Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet maj 2011 broj 74

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet maj 2011 broj 74

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-maj-2011-broj-74 1/40

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, maj 2011.

/ GODINA XIII - BROJ 74 / www.monopollist.org





GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Milanka VASILJEVIĆFAULTET: Branka SENIĆEONOMIJA: Bojan ČALIJA DUŠTVO: Tajana RIČEVIĆMOZAI: Iva OLUNDŽIJA FOTOGRFIJA: Sveozar KRDŽIN

Miloš BEIĆ

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBILA riD sudio, Beograd www.sudiorid.ne

ČLANOVI EDAKCIJE: Nikola Škondrić, astkoadenković, Bojan Čalija, Marija Timotić, Tatjanaaičević, Milanka Vasiljević, Branka Senić, IvanaMandić, Ana Kondić, Ivana Vuković, Marija Perišić,Đoko Bodiroga, Iva Kolundžija, Ivana Milošević,Dušan Sekulić, Dušan Vojnović, Stean Đerasimo- vić, Luka Kovačević, Ognjen Obućina, Miodrag

Milić, Bojana Krivčević, Miloš Bekić, Katarina ilić,Katarina Savić, Jelena Kotarac, Teodora Đorđević.

„MonopolList”časopis Sudenske unije Ekonomskog akuleaamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTeleon: + 381 11 30 21 [email protected] www.monopollis.org

GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Milanka VASILJEVIĆTeleon: +381(0)64 262 43 [email protected]

MAETING:Bojan ČALIJA

Teleon: +381(0)64 848 15 66 [email protected]

TESTOVI SU AUTOSI, NISU CENZUISANI I NE PEDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSE UNIJE EONOMSOG FAULTETA.ZAHVALJUJEMO SE UOVODSTVU EONOMSOG FAULTETA NA POMOĆI U EALIZACIJI OVOG BOJA

Uvodnik

m e m b e r o f :

Sadržaj

CIP - KTALOGIZACIJA U PUBLIKCIJINarodna biblioeka Srbije, Beograd

378MONOPOLLIST/Glavni urednik Goran Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd(amenička 6): Sudenska UnijaEkonomskog akulea u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.S-ID 117255180

f a k U l t e t

e k o n o m i j a

d r U š t v o

m o z a i k

5. ’SUPermen = klark kent?!’6. zvezdana, marina i miloš – SvetSki, a naši!8. ekof arena 9. iSPitna GrozniCa!!!10. intervju Sa prof. Sanjom mitić12. iSWiB 011 – BelGrade CallinG!

13. peSmom protiv otuĐenja 14. intervju Sa prof. Božidarom Cerovićem16. BUdi U tokU

19. želite li da poStanete milijarder?20. apel guvernera ŠoŠkića za StaBilizaCiju Cena hrane21. doSije miŠković22. preorijentaCija delta holdinga na poljoprivrednu

proizvodnju23. Sve o eU

25. kreativni, Svoji, drugaČiji, hraBri26. koPirniCe oko fakUlteta

27. doBrovoljno (ne)davanje krvi28. politiČki marketing29. SluČaj Svetlane ražnatović30. tržiŠte SintetiČkih droga u SrBiji

32. ideal lePote33. 50 godina od prvog leta Čoveka u koSmoS34. intervju Sa ĐorĐem davidom35. radio ekof36. kralj nemog filma 37. apSolventSka ekSkurzija 201138. eho filter

Kolokvijumi su uveliko u toku. Ispitni rok pred vratima. Još jedna bitka, a samo najjači opstaju.Obećavali smo da ćemo ovog puta učiti na vreme, opraštali se sa kampanjskim načinom života, okretali list po ko zna kojiput, a onda je došlo proleće i – sve je palo u vodu. Čast izuzecima. Omamilo nas je sunce, lepa, mlada lica, žurke, duge šetnje,

beskrajni razgovori, a tek kada je stiglo vreme za ekskurzije – ma, sve je bilo protiv nas. Ali, da je vredelo – vredelo je!:)I šta sad? Pa, pazi, još uvek nije kasno da sve okrenemo u svoju korist. Znaš kak’ kažu – sudbina meša karte, ali mi igramo.Sednemo, napravimo plan i krenemo. Iscimaćemo se koliko treba (a treba i te kako), posvetiti knjizi naredna dva mesecai dočekati leto sa 4-5 ispita manje – ne zvuči loše, zar ne? A, onda – žurke, plaža, more, kokteli...Biće ludo! Još ako ne’’vučemo’’ Upravljačko ili Pravo – milina!Zato, hajde pametno da iskoristimo junsko-julski rok – sve će to narod pozlatiti, kad vam ja kažem!:)Do septembra lep pozdrav!

MilankaVasiljević



fakUltet

Ovo su pravila koja Bil Gejts nije uspeo da nauči u školi, a za koje odgovornotvrdi da predstavljaju aksiome realnosti. Koleginica Kaća uputiće vas u top tajnenajuspešnijih studenata i dati vam smernice kako da prebrodite ispitni rok, a Bil Gejts vam prenosi pozdrave savetujući vas da sledite ovih 11 pravila.

S B Gjs-

11 pravila za uSpeh(koja nećete nauČiti tokom Školovanja)

1. Živo nije er, naviknie se na o.2. Sve ne zanima voje samopošovanje, nii će brinui o nje-mu. Sve e prihvaa ako posigneš nešo pre nego šo počnešda se osećaš dobro u svojoj koži.3. Nećeš zarađivai 60.000 $ godišnje, čim izađeš iz školskeklupe. Nećeš bii popredsednik sa službenim eleonom svedok o ne zaslužiš ili posigneš svojim radom.4. Ako misliš da i je nasavnik srog, čekaj dok ne dobiješšea.5. Pravljenje hamburgera nije nešo šo reba da i bude ispodčasi. Tvoji baba i deda imali su drugu reč za pravljenje ham-

burgera: zvali su o izuzenom pri likom.

6. Ako pogrešiš, nisu za o krivi voji rodielji. Ne kukaj nadsvojim greškama, uči iz njih.7. Pre vog rođenja, voji rodielji nisu bili dosadni kao sada.Posali su akvi zbog plaćanja vojih računa, pranja voje ode-će i slušanja ebe kako pričaš kako si kul. Zao, pre nego poč-neš da spašavaš šume od parazia i raznih zagađenja, pokušajda složiš svoje svari u ormaru.8. Tvoja škola ima načina da odredi ko je pobednik , a ko gubi-nik. U živou akve prilike nema. U nekim školama ukinuli sunegaivne poene i daju i bezbroj pril ika da daš pravi odgovor.Ovo nema nikakve sličnosi sa svarnim živoom.9. Živo nije podeljen na semesre. Nema slobodnog lea i vrlomalo zaposlenih je zaineresovano da i pomogne da nađešsebe. To moraš da činiš u svoje slobodno vreme.10. Televizija nije pravi živo. U pravom živou l judi moraju danapuse kaić i da odu na svoj redovan posao da bi preživeli.11. Budi dobar prema šreberima. Velike su šanse da ćeš radiiza jednog od njih.

Branka SENIĆ

B b šb. v s šs s

jg jh.

a pg, su j j. n uj s š, č .





t s ekof- s č s sč!fakUltet

zvezdana, marina i

miloš – SvetSki, a naši!

6

Studenti Ekonomskog fakulteta, Zvezdana Bajić, Marina Jukić i Miloš Janković,osvojili su treće mesto na globalnom takmičenju u izradi studije slučaja ’Citizen

Act’. Takmičenje je organizovala Societe Generale banka, a učestvovale sutročlane ekipe studenata sa svih strana sveta. Tema takmičenja je bila korporativnadruštvena odgovornost. Tokom šest meseci oni su razvijali svoj projekat, prolazili

različite etape ovog takmičenja da bi na kraju ušli u top 10 i otišli u Pariz na finalegde su pokazali da stvarno svako znanje nije isto. Ovo je njihova priča...

ml: Kako je izgledalo samo fnale?- Slično kao i svako drugo case study takmi-čenje, 10 nalista, prvih 5 prezentuje, pauza,drugih 5 prezentuje. U pauzi za ručak, bio jeorganizovan village – vreme kada imate svojštand kom ljudi prilaze da im bliže objasniteprojekat. Vi snimite ko je tu bitan, pa njimaposebno lepo sve objasnite. Diskriminacija?Neeee, samo racionalna targetirana promocija. :) Bila je neka ensi hrana za ručak, ostalismo gladni.

ml: Ukratko, šta je bio vaš predlog?- Misli globalno, lepo je to, ali deluj lokalno!Naše rešenje je inormacioni sistem za lokal-ne akcije i projekte podržan od strane onda-cije i bankarskog proizvoda koje smo razvili.

ml: Koliko ste se pripremali i na koji na-čin?

- Već smo imali iskustva u sličnim takmiče-njima tako da smo to dosta koristili. SocieteGenerale Srbija nam je na početku takmiče-nja dodelio mentora Milenu Jakovljević kojanam je izuzetno pomogla od samog početkai bila deo tima. Mnogo nam je značila pomoćprijatelja sa svih strana. U poslednjoj azi ta-kmičenja imali smo i trenera. U pitanju jeDragan Vojvodić, čovek koji se proesionalno bavi kompanijskim treninzima. Dragan seponudio da nam pomogne i pomogao nam je zaista mnogo kroz nekoliko viđanja i prila-gođenih treninga. Svi su nas tih dana slušali,

davali nam ideje, slušali naše, menjali smo sveiz dana u dan. Nismo imali potpunu sliku pre-zentacije do noći pred nale kada smo prelo-mili da je to to.

ml: Šta vam je sve prolazilo kroz glavu nadan samog takmičenja?- Bilo je to interesanto iskustvo. Po zvanič-nom bodovanju pre nala smo zauzeli deve-to mesto od deset timova u nalu, što nas jemotivisalo da uložimo maksimum i pokaže-mo da zaslužujemo više od devetog mesta.Bili smo na korak od velikog uspeha i sledio je niš. Nisu nas doživljavali kao pretendentena postolje, dok nismo izašli na binu i uzelimikroone u ruke. Tada je nastala prava po-

metnja u amteatru. ‘’Favoriti’’ su izgledalizabrinuto, žiri je bio zatečen, a mi samouve-reni na granici drskosti. Zvuči epski, ali zaista je tako bilo. :)

ml: Šta je ono što je vaš tim izdvojilo odkonkurencije?- Lepi smo, prirodni i nasmejani! :) Ovo jeposlovna IGR i tako smo je i doživeli. Igra-li smo se, verovali u sebe i u projekat, uživalismo. Bili smo šarmanti, a krajnje proesional-ni. Imali smo i izuzetan javni nastup, drugačijiod ostalih čime smo skrenuli pažnju i prido- bili naklonost.

ml: Iz pouzdanih izvora znamo da ste

veoma uspešni studenti Pr vog i Pravog,pa nas zanima kako ste uspeli da jednoovako zahtevno i ozbiljno takmičenjeuklopite sa ostalim obavezama? Koja je



7

fakUltet

vaša tajna uspeha?- Dobro planiranje i feksibilnost tih plano- va. Videćete nam u rukama često rokovnike.Nije zato sto hoćemo da budemo kul i opasni biznis ljudi, jednostavno planiramo životedosta unapred, prilagođavamo planove kadnešto iskrsne i tako stvarno i stižemo sve štozacrtamo. Oni koji nas znaju kažu da imamoneku posebnu energiju. Stvar je samo u tomeda nam ništa nije teško i uvek ulažemo mak-simum kada radimo. Nekima je to ‘’cimanje’’,nama je zadovoljstvo.

ml: Šta je najvrednije što ste naučili radećiovaj projekat?- Vrednost timskog rada. Bili smo pre ovogau mnogim timovima, slušali smo o tome to-liko puta. Mislili smo da nam je jasno, ali nijenam bilo jasno. Tek sada smo shvatili koliko je suštinski timski rad bitan. Kada ga je bilo blistali smo, kada nije grcali smo! U Parizu ga je svakako bilo. :)

ml: Iskreno, kada ste krenuli sa aerodroma‘Nikola Tesla’ kakva su vam bila očekiva-nja?- Očekivali smo grozne suve sendviče u avio-nu, ali i nisu bili tako loši. :) Do samog kraja je bilo napeto. Bili smo na različitim krajevimasveta samo dan pred nale. Neki su leteli izBeograda, neki iz Barselone. Mnogo kockica je trebalo da se složi. Problemi kao problemi,uvek ih ima. Došlo je do komplikacije sa pre- vozom i Marina nikako nije mogla da stignedo aerodroma u Barseloni. Par sati pred put,stotinama kilometara daleko od aerodroma. A prijatelji kao prijatelji, šta bez njih? Svidrugari su zajedno sakupili novac za taksi doaerodroma i posle silnih peripetija uspeli smoda se kompletiramo.

Što se tiče plasmana, očekivali smo jednood prva tri mesta. Nismo potcenjivali ostale

takmičare jer su projekti zaista bili vrhunski iznali smo da će nijanse odlučivati. Ono što jepresudilo jeste naša vera u projekat i u sebe.Uvek verujemo u ono što radimo. Ako u ne-što ne verujemo, onda to ni ne radimo.

ml: Šta mislite, koliko će vam za dalju kari-jeru značiti ova pobeda?- Veoma, ali ne toliko sama pobeda koliko 6meseci rada na projektu. Svakako da je leporeći nekome ”Znate, mi smo treći na svetu” isvako će to primiti kao nešto pozitivno, ali jemnogo značajnije što danas umemo mnogo

toga što pre 6 meseci nismo umeli. Umemo darazvijemo projekat od jedne vrlo opšte ideje,do najsitnijeg detalja, naučili smo da radimopod ogromnim pritiskom, znatno unapredili

znanje engleskog jezika, naučili koje su stvari bitne, a na koje ne treba traćiti vreme. Upo-znali smo kvalitetne ljude iz mnogih delovasveta. Možda zvuči kao kliše, ali to je stvarnoono što će nam zauvek ostati. Pobede se brzozaboravljaju, sutra vec dolaze neke nove.

ml: Da li vam je ova pobeda već otvorilaneka vrata?- Neka vrata se otvore svaki dan. Ono što ihotvara uglavnom nije pobeda, titula, ocena,rezultat, već ličnost i utisak koji ostavite naljude. eći ćemo samo da smo ostavili dobarutisak. :)

ml: Da li ste imali podršku akulteta tokomtakmičenja i ako jeste, u kom vidu?- U jednom delu takmičenja bilo je potrebnoda što više ljudi poseti naš blog. U tome nam je dosta značilo što se naš link našao na saj-tu akulteta. Takođe, u promociji bloga nam je pomogao i Karijerni Centar Ekonomskogakulteta i nezamenljivi AIESEC.

ml: Da li će se vaš predlog, tj. projekat nakraju i realizovati?- O tome se još ne zna tačno. Projekat je jakokompleksan i implementacija je već deo kojitrenutno prevazilazi naše mogućnosti. ealan je i primenljiv, ali zahteva i veliku ekspertizu. Videćemo još šta će biti dalje.

ml: Pre ovog takmičenja, da li ste učestvo- vali na nekim sličnim? Sa kakvim uspe-hom? Šta vam je sve to donelo?- Prvo, i nama najdraže takmičenje je EKOF Arena koja je organizovana na Ekonomskomakultetu. Tada smo prvi put učestvovali naovakvom tipu takmičenja i pobedili smo, štonam je negde uvek prisutno kao amajlija.Prvo mesto smo osvojili i na BeogradskimInternacionalnim Igrama. Imali smo i jedannesrećni pokušaj na Menadžerijadi prošle go-

dine iz kog smo mnogo toga naučili, čak i višenego iz nekih pobeda.

ml: Koji je vaš životni moto?- Ne takmičite se sa drugima, takmičite se sasobom!

ml: Kako biste opisali sebe u 5 reči?- Timski, neka to budu reči koje su karakte-ristične za svo troje. Jednostavni, ambiciozni,drugačiji, uporni, sposobni, spremni da uči-mo, lepi, zanimljivi, posebni, pametni... A-ha,samo 5 reči. Pa dobro, da ne cepidlačimo, eto

vam pa izaberite. :)ml: Šta je vaša najveća vrlina, a šta najvećamana?

- Ovo je jedno individualno pitanje, ali pome-nućemo i ovde jednu manu koja je zajednič-ka. Verovali ili ne, svi smo ponekad malo lenji.Pod parolom da se tako odmaramo za velikestvari. :) Imamo i jednu bitnu zajednicku vr-linu. Menjamo ono sto nam se ne sviđa, nečekamo nikada skrštenih ruku da drugi pro-mene nešto umesto nas.

ml: Kada ne dobijate desetke i ne pobeđu-jete na takmičenjima širom sveta, kakoprovodite svoje slobodno vreme? :)- Družimo se, volimo se, putujemo, učimo jezike, smejemo se, plačemo, razvijamo se, ra-stemo, jedemo, spavamo, plivamo, skupljamostare novčanice, pijemo čaj. :)

ml: Šta dalje, da li ćete nastaviti da se ta-kmičite?- Penzija. Zadovoljni smo svime sto smo dosada osvojili i ovo je jedan lep kraj naše takmi-čarske karijere. Jedno poglavlje naših života sezavršava i počinje neko drugo. Pri kraju akul-teta smo, igra prestaje i počinjemo da ulazimopolako u jedan realan svet gde planiramo dapokrenemo sopstveni posao. Ne planiramostvarno da prestanemo da se igramo, samo ćeto sada drugačije da se zove.

ml: Kako sebe vidite za 5 godina?- U, nemoj to da pitaš! To je već, kako za koga27, 28, 29 godina. Zbogom mladosti, zdravomudrosti! Pa sad, zbogom mladosti u svakomslučaju. :) A sa nekih drugih aspekata, recimo poslov-nog, nadamo se da je posao koji uskoropokrećemo zaživeo i zauzeti smo njegovimdaljim razvojem. Putujemo. Već smo došlido trenutka kada razmišljamo i o porodici. Idalje se družimo i sarađujemo i pomeramoneke nove granice zajedno.

ml: I za kraj, šta biste poručili mlađim na-

raštajima koji bi želeli da krenu vašim sto-pama?- Takmičenje je samo jedan način da se doka-žete i razvijete. Postoji mnogo drugih podjed-nako koristnih aktivnosti koje vam mogu po-moći da se pronađete, shvatite svoje anitete,razvijete se i povežete se sa drugim ljudima.Danas studenti imaju mnogo mogućnostipočevši od rada na projetima pri nekim stu-dentskim organizacijama, preko letnjih školado praksi u zemlji i inostranstvu. Ne čekajte,tragajte. Skupite snagu i volju da načinite prvikorak. Aktivirajte se. Posle prvog koraka ide

drugi, treći, a kasnije se vrata jedna za drugimsama otvaraju.

Milanka VASILjEVIĆ



8

fakUltet

finalno takmičenje je održano 19. aprilau Proesorskoj sali u vremenu od 10-18časova. U naelektrisanoj, mada korek-tnoj takčimčarskoj atmoseri, timovi

su se naticali u prezentovanju svojih idejnihrešenja. Čule su se mnoge dobre ideje i pred-lozi. Komisija je imala težak zadatak, ali jeipak na osnovu utvrđenih kriterijuma izvršilaizbor tri najbolja rešenja. Pobednik takmiče-nja je tim u sastavu Đorđić Julija, Mitić Jelenai Gluvačević Boris. Drugo mesto su poneliLipovac Nevena, Bunčić Mirko i Šašić Ivan,dok je treće mesto pripalo Kraljević Bojani,Ćurčić Nataši i Jovanović Marjanu. Nakonzavršenog takmičenja vladalo je nepodeljenomišljenje da su studenti Fakulteta svojim zna-njem, kreativnošću i veštinom prezentovanjapokazali da zaista nije svako znanje isto. Istovremeno, u okviru događaja Eko Arene,trajali su i ‘Dani kompanija’ koji su privukli veliku pažnju studenata. Dani kompanijasu podrazumevali radionice i predavanjapartnera Centra u Proesorskoj sali. BancaIntesa Beograd je održala tribinu na temu“Upravljanje zadovoljstvom klijenata: Do-kaži se 100%”. PriceWaterhouseCoopers suupoznali mlade sa “Aspektima poslovanjai vrstama usluga revizorsko-konsultantskekuće”. Nelt je održao predavanje na temu“Proces regrutacije i selekcije u kompaniji

Nelt”. I za kraj, doprinos je dala i kompanijaErnst&Young sa svojim izlaganjem.

intervju Sa poBedniCima

ml: Julija, Jelena, Borise... po vašemmišljenju, šta je ključno za pobedu na jednom ovakvom takmičenju?- Za pobedu na ovakvom takmičenju najbit-niji su timski rad, kreativnost i entuzijazamu radu.

ml: Šta je ono što je vas izdvojilo od drugihekipa?- Pre svega bitno nam je da napomenemoda smo mi prijatelji sa akulteta i da smo dosada uradili veliki broj prezenatacija i proje-kata zajedno. Mi smo zapravo jedan uhodantim, koji ima svoj sistem rada, koji se do sadapokazao vrlo dobrim. ml: Da li već imate iskustva na nekim dru-gim takmičenjima? Ako imate, koja takmi-čenja su u pitanju?- Imamo, učestvovali smo što kao tim, štopojedinačno, što kao članovi drugih timovana EKOF AENI 2010, P WEEK-u...

ml: Kakvi su vam dalji planovi?- Očekujemo da ponovimo uspeh sa EKOF AENE na predstojećoj menadžerijadi u Bu-garskoj i pokažemo da nije svako znanje isto.

ml: Sa kog ste smera, koja godina?

- Mi smo apsolventi na smeru Marketing,svo troje.

ml: Da li ste član neke stud. organizacije ikoliko vam je to pomoglo?- Boris je član Marketing radionice, i tu jeimao priliku da stekne značajno teorijsko ipraktično znanje koje je našlo svoju prime-nu i u ovom takmičenju. Boris bi želeo daiskoristi ovu priliku da pozove sve zaintere-sovane kolege, naručito sa smera Marketingda se učlane.

nešto više o CentrU

Centar za karijerno vođenje i savetovanje jeposebna organizaciona jedinica Fakultetaosnovana s ciljem da pomogne studentimana njihovom putu ka zaposlenju. S jednestrane pomaže studentima da procene svoje sposobnosti i interesovanja, dok s drugestrane obezbeđuje inormacije o mogućno-stima zaposlenja i zahtevima poslodavaca. Aktivnosti Centra su brojne: ormiranje baze podataka o studentima i poslodavci-ma; saradnja sa alumnistima; saradnja satržištem rada; obučavanje studenata kakoda napišu CV, kako da se pripreme za in-tervju, zatim savetovanje studenata u vezisa izborom radnog mesta i zapošljavanja.Centar se osim toga bavi organizovanjemsajmova zapošljavanja, u saradnji sa insti-tucijama tržišta rada, Fakultetom i student-

skim organizacijama. Centar organizuje ipredavanja uspešnih stručnjaka, na kojimase može čuti štošta zanimljivo iz prakse.Studiranje, koliko god na momente delo- valo kao da se nikad završiti neće, polakose privodi kraju. Ovo jeste škola koja naspriprema za naš poziv, ali to čini sa jedneteorijske strane, dajući nam široku osnovuopšteg znanja. Upravo iz tog razloga, nijena odmet pripremiti sebe za ono što čekasa druge strane. A aktivnosti Centra nam baš u tome i mogu pomoći. Napravi prvikorak, neka tvoja budućnost bude u tvojim

rukama!Milanka VASILJEVIĆ

Iva KOLUNDžIJA

tč s sč

ekof arena Centar za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta je ove godinedrugi put organizovao takmičenje u izradi studije slučaja.



9

fakUltet

razmiŠljajte pozitivno!Uspeh na ispitima ne zavisi isključivo od našihintelektualnih sposobnosti. U velikom brojuslučajeva presudnu ulogu igraju odlučnost i vredan rad, naše ponašanje, osećanja, ume-će da procenimo situaciju i da se uklopimo urealne rokove. Svako od nas može da se orga-nizuje tako da spremi i položi bilo koji ispit.Suština je u motivaciji. Postoje brojne ideje otome kako možete da pojačate ili čak pronađe-te motivaciju. Govorite i razmišljajte pozitivno– zamenite moram da sa želim da ili uradiću.Podsetite sebe na zadovoljstvo zbog uspehakoji ste postigli u prošlosti, zamislite kako vam je bilo – oživite sva osećanja u tom trenutku iona će vam pomoći da se izborite sa gradivomkoje je pred vama. Setite se zbog čega radite tajzadatak, imajući na umu svoje snove i ciljeve,razgovarajte sa prijateljem o onome što vas brine, zamislite kako zadatak rešavate dobro isa uživanjem.

Sinergija Stručnjaci napominju da je rad sa drugima ve-oma koristan. Trudite se da što više sarađuje-te sa svojim kolegama – razmenjujte beleške,skripte i ostalu literaturu; ne stidite se da po-tražite pomoć oko stvari koje ne razumete, ali budite velikodušni i da pružite pomoć ako vam

je neko zatraži. A da, postoji još jedna svar: uširokom luku izbegavajte one koji govore da suispiti preteški, a proesori tu da bi nas namernoobarali bez razloga. Istraživanja pokazuju da suispiti često lakši nego što se među studentimapriča, samo treba na pravi način pristupiti pri-premanju istih.

toP SavetiKao što je nama, budućim ekonomistima,poznato – dobar plan je osnova uspeha. Kada je učenje u pitanju, planiranje podrazumevakako planiranje vremena za učenje i gradiva

koje ćete za to vreme preći, tako i planiranje vremena za odmor. Koliko je odmor važan,isticao je i Gandi govoreći: “Uvek nastojimda odvojim jedan dan za sebe, sem kada sam

previše zauzet – tada odvajam dva.” Pokušajteda se latite učenja u ono doba dana kada vam jekoncentracija najjača i da učite na mestu koje vam najviše odgovara – kod kuće (za stolom,na krevetu, podu, u dvorištu) ili u čitaonici, uzatmoseru koja vam najviše odgovara – u mirui tišini ili uz muziku. Praktično, obezbedite sebioptimalne uslove kako vam ništa ne bi nedo-stajalo ili odvraćalo pažnju. Olakšajte sebi takošto ćete učiti tokom kratkih, ali čestih periodai nagrađivati sebe kad god uspešno obaviteono što ste planirali. Ako ovog puta ne polo-žite - glavu gore, jer iz svakog iskustva možeteda izvučete nešto pozitivno. Ne zaboravite dapostoje milioni ljudi koji su nakon “neuspeha”ili razočaranja potpuno preobrazili svoj život isledite njihove primere.

tajne najBoljih A evo i nekoliko saveta uspešnih studenatanašeg akulteta o tome na koji način sprematii položiti ispit:“Najvažnije je učiti u društvu (sa najviše jed-nom do dve osobe). To me motiviše i činimanje napetim. Desetak strana učenja pa malopriče, smeha i naravno kukanja. :) Važno je iponoviti što više materije pred ispit da bi sestvorila celina i da bismo lakše mogli da im-provizujemo ukoliko ne možemo da se setimoneke konkretne stvari, tj. ako zapne.” Milutin,

III godina“Savetujem da se gradivo pređe pet puta, odčega tri inormativno, četvrti podvlačenje, apeti memorisanje i preslišavanje. Takođe, treba traziti ključnu reč u pasusu i za svaki pasuspriču koncipirati oko te reči. Tako se lako pam-ti, a i povezuje.” Dušan, III godina“Ispitne rokove doživljavam kao makropro- jekte u okviru kojih imam manje projekte,tj. ispite. Stavim na papir sve datume kojimaraspolažem, napravim svoj raspored i krenem- jedan po jedan projekat. Nema odustajanja,ni pomeranja. Koncentrišem se na ono što sad

radim, a ne mislim o onome što me tek čeka.”Milanka, IV godina

Katarina ILIĆ

gs fcb! pč:

iSPitna GrozniCa!!!Kako položiti ispit? Neko će reći da su ključ uspeha „puškice, bubice i sličnaartiljerija“. Sa druge strane, proverena formula glasi: učiti, učiti i samo učiti. ALI, ko-

liko je to lako i izvodljivo u ovo vreme kada postoji toliko drugih, zanimljivijih stvari koje možemo raditi? Uz nekoliko dobrih saveta i trikova i te kako je izvodljivo!

zaBoravite iraCionalna uverenja o iSpitima:

• Nemam sreće na ispitima• Polaganje mi jednostavno ne ide,

nekima ide - meni ne• S odmicanjem školovanja, ispiti

postaju sve teži• Nisam prešao kompletno gradivo,

znači neću položiti• Na ispitima ću delovati kao glupak

ili “folirant”

kako da Se Smirite i izBoriteSa iSPitnom nervozom:

• Nemojte počinjati s novim zadatkomčim završite prethodni. Dajte sebinekoliko trenutaka da uživate uonome što ste uspešno uradili ipripremite se za sledeći izazov

• Izbegavajte osobe koje su pod velikimstresom

• Šetajte i družite se sa prijateljima• Smejte se, pogledajte omiljeni video,

čitajte ili slušajte nešto što znate da vas zabavlja

• Pijte svežu vodu dokazano je dapodiže energiju, jedite voće iličokoladu



fakUltet

10

i s S m

mi Smo Samo došliPo BomBone...Časovi u amfiteatru ispred EKOF – a, diskusije u kojima nema glupih pitanja, saradnjasa studentima koja je donela prvo mesto na ’Menadžerijadi’ pre dve godine... Ostalezanimljivosti o našoj ovomesečnoj sagovornici pročitaj u tekstu koji sledi.

naša sagovornica u ovom broju, dr Sa-nja Mitić, predaje na predmetu Me-đunarodni marketing na osnovnimstudijama i na predmetima Upravlja-

nje međunarodnim marketingom i Izvoznoposlovanje preduzeća na master studijama.Sa Monopollistom je popričala o tome šta je motiviše u radu sa studentima, koje jojstvari znače u privatnom životu i šta sve trebada preduzmemo kako bismo postigli balansizmeđu proesionalnog uspeha i privatneuravnoteženosti. Sve to uz degustiranje Kiki bombona, koje su, bar tako kažu mnogi koji-ma je predavala, njen zaštitni znak.

ml: Studenti su Vam u anketi o kvaliteturada predavača na EKOFU, dodelili viso-ke ocene. Faktički ste predavač – odlikaš,jer ni u jednoj kategoriji Vaša prosečnaocena nije niža od 4,5. U čemu je štos?Sanja Mitić: Prvo pitanje, pa teško... Mislimda je najbolje da postaviti ga studentima kojime tako ocenjuju. Sudeći po onom što mipružaju kao povratnu inormaciju na krajusemestra i ispitnog roka, značajan broj stude-nata smatra da je predmet veoma zanimljiv.Pored toga, često ističu da im prija atmose-

ra na času koja podstiče i najstidljivije da seuključe, pitaju, analiziraju... Nekog posebnog „štosa nema“, najbitnije je da čovek voli po-sao koji radi, onda sve ide kako treba.

ml: Šta je na Vas uticalo da zauzmete takav stav prema radu i studentima?Sanja Mitić: Smatram da značajne zaslugeza to ima moj mentor, proesor na predmetu,dr Branko akita. Ovo pre svega jer je posta- vio dobru osnovu za rad, tj. sjajan udžbenik koji je, primera radi, prva knjiga na akultetukoja sadrži ilustrativne primere. Značajno je

i to što me je uputio na to kako da radim sastudentima još dok sam bila asistent priprav-nik a kasnije i to što mi je omogućio značajnuslobodu u organizaciji časa i njenom inovi-

ranju. Nažalost, to je redak slučaj ovde. Odnjega sam naučila da nastavnik obrazuje nesamo onim što zna već i onim što jeste.

ml: Čime postižete pozitivnu atmoseruna času?Sanja Mitić: Trudim se da na čas uvek do-đem sa osmehom, što samo po sebi mnogoznači. Zatim, razvijam kod studentata osećajza kritičko razmišljanje i reagovanje, kako namoje izlaganje, tako i na izlaganja njihovihkolega. Imam običaj da održim čas u otvore-nom amteatru ispred akulteta. Uglavnomto činim kada dođe na red obnavljanje gra-diva.

ml: Šta smatrate najznačajnijim aspektomizlaganja studenata, npr. prilikom držanjastudentskih prezentacija?Sanja Mitić: eakcija publike, interaktivnostizlaganja. Ukoliko izlaganje nije pokrenuloraspravu, zaintrigiralo publiku, smatram danije dovoljno dobro odrađeno.

ml: Neka anegdota u radu sa studentimakoje se rado sećate?Sanja Mitić: Pa, imam taj običaj da studente

na konsultacijama ponudim Kiki bombona-ma, što naravno nailazi na njihovo odobra- vanje. Jednom se, tako desilo da je, u sredtermina za uvid u radove u kabinet prekoreda ušao student starije generacije koji je još davno položio ispit. Zbog čitave gužve,rezignirano sam ga upitala:“ Otkud sada i viovde kolega?“, na šta mi je on odgovorio „ Maništa, proesorice, ja sam samo došao da uz-mem bombone.“ (smeh)

ml: Osim akademske karijere, član steEvropskog udruženja za marketing(EMAC), Srpskog udruženja za markte-ting (SEMA), kao i Naučnog društva eko-nomista (NDE). Šta je suština unkcioni-sanja ovih organizacija?Sanja Mitić: Pre svega, članstva u ovimudruženjima smatram kao privilegiju i ve-liku čast. Ovakva udruženja su značajna jeromogućavaju upoznavanje kako sa idejamadrugih kolega kroz izlaganja na seminarimai konerencijama, tako i sa samim kolegama.Sve to utiče na stvaranje mreže ljudi koja krozsaradnju može da ostvari značajne stvari.

ml: U kojoj meri je marketing razvijen u



Srbiji? Kako je u široj a i stručnoj javnostiprihvaćen značaj marketinga?Sanja Mitić: Utisak je da se marketingu uSrbiji ne posvećuje dovoljno pažnje. To senajlakše uočava na primerima određenih brendova i preduzeća koji su prosto procve-tala od kada su ih preuzeli strani ulagači kojisu, između ostalog, značajno poboljšali upravo unkciju marketinga. Pogledajte samo pri-mere Soko Štarka, ose... Nažalost, u Srbijise pod marketingom i dalje u najvećem brojuslučajeva podrazumeva samo reklama. Mno-gi problemi naše privrede, uključujući i pove-ćanje izvoza, mogli bi da budu rešeni upravopridavanjem većeg značaja marketingu.

ml: Bili ste angažovani na projektima Bal-kan Case Chalenge i Eko Arena. Koje su

karakteristike ovih projekata?Sanja Mitić: Oba projekta tiču se rešavanjastudija slučajeva iz poslovne prakse. azlika jeu tome što je Balkan Case Chalenge individu-alno, a EKOF Arena timsko nadmetanje u re-šavanju studija slučaja. Takođe, značajno je i tošto je prvi projekat internacionalni i ima višeaza selekcije, dok je EKOF Arena događajkoji se završava nakon jedne aze takmičenja.EKOF Arena je projekat u kojem kompanijasponzor zadaje studiju slučaja koju rešavajutimovi studenata. Pobednika bira žiri koji sesastoji od proesora EKOF – a i menadžera

kompanije. Predstavnici kompanije ocenjujurešenje i njegovu primenjivost, dok proesoridaju ocenu metodološke ispravnosti postupa-ka koji su korišćeni pri dolasku do rešenja.

ml: Koji je značaj ovih projekata za uče-snike? A za proesore?Sanja Mitić: EKOF Arena omogućavastudentima da unaprede svoj javni nastupi analitičnost u rešavanju poslovnih proble-ma. Tako smo, na primer, ove godine imaliprošlogodišnje učesnike kod kojih se videoznačajan napredak. Proesorima je značajanneormalni kontakt koji se ostvaruje sa stu-dentima prilikom realizacije projekta. Jakonam je drago kada sami učesnici pohvaleobjektivnost prilikom odabira pobednika,što se uvek dešava.

ml: Šta je Vaš glavni podstrek u radu?Sanja Mitić: U poslu pravim razliku izmeđudva segmenta: jedan je nastavni proces i radsa studentima, a drugi je naučno – istraživač-

ki rad. U radu sa studentima, teško da ima većeg podstreka od mladosti i energije kojumladi ljudi pokazuju. U naučno – istraži- vačkom radu, podstrek predstavlja činjenicada je oblast međunarodnog marketinga ali imeđunarodnog biznisa generalno, veoma di-namična. To mi daje mogućnosti da pratimekonomske, kulturološke specičnosti razli-čitih područja, njihovu dinamiku, padove iuspone velikih svetskih korporacija...Sa dru-ge strane, aktuelnost dešavanja u međuna-rodnom biznisu omogućava mi da ostanemu toku sa interesovanjima novih generacija

studenata.ml: A u privatnom životu?Sanja Mitić: Dva P: porodica i prijatelji, dva

najvažnija P u mom životu (pored 4P u mar-ketingu). (smeh)

ml: Imate li neki hobi?Sanja Mitić: Dosta stvari me zanima ali zbogobaveza imam veoma malo vremena da seposvetim hobijima. Ipak, izdvojila bih malukolekciju kaktusa. Zanimljivo je da su kaktusisa jedne strane karakteristični po svojim bod-ljama ali su, sa druge strane, veoma lepi kadacvetaju. Oduševljava me taj spoj nespojivog.

ml: Čime ste posebno zadovoljni u svomživotu?Sanja Mitić: Pre svega činjenicom da radimposao koji volim, čime, nažalost, mnogi nemogu da se pohvale.

ml:Koji princip marketinga je primenjiv u svakodnevnom životu?

Sanja Mitić: Dierencirati se, biti drugačiji,prepoznatljiv.

ml: Savet studentima u životu, na akultetu,poslu...Sanja Mitić: Smatram da, koliko god posao bio važan, treba raditi da bi se lepo živeloa nikako obrnuto. Takođe, mislim da je usvakom segmentu života bitno kritičko raz-mišljanje i analiziranje okolnosti. Savetujem vam da uživate u studentskom životu jer će

obaveze koje slede tražiti veliku rezervu po-zitivne energije.

Dušan VOJNOVIĆ

fakUltet

11



i Su W Bg 2011fakUltet

12

iSWiB 011 kao mali juBilejOd 2006 godine, kada se kao pilo projeka

prvi pu održao, i u skladu sa simboličnimmooom „Crossing Borders“ okupio oko 30sudenaa evropskih univerziea ISWiB je izgodine u godinu rasao da bi danas posao

jedan od najvećih sudenskih esivala u ju-goisočnoj Evropi.Posle „Izazova promena“ („Challenge o Changes“), borbe proiv neolerancije („Do

We Tolerae Inolerance?“) u 2011. godiniakcena je savljen na rasući značaj svih vi-dova komunikacije u savremenom drušvu.ISWiB 011 održaće se pod mooom „o-munikacija u akciji!“ („Communicaion in

Acion!).

iSWiB – zvezda BeoGrada U cilju promovisanja ideje o posojanju „gra-đanina Evrope“ i „građanina svea“ koji nepoznaje među-državne, eničke, verske i ku-urne barijere ISWiB u glavnom gradu Srbijeokuplja preko 200 mladih ljudi iz svih delo-

va svea. roz jedno-nedeljnu razmenu zna-nja, ideja, savova, običaja i kulura sudenievropskih univerziea svaraju osnovu zakreiranje jedinsvene baze mladih ljudi kojiće u cilju svaranja boljeg drušva u kome ćeživei komunikaciju prevorii u akciju.U godini za nama ISWiB 2010 okupio jepreko 200 sudenaa iz 45 zemalja Evrope i

svea.asući značaj i popularnos ISWiBa po-kazuje i preko 15 000 poseilaca na „Sajmudržava“ i praećem MTV konceru kao naj-isaknuijem događaju esivala.Takođe, preko 600 prijava u procesu selekcijei više od 100 medijskih objava u najeminen-nijim domaćim medijima, kao i dugoročnasaradnja koja je usposavljena sa MTV Srbijaidu u prilog svaranju brenda ISWiBa.Značaj i perspekivu ISWiBa prepoznali su idrugi e su organizaciju ISWiBa 2010 pomo-gle i brojne državne i gradske insiucije po-

pu Skupšine Grada, Minisarsva omladinei spora, Sekrearijaa za privredu, Sekrea-rijaa za omladinu i spor, Opšine Palilula,kao i ancelarija za mlade grada Beograda,

Agencija za evropske inegracije i saradnju saudruženjima.

Agencija za evropske inegracije i saradnjusa udruženjima na izmaku 2010 godine prvipu je dodelila nagradu „Zvezda Beograda“nosiocima najboljih projekaa necivilnogsekora koji su u prehodnoj godini realizova-ni uz podršku gradskih insiucija, pri čemusu imali za cilj obogaćivanje kulurnog živoaBeograda, rešavanje problema njegovih žie-lja i zašiu i unapređenje ljudskih i manjin-skih prava. „Sveski omladinski alas“ (SOT),omladinska, nevladina i neprona organiza-cija koja je idejni vorac i realizaor ISWiBa

jedan je od dobinika ove presižne nagrade.Priznanje za rad i uspeh koji je na ovaj na-čin uručeno SOTu ujedno svara obavezu daISWiB 011 zasija popu isinske zvezde.

“komunikaCija u akCiji!”ISWiB 011 održava se pod mooom “o-munikacija u akciji!” (“Communicaion in

Acion!”).Tako, ni komunikacije, njeni problemi, iso-rija i savremeni pojavni oblici provučenisu kroz celokupan program ISWIBa – kakokroz njegov edukaivni, ako i kroz kulurno– zabavni deo.

Jezgro edukaivnog dela čine inerakivneradionice koje nose nazive u skladu sa e-mama koje obrađuju : Debaa, Grai, P

& Markeing, Foograja, Nuklearna ener-gija, Teaar, NLP, Mediji, Akivizam mladih,Zašia živone sredine i Film. Sudeni su,u skladu sa sopsvenim preerencijama, ras-poređeni u navedenih 11 radionica u okvirukojih slušaju edukaivna predavanja i rešava-

ju kreaivne adake. Da bi kvalie radionica bio podignu na najveći mogući nivo ise suousourcovane brojnim parnerskim orga-nizacijama iz zemlje i inosransva. Neke odnjih su : Open Communicaion (Debaa),

AIAT - Associaion o Environmenal andPlanning Engineers (Zašia živone sre-

dine), Zelena omladina Srbije (Nuklearnaenergija), Markeing Workshop (P & Mar-keing), Wave magazine (Mediji), AEGEE(Akivizam mladih).

Edukaivni deo programa obuhvaiće i ovo-reno predavanje, kao i panel diskusiju u ko-

joj će učešće uzei neki od najeminennijihpredsavnika domaćeg javnog živoa.

PoSeti naS!U okviru kulurno – zabavnog dela inosranisudeni će bii u prilici da upoznaju Beo-grad, njegove znameniosi, kuluru, običajeali i boga noćni živo kao jednu od glavniharakcija srpske presonice.Cilj ovog neormalnog druženja jese sva-ranje jedinsvenog svea mladih ljudi kojine poznaju granice, pošuju različiosi i eže

svaranju dugoročne plaorme namenjenerazmeni znanja, ideja i iskusava.

Osim šo nosi moo “omunikacija u ak-ciji!”, s obzirom da je 011 pozivni broj zapresonicu Srbije, ISWiB 011 već samim na-zivom asocira na komunikaciju. U skladu sanapred navedenim ormiran je i promoivnislogan ovogodišnjeg ISWiBa koji glasi “Beo-grad zove!” (“Belgrade calling!”).onačno, “Beograd zove” sve zaineresova-ne mlade ljude da svojim prisusvom na e-sivalskim dešavanjima doprinesu da ISWiB

011 opravda, sada i zvaničan epie, zvezdeu usponu!

www.iswib.org

iSWiB 011 – BelGrade CallinG!U periodu od 10. do 17. jula 2011 godine u prestonici Srbije će se održati jubilarni, peti

po redu, ISWiB (International Student Week In Belgrade).ISWiB 011 će okupiti preko 200 studenta iz svih delova sveta.

Moto ovogodišnjeg ISWiBa je “Komunikacija u akciji!” (“Communication in Action!”).



13

fakUltet

Peak, 15. april, osam sai uveče. Ideal-no vreme za opušanje od obaveza iuživanje u kvalienoj muzici i duho-

viim dosekama. Amosera u i oko Ameara 1 mirna i prijana. Umeso uobi-čajene jurnjave i žamora (valjda proesional-ne deormacije nas, budućih ekonomisa),međuspra je više ličio na Narodno pozo-riše. Sudeni neobavezno ćaskaju i laganozauzimaju svoja mesa. abare Gorana Sul-anovića predsavlja događaj koji je i e kakoporeban nama mladima, da bismo malo po-digli pogled sa sručne lieraure i podseili selepoe umenosi. Svela su prigušena, rojkaiz Monopollisa se udobno smesila i kabaremože da počne. Goran sa svojim saradnicimamuzičarima ulazi hodajući pomoću jedne ša-ke zbog povrede i svojim dolaskom pokazujekoliko ceni svoju publiku.

Sjajan provod u amfiteatru :)Šou počinje sa par uvodnih pesama i reciova-njem manje poznae pesme Vladislava Peko-

vića Disa “Naši dani”, koja oslikava licemerjesvih poliika i ideologija. Poom su sudeniimali priliku da čuju zanimljivu kompozicijuna eks pesme Laze osića “Među javom imed snom”. Sulanović je publiku deniivnoosvojio replikama iz domaćih reklama, odkojih je u nekima i sam pozajmljivao glas, kaošo je simpaični leopard iz reklame za Šveps.Posebne simpaije je osvojila i kivna rekla-ma za pečenjaru od ace, koja je započela

blejanjem ovaca, nakon koga je nasao ajac,uz slogan: “ad jaganjci uihnu.” Posle oga jeusledila reklama za Monenegro airlines, koji

vas prevozi svugde po sveu, a i u zemlji, saoba svoja aviona. abare je nasavljen obra-

dom pesme Đorđa Balaševića “Slovenska” ikomičnim pričama o demonsranima, iselje-nicima u anadi i drugim, u kojima se vernoi ironično oslikava (isi) karaker svih narodai narodnosi sa ovih prosora. abare je rajaooko dva saa, a Sulanović je na kraju izjavioda će doći ponovo i da mu je posebno dragošo nasupa pred mladima na akuleu. Iskori-sili smo priliku da mu posavimo par pianja.ml: Zbog čega je po vašem mišljenju doš-lo do opadanja kvaliteta domaće muzičkescene?Goran Sultanović: Kada bismo imali naTV programu sat vremena ozbiljne muzike,sat vremena bluza, rokenrola, olka, mladi bimogli da ormiraju svoje mišljenje i svoj ukus.

Problem je što urednici ne nude ništa osim ko-mercijalne muzike za splavove, na kojima kel-

neri I konobari znaju bolje da pevaju od peva-čice, koja je došla da uzme pet hiljada evra. Viodrastate u nekom mestu u provinciji, u komenemate nijednu predstavu za vreme vašeg ško-lovanja, a verujte, ima prostora za izvođenje. Vaš izbor se svodi na TS i Pink. Jednostavnomladima se ne nudi ništa novo i drugačije.ml: Da li mislite da je Internet doneo veli-ko otuđenje ljudi?GS:Da vam kažem, meni je Internet bio kaana.Tu sam upoznao Branu Crnčevića, Miku Anti-ća i mnoge druge. Danas svi četujemo, pišemoSMS poruke... Ljudi danas ne znaju da napišupismo. Ne vežbaju veštinu govora. Na onomFacebook-u danas možeš imati dva milionaprijatelja. Ja sam ih kroz život stekao pet. Misliosam da sam ih imao sto pet, ali sam se prevario.Mi treba da pričamo, da se družimo, upoznaje-mo jedni druge. Ne stiče se prijateljstvo ovako,putem Interneta. Ja sam zato za olklor, karate,salsu. Danas možete sa interneta skinuti sve, ilmove i muziku. Za mene je odlazak u bio-skop bio doživljaj. Desi se da bude velika gužva,pa ne dobijem karte. I onda mi drugi uveče naćošku prepričavaju lm. Bez kompjutera i mo- bilnog teleona se ne može, ali preterivanje ječudo. Takav život, non-stop uz kompjuter miizgleda kao pričanje sa veš mašinom. Nas pre-tvaraju u robote. Evo pogledajte kako je tamona Zapadu. Ljudi tamo žive petkom i subotom.Ujutru ustanu u pet, odvedu decu u obdanište,putuju dva sata do posla, rade od devet do pet idok stignu kući, prođe ceo dan. A onda dođetekod nas i vidite da još uvek ima talentovanihljudi, da su kaći puni i sredom i četvrtkom,živi se nekako. Mada sve to polako dolazi i kod

nas. Mi sve loše stvari vrlo brzo prihvatimo. Tosu sve problemi koje donosi život, ali ja se na-dam da će se oni prevladati.

neGde, tU iza dUGeOstaje nam samo da zaključimo da ovakvihdogađaja na našem akultetu treba da budesve više. Ukoliko niste bili na kabareu Gora-na Sultanovića, toplo vam preporučujemo daodete. Nasmejaćete se do suza i zakoračiti u jedan drugačiji, lepši svet sete, ljubavi i nostal-gije. Svet bez političkih partija, instant estradei kiča. Svet u kome Goran jednostavno peva

svoj bluz. Sean ĐERSIMOVIĆMs. Irony

FOTO: Sveozar KRDŽIN

kb g S š

peSmom protiv otuĐenja Naš poznati glumac Goran Sultanović po prvi put je održao kabare na EKOF-u, u

organizaciji Studentskog parlamenta.



1

PodStrek za mlade

fakUltet

Profesor dr Božidar Cerović predaje Osnove ekonomije i Ekonomiku tranzicije naEkonomskom fakultetu u Beogradu, predsednik je Naučnog društva ekonomista Srbije,član mnogih asocijacija i autor više knjiga. 2004. godine odlikovan je od strane VladeFrancuske ordenom Viteza reda Akademskih palmi. Međutim, nije samo to ono što ga

je izdvojilo od drugih. Važi za jednog od omiljenih profesora među studentima, a to se potvrdilo i u februarskom ispitnom roku, kada su izašli rezultati iz Osnova ekonomijena kojima je prolaznost bila mala. Profesor Cerović je tada uputio ohrabrujuće pismostudentima, gde im poručuje da ih takav prilično slab rezultat ne pokoleba i da je uverenda oni zaista vole ekonomiju i da su možda bili pod utiskom dotadašnjeg načina rada uškolama. Nije ni čudo što na Facebook stranici u “dr Božidar Cerović fun club” stoji opis:

“Jednostavno najbolji profesor na Ekonomskom fakultetu a možda i šire!”

ml: Da li znate da imate fun club na Fa-cebook-u?Prof. Cerović: Video sam, neko mi je poka-zao, ali ja o baš i ne praim.

ml: Zašto ste, kada ste upisivali fakultet,izabrali ekonomiju?Pro. Cerović: Imao sam čudnu kombinaci- ju potencijalnih akulteta. Interesovale su medruštvene nauke, a bavio sam se i crtanjem.Birao sam između Pravnog, Ekonomskog, Arhitektonskog akulteta i Umetničke akade-mije. Odeljenje nam je bilo malo, a nas četvo-rica smo bili talentovani za crtanje. Proceniosam da je taj moj talenat možda malo sporan jer je postojalo još mnogo ljudi koji su biliskloni slikanju, tako da sam odustao od Aka-demije. Arhitektura je prestala da me privlačizbog toga što je bilo dosta tehničkog crtanja,za razliku od danas kada se to uglavnom radipreko kompjutera, a pravo mi je bilo nedo- voljno izazovno za razmišljanje. Ekonomijami se učinila kao najopipljivija društvena na-

uka, zbog čega sam se na kraju za nju i opre-delio. Mada, tu je možda malo bio prisutan iđački aktor- nije bilo prijemnog.

ml: Koliko se studiranje danas razlikuje uodnosu na vreme kada ste Vi bili student?Prof. Cerović: Delimično se razlikuje, de-limično ne. Na akuleu je ada bila srednjageneracija ekonomisa koji su akule zavr-šili posle Drugog sveskog raa, i suprononekom našem razmišljanju kako danas opi-sujemo o vreme posle raa, oni su, ’50-ihgodina, obišli najbolje univerziee na sveu.

Država je ulagala mnogo u školovanje i nijeimala nikakvog zazora od oga da ih šaljena Zapad na usavršavanje, na embridž,Harvard i razne druge velike akulee gde

su proveli po godinu ili dve dana. Ono šo je slično današnjoj Bolonji jese o da smomi ada imali, na pojedinim predmeima,konkreno iz Poliičke ekonomije na prvojgodini, 3 ili 4 esa, salne vežbe i na osnovuoga ormiranje ocene pre ispia, a ispi smonaravno polagali i povrđivali u ocenu. Tajrad je u nekim elemenima ličio na nešo šose danas promoviše kao novo, samo šo onije bila opša praksa.Ekonomski akule je uvek bio masovan a-kule, mada ne u ovoj meri. Tada se upisiva-lo oko 500, 600 sudenaa.

ml: S obzirom na to da imate ogromnoiskustvo, šta mislite, koliko je kvalitetnoobrazovanje danas?Prof. Cerović: ada je u pianju kvalie po-lazim od sledećeg, kada se govori, konkreno,o našem akuleu: ko god je objekivan znada je goovo izvesno da je velika većina našihnajisaknuijih ekonomisa iz svih oblasi an-gažovana na našem akuleu. Ima ih narav-

no i na drugim akuleima i insiuima, alikada bise sve o zajedno sabrali i uporedilisa Ekonomskim akuleom pokazalo bi seda je većina isaknuijih sručnjaka iz ekono-mije ovde, a sa druge srane, izgleda da je i

veliki broj odličnih sudenaa ovde. Možeeda napravie nov akule sa najboljim proe-sorima ali ako amo dolaze loši sudeni vi nemožee da napravie kvalie. To je uzajamnasvar.

ml: Sa stanovišta profesora, šta mislite omladima danas- da li ih generalno intere-

suje ono što uče i da li ih interesuju deša- vanja u Srbiji?Prof. Cerović: U o nisam siguran. Prime-ćujem nekoliko svari koje ih razlikuju od ge-

neracija koje su sudirale pre deceniju ili dve.Naime, sekao sam uisak da je naša srednjaškola u međuvremenu posala škola u kojojse raži samo da se nauči, a ša znaš i ša mo-žeš da primeniš- o ome se nekako ne vodiračuna. Uvek je posojao akav problem, čak i kod moje generacije, ali danas je o naroči-o izraženo. Našoj generaciji je proesor, napočeku sudija, rekao da ono šo smo učiliu školama a vezano je za ekonomiju (ada seu gimnaziji ekonomija spominjala u sociolo-giji), zaboravimo pre nego šo počnemo, da

bismo mogli pažljivije da razmišljamo. od vas posoji sledeći problem: izgleda da semnogo uči napame. I mnogi naši sudeni,naročio u 1. godini, počinju na aj način. A o naravno nije dobro. Trebalo bi učii akoda vi vaše znanje možee odmah da prime-nie na prakična pianja, probleme, da mo-žee odmah da probae da objasnie sve okosebe, a onda ćee zapravo nešo i shvaii. “Neznam sve napame, ali znam ša ću da uradimako mi se problem pojavi”, o je u svari mno-

go vrednije znanje. A uvek posoji i priča da akule daje suvi-še eoreskog znanja a malo prakičnog, aliima iso ako jedna isina koja nije sporna:ako imae dosa eorijskog znanja, lako seuklapae u rešavanje prakičnih problema.

Jese, bilo bi bolje kada bismo imali malo više prakse u bukvalnom smislu e reči, ali saovoliko sudenaa po godini, o je eško or-ganizovai. Ali, ukoliko dosa znae vrlo lakoćee se uklopii u svaku sredinu.

ml: Koliko je bitno danas posečivati semi-

nare, različite programe, konferencije?Prof. Cerović: Važno je ulagai u edukaciju.Trenuno, pošo sam u mandau predsedni-ka Naučnog drušva ekonomisa Srbije, po-

iju s ps esg, B C



15

fakUltet

krećemo inicijaivu vezanu za nagrađivanjenajboljeg dokorskog rada, radi simulisanjakvalienih israživanja.Mislim da su sudenske konerencije veo-ma korisne. ada sam ja bio suden, one suse održavale na jugoslovenskom nivou, nije

bilo gosiju, već su sudeni izlagali a proe-sori im pomagali u diskusiji o radu. Posojala

je još jedna svar koja bi mogla da bude zani-mljiva za današnje sudenske organizacije.Ondašnji savez sudenaa je ’70-ih godinapokrenuo naučni časopis u kome su objavlji-

vani naučni radovi sudenaa, magisranaai dokoranaa iz svih oblasi drušvenih na-uka. To je bilo jedno zanimljivo drušvo- iljudi su krenuli raznim živonim puevima,ali siguran sam, kada bise pogledali međučlanove redakcije, da bise shvaili da se čuliza goovo svakoga od njih.

ml: Kakav biste savet dali mladima u vezisa zaposlenjem?Prof. Cerović: Imamo, generalno, velikiproblem sa zapošljavanjem. I o je dvosrukiproblem: sa jedne srane domaći, a sa drugespoljni, i u pre svega mislim na ekonomskukrizu. Mi zapravo imamo jedan razvoj, kakav akav, ipak smo imali sope rasa okom dve-hiljadiih i do krize poziivne i ne baš akomale. Međuim aj ras nije generisao dovolj-no radnih mesa.ada se sa e srane gleda, siuacija delujeloše: vi se svi nažalos pod priiskom daprvo nađee posao, pa ek onda da razmišlja-e da li je o zanimanje koje vam odgovara. A naravno, save bi uvek bio da ražie, da po-kušae da nađee ono šo vam se sviđa i šoćee volei da radie.

ml: Šta vas najviše ispunjava u ovom po-

slu?Prof. Cerović: Prvo, volim posao preda-

vača, volim da sarađujem sa sudenima jermi se čini da je jako važno da podsakneemlade ljude da misle o problemima i da ihpodsaknee da nauče neke svari koje će impomoći da rešavaju realne probleme. S dru-ge srane, mene zabavlja i israživački rad.adimo na raznim israživačkim projekima

jer želimo da dođemo do makar nekih novihsaznanja iako je o, kao šo znae, u ekonomi-

ji vrlo reko. Teško je doći do velikih okrića.Ekonomija je sazdana od puno malih po-maka koji na kraju kumulaivno daju nešonovo; ako bar malo doprinesee ome, ose-cae se zadovoljnim.

ml: Imate li životni moto?Prof. Cerović: Nemam neki kraak slogankoji bi o mogao da opiše. Volim razne svariu živou, od dobre zabave i dobre hrane pado dobrog rada koji ću napisai ili dobrogčasa koji ću održai. Ljudi su nekada preop-erećeni ozbiljnošću i važnošću onoga šorade, a ja mislim da o nije dobro, o bi reba-lo da dođe samo od sebe.

ml: Da li imate vremena za hobi- crtanje?Prof. Cerović: Nemam više vremena da se

bavim ozbiljnim cranjem. Sada cram akošo, recimo na sasanku, dok drugi ljudi cr-aju kućice, ja cram razne izmišljene likove.

Vrlo reko imam vremena za o i uglavnomnije ozbiljno ali možda ću jednog dana po-novo moći da radim ozbiljnije.

ml: Kada ste počeli sa crtanjem?Prof. Cerović: Počeo sam pre škole i bio čak i nagrađen od srane dečjeg književnog ča-sopisa gde sam dobio prvu nagradu za dečjecreže. Bio sam nagrađivan još nekoliko puaposle oga, a onda sam u gimnaziji i okomsudija sa dvojicom drugara išao po Beogra-

du i slikao na ovorenom. Ali moram reći dasam posle sudija dosa zaposavio aj hobi.

ml: Šta smatrate svojim najvećim dosti-gnućem?Prof. Cerović: Vrlo sam ežak u odgovorimana a opša pianja, zao šo me mnoge sva-ri ineresuju pa mi je eško da odaberem ša

je važnije od onog drugog. ecimo, kadgodpuujem volim da vidim, probam ili zapazimšo više. Zao, ne bih davao ormulaciju uonom klasičnom smislu, već bih mogao dakažem da je najveći uspeh možda o šo sam

zaisa dosa oga video i doživeo.Bojana IVČEVIĆ



fakUltet

16

uSpeh marketing radioniCe

Studenti Ekonomskog akulteta, Tatjanaaičević, Angelina Mihajlović, Milanka Va-siljević i Dejan Đurić, 7. i 8. maja održali suizuzetno zanimljiva predavanja pred prepu-nim salama opštine Novi Beograd, u okviruseminara ’Novi lideri Novog Beograda’. Onisu govorili o liderstvu i event management-u,a puna pažnja koju su imali tokom tročasov-nog predavanja i prvog i drugog dana, kao i brojne pohvale koje su se mogle čuti nakonodržanog seminara, govore da stvarno svako

znanje nije isto i da su studenti našeg akulte-ta ujedno i njegov najbolji marketing.

Seminar ‘Novi lideri Novog Beograda’ima za cilj unapređenje neormalnogobrazovanja među mladima. Organizujega ancelarija za mlade opšine Novi Be-ograd, pod pokrovieljsvom ancelarijeza mlade grada Beograda i ove godine jeodržan po drugi pu. Predavanja imajuormu S4S (Sudens or Sudens). Tre-neri i predavači su sudeni koji imaju za-

vidne akademske rezulae i dokazani sukao iskusni predavači, uključeni u brojne

projeke sudenskih organizacija, kako uSrbiji ako i u inosransvu.

Slaba promocija od strane Ekonomskog fakulteta trećeg mesta koje su osvojili naši studenti, Zvezdana Baj- ić, Marina Jukić i Miloš Jan-

ković, na globalnom takmi- čenju u izradi studije slučaja ’Citizen Act’

Zvezdana Bajić, Miloš Janković,Marina Jukić, Boris Gluvačević,Jelena Mitić, Julija Đorđić, Ta- tjana Raičević, Angelina Mihaj- lović, Milanka Vasiljević, Dejan Đurić – studenti Ekonomskog

fakulteta kao njegov najbolji marketing (detaljnije u rubrici ’Fakultet’).

Bela maska

Crna maska

BUdi

U tokUNasavljamo sa rubrikom Budi u oku!Hvala za sve mejlove koje se poslali. Vasslušamo i sa vama napredujemo. Budie uda čujee prave inormacije, da se uključieu korisne svari, da budee deo pravog ima.Proso – budie u oku!

Balkan media tim pokreće jedinStvenuŠkolu za odnoSe S javnoŠćuŠkola za medijske alene Balkan me-dia im, čiji je direkor Olivera Jovićević,urednik i vodielj emisije „Upinik“ TS,pokrenula je novi odsek za buduće P menadžere. Tim uglednih predavača, du-gogdišnjih medijskih proesionalaca, po-laznike će kroz niz radionica i primera izprakse obučii za obavljenje poslova P menadžera. Nasava počinje u maju i rajedva meseca. Broj mesa je ograničen.Odnosi s javnošću su savremena disciplinai vešina koja je posala neophodan sekor

svake kompanije, preduzeća ili insiucije. Ukoliko želie da razvijee ili usavršiesvoja znanja iz ove oblasi Balkan mediaim je pravo meso za Vas, jer ima uspeš-nu dugogdišnju saradnju sa svim relevan-nim medijima u zemlji i u sve P-a će vasuvesi na savremen, arakivan i prakičannačin.Učionice škole se nalaze u Balkanskoj34 u Beogradu, eleoni za inormacijesu: 063/333 285 i 011/36 22 407, a mailadresa offi [email protected]

Na onerenciji sudenaa ekonomije “:SE”, održanoj na Zlaiboru od 1. do 5. apri-la, u vizu znanja pobedili su predsavniciMarkeing radionice: Saša Tupajić, BorisGluvačević i Ania Milijić. Tročlane akmi-čarske ekipe su se nadmeale odgovarajućina pianja iz oblasi ekonomije, opše kul-ure ali i na pianja o konkurennosi Srbije,šo je i bila sama ema konerencije. Pobed-nicima ovo nije prvo akmičenje u kojem suodneli pobedu s obzirom da su kao članoviMarkeing radionice već učesvovali na

brojnim sličnim akmičenjima sa velikimuspehom. Boris Gluvčević je akođe i članovogodišnjeg pobedničkog ima akmiče-nja u izradi sudije slučaja ‘Eko Arena’.

Markeing radionica je sudenska orga-nizacija koja se bavi israživačkim projek-ima, markeingom i primenom sečenihznanja iz oblasi ekonomije i markeinga upraksi. Cilj posojanja Markeing radioni-ce jese pružanje mogućnosi sudenimaekonomije da prošire i usavrše svoja zna-nja, eorijski i prakično. Projeki kojimase Markeing radionica bavi su iz raznihsera ekonomije: israživanje ržiša i jav-nog mnenja, mysery shoping, pozicioni-ranje preduzeća, izrada markeing planovai sprovođenje P kampanja, organizova-nje raznih maniesacija i promocija, kaoi saradnja sa drugim sudenskim organi-zacijama.

novi lideri



17

fakUltet

Sa 39 irmi učesnica i 7000 poslei laca sa-

jam “Career Days” još jednom pokazaoda je na visini zadaka. Broj ponuđenihradnih mesa na sajmu je preko 82, dok je

broj praksi dosupni h sudenima bio još veći: 126 plus 140 onih koje se realizujusad okom lea. O sručnosi članova AI-ESEC organizacije, koja je ceo projekarealizovala, govori i ocena od 3,97 kojaim je dodeljena od srane irmi učesnica.Sajam je imao i edukaivni deo koji je po-drazumevao 12 radionica održanih pre iokom samog sajma. Osim sandardnihema koje se inače mogu sresi na eduka-

cijama o raženju posla (pisanje CV-ja,

Inervju za posao, pisanje moivacionogpisma) obrađivane su i neke aipične aliope korisne kao npr. kako pokrenuisopsveni biznis i one na emu Zakona oradu. Broj poseilaca na radionicama bio

je 293, a predavači su dolazi li iz: Sekcijemladih Saveza samosalnih sindikaa Sr-

bije, ancelarije za mlade Opš ine Savski Venac, H.ar-a, Zaposlenja.Org i EdukePlus. Težiše „Career Days“-a i ove godine

bila je baza CV-jeva koje sa nalazi na sajusajma i koja renuno broji 4032 kandi-daa. Njena sušina je u ome da su inor-

macije iz baze dosupne irmama učesni-

cama narednih 10 meseci, ako da njenikandidai mogu očekivai poziv za praksuili posao u om periodu. Neki od planovaza budućnos su da se nađe sisem praće-nja baze i da se dođe do inormacija o na-činu njenog korišćenja koje bi se popomobjavljivale na saju www.careerdays.rs,koji do sada broji 16641 poseu. Ononajznačajnije je da će se „Career Days“održavai i sledeće godine u aprilu, i da ćenudii još više enomenalnih mogućnosisvojim poseiocima.Ne propustite!

Leo u inosransvu zvuči primamljivo?Sunčanje na obali Turske ili Brazila? Uži-

vai u čarima ruskih devojaka, proverii dali su Ialijani ako šarmanni kao šo se pri-ča ili probai indijske specijaliee? Sigur-no razmisljae gde bi mogli da odee ovog

lea, da se dobro provedee ali i naučienešo korisno i prakično. Međunarodnasudenska organizacija AIESEC, i ovoglea, poziva sve zaineresovane sudeneda iskorise priliku i uključe se u globalniprogram razvojnih praksi. Svake godine,preko 10.000 naših članova se upusi u

avanuru i proživi nezaboravno iskusvona praksi i u zemlji koju izaberu. Praksapodrazumeva rad na projekima gde ćesudeni imai mogućnos rada sa decom,predavanja engleskog jezika, organizova-nja radionica na emu ekologije, obrazo-

vanja, kulurne olerancije, rada na emumarkeinga, nansija, bankarsva i slično.Sudeni će akođe imai priliku da radeu različiim usanovama i kompanijama,kao i nevladinim organizacijama. Ovo je

jedinsvena prilika da se leo iskorisi nanajbolji mogući način, da se upoznaju

različie kulure, rad u drugačijem okru-ženju, uvežba srani jezik, doživi sve izdruge perspekive i sekne neprocenjivoiskusvo. Lenja praksa omogućava rad uinernacionalnom imu sa sudenima izrazličiih zemalja, sklapanje prijaeljsava

iz celog svea i upoznavanje jedne zemljeiz ugla lokalnog sanovnišva. Na praksumogu oići svi suden bez obzira na kojojsu godini sudija ili kakav prosek imaju.

Više inormacija na www.aiesec.org.rs

Aleksandra ŽIVOVIĆ

Danas većina poslodavaca zahteva nesamo diplomu i dobar prosek već i odre-đeno radno iskustvo. Dobar način da dotog iskustva dođete je sve popularnijiodlazak na praksu u neku od kompanija.To je ujedno i prilika da unapredite svoje znanje i veštine i upotpunite svoj CV.Prednosti prakse su višestruke - stu-dentima se pruža mogućnost da steknurealnu sliku posla u toj organizaciji, daprocene da li im određeni posao „leži“,

odnosno da li je to ono što su oni zami-šljali i na kraju da, ukoliko se pokažu do-

bro, dobiju posao u samoj kompaniji.Trenutno su aktuelni konkursi u Narod-noj skupštini Republike Srbije, Mini-starstvu ekonomije, marketing agencijiPassion, SNAP Srbija, volonterskomservisu u oblasti turzma ’Balkan Rock Initiative’. U toku je i projekat „Bg prakse2011“ - ovim projektom obuhvaćena su javna preduzeća i sekretarijati u kojima je moguće imati praksu iz različi tih obla-sti. Mnoge organizacije, između ostalog

kompanija Vip i Narodna banka Srbije,svake godine primaju studente na letnju

praksu. Ukoliko želite više inormacijao trenutno aktuelnim praksama i uslovima potrebnim za njih posetite sajtMarketing radionice: www.marketing- workshop.org

Počnite na vreme da gradite svoj put ka vrhu, razmislite šta je to što vas ispu-njava dok radite i zapamtite - ako raditeono što volite nećete imati ni jedan radnidan!

Svetlana ĆIROVIĆ

Career daYS u Brojkama

idi na praktiČno letovanje

teStiraj Svoje znanje u prakSi!



ekonomija

18

Čekamo! Čekamo da se završi čas da bi se igrali, kraj ispinog rokada bi se opusili. Čekamo kraj radnog vremena da bi se odmorili.

Čekamo kraj ranzicije da bi živeli bolje, čekamo donacije i prodaju Telekoma da bi preživeli! Čekamo ulazak u EU da bi se osećalisigurno... čekamo i čekamo... I dok čekamo, sanjamo, planiramo,šedimo za bolju budućnos... i onda ope čekamo u budućnosi kada konačno signe, sa dozom anksioznosi shvaamo da i unešo ali, da može još bolje, pa se dodano pripremamo i ope

čekamo da signe nova, bolja budućnos... A kako izreka kaže, živo je ono šo prolazi dok mi planiramo

druge svari! Treba se okrenui sadašnjem renuku, radii, svaraii uživai u ome ovde i sada, bez rezerve.

Još uvek smo godinama daleko od ulaska u EU i predsoji namdugo puovanje a živo ne bi smeo da čeka! Svi oni koji veruju danas amo čeka obećana zemlja, eldorado, ulimaivna sigurnos...

razočaraće se...Na nama je da pu do cilja učinimo boljim, lepšim, sigurnijim jercilj je samo jedna ačka u prosoru i vremenu dok je živo uvek

svuda oko nje!Puno uspeha u predsojećem ispinom roku i ne zaboravie da je i

o samo još jedan cilj u vašem živou!

Bojan ČALIJA



ekonomija

19

S

vake godine ih je sve v iše. Sada ihima 1210. Oni ne provode vremesedeći na brdu para (kao šo mno-gi misle) već svaraju poslovne pri-

like, pokreću svari. Oni su kreaori a nepasivni posmarači koji čekaju da im nešo’’padne sa neba’’. Poseduju inuiciju, am-

biciju, hrabros. Fokusirani su na ono šorade i rođeni su lideri.

oni Su milijarderiPrema čuvenoj lisi magazina ’’Forbs’’ naj-

bogaiji čovek na sveu, već dve godine zaredom, je meksički elekomunikacioni ma-gna arlos Slim (Carlos Slim Helu & a-mily). Njegovo bogasvo procenjuje se na74 milijardi dolara, a samo prošle godine

je zaradio 20,5 milijardi. Zahvaljujući sna-zi meksičke berze i jačanju pezosa njegovapozicija je sigurna.oosnivač Majkrosofa i najbogaiji Ame-rikanac, Bil Gejs (Bill Gaes), sa svojih 56milijardi dolara (18 milijardi manje od pr-

voplasiranog) nalazi se na drugom mesu.Sručnjaci procenjuju da bi i dalje bio naprvom mesu da se nije posveio lanropijiu popunosi.

Američki invesior Voren Bae (WarrenBuffet) se zbog oporavka ržiša akcija sasvojih 50 milijardi nalazi na rećem mesu.

Bogasvo sveskih milijardera je poveća-no za 25% i sada iznosi 4,5 biliona dolarai prevazilazi BDP Nemačke. Svaki reći

bogaaš na lisi je Amerikanac a ukupno

ih ima 413. Iz Azije je 332 milijardera anajbogaiji od njih je inez obin Li koji je vlasnik ’’Baidu.Inc’’ (kompanija kojaomogućava preraživanje inernea nakineskom jeziku). Brazil, Indija, usija iina ukupno imaju 413 osoba čije boga-svo u zbiru iznosi 1.500 milijardi. Gradsa najviše mili jardera na sveu (čak 79) jeposala Moskva. usi su se obogaili za-hvaljujući rasu cena prirodnih resursa.Energija, moda, rgovina, proizvodnja iinansije donose najviše para.

a Šta je Sa diplomom?Izgleda da su neki uspeli i bez akule-ta. Bil Gejts je studirao na Harvardu,

ali je studije napustio kada je počeo dase bavi biznisom. Jednom prilikom jeizjavio:’’Najbolji sam među onima kojisu propali’’. Amansio Ortega, še modneindustrije ’’Zara’’ i kompanije ’’Inditeks’’nema akultetsko obrazovanje, ali zatosu mnoge škole usvojile njegov model biznisa. Kristi Volton, gazdarica ame-ričkog trgovinskog lanca ’’Wal-Mart’’ i jedina žena među prvih deset najboga-tijih ljudi sveta, takođe nema akultet-sku diplomu ali zato njena dobrotvornaondacija inansira studente iz Meksika i Južne Amerike.

najmlaĐi milijarderi na SvetUOn je koosnivač kompanije ’’Facebook’’,ima 2,7 milijardi dolara, zauzima 420.meso na lisi i ima 26 godina. On je Da-sin Moskovic (Dusin Moskoviz). Porednjega, na lisi se nalazi još bogaaša kojisu mlađi od 40 godina. Mark Zuckerberg(26) se sa 212. popeo na 52. meso jer je uproeklih godinu dana njegovo bogasvourosručeno, pa sad ima 13,5 milijardi do-lara. Najmlađa milijarderka je Jang Hijaniz ine. Ima 28 godina, bavi se nekreni-

nama, a bogasvo je nasledila od svog oca(Yeung wok eung) koji joj je prepisao58% svoje kompanije. Ima 3,4 milijardedolara.

‘’Bogat nije onaj ko mnogoima, već ko mnogo daje’’Rekao je američko – nemački psihologErich Fromm. Izgleda da se većina bo-gatih pridržava ove izreke. Ukupno 40američkih milijardera se zavetovalo daće barem polovinu svog bogatstva po-kloniti u dobrotvorne svrhe. Idejni tvor-

ci ove plemenite akcije su Voren Baet IBil Gejts.

aarina SAVIĆ

my, y, y us b uy h ch ’s w

želite li da poStanetemilijarder?Dok jedni o tome maštaju, drugima je to stvarnost. Njihovo bogatstvo meri se sadevet nula. Ko su ti ljudi?

deSet moGUla U 2011.

1. ks S h 74 t, ms

2. B Gjs 56 j mjs, Sad3. v B 50 j scj,

Sad. B a 1 j usus

b, fcus5. ls l es 39,5 j o,

Sad6. lš m 31.1

ss đč č, i7. as og 31 j

m, pj, špj

8. e Bs 30 j rus,, B9. mu ab 27 j

phjs p, gs,ij

10. ks v, c d v j 26,5 j g, Sad

najBogatije žene

232 j s u us . S s s sj bgs, js s ss. nb j ks v s 26,5 j ,c d v, ks v j, bš , s s

s psju 5.5 j b ’’č’’ bs.



ekonomija

20

a Šš sbc c

hrana – uzrok i reŠenje

Svih proBlema Čuveni stih Oskara Daviča: “Oj Srbijo, medju šljivama, medju ljudima na njivama…” odavno nije relevantan za našu zemlju. Sela su nam opustela, a ljudi sa njiva

preselili su se u gradove, tražeći posao u fabrikama. Fabrike su u medjuvremenu propale, tako da se postavlja pitanje, šta nam je dalje činiti. Visoka inflacija jeupravo posledica nestabilnosti tržišta hrane.

Guverner NBS Dejan Šoškic upuio je pi-smo premijeru Srbije Mirku Cvekoviću, ukome je zaražio da se bez odlaganja donesui sprovedu sisemske mere, kojima bi se sa-

bilizovalo ržise hrane i cene na njemu. On je podseio da je, od ukupne medjugodišnjeinacije u periodu jun 2010-mar 2011. od9,9%, doprinos porasa cena hrane iznosiočiavih 9%. Inacija u ovoj godini, do krajamara je iznosila već 5,5%, iako je cilj NBS4,5% +/- 1,5% za celu godinu.Nije čudno šo je doprinos rasa cena hra-ne inaciji ovako visok, ako se imaju u vidudve činjenice. ao prvo, udeo cena hrane uindeksu porošačkih cena (koji se uzima kaomera inacije) je 37%, šo odslikava visok udeo roškova ishrane u ukupnoj porošnjidomaćinsava u Srbiji, a samim im i velikiuicaj ovih roškova na inaciju. ao drugo,prehrambeni proizvodi su proizvodi sa ni-skom elasičnošću ražnje. ao akvi, po de-niciji su podložniji poskupljenju, a njihovimproizvodjačima i rgovcima se najviše isplaiograničavanje količina i podizanje cena, j.klasično monopolsko ponašanje.U zemlji u kojoj je pravna regulaiva slaba,

a insiucije neizgradjene i neekasne, idealnisu uslovi za malverzacije raznih vrsa. Upra- vo u periodu vezanom za ubrzanje inacijeimali smo dobro poznae nesašice mleka,ulja, šećera, goovo neverovaan poras cenakrompira i jabuka, najave poskupljenja hle-

ba… Prema izjavama guvernera Šoškića, danije bilo ovakvih urbulencija na ržišu hra-ne, u prošloj godini bi inacija bila u okviri-ma planirane. Proizvodjači i rgovci prehram-

benim proizvodima korise renuno visokesveske cene hrane, kao i Vladine subvencijeradi maksimalno mogućeg povećanja izvoza,

zbog čega dolazimo u paradoksalnu siuacijuda izvozimo proizvode čija nesašica vlada nanašem ržišu. Vlada je dugo vremena sedelaskršenih ruku i nije vršila okup ovih pro-

izvoda (na primer pšenice) dok je cena bilaniža, ako da nije u mogućnosi da značajnijeinerveniše iz robnih rezervi. Tek sada, kadamakroekonomski problemi ovakvih nepro-mišljenih odluka posaju sve ozbiljniji, Vladapočinje da razmara mere kojima će se spreči-i buduće nesašice i sabilizovai ržiše.

SUštinSki ProBlemi ireŠenja Dalji ras cena hrane zavisiće od uspešnosiovogodišnje poljoprivredne sezone, šo inije naročio ohrabrujuće, imajući u vidu dase naši raari i dalje u najvećoj meri oslanjajuna povoljne vremenske prilike, a mnogo ma-nje na pomoć države. I zaisa, kako očekivaidobru ponudu poljoprivrednih proizvodaako se niša ne ulaže u modernizaciju proi-zvodnje, ako su subvencije male, invesicionikredii skupi i ako se niša ne radi na razbi-

janju monopola u poljoprivredi, prehram- benoj indusriji i rgovini na veliko i malo.as cena hrane se samo privremeno možezausavii merama skalne i monearne po-liike. Sušinsko rešenje problema nalazi seu ormulisanju nove sraegije privrednog

razvoja i razvoja poljoprivrede, kao i iznala-ženje mera i insrumenaa za pomoć proi-zvodjačima.Trenuno se navodnjava manje od dva odso

poljoprivrednih površina u Srbiji. Veličinaprosečnog gazdinsva je veoma mala i proi-zvodnja na njemu je eksenzivna, j. prilago-djena zadovoljavanju poreba samog proi-zvodjača, uz skromne viškove proizvoda kojise prodaju. Po veličini prosečnog prinosa pohekaru u proizvodnji pšenice nalazimo se izaNorveške i Irske, zemalja sa veoma hladnomklimom i lošijim osobinama zemljiša. Dakle,mora se zahevai obezbedjivanje povoljnihkredia, ukrupnjavanje poseda i ormiranjeekasnih kombinaa, kao i podsicanje kon-kurencije. Jedino ako se na dugi rok možeekasno sabilizovai ržiše hrane i iskorisiinesumnjivo velike mogućnosi naše zemljeu om pogledu, koja i pored nabrojanih eš-koća, osvaruje značajan suci u spoljnojrgovini prehrambenim proizvodima. Vreme

je da konačno presanemo da se bavimo adhoc rešenjima i sagledamo sušinu problema.Srbija ima značajne poencijale za proizvod-nju hrane. Obezbedjivanjem njene dovoljneponude može se poboljšai živoni sandardljudi, povećai šednja, snizii inacija i pove-ćai izvoz. Ubijanje svih muva jednim udar-cem! Naše je samo da iskorisimo šansu koju

imamo. Dozvoliću sebi da završim ciiranjemslogana jedne domaće banke: “Treba koren uzemlju pusii.”

Sean ĐERSIMOVIĆ



ekonomija

21

Prema navodima depeše američkeambasade u Beogradu, za koju“Vikiliks” vrdi da ju je napisaolično američki ambasador, kom-

panija “Dela holding” imala je privilegovan položaj okom perioda hiperinlacijei sankcija devedeseih godina prošlog

veka. Tadašnji direkor Carine Mihal jeres omogućio je “Deli” grejs periodod 45 dana za plaćanje roškova carine,šo je u uslovima hiperinlacije prakič-no značilo da je a kompanija bila oslo-

bođena njenog plaćanja. “Vikil iks” vrdida ambasada SAD poseduje kopiju pismaiz 1996. u kojem se navodi da eresomogućava privilegovan položaj “Deli”.

Američki ambasador na kraju zaključu- je da je Miškov ić dominirao u sekoru bankarsva, osiguranja i prodaji poro-šačke robe, nakon šo je sekao prvobi-ni kapial učešćem u korupciji za vremeMiloševićeve vlasi. On akođe smara dase Miškoviću ne sme dozvolii ulazak uSAD nakon ovakve pljačke Srbije. Ana-liičari se slažu da u ovom dokumenu

Viki liksa nema ničeg novog, o čemu se već ranije ni je špekulisalo, ali naglašavajuda se Mišković obogaio upravo nakon 5.okobra, mada mu je prvobina akumula-cija kapiala okom devedesih o omo-gućila. Takođe naglašavaju da je ovakvihpovlasica bilo mnogo više i da je Miško-

vić ulagao novac u veliki broj različii h

invesicija, ako da mu je upravo čiav nizpromišljenih poeza omogućio da posa-ne najbogaiji čovek u Srbiji.

SluČaj “C market”Događaj koji je možda i najviše omogu-ćio Miškoviću da stekne ogromno bogat-stvo jeste sporna privatizacija “C marke-ta”, dogovorena i obavljena tokom 2005.godine. Prema navodima iz pisma, koje

je Slobodan Radulović, bivši direktor “Cmarketa”, u septembru 2007. godine upu-tio Savetu za borbu protiv korupcije, 19.

avgusta 2005. održan je sastanak, na ini-cijativu tadašnjeg premijera Srbije Voji-slava Koštunice, koji će rešiti sudbinu “Cmarketa”. Na tom sastanku je dogovore-

no da 60% akcija malih akcionara pređeu vlasništvo irme Milana Beka “Lader-na B.V.”, registrovane u Holandiji, dok bi40% preuzela Miškovićeva “Delta”. Na-kon dve godine, “Delta” bi imala pravoda otkupi preostale akcije od “Laderne”,koja, ukoliko dobije takvu ponudu, morada je prihvati. Vojislav Koštunica je omo-gućio ovakav razvoj događaja iz čisto po-litičkih razloga, jer nije želeo da kontrolu

nad maloprodajom u Srbiji dobiju stranekompanije, poput “Merkatora”, koji je bio zainteresovan za kupovinu “C mar-keta”. Zbog toga je, iz “patriotskih” razlo-

ga kumovao ovakvom dogovoru. Odlukao prodaji je doneta bez bilo kakvog kon-sultovanja manjinskih akcionara, koji suu to vreme posedovali više od 51% akci-

ja. Transakcija je sklopljena na sastanku,kojem su prisustvovali Miroslav Miško-

vić, Milan Beko, Slobodan Radulović isvojevrsna “siva eminencija” srpske pri-

vatizacije, Danko Ðunić, suvlasnik irme“EKI Investment” sa bivšim ministromprivrede i privatizacije Aleksandrom

Vlahovićem, u čijim prostorijama je sa-stanak i održan.

klUPko Se odmotava Danko Ðunic je malo pozna srpskoj

javnosi. Na njegovu inicijaivu osnovan je Ekonomski insiu (od oga poičei skraćenica EI Invesmen), u kojem

je svojevremeno radio i premijer SrbijeMirko Cveković. Đunić je bio minisarza ekonomske odnose sa inosransvomu vreme prodaje dela “Telekoma” 1997.godine, a najpoznaiji je kao predsednik revizorsko-konsulanske kuće “Diloj” uSrbiji, koja je bila privaizacioni savenik u prodaji mnogih kompanija, popu “Sar-ida” (konroverzna prodaja U.S.Seel-uza 23 miliona dolara), Imleka i Hemoar-ma, a izabrana je i kao savenik u prodaji“Ja airways”-a. Čak je i sediše “Diloja”u isoj zgradi u kojoj je bilo minisarsvo

za privaizaciju. Ako se malo zagrebe is-pod površine, uočiće se da posoji velikagrupa ljudi koja je povezana sa nekimkonsulanskim kućama, delovima Vla-de i pojedinim privanim kompanijama.U pianju su ljudi koji konrolišu procesprivaizacije u Srbiji. Nažalos, Mišković

je samo vrh ledenog brega, i pored nje-ga posoji još mnogo ljudi koji su sekliogromno bogasvo učešćem u sumnji-

vim privaizacijama. Iako nam se čini da je pokradanje naše zemlje zasluga jed-nog ili nekoliko ljudi, ipak je “nešo ru-

lo” u samoj državi Srbiji.Sean ĐERSIMOVIĆ

vs mš

doSije miŠkovićSajt Vikiliks objavio je dokumente vezane za poslovanje “Delta holdinga”, tokom

perioda Miloševićeve vlasti.

u es s, č sč d Đ, č s, jj u js, ms mš, m Bb, s “h”, z d, žm, . tđ, Đ(č bš sč) s uo vsč b “p”, čuo s, đ s, g p, bšs s s sss, r hs,bš čc B a m, c dSS-.



kako tanjug javlja, ja vaS volimZbilja, Tanjug je objavio inormaciju dase u ovoj godini očekuje povećanje izvo-za Dela Agrara na oko 40 miliona evra,šo je goovo duplo u odnosu na izvoz uproekloj godini. Dela Agrar je kompa-nija koja se bavi proizvodnjom poljopri-

vrednih proizvoda i u sasavu je DelaHoldinga, čiji je vlasnik Miroslov Miško-

vić. Nakon prodaje Dela Ma xi lanca ma-loprodajnih objekaa, izgleda da se DelaHolding počinje držai Dela Agrara kaozlane koke. Da je ova namera ozbiljna i

jasno uočljiva, svedoči i pisanje sranihizvora, popu biznis porala SeeNews koji

je, pozivajući se na izjave zvaničnika Del-a Agrara, objavio da ova kompanija imau planu povećanje izvoza za 77%, na 54,9

miliona dolara ( oko 40 miliona evra ).

Ovo povećanje nesumnjivo mora imai zaposledicu i povećanje proizvodnje u ka-pacieima Dela Agrara, šo predsavljauvod u osaak priče.

Gde, šta, kakoPoredeći vrdnje različiih pisanih medijamože se doći do zaključka da Dela Agrarsvoj najavljeni ras proizvodnje i izvoza za-sniva na ri, uslovno rečeno, segmena.Prvi se iče proizvodnje klupske jabukeMODI®, za ša je eksluzivno pravo ovakompanija sekla popisivanjem ekslu-zivnog ugovora o prioizvodnji sa ia-lijanskom kompanijom CIV. Dela će

bi i jedini ovlašćeni disri buer MODI® jabuke na područ ju Srbije, Makedonije,Bosne i Hercegovine i Albanije, dok ćena ržišu usije bii neeksluzivni diri-

buer.Planira se da počena proi zvodnjaove jabuke bude raspoređena na 20 hek-ara. U roku od sedam do osam godina,prognoze su da će godišnja proizvodnjaiznosii 5000 ona godišnje uz proizvod-nju na 80 hekara, po rečima ZoranaĐogića, rukovodioca sekora voćarsvau Dela Agraru. U sklopu razvoja voćar-ske proizvodnje planirano je i povećanjepovršine voćnjaka u Čelarevu sa 201 na278 hekara.Drugi segmen širenja i unapređenjaposlovanja Dela Agrara je proizvodnjau delanosi sočarsva. I ovde je kom-panija popisala ugovor, ovoga pua sa

danskom kompanijom Dan Bred. Ugo- vor obuhvaa prodaju geneskog mae-rijala porebnog za proizvodnju svinja.Poziivna svar je šo je Dan Bred naj-

veći sveski projeka ove vrse, ali bodeuši činjenica da se radi o pribavljanjugeneskog maerijala, ako da bi čiavusvar rebalo držai pod budnim okom,ako ne insiucija a onda bar sručne

javnosi . Zanimlj iva je inormacija i oda će Dela Agrar da se „bavi prodajom“grla (naziv za živu jedinku u sočarsvu)i da će u oj delanosi bii eksluzivni

disribuer za erioriju Srbije. Dakle,monopol u najavi. ako god, iz Dela Agrara uveravaju sine proi zvođače daće korisi od uzgoja grla pribavljenih iz

Danske daleko nadmašii roškove, kao ida će ovim puem sini proizvođači zao-

bići komplikovanu proceduru samosal-nog uvoza. Izraženo u novcu, kompanijaprocenjuje da će, u slučaju da kilogrammesa bude prodavan po ceni od 300 din,dobi po grlu za uzgajivače bii povećanaza 3000 dinara. Ova procena, međuim,nije pokrepljena podacima koji bi uka-zali na o koji je roškovni osnov uze zaobračun cene košanja, kao ni na osnovukojih akora je ržišna cena procenjenana 300 dinara po kilogramu mesa.Treći semgen odnosi se na indusrijuprehrambenih proizvoda. U ovoj dela-nosi, „adui“ Dela Agrara su abrike

Yuhor, Florida Bel i Danubius. Yuhor jeabrika suhomesnaih proizvoda, Da-nubius esenina, brašna i preliva, dok se Florida Bel bavi proizvodnjom proi-zvoda od žiarica. Zajedničko za sve riabrike je o šo će okus u narednomperiodu bii na redizajniranju posojećihproizvoda i izbacivanju novih proizvoda.Iz kompanije naglašavaju da je glavni ciljpoboljšanje odnosa kvalie – cena – veli-čina pakovanja kao i poboljšanje odnosasa porošačima.Zanimljivo je da je Dela Đenerali osigu-ranje, kompanija koja akođe posluje usklopu Dela Holdinga, počekom apri-la objavila a poom i sporvela uvođenjeosiguranja poljoprivrede sa različiimpolisama u zavisnosi od poljoprivredne

kulure.mogućnoStiNa saju Economeas Media Group na-lazi se izjava generalnog direkora Dela

Agrara, Milana Grgurev ića, u kojoj onkaže da će „poljoprivrednici u Srbiji uperiodu koji dolazi morai ili da se pri-

bliže veli kim sis emima il i da se među-sobno udružuju“. Osaje, na kraju, da se

vidi da li će Dela (p)osai jaka, ako ne inajjača, karika srpske privrede, na krili-ma prodora u agrobiznis ili će (p)osai

rigidni monopolisa samo u drugomruhu.

Dušan VOJNOVIĆ

22

ekonomija

pc d h d mx –

zaokretd mx

j 932,5 . ač. z. o j sc 630 . ač.z. i č

su b us pju pjphp. mph?ogsh?



23

priČa o grČkojNajveću prenju zoni evra renuno predsav-lja mogućnos resrukuriranja grčkog duga,uprkos ponovnim uveravanjima Aine da dooga neće doći, a koji je na kraju 2010. dosi-zao 325 milijardi evra i koji bi do 2013. mo-gao narasi na 160% bruo domaćeg proizvo-da i koji je goovo dvosruko veći od nivoa za

koje mnogi ekonomisi smaraju održivim idaleko veći nego šo je bio argeninski kada jea zemlja bankroirala krajem 2001. Dvanaesmeseci nakon šo je od MMF-a i Sveske ban-ke dobila pake pomoći za oplau duga, Grč-ka se i dalje nalazi u izuzeno eškoj siuacijipošo je vrednos državnih obveznica pala nanajniže grane, roškovi pozajmice su se skorourosručili, a polovina celokupnog prihodaod poreza korisi se samo za oplau visokihkamaa. Sve o izaziva srah da bi država ipak mogla da bankroira.

priČa o SkeptiCizmuParlamenarni izbori u Finskoj su done-li veliki uspeh pariji “Pravi Finci” koja seproivi nansijskoj pomoći za Porugali-

ju. ezulai glasanja govore o razmeramaproivljenja u severnoj Evropi seriji novihpomoći poljuljanim članicama zone evra.Ironija je da se ovakvi proivnici ulaganja u

budućnos evro-inegracija nazivaju evro-skepici, dok se u našoj zemlji odbijanjeuglavnom karakeriše kao nacionalizam.Brianski premijer Dejvid ameron, izjavio

je da će njegov severni savez sa nordijskimi baličkim državama posai pokreačkasila u Evropi u svaranju ovorenijih ržiša.Mediji u Briselu primeili su da je ameronokupio mahom zemlje koje su nepoverlji-

ve prema jačanju insiucija Evropske unije, kao i da na sami nije pozvao nijednogzvaničnika Evropske komisije. Ceo događaj

bio je obojen oprezom, jer na čelu zemljedomaćina, Velike Brianije, soji evroskep-ična onzervaivna parija. I većina Ne-maca se proivi davanju pomoći imigrani-ma posrnulim članicama Unije, u čiji ond

Nemačka izdvaja najviše. Angela Merkel je bila jasna: mulikuluralnos u Nemačkojnije uspela i priliv sanovnišva se ne možerešavai kao do sada.

priČa o portugalijiPortugalija, koja se suočava s izborima 5. juna,upozorila je da bi do tada mogla ostati bez go-tovine neophodne za otplatu oko pet milijardievra do 15. juna. Vlada je donela mere štednjeusred poskupljenja goriva i povećanja kamat-nih stopa što je izazvalo štrajkove i demon-stracije. Međutim, strahovanje je da bi meremogle imati suprotan eekat - omesti oporavak privrede, dok Banka Portugalije već predviđarecesiju. Ipak, Portugalija je izbegla bankrot,otplativši oko 4,2 milijarde evra dospelihobaveznica. Tom otplatom su dalje iscrpljenenjene ionako oskudne rezerve gotovine, čime je povećana hitnost za dobijanje zajma za spa-savanje od 80 milijardni evra od EU i MMF-a.

priČa o graniCama Pet velikih evropskih zemalja ponovo su uve-le granične kontrole putnika kako bi sprečilenajezdu hiljada izbeglica koje zbog političkihpreviranja napuštaju Severnu Ariku. Kontro-le putnih isprava ponovo su uvele Francuska,Holandija i Belgija. Britanija i Irska nisu pot-pisale šengenski sporazum i još uvek sprovo-de granične kontrole. Ovo sve je podsetilona narodnu izreku kako se na muci poznaju junaci. Francuska je na severnoj italijanskojgranici Ventmilja zaustavila vozove kojima suizbeglice iz Tunisa putovale za Francusku, što je razgnevilo italijanske političare. KristijanEstrozi, gradonačelnik Nice i bliski saveznik Nikole Sarkozija, na oštre izjave Franka Frati-nija, kako bi svi uštedeli vreme ako priznaju dasu se predomislili u vezi sa slobodnim kreta-njem unutar EU, reagovao je sledećim rečima:“Lako je Italiji da bude širokogruda kada je rečo tuđoj teritoriji”. Do sada smo shvatili da jelako celoj Evropskoj uniji da bude širokogru-da kada je reč o tuđoj otadžbini i teritoriji.

priČa o nama Da Evropska unija nije raspoložena za pri-manje novih (i siromašnih) članica, govori u

prilog i zvanična ucena (ili obmana) KetrinEšton: Srbija neće dobiti zeleno svetlo EU zaotvaranje pregovora o članstvu sve dok zva-nični Beograd ne uveri evropske partnere daće sa Prištinom uspeti da postigne dogovor oKosovu! Kako nam je dobro poznato da Pri-ština ne odstupa od tvrdih stavova o priznanjunezavisnosti, a Evropska unija ni prstom nećeda makne kako bi ih omekšali, Srbija se ovimevropskim potezom još jednom osetila priti-snutom. Inače, u Evropskoj uniji polako pada uzaborav izveštaj Dika Martija o monstruoznimzločinima na Kosovu. Niko nije procesuiran,

niko nije optužen, niko nije sankcionisan. Da-nas svašta nazivaju demokratijom!

Dušan SEULIĆ

ekonomija

Sve o eUgč, is, p, Š i s «č s». js e pg, su s gsj pc, j ju, gu đ š. d s es č š ?

Spj j p c b



reCePtNema recepa, i nemam pojma ša se radi uakvim siuacijama. Ali imam ideju ša se neradi i ša bi evenualno moglo da pomogne.Ono šo nikako ne reba radii o je – isre-sai se na pogrešnu osobu. Zaisa, vodieračuna o ome da nakupljenu negaivnuenergiju upućujee izvoru ise ili je izbacu-

jee iz sebe nekom zičkom akivnošću. A ono šo bi moglo da pomogne je odvajanje

vremena za sebe i sređivanje svojih misli.Nekad ni o ne znae kako da uradie, pa jedobro bacii „mozak na oavu“. To se posi-že na razne načine, a ovde vam nudim in-san zaboravljanje svih muka i raćenje 10minua živoa a da se pri om dobro zabavi-e! Na ša vam miriše? Hm? Pa na psihoesnaravno!

antiStreS pSihorelakSaCija Sad se prepusie programu „anisres psi-

ho relaksacije“. Pred vama je psiho es

osmišljen ako da vam predoči vaš renuniodnos prema određenim svarima i siua-cijama u živou. Da bi es bio merodavan,molim vas pažljivo čiaje upusvo i naravnopridržavaje se pročianog. Samo se opusi-e, i budie iskreni!

teStUpusvo: morae da zavorie oči i da dodealja zamislie raženu scenu. Tes je pro-že pianjima koja će vas usmerii na načinna koji reba da zamislie siuacije vezaneza es. Sad, zamislie da se u šumi. Pianje1: Da li je šuma koju se zamislili amna ilisvela? Pianje 2: Da li vidie nekakav pu ilisazu? Nasavie da šeae kroz šumu. Dok

vam pažnju odvlače zvuci divljine i izvan-redna lepoa neaknue prirode, sasvim slu-čajno primećujee pehar. Pianje 3: akav

je ovaj pehar (vredan, običan)? Pianje 4:Ša radie sa peharom (osavlje u gde je,nosie sa sobom, ili nešo reće)? Pu krozšumu se nasavlja, i vi odjednom izlaziena nekakvu čisinu. “Voda” - uskliknuli se,pošo se već prilično žedni. Pianje 5: Šase nalazi pred vama (bara, pook, reka, jeze-ro)? Pianje 6: oliko je duboka ova voda?Prelazie preko vode i nasavljae šenju pošumi. Iznenada, ugledali se medveda. Pia-nje 7: O kakvom medvedu je reč (plišanomili pravom pravcaom)? Pianje 8: Ipak jereč o pravom medvedu. Ša on radi (igrase sa vama, inoriše vas ili napada)? Pianje9: Morae zaobići medveda. ako se o de-šava u vašoj maši (prolazie mimo njega,

juri vas, borie se sa njim, povredjuje vasili ne..)? Nasavljae da hodae. Dolazie naplažu. Zamislie je. Pianje 10: oliko ljudi

vidie na plaži?

reŠenje: Ako se zapamili svoje vizije, analizirajeih pomoću rešenja. Prijano! Šuma i šum-ska saza odražavaju vaše viđenje sopsveneživone siuacije. Ako se izabrali šumu podanu, znači da se relaivno zadovoljni živo-om koji vodie. Obrnuo je za šumu noću.

Ako se u šumi videli naročio krivudav puili sazu, o znači da se još nise skrasili i daek očekujee da sredie živo. Ćup pred-savlja vaš odnos prema novcu i nagrađiva-nju uopše. Ako je ćup u vašoj viziji izuzeno

vredan o znači da volie nagrade a i voliesebe da hvalie. Bezvredan ćup ukazujepreveliku samokričnos. Vaš odnos premaćupu (da li ga nosie sa sobom ili ne) govo-ri o ome da li volie svari koje vam „lako“padaju. Naravno ako se poneli ćup onda jeo deniivno ako. Voda simbolizuje vašseksuani živo. Dubina vode jasno odražavakoliko vam je salo do seksa i šo je dublja,o je on više na vašoj hijerarhijskoj lesvi-ci. Medved simboliše živone probleme inačin na koji se vi borie s njima. Ako se

videli plišanog medu, znači da vam je živo jedna velika bajka. Ili bar mislie da je ako. Ako vidie pravog, velikog medveda, značida imae probleme u živou i da se ih sve-sni. Šo je sres jači, po pravilu, o je i med-

ved veći i opasniji. Način na koji medvedreaguje na vas pokazuje kako vidie sres iprobleme kada se suočie s njima. Dakle,ako se meda igra, znači da vas problemi, nezabrinjavaju preerano. Ako vas je medved

video, ali ne obraća pažnju na vas, o značida nise pod opasnim sresom koji bi mo-gao da ugrozi vaše zdravlje. Ako vas med-

ved juri, pod hino vam je poreban odmor!Plaža predsavlja vaš u renunu „porebu“za ljudima. Odgovor na pianje koliko ljudi

vidie na plaži odgovor je i na pianje kolikoljudi, u svari, želie u svojoj blizini. Ljudikoji su dovoljni sami sebi uvek vide popu-no pusu plažu. Šo više ljudi vidie, o vam

je porebnije drušvo, čak i publika.

znaČi?ako je prošao es? Meni je rekao da mi jepod hino poreban odmor od grizlija kojime juri. Nadam se se bar vi v ideli Vini Pua,

ili da vam je ova sranica malo skrenula mi-sli i smanjila sres.

Tajana RIČEVIĆ

k j sg p g

pSiho iSteStirani

drUštvo

n s u s . mđ, s š š čs ,

js pp! kp j čš b s (š čšsč) s „bč“ s

uh. d b s b , š č?

2



25

drUštvo

kreativni, Svoji, drugaČiji, hraBri

iju s g Wb

o s .o s bs. o š š, sč č 100.000 . i,

s, š s ms č s .

Sa nama su porazgovarali osnivačičasopisa Wannabe, Nina Fićović,Nađa Jokanović i Lazar Sojko-

vić:

ml: Mi u Monopollist u smo “wannabe– novinari”, a zanima nas odakle Vamaideja za ovakav naziv magazina?

Wannabe: To je ideja naše modne ured-nice Nine Fićović. Sušina naziva, a done-kle i samog magazina, jese kriički osvrna drušvo. Isovremeno, i moda je samapo sebi jedna wannabe svar. Naravno, inas roje osnivača magazina smo akođe

wannabes - niko od nas nije imao pojma baš niša o izdavačkoj indusrij i, vođenjučasopisa ili novinarsvu kada smo odlučilida napravimo online magazin koji danas,osam meseci od pokreanja i bez ijedneplaćene reklame, beleži skoro 100,000posea mesečno. Šo bi ičard Brensonrekao, samo je bilo “screw i, le’s do i” ikrenuli smo da radimo ono šo smo misli-li da nedosaje domaćoj Inerne publici.

ml: Šta Wannabe ima za cilj da poručisvojoj, sve većoj, publici?

Wannabe: Naša ideja je da čiaocimapružimo i edukaciju i provokaciju, ali naprvom mesu želimo da promovišemo slo-

bodu izražavanja na svaki mogući način.Želimo da poručimo mladim ljudima da

budu kreaivni i svoji, drugačiji i hrabri!

ml: Koje novine je Wannabe uneo u

praćenje mo de i “lifestyle” novinar-stvo u Srbiji? Wannabe: Wannabe je meso gde mogu igde će uvek moći da se promovišu mladi,kreaivni i neairmisani ljudi, jer je maga-zin u sušini i namenjen njima. Ideja jeda čiaoci na Wannabe-u pronađu sve šoih zanima: od isorije mode, preko sreesyle-a, do oograija iz beksejdža revija.Želimo da upoznamo čiaoce sa doma-ćom modom i kreaorima, a planiramoi da pokrijemo modnu scenu celog regi-ona. Naš prisup modi je drugačiji. Ona

nije samo rend i najnovija kolekcija, većumenički način izražavanja i sil živoa.Ono šo razlikuje Wannabe Magazine odklasičnih modnih časopisa jesu liesyle

eme, ali na naš način.

ml: Ko je inicijator čitave stvari? Koli-ko Vas je započelo projekat?

Wannabe: Ideja za pokreanje magazina je nasala krajem avgusa na erasi jednog beogradskog resorana gde smo se Nina i

ja našli sa Lazarom da porazgovaramo napiću o nečemu šo se njoj moalo po glavi već neko vreme. Naime, želela je da pokre-ne neku online inicijaivu u vezi mode, aliu om renuku nije imala ačnu ideju dali bi o rebalo da bude mala online pro-davnica garderobe koju je šila, lični mod-ni blog ili nešo reće. roz razgovor smodošli do oga da je online magazin najbo-lja odskočna daska za dalje planove i idejekoje smo shvaili da želimo da realizujemoi u je pao dogovor da se osnuje Wanna-

be. Web Fes nagrada publike za najbolji

regionalni ashion web projeka koja nam je dodeljena u aprilu ove godine na zava-ranju Amsel Fashion Week-a pokazala jeda smo bili u pravu.

ml: Koliko sada ljudi sarađuje sa Wa-nnabe – jem?

Wannabe: Preko 60 ljudi, a u oku je inovi konkurs za saradnike!

ml: Zanimljiva imena koja su sarađi- vala sa Vama kao kolumnisti? Wannabe: Čuveni blogeri Amiz Dulni-ker, Milan Jovanović Srongman, SonjaMarić, Isok Pavlović, Danica adišić iOlja Crnogorac.

ml: oliko je provokaivnos eme važnaza njenu popularnos? Da li je presudna?

Wannabe: Ljudi uvek reaguju na provo-kaciju i ona je jako bina da bi izazvala re-akciju i prodrmala ih iz uspavanosi. Onanegde i jese sasavni deo većine eksova,ali se izuzeno rudimo da je korisimo uedukaivne svrhe, a ne za neki jeini sen-zacionalizam. Inerno smo baš zbog oganaš koncep sadržaja magazina nazvali“edukacija & provokacija”.

ml: Šta je, za Vas, definicija moder-nog?

Wannabe: Moderno je sve ono šo nosiobeležje nečeg novog i inovaivnog u vre-menu i sredini u kojoj živimo.

ml: Da li je ekonomija moderna? Za-što? Wannabe: Ekonomija je uvek u trendu,naročito u jednoj tranzicionoj zemljikakva je naša. Ona direktno uslovljavakvalitet života, a samim tim i to u koli-

koj meri svi mi možemo da se posvetimonekim lepšim stvarima od golog preživ-ljavanja. S druge strane, često se previđada je preduzetništvo kao nezaobilazanelement zdrave ekonomije jedan od naj-praktičnijih načina za iskazivanje krea-tivnosti.

ml: Wannabe za pet godina? Wannabe: Ukoliko uspemo da osvari-mo sve šo smo zamislili, Wannabe bi zape godina rebalo da bude kompanija saregionalnim ekosisemom komercijal-

nih servisa namenjenih onima kojima jemoda sil živoa.

Dušan VOJNOVIĆ

n ph j su uWb – ju b su “www.čss.c”, “m ”.t s & sx s:“k s b”, “p s

s ”, ., s s s jh sj wbg.c.



26

drUštvo

š p u pc u b u? Sg s s ss ugg ug pu , bs g pu. o j b j s s s puj, sb , č s č s psjg psus, js s...

kpc u

da ProBamo i mi aj’ Sa Srećom

Nadajući se da neće mnogo stručnih licačitati ovaj tekst, dali smo sebi potpunuslobodu, i odlučili smo da nasledstvo od, velikodušne dalje tetke (Bog da joj dušuprosti), uložimo u neki biznis. Pala nam je na pamet upravo ideja da i mi otvorimou blizini akulteta kopirnicu. U ovoj kciji,pokušaćemo da vidimo gde postoji prostorda pobedimo konkurenciju, i sa druge stra-ne, da vidimo u kojim segmentima već po-stojeći objekti ovog tipa u blizini akultetaimaju realne prednosti. Tako, krenuli smou malo istraživanje. Pri prvom koraku, većnailazimo na problem za našu malu rmu.Naime, razmišljali smo, gde bismo moglinaći prostor u koji će stati par kopir apara-ta i ostalih potrebnih rekvizita. Tražili smoi tražili po oglasima i shvatili da je gotovonemoguće u tom segmentu poslovanja izbo-riti se sa postojećom konkurencijom. Kakose izboriti sa njima kada su već zauzeli sveslobodne podrume, prolaze, hodinike, špaj-zove i sl.? Teško je pobediti ih u troškovi-ma najma lokala, jer je problematično naćiprostor sa nižom cenom najma, od njihovihprostora do kojih se dolazi uz česte povrede

kičme i glave od provlačenja kroz katakom- be i pećinske prolaze. Tu se javlja još jednaenigma za nas kao novajlije. Na koji način suuspeli da unesu kopir aparat, dimenzija du-plo većih od hobitovskih vrata? Kapa dolepojedinim konkurentima. Preskočivši park ispred akulteta, jer je taj „poslovni prostor“ već zauzet, jedino što nam preostaje je nekistančić u blizini, na šta (ponavljamo, ktiv-no) ide par stotina evra.

amortizaCija jednaka nUliGubimo bitku, ali nastavljamo da se bo-rimo. Dolazimo do jednog og dva glavnaoružja jedne kopirnice – kopir aparata. Da

li ste znali da je prvi kopir aparat za širuupotrebu pronašao Džejms Vat? Ni mi.

Ali naši konkurenti su itekako upoznatisa tom činjenicom. Ustvari, njihova opre-ma odaje utisak da su to pravi antikvite-ti kojima je mesto u muzejima, ali sa parmanjih modifkacija. To vam je kao kadana starom automobilu zamenite elne, ilikada se na staroj tašni zamene ručke. Na-ravno utisak može da prevari. Mi smo sei sami uverili, videvši svojim očima da suto zapravo mašine iz budućnosti. Amorti-zacija jendaka nuli. Najbolja stvar oko tihmašina je servis. Popravka iz budućnosti.

Ako zakaže u trenutku, popravku je mo-guće veoma brzo sprovesti, desnim, od-nosno levim krošeom. Aparat nakon togamunjevito proradi i produktivnost se,

bar udvostruči. Tražili smo nešto sličnona tržištu. Cene su od par stotina evra zapolovne, do oko par hiljada evra za novekoji bi zadovoljili našu zacrtanu normu

„obima mesečnog kopiranja“. Ali neverovatno, svi aparati koje smo mogli naći uprodaji, se kvare! Moramo priznati porazi na ovom polju...Drugo glavno oružje jedne kopirnice jesvakako radna snaga. Ovde se nećemo za-

državati puno. U želji da uštedimo na rad-noj snazi i sami zasučemo rukave, i takoneiskusni i novi u ovom poslu, očigledno je da ne možemo dostići brzinu iskusnijihkonkurenata. Takođe, trebaju nam godi-ne iskustva da bismo naučili neke triko- ve. Npr. da li ste primetli kako, kada od „propratnog materijala“ nemaju baš onošto vama treba, čučnu negde ispod šankakao da nešto traže, ili odu do onih svojihpećinskih nuspostorija, a ustvari smišlja- ju kako da vas zadrže i prodaju vam ne-što, tj. bilo šta slično? I obično im uspeva.

E za to trebaju godine iskustva. A namaostaje da učimo.Dolazimo do polja propranih usluga.Na prvi pogled, izgleda nam kao da i mi

možemo osvarii sličnu pogodnos zanaše klijene kao jedna od posojećih ko-pirnica, a bez većih roškova. opiraće-mo konkurenciju i nudićemo i mi bajae

bombone koje skupimo po kući. Zašo ne bismo i proširi li paleu i donosili sve sla-kiše od kuće koje nam duže soje, ili kojedobijemo od gosiju a koje baš i ne vo-limo? Tako bismo bili čak i korak ispredkonkurencije, jer bise kod nas pored ka-menih bombona, mogli da gricnee i nekičajni keksić, pa čak i jedno od najvećihdečijih razočarenja – čokoladu sa suvim

grožđem.Taman kada smo se ponadali da možemo

bar u nekom segmentu da se nosimo sakonkurencijom, dolazimo do njihovogskrivenog oružja i konačno dižemo ruke.Neverovatno je šta sve možete kod (fktiv-no) naše konkurencije naći od materijalaza spremanje kolokvijuma i ispita. Knjige,skripte, testovi za koje ni sami proesorine znaju da su ih već sastavili... Ovo nas

je dokrajčilo. Ipak ostavljamo ovaj posaoljudima koji znaju kako da ga rade, a mi

ćemo koru hleba potražiti na nekom dru-gom mestu.

Luka OVAČEVIĆ



27

drUštvodb ()

tri života za jedan Sat

intereS vS. humanoSt?Zar nije neverovano o šo više ljudi ne znaza ovaj klub? Možda su vreme i novac zai-sa posali važniji od humanosi? Naravno,posoje pojedinci koji ne mogu da daju krv iz opravdanih, zdravsvenih razloga. Drugiimaju obiju od igle. Međuim, ono so jeuznemiravajuće jese činjenica da većina lju-di koji ne daju krv navodi “nedosaak vre-mena” kao glavni razlog za o. U doba kada,prema jednoj ankei, 27% ljudi do 25 godinaprovodi oko sa vremena dnevno gledajućiisključivo rijalii emisije, zaisa je eško oz-

biljno shvaii ovaj argumen. Srednjoškolcinajčešće imaju dozvolu da odsusvuju dan-dva iz škole nakon šo daju krv, pa bi naiv-no bilo predposavii da je slučajnos o šoo čine relaivno česo. Ukoliko je za dobrodelo zaisa neophodna svojevrsna nagrada,onda reba naglasii da, prema israživanji-ma, pojedinci koji daju krv dva-ri pua go-dišnje smanjuju rizik od srčanog udara za

više od 50%. Takođe, mnoga isaživanja su

ukazala i na smanjenu učesalos nekih vrsamalignih bolesi kod davalaca krvi, kao i dase davaoci krvi brže i lakše oporavljaju ako suizloženi iznenadnom gubiku krvi, recimo usaobraćajnoj nesreći ili okom operacije, jerse organizam već susreo sa naglim gubikomodređene količine krvi.

da li poStoje riziCi?Naravno, posoje i pojedinci koji su skepič-ni u vezi sa davanjem krvi jer nisu sigurni dali je o bezbedno. Međuim, pribor za uzi-manje krvi je serilan i za jednokranu upo-rebu, čime su davalac i primalac popunozašićeni. Dalje, prilikom davanja krvi se nesvara navika u smislu zavisnosi. Sa drugesrane, prilikom primanja krvi, šansa za do-

bijanje HIV inekcije se procenjuje na manjeod jednog slučaja u 2.000.000 ransuzija šoodgovara verovanoći da vas udari grom. i-zik od dobijanja žuice puem krvi se proce-njuje na približno jedan slučaj u 30.000 do100.000 ransuzija (dakle, iako blagi rizik posoji,on se odnosi isključivo na onog koji

PIMA krv, ne na davalaca). Nisu reki i onikoji srahuju da će im krv bii prodaa. Ta mi-sao zaisa deluje zasrašujuće, međuim po-soji opcija da se nađe neko kome reba krv i da se donira namenski za u osobu. Jediniuslov za o je da se krvne grupe podudaraju(a uvek će nekome bii porebna baš a krvnagrupa). Nažalos, i pored ovog argumena,mnogi i dalje smaraju da posoji opasnosprodaje krvi. Međuim, zar nije bolje da odenekome, nego nikome? Drugim rečima: kohoće, nađe način. o neće, nađe opravdanje

neiSkoriŠćena privilegija mnogihNažalost, situacija u Srbiji je alarmantna.Izgleda da je naš mentalitet i neinormisanost

dovela do toga da su poprilično česte nesta-šice. Samo 3% populacije se odlučuje na ovajhumani gest, a interesantno je zapažanje daživotni standard uveliko diktira u kojoj meripojedinci određenih zemalja doniraju krv.Tako npr. u Albaniji ova cira je manja od 1%.U Hrvatskoj ona iznosi oko 3,6%, a u Dan-skoj čak 8%. Da li ovo znači da ljudi u razvije-nim zemljama više veruju da je davanje krvi bezbedno? Možda su pojedinci manje razvi- jenih zemalja preokupirani pukim preživlja- vanjem i jednostavno nemaju vremena da se

angažuju? Zanimljivo je da dobrovoljni davaoci krvi ističu upravo mogućnost da uradenešto što novac ne može da kupi kao primar-ni motiv. Jedan dobrovoljac iz Nemačke je jednom prilikom izjavio sledeće: “s obziromda jedna donacija može spasiti i do tri života,ko jednom da krv je uradio više nego što bimnogi uradili i da žive još 100 godina!” I dok mnogi sede skrštenih ruku, čekajući da se ne-što promeni, „Klub 25” svakodnevno radi natome da se približimo evropskoj eliti, makaru nečemu. Drugim rečima, preuzimaju stvariu svoje ruke i menjaju ono na šta mogu da

utiču, što bi zaista morao da bude i cilj mla-dih u Srbiji.

Ognjen OBUĆINA

Malo je verovatno da ste čuli za “Klub 25”, koji okuplja mlade volontere okoideje negovanja zdravih stilova života, dobrovoljnog davalaštva i širenjem mrežedavalaca. Naime, “Klub 25” čine osobe koje su rešile da najmanje 25 puta u životudaju krv i da ličnim angažovanjem na promociji davalaštva privuku još 25 mladihu Klub. Ova ambiciozna i, pre svega, plemenita ideja potekla je iz Zimbabvea i

proširila se na evropske zemlje velikom brzinom. U Srbiji je prvi „Klub 25“ osnovan pre dve godine u Kikindi, a potom i u još osam sredina - Beogradu (opština Stari Grad), Bujanovcu, Kraljevu, Šapcu, Paraćinu, Čacku, Ćićevcu i Gadžinom Hanu.

ČeSte zaBlude:1) “n s s”

(d o s s j u ).

2) “m sb“ ( os c š b s s s š )



28

Šta je politiČkimarketinG ?Mišljenja u vezi političkog marketinga su po-deljena. Oni koji su protiv smatraju da je tosamo sredstvo da se obmane narod i dođe na vlast lažnim obećanjima, dok oni koji su za,smatraju da je to nešto što je neophodno udanašnje vreme da bi se politička ideologija prenela građanima. Ono oko čegase svi slažu jeste da je značajpolitičkog marketinga to-liko velik da se nikakone može zanemariti.Marketing stručnjacisu ti koji pažljivo gra-de i planiraju imidžstranke i kandidata,od načina izlaganja,slogana, pa do odevanja imimike. Bitni aktori kam-panje su istraživanje političkihproblema, potreba birača i pronalaženjenovca za stranku. Političare skoro uvek pratetimovi sa spremnim govorima i razama kojemogu da se uklope u date okolnosti. BoristTadić iako ima timove koji mu pomažu, ipak najčešće govori iz glave i na osnovu beleškikoje sam sprema. Jedini političar kod nas

koji ne koristi usluge medijskih savetnika je Vuk Drašković,dok Božidar Đelić uvek tražida mu se pripremi govor, ali ga nikad ne pro-čita. Okosnice kampanje se izražavaju slo-

ganima, koji moraju da budu lako pamtljivi,

dopadljivi i sažeti. Glavni aktor Obaminoguspeha bila njegova poruka “Da, možemo “i “Promena”. Marketing stručnjaci se trudeda na razne načine privuku pažnju glasača

originalnošću i dovitljivošću. Čuvena je bilakampanja sa “Gospodinom X ” 1963 godineu Francuskoj. Ideja je bila da se kampanja uprvoj azi zasnuje na najavama misterioznogkandidata i da se time privuce pažnja birača.U drugoj azi kampanje podrška “Gospo-dinu X” bila je transormisana u podrškuG.Deeru (G.Defferre), ali kampanja nijeuspela.

politiČka (ne)korektnoSt“Imamo ešku godinu iza nas, bombe su realno padale. Ša

god ko mislio, nešo je u ura-đeno i popravljeno.” Goovosvaka sranka u Srbiji je do

skoro ovako kreala u propa-gandu. Cilj je da se nepresanim

ponavljanjem narod ubedi da vlasnije poražena.To rade ako šo dokazuju

moć činjenicom da su izgradili mos amogde je nekada posojao. Poliička neko-reknos je bila najuočljivija devedeseih,kada je Slobodan Milošević manipulisaočiavom nacijom uz pomoć nacionalne e-levizije, gde su se pušale samo selekivneinormacije u vezi poliičkih i ranih deša-

vanja. U SAD osim šo proivnički aboriangažuju im isražielja koji nasoji da ispi-a da li ima nekih “prljavšina” u prošlosiproivničkog kandidaa, i maična parijai izborni šab samog kandidaa angažujuisražielje kako bi izbegli sramou okomizbornog procesa. Naši poliičari se akođekorise ehnikama šokiranja publike i nega-ivnim kampanjama. Plasiraju se priče o ne-

verovanim događajima, predskazanjima,lažima i podmeanjima. ada je bila pred-sednička kampanja u oku 2000-e godi-neu Srbiji, opozicija je izbacila plaka sa nji-

hovim adašnjim kandidaom Vojislavomošunicom na kome je pisalo: “ošunicaiz ošunića“. Tim sloganom opozicija jeplasirala priču da posoji proročansvo Ta-

rabića da će Srbiju spasii čovek koji nosiprezime iz mesa iz kojeg je poekao,šo

je neačno, jer o proročansvo ne posoji.Skorašnja dešavanja na poliičkoj sceni ve-zana za šrajk glađu i žeđu radi raspisivanjaizbora od srane Tomislava Nikolića, lideraSrpske napredne sranke, akođe se može-proumačii kao jedan markeinški poez.

mi odluČujemo

Stranka ili kandidat koliko god imali dobre ideje i dobar program ništa ne mogupostići bez dobro osmišljenog političkogmarketinga. To deluje kao neka vrstamanipulacije javnog mnjenja i to se radida bi se upravo te dobre ideje i programstranke ostvario. U suštini bar bi trebalotako da bude. Narod manje-više ne verujepolitičarima, jer su uglavnom davali lažnaobećanja, zloupotrebaljavali svoj položaji koristili ga za lično bogaćenje. Mi smoti koji odlučuju, posmatraju, biraju i kojiimaju moć da promene vlast, jer vlast bez

naroda ne postoji i zbog toga ne smemoda budemo pasivni posmatrači.

Ana ONDIĆ

drUštvo

politiČki marketing v p Ss . psb s, s sč . h đ s č č, b b s , š s s ss .u s čs.

nph ss u pc

uč š s s b sjul- “j ”. “l,š,”,“k, ”; SpS- “Sb ss ” “ Š s’ s’ b SpS” ; SrS- “m ”.

“dug j j g, s bs.“ j.B.t



29

drUštvoSč S r

peSmom protiv (ne)pravde!!!Izreka kaze, nije lopov onaj što ukrade jaje, vec onaj koga uhvate. Međutim, ako

se u ovu izreku ubaci i aspekt obima lopovluka, problem dobija sasvim novudimenziju. Ako posmatramo odluke naseg pravosuđa u poslednje vreme mogli bi da zaključimo sledeće, ako ukradete «jaje», robija vam ne gine ali ako ukradetekokošku ili čak ceo kokošinjac, onda već imate razne opcije na raspolaganju.

Podsećanja radi, proiv Svelaneažnaović je podignua opužnicau kojoj soji da je okom svog gaz-dovanja u F «Obiliću» puem

malverzacija sa ranserima igrača u sraneklubove proivpravno prisvojila oko 4,5miliona nemačkih maraka, 3 miliona do-lara kao i da je u ovom procesu država bilaošećena za oko 500.000 evra kroz uajuporeza.ako sada svari soje, ovaj slučaj će do-

bii svoj epilog u vidiu nagodbe po kojojće gospođa ažnaović u zamenu za pri-znanje krivice dobii kaznu od 12 meseci«srogog» kućnog privora i obavezu daplai 1,5 miliona evra. Od kada je ova vesizašla u medije, javnos nikako da se usa-glasi da li je ova kazna adekvana i kolikisu uicaj lik, delo i imovinsko sanje olk dive imali na ovakvu odluku pravosudnihorgana.

ko Se plaŠi CeCe joŠ???Državni sekrear Minisarsva pravde Slo-

bodan Homen izjavio je da je i samo podi-zanje opužnice uspeh jer u proeklih osamgodina niko nije bio spreman da uđe usudski posupak proiv pevačice zbog njenepopularnosi ali i mogućnosi da nekog po-drži u predizbornoj kampanji! Normalno

je da bi ova izjava mogla da zabrine svakog

ko još uvek veruje da je u ovoj zemlji zakon jednak za sve i da pravda još uvek nosi po- vez preko očiju.

Međuim, nameće se pianje, zašo svaka vlas u Srbiji izbegava ovorenu konrona-ciju sa ovom olk divom?Ovde se reba priseii perioda mračnihdevedeseih kao vremena kada je urbo-olk, kao direkni produk ranih godina,u najveće zaživeo na ovim prosorima.Ceca, kao jedan od glavnih proagonisa e(sub)kulure, doživela je punu armaciju

baš u uslovima eške ekonomske i druš-vene krize kroz koju je zemlja ada prola-zila. Svakako, ovo nije bila slučajnos jer jeupravo ova muzika, kao i kulura izgrađenaoko nje, dobro poslužila adašnjem režimukao sredsvo manipulacije i emocionalnemobilizacije naroda. Međuim, i nakon“demokraskih” promena 2000. i nasojanjada se promene određeni kulurni obrasciu zemlji, popularnos Svelane ažnaović

je nasavila da rase. Ovo ne bi rebalo dačudi, s obzirom da su njene pesme dugo

bile prisune u domovima mnogih građanaSrbije, uveseljavale ih na slavljima, ešile ueškim momenima i odvlačile misli od su-morne realnosi devedeseih.Ceca je nakon 2000. plasirala svoje naj-iražnije albume i održala nekoliko kon-ceraa pred par soina hiljada ljudi pa sui novi poliički akeri u Srbiji brzo uvidelisav poencijal pevačice i mogućnos njenogangažovanja u svrhe poliičkog markeinga.

Tako su jedni ražili i dobili njenu ovore-nu podršku u svojim kampanjama, dok suse drugi odlučili da joj jednosavno ne sa-

ju na pu kako bi sačuvali po koji poliičkipoen. Za o vreme, ime Svelane ažna-ović je više pua povezivano sa različiimaerama, špekulisalo se o njenoj navodnojpovezanosi sa beogradskim “podzemljem”kao i o evenualnoj umešanosi u pozadinuubisva srpskog premijera. Međuim, i po-red svih “repova” koje vuče za sobom, nje-no ime još uvek uživa veliku popularnos unarodu i mnogi ga posmaraju kao važan

predizborni adu. S oga, opravdana je dile-ma dobrog dela javnosi, da li je pravda jošuvek nešo šo se lako žrvuje okom “uzvi-šene” borbe za vlas!?

Caru Carevo… i to je to…epublički javni užilac Zagorka Dolovac,okarakerisala je sporazum sa pevačicomkao kraj osmogodišnje agonije koja je ope-rećivala srpsko pravosuđe. Takođe, ona sma-ra da Srbija nije ošećena jer je iznos koji seporažuje od ažnaovićeve nekoliko pua

veći od onog koji je nesao kroz uaju porezaod ransera udbalera. Naglašeno je da ćenovac koji pevačica bude isplaila državi naime kazne bii iskorišćen u svrhe pomoći so-cijalno ugoženim kaegorijama sanovnišvai drugima kojima je pomoć porebna.S druge strane postavlja se pitanje da li je kaznaod osam meseci kućnog pritvora primerenaovom krivičnom delu ako uzmemo u obzir cirekoje guriraju i činjenicu da je za ovaj prestupzaprećena kazna i do 12 godina zatvora. Drža- va je zadovoljna sporazumom jer je naplatilasvoja potraživanja, međutim, u ovoj proneveri je nestalo daleko više od 1.500.000 evra pa sečini da će pevačica iz ove situacije ipak izaći sapozamašnim protom. S druge strane, postav-lja se pitanje šta će biti sa FK “Obilićem” i osta-lim legalnim učesnicima u poslovima transeraudbalera. Slobodan Homen je izjavio da “Obi-lić” ima pravo da nadoknadi štetu, međutim,ukoliko je država prolazila kroz osmogodišnju“agoniju” da bi isterala pravdu, kakve su šanseda takvu maratonsku trku izdrži jedan klub kojise bori za opstanak u nižerazrednom takmiče-

nju i koji jedva servisira svoje troškove.ako izgleda, ovaj slučaj je savio na velikoiskušenje poverenje koje domaće pravosuđeuživa u narodu. Nameće se pianje da li jedržava dovoljno jaka da dosledno sprovodisvoje zakone, jednako prema svima ili će seradije odlučii za ulogu obina Huda u igrisa bogaima i moćnima od kojih će i u bu-dućnosi prinudom naplaćivai ono šo jojsleduje kako bi o raspoređivala na socijalnadavanja. Sve se čini da će oni koji mogu osebi da priuše nasavii da primenjuju aki-ku APP (ako prođe, prođe) u igri sa državom,

pa ako ne prođe, uvek mogu da plae malo više, zavor izgleda nije prennja za sve.

Bojan ČALIJA



30

drUštvo

laBoratorije za amfetamin

u garažama i magaCinima

zaruBiCa najveći SluČajdo Sada Najveći slučaj proizvodnje sineičkihdroga u Srbiji je okriven 2003. godine,kada je uhapšen dokor Milan Zarubicasa grupom od dvanaes ljudi koji je ko-risio pogone svoje arbike lekova „Lenal-pharm“ kao masku za proizvodnju drogePosle oga, policija je 2007. godine okrila

veliki pogon za proizvodnju ameaminau rnjači. Grupa je radila na adresi legal-no osnovanih rmi: Jugobranon, Bran-on BG i Zodiac rade. U ceo slučaj je bi laumešana i rma Jovana Lukića -Ducla Tra-ding koja je inače domaći zasupnik nekihuvoznih prehrambenih brendova kao šosu: la Perla, Oto Frank i Carapelli.

leteće laBoratorijePored ovih velikih laboraorija, srpska po-licija je okrivala i male, akozvane „leeće

laboraorije“. Tokom 2004 u Ozrenskojulici u Beogradu je okrivena jedna akva,akođe okom 2008. godine pronađena jelaboraorija i u Vinči, dok su 2010 godineokrivene dve. U dosa slučajeva se spomi-nje umešanos Bugarskih državljana šo

se objašnjava poošravanjem zakonskihmera proiv proizvodnje sineičkih drogau Bugarskoj, pa se laboraorije izmešajukod nas. Da ovakvih „leećih laboraorija“ima sve više i u samom Beogradu povr-đuje svedočenje doskorašnjeg uživaocapomenuih droga: „Imam drugara kojikod kuće može da napravi „spid“, pošo

je hemičar, samo mu je porebno par sup-sanci do kojih ne može lako da se dođe,ali ipak može. Takvih laboraorija ima uBeogradu, sigurno dese do penaes narazličiim lokacijama“.

važne SirovineSirovine kao šo su enil sirćena kiseli-na, ormamid, narijum acea, osornakiselina mogu da se korise u raznim in-dusrijama, ali i u proizvodnji droga, pa

je zbog oga u Srbij i 2005. godine usvo- jen Zakon o supsancama koje se koriseu nedozvoljenoj proizvodnji opojnihdroga i psihoropnih supsanci, kojim jekonačno bolje deinisan uvoz ovakvihsupsanci. „Zakoni ne mogu odgovaraju-ćom brzinom da prae e rendove i da na

vreme uvrse e nove supsance na lisukonrolisanih. Dok država o ne reguliše,policija je nemoćna, pa se čak dešava dauhapsimo grupe kriminalaca, ali poom

moramo da ih pusimo jer zaplenjenesupsance još nisu zakonom zabranjene,iako znamo da se od oga proizvode dro-ge”, kaže Sreenović.

domaći pravilnik oPrekUrSorima Dragana Kosić, načelnica odeljenja zaopojne droge i prekursore u Ministar-stvu zdravlja, kaže da.je „Moguće uvesti

bilo koju količinu supstanci tj. prekur-sora uz prezentovanje izjave o njihovojnameni. „Kontrola uvoza se vrši kroz re-dovne i vanredne inspekcije koje mogu

biti obavljene pre ili posle uvoza”, kažeKosić. Spisak prekursora nije propisanzakonom, već pravilnikom koji poslednjiput ažuriran 2009. godine, ali bez bitni-

jih promena u pogledu novih supstancii droga.

SrpSko tržiŠte „Prisutna je tendenci ja da se proizvodnjasintetičkih droga seli sa prostora severaEvrope, zemalja kao što su Holandija ukojoj ima najviše ilegalnih laboratorija usvetu, ka jugu Evrope “ kaže Sretenović.Cene tableta u Evropi se kreću od 4 do 5

evra, dok su kod nas jetinije, jer je ame-tamin lošijeg kvaliteta.. „Ako računamoda Srbija ima oko 150.000 narkomana,to je ipak veliko tržište. Iako policijazaplene naziva velikim, one to nisu, jernajviše sintetičkih droga dolazi iz drugihzemalja, Poljske, Moldavije, Rumunije iHolandije“, kaže Nicović. Navedeni slu-čajevi govore da je proizvodnja sintetič-kih droga u Srbiji sve prisutnija, kao i daće sve više ulaziti u zemlju iz inostran-stva, po cenama dostupnim za mlade.

Teks je nasao u saradnji sa Cenrom zaisraživačko novinarsvo

Ana ONDIĆ

tš sč Sb

U Srbiji se pojavljuju fabrike i laboratorije sintetičkih droga u kojima drogu praveviskoškolovani farmaceuti i hemičari. Poslednjih godina u Srbiji je porastao broj korisnika sintetičkih droga zbog niske cene, lošeg ekonomskog stanja u zemlji i dostupnosti narkotika. Carinska kontrola je neefikasna, zakoni neprecizni.

“Broj uživalaca ovih droga

sve više rase u Srbiji,posaje popularno njihovokonzumiranje jer jedan ‘dop’može da koša od 250 do 300dinara, šo je cena bioskopske

kare“, kaže Marko Nicovićeksper za organizovani

krimina i dodaje da jenezaposlenos bian akorza povećanu konzumaciju

jefinih droga.

“Pj s g jscfič, s š b č s ju supsc. k„” č, “” s s” ts S š s sb sčg.

Sud j urd d j grup zrubc

pr jj 32 b

s , š b šš s 96 .



31

Sudbina meša kare, mi igramo. Kockaruduši

Poverenje i živo se samo jednomgube.

Mrs.Right

May God have mercy upon my enemi-es cause I won’.

DžordžSmitPatonJunior,američkigeneral

Lie is oo imporan o be aken seri-ously.

Common sense is so rare, i should beclassied as a superpower.

Oni koji odusaju ne pobeđuju, dok onikoji pobeđuju nikada ne odusaju.

Čovek ne zna koliko može, dok ne dođe

u siuaciju da mora.In he end i’s no he years in your lieha coun. I’s he lie in your years.

AbrahamLinkoln

When I le go o wha I am I become wha I migh be.

LaoTzu

Živo je ežak, ali proći će.Optimista

Ne posoje porazi, već samo odloženepobede.

Idioizam - ideologija koju nijedna re- volucija ne može srušii.

PožrtvovaniRevolucionar

Samo kvarni opsaju, uosalom – zabav-no je!

PatakDača

Nije vreme za plakanje, vreme je zapivo!

Srećančovek

Naučie sva pravila, da bise znali kakoda ih pravilno prekršie.

mozaik Č b

za vaSd čc, , p j su s u pu.U p bju, j s s s

v. S vs, š , b č. i p, j s

. n s č s gs, p ss; s ss đ, sč. n , č,č s. d sb, s č… š [email protected]

sj s, jš sus, s g bj. a – bu up js.



32

mozaik i p

oGledalCe, oGledalCe...Da li živimo u periodu u kome mediji diktiraju ljudsku lepotu ili je ona zaista stvar ličnog ukusa?!

Sve te lepe devojke, idealnih proporcija i ulic-kani muškarci nam svaki dan bodu oči iz tele- vizora, dok oni sa manjkom samopouzdanjapadaju u depresiju, kupuju skupe kreme, pržese u solarijumu, ne uspevajući da budu srećni.Uvek nešto nedostaje, nikad ne dostižemosavršenstvo. Firmirana garderoba, silikonskegrudi i napućena usta – to je ono što se traži.Pitanje je samo – ko to traži? A ni muškarci nezaostaju, sve više srećemo izdepilirane „kvar-covane” muškarce, koji teže da izgledaju lepšenego devojke. Nije loše da i muškarci izgledajulepo, ali gde je sada ta granica između muške iženske lepote?! Gubi se, brzim korakom. Višenije dovoljno da muškarac koristi sapun, brijači dezodorans, već se na tržištu pojavila i muška

šminka kao deo svakodnevne kozmetike. To-nirane kreme, koje zbog marketinškog eektanisu nazvane puderima i antiage kreme zamušku populaciju sve više pronalaze mesta uokama u kupatilu. Šta žene kažu na to?! Nijedovoljno bilo boriti se sa lepoticama sa malihekrana, sad nam konkurenciju prave i rajeri.

metroSekSUalaC Autor termina: „metroseksualac” je britanskinovinar Mark Simpson. Kako kruže priče bio je nansijski podmazan od strane kozmetič-kih tajkuna, pa je tako motivisan denisao

metroseksualca kao „urbanog muškarca bilokoje seksualne orijentacije, koji ima snažansmisao za estetiku i koji troši veliku količinu vremena i novca na svoj izgled i način života”.

Ako je verovati raznim istraživanjima, momciu Srbiji su trenutno “ni na nebu ni na zemlji”,negde između pećinskog čoveka i metrosek-sualca. Posete s’ vremena na vreme kozmetič-ki salon, radi depilacije grudi ili drugih delovatela, pod izgovorom da se bave sportom, pase mnogo znoje. Etiketa “sportiste” uzdiže nji-hovu muškost i pokriva želju da izgledaju pri- vlačno. Ali da javno priznaju da koriste raznekremice retko ćemo čuti. Što se stavova devojaka prema “metorseksualcima” tiče - sve po-hvale što momci vode računa o svom izgledu,redovno idu u teretanu i redovno se tuširaju,ali neka šminkanje ostave lepšem polu.

SilikonSke miSiCe

U susednoj nam zemlji, Mađarskoj, 2009.godine održan je nesvakidašnji Izbor za mis.Tražena je najlepša „plasicirana” devojka.Po prvi pu u sveu organizovano je akmi-čenje u lepoi samo za žene koje su se podvr-gle plasičnoj operaciji. Organizaori su bilizapanjeni činjenicom da su se soine ženaprijavile za akmičenje. Ova maniesacijanosila je naziv: „Mis plasike - lepoa skalpe-la”. Devojke idealnih mera šeale su pisomuzdignue glave, ponosne na svoja ela, ku-pljena u presižnim ordinacijama.

niko nije SavrŠenŽivimo u vremenu kada se na svakom korakupoencira privlačnos. Pa, kada se pogleda-mo u ogledalo uglavnom nalazimo sebi neke

mane. Dugačak nos, male grudi, zaobljen so-mačić, izazivaju nelagodnos u osobi koja neposeduje samopouzdanje. Dok nasupro nji-ma posoje osobe koje o jako lepo znaju danose, i srećne su jer shvaaju da je svako lepna svoj način. Nesigurnos je akođe razlogneukusnog oblačenja i nemanja smisla zaadekvaan lični sajling. Ne reba jurii izgledmršavica sa modnih pisa, jer svaka negovanažena je lepa žena. Spoljašnja lepoa je važnaza svaranje poziivnog prvog uiska, ali je ne-dovoljna osnova da bi privlačnos rajala. A privlačnos koja raje je posledica unurašnjelepoe. To je lepoa koju mogu posedovai ioni ljudi koji uopše nisu lepe spoljašnjosi.Zao je ova osobina nazvana šarm.

moderno je lepo?!Ono što je moderno ne mora da bude i lepo- ne postoji rizura koja svima stoji. Pojam le-pote veoma je povezan sa stilom neke osobe, astil ili imate ili nemate. To je ono što Vi posedujete, vaš šarm, neka lična crta po kojoj se razli-kujete od drugih ljudi, osmeh... a osmeh nikadne izlazi iz mode. Ako ne posedujete energiju,ni vaša spoljašnja lepota ne može doći do izra-

žaja... Ni u modnom svetu ideal lepote ne de-nišu svi isto. Gucci traži urbani stil i seksepil,Dior traži lepotu koja deluje skupo i pomalorazmaženo, Armani klasičnu, manje upadljivulepotu, a Chanel – otmenost buržoazije.Ukusi jesu različii, zao uvek kada se po-gledae u ogledalce - zapamie da se baš Vinajlepši na sveu!

Ivana MILOŠEVIĆ

l s , s

j s j j s js.j dč

l su sju gcju, sujju u sju pu.

is d



mozaik 50 č ss

j

urij je bio mladić skromnog pore-kla i vesele prirode, visok samo 1m57cm. Još od malih nogu sanjao jeleenje i voleo avione. Ljubav prema

asronomiji usadio mu je proesor mae-maike, koji se i sam bavio proučavanjem

vasione. Nakon završeka Vojne piloskeškole, Jurij kreće na obuku u okviru So-

vjeskog svemirskog programa. ao iz- vrsan učenik, izdržljiv i sjajnih sposob-nosi, i kao jedan od rekih čija je visinaodgovrala malom svemirskom brodu, Ju-rij biva pozvan da vidi ono šo još nijed-no oko u isoriji čovečansva nije videlo– našu planeu iz kosmosa. Tada je imao

27 godina.Bez odBrojavanja Čeiri godine pre prvog lea čoveka u ko-smos, u svemir je lansiran Spunjik 1, a isegodine i Spunjik 2, u kome je leeo i pasLajka. Izvršena su mnogobrojna israživa-nja, kako od srane američkih ako i od sra-ne ruskih naučnika, između kojih se vodilarka za osvajanje svemira. Suvereni vođa ikreaor čiavog projeka Gagarinovog lea

bio je Sergej oroljev. 12. aprila 1961, nakosmodromu u azahsanu, kada je sve

bilo spremno i bez ikakvog odbrojavanja,Sergej je priisnuo crveno dugme i svemir-ski brod Vosok, sa Gagarinom u njemu,odvojio se od zemlje.

„Vidim zemlju... Vidim oblake... Vidim sve!I prelepo je!“ opisivao je Jurij. U kosmič-kom brodu Vosok sve je bilo auomaizo-

vano. Uslovi koji će Gagarina zaeći u sve-miru nisu bili sasvim poznai, pa se radilona ome da Gagarin ne mora da upravljasamim brodom, već da njegov zadaak

bude da okom lea izvešava ša vidi. „Leb-dim! Besežinsko sanje je super! Sve okomene lebdi!“ Obilazak oko zemlje rajao je108 minua, a brod se kreao brzinom od27.400 km/h.

vera u uSpehNije bilo elevizijskog prenosa ovog doga-đaja. Pre samog lea bila su pripremljenari izvešaja za javnos. Dva koja su opisi-

vala neuspešan le i jedan koji je opisivaouspeh. Manje se verovalo u poziivan, negou negaivan ishod. ada je Jurij sleeo nazemlju, objavljeno je da je le proekao

besprekorno i da se Gagarin prizemljio usvemirskom brodu, dok je isina javnosiposala poznaa ek kasnije. Naime, kada

je primeio da nije sve u najboljem redu, Jurij Gagarin je iskočio iz svemirskog

broda padobranom, i sleeo malo daljeod mesa na kome se očekivalo da će biiiskrcan. Prvo je naleeo na dve uplašeneseljanke koje su radile na njivi, i rekao imda se ne plaše, jer je on prijaelj, i siže pra-

vo iz kosmosa. Zaim je zaražio eleon i javio se konroloru lea. Međuim, kako je Aeronauička insiucija propisivala da seasronau mora prizemljii u svemirskom

brodu, kako bi le bio prizna, isina je bilaprikrivena.

trenUtak Slave

Nakon što je sleteo, Jurij Gagarin po-stao je nacionalni heroj i može se reći,popularniji od bilo koje svetske zvezdetog vremena. Primio je više od milion

pisama i čestitki, kao i mnogobrojne na-grade. Za Sovjetski savez ovo je značilopobedu u trci za osvajanje svemira. Ne-što više od mesec dana nakon prvog letačoveka u kosmos, SAD su objavile da ćedo početka 1970. godine poslati čovekana Mesec. 1969. godine, to se i ostvarilo.Ipak, američki kosmonauti tvrdili su da

je Jurij Gagarin bio taj koji ih je pozvaou kosmos.U svojoj 34. godini, Jurij Gagarin pogi-nuo je u avionskoj nesreći prilikom rutin-ske vojne vežbe. Njegovi posmrtni ostacipreneti su u Kremlj. Dugo vremena sespekulisalo da je ova nesreća bila zaveraCIA-e ili samoubistvo. Kako je javnostisaopšteno, istrage policije, vojske i KGB-apokazale su da je ipak u pitanju bila ne-sreća, usled otkazivanja pojedinih delovaaviona.

50-godiŠnjiCa od leta Pola veka od prvog leta čoveka u svemir,svuda na svetu obeleženo je brojnimizložbama i šetnjama i podsećanjima naovaj događaj. Tročlana posada sastav-

ljena od dva Rusa i jednog Amerikanca vinula se u svemir istom rutom kojom je putovao Jurij Gagarin. Snimljen je iilm o Gagarinovom istorijskom letu.

Vlada Rusije ove godine izdvojila je petmilijardi evra za inansiranje kosmičkihprojekata.ad malo razmislimo, 1961. godine bilo jeporebno 108 minua da se obiđe planeaZemlja. U Srbiji 2011. godine, brzi voz odBeograda do Niša puuje nekad čak 9 sai!Nadajmo se da će se do počeka 22. vekao puovanje smanjii bar na onoliko koliko

je Juriju Gagarinu bilo porebno da napravikrug oko Zemlje.

Branka SENIĆ

33

„Vidim Zemlju... Vidim oblake... Vidimsve! I prelepo je!“ Ovo su bile reči

čoveka koji je prvi poleteo u kosmosi obišao krug oko Zemlje. Jurij

Aleksejevič Gagarin otvorio je novo poglavlje u istoriji čovečanstva i eru

osvajanja kosmosa.

prvi pogled na zemljuiz koSmoSa



3

mozaik

ms s s b “d sw“, Đđ d, š čb u Sbj j s b sjj g...

Samo hraBro, ČvrSto, jako

i s Đđ d

ml: Da li borba za opstanak rok muzike uSrbiji, kada izgleda kao da sve bespovrat-no tone u mlaku MTV komercijalu, činida se osećaš kao Don Kihot u borbi protiv

vetrenjača?ĐD: Bilo kakvo muzičko delanje, u bilo ko-

joj državi, koliko god izdavačkih kuća da imai koliko god elekronskih medija da posoji,neće proći dobro ni u jednom sisemu, uko-liko se rok zaposavi. Mislim da se ljudi naBalkanu, pogoovo u Srbiji, plaše roka. Onim je deniivno prenja jer beskrupuloznoi nepogrešivo ačno peva o onome šo jeseproblem ne samo mladih ljudi već i general-no onoga šo se zove radnička klasa. MTV komercijala, kao i svi drugi koji pokušavajuda uguše rok, nemaju dovoljno municije niiimaju dovoljno moći koliko mi imamo dušei upornosi. Svako ko se uhvaio roka posao

je narkoman, ali ne u onom ružnom smislu- posao je zavisnik od og zvuka, zavisnik odakvog načina izražavanja i neće odusai doposlednjeg renuka, dok ga ne izdaju srce ilimozak.ml: Koliko u Srbiji može da se živi odroka?ĐD: Može, naravno, ali to ide u talasima. Mo-

raš se dovijati, moraš se snalaziti. Kad kažemda ide u talasima to su otprilike nekakve letnjepriče, gde uspeš da, ukoliko si dovoljno vre-dan i promućuran, platiš zaostatak od inosta-na i struje u poslednjih godinu dana. A onda,ako ti se stvarno posreći da ti se zaređa jedno4-5 koncerata, dođeš u poziciju da uzmešneki novi polovni automobil - bolji od onogprethodnog koji si prodao zbog toga što nisiuspeo da dogovoriš svirku za Novu godinu, amorao si da živiš od nečega, da jedeš nešto.ml: Da li misliš da se spotovi rok bendovane prikazuju dovoljno po televiziji i ako jetako, koji je razlog tome?ĐD: Spoovi rok bendova se deniivno neprikazuju dovoljno. To znam po sebi jer kodsvakog urednika moraš da odeš oprilike barri pua, bez obzira na o koliko raješ, da bion konačno shvaio da je ebi salo da se ajspo emiuje. Televizije su navikle da svojugledanos baziraju na spoovima gde imamnogo goloinje, gde je o jedina poruka. Da

bi se spo prikazivao nije dovoljna kvalienamuzika, eks ili dobra ideja koja se razlikujeod sereoipa koje salno gledamo.ml: Poznato je da dosta sarađuješ sa Kiki-jem Lesendrićem. Da li postoji šansa dauskoro dođe do nekog dueta?ĐD: Nakon mog razlaza sa Generacijom 5,iki je napravio kompleno ceo album zamene - “Samo svoj” (izdanje HiFi Cenrakoje je izašlo 2002. godine). To je album koji

je meni prakično produžio živo. Na njemu

su odlične pesme koje su, nažalos, imale lošureklamu. ića je izuzean auor, neverovanoalenovani “ludak” i jedna od najduhoviijihosoba sa kojom sam u živou, ne sarađivao,nego sa kojom sam se u živou sreo. Tako dasaradnja sa njim dolazi u obzir uvek i u sva-kom pogledu.ml: Ima li „Death saw“ u planu neki većinastup ove godine, npr. Beer fest i sl.?ĐD: Beer es nažalos za sada osaje pričakoja je na margini, iz nekakvih ličnih razloga.“Deah saw” će u ovom renuku uglavnomnasupai po esivalima, kulurnim i urisič-

kim dešavanjima koja nisu brendirana, npr.možda se pojavimo na Beer esu u Zrenjani-nu. Iz prosog razloga šo mislim da je omla-dina, koja se nalazi amo negde u polurazvije-

nim i nerazvijenim opšinama, oliko gladnaroka bi o bila naša misija kao benda, u ovomrenuku.ml:Koji je tvoj savet bendovima u nastaja-nju, tj. klincima koji dolaze?ĐD: Bendovi koji dolaze, klinci koji dolaze,prvo moraju dobro sebe da provere da li suzaista dobri za to čime žele da se bave. Uko-liko jesu, ukoliko to sebi dokažu i ukoliko imdrugi koji su validni denitivno daju potvrduza tako nešto, ne smeju nikada da odustanuod svog sna, ne smeju nikada da se prepustestihiji. Ta privilegija da budeš tačan u izrazu,u kritici, da budeš ponosan na svakog člana benda, uključujući i sebe, je nešto što je jedinaormula za dugovečnost. Jer, onog trenutkakada odeš pod led i podlegneš provokacija-ma, a u Srbiji ih, kao svuda u svetu ima dosta,tog trenutka si prodao sebe i tog trenutka si la-gano krenuo nadole. Mladi moraju da shvatekoliko je rok prava tj. dobra priča, a koliko sudroga i alkohol stvari koje te odvlače od prave priče. Strahovito je važno biti zički zdrav,kondiciono jak, voditi računa o tome šta jedeši piješ, koliko spavaš da bi ’N’ priču mogaoda izguraš do kraja.

aarina ILIĆ

ml: r j 1960-h 1970-husp p u p. k

s?Đd: n b j s ssb su j j sb čs s. t s bu

s s j bg sj gs. ms ssc ju j s sb s psj.



35

ekovizija

r ekof mozaik

(DRUGI DEO)

Šta je Radio Ekof? Ova stranica je po-svećena veseloj strani Ekofa koja je predizumiranjem. U nadi da spasem tu Dodopticu, obaveštavaću Vas o najnovijimdogađajima, koji će u većini slučajeva

biti neistiniti i svaka sličnost sa likovi-ma pomenutim u datim postovima bićeslučajna.

Ša mi je ovo izašlo ispod nosa uuuuu…Uuu programu smo? hm, paaaa dragekoleginice i kolege, ‘brodošli u još jednuemisiju adio ekoa. Ah, da, rebalo je dase održi nasavak Ekovizije al’ znae kakoo već biva kada dve živuljke dele iso elo.Geolozi se pobuniše, rekoše zašo njihov predsavnik ne bi išao na dao akmičenje,a ne predsavnik Ekoa i eo osadosmo bezpredsavnika na om presižnom akmiče-nju. Al’ ne uguje dragi moji čiao-slušao-ci, i pored oga danas ćee čui dve pesme.Imam veliku čas da Vam predsavim mladugrupu geologa. Dame i gospodo numeruZagroban za vas pevaju Živi osili!

Zagroban

Dugo pričamo, moja je simpaija Ja sa njom sam na krilima,Spojila nas je jedna miserija,I od ad pričam s osilimaNaša ljubav je iskonska.(eren x2)

I isog rena smoren kao hiljadu sena Jer na mome aksu i nema baš žena,I dekan zna da nešo nije u reduMoj živo je zagroban.Palim komp, na neu gledam prol njenČiam da je rasna ženka,Na oj slici je imala amniji en,Nego šo ima moja LenkaŽenka džinovskog lenjivca.(eren x2)I isog rena smoren kao hiljadu sena

Jer na mome aksu i nema baš žena,I dekan zna da nešo nije u redu

Moj živo je zagroban.- Dakle o su bili maesralni Živi osili, zv.

boyband sa perspekivnom budućnošću

kao šo i njihovo ime govori. A sada sledećiizvođač. U pianju je jedna lmska nume-ra, a nešo više o ome će reći sam izvođač– Maza Bekovski.- Znači kao šo se rekli ovo je lmska nu-mera za lm koji se zove Crveni vrapci ukojem se radi o sudenima Ekoa i njiho-

vom položaju na om akuleu. Crveni zaošo je o boja koja preovladava na zgradidae usanove, a vrapci… eo ako. Jel mogusada da pevam?- Naravno uzjogunjeno momče, izvolie.

A pre oga drage koleginice i kolege da seoprosimo i da Vas pozovemo da budeeuz nas i u sledećem broju koji će izaći ek u sepembru.

Ekonomski rep

Odem i jednog dana ja na svoj aksČim sam uleeo usremih se na prozor,

Videh neke ribe šo nose Air max Šo demonsracijama beše ocijelni sponzor.Zanemarim ja o čudo i produžih daljeNa međusprau gde su bise odmerava me

Valer,Pozdrave iz Sarajeva iskreno mi šalje

Ja ih primim i sanem u red za šaler.Čekam, čekam, čekam da dođem na redBejah sveže obrijan, porase mi brada,Dođoh crnokos, a vraih se sed

Propade mi plan da skoknem do grada.Dođoh ja do pula, piah ženu-šaler

„Teo, eo, eo, kol’ko ima sai?“,Bolje da sam ada zguo neki malerorisniji je od odgovora šo će mi ea dai.Pođoh u kaninu da napunim somačeI priom da vidim ša ima na neu,Crevce od radosi poče mi da skačePar je dana varilo samo jerenu pašeu.

„Dobar danak eo, daje mi kalconu“„Nema sine, nesalo je, hoćeš nešo drugo?“U om daom renu, crevce meni klonuJoj živoe lualico, joj živoe ugo.Ne uzeh ja niša, sedoh za računaroji me je đavo erao da dođem,Bolje da sam skočio u obližnji bunarDa se malo okupam i zidove glođem.Završih sa neom, krenuh uz sepeniceSav izmoren ko da me je neko uk’o,

Vri mi se u glavi, skupiše se zeniceo da sam cele noći neke cre vuk’o.Nema me na spisku za Okobar 2Neko bi rekao: “Ju velika šea!”,

A na njega mi ode nansija svaOdoh ja rkom do čika adea.Sojim ispred vraa gde uhvai me remaIznad njih piše so dvadese osam,

„Čika ade, šmrc, mene na spisku nema!“ „Ne brine se sine, na spisku e nosam“.

Miloš BEIĆ



mozaik

kralj nemog filma Danas je teško zamisliti dobru komediju bez zvučnog efekta, ali ne i onima koji su odrasli uz crno – bele filmove proslavljenog komičara Čarlija Čaplina. Njegov lik lutalice u vrećastim

pantalonama, crnih brčića i sa polucilindrom na glavi je najprepoznatljivija ličnost kinematografije prošlog veka. Njega viđate u predvorju svakog bioskopa, njegova slika se nalazi u svakomvideo – klubu, on zauzima počasno mesto u bilo kojoj enciklopediji filmske kinematografije. U čast 122 godine od njegovog rođenja predstavljamo vam kralja komedije.

36

S

er Čarls Spenser Čaplin rođen je16.aprila 1889. godine u Londo-nu. Roditelji, muzičari i glumcipo zanimanju, umiru kada je Ča-

plin imao svega 5 godina; te on i njegov brat postaju beskućnici. Neko vremeprovodi u domu za nezbrinutu decu, da bi kasnije postao član dečije muzičko– pozorišne trupe u kojoj je ostvario iprve sporedne uloge. Ubrzo postaje glu-mac kompanije “Keystone” koja je or-ganizovala pozorišne predstave. Žrtvo- vanje (Making a living), njegov debi, ga je skoro koštao otkaza, a njegove produ-cente ogromnog gubitka. Međutim, Ča-plin je kroz svoje sledeće uloge privukaopažnju publike i dobio još jednu šansu upomenutoj produkci ji “Keystone”.

lutaliCa (the tramp)Lik lutalice je imao svoj debi tokom erenemog ilma. Prvi put se pojavljuje uilmu Kid Auto Races at Venice. “Nisamznao koji bih kostim trebao da koristim.Na putu do garderobe sam odlučio da to budu vrećaste pantalone, velike cipele,uzan kaput i maleni šešir. Kako su redi-telji želeli da moj lik bude nešto stari-

ji, svemu tome dodao sam i male crne brkove. Kada je slika bila potpuna po-čeo sam da se poistovećujem sa samomulogom, a u trenutku kada sam kročiona pozornicu lik Lutalice je bio rođen”,kaže u svojoj autobiograiji Čaplin.Kako je lik Lutalice postao sinonim zaeru nemog ilma, dvadesetih godinasa pojavom prvih ilmova sa zvukomČarli Čaplin uporno odbija da svomproslavljenom komedijašu podari glasna velikom platnu. U tome je istrajaodo poslednjeg ilma o smešnom i tra-

pavom čovečuljku u ogromnim cipela-ma koje je morao nositi svaku na onojpogrešnoj nozi kako mu ne bi spadale.Lik Lutalice penzioniše u ilmu Moder-

na vremena(1936.) u čijoj poslednjojsceni simbolično korača beskrajno du-gim bulevarom sve dok ne zamakne izahorizonta. Ovaj ilm mnogi smatrajuposlednjim nemim ilmom. Premda seu završnoj sceni po prvi put začuo i glasČaplina kao deo italijansko – rancuskepesme koju tiho pevuši dok sporo ne-staje sa velikog platna.Iako su zvučni ilmovi postali dominan-tni nakon 1927, Čaplin je odbio snimatitakve ilmove i kroz tridesete. Smatrao je kako je ilm prvenstveno pantomi-

mička umetnost. Rekao je: „Pokreti seočigledno bolje razumeju nego reči.Kao i kineski simboli, uvek će značitirazličite stvari ovisno o konotaciji. Po-slušajte opis neke nepoznate životinje– aričke divlje svinje, na primer. Zatimpogledajte sliku životinje i vidite kakoste iznenađeni.”

veliki diktatorNjegov prvi zvučni ilm, Veliki diktator(1940), bio je čin prkosa protiv AdolaHitlera i nacizma. Sniman je i objavljen

u Sjedinjenim Državama godinu danapre nego što je SAD napustio svoju po-litiku izolacionizma kako bi ušao u Dru-gi svetski rat. Film je u to vreme opisan

kao hrabar čin s obzirom na političkiambijent, zbog izrugivanja nacizmu iprikaza progona Jevreja. Čaplin je glu-mio oba glavna lika, diktatora AdenoidaHinkela, koji je očigledno temeljen naHitleru, i jevrejskog brijača koji izičkipodseća na Čaplinovu Skitnicu.

poSlednji Čin...Poslednja dva Čaplinova ilma sni-mljena su u Londonu: Kralj u Nju Jor-ku(1957), u kojem je nastupio u glavnojulozi, i Groica iz Hong Konga (1967),sa Soijom Loren i Marlonom Brandomu glavnim ulogama. U Groici iz HongKonga Chaplin se poslednji put pojaviona ilmu u maloj ulozi, kao konobar kojipati od morske bolesti.Za nemi flm Zlatna groznica 1928. dobio je prvog Oskara, a 1973. pozvan je da pri-mi i svog drugog Oskara gde je pozdrav-ljen sa najdužim aplauzom ikada zabeleže-nim u istoriji ceremonije dodele Oskara;trajao je celih 12 minuta. Već sledeće go-dine dobio je Oskara za orginalni scenarioza flm Svetala pozornice koji je i režirao.Godine 1975. engleska kraljica ElizabetaDruga mu je dodelila čin viteza.

Čarli Čaplin je imao mnogo ljubavnih veza i aera, četr i braka i desetoro dece.Njegovo zdravlje počelo se pogoršavatikrajem šezdesetih, nakon završetka nje-govog zadnjeg ilma, Groice iz HongKonga. U zadnjim godinama je jakooslabio te je umro u snu na Božić 1977.u Švajcarskoj u 88 godini života.Mnogi su pokušali da ga kopiraju, nikonije uspeo. Kralj komedije bi danas tepokušaje samo pozdravio podignutimpolucilindrom, jer ipak sve što je želeo je v iše smeha i radosti u svetu. Da smeh

leči - Čarli Čaplin je dao dokaz! Uveritese u to i sami.

Jelena KOTARAC

122 Č Č



37

mozaik apss suj 2011

Celu noć i Celi danSvako čudo – 3 dana, u našem slučaju to čudo je trajalo 12 dana. Zadržite se naredovima ove strane jer sledi prenos doživljaja apsolventske ekskurzije.

kada «padne» prvikilometar

Auobuska sanica, gomila mladih ljudi, na-smejana odmorna lica, koeri, kese, «sve-že» narezani cd-ovi, poslednje popravljanješminke i preslišavanje da li je sve spakovano– da, o je spremanje za polazak. Toliko že-ljeni izlazak iz Beograda i žurka može dapočne. Glasna muzika, preglasna čak i zapriču, kao da zabranjuje bilo kakav pomenispia i drugih obaveza. Tera nas da svu urealnos osavimo za sobom i izgradimoneki novi sve sa poznaim ili nepoznaimljudima pozicioniranim na sedišima okonas. Iako znamo da je rok rajanja našeg no-

vog svea samo dve nedelje, naše uzbuđenjerase sa svakim pređenim kilomerom.

odoSmo mi na PUtedalekeSanice su se ređale, u mnogim gradovimasmo osavili rag za sobom, u mnogim on-anama bacali siniše, a nekima od njih smoobećali da ćemo ih poseii ponovo. Nanašoj mapi su se našli mnogi gradovi. Ve-necija – kanali, rg Sveog Marka, golubovi,sedenje na sepenicama ispred crkve San-a Marija de la Salue, gondole, oo sešnispred Ferari radnje, mosići, vožnja bro-dom, sunce. Verona – brzinsko razgledanjegrada, kuća omea i Julije, Arena, crkvaSan Zeno Maggiore, rka do McDonalds-a. Mone arlo – ponoćni izle, razbuđi-

vanje, prinčeva palaa, kazino, Formula 1,

spušanje ka gradu puem koji je bio kobanpo čuvenu Grejs eli. Ljore de Mar – naša«baza», nekoliko nezaboravnih žurki, klu-

bovi, emaska zabava, prodavci ruža, plaža.Barselona – oduzima dah, Sagrada amiliapred kojom smo mogli da sojimo saima iokrivamo nove dealje jedne priče (za kojunam se čini da nema kraj), organska arhi-ekura, park Guelj, Gaudi, najduža klupana sveu, olumbov rg, La ambla, Velikipeak, povorka, širina, more ljudi, Magičneonane uz pesme iz Diznijevih craća sunesumnjivo sve naveli da se osećaju kao u

nekoj bajci, luka, pokreni mos, Por Aven-ura – mnogim sapunicima avanurisimapredsavljalo je osvarenje sna, Nou amp,

voćkice na zgradama. Figueras – Dalijev

muzej, u kome nema kusosa (jer Dali o ne bi dozvolio) učinio je da svako na svoj načinshvai njegovu umenos: Gala, ljubav, jaje,spoj nespojivog, originalnos, haoičnos,svesranos, novac, zlao, igra s bogovima.osa brava – vrđava, more, vear, alasi,

Ava Gardner, vino; krsarenje brodom odBarselone do Ćiviavekije (imska luka)– giara na palubi, poraga za zaverinom,lavirin premalih kabina, klausroobija,pučina, Uskrs. im – oloseum, Forum,duge šenje, Vaikan, Španski rg, uživanjena sepenicama, Narodni rg, Berger ing,neke uske ulice, rg Venecija, espreso. Fi-renca – uzaludan pokušaj glasanja, 2h uju-ru, prazne ulice, niša viđeno.Foograje, osmesi, hiperakivnos, sangri-

ja, nova poznansva, malo sai sna, novi us-pešan dan, dremka u auobusu. Uživamo unašoj ekskurziji jer svi dobro znamo da jojuskoro sledi kraj i da nam se još jedna nećeukazai.

može i drugaČijeNi ova ekskurzija nije bila izuzeak od pra-

vila da savršensvo ne posoji. U sledećimredovima će bii ukazano na neke propusekoji su se desili u oku našeg puovanja.asno sizanje na odrediša je bio naš hro-ničan problem. Na aj način je skraćivano

vreme za razgledanje gradova da bi se ispo-

šovala sanica šo je dovelo do oga da smoodređenim danima provodili više vremenau samom puu nego u razgledanju. Ne smese zaboravii i o da je jedan od auobusaproveo ceo dan na parkingu u Španiji (nasamo sa i po vremena udaljenosi od Ljo-re de Mara, izazvano uđom greškom).Ponoćni izlei nisu način da se obiđe nekigrad, kao i osajanje na odredišima čiavihpola saa (u par navraa se činilo da pauzena benzinskim pumpama raju duže). Zasve vreme pua kompeennos i zainere-sovanos vodiča za svoju grupu i pianjapunika je bila svar puke sreće.

nazad u veliki prljaviGradNazad u realnos. Uisci se svakim danomsležu i menjaju, ono ružno se zaboravlja, alepo se pami i prepričava. Dok u pauzi odučenja gledamo najnovije slike sa ekskurzi-

je posavljene na nekoj od drušvenih mre-ža, reba da budemo srećni. Međuim, uiso vreme reba bii i svesan da ovo puo-

vanje predsavlja poslednju glavu u jednomod poglavlja u našem živou, dok će se novopoglavlje ovorii i brže nego šo mislimo iu njemu će baš sve zavisii od nas.

Ivana VUOVIĆFoo: Sveozar KRDŽIN



38

mozaik

Sedeo je oslonjen na kameni zid, umaloj sobi sa računarom na stoluispred njega i gomilom kutija na-slaganim duž zidova. U raspore-

du kutija nije bilo nikakvog reda. Naiz-menično su se nizale male i velike kutije,ispunjene knjigama, odećom, obućom,igračkama, muzičkim instrumentima ielektričnim aparatima. Visok mladić jeposmatrao monitor računara sa velikompažnjom, a onda se osvrnuo na robota.

- Zdravo! – reče on, pogledavši monitor.– Operativni sistem je unkcionalan,uskoro će svi sistemi početi sa radom.- Tačnije, za 27 minuta i 32 sekunde. –rekao je robot, nakon analize potrebnog vremena za učitavanje podataka.- Da, baš tako. – nasmeja se mladić.– Uskoro.- Gde se nalazim? Poslednji log u siste-mu ukazuje da sam dugo bio isključen.- Ovo je moj skromni dom – reče mla-dić, raširivši ruke da pokaže na prosto-riju.- A gde je on? U kom naselju, kom me-stu?- Na jednom skrivenom mestu. – rečemladić neveselo.- Zašto?Mladić ne odgovori.Robot ga radoznalo pogleda, a zatimosmotri prostoriju.

- Kakve su ovo stvari? – upita robot, po-kazavši rukom na kutije.- Ah! Zar nisu divne? – reče mladić uz- buđeno, uzevši jedan plastični autić. –

Pogledaj, predivna izrada, divno svedo-čanstvo ljudske kulture i maštovitosti!- Svedočanstvo? – upita robot.- Da, tako je. – reče mladić. – Ja sam ko-lekcionar, iz hobija. Sve ove stvari pred-stavljaju odraz tehnologije i, ponajviše,mašte ljudskog roda.- To su ipak samo predmeti.- Da, tačno. No, svaki od ovih predme-ta ima svoju priču, svoje mesto u životusvoga nekadašnjeg vlasnika. – mladićuze autić i približi ga robotu. - Pogledaj,ovo je mala maketa transportne jedini-ce. Mladi pripadnici ljudskog roda kori-ste je kao igračku, a po točkićima možešda vidiš koliko je korišćena. – reče mla-dić, okrenuvši igračku tako da se videizlizani točkići.- Shvatam. Svaki od predmeta ima tra-gove korišćenja, kao dokaz da je imaounkciju u životu ljudskog bića.- Tako je. Nažalost, to danas važi i za pla-netu Zemlju. – reče mladić tužno.- Kako to misliš? – upita robot.Mladić odloži autić u kutiju.- Nisi imao prilike da posmatraš ljudska bića dugo kao ja. – reče mladić sa uzda-hom. - Ljudi kroz svoj život sakupljaju veliki broj predmeta. Svi oni imaju nekuunkciju, bilo da je to identiikaciona,platežna ili čisto sentimentalna, kao na-čin za prisećanje vlasnika na važne tre-nutke u njihovom životu.

- Kakve to veze ima sa planetom? – po-novi robot.- Ljudi stiču veliki broj predmeta tokomživota. – reče mladić. – Nažalost, nekipredmeti su počeli da poseduju svoje vlasnike, hraneći njihovu pohlepu i ta-štinu. I ljudi su tako postali oholi i zli,iskvareni ne samo opsesijom materijal-nim, nego i zlom drugih ljudi.Robot je slušao sa pažnjom, rešivši dapusti svog sagovornika da završi svojeizlaganje.- Nijedno biće u svemiru, naravno, nije

bez mana. – nastavi mladić. – Posma-trajući ljudski rod, zaključio sam da susposobni za velika dela, ali i za strašnazlodela. Njihova maštovitost, požrtvo-

vanost i dobrota zaista su za divl jenje. Ali, oni nisu savršeni. – reče mladić, uz-dahnuvši. – Snazi njihovih vrlina uvek će parirati snaga njihovih mana. U toj borbi prolaze njihovi krhki životi .Mladić se osloni na sto na kome je sta- jao računar. Monitor iza njega treptao jeu različitim bojama.- Njihova planeta postala je svedočan-stvo te drevne borbe dobra i zla u njiho- vim dušama . Toliko, da v iše nije nimalolaka za život. I danas je ta borba jačanego ikad. Njihove vrline su na iskuše-nju, a nada im je na izdisaju.- Njihova planeta? Misliš tvoja? – rečerobot. Mladić se osmehnu.- Ne, njihova planeta. Zemlja. Ja samovde gost. – reče on.Filteri za boju u robotovim očnim sen-zorima počeli su sa radom. Prizor prednjim naglo ožive. Svaki predmet dobio je svoju boju, po kojoj je igrala sen-ka slabe sijalice u sobi. Robot osmotrimladića, visokog čela, sitnih očiju, ta-mnoplave kože, u sivom kombinezonu.Prekrštenih ruku, sa šakama sa četiri pr-sta, gledao je u robota. Iza leđa, u visinistola, virio mu je rep.- Ti nisi sa ove planete? – upita robot.- Ne, moj dom je među zvezdama. – rečemladić setno.- Zašto si me ponovo uključio?- Ova planeta još uvek ima ljude koji ve-

ruju u lepotu života, u brojne mogućno-sti koje on pruža. Pritom su spremni dase bore protiv svojih mana i da razvijajusvoje vrline da bi istražili sve te moguć-nosti. Ja... – uzdahnu mladić. – Ja samtakođe spreman na to. Ali, kao i ljudi, nemogu sve sam. Ja... – oklevao je. – Potre- ban mi je saradnik , saborac, saputnik ...Prijatelj. Bilo koje rase.Robot ga je gledao. Činilo se kao da je večnost prošla dok konačno nije progo- vorio.- Prihvatam. – rekao je, i pružio ruku

mladiću.Rukovaše se.

Nikola ŠKONDRIĆ

eh f

SaPUtnik

Očni senzori su se uključili.Robotu je trebalo par sekundi za određena

vizuelna podešavanja,

kako bi osigurao kvalitetnurezoluciju, a zatim je

osmotrio gde se nalazi.



Srećno S uČenjem!



Ukoliko želiš da stekneš praktično znanje i iskustvo iz oblasti marketinga, naučiš neštonovo, upoznaš zanimljive ljude i pri tome se zabaviš onda je marketing tim časopisa’Monopollist’ stvoren za tebe.

Primamo 3 nova člana. Uslovi su:- da si student Ekonomskog fakulteta (nebitno koja godina);- da si kreativan i posvećen;- da si timski igrač.

Svoje motivaciono pismo šalji na adresu:[email protected] do 1. jula.

Svi koji konkurišu dobijaju feedback. Marketing tim kreće sa radom od septembra.

ČaSopiSprima nove ČlanovemarketinG tima!

Svi vi koji želite da od septembra postanete deo redakcije časopisa ’Monopollist’ svojeime, prezime i broj telefona pošaljite do 1. jula na mejl [email protected] Neka sei tvoj glas čuje, pridruži se timu koji pobeđuje!

ČaSopiS

prima nove Članove!

Documents

Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet maj 2011 broj 74