport koji igraju džentlmeni“.

Koliko god da je igra gruba, toliko je i prelepa.

64 l maj

RK PARTIZAN je OTVORIO OVU SeZONU SA

VeOMA ZANIMLjIVIM I NeTIPIčNIM DReSOVIMA,

KOjI SU NAIŠLI NA POZITIVAN ODZIV NAVIjAčA

I PUBLIKe. KOjOM IDejOM STe Se VODILI PRI

DIZAjNU I SA KIM STe SARAđIVALI NA TOM

PROjeKTU?

Ideja je bila da napravimo dres kojim ćemo malo skrenuti pažnju na RK Partizan, a i na ragbi generalno. Rezultat nas je iznenadio i dočekao nespremne, ali uspeli smo da se izborimo sa naših pet minuta slave i sad se trudimo da održimo taj nivo svesti o ragbiju kod ljudi. Dizajn dresa je radio naš bivši igrač, danas tattoo umetnik, Nikola Prijić. On je naše ideje fenomenalno realizovao i sada mi ponosno nosimo njegovo delo na svakoj

utakmici. To je samo jedan od mnogo primera kako se ragbisti međusobno pomažu jer smo svesni u kakvoj se situaciji nalazimo.

KOjA MeSTA U BeOgRADU SU TIPIčNA ZA

OKUPLjANje VAŠe ZAjeDNIce? gDe Se

SVe LjUBITeLjI OVOg SPORTA MOgU BLIže

UPOZNATI SA RAgBI KULTUROM I PRATITI

DeŠAVANjA VeZANA ZA ISTU?

Trenutno najbolje mesto za ragbi u gradu je ragbi pab „Oranje“ u ulici Kralje-vića Marka. Tamo možete redovno pratiti utakmice, naleteti na nekog od nas i pitati šta god vas zanima. A, ako se ovih meseci šetate Adom Ciganlijom, možete videti i ragbi uživo.

Životni stil

https://www.facebook.com/oranjerugbypub?fref=ts

Ragbi klub PaRtizan PRvi je Ragbi klub u PosleRatnoj jugoslaviji i osnovan je 1953. godine

66 l maj

ZA ŠEST GodINA poSTojANjA MoGU SE pohvALITI ZAvIdNoM BIoGRAfIjoM SA pREKo 100 KoNcERATA U 19 ZEMALjA, 3 STUdIjSKA ALBUMA I poBEdAMA NA vIŠE MUZIčKIh TAKMIčENjA. GRUpA EYoT IZ NIŠA ZABELEžILA jE vELIKE USpEhE NA SRpSKoj džEZ ScENI, pREMdA NjIhovo STvARALAŠTvo oBjEdINjUjE vIŠE MUZIčKIh žANRovA. dEjAN ILIjIć jE U IME EYoTA odGovARAo NA NAŠA pITANjA

Muzika

fuzija beskompromisno dobrog zvuka

Eyot

fuzija beskompromisno dobrog zvuka

Eyot Tekst:

nina Simonović

Fotografije: Miodrag ignjatović

i veljko živković

68 l maj

Muzika

VAŠA MUZIKA PReDSTAVLjA fUZIjU DžeZA I

ROKA, KLASIčNOg KLAVIRA I (NA MOMeNTe)

PANKA, PSIHODeLIčNe I AMBIjeNTALNe MUZIKe.

VI U SVOM STVARALAŠTVU, ZAPRAVO, OBjeDI-

NjUjeTe TOLIKO žANROVA DA VAS NAZIVAjU

I “BeZžANROVSKIM” BeNDOM. DA LI STe Se

NAMeNSKI OPReDeLILI ZA TAj PRAVAc ILI ON

PReDSTAVLjA DOPRINOS BeNDU SVAKOg OD

VAS POjeDINAčNO?

Pri stvaranju muzike nikad ne razmišljamo o tome, jedino je bitno da se isprati ideja i emocija. Koji je to pravac ili žanr, nikada nam nije bilo bitno. Zbog medija i promotivnih svrha sva muzika se stavlja u neki okvir, pa tako i naša. Drago mi je da nas ima u puno različitih krugova muzičkog interesovanja.

DVOSTRUKIM KONceRTOM U BeRLINU OVOg

feBRUARA OTVORILI STe OVOgODIŠNjU

KONceRTNU SeZONU. KAKO Se OSećATe KADA

SVIRATe U SVeTSKIM MeTROPOLAMA, A KAKO

KADA STe U RODNOM NIŠU? DA LI Se OSećA

RAZLIKA U ATMOSfeRI KOD PUBLIKe, eUfORIjA

PReD/ZA VReMe NASTUPA SA VAŠe STRANe?

Osećaj na bini je sada manje-više isti. Dovoljno smo iskusni da nam apsolutno ništa ne odvlači pažnju kada nastup počne. Naravno nije bilo tako u početku, euforija je rasla u zavisnosti od značaja koncerta, ali smo uvek znali da iza nas stoji veliki rad i to nas je držalo mirnim. Svejedno da li je u pitanju bio nastup kod nas ili u inostranstvu. Svako ko svira dugo zna već kako taj put ide.

A publika… uglavnom je svuda ista, ali ako bih morao da biram zemlju gde je publika naje-motivnija i posvećena, izabrao bih Rusiju.

KAKAV je STVARALAčKI PROceS jeDNe

NUMeRe?

Puno tema i ideja koje stvorim razrađu-jemo na probama, nekad spajajući više njih u jednu, gde svako daje svoj doprinos. Pošto dugo sviramo zajedno i znamo kako ko razmi-šlja, sve češće dolazi do tog instant kompono-vanja sa bendom, gde se oblik stvara na licu mesta. Drugi proces je snimanje proba, i onda iz toga što se desi u improvizacijama gradimo kompozicije.

ZBOg SVOg KARAKTeRISTIčNOg STVARA-

LAŠTVA OSTAVLjATe UTISAK BeNDA KOjI

Ne PRISTAje LAKO NA KOMPROMISe. DA LI

SMATRATe DA Se U SRBIjI MOže žIVeTI OD

MUZIKe AKO Ne PRAVITe KOMPROMISe, I KAKVO

je VAŠe MIŠLjeNje O MUZIčKOM MAINSTRe-

AM-U KOjI Već DUgO VLADA U NAŠOj ZeMLjI?

Ako namenski stvaraš muziku da bi došao do publike, to nije umetnost, već estrada. Mi te kompromise nemamo. Naš fokus u kari-jeri je od početka bio ceo svet, tako da to što živimo u Srbiji nema uticaja na naš stvara-lački život, samo kao socijalno okruženje koje možda nije najbolje, ali nije ni najgore. Može se živeti uz veliki rad i uspeh u inostranstvu, put je duži, ali je sve moguće. A verujem i da umetnost i kultura u Srbiji mogu da budu u mnogo boljoj situaciji uz pomoć države, ali i bolju organizaciju samih ljudi iz kulturno-umet-ničkog sveta-scene, kao i publike. Sa druge strane, ne osuđujem ljude koji prave kompro-mise, to nije nešto o čemu razmišljam, neka radi svako šta želi. Umetnost i estradu treba odvojiti i da svako ide svojim putem.

"Umetnost i estradu treba odvojiti i da svako ide svojim putem"

U KOM gRADU/ZeMLjI STe OSeTILI NAjBOLjU

eNeRgIjU, eNeRgIjU KOjA Se POKLAPA SA

VAŠOM I čINI DA Se OSećATe KAO KOD KUće?

KOjI KONceRT U DOSADAŠNjOj KARIjeRI BISTe

IZDVOjILI KAO NAjOMILjeNIjI?

Što se tiče zemlje - Rusija. Ali nije velika razlika ni u drugim zemljama. Teško je odlučiti se za najomiljeniji koncert… možda u lutkarskom pozorištu u Nišu, UK Palilula u Beogradu… nastupi na Hong Kong i Vićenca džez festivalu.. jazz café London.. ovaj skorašnji u Berlinu… Svaki nastup je priča za sebe i atmosfera koja ga prati, a srećni smo što smo imali prilike da doživimo sve to i naravno, nadamo se da će sve da traje još dugo.

KAKVI SU VAM DALjI PLANOVI, ŠTA MOžeMO

OčeKIVATI U BLIžOj BUDUćNOSTI? DA LI

OSTAjeTe VeRNI SVOM eKLeKTIčNOM ZVUKU

KOjI VAS je DOVeO ISTOVReMeNO DO DžeZ,

PANK I ROK feSTIVALA, ALI I KULTURNIH

USTANOVA?

U naredna dva meseca, sviraćemo na džez festivalu u Klužu, Rumuniji, Vršcu i Beogradu i trenutno su u toku prego-vori oko velike evropske turneje na jesen. Počeli smo da radimo novi materijal, vide-ćemo gde će to da ode. Verujem da ćemo stvoriti dostojnog naslednika prethodnih izdanja.

https://www.facebook.com/eyotband/app_2405167945

70 l maj

Vodič kroz najznačajnije muzičke festiVale u eVropi/ ljeto 2015

tekst: danka kovačević

Sa ljetnom sezonom i dugim sunčanim danima, počinje i velika evropska muzička festivalska sezona. Pregled ovogodišnjih najznačajnijih i najinteresantnijih festivala započinjem (ponosno) činjenicom da je među njima naravno i EXIT, jedan od najznačajnih turističkih proizvoda Srbije. Festival nije samo muzički doživljaj, već i sjajan način za upoznavanje novih ljudi iz čitavog svijeta, dok mnogi priliku da se dobro provedu umeju da iskoriste i kao poslovni poduhvat. Za sve one koji vole da dio svog godišnjeg odmora posvete muzici i nekom od festivala regiona ili pak Evrope, evo mini-vodiča kroz ovogodišnju ljetnu scenu najinspirativnijih muzičkih dešavanja.

Muzika

sónar, 18-20. JuNI, BARSELONA, ŠpANIJAjoš od 1994. godine, ovaj poznati muzički

festival elektronske muzike ne prestaje da bude centar okupljanja ljubitelja dobrog zvuka. U tri dana juna, katalonski grad pokazuje svijetu kako u stvari treba da izgleda jedan muzički događaj. Festival poznat po tome što svake godine pomjera granice u kvalitetu, kako same „muzičke žurke“, tako i po snažnom fokusu na multimedijalnu umjetnost, vizuelne efekte i različite tipove instalacija.

Ove godine, između ostalih, nastupaju: The Chemical Brothers, Skrillex, Duran Duran, Die Antwoord, ASAP Rocky, Flying Lotus, Hot Chip, Jamie xx, Kindness i mnogi drugi.

Ô SONAR.ES

Hurricane festiVal, 19-21. JuNI, HAMBuRG, NJEMAČKASkoro istovremeno, ljubitelji alternativnog

mainstream zvuka, u sjevernijem dijelu Evrope, uživaće uz probrana imena sa zavidnog line up-a. Treća sedmica juna u Hamburgu pretvara se u konstantnu žurku. Zajedno sa festivalom Southside, u južnoj Njemačkoj, koji se obično navodi kao „sestrinski“ festival, Hurricane godi-šnje posjeti preko 130 hiljada ljudi. Pivo je jefti-nije nego inače, a izvođači sjajni.

Ove godine nastupaju: Placebo, Florence & The Machine, Paul Kalkbrenner, Deadmau5, The Gaslight Anthem, Ben Howard, Of Monsters And Men...

Ô HURRICANE.DE

72 l maj

Glastonbury, 24-28. JuNI, GLASTONBuRy, VELIKA BRITANIJALegendaran. I to je sasvim dovoljan opis

za najpoznatiji evropski festival koji godišnje posjeti oko 175 hiljada ljudi. Muzički haos traje pet dana, a pored najzvučnijih imena svjetske muzičke scene, festival nudi i program koji obuhvata stand up komičare, pozorište na otvorenom i cirkus. Plus sve ostalo što možete zamisliti. Pored muzike, Somerset, kao domaćin Glastonbury-a, nudi i mnoštvo turističkih uzbudljivosti. Od istorijskih (dom Kralja Artura), pa preko avanturističkih: pećine i kanjoni - Cheddar Gorge i Wookey Hole.

Izvođači za Glastonbury 2015: Foo Fighters, Lionel Richie, Kanye West, Florence and The Machine, Pharrel Williams, Alt-J, Motörhead, Mary J. Blige, Alabama Shakes, Paloma Faith, Waterboys, The Fall, George Ezra...

Ô GLASTONBURyFESTIVALS.CO.UK WercHter, 25-28. JuNI, wERCHTER, BELGIJAU malom selu Werchter živi oko 3,5 hiljade

ljudi, a brojka dostiže cifru i od 90 hiljada krajem juna, za vrijeme trajanja festivala. Werchter je proglašen za jedan od top 5 evropskih festi-vala, a osnovan je 1974. godine. Prošle godine je festival dobio The Arthur Award, nagradu za najbolji svjetski festival. Prostrane zelene livade oko ovog šarmantnog sela postaju raj za kampere i ljubitelje dobrog ritma, za koji su zaduženi najpopularniji svjetski izvođači.

Rock Werchter ove godine posjećuju: Alabama Shakes, Alt-J, Damien Rice, Ben Howard, Jessie J, Death Carb For Cutie, Caribou, Counting Crows, Foo Fighters, First Aid Kit, Florence & The Machine, Hot Chip, Hozier, John Newman, Jungle, Kasabian, Muse, Mumford and Sons, Pharell Williams...

Ô ROCKWERCHTER.BE

open’er, 1-4. JuLI, GDANJSK, pOLJSKAIstorija festivala započinje u Varšavi, 2002. godine, ali

pod imenom Open Air. Nakon toga je festival premje-šten na sjever Poljske i dobio je ime Heinken Open’er, po zahtjevima sponzora. U nekoliko navrata festival je dobio nagradu Best Major Festival, od strane European Festival Awards. Pristupačne poljske cijene, sam grad Gdanjsk i čitava regija, imaju mnogo toga da ponude posjetiocima, a pješčane plaže nadomak grada postaju pravi raj za žurke sa najzvučnijim Dj-evima preko dana, dok je noć rezervisana za nastupe prepune energije i euforije u blizini aerodroma Kosakowo.

Nastupaju: The Libertines, Drake, Disclosure, Mumford&Sons, Alt-J, The Prodigy, D’angelo&The Vanguard, Kasabian, Modest Mouse, The Vaccines, ASAP Rocky, Faithless, Enter Shikari, Major Lazer...

Ô OPENER.PL

74 l maj

eXit, 9-12. JuLI, NOVI SAD, SRBIJAOd 2000. godine i samog začetka, pa sve do

danas EXIT festival se razvijao brzo, dobijao sve više nagrada, ojačavao kvalitetom i postao jedan od najboljih u Evropi. Po natpisima stranih medija, predstavljaju ga kao festival koji se od studentskog pokreta protiv tadašnje vlasti probio do neslućenih granica na današnjoj festivalskoj sceni. Zbog velike vrućine u julu, najvatreniji nastupi počinju oko ponoći, gdje se do jutarnjih sati mogu čuti zvuci dubstep-a i tehna.

Ove godine na Exit-u gostuju: Faithless, Manu Chao, The Prodigy, Hardwell, Martin Garrix, Motorhead, Clean Bandit, Dixon, Eagles of Death Metal, Milkz Chance, Napalm Death, Chris Liebing, Tom Odell, Breakage i mnogi drugi.

Ô EXITFEST.ORG

Muzika

PORED NAVEDENIH FESTIVALA, POPULARNI FESTIVALI

SjEVERNIjE U EVROPI jESU I :

RuISROCK, FINSKA Ô RUISROCK.FI

OyA FESTIVAL, OSLO, NORVEŠKA Ô OyAFESTIVALEN.NO

pOSITIVuS, LATVIJA Ô POSITIVUSFESTIVAL.COM

wACKEN OpEN AIR, NJEMAČKA ÔWACKEN.COM

FLOw FESTIVAL, FINSKA Ô FLOWFESTIVAL.COM

ICELAND AIRwAVES, ISLAND Ô ICELANDAIRWAVES.IS

sziGet, 10-17. AVGuST, MAđARSKASziget festival je jedan od najvećih svjetskih

muzičkih festivala i obično se opisuje kao evropski odgovor na legendarni festival Burning Man. Sziget je pravi muzički front. Sa nekoliko scena i razli-čitih muzičkih pravaca, dobija se šansa da se čuje i trenutno popularna muzika i metal i alternativni rok i mnogo više. Dobra muzika, sjajna atmosfera, ukusna hrana i provod je zagarantovan.

Ove godine nastupaju: Robbie Williams, Florenece & The Machine, Alt-J, Blasterjaxx, Jamie Woon, Fauve, Jose Gonzales, The Subways, Babylon Circus, Kadebostany, AwolNation, Martin Garrix, Gogol Bordello, W&W, Sandern van Doorn...

Ô SZIGETFESTIVAL.COM

76 l maj

Muzika

„Budi uspavane glave“ i donosi nešto sveže

domaćoj muzičkoj sceni

Fotografije: Stanislav Milojković,

Pablo i jelena jež

Tekst: teodora kovrlija

K r a l j

Č a Č K a

„Budi uspavane glave“ i donosi nešto sveže

domaćoj muzičkoj sceni

I dok mnogi samo sede i mirno posmatraju propadanje naše muzičke scene, gunđaju, ljute se i kritikuju, tu su i pojedini svetli primeri koji svoje nezadovoljstvo kanališu na najbolji mogući način i stvaraju nešto jako dobro, moćno i bude svima nama nadu za bolje sutra u svakom smislu. Jedan od takvih ljudi je i moj današnji sagovornik, Nenad Marić, ljubiteljima dobrog zvuka poznat pod umetničkim imenom Kralj Čačka

78 l maj

AVATAR je TVOj PRVI STUDIjSKI SNIMAK, A URA-

đeN je I ODLIčAN SPOT I OčeKUje Se ALBUM.

ZAŠTO SMO OVAKO DUgO čeKALI NA TVOj PRVI

ALBUM KADA Se KAO KRALj čAčKA POjAVLjU-

jeŠ Već DeSeTAK gODINA, VReMe ZA KOje je

ODABRANA PUBLIKA MOgLA DA čUje TVOjU

MUZIKU I ODLIčNO je PRIHVATILA?

Mnoštvo je razloga, da ne nabrajam sve, jednostavno nije bio momenat da se desi snimanje, s druge strane više sam se bavio pisanjem pesama. Trenutno sam u procesu rada na albumu i ne puštam ga da izađe dok ne postane onakav kakav sam mu rekao da postane. Drugim rečima, snimanje albuma je suptilan i složen proces, zavisi od dosta faktora, najviše ljudskog, treba uhvatiti trenutak...

MOj AVATAR, DeDA MRAZ je MRTAV, žIVI LeŠ I

jOŠ MNOge DRUge TVOje PeSMe BI BeZ PRO-

BLeMA MOgLe DA BUDU HIMNe NAŠe geNeRA-

cIje I VeRUjeM DA će Se LjUDI U NjIMA MNO-

gO VIŠe PRePOZNATI NegO U NeKIM UVeZeNIM,

PRePeVANIM PeSMIcAMA NAŠIH TURBO fOLK

PeVAčA KOjI PUNe STADIONe. ŠTA je PO TVOM

MIŠLjeNjU RAZLOg TOMe? Ne PRIjA NAM ISTI-

NA ILI SU NAM UŠI PReVIŠe OgUgLALe NA ZUR-

Le, „TRILeRe“ I OSTALe PROPRATNe eLeMeNTe

TURBO fOLKA?

Po mom mišljenju, turbofolk kao samo jedan segment specifično niskog stanja duha je uvek postojao, prisutan kao nekakav virus u raznim oblicima ljudske delatnosti i uvek će ga biti. Problem je velika prisutnost takvih stanja u svemu i vrlo mali prostori za različito, drugačije, kulturnije, sadržajnije, smislenije, uzvišenije... Mediji uveliko prave takvu sliku, služeći se poznatim mehanizmima obmane, čast izuzecima. Stvar ide do debiliteta i ne vidi joj se kraj. Samo pojedinci sa glavom, imaju potrebu za drugačijim, ozbiljnijim sadržajima,

izražavanjima i uvek su u manjini, stara priča, ništa novo, hleba i igara, sve se već zna i po ko zna koji put ponavlja. Uvek je bilo lakše, udobnije i sigurnije u masi.

VeROVATNO TI je OVO PITANje Već DOSADILO,

ALI MORAM DA Te PITAM BUDUćI DA će MNOge

čITAOce INTRIgIRATI IMe KRALj čAčKA. DA LI

je „KRALj“ KAO DeO TVOg UMeTNIčKOg IMeNA

NeKA MeTAfORA ILI SI NeŠTO DRUgO IMAO U

VIDU KADA SI BIRAO IMe? LjUBITeLjI eLVISA BI

ReKLI DA je KRALj SAMO jeDAN.

To ime je više kao neki čudan rebus koji može da ima mnoštvo značenja. S pravom mu oduzimam političko i geografsko značenje. Kralj je vladar, a Čačak je dobio naziv po turskoj reči i znači blato. Ovladati sopstvenim blatom bi bilo jedno od čitanja, u isto vreme i poruka. Mislite o tome.

PRe NegO ŠTO SMO Te UPOZNALI KAO KRALjA

čAčKA SVIRAO SI U BeNDU „DISKO KLAcKALI-

cA“. KAKO Se U MeđUVReMeNU TVOj MUZIčKI

IZRAZ MeNjAO I DA LI DANAS OSećAŠ DA SI Se

PRONAŠAO?

još uvek se pronalazim i tražim i to je nepre-kidan proces. Stvari koje sam upio, koje i dalje upijam, menjaju se, menja se odnos prema njima, itd. Prošao sam dug put, a i dalje prolazim upoznavanja, otkrivanja razne muzike koja može da se čuje. Od rock and rolla, bluza, gospela, preko jazza, chansona, narodnih muzika, raznih kantautora i ostalih pravaca, da ne nabrajam. Putovanju nikad kraja, samim tim i lutanju, nalaženju, gubljenju i potrebi ka ponovnom otkrivanju i pronalaženju.

PO PROfeSIjI SI SLIKAR. KAKO Se OVe DVe

UMeTNOSTI, MUZIKA I SLIKARSTVO PRePLIćU U

TVOM žIVOTU I UTIčU jeDNA NA DRUgU?

Muzika

Kralj je vladar, a Čačak je dobio naziv po turskoj reči i znači blato.

Ovladati sopstvenim blatom bi bilo jedno od čitanja, u isto vreme i poruka. Mislite o tome

80 l maj

Onog trenutka kada sam počeo da sve što se naziva umetnošću posmatram isključivo kao stanje duha a ne prvenstveno umetnosti, istog trenutka se otvorilo novo polje razmi-šljanja i delovanja. Slika treba da ima više muzike da bi postala slika, a muzika više slike da bi postala muzika, to je međusobno proži-manje, unutar, za ishod koji je krajnje neizve-stan i na kraju krajeva postaje nebitno da li je u ovoj ili onoj formi, pravcu ili oblasti. Zapravo, osećanje razapetosti između reči, zvuka i slike konstantno je prisutno i kao odgovor tome, sve što radim i u šta se upuštam jeste pokušaj štimovanja, balansiranja između sve tri senza-cije što pesma kao forma omogućava.

MUZIčKI KRITIčARI TVOj STIL OPISUjU KAO Me-

ŠAVINU DžeZA, ROKeNROLA I BLUZA A OSećA

Se POMALO I UTIcAj fOLKA, MNOgI Te NAZIVA-

jU SRPSKIM TOM VejTSOM... DA LI Te OVA PO-

ReđeNjA I POKUŠAjI DA Te SVRSTAjU U NeKU

KATegORIjU NeRVIRAjU ILI UžIVAŠ U TOj SLO-

BODI KOjU SI SeBI OSTAVIO DA TVOjA MUZIKA

MOže BITI SVe ONO ŠTO NeKO U NjOj PRePO-

ZNA I OSeTI?

Ne nerviraju me, ionako smo duboko zaga-zili u vreme reciklaže. Korpa je prepuna. Tačno je da se koristim već otkrivenim stvarima koje nanovo otkrivam ali u isto vreme pokušavam da sve to provučem kroz nekakav filter, da dobijem nešto drugačije da ne kažem novo jer odavno ništa nije novo, načini se menjaju, možda tek postajemo novi ako postajemo... Ne znam koliko mi to uspeva ali svako ima pravo na asocijacije, projekcije i poređenja, tu se ne mešam čak mi je i drago da čujem što različitija misljenja i doživljaje.

TVOjI TeKSTOVI SU VeOMA ReALISTIčNI, OSećA

Se DA SI ISKReN I DA gOVORIŠ O NAŠOj SVA-

KODNeVIcI POPUT HRONIčARA, PA IPAK UPRKOS

IZVeSNOj DOZI SeTe, OSećA Se NeKI OPTIMI-

ZAM I HUMOR U ceLOj TOj NAŠOj SUMORNOj

STVARNOSTI. KAKO SI USPeO DA IZVUčeŠ TAj

OPTIMIZAM NA POVRŠINU?

Moguće da sam pokušavajući da kroz pesme objasnim, rešim nekakve probleme, dodirnuo i optimizam ali nije na meni da sudim o tome, prosto nemam potrebnu distancu. Opet, opti-mizam ne ide sam, to je gorivo za napred, za vrednosti, pesimizam kad ostane sam pati za bar malo optimizma...

U jeDNOM INTeRVjUU SI PRIčAO O TOMe KAKO

je SITUAcIjA OVDe ZA ALTeRNATIVNe MUZIčA-

Re PRILIčNO KOMPLIKOVANA U SVAKOM SMI-

SLU I KAKO SVAKI RAD PODRAZUMeVA PUNO IM-

PROVIZAcIje I SNALAžeNjA SA ONIM ŠTO VAM

je U TOM MOMeNTU DOSTUPNO. DA LI I DALje

MISLIŠ DA VAM TI NeMOgUćI USLOVI DAjU NeKI

POSeBAN ŠMeK I DA IZ TIH „BeZIZLAZNIH“ SITU-

AcIjA NASTAje UMeTNOST ILI Se NeŠTO U Me-

đUVReMeNU PROMeNILO?

Da, nedostatak uslova ako ne uspe da blokira onda često dovede do nekih novih rešenja, ali nije pravilo. Često se desi i suprotno da zafale ozbiljniji uslovi ali ne vredi kukati. Radimo sa onim što imamo, što je dostupno, uz pomoć prijatelja, sa onim što skupimo.

KADA gOVORe O TeBI MNOgI PRIčAjU Ne SAMO

O TVOjOj MUZIcI Već I O TVOjOj LIčNOSTI I PO-

jAVI. DA LI SI SVeSNO STVARAO TAj „KRALjeV-

SKI“ KULT PRAVećI MALe, INTIMNe SVIRKe, BI-

RAjUćI POTPUNO DRUgAčIjI PUT U VReMeNU

jUTjUBA I DRUŠTVeNIH MRežA?

Ne, kod mene je sve išlo naizgled stihijski, intuitivno, nikad nisam jurio da sviram, ljudi me zovu ovde, onde. Društvene mreže su

dobre do one tačke da se predstavi, najavi, podeli ono što je urađeno. Iako često izgleda kao kakofonija ali stvar bi bila možda mnogo gora bez you Tuba i ostalih mreža. Što se tiče kulta i mita, mislim da ljude privlači upravo suprotno mada sama bina, pozornica, scena, stage itd. poseduju arhetip kultnog, mitskog, to je neizbežno ma koliko išli ka demistifikaciji, zapravo nemoguće je kontrolisati.

MORAM DA Se VRATIM NA TVOje MUZIčKe UZO-

Re ALI I UTIcAje UOPŠTe. ŠTA je PO TVOM MI-

ŠLjeNjU NAjVIŠe UTIcALO NA TVOjU MUZIKU

DANAS?

Uticalo je sve ono što sam uneo u sebe, nešto više, nešto manje, reči, slike, zvuci tj. literatura, vizuelne umetnosti, filmovi, muzika, ljudi, život.

Autori poput Bob Dylana, Captain Beefhearta-,Tom Waitsa, Leonarda Cohena, Nick Cavea, johny Casha, Muddy Watersa, Howlin Wolfa, jacques Brella,...

KAKO VIDIŠ DOMAćU MUZIčKU SceNU? KOjI SU

TO jOŠ KRALjeVI I KRALjIce MeđU NAMA ZA

KOje MOžDA NISMO čULI ILI OBRATILI PAžNjU

NA NjIHOVU UMeTNOST, A TReBALO BI?

Ima dosta dobrih autora, bendova, da ne nabrajam, svi oni koji dišu vazduh svojim plućima, ljudi stvaraju, izražavaju se i to je važno, svima treba više smislenijeg prostora, neko bi trebao sve to da prati, podrži, arhivira, stvara bolje uslove, zdraviji stvaralački ambijent. Bez domaće muzičke scene, užas bi bio još veći, gotovo nepodnošljiv. Treba je negovati.

82 l maj

CARSTVO MIRISAMandragora

koliko uživate u neobičnim, ori-ginalnim mirisima za koje znate da neće nositi ceo grad ili biste želeli da poput Holivudskih diva imate parfem napravljen samo za vas, otkivamo vam magično

carstvo Mandragorinih mirisa. Nataša Bakić je pravljenju parfema veoma posvećena, nepre-stalno eksperimentiše i otkriva nove kombina-cije, a moraćete da mi verujete na reč da su parfemi zaista fantastični budući da ne mo-žemo da vam slikom i rečima dovoljno dobro dočaramo te predivne začine i slojeve svakog mirisa. Među velikim izborom različitih miri-snih nota, svako će pronaći pravi za sebe, baš onakakav kakav mu pristaje. Osim što prediv-no mirišu, parfemi su napravljeni od najkvali-tetnijih prirodnih sastojaka pa ne samo da su netoksični već i neguju kožu.

Fotografije: andrijana kovrlija

intervju: teodora kovrlija

Enterijer: restoran radost Fina kuhinjica

U

84 l maj

MANDRAgORA Se SMATRA MISTIčNOM BILj-

KOM, A MNOgI NARODI jOj PRIPISUjU MAgIj-

SKA SVOjSTVA VeROVATNO RADI NjeNOg HA-

LUcINOgeNOg DejSTVA. IZgLeD KOReNA KOjI

ASOcIRA NA LjUDSKO TeLO, DODATNO DOPRI-

NOSI TOj MISTIfIKAcIjI. ZAŠTO SI ODABRALA

BAŠ OVO IMe ZA SVOjU MIRSNU MANUfAKTURU?

Biljka Mandragora je svoju najveću slavu do-živela u srednjem veku kada je smatrana za kraljicu svih čarobnih biljaka, amajliju, afrodi-zijak i još mnogo toga. Ono što je mene naj-više privuklo je dvojna priroda ove biljke. Ovaj magični koren istovremeno simbolizuje i život i smrt i svetlo i tamu i kao sve istinske bajke, podseća nas da svaka magija ima svoju cenu kada se koristi za ostvarivanje prohteva ega. O mandragori govore mnoge legende, za nju se vezuju brojne kontroverze i bizarnosti, pa sam fascinirana ovom mističnom biljkom, shvatila da bi baš ona bila idealan naziv ali i amajlija mog brenda.

SVAKO KO je KAO DeTe POKUŠAO DA U KUćNOj

RADINOSTI NAPRAVI PARfeM ZNA DA TO IAKO

MOžDA DeLUje jAKO ZABAVNO I PRIVLAčNO

NIje NIMALO LAKO. POSLe KOLIKO NeUSPeLIH

POKUŠAjA SI NAPRAVILA PRVI PARfeM NA KOjI

SI BILA PONOSNA I KADA SI OTKRILA SVOjU LjU-

BAV PReMA MIRISIMA?

Ljubav prema parfemima i uopšte carstvu mirisa se kod mene pojavila još u ranom detin-stvu i prati me ceo život. Parfemi su za mene čista alhemija i za sada jedini medijum za puto-vanje kroz vreme, barem ono metafizičko. Ko-liko puta vam se desilo da izađete na ulicu i da nešto u vazduhu tog dana miriše baš na „onaj dan“ i da slike i osećaji nekontrolisano počnu da naviru? Zar to nije magija?

Moje eksperimentisanje sa mirisima i parfe-mima je počelo baš kada i moja ljubav prema istima, u detinstvu. Pravljenje parfema nije jed-nostavan, a ni kratak proces, jer osim samog

procesa pravljenja, potrebno je i da parfem odstoji jedan određeni period kako bi sazreo i sve note u njemu se sjedinile u, ako je sve prošlo kako treba, jednu lepu mirisnu kompo-ziciju. To je proces pun zadovoljstva ali i nei-zvesnosti.

KAO ŠTO SAM SPOMeNULA, PRAVLjeNje PAR-

feMA UOPŠTe NIje jeDNOSTAVNO, A KADA PO-

MISLIMO NA TO KOLIKO MIRISI MOgU UTIcATI

NA NAŠA eMOTIVNA STANjA, VAžNO je DOBRO

POZNAVATI SVOjSTVA BILjAKA. DA LI IMAŠ UZO-

Re MeđU SLAVNIM PARfIMeRIMA I KOLIKO je

TRAjALA TVOjA PRIPReMA I IZUčAVANje čITA-

Ve fILOZOfIje PROIZVODNje MIRISA?

Postoji dosta parfimera čijem radu se divim i u čijim parfemima uživam, a neki od njih su i Frederic Malle, Serge Lutens, Marc-Antoine Corticchiato (Parfum d'Empire), a posebno bih želela da izdvojim mlade, kreativne parfimere iz kuće Etat Libre d'Orange koji su napravili pregršt sjajnih, dekadentnih parfemskih priča.

Izučavanje filozofije pravljenja parfema je po-čelo relativno davno i traje još uvek. To je jed-na apsolutno neiscrpna oblast!

MIRISI SU VeOMA VAžNA STVAR U žIVOTU SVA-

KOg OD NAS, ONI SU TI KOjI NAS U DeLIćU Se-

KUNDe VRATe U NeKI žIVOTNI PeRIOD I PODSe-

Te NA RAZNe LjUDe KOje SMO USPUT SReTALI.

KAKO TI SAVeTUjeŠ SVOje KUPce PRI ODABIRU

MIRISA I DA LI PRAVIŠ I PARfeMe PO NARUDžBI-

NI?

Ono što je pri odabiru parfema jako bitno i što uvek prvo savetujem svojim mušterijama je da probaju parfem na koži. Svi parfemi, a posebno prirodni se menjaju kada se sjedine sa mirisom vaše kože i na to utiču brojni fak-tori, kao što su ph kože, trenutni hormonski status i mnogi drugi, pa se dešava da miris iz bočice ili sa blotera i sa kože budu potpuno različite priče.

86 l maj

Ono što je takođe jako bitno je da parfem izaberu po svom ličnom senzibilitetu i prefe-rencijama, a ne vodeći se momentalnim tren-dom.

Da, „custom“ parfemi su nešto što rado pra-vim, ali je to ujedno i možda najveći izazov, po-gotovo ako osobu ne poznajete lično. S druge strane, to može da bude jako lep i originalan poklon za dragu vam osobu.

Kada osobu za koju pravim personalizovani parfem ne poznajem lično, volim da kroz pre-pisku, saznam neke stvari i postavim prava pi-tanja koja će mi pomoći da donekle otkrijem senzibilitet te osobe. Neka od pitanja mogu da budu i „Kakve ukuse u hrani najviše voli-te?“ „Koja junakinja/junak iz literature ili filma je ostavila/o najjači utisak na vas? „... i narav-no, ako se osoba razume u parfeme, pitam je koje note preferira a koje ne.

KOLIKO PARfReM KOjI NOSIMO gOVORI O NAMA

I MOže LI Se DANAS SUDITI O KARAKTeRU OSO-

Be NA OSNOVU PARfeMA, KADA SVI MANje VIŠe

MIRIŠeMO SLIčNO UKOLIKO KORISTIMO KON-

VeNcIONALNO PROIZVeDeNe PARfeMe?

Ovo je tema o kojoj može beskonačno da se diskutuje, pa ću se potruditi da budem ko-liko toliko koncizna. Ako govorimo o ličnom „signature scent“ parfemu, onda bi on trebao da oslikava vašu ličnost, i ako je odabran sa pažnjom, takav parfem nam može „reći“ puno o osobi koja ga nosi. Međutim, postoje par-femi koji se biraju ciljano za određene prilike, kada želite da ostavite određeni utisak. Takvi parfemi ne moraju govoriti o vama kakvi zaista jeste, već o tome kakvi biste želeli da budete.

Što se tiče hiperprodukcije bezličnih parfe-ma danas, to nažalost nije ništa novo ni dru-gačije nego što je situacija u ostalim granama umetnosti i društvu generalno. još jedan sta-klić mozaika na kom se odlično vide posledice gušenja individualizma.

U TVOjOj PONUDI Se NALAZe I čVRSTI, ULjA-

NI PARfeMI KOjI SU DUgO BILI ZAPOSTAVLje-

NI I SKRAjNUTI PReD UPLIVOM KOMeRcIjALNIH

PARfeMSKIH I TOALeTNIH VODIcA. KAKO Se ONI

KORISTe I KOje SU NjIHOVe OSOBINe?

Uljani i čvrsti parfemi su na našem tržištu, na moje iznenađenje, prilično velika nepoznani-ca. Od alkoholnih ih razlikuje to što su zdraviji za kožu (ako su prirodni), ostavljaju drugačiju, „puniju“ mirisnu senzaciju na koži, ali imaju i manju auru, jednostavno rečeno, neće ih ose-titi poslednji čovek u redu u pošti ako stojite na šalteru.

Što se tiče načina upotrebe, tu nema neke velike razlike, apliciraju se na pulsne tačke ili bilo koja druga željena mesta na koži, a jako lepo mirišu i u kosi.

Naravno, ne treba ih nanositi na garderobu i tkanine, ali mislim da je ovo upozorenje u ni-vou sa onim da ne stavljate kesu na glavu jer ćete se ugušiti.

KADA Se SPOMeNe PARfeM KOjI NIje KONVeN-

cIONALNO PROIZVeDeN MNOgI će POMISLITI

NA PARfeMe KOjI Se KUPUjU NA ULIcI KAO jef-

TINIjA I BLeDA KOPIjA ORIgINALNIH PARfeMA.

KAKO BI NeUPUćeNIMA OBjASNILA RAZLIKU IZ-

MeđU HANDMADe PARfeMA I POPULARNIH TO-

čeNIH PARfeMA?

Evo recimo ovako, to vam je kao razlika iz-među hrane iz konzerve i pažljivo, sa strašću pripremnjenog jela u nekom finom restoranu.

88 l maj

PARfeMI KOje TI PROIZVODIŠ IMAjU ISKLjUčI-

VO PRIRODNe, KVALITeTNe SASTOjKe I eTeRIč-

NA ULjA BeZ DODATIH ŠTeTNIH KONZeRVANA-

SA. DA LI NA OVAj NAčIN PROIZVeDeNI PARfeMI

IMAjU KRAćI ROK TRAjANjA, KOLIKO DUgO Se

ZADRžAVAjU NA KOžI I KAKO IH PRAVILNO DO-

ZIRATI?

Parfemi koje pravim su, ako govorimo o ulja-nim, mešavina eteričnih ulja razblažena u ba-znom, biljnom ulju, u ovom slučaju jojobi i ko-kosu jer su to ulja koja su najstabilnija i imaju najduži rok trajanja. Kada govorimo o čvrstim, ta baza je pčelinji vosak i shea buter. Osim toga, mnoga eterična ulja služe kao konzer-vansi.

Precizan rok trajanja takvog proizvoda se ne može utvrditi jer puno zavisi i od toga kako ćete se vi ophoditi prema istom, ali minimalan rok trajanja takvog parfema je godinu dana, iako ja imam svoje primerke koji traju i po 6,7 godina i vremenom su postali samo bolji.

OSIM PARfeMA PROIZVODIŠ I HRANLjIVe KRe-

Me I DRUge PRePARATe ZA NegU. KAKVe SU ZA

SADA ReAKcIje POTROŠAčA I IMAŠ LI U PLANU

ORgANIZAcIjU NeKIH eDUKATIVNIH RADIONI-

cA?

Da, pored parfema pravim i prirodnu kozme-tiku, tu su kreme za lice i telo, uljani serumi i eliksiri za lice, razni melemi, balzami za usta i još dosta toga. Važno je da naglasim da sve to pravim od nerafinisanih, hladno ceđenih ulja i butera, bez vodene faze i naravno bez kon-zervanasa i bilo kakvih emulgatora. Za sada nisam razmišljala o organizovanju radionica.

90 l maj

92 l maj

Životni stil

Pravljenje parfema nije jednostavan, a ni kratak proces, potrebno je da parfem odstoji jedan određeni period kako bi sazreo i sve note se u njemu sjedinile u lepu mirisnu kompoziciju

94 l maj

KADA gOVORIMO O MIRISIMA, Ne MOgU A DA

Se Ne DOTAKNeM AROMATeRAPIje. ZANIMA Me

KOLIKO AROMATeRAPIjA IMA UTIcAjA NA TVOje

MIRISNe KOMPOZIcIje I KAKO BIRAŠ SASTOj-

Ke, DA LI Se VODIŠ PRAVILIMA AROMATeRAPIje

ILI BIRAŠ MIRISe PO OSećAjU I INSPIRAcIjI?

Pored parfema, takođe pravim i aromathe-rapy uljane kompozicije za različite aromate-rapijske namene. Naravno, kada ulazite u svet eteričnih ulja, prvo što naučite su njihova aro-materapijska svojstva. Kada pravim parfeme vodim se pre svega inspiracijom, ali svakako i poznavanjem svojstava i međusobnom kom-patibilnošću eteričnih ulja.

KADA SMO KOD INSPIRAcIje, VeOMA MI Se SVI-

DeO TVOj NAčIN PReZeNTAcIje POjeDINIH MI-

RISA I čINjeNIcA DA IZA MIRISA POSTOjI PRIčA.

KAKO MIRIŠe ANA BOLeN ILI RecIMO KRVAVA

gROfIcA MADAM BATORI? DA LI Te INSPIRIŠe

ISTORIjA I ISTORIjSKe LIčNOSTI I ŠTA je U TVOM

SLUčAjU OKIDAč DA BI STVORILA jeDAN MIRIS?

Inspiracija je vrlo fluidna i neuhvatljiva stvar. Morate znati otvoriti se, probuditi sva čula i osluškivati inspiraciju, ona se najjasnije prika-zuje kada ste najranjiviji. Što se tiče konkretnih tema koje me inspirišu, one su zaista različi-te. Nekada to može biti neka istorijska ličnost koja mene intrigira, nekad sećanje na nešto, neka fantazija...

Kada odlučim da to bude neka istorijska ličnost, kao u slučaju ove dve fatalne dame koje si spomenula, onda istražujem o njima i pokušavam da saznam neke skrivene fakte i intimne detalje koji bi mi pomogli u kreiranju parfema.

96 l maj

KAKO BI NAM NAjBOLje DOčARALA MIRIS KOjI

SI STVORILA ZA SeBe?

To je kao da me pitaš da ti kažem nešto o sebi, a na to pitanje nikada ne znam da odgo-vorim. Ali evo mogu reći da volim parfeme koji u sebi imaju neku animalističku notu.

gDe Se MOgU OMIRISATI, ISPROBATI I KUPITI

MANDRAgORINI PROIZVODI?

Mandragorine proizvode za sada možete probati i kupiti na nekim od Beogradskih saj-mova ručne radinosti, kao i poručiti na fejsbuk stranici, gde možete i pratiti sve objave i naja-ve za sajmove.

https://www.facebook.com/MandragoraFragrances?fref=ts

98 l maj

Madam Bathory:Zvuk njenih koraka uznemiruje mlade device. Ona ih oseća po mirisu i po pulsu. Kupa se u crvenim kupkama i miriše na krvavo crvene ruže. Njen budoar krije više tajni od veštičije

jazbine. Ona je Eržebet Batori.Note:

tamjan, ruža, mirta, pačuli, jatamansi, duvan, opium, musk, labdanum

100 l maj

Anne Boleyn: Njena kosa miriše na jasmin i

crno vino, pogledom pokorava kraljeve, iz nedara joj viri džoker od sinoćne partije

pokera... Zbog nje glavu gube svi, pa i ona sama...

Note:jasmin, ylang-ylang, biber,

pačuli, seme šargarepe, kedar, sandalovina, labdanum, musk

102 l maj

Fotografije: ANDRIjANA KOVRLIjAModel: DARIA MILUTINOVIć

Festival time

104 l maj

106 l maj

108 l maj

112 l maj

114 l maj

Nega

Tekst: Sne`ana tatljak nikoli}

U savremenim formulacijama kozmetičkih proizvoda, koji po nameni i obliku pripadaju različitim grupama, najviše se koriste vitamini A, E, C (i njihovi derivati) i pantenol,

kao i različite kombinacije ovih vitamina. Kozmetički proizvodi sa vitaminima mogu da ispolje odgovarajuće dejstvo samo ako su vitamini upotrebljeni u adekvatnoj koncen-traciji i ako se nalaze u stabilnom obliku.

Ovi vitamini mogu da imaju različite kozme-tičke efekte. Najčešće utiču na vlaženje i omekšavanje kože, na keratinizaciju ćelija epiderma, na strukturiranje dlake kose i na smanjenje štetnih efekata slobodnih radikala.

Vitaminiu KOzMETIČKIM

pROIzVODIMA

116 l maj

Beta-karoten je prekursor vitamina A koji štiti oštećenu i dehidriranu kožu, posebno pod uticajem uV zraka, pa se preporučuje za proizvode za negu kože posle sunčanja

U kozmetičkim preparatima vitamin A se

koristi u obliku retinoida (retinol, retinaldehid, retinil-propionat, retinil-acetat). Svi ovi oblici vitamina A imaju mogućnost da se u koži, nakon aplikovanja, konvertuju u retinoinsku kiselinu koja jedina ima biološku aktivnost. Retinoidi ispoljavaju osobinu da normalizuju ćelijske funkcije i time štite kožu od prevre-menog starenja. Zato se i koriste u kremama protiv bora i to najčešće u obliku retinola, retinil-palmitata, retinil-acetata i retinil-lino-leata. Radi povećanja njihove stabilnosti često se kombinuju sa vitaminom E.

Žene u dvadesetim i ranim tridesetim godi-nama mogu da koriste kremove sa vita-minom A kako bi sprečile produbljivanje finih bora i poboljšale teksturu i boju kože. Kozme-tički proizvodi na bazi nanoemulzija ostvaruju kontrolisanu isporuku vitamina A, kao i njegovu isporuku u dublje slojeve kože, što preparat čini efikasnijim. Tako na primer, kozmetička kuća L'Oreal koristi nanokapsule kao nosač za retinol. Beta-karoten je prekursor vitamina A koji štiti oštećenu i dehidriranu kožu, posebno pod uticajem UV zraka, pa se preporučuje za proizvode za negu kože posle sunčanja. Supstance koje su bogate vitaminom A, a koriste se u kozmetici su uglavnom biljna ulja kao što su bademovo, avokadovo, borago i ulja šargarepe i burutija.

pored dobro poznate uloge vitamina A u organizmu, ovaj

vitamin je neophodan za normalno funkcionisanje različitih procesa

koji se odigravaju u koži, pre svega u epidermu. vitamin A reguliše

rast epidermalnih ćelija, sprečava krajnji stadijum keratinizacije, učestvuje u sintezi kolagena,

sprečava atrofiju vezivnog tkiva, ubrzava sintezu glikozaminglikana

i neophodan je za reprodukciju ćelija bazalne membrane.

118 l maj

vitamin E je zajedničko ime za sve tokoferole koji ispoljavaju biološku aktivnost. Sintetski dl ά-tokoferol ima dvostruko nižu biološku aktiv-nost od prirodnog d ά-tokoferola. Vitamin E u obliku tokoferola je prisutan u biljnim uljima, posebno u ulju pšeničnih klica. Ovaj vitamin je stabilizator ćelijskih i mitohondrijskih membrana jer deluje kao "hvatač" slobodnih radikala. Kao antioksidans ima sposobnost da predupredi proces fotostarenja kože, pa je obavezan sastojak preparata za zaštitu kože od sunca i preparata posle sunčanja. Vitamin E u obliku tokoferola je podložan oksidaciji, pa se u kozmetičkim proizvodima, radi veće stabil-nosti koristi u vidu d i dl ά-tokoferil-acetata, linoleata, sukcinata ili nikotinata. U literaturi se navodi da vitamin E acetat štiti kožu od delo-vanja UV zraka, da ima antiinflamatorni efekat, da vlaži kožu, ublažava nastale i "sprečava" pojavu novih bora i poboljšava mikrocirkula-ciju kože.

Supstance tipa ovlaživača (engl. moisturizers) koji deluju unutar kože i pokazuju značajan efekat vlaženja kože su upravo vitamin E acetat i linoleat. Zahvaljujući efektu vlaženja kože, vitamin E acetat je veoma čest sastojak preparata koji usporavaju nastajanje sitnih i dubokih bora (anti-aging preparati), zatim kremova i losiona za prevenciju i sprečavanje degenerativnih promena na koži, kozmetičkih proizvoda za negu suve, ispucale i oštećene kože lica, tela i ruku.

Nega

zahvaljujući efektu vlaženja kože, vitamin e acetat je veoma čest sastojak preparata koji usporavaju nastajanje sitnih i dubokih bora (anti-aging preparati), kozmetičkih proizvoda za negu suve, ispucale i oštećene kože lica, tela i ruku.

vitamin c ili askorbinska kiselina se u orga-nizmu nalazi u dva oblika, kao l-askorbinska kiselina i l-dihidroaskorbinska kiselina. Kao jak antioksidans, ovaj vitamin je "hvatač" slobodnih radikala baš kao i vitamin E. Oni, zapravo, deluju sinergistički čime se postiže veća zaštita od oksidacionog stresa. Zajedno se koriste u preparatima za zaštitu od UVB zračenja, mada je pokazano da vitamin C ima bolju zaštitu od vitamina E kada je u pitanju fototoksično dejstvo UVA zraka na kožu.

Vitamin C deluje na aktivnost fibroblasta i tako učestvuje u sintezi kolagena. Poznato je da manjak l-askorbinske kiseline smanjuje sintezu kolagena, zbog čega opada tonus kože. Međutim ovaj mehanizam dejstva vita-mina C nije poznat. On pokazuje dobre efekte u preparatima za negu kože i anti-aging prepa-ratima. Krema na bazi askorbinske kiseline i ekstrakta medveđeg grožđa (Arctostaphylos uva-ursi) sa komponentom za zaštitu od UV zračenja, koristi se kao sredstvo za beljenje i smanjenje pigmentacije problematične kože.

Za izbeljivanje staračkih i sunčanih pega preporučuje se kombinacija l-askorbinske kiseline, askorbil-laurata, askorbil-palmitata i kalcijum-palmitata. Vitamin C takođe može da se isporuči u dublje slojeve kože ako se koristi u vidu lipozoma ili mikrokapsula. Za tretman suve i starije kože koristi se Cellex-C® serum koji sadrži 10% vitamina C, vitamin E, pantenol i aminokiseline.

Vitamina c ima najviše u plodu

kivija, crne ribizle, šipka, soku limuna,

listu peršuna i plodu paprike.

120 l maj

pantenol (provitamin B5) je biološki aktivan u obliku alkohola. Analogna njemu je panto-tenska kiselina. Raspoloživ je u dva oblika, kao d-pantenol i dl-pantenol, pri čemu je prvi oblik dva puta aktivniji od drugog. Normalan je sastojak kože i kose.

Lokalna primena d-pantenola dovodi do ćelijske regeneracije. Klinička ispitivanja su pokazala da on pomaže obnavljanje tkiva. Zato se u dermatologiji koristi za ublažavanje svraba, kod kožnih oštećenja, blažih ekcema i dermatoza, kod opekotina od sunca i kod dece za ublažavanje osipa i iritacije kože. Pantenol može da penetrira u kožu i smatra se veoma dobrim vlažećim sredstvom koji kožu čini glatkom. Zahvaljujući vlažećem efektu široko se upotrebljava u preparatima za osetljivu kožu nakon sunčanja i u prepara-tima anti-aging kozmetike. U proizvodima za negu kose koristi se dl-pantenol. U različitim koncentracijama ga ima u proizvodima za ispi-ranje kose i u proizvodima za oštećenu kosu.

u dermatologiji d-pantenol se koristi za ublažavanje svraba, kod kožnih oštećenja, blažih ekcema i dermatoza, kod opekotina od sunca i kod dece za ublažavanje osipa i iritacije kože

Od vitamina koji se koriste u kozmetologiji može se istaći i dejstvo vitamina B3 (niaci-namid, nikotinamid). Novija istraživanja su potvrdila mogućnost njegove primene u prevenciji fotoimunosupresije, fotokarcinoge-neze i gubitka kolagena kao znakova fotosta-renja kože. Takođe je potvrđen i koristan efekat ovog vitamina u tretmanu starenja kože, jer dovodi do poboljšanja barijerne funkcije kože pa se koristi u anti-aging kozmetici.

Kod fotoostarele kože dovodi do pobolj-šanja njene teksture, smanjenja pigmentisanih fleka, crvenila kože kao i smanjenja žute boje kože, kao njenom prepoznatljivom znaku. Ovaj vitamin se često nalazi i u kozmetičkim prepa-ratima koji se koriste protiv akni jer je utvrđeno da dovodi do smanjenog lučenja sebuma.

122 l maj

teodora kovrlija

Prirodna nega

All Naturals SenMi Soaps

Manna

Sabi Handmade All Naturals

Manna

NikelOIL&ME

SenMi Soaps Mandragora

Beard Jam ulje za bradu

124 l maj

Životni stil

Lotos stopala O

bičaj podvezivanja stopala kineskih žena započeo je još u feudalnoj Kini. Ovaj kontroverzan običaj koji datira još od perioda Sui dinastije (581–618) postao je popularan

među ljudima i iz Song dinastije (960–1279). U to vreme, žene koje su imale mala stopala su smatrane lepoticama. Iako je ovaj običaj uzro-kovao strašne bolove, mnoge žene su podvezi-vale stopala želeći da prate aktuelne trendove.

Podvezana stopala su se nazivala “lotos” jer su ličila na cvet lotosa, a rangirana su prema veličini. Stopalo ne veće od 4 cuna (što je oko 10 cm) nazivalo se čelični lotos, stopalo manje od 4 cuna

nazivalo se srebrni lotos, a ono ispod 3 cuna nazivalo se

zlatni lotos.

三寸金莲

Tekst: danijela Milanović

126 l maj

Životni stil

Stopala manja od 3 cuna imale su žene koje su smatrane najlepšim u feudalnom vremenu. Mala

ženska stopala su privlačila veliku pažnju kako svojim oblikom tako i veličinom, a postala

su veoma važan standard u procenji-vanju ženske lepote. Kriterijum da li žena ima podvezana stopala ili ne i kako ih podvezuje bio je odlučujići i direktno je uticao na njenu udaju. U to vreme, svaki društveni sloj je na velika stopala gledao kao na sramotu, a mala su bila nešto čime su se ponosili.

Legende o poreklu podvezivanja stopala su mnogobrojne, a možda najzanimljivije su dve, prva koja kaže da je moda podvezivanja stopala krenula iz želje da se imitira prirodno maleno stopalo prinčeve najdraže konkubine i druga, priča o carici koja je imala malena, zdepasta stopala te su pod njenim uticajem takva stopala postala moderna. Interesantno je da podvezi-

vanje stopala nije nastalo kao praksa koja je imala za cilj da deformiše

noge već je korišćena kao privre-mena metoda za pomoć u

plesu kao što se baletske cipele koriste danas.

Prema još jednoj popularnoj legendi, u vreme dinastije Song, konkubina cara Lu Jua (Li Yu),

Jao Niang (Yao Niang) izvela je ples Zlatnog lotosa pri čemu su joj stopala bila uvezana

svilenim krpama. Vladar je bio toliko opčinjen lepotom njenih pokreta da su druge

žene ubrzo počele naširoko da je imitiraju

128 l maj

Životni stil

Podvezivanje stopala praktikovala je prvo-bitno elita u bogatim delovima Kine, a bogate devojke su želele da na ovaj način istaknu svoju pošteđenost od fizičkih poslova. Osim toga, muškarci koji su birali za žene devojke sa podvezanim stopalima slali su poruku da su veoma imućni i da će sa lakoćom finansi-rati i neophodnu poslugu za kućne poslove.

Ekonomska moć i socijalni položaj ovih žena bivala je često magnetno privlačna bogatim muškarcima.

Međutim u XVII veku, praksa podvezivanja stopala je postala široko rasprostranjena, te su se Kineskinje priklonile ovoj modi nezavisno od svog finansijskog položaja. Ovaj običaj je ipak bio nešto manje popularan kod siromašnih devojaka jer su one i dalje morale da obavljaju naporne fizičke poslove, što sa deformisanim stopalima ne bi bilo lako izvodljivo.

Devojčice su već u uzrastu od dva do pet godina počinjale da podvezuju stopala. Podve-zivanje se najčešće baziralo na lomljenju kostiju luka stopala. Proces je trajao gotovo dve godine kako bi se dobio željeni izgled stopala velikog svega osam centimetara. Najčešće je poči-njao između treće i jedanaeste godine života, pre nego što se razvije luk stopala do kraja. Radilo se u zimskim mesecima kako bi noge bile neosetljive na bol. Prvo bi se svako stopalo umakalo u toplu mešavinu bilja i životinjske krvi kako bi se smekšalo, a potom bi se nokti na nogama sekli koliko je dopušteno kako bi se sprečio nastanak infekcije. Devojkama su masi-rana stopala, kako bi se pripremila za ono što sledi, a dugački zavoji kojima se to sve izvodi umakali su se u istu onu mešavinu bilja i krvi. Da bi se sprečio rast noge, prsti stopala se savijaju na dole dok ne dotaknu tabane i priti-skaju se dok ne puknu.

Istoričari procenjuju da je čak dve milijarde Kineskinja podvezalo

stopala u periodu od kraja 10. veka do

1949. godine, kada su komunisti zakonom

konačno zabranili praktikovanje tog

običajaNije bilo nikakve anestezije tokom procesa,

tako da su devojke trpele nesnosan bol. Kada se prsti slome i saviju pod taban, cela noga bila je zatezana unazad kako bi luk stopala takođe pukao i time omogućio početak pravog podvezivanja.

Kada bi podvezivanje bilo konačno završeno, krajevi tkanine koja je služila u te svrhe bili su zašiveni kako bi se sprečilo otpuštanje. Suše-njem, zavoji bi se dodatno smanjili i još čvrće podvezivali. Da bi kosti zarasle na pravi način, puno pažnje je posvećivano stopalima koja su se redovno prala i pregledala. Umakana su u posebne smese koje su pomagale da odumrlo tkivo otpadne, a nakon ovakvog tret-mana stopala bi se ponovo uvijala, svaki put sve čvršće.

Ipak, podvezivanje je moglo uzrokovati tešku infekciju i gangrenu, a živeti sa takvim stopa-lima bilo je veoma bolno iako je bilo uvreženo mišljenje da su žene mogle normalno da hodaju, rade u poljima i penju se po planinama.

130 l maj

Podvezana stopala smatrana su erotičnim, a postoje i priručnici za seks iz vremena dina-stije ćing koji su predlagali 48 različitih načina za igru sa njihovim nogama. Iako su ženska stopala izluđivala mušku maštu, neki muškarci ih nikada nisu videli bez zavoja. Razlog za to je i jedna izjava da takva ženska stopala bez cipele i zavoja zauvek unište svaki estetski doživljaj.

Muškarce je uzbuđivao specifičan ženski hod, koji je zbog polomljenih kostiju i zavoja bio otežan, a uglavnom su se ljuljale pri kretanju. Žene su zbog toga hodale pažljivo i oprezno. Činjenica da su podvezana stopala bila skrivena od muških pogleda bila je po sebi privlačna, dok su takva stopala istovre-meno imala nepodnošljiv miris i razne gljivične infekcije na delovima koji nisu bili pristupačni za pranje.

Ipak, uticaj vezanih nogu osećao se daleko izvan privatnog domena spavaće sobe i seksu-alnosti – s obzirom da je praksa bila nesumnjivo sredstvo muške dominacije i način da se obez-bedi da žena ostane čedna. Žene čija su stopala podvezana nisu bile u mogućnosti da slobodno učestvuju u raznim društvenim aktivnostima sa nogama tako žestoko deformisanim. Njima je gotovo uvek bila neophodna fizička podrška drugog lica ukoliko su morale da hodaju duže vreme, što ih je stalno činilo ovisnim o njihovim porodicama i volji ljudi oko njih, zbog čega su najčešće vreme provodile u kućama.

Kada su Mandžurci došli na vlast 1644. godine, načinjen je prvi pokušaj da se ova praksa zaustavi, ali bez većih uspeha. Prva zvanična zabrana povijanja stopala nastupila je u Šangaju od strane britanskog svešten-stva 1874. godine ali se tradicija ipak zadržala sve do 1949. godine.

Istoričari procenjuju da je čak dve milijarde Kineskinja podvezalo stopala u periodu od kraja X veka do 1949. godine, kada su komu-nisti zakonom konačno zabranili praktikovanje tog običaja.

Godine 1999. vlasnik poslednje fabrike lotos cipela u Harbinu poklonio je zlatnu lotos cipelu muzeju.

Bai li tang (“Kuća stotinu cipela” 百履堂 ) je mali, privatni muzej u Šangaju, ali je isto-vremeno najveći muzej malih cipela u Kini. Sagrađen je 1992. godine, a njegov vlasnik je jang Šaorong (yang Shaorong).

Više od 1500 starih modela ženskih, muških kao i dečijih cipela, cipela od 3 cuna, različitih modela i dizajna iz raznih delova Kine su izlo-žene u Bai li tang muzeju. Najmanja cipela je duga 9 cm, a najveća 19cm. Ove cipele siste-matično pokazuju razvoj i istoriju obuće u kine-skoj kulturi.

Modni trendovi su uvek imali svoje pokolnike i pronalazili načine da se održe. Pratiti modu i biti u trendu u ovako ekstremnim situacijama sigurno nije bilo lako, ali uprkos tome žene su svesno birale da budu ropkinje ove tradicije.

Istovremeno, XI vek je vek taštine. Moto i parola je biti lep i zauvek mlad. Stoga bih rekla da je podvezivanje stopala možda podjednako zastrašujuće kao i neprihvatanje prolaznosti i odsustvo svesti o lepoti življenja u sadašnjem trenutku.

132 l maj

POSAO: gotovo sva vaša interesovanja su tokom narednih mesec dana okrenuta praktičnim stvarima. Možda pomalo ishi-treno i plahovito, planiraćete i organizovati sve poslovne i finansijske aktivnosti. Finan-sijska situacija je sada nestabilna, pa možete očekivati vanredne troškove početkom juna.

LjUBAV: potisnuta agresija, krajem maja, može da izbije na površinu. Kuća i porodica, tada mogu postati jedino mesto gde možete da se „ispraznite”. još uvek se osećate neza-dovoljno, bilo da ste sami ili ne. Tmurne misli, sumnje i nepotrebna dilema je prisutna.

ZDRAVLje: problemi sa respiratornim traktom.

Ovan OD 21. MARTA DO 20. ApRILA

Bik OD 21. ApRILA DO 21 . MAJA

Mesecni horoskopza period od 13. maja do 13. juna 2015. Godine

astrolog: jovana lučić Gajić Sponzor rubrike: PurityBox.rs

POSAO: tokom narednih mesec dana, tranzitni Mars, vaš vladar, će boraviti u trećem znaku od vašeg Sunca i doneće naglašenu potrebu za komunikacijom. Potreba za informacijama i novim kontaktima biće naglašena. Istovremeno će koncentracija popuštati a pravac interesovanja i delovanja se lako menjati. Materijalne prilike će u većoj meri zavisiti drugih ljudi. Finansije su podložne većim kolebanjima. Budite obazrivi. Finan-sije će biti promenljive i usmerene u vanredne troškove oko kuće. Ukoliko ste zaposleni, druga polovina maja će doneti potrebu za promenom na poslu. Stigao vas je umor i sada ste spremni za kraći odmor. Nezaposleni ovnovi početkom juna imaju odličnu šansu vezanu za put i posao.

LjUBAV: jedna od ključnih potreba, tokom narednog perioda, biće potreba za emocionalnom sigurnošću. Ipak, sredinom juna se možete naći u začaranom trouglu. Nekom se iz neposrednog okruženja (komšiluk, kraj) već odavno dopadate.

ZDRAVLje: ukoliko imate hronicne tegobe sa visokim krvnim pritiskom, uzimajte terapiju na vreme. Moguće su i prolazne migrene.

POSAO: na putu ostvarenja profesio-nalnih zahteva stoje brojna spoljašnja ogra-ničenja. Strah je trenutno najčešća emocija - od neuspeha, od neispunjavanja prihva-ćenih obaveza... Krajem maja, možete imati utisak da ste neomiljeni u svojoj radnoj okolini. Nadređeni će vam nametati velika opterećenja i obaveze. U drugoj nedelji juna, moraćete da se vratite na sam početak kada je posao u pitanju i popravite eventualne greške koje su nastale krajem maja, a da vi u žurbi niste videli da postoje.

LjUBAV: krajem maja možete osetiti pometnju u vašem ljubavnom životu. Mašta-ćete o nekom idealu i bezuspešno istrajavati na onome što realno ne postoji. Pripazite na komunikaciju, nekada vaše šale okolina ne shvata na pravi način.

ZDRAVLje: mogući su bolovi u vratnom delu kičme i ramenima. Pazite se u saobra-ćaju.

POSAO: tokom narednih mesec dana vredno ćete raditi kako biste obezbedili materi-jalnu sigurnost ili ćete biti štedljivi i čuvati svaki novac koji neplanirano bude dolazio. Ipak, česte finansijske krize će obeležiti kraj maja, zbog vanrednih izdataka u porodici. U narednih mesec dana možete očekivati privremeni zastoj na poslovnom planu. Neko će pokušati da vas uvuče u ogovaranja na poslu. Ne nasedajte na “tužnu priču” vašeg kolege i držite se po strani. Konačno, štitite sebe, a ne druge.

LjUBAV: teško izražavate osećanja ali ste spremni na velike žrtve u partnerskom odnosu. Čini vam se da je sve usmereno protiv vas, ali se vi povlačite i trpite. Venera je već ušla u vaš znak, a sa njom se i ljubavni život stabilizuje krajem maja. Stare ljubavi se vraćaju i stabili-zuju, pa uživajte.

ZDRAVLje: prolazni stomačni problemi.

Blizanci OD 21. MAJA DO 20. JuNA

Rak OD 22. JuNA DO 22. JuLA

134 l maj

POSAO: sada je trenutak koji treba koristiti ukoliko se bavite privatnim ili nekakvim krea-tivnim poslom. Krajem maja možete osetiti snažnu potrebu da stvari uradite na svoj način bez mešanja drugih u poslovne odluke. Dokle god ste određene obaveze delili sa saradni-cima, ništa nije išlo glatko. Budite obazrivi sa novcem!

LjUBAV: mlađa osoba je baš zaintereso-vana za vas. Možda čak postaje i pomalo dosadna. No, usamljenost ili ignorisanje od strane postojećeg partnera, krajem maja može vas podstaći da ipak razmislite i popi-jete kaficu sa nekim novim.

ZDRAVLje: pripazite na nizak krvni pritisak i stomačne tegobe.

POSAO: sva tenzija koja je postojala pret-hodnih dana, od sredine maja prolazi. Imate osećaj da koliko god štedeli novca nema. Rasteretite se i spremajte za malo odmora. Troškovi oko kuće mogu vas dodatno opte-retiti. Budite racionalni i pazite na tehniku koja se neprestalno kvari. Ne pokušavajte da izmi-rite kolege ni rodbinu, opustite se i sa manje stresa uživajte u svakodnevici.

LjUBAV: pokušavate da napravite dogovor sa voljenom osobom. Spremni ste za prego-vore oko organizovanja svakodnevice i na trenutak ste „spustili loptu”. Samo neka tako ostane i ne vraćajte priču na prošlost i ko je koliko „uložio u odnos”.

ZDRAVLje: stomačne tegobe.

Lav OD 22. JuLA DO 22. AVGuSTA

Devica OD 22. AVGuSTA DO 22. SEpTEMBRA

POSAO: možda je baš ovaj, malerozni maj za druge, za vas mesec koji obećava pomak na poslovnom planu, ali od kraja meseca. U sukobu ste sa nadređenima i spremate se da im polako ali sigurno date do znanja da kod vas „sila” ne deluje disciplinski. Nenadani materijalni dobitak, početkom juna, doći će kao pravo osveženje.

LjUBAV: postali ste osvetoljubivi i spre-mate se da naplatite „milo za drago” osobi iz prošlosti. Neko vas je poprilično zaintrigirao i sada može da posluži baš u svrhu „vraćanja starog duga”. Emocije su sada intenzivne i gotovo dramatične. Skloni ste zavođenju i suptilnoj manipulaciji partnerom.

ZDRAVLje: izbegavajte unošenje štetnih materija poput duvana, alkohola ili preko-merno konzumiranje kafe.

POSAO: konačno ste se rasteretili na poslovnom planu. Sada je veoma važna komunikacija i razmena ideja i stavova sa kolegama. Ne nedostaju vam ideje i preciznost pri njihovom izražavanju ali početkom juna se može pojaviti problem pri njihovoj realiza-ciji. U prvoj polovini juna obnavljate komunikaciju sa osobom koja je iz drugačijeg kulturnog ili statusnog okruženja ili je jednostavno neko ko živi u inostran-stvu. Obratite pažnju na osobu koja se pojavljuje početkom juna, ona će biti izuzetno važna za vaš poslovni život.

LjUBAV: osećate se kao da ste se ponovo vratili u najranije dane svog života. Prija vam pažnja saradnika i dva nova muškarca koji se pojavljuju u vašem životu. Ukoliko ste zauzeti, prihvatate situaciju takva kakva je i prestajete polako da se sukobljavate sa voljenom osobom. Samo što misli s vremena na vreme odlu-taju u drugom pravcu…

ZDRAVLje: Uro-genitalni trakt vam je i dalje osetljiv.

Vaga OD 22. SEpTEMBRA DO 21. OKTOBRA

Škorpija OD 22. OKTOBRA DO 22. NOVEMBRA

136 l maj

POSAO: tokom narednih mesec dana raču-najte na ozbiljnije odgovornosti i više posla na radnom mestu. Poduhvati u vezi sa kari-jerom i poslom verovatno će vas okupirati, pa je u vašem interesu da se koncentrišete na konkretne ciljeve i da budete praktični i dosledni. Iako će na trenutak delovati kao da samo gubite ulaganjem u postojeću delatnost, ne odustajte. Prihodi stižu u drugoj nedelji juna.

LjUBAV: u drugoj polovini maja ćete ispolja-vati veću ćudljivost na emotivnom planu. Sada se mogu, naizmenično javiti i međusobno isključive težnje, najpre potreba za bliskošću, a ubrzo zatim potreba za kontrolom nad svojim emocijama.

ZDRAVLje: bolovi u zglobovima, umor i osećaj gubitka energije.

POSAO: tokom narednih mesec dana osetićete značajan napredak na finansijskom planu. Brojne su poslovne ponude koje će se naizmenično smenjivati. Probleme jedino može doneti neodlučnost, odlaganje, mnogo priče i nedovoljno rada. Koncentišite snage u jednom pravcu. Početkom juna, moguće su vanredni troškovi oko partnera. Pripazite na kredite i ako je moguće, u narednom periodu zaboravite na zaduživanje.

LjUBAV: kontakti i lične veze su intenzivni u prvim danima juna. Zračite šarmom, a u drugoj polovini maja pokazujete pravi dar za „ljubavnu igru”. Svaka vaša delatnost ima za cilj da privuče pažnju partnera. Čak i bivših ljubavi ili onih sa kojima su odnosi ostali nede-finisani do kraja

ZDRAVLje: krvni sudovi i skeletni sistem su vam osetljivi.

Strelac OD 23. NOVEMBRA DO 21. DECEMBRA

Jarac OD 22. DECEMBRA DO 21. JANuARA

POSAO: prethodnih mesec dana ste smislili dobar plan kako da ostvarite praktične rezultate na različitim poslovnim poljima. Krajem maja ste suviše uznemireni i plašite se i da mislite o poslu. Ukoliko ste nezaposleni, povukli ste se i imate osećaj da posao nikad neće doći. Ukoliko je moguće, koncentrišite se na posao koji dolazi preko porodice ili partnera. I samo hrabro napred.

LjUBAV: sada preosetljivo reagujete na sitnice i delujete razdražljivo. Ne ulazite u suvišne prepirke sa partnerom oko dece ili familije. Ukoliko ste usamljeni, ljubav vam se smeši već od početka druge polovine maja, ali ljubav sa nekim iz prošlosti.

ZDRAVLje: psihička razdražljivost.

POSAO: spremni ste na „kombinaciju” i prijatelj (muški?) vam nudi da sa malo truda rešite ozbiljna finansijska pitanja. Koristite situ-aciju i ne čekajte. Naravno, ne poklanjajte svoj procenat nikom, ionako nemate sada novca. Samo, ko će to vama da dokaže?

LjUBAV: u potpunoj ste panici! Dopadate se osobi koju smatrate daleko superiornijom od vas i koja postaje posesivna, a vi biste rado da zadržite svoju slobodu. Naravno, druga strana ni ne zna da ste je primetili. Opustite se.

ZDRAVLje: kada ste poslednji put bili kod zubara?

Vodolija OD 21. JANuARA DO 20. FEBRuARA

Ribe OD 21. FEBRuARA DO 20. MARTA

138 l maj

pratite nas

plezirmagazin.netplezirmagazin.com

Documents

Plezir magazin broj 21 maj 2015