EKONOMSKI FAKULTET NA DLANU

SPECIJALNO IZDANJEZA BRUCOŠE

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA BEOGRAD, OKTOBAR 2006

GODINA IX - BROJ 45

POZDRAVNA REČZoran Arsenović

www.monopollist.org

student prodekan

Predstavljanje ispita i smerova

Organizacije i centri EKOF-a

POZIVA SVE ZAINTERESOVANE STUDENTE

Uredništvo MonopolList-a poziva sve zainteresovane koleginice i kolege da se pridruže redakciji najčitanijeg studentskog časopisa

DOĐITE I PIŠITE!NEKA SE I VAŠ GLAS ČUJE!

Kamenička 611000 BeogradTelefon: 011/3021-165 i 064/130-3930E-mail: monopollist@gmail.comPosetite i sajt – www.monopollist.org

UČLANI SE!

UČLANI SE!

3

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKNIKOLA ĆIRKOVIĆ

FAKULTET: Milica NIKOLIĆEKONOMIJA: Milica LAZAREVIĆDRUŠTVO: Sanja AVRAMOVIĆMOZAIK: Ivana BOJANOVIĆ

DIZAJN I PRIPREMA: TriD

LEKTOR: Ivana MARKOVIĆ

MENADŽER: Vladimir Gojković

ČLANOVI REDAKCIJE: Jelena Ljubišić, Adrian Stojanović, Marija Nenadović, Ruža Ristanović, Mladen Stevanović, Slobodan Britvec, Mar-ko Simendić, Vladimir Gojković, Dragana Aleksić, Branko Krstić, Ivana Marković, Milan Matejić, Dejan Zec, Marko Trifković, Milan Savić, Ana Šantak, Branko Kubat, Milijana Komnenić, Anđela Dukovski

SARADNICI: Goran Javorac, Nenad Maslovara, Ljubomir Javorina, Milen Kakuća

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

E-adresa: monopollist@gmail.comSajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

Uvodnik

Sadržaj

Drage kolege dobro nam došle! Želimo ovim putem da vas pozdravimo i da vam pože-limo što prijatnije studiranje na našem fakuletu. Ovim specijalnim izdanjem „MonopolLi-sta“, namenjenog vama brucošima, želeli smo da prenesemo naša iskustva i da vam tako olakšamo i ubrzamo privikavanje na novu sredinu. Vi ste prva generacija studenata koja će studirati po novom, evropskom sistemu, prila-gođenom Bolonjskoj deklaraciji. Napravljen je balans između oštrijih uslova studiranja i olakšica koje ćete moći koristiti tokom studija. Neće više biti dozvoljeno beskonačno dugo studiranje, ali ćete zato ispite moći polagati već tokom godine, preko rada na vež-bama, polaganja kolokvijuma, testova, pa se potrudite da iskoristite sve prednosti koje vam ovaj sistem može pružiti. Verovatno će to biti zanimljiviji i kvalitetniji način rada, a jedini problem koji će se gotovo sigurno javiti biće gužve na predavanjima i vežbama. Pretpostavimo da će se vremenom sve izbalansirati i dovesti u red, jer će ovo ipak biti prva, pionirska, godina novog sistema studija na Ekonomskom fakultetu.Puno uspeha i sreće u predstojećim godinama na „Prvom i pravom“, želi vam vaša re-dakcija časopisa „MonopolList“.

Nikola ĆirkovićGlavni i odgovorni urednik

04 UNIVERZITETSKA HIMNA06 ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU?08 STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA09 SAVEZ STUDENATA EKONOMSKOG FAKULTETA 10 MARKETING RADIONICA12 AIESEC15 CENTRI NA FAKULTETU20 ODGOVORI NA NAJČEŠĆE POSTAVLJANA PITANJA22 ISPITI IZ PRVOG I DRUGOG SEMESTRA24 SMEROVI37 ŽIVOT U DOMU38 STUDENTSKE KARTICE40 GSP - NEIZOSTAVAN DEO STUDENTSKOG ŽIVOTA42 GDE MOŽETE IZAĆI VEČERAS

4

Univerzitetska himnaDrage kolege, pred vama se nalazi tekst numere koju je napisao bolonjski biskup Strada još 1267. godine. Vremenom, ona je prihavćena kao studentska i univerzitetska himna širom sveta. Poznata je i po prvom stihu, pa se često naziva Gaudeamus igitur, ili samo Gaudeamus.

De Brevitate Vitae

Gaudeamus igiturIuvenes dum sumus.Gaudeamus igiturIuvenes dum sumus.Post jucundam juventutemPost molestam senectutemNos habebit humus.Nos habebit humus.

Ubi sunt qui ante nosIn mundo fuere?Ubi sunt qui ante nosIn mundo fuere?Vadite ad superosTransite in inferosHos si vis videre.Hos si vis videre.

Vita nostra brevis estBrevi fi nietur.Vita nostra brevis estBrevi fi nietur.Venit mors velociterRapit nos atrociterNemini parcetur.Nemini parcetur.

Vivat academia!Vivant professores!Vivat academia!Vivant professores!Vivat membrum quodlibetVivat membra quaelibetSemper sint in fl ore.Semper sint in fl ore.

Vivant omnes virgi-nesFaciles, formosae.Vivant omnes virgi-nesFaciles, formosae.Vivant et mulieresTenerae amabilesBonae laboriosae.Bonae laboriosae.

Vivant et res publicaet qui illam regit.Vivant et res publicaet qui illam regit.Vivat nostra civitas,Maecenatum caritasQuae nos hic protegit.Quae nos hic protegit.

Pereat tristitia,Pereant osores.Pereat tristitia,Pereant osores.Pereat diabolus,Quivis antiburschiusAtque irrisores.Atque irrisores.

Kratak je život

Veselimo se, dakle,Dok smo mladi.Veselimo se, dakle,Dok smo mladi.Nakon prijatne mladosti,Nakon dosadne starosti,Zemlja će nas imati.

Gde su oniKoji su bili na svetu pre nas?Gde su oniKoji su bili na svetu pre nas?Možeš preći u raj,Možeš otići u pakao,Ako ih želiš videti.

Naš život je kratak,Brzo se završava.Naš život je kratak,Brzo se završava.Smrt dolazi brzo,Okrutno nas grabi,Niko nije pošteđen.

Živela akademija!Živeli profesori!Živela akademija!Živeli profesori!Živeo radoznali član,Živela ljubopitljiva članica,Uvek neka budu u cveću.

Živele device,Lake i lepe!Živele device,Lake i lepe!Živele i udate žene,Nežne i ljupke,I pune vrednoće.

Živela država,I oni koji njom upravljaju!Živela država,I oni koji njom upravljaju!Živeo naš gradI dobrovolja donatoraKoji nas ovde štite!

Neka tuga nestane!Neka mržnja nestane!Neka tuga nestane!Neka mržnja nestane!Neka đavo nestane!I svako ko je protiv naše škole,Ko joj se smeje, neka ga nema!

5

Izuzetno mi je zadovoljstvo i čast da vas, kao student prode-kan, pozdravim i poželim dobrodošlicu na „prvi i pravi“ Eko-nomski fakultet. Drage kolege, na samom početku moram istaći činjenicu da ste vi svojim vrednim radom u minulom periodu zaslužili da danas budete studenti najboljeg fakulteta iz oblasti ekonomi-je u ovom delu Evrope. Ovo za vas sigurno predstavlja veliku čast, ali i obavezu da u narednom periodu kroz rad i učenje

potvrdite i unapredite vaša znanja. Biti student Ekonomskog fakulteta zna-či da ćete imati privilegiju da slušate predavanja kod eminentnih profesora, pohađate časove vežbi kod najkvalitetnijih asistenata, da učite iz najboljih udžbenika...Naravno, bićete u prilici da se svakodnevno družite sa kolegama, sklapate nova prijateljstva, koristite računarski centar, vredno učite u studentskoj či-taonici, budete članovi jedne od sportskih sekcija, uzmete aktivno učešće u radu jedne od studentskih organizacija, odmarate u studentskom klubu uz piće i kafu i niz drugih pogodnosti. Sigurno da vam sam početak i period adaptacije neće biti nimalo lak: novi profesori, novi način predavanja, obimne knjige, nova sredina, novo društvo i novi Zakon o visokom obrazovanju. Bi-ćete privilegovani da budete prva generacija koja će studirati po principima Bolonjske deklaracije, da kroz rad na vežbama i predavanjima ostvarite 30-70% konačne ocene, učestvujete u interaktivnoj nastavi i imate sve druge pogodnosti koje studenti širom Evrope imaju dugi niz godina. Sam početak, prilagođavanje na novu sredinu lakše ćete podneti ako od prvog dana poč-nete da vredno i redovno učite, posećujete predavanja i vežbe, razmenjuje-te beleške... a za sve drugo postoji institucija studenta prodekana, koji ima obavezu da pred rukovodstvom Fakulteta zastupa i brani interese studenata Ekonomskog fakulteta. U slučaju bilo kakvog problema sa kojim se suočite na Fakultetu, student prodekan vam stoji na raspologanju i sa zadovoljstvom ċe vam pomoći da isti rešite. Zato, ne ustručavajte se da pitate za pomoć, savet, da pičate o problemima, jer se samo tako mogu kreirati rešenja koja će nama i našim kolegama pomoći u poboljšavanju uslova studiranja. Puno položenih ispita, dobrih ocena, dosta prijatelja, mnogo sreće i uspeha tokom studiranja želi vam

student prodekan Zoran Arsenović

Dobro nam došle, drage kolege!

6

Generacija 2006/2007 će biti prva generacija studena-ta Ekonomskog fakulteta, koja će studirati po novom Zakonu. Pa da vidimo koje su to novine:1. Dva ciklusa studija: Na fakultetima više ne postoje magistarske studije već sada postoje osnovne aka-demske i diplomske akademske studije. Osnovne studije traju četiri godine i nakon njihovog završetka dobijate zvanje bačelor (bachelor). Radi daljeg usavr-šavanja možete završiti i diplomske studije, koje traju još jednu dodatnu godinu, a sa njihovim završetkom dobijate zvanje master.

2. Budžetski studenti: Od ove godine dobijanje statusa budžetskog studenta će biti nešto teže. Svi studenti, koji su status budžetskog studenta dobili na osnovu bodova sa prijemnog ispita, svoj status će moći da za-drže, samo ukoliko polože sve ispite iz tekuće godine. Budžetski studenti koji u toku godine ne polože sve ispi-te, ali polože ispite u vrednosti od najmanje 37 bodova, moći će da upišu sledeću godinu kao samofi nansirajući studenti. Samofi nansirajući studenti će moći da pređu na budžet samo ukoliko polože sve ispite, uz dodatni uslov da im se „otvori“ mesto na budžetu. Dakle, na budžet će prelaziti onoliko samofi nansirajućih studena-ta, koliko budžetskih studenata pređe na samofi nansi-ranje, tako da će uvek postojati kvota od 570 budžetlija. Ukoliko bude više kandidata za ulazak na budžet nego slobodnih mesta, među njima će se praviti rang lista po osnovu prosečne ocene. 3. Ispitni rokovi: U toku godine će postojati pet ispitnih rokova: januarski, aprilski, junski, septembarski i okto-barski. Jedan ispit će moći da se polaže najviše 3 puta, pri čemu se treći put polaže pred komisijom. Ukoliko se taj ispit ne položi ni posle tri puta, student će morati ponovo da ga sluša sledeće godine. 4. Evropski sistem prenosa bodova (ESPB): Bodovi su uvedeni kako bi moglo da se prati opterećenje stude-nata. Jedna školska godina, koja traje 30 nedelja vredi 60 bodova. S obzirom da je jedna od tekovina Bolonj-skog procesa studentska radna nedelja od 40 radnih

časova, nakon malo matematike dolazimo do podatka da je vrednost jednog boda oko 20 radnih časova. U te radne časove se ubrajaju časovi predavanja, vež-bi, učenje, rad domaćeg zadatka, odlazak u biblioteku, istraživanje itd. Svakom ispitu je dodeljen određen broj bodova, a što je taj broj bodova veći, to je potrebno više vremena da se taj ispit savlada. Na prvoj godini bodovi su dodeljeni predmetima na sledeći način:Bodovi nam govore o kvantitetu studija, što je jako bitno

ukoliko, na primer, svoje školovanje želite da nastavite na nekom od fakulteta u inostranstvu. Ocene će i dalje ostati merilo kvaliteta studija.

5. Studentski parlament: Od ove godine se formira i studentski parlament našeg fakulteta, koga će sačinja-vati svi studenti koji na neposrednim izborima osvoje dovoljan broj glasova. Osnovna funkcija studentskog parlamenta će biti da predstavlja studente u fakultet-skim organima, pre svega po pitanjima nastave i nauke i studentskog standarda. 6. Dodatak diplomi: Do sada kada bi diplomirali, stu-denti su dobijali samo diplomu, na kojoj je pisalo ime, prezime i prosečna ocena. Po novom Zakonu se uvo-di i dodatak diplomi, gde će biti navedeni svi predmeti koje ste slušali, ocene koje ste dobili, seminarski rado-vi, dodatne aktivnosti, uz opis sistema školovanja na našem fakultetu i u celoj zemlji. Cilj izdavanja dodatka

Ovogodišnji brucoši biće prva generacija koja će studirati u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju

Šta donosi novi Zakon o visokom obrazovanju?Nakon dužeg perioda javne rasprave, prošle godine u septembru, na snagu je stupio novi Zakon o visokom obrazovanju. On donosi niz novina u naš školski sistem, koje pre svega počivaju na principima Bolonjskog procesa.

Predmet Broj bodovaOsnovi ekonomije 10Matematika 10Sociologija 4Ekonomika preduzeća 8Osnovi statističke analize 10Osnovi makroekonomije 8Finansijsko računovodstvo 10

7

diplomi jeste omogućavanje veće mobilnosti studenata u okviru Evrope, kako bi se izbegli dugi procesi nostri-fi kacije. Dodatak diplomi se na našem fakultetu izdaje besplatno, a po Zakonu bi trebalo da bude napisan na jednom od široko rasprostranjeih evropskih jezika.

Pored ovih novina u Zakonu, na našem fakultetu su prošle godine usvojeni i Standardi u nastavi. Većini stu-denata su verovatno najzanimljiviji standardi u vezi sa izgledom udžbenika. Tako se u njima kaže da prosečan obim nastavnog i ispitnog materijala po času predava-nja ne sme da bude veći od 7 strana osnovnog teksta.

Propisani su i visina strane (29,7 cm), širina strane (21 cm), font Tajms Nju Roman, veličine 11, a margine će biti po 2 cm. Standardi propisuju i kvalitativne karakteri-stike, te poglavlja u udžbenicima treba da imaju rezime, pitanja za proveru znanja, primere, ilustracije itd.

Najbolja kontrola udžbenika su upravo studenti, pa se slobodno javite u SUEF, ukoliko mislite da neke stvari u vezi sa udžbenicima ili drugim studentskim pitanjima nisu ispoštovane. Sve dodatne informacije u vezi studi-ranja takođe možete dobiti od strane dežurnih studena-ta u Studentskoj uniji Ekonomskog fakulteta.

Posetite forum i sajt

MonopolListawww.monopollist.org

8

Studentska unija Ekonomskog fakulteta

Neka se i tvoj glas čuje!Studentska unija Ekonomskog fakulteta (SUEF) je studentska organizacija čiji je jedan od najvažnijih ciljeva poboljšanje us-lova studiranja. Pored toga, SUEF se bavi i zaštitom interesa studenata, negovanjem tolerancije među ljudima, promovisanjem ekonomske profe-sije, ostvarivanjem međunarodne saradnje itd.

POČETAKSUEF je osnovan u jeku student-skog protesta, decembra 1996. Osnovni razlozi za nastanak SUEF-a bili su želja da se radikal-no počnu menjati uslovi studiranja i to što je, tada jedina organizaci-ja na fakultetu - Savez studenata, radila isključivo po direktivi režima i ništa nije preduzimala kako bi po-mogla studentima.

DOSADAŠNJI RAD SUEF-ASUEF se od svog osnivanja bori za poboljšanje uslova studira-nja. Učestvovao je u smanjivanju uslova, organizovao berze knji-ga, različite tribine, učestvovao je u velikoj Antiratnoj kampanji i u protestu protiv usvajanja Zakona o Univerzitetu. SUEF je učestvo-vao u sprovođenju različitih an-keta. Aktivisti SUEF-a su bili jedni od pokretača internet magazina FreeSerbia i radio emisije Mono-polList plus. Tu je i prikupljanje humanitarne pomoći za izbeglice sa Kosova, organizovanje huma-nitarnih žurki na fakultetu, turnira u malom fudbalu. Reaktivirali su rad kluba, izdejstvovali uvođenje večere u studentskoj menzi „3K“. Aktivisti SUEF-a su se posebno posvetili reformi visokog školstva u Srbiji, a kao rezultat šestogodiš-njih seminara, diskusija i borbe za bolje školstvo, danas imamo novi Zakon o visokom obrazovanju, koji počiva na osnovnim principi-ma Bolonjske deklaracije. SUEF se naročito ponosi anketom

„Evaluacija rada profesora“ koju tradicionalno sprovodi svake godi-ne i njene rezultate javno objavlju-je. SUEF učestvuje u radu Uprav-nog odbora i Nastavno-naučnog veća fakulteta gde se bori da se, pri donošenju važnih odluka, čuje i uvaži mišljenje studenata. Čla-novi SUEF-a su kao predstavnici studenata učestvovali na mnogim domaćim i inostranim semina-rima i konferencijama. Zajedno sa Evropskim pokretom SUEF je osnovao Forum mladih ekono-mista sa ciljem da okupi najbolje mlade ekonomiste, koji će biti no-sioci budućeg ekonomskog i druš-tvenog razvoja u zemlji.

Studentska Unija Srbije: SUEF je zajedno sa unijama drugih fa-kulteta i iz drugih univerzitetskih centara osnivač Studentske unije Srbije.

Jedna od najznačajnijih akcija SUEF-a je izdavanje časopisa „MonopolList“. Ubrzo nakon na-stanka, časopis je prerastao zami-šljenu formu internog informatora. Od pilot broja na dve strane, dosti-gao je sadašnjih 48. Zahvaljujući aktivistima koji su postali zaljublje-nici u novinarstvo, ali i odličnom marketingu, dobili smo brojna pri-znanja. Naša „novinarska“ sujeta bila je u potpunosti zadovoljena kada smo doživeli da nas citira-ju „Naša borba“, „Glas javnosti“, „Vreme“, „Danas“, „BUM“, split-ski „Feral Tribune“ i, verovali ili ne, „New York Times“. O razvoju

MonopolList-a „Video Nedeljnik“ (VIN) snimio je prilog, koji je emi-tovan na 20 nezavisnih TV stanica širom Srbije. Na našem sajtu www.monopollist.org možete pored tek-stova, naći i forum, vesti, savete, linkove i naravno upoznati druge studente našeg fakulteta. Sledeće godine MonopolList će proslaviti svoj deseti rođendan.

Možda se pitate gde ste vi u sve-mu tome. Pa, ukoliko se vaši ci-ljevi poklapaju sa SUEF-ovim, dođite do naše kancelarije preko puta kluba. I znajte, studiranje je mnogo lepše ukoliko je njegov sa-stavni deo i vaša aktivnost u nekoj studentskoj organizaciji. Neka to bude SUEF. DOBRODOŠLI!

Kancelarija SU-EFa se nalazi u

prizemlju, preko puta studentskog kluba, a telefon je

011/3021-165. Pred-sednik je Nikola

Balaban (nikola_ba-laban@yahoo.com),

a podpredsednik Ljubomir Javorina

(ljubo.javorina@gmail.com). U

kancelariji SUEFa je i sedište Mono-

polLista, a urednik je Nikola Ćirković (nikolacirkovic@

yahoo.com).

9

Savez studenata Ekonomskog fakulteta

Tu za Vas!Savez studenata Ekonomskog fakulteta je studentska organizacija koja dugi niz godina deluje na Ekonomskom fakultetu. U sprovođenju svojih aktivnosti Savez studenata pažnju posvećuje širenju ideja studentskog organizovanja, studentske solidarnosti, tolerancije i posebno širenju sloboda u iskazivanju potencijala studenata (što se prvenstveno odnosi na razvoj kritičkog mišljenja i ličnog angažovanja u prevazilaženju problema).Delatnost SSEF-a je usmerena ka ispunjenju slede-ćih ciljeva:

-poboljšanju uslova studiranja;-zastupanju interesa studenata pred organima Fa-kulteta;-zaštiti studentskog standarda;-popularizaciji vannastavnih aktivnosti;-unapređenju međufakultetske saradnje, itd.-U realizaciji naših aktivnosti SSEF je otvoren za saradnju sa svim pojedincima, grupama i organi-zacijama kojima su bliski naši ciljevi.

KAKO FUNKCIONIŠE SSEF? Članovi SSEF-a mogu biti svi studenti EF-a u Beo-gradu koji žele da uzmu aktivno učesće u organiza-ciji naših programa, uz poštovanje Statuta i organa SSEF-a. Aktivnosti u SSEF-u se sprovode kroz rad 10 službi: fakultet, studentski standard, kultura, pre-ss, marketing, sport, turizam, zabava, offi ce i služba za međunarodnu saradnju.

Od najvažnijih akcija koje smo u prethodnom periodu realizovali izdvojićemo:povratak studentskih predstavnika u organe Fakul-teta: Nastavno-naučno veće, Savet Fakulteta i disci-plinsku komisiju za studente;ucešće studenata u unapređenju nastavnog procesa i posebno u borbi protiv korupcije na fakultetu;pokretanje inicijativa za analizu i reformu ispitnog procesa;organizovanje škole stranih jezika;organizovanje akcija dobrovoljnog davanja krvi;organizovanje tribina i predavanja u saradnji sa Stu-dentskom poliklinikom;

distribucija kartice Easy Travel Card distribucija lista „Student“ Saveza studenata Beograda;distribucija karata za beogradska pozorišta i biosko-pe;info-centar SSEF-a o davanju informacija o raspore-du i rezultatima ispita telefonskim putem;organizovanje studentskih ekskurzija;organizovanje odlazaka studenata EF-a na letovanja i zimovanja preko ZPU po benefi ciranim cenama;organizovanje vikend putovanja u Budimpeštu i Prag u saradnji sa ZPU;učešće sportske reprezentacije EF-a na Ekonomijadi i drugim turnirima;organizovanje studentskih žurki na Fakultetu;organizovanje Apsolventske večeri.

SLUŽBE SSEF-AFakultet - Povratkom studentskih predstavnika u rad organa Fakulteta (Nastavno-naučno veće i Savet Fa-kulteta) vraćena je mogućnost studentima da učestvu-ju u donošenju odluka, ukazuju na probleme u nastav-nom i ispitnom procesu, i zajedno sa Rukovodstvom rešavaju najvažnija studentska pitanja (režim nastave, polaganja ispita, ispitni rokovi, nastavni program…). Iz reda SSEF-a je delegiran i predstavnik studenata u disciplinskoj komisiji za studente, istovremeno i u antikorupcijskoj kampanji sprovedenoj na Fakultetu Studentski standard – Služba daje informacije o raspodelama mesta u studentskim domovima, uslovima raspodele studentskih kredita i stipendija. Kultura - Škola za strane jezike, u saradnji sa stu-dentima i diplomcima sa Filološkog fakulteta, već je postala tradicija, i pored toga jedan od vidova nego-vanja međufakultetske saradnje.

10

Marketing služba radi na afi rmaciji SSEF-a među studentima Fakulteta promovišući aktivnosti i rezul-tate SSEF-a, u cilju uključivanja novih članova i pod-mlađivanja organizacije.Sport - SSEF-u možete dobiti i aktuelne informacije o besplatnim ili jeftinijim terminima za rekreaciju u sportskim centrima (bazeni, klizanje, tereni za mali fudbal i basket). Do ponovnog aktiviranja Sportskog društva Ekonomist, SSEF je učestvovao u organiza-ciji univerzitetskih sportskih turnira, a zatim su te in-gerencije prenete na Sportsko društvo Ekonomist.Turizam - svakog proleća SSEF organizuje apsol-ventske ekskurzije. Ove godine bile su aktuelne dve destinacije: Mediteranska tura (Italija, Francuska, Španija i Austrija), i Srednja Evropa (Francuska, Ne-mačka, Austrija), uz najpovoljnije cene na tržištu.Po prvi put ove školske godine SSEF vodi studente Ekonomskog fakulteta u saradnji sa Zdravstveno - potpornim udruženjem (ZPU) na vikend ekskurzije u Budimpeštu, Istambul i u Prag, što je rezultovalo za-dovoljstvom i svim pohvalama od strane studenata.Offi ce - to je dežurna služba koja vodi računa o radu u prostoriji SSEF-a, daje sve informacije vezane za akcije SSEF-a, rad Fakulteta i režim studija. Koor-dinator ove službe upoznat je sa svim dešavanjima na Fakultetu vezanim za studentska pitanja, kao i sa svim akcijama koje SSEF sprovodi.Zabava - obuhvata organizovanje žurki za studente u zgradi Fakulteta, tradicionalnih brucošijada za stu-dente prve, kao i organizaciju Apsolventske večeri za studente završne godine.

U sledećoj akademskoj godini planiramo da ponovi-mo mnoge od ovih akcija, ali i da sprovedemo nove, u čemu računamo na vašu pomoć. Ukoliko smo vas zainteresovali kratkom pričom o našoj organizaciji, nadamo se da ćete se pridružiti nekoj, ako ne i svim pomenutim akcijama, naravno u trenutku kada pro-cenite i organizujete svoje vreme. Bitno je da znate da se sve može postići dobrom organizacijom vre-mena.

Kancelarija SSEF-a se nalazi u prizemlju, kod nove čitanoice, a telefon je 011/3021-195. Pred-sednik je Srđan Stojanović (srdjanst@eunet.yu), a podpredsednik Nenad Milošević (nenad-meda@yahoo.co.uk). Uvek možete posetiti i naš sajt one.ekof.bg.ac.yu/~savez.

Marketing radionica

Uključi se!Marketing Radionica (MR) je or-ganizacija studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu okupljenih radi sticanja novih i primene postojećih znanja iz oblasti marketinga.

Marketing Radionica (MR) na našem fakultetu postoji već duži niz godina. U početku, MR je postojala kao neformalna organizacija, da bi pre nekoliko godina postala pravno lice donošenjem Statuta i priznavan-jem njenih aktivnosti od strane Fakulteta. Osnovni ciljevi MR-a su: sticanje novih znanja iz oblasti ekonomije, unapređenje postojećih teoretskih znanja i njihova primena u praksi kroz projekte. MR svoje ciljeve realizuje kroz ostvarenje konkretnih ak-tivnosti kao što su: istraživanje tržišta i javnog mn-jenja, mistery shoping, pozicioniranje preduzeća, iz-rada marketing planova i sprovođenje PR kampanja, organizovanje raznih manifestacija i promocija, kao i saradnja sa drugim organizacijama sa fakulteta i iz sfere privrede. MR je u svojoj istoriji samostalno ili u saradnji sa dru-gim organizacijama realizovala veliki broj projekata. Samo u školskoj 2005/06 MR je sprovela nekoliko većih projekata. Već dve godine projekat koji se spro-vodi, i može se reći da je tradicionalan, je organizacija manifestacije pod nazivom Veče reklama. Osnovni cilj ovog događaja jeste pružanje mogućnosti svim zainteresovanim studentima EF da vide najnovija dostignuća iz svetske i domaće produkcije reklamnih spotova. Veče reklama je projekat koji omogućuje svim članovima MR da se uključe u njegovu realizaci-ju i svojim aktivnostima i idejama doprinesu njegovom poboljšanju iz godine u godinu. Poslednji put mani-festacija je bila organizovana u decembru 2005. go-dine u amfi teatru A1. Posetiocima je omogućeno da uz popularnu cenu ulaznice (100 din) pogledaju preko dva sata najkvalitetnijih i najzanimljivijih reklama iz zemlje i inostranstva. Veče reklama je u osnovi hu-manitarna manifestacija, jer je sav prihod od prodatih karata namenjen ljudima i organizacijama kojima je potrebna novčana i materijalna pomoć.Drugi, veoma značajan projekat koji se sprovo-

dio u prethodnom periodu je Istraživanje mišljenja i stavova studenata Univerziteta u Beo-gradu. U osnovi njegove real-izacije (kao i kod ostalih pro-jekata) je tim članova MR koji treba da sprovedu veći broj aktivnosti, od izrade upitnika, preko terenskog rada na podeli upitnika, unosa i obrade po-dataka, pa sve do prezentacije dobijenih informacija studen-tima i široj javnosti. Osnovni cilj ovog projekta je sagledavanje stavova studenata na fakulteti-ma u Beogradu u pogledu najvažnijih pitanja i problema iz oblasti ekonomije, politike, funkcionisanja institucija i države i raznih drugih koji su trenutno aktuelni u našoj zemlji. Istraživanje se sprovodi u maju svake godine a omogućava, pored sagledavanja trenut-nog stava studenata, i njihovo poređenje i praćenje promena tokom vremena. Treća, veoma bitna aktivnost MR je rad na projektu Praxis. Praxis je nastao kao odgovor na problem da nepostojanje praktičnih iskustava svim studentima našeg Fakulte-ta predstavlja problem prilikom zapošljavanja. Slan-jem studenata na praksu u neke od najuspešnijih fi rmi koje posluju u našoj zemlji doprinosi se ne samo unapređenju njihovih znanja koja stiču na fakulte-tu, već se olakšava i njihovo kasnije zaposlenje i usvršavanje njihove karijere, a istovremeno se us-postavlju i dobri odnosi sa fi rmama u našoj zemlji. Članovi MR, koji rade na realizaciji ovog projekta, uspostavljaju kontakte sa najvećim fi rmama kod nas, doprinose poboljšanju položaja studenata EF i promociji samog fakulteta, a istovremeno dolaze u mogućnost i da se sami uključe u neki od konkursa za stručno usavršavanje. Pored gore navedenih, članovi MR su učestvovali na većem broju projekata i ranije, a pre svega se misli na organizovanje predavanja sa različitim temama,

učestvovanje u osmišljavanju projekta „Kupu-jmo domaće“, akciju „Mrtvo drvo“ , koja je za cilj imala očuvanje prirodnih jelki i podsticanje na korišćenje veštačkih za vreme proslave Nove godine, promovisan-je „Škole računara EF“, kao i akcije kao što su mistery shoping i monitoring cena i sl. Svi projekti koje sprovode članovi MR se zasnivaju na timskom radu i prijateljskom odnosu među samim članovima, kao i na pozitivnoj atmosferi koja se stvara na sastancima jer se samo u takvoj situaciji (ponekad i potpuno neformalne komuni-kacije) mogu rađati dobre ideje za nove projekte. Prijem novih članova u MR se vrši svake godine, uobičajeno početkom letnjeg semestra. Pre samog prijema članovi organizuju prezentaciju na kojoj se potencijalni kandidati informišu o načinu prijema, obavezama koje kao budući članovi treba da ispune, svojim pravima i znanjima koja će moći da steknu angažovanjem u MR. Ustaljena je praksa da kandida-ti prilikom prijema rade case study, a posle toga deo kandidata koji je prošao tu prvu fazu ide na razgovor sa nekim od članova koji su za to zaduženi. Nadamo se da će MR nastaviti da se razvija u pravcu jedne ozbiljne organizacije, pri čemu će ključnu ulogu u tome imati nove ideje i energija koje tek treba da donesu novi članovi.

Prostorija MR se nalazi na II spratu našeg Fakulteta u kabinetu 238, a telefon 011/302-11-33. Takođe, za-interesovani studenti nam mogu pisati na mail adresu radionica_marketing@yahoo.com.

11

12

Koliko puta ste prošli po-red AIESEC kancelarije, a da niste ni pomislili da su upravo ta vrata ona ka va-šoj uspešnoj budućnosti?AIESEC, najveća student-ska organizacija na svetu, je međunarodna platforma kroz koju mladi otkrivaju i razvijaju svoje potencijale i vrše pozitivan uticaj na društvo. Ono što je 1948. god. počelo kao organi-zacija za razvijanje prija-teljskih odnosa između zemalja članica, danas je globalna asocijacija mla-dih, aktivna u preko 90 zemalja.

AIESEC je globalna, apo-litična, nezavisna i nepro-fi tna organizacija. Čine je studenti i „sveži“ diplomci institucija visokog obrazo-vanja koji su zainteresovani za globalne teme, liderstvo i menadžment.U našoj zemlji 1953. osnovana je prva kancelarija AIE-SEC-a na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Sigurno se pitate šta AIESEC konkretno vama može da pruži? Po završetku studija stečeno teorijsko znanje čini se dovoljno da obavljate funkciju za koju ste obučeni. Ipak, suočavanje sa realnim poslovnim svetom neretko pokazuje suprotno. U savremenom svetu dinamične konkurencije, među velikim brojem fakultetski obrazo-

vanih mladih ljudi, ima mesta za nekolicinu odabranih. Upravo vam AIESEC može pružiti šansu da se izdvojite od ostalih, i to kroz:

1. Razvoj liderskih sposobnostiKao vođa nekog od postojećih timova, izabranih prema ličnim afi nitetima (fi nansije, ljudski resursi, odnosi sa javnošću, razvoj malih i srednjih predu-zeća, preduzetništvo...), preuzimate odgovornost za akciju i rezultate. Često ćete biti u situaciji da sami donosite važne odluke, primenjujete veštinu

AIESEC

Make a move!Kao uspešan regionalni menadžer multinacionalne kompanije, vraćate se sa sastanka iz Berlina zadovoljni što ste zaključili višemilionski ugovor. Dok sedate u vašu omiljenu fotelju, razmišljate o novim izazovima koji vas čekaju sutra. Da li vidite sebe u ovoj priči?

13

komunikacije, ubeđivanja, motivisanja, gradeći na taj način lidere u sebi;

2. Sticanje praktičnih veštinaBilo da ste vođa ili član tima, tokom rada u AIESEC-u, bi-ćete u prilici da steknete sledeće veštine: prodaja i marke-ting, strateško planiranje, upravljanje ljudskim resursima, fi nansijsko planiranje, projektni menadžment, menad-žment tima, veština prezentacije i javnog govora, organi-zacija konferencija i seminara, vođenje treninga itd;

3. Sticanje mađunarodnog iskustva i rada u inostran-stvuSvake godine preko 4.000 članova ima šansu da živi i radi u stranoj zemlji na polju: menadžmenta, infor-macionih tehnologija, edukacije i razvoja. Prakse se održavaju u najpoznatijim svetskim kompanijama i organizacijama, u trajanju od 2 do 18 meseci, pri čemu praktikant dobija platu koja pokriva troškove života. Postoje tri uslova koje student mora da ispuni da bi otišao na praksu:- položen engleski ili drugi strani jezik u novou A- odslušana treća godina studija- manje od 27 godina starostiProgram razmene podržavaju: PriceWaterhouse-Coopers, DHL, Electrolux, ABN-Ambro, Microsoft, Novartis, Ashoka, Kraft, Alcatel, InBev, Coca-Cola Afrika, Visa, i doslovno hiljade drugih organizacija različite veličine i profi la poslovanja širom sveta;

4. Stvaranje lične mreže kontakataKroz AIESEC iskustvo naučićete da krug vaših prijatelja ne mora da bude u okvirima grada ili zemlje u kojoj živite. Kada završite razgovor sa prijateljem iz Francuske, sa kojim ste se upravo dogovorili da obiđete prijateljicu iz Maroka, shvatićete da je svet postao vaše igralište. Mogućnost da upoznate ljude različitih kultura iz različitih

zemalja pruža vam se na brojnim seminarima i konfe-rencijama. Svake godine organizujemo preko 350 nacio-nalnih i internacionalnih seminara. Na nivou naše zemlje AIESEC organizuje nekoliko seminara godišnje. Za vas, seminari su prilika da prisustvujete treninzima ili da vodite treninge, predajete ili diskutujete o interesantnim temama sa ljudima širom sveta, gradite mrežu poznanika i dobro se zabavite na nezaboravnim AIESEC žurkama;

5. Istraživanje sebe i svoje budućnosti:AIESEC je međunarodna platforma kroz koju mladi ot-krivaju i razvijaju svoje potencijale. Baš u trenutku kada intenzivno razmišljate o pitanjima koja određuju vaša usmerenja u budućnosti i vaše ambicije, AIESEC vam pruža jači i potpuniji pogled na svet i na sebe samog.

U Beogradu postoje tri lokalne kancelarije koje se nalaze na: Ekonomskom fakultetu, FON-u i na BK univerzitetu. Svaka kancelarija radi na projektima vezanim za različite teme. Nedavno su izabrane sledeće teme na koje će se lo-kalna kancelarija EF fokusirati u narednom periodu: fi nan-sije, preduzetništvo i razvoj malih i srednjih preduzeća.

Nedavno je AIESEC proslavio 50 godina svog postoja-nja na Ekonomskom fakultetu.Lokalna kancelarija Beograd EF nagrađena je na 86. Nacionalnoj konferenciji u Kladovu osvojivši nagradu za najbolju AIESEC kancelariju u Srbiji.

Iza nas stoje značajni projekti i veliki rezultati, a trenutno su aktuelni projekti vezani za preduzetništvo:

YES (Young Entrepreneurs of Serbia) Projekat će se odvijati na fakultetima i višim školama u Beogradu i okolini. Studenti iz Srbije će proći kurseve koji obuhvataju ličnu podršku (mentorske sastanke), treninge, radionice i kon-ferencije. Ciljevi projekta:-Obezbediti znanje studentima o preduzetniš-tvu, tj.o tome kako da svoju ideju pretvore u realnost.-Napraviti podlogu i prostor za deljenje predu-zetničkih ideja i ohrabrivanje mladih ljudi da kre-nu u ostvarenje svojih ideja.-Omogućiti mrežu institucija, organizacija itd. učesnicima koji bi kasnije podržali razvoj novih ideja i preduzetništva.

ACE (AIESEC Conference about Entrepreneurship)ACE je internacionalna konferencija koja će se održati na Srebrnom jezeru u periodu od 26. do 29. oktobra. Na ovoj konferenicji predviđeno je predstavljanje biznis planova timova i izbor najboljeg biznis plana od strane žirija koji bi sačinjavali predstavnici borda savetnika i dru-gi eksperti.

Kao i prethodnih godina krajem septembra i tokom oktobra organizacija AIESEC vrši prijem novih čla-nova. Da biste postali član AIESEC-a prvi korak je da saznate više o AIESEC-u na adresi www.aiesec.org.yuDrugi korak je da uspešno prođete proces selekci-je, odnosno da nam pokažete da posedujete poten-cijal i imate želju da se konstantno unapređujete. Neposredno pre procesa selekcije na Ekonomskom fakultetu održaće se prezentacije o AIESEC-u. Po učlanjenju, novi članovi AIESEC-a će imati priliku da se bolje upoznaju i druže, da vide kako izgleda raditi u timu i nauče nešto novo na nacionalnom seminaru za nove članove koji će biti održan počet-kom novembra.

14

FIDESNedavno je na Ekonomskom fakul-tetu održan seminar iz oblasti fi nan-sija pod nazivom FIDES 2006. Na jednom mestu okupljene su vodeće kompanije iz domaće privrede: Pri-ceWaterhouseCoopers, FocusCa-pitalPartners, Citadel i Banca Intesa i odabrani studenti završnih godina Ekonomskog fakulteta. Bila je to od-lična prilika za studente da nadgrade svoje akademsko znanje praktičnim iskustvima ljudi iz vodećih fi nansij-skih kompanija. Po rečima predstav-nika kompanija i studenata seminar je bio više nego uspešan, zbog čega se planira još jedno održavanje se-minara krajem godine.

Imamo priliku da sarađujemo i učimo od najboljih. Sarađujemo sa slede-ćim kompanijama:

- Delta M, Dunav osiguranje, Delta Ge-nerali osiguranje, Banca Intesa, Soci-ete Generale, Hypo Alpe Adria bank, Procredit banka, TMF, MGI revizija, Nelt, Nestle, Kolinska, Consul Team, McKinsey & Co, Total Soft, Adacta Execom, Frikom, Tarket, KPMG, Ci-tadel, Hemofarm, Galenika, Actavis, Parking servis, Trenkwalder, Sky Express, LHB banka, FocusCapital-Partners, Tricontinental group, Provi-deo, Eco-finance, A n d c o -me.

- Trenkwalder (treninzi iz regruta-cije i prodaje), - FocusCapitalPartners (spon-zorstva i treninzi iz investicionog bankarstva), - SRMA consulting (treninzi), - Ogilvy (edukacija oko marketin-ga), - Allied domecq i Nestle (inkind partnerstvo).

Sledeći put, kada budete prolazili, vrata naše kancelarije će biti otvore-na. Ostalo je na vama...

Kontakt: 011/3021-196; e-mail: offi ce@ef.aiesec.org.yu; www.aiesec.org.yu

Menadžerijada je studentski projekat koji je zaživeo pre tri godine i izrastao u tradicionalno takmičenje studena-ta ekonomije i menadžmenta. Menadžerijada okuplja veliki broj studenata širom Srbije koji ispoljavaju svo-je znanje u edukativnom i sportskom takmičenju. Na Ekonomskog fakultetu Menadžerijadu organizuje Stu-dentska unija Ekonomskog fakulteta (SUEF), a 2006. g. u organizaciji je učestvovao i Debatni klub studenata ekonomije.Menadžerijadu svake godine, maja meseca, poseti preko 1.000 budućih menadžera, od kojih 250 takmiča-ra i preko 750 studenata željnih druženja, upoznavanja i dobrog provoda. Takođe, Menadžerijadi, u svojstvu stručnog žirija prisustvuje i veliki broj profesora i asi-stenata sa svih fakulteta - učesnika, kao i predstavnici mnogih fi rmi u Srbiji. Menadžerijada okuplja 16 fakulteta iz Srbije (ekonom-ski fakulteti – Beograd, Subotica, Niš, Kragujevac i dr., FON, FTN Novi Sad, BK univerzitet, Univerzitet Singi-dunum, Megatrend univerzitet i dr.). Na Menadžerijadi se odigravaju dva tipa takmičenja: edukativna i sport-ska. Edukativno takmičenje sastoji se u nadmetanju predstavnika svakog fakulteta - učesnika. Obuhvata: 1. takmičenje u znanju – ekipa od tri člana koji od-

govaraju na pitanja iz različitih ekonomskih oblasti

(menadžment, marketing, trgovina i dr.)2. takmičenje u debati – ekipa od dva člana koja se,

poštujući pravila kreativne komunikacije, suprotstav-lja argumentima suprotne ekipe iz opšte-društvenih tema

3. case study – ekipa od pet članova koji rešavaju kon-kretan poslovni problem određene fi rme sa doma-ćeg tržišta.

Sportsko takmičenje obuhvata nadmetanje u: fudbalu, košarci, odbojci, tenisu i šahu.Veliki broj studenata koji posećuju Menadžerijadu nisu neposredni učesnici u takmičenjima. Preko 750 stu-denata svake godine posećuje Menadžerijadu zbog druženja i mnogobrojnih žurki koje se organizuju. Me-nadžerijada garantuje dobar provod, upoznavanje sa studentima širom Srbije, kao i uspostavljanje dobrih odnosa sa profesorima i asistentima koji zajedno sa studentima odlaze na Menadžerijadu.

Menadžerijada

15

CENTAR ZA IZDAVAČKU DELATNOSTCentar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu (CID) spada u red najvećih izdavača udž-beničke i druge stručne literature iz domena teorijske ekonomije, međunarodne ekonomije, menadžmenta, marketinga, organizacije, korporativnih fi nansija, raču-novodstva, revizije, statistike, matematike, poslovne in-formatike i drugih njima kompatibilnih naučnih oblasti. Počev od 2000. godine svoju ponudu Centar proširuje edicijom prevoda najpoznatijih svetskih udžbenika iz najrazličitijih oblasti ekonomske nauke. Izdavački opus Centra danas čini preko 80 naslova go-dišnje, što ga svrstava u prvih deset izdavačkih kuća u našoj zemlji. Sva izdanja Centra za izdavačku delatnost mogu se nabaviti u fakultetskoj knjižari, putem kataloške prodaje i u određenom broju renomiranih prodavnica u Beogra-du, Novom Sadu, Kragujevcu i Banja Luci. Adresa Centra: Ekonomski fakultet Centar za izdavačku delatnost Beograd, Kamenička 6 Web prezentacijahttp://cid.ekof.bg.ac.yu/Direktor Centra: Dr Vlade Milićević Tehnički sekretari: Nadežda Stamatović i Snežana Minić

FREN – FOND ZA RAZVOJ EKONOMSKE NAUKEFond za razvoj ekonomske nauke (FREN) osnovali su Ekonomski fakultet u Beogradu (EF) i Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) u cilju unapređenja nauč-no-istraživačkog rada u Srbiji i stvaranja informacione osnove za donosioce odluka u ekonomskoj politici i privredi. Predsednik Upravnog odbora Fonda je Kori Udovički.FREN predstavlja mrežu otvorenu za celu ekonomsku disciplinu, uz stalni tim istraživača i saradnika. FREN redovno prati ekonomske tokove u Srbiji, sprovodi eko-nomska istraživanja, podstiče i olakšava razmenu in-formacija i dostupnost ekonomskih podataka u okviru ekonomske discipline u Srbiji. Pored EF-a i CEVES-a, FREN-ov glavni partner je SouthEuropean Center for Contemporary Finance (SECCF), kojim rukovodi Bran-ko Urošević, Ph.D. Berkley University.FREN-ovi ciljevi su da podigne standarde ekonomsko naučnog-istraživačkog rada i obrazovanja u Srbiji, da pruži pouzdan izvor statističkih, analitičkih i naučnih informacija potrebnih kreatorima politika i donosiocima odluka u ekonomiji Srbije, da približi modernu ekonom-sku misao stručnoj i široj javnosti u Srbiji.

Jedan od najznačajnih projekata FREN-a je Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji (QM). To je publikacija koja sistematski i kvartalno prati makroe-konomske, korporativne i fi nansijske tokove i politike u Srbiji. Štampano izdanje izlazi tromesečno, na srpskom i na englseom jeziku, a elektronska verzija dostupna je i na web stranici FREN-a: www.fren.org.yu

ELEKTRONSKI RAČUNARSKI CENTARElektronski računski centar (ERC) Ekonomskog fakulteta organizovan je krajem 1980. godine na inicijativu većeg broja nastavnika i asistenata Ka-tedre za statistiku i matematiku. U decembru 1995. godine Fakultet se odlučuje za renoviranje prostorija računskog centra i za nabav-ku nove opreme. Nakon renoviranja, prostorije po-primaju izgled jednog savremenog centra, čije su oprema i nameštaj prilagođeni specifi čnoj nameni, kao i organizacija prostorija koja u svom središtu ima centar za nadgledanje rada u obe sale isto-vremeno, stalni nadzor ulaska i izlaska u prostorije ERC-a. Neizbežno je pomenuti da je u ovom periodu i sva-ki kabinet nastavnika opremljen računarom istih karakteristika. Time, računski centar postaje jez-gro informacionog sistema Ekonomskog fakulte-ta. Sredinom 1996. godine projektuju se i izvode radovi na izgradnji mreže fakulteta i povezivanje sa Računskim centrom beogradskog univerziteta (RCUB). Na taj način, svi računari na Fakultetu imaju mogućnost upotrebe interneta. Na leto 2001. godine gradi se i treća sala (sala C) koja proširuje kapacitet Računskog centra, a u decembru 2004. počinje da se koristi i četvrta sala (sala D), koja ima kapacitet od 45 računara.Radno vreme računskog centra se produžuje i da-nas je od 8:00 do 22:00. U toku celog dana, na-stavnicima i studentima je dozvoljen pristup raču-narima za pohađanje nastave ili za samostalni rad. Osim toga, uskoro se planiraju kursevi na raznim nivoima koji će doprineti širenju znanja i intereso-vanja za informatiku i računarsku tehniku. U svom budućem radu, ERC i dalje ostaje baza za redovne i poslediplomske studije i centralni deo komplet-nog informacionog sistema, koji obuhvata mreže u NICEF-u, Centru za izdavačku delatnost, knji-govodstvu, službi za studentska pitanja, biblioteci, poslediplomskim studijama, knjižari i svim kabine-tima na Fakultetu.Prof. dr Rade Stankić, direktor

Centri na fakultetu

16

NAUČNO DRUŠTVO EKONOMISTA I EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADUEkonomski fakultet u Beogradu je adresa (sedište) Naučnog drutšva ekonomista Srbije. Ovo Društvo ima dugu tradiciju, koja datira još od 1937. Njegova inten-zivna aktivnost, naročito u proteklih jedanaest godina (od 1995.g., kada je steklo status pravnog lica), tesno je povezana sa EFB, koji Društvu obezbeđuje smeštaj i druge osnovne uslove za rad. Bliska i ustaljena za-jednička saradnja (savetovanja, naučne tribine, okrugli stolovi i sl.), manifestuje se kao dragocen oblik simbio-ze, kojim se daje na trajnoj osnovi doprinos unapređe-nju i afi rmaciji ekonomske nauke, struke i prakse. Članstvo u Naučnom društvu ekonomista stiče se izborom, prema kriterijumima predviđenim njegovim Statutom.

NICEF - NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI CENTAR EKONOMSKOG FAKULTETANaučno-istraživački centar Ekonomskog fakulteta u Beogradu osnovan je 1974. godine. Do sada je preko NICEF-a realizovano preko 1000 projekata, inovacionih kurseva, kompanijskih kurseva, konsultantskih usluga, savetovanja i sl. NICEF je ostvario bogatu saradnju sa saveznim i republičkim institucijama radeći projekte od ključnog interesa za našu zemlju kao što su: mere ekonomske politike, politika deviznog kursa, strategija razvoja malih i srednjih preduzeća, strategija unapre-đenja izvoza Srbije, Program razvoja malih i srednjih preduzeća, ekonomsko merenje komparativnih pred-nosti, Program reformi Republike Srbije, razvoj fi nansij-skog tržišta u funkciji tranzicije privrede Srbije itd.Sa 140 eksperata i istraživača od kojih 95 doktora na-uka, kao i sa bogatim iskustvom u obavljanju funda-mentalnih i primenjenih istraživanja, NICEF je potpuno osposobljen za kvalitetnu i po osnovnim elementima (kvalitet, rokovi i cena) konkurentnu izradu naučno-istraživačkih i komercijalnih projekata iz svih segmena-ta ekonomske nauke. Pored velikog broja fakultetskih nastavnika i saradnika, NICEF angažuje i jedan broj istaknutih eksperata izvan Fakulteta.Aktivnostima NICEF-a rukovodi prof. dr Blagoje Pau-nović.NICEF je organizovan u više posebnih centara koji čine njegove sastavne delove: - Centar za procenu vrednosti kapitala i privatizaciju - Centar za preduzetništvo - Centar za organizaciju i liderstvo- Centar za hartije od vrednosti- Centar za korporativne fi nansije- Centar za izradu i ocenu investicionih programa- Centar za marketing- Centar za javne fi nansije

STUDENTSKI INFORMACIONI CENTAR - SIC U Studentskom informacionom centru možete dobiti od-govore na sva tehnička pitanja vezana za vaše studije. Njima se možete obratiti ukoliko želite da promenite smer, ukoliko ste zaboravili da prijavite ispite, a prošao je rok za prijavljivanje, ukoliko ste izgubili indeks i želite da izvadite novi, ukoliko vas nema na spisku za polaganje ispita i sl.Mesta na kojima možete dobiti sve potrebne informacije:Šalter (ispred A1) Na ovom šalteru možete: * upisati i overiti semestar * dobiti informacije u vezi režima studija * dobiti uverenje o statusu (prethodno je potrebno kupiti obrazac uverenja u knjižari Fakulteta - skriparnici) * dobiti uverenje o položenim ispi-tima * podneti i druge molbe (mogu se kupiti u skriptarnici) tel: 3021-122,3021-121 radno vreme: 10h do 12h Soba 128 - Referat za nastavu i ispite I i II godine U ovoj sobi možete izvrštiti:* reklamaciju i naknadno prijavljivanje ispita za I i II godinu * dobiti informacije u vezi nastave i ispita tel: 3021-198 rad-no vreme: 11h do 13h Soba 129 - Referat za nastavu i ispite III i IV godine U ovoj sobi možete izvrštiti: * reklamaciju i naknadno prijavljivanje ispita za III i IV godi-nu * dobiti informacije u vezi nastave i ispita tel: 3021-098 radno vreme: 11h do 13h Soba 130 - Referat za diplome Da biste pokrenuli postu-pak diplomiranja potrebno je priložiti:* 4 primerka rada (ukoričena) * popunjene obrasce koji se kupuju u knjižari Fakulteta - skriptarnici, * indeks * primerak uplatnice (u slučaju da je potrebna uplata) tel: 3021-192 radno vreme: 11h do 13h Soba 131 - Referat za domove i kredite Referat obavlja sve poslove vezane za: * domove * kredite i * povlastice u saobraćaju tel: 3021-024 radno vreme: 10h do 12h Soba 132 - Rukovodilac službe tel: 3021-092, 633-946 radno vreme: 11h do 12hSoba 133 - Referat za osnovne studije U ovoj sobi pokri-veni su poslovi vezani za:* diplomu prvog stepena * zahteve (obrasci se prethodno kupuju u knjižari Fakulteta - skriptarnici), prijave ispita za prvi stepen * promenu nastavnog plana studiranja * izda-vanje profaktura * prelaske sa drugih fakulteta i priznavanje ispita * ubrzano studiranje * dodatne rokove * poništavanje ispita tel: 3021-022, 633-686 radno vreme: 10h do 12h Soba 134 - Referat za osnovne studije U ovoj sobi po-kriveni su poslovi vezani za: * pripremnu nastavu * upise * uverenja * ispis * promenu smera * duplikat indeksa i * informacije u vezi režima studija tel: 3021-028, 633-146 radno vreme: 10h do 12hRadno vreme SIC-a: 9 do 16hTelefoni: • 011/3021-121 • 011/3021-122 E mail: sic@one.ekof.bg.ac.yu

17

Centar za međunarodne studijeIako među našim studentima (čitaj: uglavnom usled neinformisanosti) postoje predrasude da su šanse za usavršavanje u inostranstvu vrlo male, da je sve pro-blematično zbog viza i izolovanosti naše zemlje, da su potrebna ogromna sredstva za strane nastavne progra-me i tako unedogled, ukoliko posetite naš Centar za međunarodne studije, uverićete se upravo u suprotno. Naime, naš fakultet je uspeo do sada da ostvari zavidnu saradnju sa mnogim poznatim fakultetima u inostran-stvu. Na raspolaganju su vam seminari, letnje škole, razmene studenata, poslediplomski programi, stipendi-je, ali i ono za početak možda najvažnije - maksimalna pomoć sekretara oko svega što vas interesuje.Što se konkretno programa tiče, već u domenu dodi-plomskih studija imate veliki broj mogućnosti. Tako, na primer, saradnja sa Univerzitetom u Beču ima već dugu tradiciju. Dve godine za redom učestvujemo u organi-zaciji seminara „Alpen-Adria“ iz oblasti međunarodne ekonomije koji se održava u Hrvatskoj (prošle godine na Brionima, ove godine u Trogiru). Prvi put ove godi-ne naši studenti (isključivo sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu) su učestvovali na seminaru „Danubia“ koji, u saradnji sa bečkim Univerzitetom, već nekoliko godi-na organizuje Erste banka. Ovo je seminar koji se tra-dicionalno već šest godina odvija u svim zemljama u kojima postoji Erste banka, pa su ove godine predava-nja bila u Zagrebu, Beogradu, Budimpešti, Bratislavi, Pragu i Beču, a sledeće će se najverovatnije proširiti i na Kijev i Bukurešt. Prvi put prošle godine naša zemlja je uključena i u CEEPUS (Central European Exchan-ge Program for University Studies) program koji podra-zumeva razmenu studenata i profesora iz Centralne i Istočne Evrope. Prošle godine 7 studenata je uče-stvovalo u razmenskim programima u trajanju od 21

meseca. Oblast poslediplom-skih studija je vero-vatno još bolje razvi-jena. Naš fakultet je u saradnji sa HEC poslovnom školom iz Francuske upi-sao do sada tri ge-neracije studenata na poslediplomske studije iz poslovne ekonomije. Speci-jalistički kurs i ma-gistarske studije iz oblasti kvantitativnih fi nansija, organizo-vane u saradnji sa Univerzitetom Pompeu Fabra iz Barselone, već su stekli zavidnu reputaciju. U toku su i pripreme za organizaciju poslediplomskog kursa na francuskom jeziku „Administracija i menadžment jav-nih politika“, a koji bi bio fi nansiran putem TEMPUS-a.Fakultet sarađuje i sa mnogim institucijama kao što su npr. Johann Wolfgang Goethe, Univerzitet iz Frankfur-ta, Indijski institut za fi nansije iz Nju Delhija, Žonjian Univerzitet za ekonomiju i pravo iz Vuhana (Kina), a sve u cilju organizovanja konferencija, radionica i edukativnih programa iz oblasti ekonomije. Jedan od primera je međunarodna EACES konferencija održa-na 2004. godine u Beogradu, na kojoj je učestvovalo preko 100 stranih i oko 20 domaćih učesnika, a koja predstavlja jednu od najvećih konferencija na temu ekonomije održanoj u Beogradu u proteklih nekoliko decenija.Dakle, očigledno je da su opcije koje su vam na ras-polaganju mnogobrojne. Ovde su navedeni samo neki primeri, a svake godine otvaranje našeg fakulteta prema svetu je sve veće. Sve što se očekuje sa vaše strane je da redovno posećujete sajt fakulteta, gledate oglasne table i raspitujete se na vreme, a oko svega ostalog će vam pomoći osoblje Centra za međunarod-ne studije.

Naš fakultet je uspeo do sada da ostvari za-vidnu saradnju sa mno-gim poznatim fakulteti-ma u inostranstvu - na raspolaganju su vam seminari, letnje škole, razmene studenata, poslediplomski pro-grami, stipendije, ali i ono za početak možda najvažnije - maksimal-na pomoć sekretara oko svega što vas in-teresuje.

Direktor centra je prof. dr Siniša Zarić, a se-kretar centra je Jelena Cvetanović. Nalazi se na prvom spratu u kabinetu 154 i radi svakim radnim danom od 10–12 časova. Kontakt tele-fon je 3021-068, a mail na koji možete pisati je cis@one.ekof.bg.ac.yu.

18

ŠTA JE DEBATNI KLUB STUDENATA EKONOMIJE?Debatni klub studenata ekonomije (DKSE) osno-van je februara 2006. g. sa namerom da svojim članovima omogući dodatnu edukaciju kroz inter-aktivan pristup učenju. Putem izučavanja ekonoms-kih tema i otvorenu diskusiju o njima, pojedinačno i grupno, rad svakog učesnika će se valorizovati tokom javnog časa na kome će članovi pokazati svoje pravo znanje i umeće.DKSE je organizacija studenata ekonomskih fakul-teta u Srbiji formirana radi unapređenja i razvijan-ja potencijala budućih ekonomista, usmerena na međustudentske odnose unutar i izvan ekonoms-kih fakulteta. DKSE omogućuje globalan način razmišljanja, snalaženje u timskom radu i razvijan-je logike i etike studenata, pri tom stvarajući mrežu mladih ljudi željnih znanja i praktičnih iskustava.

KAKO FUNKCIONIŠE DKSE?DKSE je orjentisan na studente osnovnih studija ekonomskih fakulteta. Otvorenog je tipa, tako da svako lice koje je zainteresovano za aktivnosti koje pruža DKSE ima pravo da se prijavi. Nakon popu-njavanja za to predviđenog upitnika, student pola-že eliminacioni test. Cilj testa je da se stekne uvid u dotadašnje znanje potencijalnog člana i njegovu zainteresovanost za rad DKSE. Konačna lista čla-nova sastavlja se ubrzo nakon polaganja testa, a kriterijum selekcije je pedesetoprocentna tačnost testa.DKSE sastoji se od Upravnog odbora, Izvršnog odbora i ostalih članova. Upravni odbor se stara o organizaciji celokupnog DKSE, a čine ga pred-sednik (Milica Lazarević), potpredsednik (Milica Nikolić) i generalni sekretar (Zorica Matejević). Svojim radom olakšava komunikaciju između čla-nova DKSE, komunikaciju DKSE i Uprave fakulte-ta, drugih studentskih organizacija, kao i komunika-ciju sa eksternim organizacijama. Izvršni odbor je usko specijalizovan za određene aktivnosti DKSE i podeljen je na resore (resor za saradnju sa do-maćim organizacijama, resor za saradnju sa me-đunarodnim organizacijama, resor za saradnju sa donatorima, resor za promotivne aktivnosti, resor za fi nansije, resor za projekte).Svaki član DKSE imaće mogućnost da bude član debatnog tima i učestvuje u debatnom takmičenju.

Svojim stavom i kreativnim idejama, svaki član će doprineti razvoju DKSE i omogućiće sebi korak na-pred u edukaciji.

KOJI SU ZADACI DKSE-A?Osnovni zadatak jeste organizovanje debata. Ko-ordinacijom svih aktivnosti vezanih za ovaj zadatak bavi se Resor za projekte. Učesnici imaju pravo da koriste sva sredstva DKSE-a, kao i sredstva dru-gih organizacija ukoliko oni to omoguće. Tokom trajanja takmičenja, pobedničke ekipe prelaze na sledeće nivoe do dolaska do polufi nala. Održava-nje fi nala se predviđa pred širim auditorijumom, uz saradnju sa profesorima i asistentima ekonomskih fakuleta, kao i predstavnicima drugih organizacija (donatora) koji će zauzeti aktivno učešće u fi nalu – predstavljaće pomoćnog člana svake ekipe po-lufi nala.Antrfi le: Kontakt e-mail Debatnog kluba studena-ta ekonomije je dkse@aurora.ekof.bg.ac.yu preko koga možete dobiti odgovore na sva vaša pitanja. Očekujemo vas!

Debatni klub studenata ekonomije

19

Još jedna u nizu studentskih organizacija na Ekonomskog fakultetu jeste i SD „Ekonomist“. Međutim, nešto po čemu je ova organizacija uni-katna je to da jedina izaziva strahopoštovanje na celokupnom Univerzitetu u Beogradu. Jasno vam je – razlog su naši sportski uspesi i kult ne-pobedivosti.Ipak, krenimo redom. Sportsko društvo „Eko-nomist“ osnovano je u martu 2002. godine, na inicijativu profesora Branka Medojevića, u to vreme dekana fakulteta. Vizionarska ideja pre-točena je u delo i od sportske sekcije pri savezu studenata Ekonomskog fakulteta nastaje jedna prilično ozbiljna organizacija. Uprava, kako to pravila nalažu – mala, ali odabrana. Predsednik sportskog društva je student postdiplomac Zoran Kuljača–Kuki, osoba koja je od osnivanja na toj poziciji i bez koje „Ekonomist“ ne bi bio to što jeste. Sekretar kluba i desna ruka predsednika je Gavrilo Đurica, student četvrte godine. U radu ova dvojica entuzijasta imaju i nesebičnu podrš-ku kapitena svih sportskih ekipa.Što se tiče takmičarskih sekcija pri sportskom društvu „Ekonomist“, to je pre svega nekoliko ko-lektivnih ekipa u ženskoj i muškoj konkurenciji. To su odbojkaške, košarkaške, rukometne i muš-ka ekipa u malom fudbalu, popularnijem futsalu. Veliki doprinos daju i pojedinačni sportovi, pre svih šah, stoni tenis, plivanje, itd. Zanimljivo bi bilo pomenuti da je u pripremi i osnivanje ekipe u američkom fudbalu – naravno u muškoj kon-kurenciji. Ukupan broj članova SD „Ekonomist“ procenjuje se na oko 100 do 120.Od najznačajnijih takmičenja na kojima naši stu-denti učestvuju pre svih su ekonomijade, koje se održavaju jednom godišnje (najčešće u maju) i na kojima smo višestruki pobednici. Tu je sva-kako i Univerzitetska liga Beograda, gde smo „strah i trepet“ i osvajači medalja takoreći u svim sportovima. Ipak, pravu potvrdu našeg kvaliteta prezentovala je muška ekipa u futsalu, koja je na Svetskim studentskim prvenstvima u Belgiji i Holandiji osvojila jedno treće i jedno drugo me-sto. Ove godine Svetsko prvenstvo oržava se u Dablinu, u Irskoj, i jasno vam je da će se ići na jedinu medalju koja nam u toj niski trofeja nedo-staje. Naravno, to je zlato i šampionski pehar. Pored kvaliteta naših sportista koji je neosporan, još nešto je, čini se, bitno za naše uspehe – to je magija prijateljstva i kolektivizma koja se rodila između nas.Takođe, veliku zahvalnost SD „Ekonomist“ dugu-

je i Upravi fakulteta na čelu sa dekanom profe-sorom Markom Backovićem, bez koje bi većina projekata na sportskom planu ostala nerealizo-vana. Misli se pre svega na nesebičnu materijal-nu, ali i ogromnu moralnu podršku. Zahvalnost se duguje i profesorima Vladanu Božiću i Branku Maričiću koji su uvek nesebično pomagali.Analizom ovog kratkog „vodiča“ kroz SD „Ekono-mist“ jasno vam je da smo za nepunih pet godina prerasli u jednu ozbiljnu organizaciju koja funk-cioniše na bazi profesionalizma, ali i nemerljivog drugarstva. Jedan jedini problem koji postoji pri sportskom društvu (ovo je ujedno i apel Upravi fakulteta) jeste nepostojanje samostalne kance-larije u kojoj bi se mogla napraviti i reprezen-tativna „trofejna sala“. Kako nezvanično sazna-

jemo, postoje naznake da će i taj „problemčić“ uskoro biti rešen.Za sam kraj jedan mali apel i poziv. Drage kole-ge, ukoliko imate sportske kvalitete, a pritom ste i vedrog duha i druželjubivi, dođite i priključite se našim takmičarskim akijama i pobedama. Sve potrebne informacije možete dobiti u prostorija-ma Saveza studenata Ekonomskog fakulteta.Pomozite da naš slogan zablista punim sjajem – Sportsko društvo „Ekonomist” - prvi i pravi!!

Sportsko društvo "Ekonomist"

20

Na ovom mestu dobićete odgovore na najčešće po-stavljna pitanja upućena studentskoj službi. Ukoliko vas zanima još nešto, a ne nalazi se na spisku svra-tite do SIC-a (šalter ispred A-1) svakog radnog dana od 08 -16 časova.Ako niste u mogućnost da dođete do Fakulteta pozo-vite 3021-121 i 3021-122 ili pišite na sic@one.ekof.bg.ac.yuKontakt osoba: Aleksandra Šabanović Saška radno vreme SIC-a od 09 do 16

1. Šta mi je porebno za izdavanje uverenja o sta-tusu, položenim ispitima…? Uverenje o statusu je vrlo jednostavno dobiti, potrebno je samo da na Skriptarnici kupite uverenje o studiranju, pravilno ga popunite i zajedno sa indeksom donesete u SIC da se overi. Postupak ne traje duže od dva minuta.

Za uverenje o položenim ispitima potrebno je da na skriptarnici kupite obrazac molbe (zeleni obrazac) i po-punite sva tražena polja. Ako Vam je uverenje potreb-no za inostranstvo obavezno navedite u molbi, u tom slučaju je malo drugačiji postupak izrade uverenja (ne-ophodno je navesti i fond časova). Uplatite 1.000,00 dinara ukoliko plaćate uverenje (plaćaju studenti koji nemaju regulisan status u ovoj školskoj godini, studen-ti koji su u ovoj školskoj godini već uzimali uverenje o položenim ispitima, kao i studenti koji su diplomirali). Ostali studenti ne plaćaju uverenja. Sva uverenja se izdaju narednog dana, osim ukoliko ste neki od ispita polagali u roku koji je završen neposredno pre datuma kada se uverenje traži, jer postoji mogućnost da pro-fesor nije dostavio ispitne spiskove studentskoj službi, te da ocene nisu unesene u bazu podataka (naravno uvek postoji mogućnost da uverenje dobijete bez ispita koji ste poslednji položili). U tom slučaju potrebno je da sačekate nekoliko dana (ne više od dva, tri) do podiza-nja uverenja o položenim ispitima.Referent Vesna Antonijević, telefon: 3021-028

2. Da li se na Ekonomskom fakultetu mogu do-biti uverenja o položenim ispitima na stranom jeziku?

Ne. Moguće je jedino dobiti uverenje na srpskom je-ziku o položenim ispitima na Ekonomskom fakultetu. Prevod vrši ovlašćeni sudski tumač.

3. Šta mi je potrebno za kredit, dom, ishranu u studentskim menzama, povlastice za prevoz?Sve informacije možete dobiti u referatu za studentski standard ili u SIC-u, na oglasnim tablama fakulteta. Ukoliko bude moguće, sve ove informacije nalaziće se i na zvaničnoj Internet prezentaciji (link - student-ski servis - SIC).Za izradu nove povlastice za prevoz potrebno Vam je:- uverenje o statusu (o studiranju na Ekonomskom fakultetu)- 1 fotografi ja- 170,00 dinara- foto kopija lične karteOve godine povlastice je moguće izvadidi preko Stu-dentske unije Ekonomskog fakulteta (SUEF), a za više informacija se možete obratiti njima. Markice je moguće kupiti direktno na šalteru u ul. Zmaj Jovina br.41, ili na tramvajskoj stanici (Cara Dušana), gde se nalazi kiosk za prodaju markica.Referent za studentski standardLjubinka Ilić Pilipović , telefon: 3021-098

4. Kada će biti isplata kredita i stipendija za sle-deći mesec?Informacije o isplati kredita uvek možete naći na oglasnim tablama fakulteta, SIC-u, ili pozivom na telefon refereta za studentski standard - 3021-098 (SIC 3021-121 i 3021-122).

5. Gde na Fakultetu mogu naći spisak profesora i asisteneta sa brojevima kabineta i vremenom prijema?Spisak svih profesora i asistenata možete pronaći na sajtu fakulteta ili pitati u SUEF-u.

6. Gde mogu da pogledam kad je koji ispit i da li me ima na ispitnom spisku? Na međuspratu se nalaze table sa ispitnim spiskovi-ma. Desno je tabla za prvu godinu studija, a sa leve strane su table za četvrtu, treću i na kraju drugu go-

Odgovori na najčešće postavljana pitanja od strane studenata upućena studentskoj službi

21

dinu. Pored table za drugu godinu nalazi se zasta-kljena tabla na kojoj se nalazi raspored nastave, kao i raspored ispita za tekuću školsku godinu. Dnevni raspored ispita se nalazi svakodnevno na oglasnoj tabli (ulaz na Fakultet) pored portirnice. Međutim, sajt je ipak način da najbrže dobijete sve informa-cije jer čim koleginice krenu sa štampanjem ispitnih spiskova, određeni spisak se direktno objavljuje na sajtu. Znači, ne morate da čekate da spiskovi budu objavljeni na oglasnim tablama. Telefon za informa-cije: referat za nastavu i ispite 3021-198. Sajt: ispi-ti@one.ekof.bg.ac.yu.

7. Na ispitnom spisku nema moga imena, gde mogu da proverim šta nije u redu? Soba 128 , prvi sprat - referat za nastavu i ispite 3021-198 radno vreme je svakog radnog dana od 08.00 do 16.00 casova. ispiti@one.ekof.bg.ac.yuReferent 128 - Vera Todić

8. Kada se prijavljuju ispiti za određeni rok? Šta se dešava ako rezultati ispita iz predhodnog roka još nisu objavljeni (posle isteka roka za prijavu ispita)?Rok predviđen za prijavu ispita uvek se objavljuje na svim oglasnim tablama na Fakultetu. Uskoro će biti otvorena mogućnost da na sajtu, preko linka za SIC nađete sve najnovije vesti vezane za studiranje. Ako niste u mogućnosti da svratite do Fakulteta, mozete postaviti pitanja preko telefona 3021-198 ili e-maila ispiti@one.ekof.bg.ac.yu Ako Vam se dogodi da re-zultati ispita još nisu objavljeni, a rok za prijavu ispi-ta ističe, prijavite sve druge ispite, ukoliko taj jedan ispit ne položite, prijavićete taj dan (bez naknadnog plaćanja) i odneti prijavu koleginici u sobu 128 (prvi sprat). Od 08.00 do 16.00 časova

9. Koliko se plaća naknadna prijava ispita i koji je poslednji rok da se ispit prijavi? Naknadna prijava ispita se plaća 1.200,00 dinara, a krajnji rok za naknadnu prijavu ispita je 48 sati pred

ispit (okvirni raspored). Nakon toga nije moguće pri-javiti ispit.

10. Gde je moguće pronaći rezultate ispita i ko-lokvijuma?Rezultate ispita i kolokvijuma možete pronaći na odgovarajućim oglasnim tablama na međuspratu, kao i na sajtu fakulteta - studentski servis i opci-ja: rezultati ispita. Ako se dogodi da tu ne nađete, pokušajte sledeći redosled: kliknite na link nastav-nici, zatim svi nastavnici i tu možete naći kom-pletan spisak profesora i asistenata, zatim kliknite na link profesora ili asistenta čije rezultate tražite i tu bi trebalo da se nalaze svi rezultati koji su Vam potrebni.

11. Koje je radno vreme SIC-a (Studentskog in-formacionog centra)?Radno vreme SIC-a od je od 09.00 - 16.00 svakog radnog dana 3021-121 i 3021-122 ili sic@one.ekof.bg.ac.yu Referent SIC - Aleksandra Šabanović (Saš-ka)

12. Šta da radim u koliko sam oštećen od stane profesora?Možete se obratiti prodekanu za nastavu dr Biljani Jovanović Gavrilović , prvi sprat, soba 135. Prijem studenata je utorkom od 12.00 do 14.00 i petkom od 12.00 do 14.00 ili putem e-mail-a: pronsts@one.ekof.bg.ac.yu

13. Pod kojim uslovima mogu dobit duplikat in-deksa?Potrebno je pre svega oglasiti nevažećim stari indeks u Kralja Milutina 27, preko Službenog glasnika. Da-lje potrebno je kupiti novi indeks, dve iste fotografi je, popuniti prvu stranu indeksa (obavezno), potpisati se ispod slike (obavezno), uplatiti 2.000,00 dinara, za izradu novog indeksa i 1.000,00 dinara po godini studija. Sve to predati u SIC. Izrada novog indeksa traje mesec dana.Referent Pavle Krdžić, telefon : 3021-028

14. Kolike su školarine za školsku 2006/2007 god. za upis u narednu godinu studija, kolika je cena za obnovu godine?Studenti uplaćuju na račun Univerziteta u Beogradu iznos od 1000.00 dinara. Visina školarine u skolskoj 2006/2007 god. je: - za I godinu studija je 84.000,00 dinara, a za stu-dije na daljinu 72.000,00 dinara - za II i III godinu studija je 72.000,00 dinara, a za studente na daljinu 62.000,00 dinara - za IV godinu studija je 62.000,00 dinara - obnova godine je 25 % od skolarine za upis u na-rednu godinu studija.

Školarinu za prvu godinu studija mozete upla-titi u 4 rate i to : - prva rata do 15.07.2006 god. - druga rata do 30.10.2006 god. - treća rata do 25.01.2006 god. - četvrta rata do 16.02.2006 god. Školarina za II, III i IV godinu studija možete uplatiti u 3 jednake rate i to: - prva rata do 30.10.2006 god. - druga rata do 25.01.2006 god. - treća rata do 16.02.2006 god. Školarina za strane studente za skolsku 2006/2007 godinu je 1.400,00 evra.

OSNOVI EKONOMIJEOsnovi ekonomije je nov predmet za veliki broj studena-ta koji nisu završili ekonomsku školu. Nastava se odvija na 60 časova vežbi i 60 časova predavanja, po četiri časa nedeljno. Ispit vredi 10 ESBP bodova. Na preda-vanjima studenti treba da se upoznaju sa osnovnim ka-tegorijama i zakonima savremene tržišne privrede dok vežbe prate predavanja pri čemu je naglasak na kvan-titativnoj ilustraciji. Tokom semestra rade se četiri testa (maksimalan broj poena po testu je 10). Maksimalan broj poena koje student može steći svojim angažova-njem na predavanjima i vežbama je 50 (4 x 10 = 40 na testovima i 10 poena kroz učešće u diskusijama, uvod-na izlaganja, eseji i sl.). Na ispitu student može ostvariti 50 poena (prvo i drugo pitanje nose po 20 poena , a

treće 10). Sa 100 ostvarenih poena dobija se ocena 10. Da bi izašao na ispit, student mora na ova četiri testa ostvariti najmanje 24 poena (najmanje po šest poena po testu). Udžbenik koji se koristi na ovom predmetu je “Principi ekonomije” (autor N.G. Menkju), a predava-či su prof. Medojević i prof. Cerović. Osnovi ekonomije spadaju u jedan od težih ispita i zato je važno da se kolokvijumi urade sa visokom ocenom kako bi usmeni bio jednostavniji.

MATEMATIKACilj predmeta je ovladavanje osnovnim elementima ma-tematičke metodologije koja se primenjuje u ekonomiji. Realizuje se kroz 60 časova predavanja i vežbi, što zna-či po četiri časa nedeljno predavanja i vežbi. Na preda-vanjima se uvode novi pojmovi i defi niše njihov status u

Ispiti iz prvog semestra

Fantastična trojkaPrvi semestar predstavlja veliku novinu za brucoše. Sistem rada i obrazovanja na koji su dotadašnji učenici navikli u srednjoj školi drastično se menja. Predavanja i vežbe su obavezne i traju po osam do deset sati dnevno a za naredne časove neophodna je priprema. Preporuka svakog profesora i starijeg kolege studenta jeste da se od samog početka brucoši aktiviraju i posvete ispitima.

FINANSIJSKO RAČUNOVODSTVORačunovodstvo je novi predmet za veliki broj studena-ta koji nisu završili ekonomsku školu. Nastava se od-vija na 60 časova vežbi i 60 časova predavanja, po 4 časa nedeljno. Ispit vredi 10 ESBP bodova. Na preda-

vanjima se radi teorija, a na vežbama se kroz primere proverava praktično znanje. U toku semestra ocenjuju se dva kolokvijuma, kao i rad na vežbama, a dobijeni bodovi sabiraju se sa ocenom na ispitu. Studentima su, pored udžbenika i zbirke zadataka, na raspolaganju i prezentacije sa predavanja koje se mogu skinuti sa in-terneta. Zbog velikog broja studenata, najverovatnije još neće biti detaljnije vrednovan rad na vežbama. Ispit se radi pismeno i sastoji se iz tri dela: eliminatornog, teorijskog i dela sa zadacima. Ispit traje tri i po sata i potrebno je ostvariti bar polovinu bodova na svakom od delova. Računovodstvo je poznato kao jedan od najtežih ispita na fakultetu. Iskustva starijih generacija govore da završena ekonomska škola nije velika pred-nost. Prisustvo vežbama i predavanjima je poželjno, kao i redovno učenje tokom semestra. Najbolji savet za ovaj ispit je - rad, rad i samo rad.

OSNOVI MAKROEKONOMIJENa predmetu Osnovi makroekonomije izučava se kako funkcioniše privreda u celini i izučavaju se ekonomski agregati kao što su: zaposlenost, infl acija, privredni rast. Fond časova je 60 časova predavanja i 45 vežbi, odnosno 4 časa predavanja i 3 časa vežbi nedeljno. Predmet nosi 8 ESBN bodova. Pored udžbenika stu-

Ispiti iz drugog semestra

Fantastična četvorkaDrugi semestar sigurno spada među najteže na studijama. Ovaj semestar je i prekretnica, jer na njemu se prolazi ili pada godina. Ispiti sa drugog semestra mogu pomoći studentima da izaberu čime žele da se bave: fi nansijama, makroekonomijom ili menadžmentom

►

►22

denti mogu da kupe i zbirku zadataka, kao i CD PC Ekonomija. koji dodatno pomažu u polaganju ovog predmeta. Ocenjivanje u toku semestra je godinama prisutno na ovom predmetu. Rade se dva kolokvijama koji se polažu na kompjuterima u elektronskoj učioni-ci. Pored kolokvijuma, pisanjem seminarskih radova i aktivnošću na vežbama moguće je osvojiti dodatne poene. Ispit se sastoji iz dva dela: eliminatornog i pi-smenog. Eliminatorni se radi u računarskom centru i studenti koji su položili oba kolokvijuma oslobođeni su polaganja. Na pismenom ispitu radi se 6 esejskih pita-nja. Studenti koji su na vežbama osvojili preko pedeset poena biraju 4 od 6 pitanja na završnom ispitu. Od sva četiri ispita u drugom semestru Osnove makroekonije položi najveći broj studenata i obično brucoši nemaju mnogo problema sa polaganjem ovog ispita.

EKONOMIKA PREDUZEĆAEkonomika preduzeća je uvodni predmet u poslovnu ekonomiju i svi brucoši koji imaju nameru da se bave biznisom treba da obrate posebnu pažnju na ovaj predmet. Na ovom predmetu stiču se osnovna zna-nja o preduzećima: o pravno-organizacionim oblicima, troškovima, konkurenciji, investicijama. Nastava se odvija na 60 časova predavanja i 45 časova vežbi, od-nosno na 4 časa predavanja i 3 časa vežbi nedeljno. Ispit vredi 8 ESBN bodova. Potrebna literatura za ovaj predmet sastoji se iz dve knjige. Pored udžbenika, stu-dentima su na raspolaganju prezentacije sa predava-nja, kao i primeri ispitnih zadataka sa rešenjima koji se mogu naći na sajtu fakulteta. U toku semestra bodovi se mogu zaraditi radom na vežbama i polaganjem ko-lokvijuma. Polažu se dva kolokvijuma, a pored njih na vežbama se rade i prezentacije i diskusije. Poeni za-rađeni na vežbama sabiraju se sa bodovima na ispitu i mogu pomoći studentima da zarade veću ocenu. Od

školske 2005/2006 ispit se više ne polaže usmeno. Is-pit se polaže pismeno i sastoji se iz 12 kratkih pitanja (po 6 iz svake knjige) i jednog esejskog. Za položeni ispit potrebno je imati tačno urađeno esejsko pitanje i po 3 test pitanja iz svake grupe. Ekonomika je obi-man predmet i gradivo mnogim brucošima predstavlja problem. Sam ispit je koncipiran tako da je potrebno detaljno čitanje i razumevanje obe knjige da bi se po-ložio.

OSNOVI STATISTIČKE ANALIZENa ovom predmetu studenti će naučiti da statistika nije samo broj primljenih golova ili procenat šuta za tri po-ena. Fond časova je po 60 časova vežbi i predavanja tj. po 4 časa vežbi i predavanja nedeljno. Ispit nosi 10 ESBN poena. Generacija 2006/2007 je prva koja će učiti po novoj knjizi. Studenti će sa udžbenikom do-biti i CD sa statističkim softverom na srpskom jeziku, koji će biti kompatibilan sa knjigom. U toku semestra rade se dva kolokvijuma, a pored njih moguće je raditi i domaće zadatke, pristupne radove i sakupljati poe-ne za rad na času. Sam ispit se sastoji iz dva dela: pismenog, na kome se rade zadaci, i usmenog, gde se odgovara teorija. Dva položena kolokvijuma oslo-bađaju studente polaganja pismenog dela ispita. Na pismenom ispitu radi se 8 zadataka i potrebno je tačno uraditi 4 da bi se steklo pravo za izlazak na usmeni. Usmeni ispit sastoji se iz 5 ključnih pitanja i dva esej-ska i potrebno je odgovoriti tačno na 4 ključna pitanja i ostvariti minimum poena na oba esejska. Prisustvo predavanjima i vežbama je poželjno, jer je statistika nova i teško razumljiva za veliki broj studentata. Iz iskustva starijih generacija najbolji savet brucošima je da statisitiku shvate ozbiljno i da podjednako rade i te-oriju i zadatke, jer polovično učenje nije dovoljno da bi se ovaj ispit položio.

matematičkoj teoriji, dok se na vežbama rade primeri-zadaci koji ilustruju konkretne primene i omogućuju ne-posrednije ovladavanje metodologijom koja se izučava. Za studente ekonomskih i drugih stručnih škola, mate-matika će se isprva činiti teškom, naročito prilikom rada sa integralima. Međutim, predmet je koncipiran na na-čin koji u potpunosti odgovara «početnicima» određenih tema zbog čega će ovaj problem biti ubrzo premošćen. Matematika vredi 8 ESBN bodova, a ispit se sprema iz udžbenika i iz zbirke zadataka. Predavači su prof. Bo-ričić i prof. Borisavljević, a jedan od tri asistenta držaće časove vežbi. Tokom semestra studenti će biti obavezni da urade jedan kolokvijum, neophodan za izlazak na ispit. Ispit se sastoji iz usmenog i pismenog dela.

SOCIOLOGIJAPredavanja na predmetu Sociologija drže prof. Čupić i prof. Malešević. Fond časova je 60, 45 časova preda-

vanja i 15 časova vežbi, odnosno tri časa predavanja i jedan čas vežbi nedeljno. Ispit se sprema iz udžbenika «Sociologija» - Entoni Gidensa, koji obuhvata 15 temat-skih celina. Važna napomena za brucoše jeste da, iako se ovaj predmet čini manje bitnim s obzirom na njegovu neekonomsku sadržinu, stvarnost je sasvim drugačija. Zbog kompleksnog sadržaja ekonomije kao naučne discipline, poznavanje socioloških termina je izuzetno bitno za poznavanje specifi čnosti transformacije pojedi-načnih društava. Tokom semestra, prateći nastavu na predmetu Sociologija, studenti će imati prilike da upo-znaju neke nove dimenzije života ako slušaju na pravi način. Sociologija nosi 4 ESBP boda, a studenti su oba-vezni da urade jedan kolokvijum za izlazak na ispit.

Preporuka ML-a: redovno praćenje predavanja i vežbi uz aktivno učestvovanje koje utiče na konačnu ocenu

profesora na usmenom ispitu

23

PREDMETIU četvrtom semestru nailazi se na prvi ispit iz ove oblasti – Monetarna ekonomija. Studenti bi prvi put trebalo da se upoznaju detaljnije sa politikom koju sprovodi Centralna banka i kakve to posledice ostav-lja na privredu u celini. Ispit realno nije težak, jer se dve trećine knjige mogu dati preko kolokvijuma, a samo se poslednji deo odgovara na ispitu, što retko kome predstavlja problem.Treća godina je već druga priča. Na njoj se nalaze već pomenuta tri ispita – «fantastična trojka». U zimskom semestru najteži ispit jeste Bilansi predu-zeća i banaka i na njega se treba «baciti» što jače, jer u mnogo slučajeva on ostaje kao poslednji ispit na fakultetu. Problem je tim veći što udžbenik ne postoji, pa su predavanja i vežbe gotovo neophod-ni. Profesorku na ovom predmetu, Katu Škarić-Jo-vanović, već poznajete sa prve godine, pa znate šta možete da očekujete. Ostala tri ispita Javne fi ansije, Poslovne fi nansije i Finansijska i aktuar-ska matematika, možemo smatrati kao prosečne i koji ne bi trebalo da zadaju veće probleme. Letnji semestar donosi još dva člana «fantastične troj-ke», Privredno pravo i Upravljačko računovodstvo.

Finansije, bankarstvo i osiguranjeBankarski sektor u Srbiji ocenjen je kao najperspek-tivniji u regionu. Već sada ima skoro 40 banaka koje učestvuju na tržištu, pa je više nego očigledno koliki je potencijal zapošljavanja u ovoj oblasti. Naravno, ovo ne bi trebalo da bude jedini razlog zbog koga se neko odlučuje za smer studiranja, ali pošto smo svesni ekonomske situacije oko nas, najbolje bi bilo spojiti lepo i korisno. Upravo vam ovaj smer tako ne-što može omogućiti.Da li ste se zapitali kako zaista funkcioniše jedna ban-ka i čime se sve bavi? Želite li, pak, da budete fi nan-sijski savetnik u nekoj kompaniji, da predlažete ruko-vodstvu kako da upravlja svojim novcem, akcijama i drugim hartijama od vrednosti? A da li biste želeli da se oprobate kao kreator monetarne politike u Narod-noj banci ili kao stručnjak u osiguranju? Sve ovo mo-žete preko smera Finansije, bankarstvo i osiguranje.Na ovom smeru postoji šest opcionih grupa, što zna-či da se na kraju četvrte godine samo poslednja dva ispita razlikuju između svake od ovih grupa. Od ove godine, pored dve «stare» opcione grupe Bankarstvo i Osiguranje, uvedeno je još četiri nove: Finansijska tržišta, Agrarne i ruralne fi nansije, Finansiranje lokal-ne samouprave i Finansiranje razvoja.Na smeru postoji 32 ispita, a smatra se težim jer u trećoj godini studenti nailaze na verovatno tri najteža ispita na celom fakultetu (ne računajući zajedničke ispite sa prve dve godine) – Bilanse preduzeća i banaka, Privredno pravo i Upravljačko računovodstvo. I pored ovih poteško-ća, smer omogućava studentima da se usavrše u ovim široko rasprostranjenim i korisnim zanimanjima, o čemu i govori podatak da se na njega svake godine upiše veliki broj studenata, što ga uz smer Međunarodne fi nansije i spoljna trgovina, čini najbrojnijim na fakuletu.

24

25

Opciona grupa Ispiti

Bankarstvo Bankarsko poslovanje i platni promet Međunarodno poslovno fi nansiranje

Osiguranje Tarife u osiguranjuPenzijsko i zdravstveno osiguranje

Finansijska tržišta Finansijska ekonomijaJedan izborni predmet iz opcije za bankarstvo ili osiguranje

Agrarne i ruralne fi nansije Ekonomika agraraJedan izborni predmet iz opcije za bankarstvo ili osiguranje

Finansiranje lokalne samouprave

Urbana ekonomika Jedan izborni predmet iz opcije za bankarstvo ili osiguranje

Finansiranje razvoja Teorija i planiranje privrednog razvojaJedan izborni predmet iz opcije za bankarstvo ili osiguranje

Pravo često predstavlja problem, jer naši studenti nisu naviknuti na način rada i uopšte pristup pro-blemu kao pravnici, pa je zato poželjno brzo ovla-dati terminologijom i pristupom pravnim stvarima. Postoje tri udžbenika, sa ukupno oko 600 strana, iz koga dolazi po jedno pitanje. Upravljačko raču-novodstvo bi trebalo da pruži znanje studentima o tome kako mogu da koriste fi nansijske izveštaje u upravljanju preduzećem. Ispit se sastoji od zadata-ka i teorije, a polaganje kolokvijuma oslobađa vas dela ispita. I ne bi ga trebalo porediti sa Finansij-skim računovodstvom sa prve godine, jer, što se tiče gradiva i načina rada, nekih krupnijih sličnosti nema. Takođe, tu su još ispiti: Finasijka tržišta, koji daje znanja o berzama, hartijama od vrednosti i njihovim trgovanjem, Organizacija preduzeća, koja se može položiti još tokom vežbi, koje bi trebalo da budu obavezne za svakoga i Ekonomska statisti-ka, još jedan u nizu relativno lakših ispita. Narav-no, moguće je dati uslov za četvrtu godinu i bez davanja ijednog ispita iz «fantastične trojke», ali to predstavlja veliki problem kasnije...pa je na kole-gama da odrede svoju strategiju. Četvrta godina već nije tako teška i onaj koji pregura treću, može, ipak, odahnuti. Tu je više stručnijih ispita iz oblasti bankarstva i osiguranja, a dva ispita se razlikuju u zavisnosti od izabrane opcione grupe, pa tako u tabe-li možete videti opcione ispite za svaku od grupa.

REČ PROFESORAO smeru Bankarstvo, fi nansije i osiguranje razgova-rali smo sa prof.dr Tatjanom Rakonjac-Antić, koja je angažovana na predmetima Finansijska i aktuarska matematika, na trećoj godini, kao i Osiguranje i Pen-zijsko i zdravstveno osiguranje, na četvrtoj godini.

Monopollist: Po Vašem mišljenju, zašto bi neko tre-balo da se opredeli za ovaj smer i kakve su perspek-tive kasnijeg zapošljavanja?Tatjana Rakonjac-Antić: Na smeru Bankarstvo, finansije i osiguranje izučavaju se predmeti čiji programi obuhvataju elemente koji su inače za-stupljeni u okviru istih predmeta na poznatim i priznatim ekonomskim fakultetima u svetu. Ovaj smer pruža mogućnost primene stečenih znanja u granama koje se intenzivno razvijaju u Srbiji, a to su bankarstvo i osiguranje. Naime, u okviru planom predviđenih predmeta koji se izučavaju na smeru Bankarstvo, finansije i osiguranje, zastu-pljena je, između ostalog, i naša zakonska regu-lativa što omogućava olakšano uključivanje naših diplomiranih ekonomista u rad u bankama, osigu-ravajućim društvima, finansijskim organizacijama, itd. Pored sektora bankarstva, za naše studente je veoma interesantan i sektor osiguranja koji se intenzivno razvija i u narednom periodu praksa osiguranja, i to naroročito penzijskog osiguranja, imaće potrebu za velikim brojem kadrova koji će diplomirati na prethodno navedenom smeru. Na petoj godini studija na master nivou postoji i mo-gućnost usavršavanja u oblastima koje obuhvata smer Bankarstvo, finansije i osiguranje.

ML: Šta možete poručiti studentima koji razmišljaju koji smer da upišu?TR: Ekonomski fakultet u Beogradu nudi široku le-pezu smerova i opcionih grupa sa izuzetno kvalitet-nim programima predmeta. Neophodno je da svaki student analizira pojedinačno smerove, predmete i programe predmeta i u skladu sa svojim afi nitetima i sklonostima izabere odgovarajući smer i opciju.

26

Spoljna trgovina predstavlja trgovinu koja se od-vija između rezidenata jedne zemlje i rezidenata svih drugih zemalja iz čega se može zaključiti da je ona podsistem velikog sistema međunarodne trgovine. Za obavljanje spoljnotrgovinskih poslo-va našoj zemlji, kao budućoj članici evropskih in-tegracija, neophodan je školovan spoljnotrgovin-ski kadar. Nekada je zakonom bilo propisano da firma koja se registruje za obavljanje spoljnotr-govinskih posova mora imati kao vlasnika ekono-mistu, koji je završio smer spoljna trgovina. Da-nas to nije slucaj, ali je, za obavljanje ove vrste poslova, koji su u mnogome specifični, potrebno imati neophodno znanje koje se stiče upravo na ovom smeru, odnosno opcionoj grupi.Kada je pre četiri godine izvršena revizija smerova na ekonomskom fakultetu, nekadašnji smer spoljna i unutrašnja trgovina podeljen je na dva nova: međunarodna ekonomija i spoljna trgovina i trgovina. Ukoliko je Vaš izbor smer međunarodna ekonomija i spoljna trgovina, on nije završen samo izborom sme-ra, potrebno je odabrati jednu od dve opcione grupe: međunarodne fi nansije ili spoljnu trgovinu.Predmet Međunarodna ekonomija, koji se izučava na drugoj godini i zajednički je za sve smerove, je prvi stučan predmet sa kojim se susreću budu-ći studenti ovog smera, kao i obe opcione grupe. Slobodno možemo reći da je upravo ovaj predmet presudan za izbor ovog usmerenja na ekonom-skom fakultetu.Na drugoj godini pored ispita koji su zajednički za sve smerove studenti se susreću sa dva karakte-

Međunarodna ekonomija i spoljna trgovinaKrajem dvadesetog i početkom dvadeset prvoga veka svet je suočen sa favorizovanem procesa globalizacije svetske privrede i liberalizacije međunarodne trgovine. Kako su ovi procesi praćeni brojnim regionlanim integracijama (ekonomskim i političkim) pažljivom posmatraču se nameće pitanje: Ko će biti ključni akteri u međunarodnoj trgovini u dalekoj (ili možda bliskoj) budućnosti kada pod uticajem procesa globalizacije nestanu nacionalne granice (pod uslovom da se proces globalizacije odvija onako kao to predviđaju njegovi zagovrnici)? Hoće li to biti fi rme, ili će to biti pojedinci? Hoće li spoljna trgovina izgubiti svoj smisao i celokupna prerasti u unutrašnju trgovinu? Ili će se dogoditi nešto sasvim suprotno? (citat: Dr Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Međunarodni naučni forum “Dunav - reka saradnje”, Beograd 2003.)

OPCIONA GRUPA SPOLJNA TRGOVINA

ristična za smer, koja donekle mogu pomoći pri iz-boru opcione grupe. To su Međunarodne fi nansije i Međunarodna trgovina. Za izbor opcione grupe nije bitno koji vam je ispit bio laksi ili koji vam je profesor dao veću ocenu, već se treba zapitati šta vam više leži i čime želite da se bavite nakon zavr-šetka studija. Opcije su potpuno različite.Na trećoj i četvrtoj godini obe opcione grupe imaju nekoliko zajedničkih predmeta, plus dva izborna. Izborni predmet se bira na trećoj i četvrtoj godini iz korpe četiri predmeta. Strani jezik je obavezan (i neophodan s obzirom na usmerenje) tokom sve četiri godine (odnosno tri jer se prvi ispit iz stranog jezika polaže posle četvrtog semestra). Predmeti specifi čni za ovu opcionu grupu na tre-ćoj godini su Međunarodni marketing i Ekonomska geografi ja sveta. Profesori i asistenti na oba pred-meta izlaze maksimalno u susret studentima, deo ispta se polaze preko kolokvijuma, a tokom seme-stra rade se eseji, prezentacije i seminarski radovi, tako da se poeni odnosno ocena stiče i aktivnošću na časovima vežbi.Na četvrtoj godini čekaju vas predmeti koji će ”for-mirati vaše pravo ekonomsko znanje”. Od zajed-ničkih premeta studenti se najviše plaše upravljač-kog računovodstva i činjenice da na opcionoj grupi spoljna trgovina u osmom semestru postoji još jedno računovodstvo – Računovodstvo trgovinskih preduzeća. Paralelna nastava iz oba ova predmeta jeste iscrpljujuća jer zahteva prisustvo svim vežba-ma i predavanjima (ne samo fi zičko prisustvo), što ujedno znači puno vremena porvedenog u zgra-

27

di fakulteta, ali nije slučajno što su oba predmeta stavljena u isti semestar. Ma koliko vam se čini-lo nemogućim ona su komplementarna. Ukratko, prvo rečunovodstvo (upravljačko) bavi se računo-vodstvom proizvodnih, a drugo (skraćeno RTP) ra-čunovodstvom trgovinskih preduzeća. Nemoguće je pomešati gradivo pred ispit i većina studenata ih sprema i polaže u istom ispitnom roku. Od proš-le godine na predmetu UR je uvedena mogućnost polaganja ispita iz dva dela (prvo kolokvijum – 30% gradiva , a zatim u ispitnom roku preostalih 70%, stim što ocena dobijena na kolokvijumu važi u ne-koliko ispitnih rokova, čak i da se ne položi drugi deo). Što se tiče RTP-a u toku semstra se rade dva kolokvijuma koji predstavljaju predispitnu obavezu (uslov izlaska na ispit prvom roku nakon predava-

nja), a studenti koji urade minimum 80% zadataka tačno na oba kolokvijuma oslobođeni su pismenog dela ispita u prvom roku u kojem nameravaju da polažu ovaj ispit.Preostala dva predmeta specifi čna za ovu opcio-nu grupu na četvrtoj godini su Kanali marketinga i Spoljnotrgovinsko poslovanje. Kanali marketin-ga (drugi naziv predmeta je Ekonomika trgovine) bave se tokovima proizvoda i usluga od proizvo-đača do krajnjeg potrošača i promenama koje pra-te ovaj tok u savremenim uslovima. Apostrofi ra se značaj trgovine u savremenim uslovima kada se ona pojavljuje i na strani tražnje (u ime potrošača) i na strani ponude (u ime proizvođača), dakle kao najznačajija karika u savremenom poslovanju.Ovaj tekst je započet citatom iz jednog od najbo-

28

ljih udžbenika na ekonomskom fakultetu, te upo-znavanje sa opcionom grupom spoljna trgovina završavamo ovim predmetom. Najveći problem ne samo na našem fakultetu već i drugim je ne-dostatak prakse. Ima studenata koji završe fa-klutet sa odličnim ocenama, ali nažalost samo teorijskim znanjem. Pre nekoliko godina rađena je anketa, po kojoj više od polovine ispitanih stu-denata našeg fakulteta nije znalo šta je profak-tura, šta je berza...a većina nikada nije videla ni jedan dokument koji se koristi u spoljnotrgovin-skom poslu. Predmet spoljnotrgovinsko poslova-nje, zbog jasne forme i sadržine udžbenika, kao i pristupa porfesorke dr Jelene Kozomare, zauzi-ma posebno mesto. Jasno je da teorija ne može da zameni praksu u potpunosti ali ovaj predmet čini da vam praksa bude ”nadohvat ruke”, odno-sno maksimalno su teorijski obajšnjeni svi nači-ni spoljnotrgovinskog posovanja, sve procedure koje prate spoljnotrgovinske poslove i još mnogo toga.Ukoliko ste već izabrali smer Međunarodna eko-nomija i spoljna trgovina, rešili ste više od pola posla. Preostaje vam da zaokruzite ovu opciju i na pravom ste putu!

OPCIONA GRUPA MEĐUNARODNE FINANSI-JEU proteklih sto godina, međunarodne finansije su zabeležile brz, a u određenim periodima i ve-oma buran razvoj. Tokom posmatranog perioda, nacionalna finansijska tržišta sve više su gubi-la atribut nacionalnog i sve više postajala deo globalnog, svetskog, finansijskog tržišta. Samim tim, privredni rast i razvoj pojedinačnog ekonom-skog entiteta, nije više mogao da zavisi samo od akcija preduzetih od kreatora ekonomske politi-ke tog ekonomskog subjekta. U takvoj konstelaciji ekonomskih odnosa, dono-šenje adekvatnih i pravovremenih ekonomskih odluka, na makro kao i na mikro nivou, zahte-va širok spektar znanja – ističe Dejan Miljković (predmetni nastavnik na smeru Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina – opcija Međuna-rodne finansije). Stoga, možemo konstatovati da novi, kompleksni odnosi u međunarodnim fi-nansijama, usled kontinuiranog procesa razvoja, finansijske globalizacije i finansijske integracije nacionalnih ekonomija, podrazumevaju dobro poznavanje teorijskih osnova, mehanizama i in-strumentarijuma ekonomske politike u otvorenoj privredi.Naš cilj je – ističe Miljković – da budućim stu-dentima, koji se odluče za pohađanje smera Me-đunarodna ekonomija i spoljna trgovina – opcija Međunarodne finansije, pružimo adekvatnu teo-

rijsku bazu i objasnimo različite ekonomske me-hanizme i instrumentarijume ekonomske politike koji će im omogućiti da u realnom životu proce-ne aktuelni privredni ambijent, uoče potencijal-ne šanse i/ili opasnosti i na osnovu toga donesu adekvatne ekonomske odluke na makro i mikro nivou ekonomskog funkcionisanja. Da, ni malo lak zadatak, ali uz zajedničke napore sigurni smo da ćemo na kraju stići do vašeg cilja – a to svakako nije samo diploma ekonomskog fakulte-ta, već slika uspešnih privrednika i rukovodilaca u domaćim i stranim firmama. Svi ispiti su jednosemestralni sem engleskog je-zika, koji je dvosmestralni i ima veći fond časo-va nego na ostalim smerovima što je prednost u odnosu na ostale smerove imajući u vidu koliko je poznavanje jezika u današnje vreme važno. Bitno je ispuniti preispitne obaveze koje značaj-no olakšavaju samo polaganje ispita jer omogu-ćavaju znatne olakšice kao što je oslobađanje od dela gradiva. Za engleski jezik na primer važi da ukoliko položite oba kolokvijuma sa ocenama ne manje od osam, oslobođate se izlaska na pi-smeni deo ispita. Predmeti su veoma zanimljivi i omogućavaju shvatanje ekonomije kao celine. Neki od njih su na primer: Makroekonomija otvorene privrede, Međunarodne finansije, Monetarna ekonomija, Ekonometrija, Makroekonomska analiza, Među-narodno privredno pravo i dr. Prisustvo na pre-davanjima i vežbama nije obavezno ali je poželj-no jer se na taj način skupljaju krediti na osnovu kojih se lakše polažu ispiti. Jedna od prednosti ovog smera je u tome što se ne izučava samo jedan određeni deo ekonomije već kao zaokru-žena celina, pa studenti imaju bolju sliku kako jedna privreda zaista funkcioniše na agregatnom nivou posmatranja.Iz ličnog iskustva kao student znam koliko ovaj smer i profesori na njemu mogu da pruže. Bez ikakvih preterivanja se može reći da ćete tu ste-ći znanje najvećeg kvaliteta koje je primenljivo u praksi. Postoji čitav niz predmeta koji vam u stvari omogućavaju da ovladate zanatom razmi-šljanja u ekonomiji koje mora biti logičko a nika-ko napamet naučena materija. Na ovom smeru ćete postaviti temelje na osnovu kojih ćete sle-deće ispite lakše polagati jer je to u suštini jedna logički povezana celina koja se po predmetima razlaže radi lakše obrade.Profesori su izuzetno predusretljivi i trude se da pomognu svakom studentu u okviru svojih mo-gućnosti što je sigurno jedna od komponenata uspešnog studiranja, stoga svim zainteresova-nim studentima toplo preporučujem ovu opciju.

29

VIZIJA PROGRAMAStudijska grupa za računovodstvo, reviziju i fi nansij-sko upravljanje usmerena je na razvijanje kompeten-cija iz oblasti računovodstva, revizije i fi nansijskog upravljanja

CILJ PROGAMAObrazovanje stručnjaka koji će biti osposobljeni za: pripremanje i prezentovanje eksternih fi nansij-skih izveštaja, pripremanje i prezentovanje internih izveštaja u funkciji planiranja, kontrole i odlučivanja, fi nansijsko upravljanje, internu reviziju, eksternu re-viziju fi nansijskih izveštaja i organizaciju računovod-stvenog informacionog sistema Program studij-ske grupe utemeljen je na savremenim svetskim dostignućima iz oblasti računovodstva, revizije i fi nansijskog upravljanja. (www.ekof.bg.ac.yu)

THE TRUTH IS OUT THERE Ako ste nekada gledali kultnu emisiju Dosije X, onda će vas ova rečeni-ca podsetiti na upornost agenta Moldera koji traga za istinom u moru površ-nosti sa kojima se susreće istraživajući nerešene slu-čajeve voljenog mu FBI-a. Najveći broj brucoša počinje da se oseća kao i Molder kada se suoči sa pričama starijih studena-ta koji su „vojevali bitke“ na bojnom polju fi nansijskog računovodstva, prvim stručnim predmetom sa smera Računovodstvo, revi-zija i poslovne fi nansije sa kojim ćete se suočiti. Da-kako, kao i svaki general posle bitke, tako i najveći broj naših studenta prepričavaju svu težinu, napor i vreme koje su morali da ulože da bi položili taj ispit. No, ako ste dovoljno radoznali, onda ćete sve te pri-če staviti po strani i dati sebi u zadatak da proverite da li je to sve tačno. Već na prvim časovima Finansij-skog računovodstva biće vam jasno da se predmet

Računovodstvo, revizija i finansijsko upravljanje

i ispit polažu samo ako se uloži trud, kao što važi i za svaki drugi ispit. No, u odnosu na ono što se nudi na drugim smerovima, kvalitativna prednost ovog smera je primenjivost i merljivost stečenog znanja u praksi. Jedna od prvih stvari koje ćete shvatiti je ve-lika razlika između knjigovodstva i računovodstva, a što se često, sasvim pogrešno, poistovećuje. Zatim, postepeno, otvaraće vam se nova saznanja, nado-vezana na ono što ste već ranije učili. Ono što se uči na ovom smeru nikako ne spada u „bubanje“ koje ćete zaboraviti, dva, eventualno, tri meseca nakon polaganja ispita. Materije predmeta se nadovezuju, te je stoga i dosta lakše i jednostavnije da se nove stvari savladaju i brže shvate.

Ispitujući diplomce našeg fakulteta, najveći broj njih, ocenjujući korisnost znanja koje su mogli da primene na svom po-slu, istakao je korisnost znanja iz fi nansijskog i upravljačkog računovod-stva na prvom mestu. U rangu korisnosti steče-nog znanja i ozbiljnosti u spremanju ispita, nalazi se i Teorija i analiza bi-lansa na trećoj godini.

PREDMETISavet za fi nansijsko raču-novodstvo je da redovno pohađate predavanja i vežbe (ovo naročito važi za studente koji dolaze iz ekonomskih škola, jer se znaju opustiti), te da izla-zite na kolokvijume, kako biste proverili do tada ste-čeno znanje.

Upravljačko računovodstvo zahteva preciznost, do-bro poznavanje materije i predani rad. Ako odabe-rete ovaj smer, slušaćete UR na drugoj godini studi-ranja. Vežbe i predavanja se međusobno dopunjuju i savet je da ih obavezno pratite. Jedan deo ispitne materije se može polagati preko kolokvijuma i, ako to položite, važi vam narednih pet rokova, što vam, nadam se, neće biti potrebno.Kada položite FR i UR, prošli ste kroz „vatreno krštenje“ na ovom smeru i stekli odlične predip-

pozicije da ga završite uspešno i što pre. Posle FR i UR slede predmeti koji se, kao što sam već naveo, nadovezuju na ova dva prethodna, a to su: Računo-vodstvo troškova, Računovodstveni informacioni siste-mi (RIS), Poslovne fi nansije i učenju se daje ozbiljan pečat polaganjem Teorije i politike bilansa.

OPCIONE GRUPEZavršetkom treće godine studija, pred vama će biti još jedan izbor, i to opcione grupe: računovodstvo i revizija ili fi nansij-sko upravljanje. Najveći broj studenata izabere prvu opcionu grupu, ali to nikako ne znači da je ova druga lošija ili manje tražena. Elem, za izbor opcione grupe ćete već imati sasvim dovoljno vremena.

MARKETING – ŠTA JE TO?Na jednom forumu koji okuplja studente Ekonomskog fakulteta pojavilo se ovo pitanje. Pitanje koje se postav-lja i na prvom času vežbi iz predmeta Marketing, koji će vas upoznati sa osnovama ove nauke i delatnosti. Mnogi, kada tek upišu ovaj smer, zapravo ne znaju šta se to po-drazumeva pod pojmom marketing. Često se poistoveću-je sa reklamom, za šta su krivi i mediji (obratiti pažnju na to koliko televizija u svom džinglu za reklame pogrešno koristi ovaj termin). Ali, ne očajavajte, dragi moji budući ’’marketingaši’’, sve će se kockice brzo uklopiti i stvoriti sliku onoga što marketing stvarno jeste, a to je svakako pojam širi od granica reklama i telešopa. On obuhvata još i istraživanje tržišta, odnose sa javnošću, marketing me-nadžment, medjunarodni marketing, brendiranje, direktni marketing itd. Široko teorijsko znanje koje ćete steći (ali i praktično) otvara mnoge mogućnosti za zaposlenje. U savremenim uslovima poslovanja, pa čak i u našoj zemlji, marketing postaje nužnost. PREDMETIPrvi stručni ispit sa kojim ćete se susresti na drugoj godini je Marketing. Već na prvim časovima biće vam jasno da je dobra odluka što ste upisali ovaj smer. Iznenadiće vas pri-jatna i opuštena atmosfera, kako na predavanjima, tako i na vežbama. Profesor dr Branko Maričić trudi se da na studentima blizak način i vrlo duhovito objasni ključne poj-move marketing nauke, a vežbe Saše Veljkovića su već posebna priča. Zabavno, zabavno, zabavno i naravno vrlo korisno. Podstiče se kreativnost i slobodno mišljenje. Studenti se maksimalno angažuju, rade se razne studije slučajeva, kvizovi, debate, osmišljavaju marketing akcije. Ovi časovi služe i za upoznavanje kolega i koleginica, jer zahtevaju rad u grupi. Knjiga se sastoji iz tri dela, koja su pisala tri različita profe-sora i ovo je jedina veća zamerka na predmet. Ipak, ako budete redovno posećivali predavanja i vežbe brzo ćete

SAVET ZA KRAJJoš jedan savet odnosi se na samostalan rad – ako ste već izabrali ovaj smer, potrudite se da radite što više pri-stupnih i seminarskih radova, kako biste proširili i utvrdili svoje znanje. Jer, pohađajući kurseve sa ovog smera, vi ćete biti u prilici da u bilo kom preduzeću imate posla, a koji nije nešto što može da radi bilo ko, ma odakle da je došao i čime se pre toga bavio. S druge strane, ako ste ovaj fakultet upisali reda-radi ili tek tako – da ga što pre završite i da se ubacite negde gde vas niko neće dirati niti opterećivati komplikovanijim zahtevima i tražiti savete od vas, onda sigurno nećete pogrešiti ako ne upišete ovaj smer. No, ako ste voljni da saznate where is the truth, onda je ovaj smer pravi izbor.

Marketingsavladati sve što je potrebno da uspešno položite ispit.A onda ste već zreli za savladavanje treće godine, koja je znatno lakša od prve dve na našem fakultetu. Većina is-pita se daje preko kolokvijuma i prezentacija. Istraživanje tržišta i MIS je obimna knjiga, ali podeljena u četiri dela od kojih se samo jedan polaže na ispitu, a ostala tri se mogu dati preko kolokvijuma. Vežbe su jako korisne, te ih ne bi trebalo propuštati. Tržišno komuniciranje je jedan od najzanimljivije koncipi-ranih ispita i predmeta. Ovde učite sve o načinu komunici-ranja sa potrošačima kroz prezentacije koje radite grupno i za koje se dobijaju poeni. Na kraju se čitav ispit položi putem kolokvijuma, prezentacija i prisustva na časovima. Ponašanje potrošača je ispit na koji treba da obratite više pažnje. Polaže se usmeno, mada nije teško položiti ga. Knjiga je jako zanimljiva, odlično napisana, a materija osvežavajuća. U drugom semestru nema toliko usko stručnih predmeta. Do sada bi već trebalo da se vaš prosek u indeksu znatno povećao. Dobre ocene nije teško postići na marketingu, jer se uglavnom radi po principu prikupljanja poena i valo-rizovanja rada studenata tokom čitavog semestra.U četvrtoj godini ima dosta zanimljivih predmeta kao što su Medjunarodni marketing, Odnosi sa javnošću, Menad-žment ljudskih resursa itd. Ukupan broj ispita na smeru je 32.Gradivo i ispiti na čitavom smeru nisu teški, ali ne treba se opuštati. Svakako, ukoliko ste navikli na ’’bubanje’’, biće vam mnogo teže. Ovaj smer zahteva kreativnost u razmišljanju i učenju, a takođe i veliku dozu sopstvenog mišljenja, ljubavi i elana. Marketing je svakako smer koji ćete voleti.

IZ UGLA PROFESORARazgovarali smo sa docentom Sašom Veljkovićem koji drži vežbe na predmetu Marketing i profesor je na pred-metu Marketing usluga na četvrtoj godini. Saša je vodio

30

vežbe i na 3. godini na prednetu Ponašanje potrošača i jedan je od nastavnika koji ima najbolji odnos sa studen-tima i najkreativniji pristup vođenju vežbi i predavanja.ML: Po Vašem mišljenju, koje su glavne prednosti i eventualno mane smera Marketing?Saša Veljković: Tržišni način razmišjanja, sagledava-nje problema iz očiju i menadžera i potrošača, razvijanje komunikativnih sposobnosti, veština prezentacija, kre-ativnost, pozitivan duh i dobra atmosfera na časovima, široka lepeza zanimanja po završetku Ekonomskog fa-kulteta.Ali, svakako treba obratiti pažnju i na najčešće greške studenata, a to su: zapostavljanje nekih disciplina koje nisu bazične, ali su neohodne u daljem poslovanju, kao i potreba da se paralelno radi na razvoju svojih veština nezavisno od časova na fakultetu (pre svega računari, praćenje situacije na tržištu, uz naravno strani jezik...)ML: Pošto ste kao asistent i profesor u kontaktu sa stu-dentima druge, treće i četvrte godine na različitim pred-metima, kako biste ocenili napredak studenata u znanju, idejama, zrelosti tokom godina?SV: Iako zahteva od profesora i asistenata izuzetno prila-gođavanje, u zavisnosti od godine studija i predmeta, zai-sta je divno raditi sa različitim generacijama, i veoma je lep osećaj kada se isprati razvoj mlade osobe, od uplašenog studenta tremaroša na drugoj godini do mladog marke-ting menadžera spremnog da se upusti u jaku tržišnu uta-kmicu na kraju četvrte godine. Pomak je zaista primetan kod velikog broja ljudi, pre svega u načinu razmišljanja, ponašanja, problemskom pristupu, sigurnosti, samouve-renosti, i u krajnjoj liniji poznavanju materije i struke.

ML: Da li postoji ili će postojati neka organizovana prak-sa za studente? SV: Preko fakulteta ne, ali preko Marketing radionice i u kontaktu sa predmetnim profesorima na smeru, moguće je da se studenti angažuju i na ovaj način (ukoliko naravno iskažu interesovanje za to). Veliki broj ovih praksi pretvori se kasnije i u honorarno ili stalno zaposlenje. Određeni predmeti su čak postavljeni da podrazumevaju i praksu, odnosno rad na poslovnim slučajevima u konkretnim pre-duzećima (što se naravno valorizuje i kroz znanje koji stu-denti stiču, ali i kroz fi nalnu ocenu na ispitu).ML: Šta bi ste izdvojili kao glavne karakteristike ličnosti koje su potrebne da bi osoba uspela u marketingu? SV: Upornost, komunikativnost, kreativnost, spremnost da se stalno uči i usavršava, otvorenost, ljubav prema onome što se radi.ML: I na kraju neka poruka budućim studentima...SV: Ako volite da slušate dosadna predavanja i vež-be, želite da se vaš rad na časovima ne vrednuje, ne volite da se družite i komunicirate sa ljudima, ne uči vam se, mislite da se ispiti spremaju prepisiva-njem ili preko dublera... onda nemojte da upisujete smer Marketing. A ako vam se sviđa ova dinamična oblast i spremni ste da radite i usavršavate se kako biste postali mladi poslovni ljudi, svesni sebe i svojih vrednosti, i spremni da se bavite raznim dinamičnim poslovima u bankama, marketing agencijama, stra-nim predstavništvima, agencijama za istraživanje tržišta i drugim preduzećima različitog tipa koja u osnovi imaju potrošače i tržišni pristup poslovanju, onda DOBRO DOŠLI!!!

31

32

U ovih nekoliko redova, dakle, trebalo bi da vam predstavimo (da ne kažemo - izanaliziramo) smer Ekonomska analiza i politika. Trebalo bi bar približno da vam opišemo šta vas čeka, ako već nije moguće da vam sa stopostotnim uspehom dočaramo lice i naličje ovog smera.

Prva godina na našem fakultetu je zajednička i svi su, praktično, jedan smer... Pri upisu u drugu godi-nu nastaje prava panika. Ovom prilikom se nadamo da ćemo vam uštedeti vreme, jer ljudima koji su u isto vreme birali smer kad i ja, čini se, trebalo je baš dosta vremena da odluče... A ja, premda nisam po-znavala nikog starijeg ko bi mi dao bar nekakvu „na-tuknicu”, odlučila sam se da potražim kompetentnije mišljenje... Da - mišljenje profesora... Odlučila sam da pitam za stav profesore koji predaju samo prvoj godini jer sam shvatila da će oni biti najobjektivniji. Znala sam da koji god smer da upišem, osim Ra-čunovodstva i revizije, verovatno neću imati velike probleme prilikom studiranja, jer sam oduvek imala radnu naviku, a to je za Ekonomski fakultet, ipak, najbitnije. Zato mi je bilo potrebno da se bolje infor-mišem ne bih li se pronašla na nekom smeru. Ali, ako vi ne spadate u ovu kategoriju ljudi, odnosno sasvim ste načisto šta želite - samo napred i birajte ono što volite i što vam ide. To je osnovna deviza koje treba da se držite. Uvek!Kompetentni kažu da je u inostranstvu zanimanje ekonomskog analitičara jedno od najplaćenijih. U našoj zemlji tek dolazi vreme u kojem će ekonom-ski analitičari i političari biti najtraženiji ekonomisti, nasušno potrebni (daljem) razvoju naše privrede. Zapravo, već sada i pojedinačne kompanije i sama državna uprava ne mogu da funkcionišu bez analiti-čara, konsultanata, savetnika kakve produkuje ovaj smer. Ukratko, po završetku ovog smera možete naći posao u državnoj upravi, ministarstvima, Narod-noj banci, u bilo kojoj kompaniji - privatnoj ili javnoj, konsultantskoj fi rmi. Ili, pak, ako preferirate teoretisa-nje u odnosu na praksu, možete se baviti i naučno-istraživačkim radom u oblasti ekonomije.

Kao što je i praksa na svakom predmetu sa kojim ćete se susresti, i prvo bliže upoznavanje sa sme-rom Ekonomska analiza i politika ide preko Metoda ekonomske analize. To je prvi stručni predmet koji će vas, između ostalog, naučiti kako da induktivno-deduktivno razmišljate. A sami ćete videti koliko je ovaj način razmišljanja neophodan pri vašem daljem studiranju i radu. Međutim, ovaj predmet je sam po sebi teoretski i gotovo da nema nikakve veze sa

Ekonomska analiza i politikapraksom, oism ako izuzmemo stalne razgovore na časovima sa profesorom o aktuelnim dešavanjima u našoj i drugim zemljama. Ako ste praktičar, ovo nika-ko ne sme da vas razočara. Jer, kroz većinu ostalih predmeta moći ćete da steknete i praktična znanja, a to je, posle svih pročitanih knjiga, ipak najbitnije i jedino što ostaje.U suštini, najveći problem školstva u našoj zemlji, ne samo po mišljenju autora ovog teksta, je taj što se samo teoretiše, uče se suve činjenice, a prakse i trajnog znanja nigde. I, po završetku fakulteta, šta bi trebalo da rade diplomirani ekonomisti, pravnici, doktori... - uče tek kad se zaposle.Ekonomska analiza i politika je jedan od par sme-rova gde su profesori manje-više svesni ovog ne-dostatka našeg obrazovanja, ali biti svestan nije dovoljno. To su i oni sami i shvatili, tako da nisu samo svesni, već se svim snagama trude ili da nas odvedu u neku firmu, instituciju, ili da na ča-sove dovedu ljude bitne i kompetentne za oblasti kojima ćemo se mi, sadašnji studenti, možda ne-kada baviti. Svi ti ljudi pokušavaju da opišu čime se konkretno bave, kako idu neke stvari, kojim redosledom, kojim tokom... Od njih čujemo infor-macije, utiske, iskustva koja ne možemo da otkri-jemo u knjigama. I to je još jedna velika prednost ovog smera.

Pri upisu u četvrtu godinu birate jednu od dve opcije: mikroekonomsku analizu ili makroekonomsku anali-zu. Opet, birajte ono što vam više leži i šta vas više interesuje - nivo preduzeća ili nivo države. Tehnički, razlika između ovih opcija je samo u dva predmeta. Ako želite da imate malo šire obrazovanje, zaokruži-te Makroekonomsku analizu.Sve u svemu, na ovom smeru možete steći znanja iz eonomske statistike i ekonometrije, makroekonomije i mikroekonomije, čitaćete o savremenim privrednim sistemima, ekonomici tranzicije, ekonomici javnog sektora, tržištu rada, teoriji proizvodnje, tržištu i tržiš-nim institucijama, tehnološkom razvoju i politici, eko-nomskoj istoriji, kao i mnogim drugim interesantnim oblastima. Ono što je takođe jako bitno jeste i to što gotovo na svakom predmetu imate mogućnost da budete oslo-bođeni nekog dela ispita, ali samo pod uslovom da vredno radite u toku semestra. Toplo vam preporuču-

jemo da budete marljivi na vežbama i predavanjima, jer ne samo da ćete uspeti da manje-više dostignete željeni prosek, već ćete po roku biti u stanju da date i do tri-četiri ispita!I na kraju, ako ne volite računovodstvo i ne želite da se posle prve godine ikad susretnete sa njim ili vam, možda, engleski jezik slabo ide ili ga uopšte ne znate, možete izabrati Ekonomsku analizu. Ovo vam kažemo čisto da biste lakše završili fakultet, međutim, morate biti svesni da je poznavanje jezika i računara osnovna raferenca za vaš dalji napredak i brzo zaposlenje.Ako ne volite da se “bijete” za mesto na predavanji-ma, a naročito na vežbama, ako volite prisniji odnos sa kolegama, ako želite da se osećate kao i u sred-noj školi (što zbog atmosfere na predavanjima i pau-zama, što zbog celokupnog načina rada na predme-tima, jer na ovom smeru ima najmanje ljudi), birajte Ekonomsku analizu!SAMO HRABRO!!!

OSNOVNE ČINJENICEMenadžment je najmlađi medu smerovima iz područ-ja poslovne ekonomije na Ekonomskom fakultetu. „Na ovom smeru studenti se pripremaju za rukovodeće po-zicije na svim nivoima organizacije i menadžmenta: od strateškog do operativnog “ - kaze prof. dr Mirjana Pet-ković, šef katedre za poslovnu ekonomiju i menadžment. U tom smislu, kreiran je i odgovarajući nastavni plan koji je strukturiran prema jedinstvenom formatu za sve stu-dijske programe fakulteta. „U funkciji toga cilja, studenti na ovom smeru se osposobljavaju za razumevanje i korišćenje koncepata, tehnika i alata u planiranju, organizovanju, vođenju i kontroli poslovnih procesa” - kaze prof. Petković. ŠTA DOBIJATE IZBOROM OVOG SMERA?Ključni predmeti ovog smera su: Stra-tegijski menadžment, Organizacija preduzeća, Poslovne fi nansije, Mar-keting, Privredno pravo, Informacioni sistemi, Menadžment ljudskih resursa, Menadžment organizacijskih promena i Menadzersko odlučivanje. Jedna od karakteristika ovog smera je i specifi -čan način rada koji podrazumeva pre svega metode interaktivne nastave. Na većini predmeta se stiče znanje kroz diskusije, prezentacije, studije slučaje-va što je pre izuzetak nego pravilo za

Menadžmentnaš fakultet. To podrazumeva da ćete na vreme savla-dati znanja koja su neophodna u današnjem poslovnom okruženju – rad u timu, metode prezentiranja, donoše-nje menadžerskih odluka u raznim uslovima, sastavljanje biznis plana itd. Prema rečima prof. Petković, studenti, pored bazičnih znanja iz navedenih disciplina stiču i ve-štine poput znanja stranog jezika i rada na računaru (MS Offi ce) za koje svi znamo da predstavljaju elementaran preduslov za zaposlenje.

I NA KRAJU…..Nakon završetka ovog studijskog programa student stiče naziv di-plomirani ekonomista - profi l op-šteg menadžmenta i može da se zaposli u bilo kojoj organizaciji na poslovima vođenja regularnih ak-tivnosti i novih poduhvata u obla-stima marketinga, fi nansija, raču-

novodstva, proizvodnje, ljudskih resursa, logistike... Studenti ovog smera su osposobljeni i za dalje obrazovanje i stručno usavršava-nje na studijskim poslediplomskim programima na Fakultetu iz oblasti strategijskog menadžmenta, orga-nizacije, marketinga, trgovine itd. kao i van Fakulteta za sve studij-ske smerove iz oblasti poslovnog upravljanja i ekonomije, pravno - ekonomskih nauka, industrijske psihologije i računarstva.

“Studenti na ovom smeru se osposobljavaju za razumevanje i korišćenje koncepata, tehnika i alata u planiranju, organizova-nju, vođenju i kontroli poslovnih procesa - kaze prof. Petković.

Na većini predmeta se sti-če znanje kroz diskusije, prezentacije i studije slu-čajeva. To podrazumeva da ćete na vreme savladati znanja koja su neophodna u današnjem poslovnom okruženju – rad u timu, me-tode prezentiranja, donoše-nje menadžerskih odluka u raznim uslovima, sastavlja-nje biznis plana itd.

33

34

Verovatno je najveći broj studenata imao prilike da čuje za američku kompaniju Wal-Mart, nemački Metro, fran-cuski Careffour, holandski Ahold. Ako niste, počnite malo pažljivije da pratite poslovne vesti. To su vodeće svetske trgovinske kompanije. Wal-Mart je prva na listi svih svet-skih kompanija po obimu prodaje. To znači da je veća od velikih naftnih i automobilskih kompanija i to već pet godina za redom. Na smeru Trgovinski menadžment i marketing imaćete prilike da se upoznate sa načinom poslovanja ovih kom-panija, ali i trgovinskih preduzeća koja posluju na tržištu Srbije, a kojih je prema zvaničnim statističkim podacima daleko najviše u našoj privredi. Međutim, treba naglasiti da smer Trgovinski marketing i menadžment ne obučava studente samo za rad u tr-govinskim preduzećima, već i za posao u svakom pre-duzeću koje se bavi prodajom, nabavkom i logistikom, bilo na domaćem ili na međunarodnom tržištu, bilo da su to klasična preduzeća ili je u pitanju elektronsko poslo-vanje ili njihova mešavina. Probajte da se setite nekog preduzeća koje u svoje poslovanje ne uključuje prodaju, nabavku ili logistiku. Nemojte se truditi previše, nećete uspeti. Ono što omogućava studentima ovog smera da budu konkurentni na tržištu i da lakše nađu posao je dobro osmišljen program i moderan pristup nastavi. Naime, većina nastavnika i asistenata sa ovog smera su imali prilike da se usavršavaju na američkim i evropskim uni-verzitetima i najveći deo nastave se izvodi po metodima koji se primenjuju na ovim univerzitetima. Profesori Stipe Lovreta i Goran Petković, asistenti mr Dragan Stojković, dr Zoran Bogetić, kao i niz drugih nastavnika i asistenata sa ovog smera, su među vodećim ekspertima u zemlji za poslovnu ekonomiju, a bez premca u Srbiji, a i šire kada su u pitanju oblasti prodaje, nabavke i logistike. Akcenat na smeru je na osposobljavanju diplomiranih studenata za posao koji će stvarno raditi i za situacije sa kojima će se na poslu susretati. Nakon završetka ovog smera nećete sebi postavljati pitanja: „A šta se to radi u velikim preduzećima, kako izgleda posao kojim ću se baviti?“ i sl. Neće biti komentara: „Pa ja ne znam ništa o prodaji, nabavci, logistici, elektronskoj trgovini, spoljnotr-govinskom poslovanju, kako ću ja raditi taj posao?“. Na predavanjima se studenti upoznaju sa osnovnim konceptima trgovinskog menadžmenta, trgovinskog marketinga i menadžmenta prodaje, kanala marketinga, marketing logistike, spoljnotrgovinskog poslovanja, elek-tronske trgovine i dr. Na vežbama se obrađuju poslovni slučajevi iz savremene poslovne prakse najpoznatijih inostranih, ali i velikih i malih domaćih preduzeća, tako da studenti imaju priliku da uče najbolje strane koncepte, ali i da se upoznaju sa realnim stanjem u našoj privredi. Takođe, studenti dobijaju dosta praktičnih zadataka kao

Trgovinski menadžment i marketingšto su učestvovanje u istraživanju tržišta maloprodaje u Srbiji, analiza dobijenih podataka i formulisanje strategija na bazi rezultata istraživanja, analiza i davanje predloga za unapređenje poslovanja određenih kompanija i sl. Je-dan deo nastave se održava u računarskim učionicama gde studenti imaju prilike da se upoznaju sa primenom računara u modernom trgovinskom poslovanju.Značajan segment nastave su gostovanja uglednih po-slovnih ljudi iz oblasti trgovine, ali i iz kompanija koje se bave prodajom robe široke potrošnje. U prošloj godini su na nastavi gostovali predstavnici Procter & Gamble-a, Craft-a, Gillete-a, Maxi-ja i dr. Glavna znanja koja studenti ponesu sa ovog smera su znanja iz kanala marketinga na globalnom tržištu, trgo-vinskog menadžmenta, trgovinskog marketinga, proda-je, nabavke, logistike, merčendajzinga, uvoza i izvoza robe i usluga, elektronske trgovine, poznavanja robe, marketinga i menadžmenta.Kada su veštine u pitanju, diplomirani student ovog sme-ra bi trebalo da vlada veštinama poslovnog nastupa, po-slovnog komuniciranja i pregovaranja, veštinama javnog nastupa i prezentacije, poseduje interpersonalne veštine (timski rad, rešavanje konfl ikata i motivacija), kao i da brzo i sistematski reaguje na promene u odnosima sa poslovnim partnerima, koristi strane jezike, koristi raču-nare u poslovnom odlučivanju i poznaje tehnike poslo-vanja u globalnoj trgovini.Diplomirani studenti ovog smera će moći da obavljaju širok spektar poslova iz oblasti poslovne ekonomije - sa naglaskom na zanimanjima koja postoje u svim privred-nim i neprivrednim subjektima koji se bave poslovima nabavke, logistike i prodaje i trgovinskog posredovanja, kao što su: menadžer prodaje, account menadžer, me-nadžer nabavke, saradnik za nabavku, menadžer kate-gorije proizvoda, menadžer logistike, menadžer uvoza i izvoza, marketing analitičar za tržište nabavke i prodaje i niz drugih zanimanja. Pored toga, diplomirani studenti su osposobljeni za poslove predavača u srednjim školama ekonomskog i trgovinskog profi la, saradnika u Ministar-stvu trgovine, turizma i usluga i Privrednoj komori, kao i za poslove planera, analitičara i saradnika u svim de-latnostima koji vrše pružanje trgovinskih i posredničkih usluga svojim klijentima kao što su: agencije za promet nekretnina, berze, sajmovi i dr. Treba naglasiti da postoji saradnja sa najvećim trgovin-skim kompanijama u Srbiji, kao što je npr. Maxi koji već nekoliko godina unazad organizuje stručnu praksu, a za-tim i zapošljava studente sa ovog smera. Nastavnici sa smera aktivno pomažu svršenim studentima u pronala-ženju posla u trgovinskim, ali i u ostalim preduzećima. Zato upišite ovaj smer, ovladajte akademskim i prak-tičnim znanjima i veštinama i uđite u poslovni svet na velika vrata.

35

PREDRASUDEStatistika, informatika i kvantitativne finansije su smer o kome postoji verovatno najviše pre-drasuda od svih smerova. Definitivno jedan od najmanjih po broju studenata to duguje tome što se godinama ponavlja ista situacija. Naime, usled paušalnih ocena većina studenata vrši poređenja ovog smera sa studijama slične ma-terije na matematičkim i tehničkim fakultetima te smatra da se ne stiču dovoljne komparativne prednosti u ovoj oblasti i da će to predstavljati problem pri potencijalnom budućem zaposlenju. Ono što bi trebalo konačno razjasniti je da se ovde stvarno radi o izučavanju slične materije ali je razlika u tome što je ona konkretno prime-njena na ekonomiju i da ćete steći vrlo specija-lizovana znanja iz ovih oblasti. Sam naziv ovog smera nagove-štava da pred vama stoji izbor između tri opci-one grupe među kojima svaka ima svoje pred-nosti.

OPCIONA GRU-PA STATISTIKASvi studenti već na prvoj godi-ni imaju priliku da proučavaju predmet Osnovi statističke anali-ze i da na osno-vu njega delimično formiraju sliku šta ih čeka na ovoj opciji. Proučavanjem savremenih stati-stičkih i drugih kvantitativnih metoda pruža vam se prilika da steknete neophodne kvalifikacije za rad na analizi i projektovanju poslovnih re-zultata privrednih i vanprivrednih institucija, predviđanju promena u poslovnom okruženju kao i za donošenje poslovnih odluka zasnova-nih na formalnoj analizi.

OPCIONA GRUPA INFORMATIKAIzbor ove opcione grupe vam pruža mogućnosti rada na primeni informaciono – komunikacione tehnologije u poslovanju što u eri savremene

tehnologije i tehnike i gotovo svakodnevnih ino-vacija iz ove oblasti predstavlja odraz najmo-dernijih tendencija na naše fakultetu. Ono što je važno pomenuti je i da se školujete u obla-sti u kojoj faktički postoji deficit kadrova što je naravno prednost sa aspekta vašeg budućeg zaposlenja.

OPCIONA GRUPA KVANTITATIVNE FINANSIJEStudenti ovog smera stiču znanja neophodna za praktično korišćenje najsavremenijih meto-da u oblasti rešavanja kvantitativnih problema u finansijama. To vas čini kvalifikovanim za poslove u vodećim domaćim i stranim banka-ma, investicionim fondovima, osiguravajućim kućama, drugim finansijskim organizacijama,

b rokersko-d i le rsk im društvima, berzama i centralnoj banci, kao i u vodećim naučno istraživačkim i obra-zovnim ustanovama koje se bave savreme-nim finansijama. Pru-ža vam se šansa za obavljanje najslože-nijih poslova vezanih za procenu vrednosti hartija od vrednosti i vrednosti projekata, analizu i modeliranje finansijskih rizika i me-nadžment rizika.

DA LI JE OVAJ SMER ZA VAS?Ovaj smer, dakle sve tri opcione grupe, podra-zumeva veću orjentisanost ka prirodnim nau-kama te nešto drugačiji sistem rada u odnosu na klasične ekonomske smerove. Izučavaju se predmeti poput Ekonometrije, Matematike II, Programskih jezika, Matematičke ekonomije, Makroekonomskih modela itd. Dakle ukoliko ne volite klasično ‘bubanje’ suvoparnih ekonom-skih predmeta, ukoliko ste završili prirodno-ma-tematički smer u gimnaziji, ukoliko jednostavno volite ‘matematičke’ predmete ili želite da nau-čite nešto potpuno novo i drugačije ovo je mož-da baš smer za vas.

Statistika, informatika i kvantitativne finansije

36

Turizam asocira na more, sunce, planinu, banju, provod, ali pohađanje nastave na smeru Turizam i hotelijerstvo, na Ekonomskm fakultetu daleko je od toga.Poslednjih godina postaje jasno da Srbija mora iskoristiti svoj turistički potencijal i da je to, u stvari, mnogo brži put u Evropu nego svi prego-vori i lobiji na političkom nivou. Ovo je jedan od razloga zbog kojih se određen broj naših kolega na kraju I godine opredeljuje za ovaj smer. Ne možemo a da ne pohvalimo profesore Kruno-slava Čečića i Bojana Zečevića, koje ćete ima-ti prilike da upoznate na III i IV godini. Njihova predavanja su zaista sjajna i u svakom momen-tu su vam dostupni za bilo koji problem koji im izložite, a najvažnije od svega je što imate priliku da obiđete ho-tele i restorane u Beogradu i uzmete aktivno učešće na Sajmu turizma i gostiteljstva u našoj prestonici.Ponavljamo, turizam nisu samo putovanja i provod, a kao dokaz za zo služi nam i odluka Vlade Srbije da iz Nacionalnog investicionog plana, za ovu i sledeću godi-nu, izdvoju preko 50 miliona evra za razvoj turzizma u na-šoj zemlji. Pozamašno, zar ne? Podatak koji, takođe, ide u prilog vašoj odluci da na-stavite školovanje na ovom smeru je i procenat zaposle-nja posle završenih studija (preko 80% u prvoj godini po dobijanju diplome) i kvalitet-ne master studije na katedri za Turizam i hotelijerstvo. Ali, o tome u nekom drugom broju MonopolLista.Ovaj smer se smatra jednim od lakših na fakultetu, jer je plan i program koncipiran tako da ne zalazi dublje u ostale oblasti ekonomije. Na trećoj godini treba obratiti pažnju na predmete Poslov-ne finansije i Međunarodno privredno pravo, a na četvr-

Turizam i hotelijerstvo

toj godini student bira, prema svojim afinitetima, ispite iz korpe izbornih predmeta. Dodatna pred-nost i olakšavajuća okolnost ovog smera jeste i mali broj studenata, pa se na predavanjima i vežbama stvara veoma prijatna, radna i stimula-tivna atmosfera.Stoga vam toplo preporučujemo da izaberete smer koji će doživeti svoju neminovnu ekspan-ziju u narednim godinama i verujte da ćete lakše doći do posla ukoliko ste se već upo-znali sa preduzetništvom seoskog, banjskog ili planinskog turizma. Zar Zlatibor, Kopaonik, Stara Planina, Palić, Vrnjačka banja nisu dobar primer za to?

37

Pitanje doma je većini brucoša otprilike najveći problem kada dođu na studije, možda čak problem veći i od samog početka studija, jer ipak, treba više vremena provesti u domu nego na fakultetu. Na fakultetu možete vreme iskoristiti čak i sami, dok ste u domu ipak u konstantnom kontaktu sa svojim cimerima, docimerima, dodocimerima, dododocimerima… Druga stvar koja obično frustrira brucoše je ta što velika ve-ćina istih nikada nije imala priliku da svoj životni prostor deli sa osobom koju prvi put vidi. A to zaista jeste, bar po mom iskustvu, frustrirajuće iskustvo. Jednostavno ne znate šta možete da očekujete, na čemu ste u tom početnom periodu zajedničkog življenja sa tom osobom itd. Međutim, ovo isku-stvo jeste frustrirajuće, ali samo u početku. Treba vam malo sreće da ne naletite na “najgoru osobu” po nekom vašem kri-terijumu, a kriterijumi se razlikuju i to mnogo! I to će vam biti kristalno jasno tek kada stupite u cimerski odnos! Hoću da kažem da vam je potrebna izuzetna sposobnost adaptacije na nove ljude, na nov prostor, jednom rečju na celokupno novo okruženje. Sve ostalo uglavnom dolazi samo po sebi. Već posle desetak dana nećete želeti da odete iz doma koji vam je dodeljen, za razliku od trenutka kada ste prvi put ušli u njega. Kada je moja generacija bila u vašoj poziciji, a tako je verovatno i sa svakom generacijom brucoša, i kada smo otišli na prvu raspodelu soba, retko ko je bio zadovoljan. Mož-da prvih desetak na listi, premda oni dobijaju “najbolja” mesta (tačnije “najbolja od najgorih”). Sva ostala mesta su bila, blago rečeno, pravi užas. A to smo defi nitivno shvatili kada smo ušli u dodeljene nam sobe. Naravno, sve ovo shvatite uslovno, jer je sve to bilo ipak pre četiri godine. Sada je situacija po domovima ipak bolja. To potvrđuju pre svega utisci studenata, a zatim i informacije o renoviranju pojedinačnih domova na sajtu Studentskog centra “Beograd”. Gotovo svi studenti koji “prežive” prvu, brucošku godinu u domu, tamo ostaju do kraja studiranja. I to je, mogu reći, zaista lep period u životu jednog studenta. U svakom slučaju to je jed-no iskustvo koje “para vredi”. Jer, mnogo se toga nauči. Čak i oni pojedinci koji ne znaju za kompromis nauče ponešto. A evo i bezuspešnog pokušaja demistifi kacije noćne more brucoša. Zašto brucoši dobijaju najgora mesta u domovi-ma? E, to vam neće reći ni ljudi koji rade u Studentskom centru. Kada smo postavili isto pitanje ljudima koji su te, za nas prve, godine realizovali raspodelu, samo su nam rekli da ćemo vremenom dobijati sve bolja i bolja mesta. A nama je preostalo samo da im poverujemo i da sačekamo ta lep-ša vremena. Na kraju je i bilo tako. Pre svega, stariji stu-denti dobijaju veći broj poena na godini studiranja. Zatim, dobijaju poene u zavisnosti od toga kada “hvataju” uslov. Najveći broj poena ide onima koji steknu uslov u junskom i julskom ispitnom roku, duplo manji broj poena onima koji dođu do cilja u septembarskom roku, a bez poena ostaju oni koji uslov steknu u oktobarskom roku. Naravno, najveći broj poena donosi prosek. Možda zato kažu da se oni stu-

Život u domuSTUDENTSKI DOMOVI

Šta sve trebate da znate o domovima pre nego što se uselite?

denti koji žive u domovima svrstavaju u najbolje studente. Elementarna egzistencija zaista ima udela u trudu koji stu-denti, stanari domova, ulažu u svoje školovanje. Verovatno dosta doprinosi i mogućnost učenja u čitaonicama. Gotovo svaki dom ima bar jednu čitaonicu, a onda nema kraja tom kolektivnom prelaženju na hiljade i hiljade stranica dnevno. Jednostavno ponese vas gradivo.Ako imate sreće pa naiđete na kompatibilnu osobu, a ujedno ne volite baš mnogo da izlazite iz sobe, možete se usaglasiti sa cimer(ima)om oko učenja u sobi. Ako volite da malo šetate i razbistrite mozak na takav način, svakako vam preporučujem čitaonicu. Da, možda će vas smarati da vučete kilograme i kilograme knjiga sa sobom, ali setite se u čitaonici nema kreveta, fi ksnog (oh, hvala Bogu, premda nam je vrlo često dovoljan i mobilni) telefona, računara, ci-mera, dosadnog docimera, rešoa i svega što bi moglo da vam odvuče pažnju i sroza koncentraciju. Neki studenti se traže za sve vreme studiranja, u smislu da stalno menjaju mesto učenja. Možda jer im to održava koncentraciju, a možda zato što im se ne uči, pa se stalno vrpolje tamo-vamo. Nekim, pak, studentima, više odgo-vara da budu na jednom ili par mesta koja su obeležili kao svoj kutak. Ako uče u čitaonici, to je ta grupa koja se stalno utrkuje za isto mesto čim čitaonica počne sa radom! Ali, ne zamerite im, jednostavno žele najbolje za sebe, kao uostalom i vi. Kao, uostalom i svako.U ovom tekstu neće biti mnogo činjenica o svim i samim domovima u Beogradu, premda sve podatke možete naći na sajtu Studentskog centra “Beograd”. Autor će, prosto, pokušati da vam svojim iskustvom uštedi i vreme i živce. Što bi rekli stari i mudri: “Ako neko nekom uopšte i može da pomogne svojim iskustvom...”

38

KOJI VAM DOMOVI STOJE NA RASPOLAGANJU?Na prvom mestu, ne samo zbog svoje veličine nego i zbog razvijenosti društve-nog života u njemu, treba navesti dom “Studentski grad” ili popularno nazvan “Studenjak”. Dom ima 4.394 mesta u IV razdvojena bloka. Impresivno!? Što se tiče uslova života u njemu treba posebno izdvojiti I i II blok i G krilo (saznaćete već šta je to G krilo) III bloka, dok F krilo III bloka i IV blok poprilično zaostaju. U za-visnosti od broja bodova možete dobiti dvokrevetnu, trokrevetnu ili petokrevetnu sobu. Najbolji izbor je, naravno, dvokrevetna. U okviru doma se nalazi menza tako da nećete morati mnogo da pešačite ako ste gladni. Tu je i čitaonica/biblioteka sa 500 mesta za učenje (što se vrlo često pokaže kao malo), a tu je i Dom kulture koji posetiocima pruža poprilično kvalitetan sadržaj. Takođe, u domu možete naći poštu, prodavnice, Internet centar, TV sale, diskoteku, zdravstvenu stanicu, perionice veša, AKUD “Španac” i gomi-lu drugih stvari koje su vam potrebne. “Studenjak” se nalazi na Novom Beogradu i taj položaj vam omogućava da veoma brzo stignete prevozom do bilo kog dela grada. Pored najvećeg doma za studente, veoma zaniljiv je i naj-stariji dom na Balkanu, a to je “Kralj Aleksandar I” poznatiji kao “Lola”, izgrađen 1927. godine na inicijativu Kralja Alek-

Gotovo svi studenti koji “prežive” prvu, brucošku go-dinu u domu, tamo ostaju do kraja studiranja. I to je, mogu reći, zaista lep period u životu jednog studenta. U svakom slučaju to je jedno iskustvo koje “para vredi”. Jer, mnogo se toga nauči. Čak i oni poje-dinci koji ne znaju za kompro-mis nauče ponešto.

sandra I Karađorđevića. Dom raspolaže sa 526 mesta koja su veoma kvalitetna za stanovanje. Takođe, u svom sastavu uma čitaonicu i menzu. Položaj doma je idealan s obzirom da se nalazi kod Vu-kovog spomenika. Drugi po veličini je dom “Karaburma”, koji raspolaže sa 1170 mesta. Iako naj-mlađi, uslovi za život u ovom domu “nisu baš najbolji” jer dom nikada nije renovi-ran. “Karaburma” zajedno sa domom “Patris Lumumba” spada u grupu domo-va koje ćete verovatno prve upoznati. Ovi domovi nemaju posebna kupatila

po sobama, kao ni veći deo ostalih domova u Beogradu. Reči hvale može pokupiti i dom “Slobodan Penezić” koji, i pored zajedničkih kupatila koja su poprilično dobro sređena, ima sasvim solidne uslove za život i rad studentske popu-lacije (osim menze koja je u sastavu obližnjeg doma “Rifat Burdžević”). Pored navedenih i veoma kratko opisanih do-mova kao alternativa se javljaju i “Vera Blagojević” (potpuno ženski dom), “Košutnjak”, “4. april”, “Žarko Marinović” i “Mika Mitrović” (stanari ovog doma su studenti rekonvalescenti oboljenja koja su privremeno ili trajno narušila njihovo zdrav-lje i invalidi). Sve šire informacije o opisanim i neopisanim domovima možete naći na sajtu Studentskog centra www.sc.org.yu. Ipak, verujem da će vam sopstveno iskustvo naj-više toga reći. Srećno.......

Jedna od osnovnih prednosti studiranja (pored učenja), svakako jesu i studentski popusti. Mnogi studenti se ne raspituju za popuste, ne posmatraju oglasne table na fakultetu, ne gledaju vesti na internet stranici našeg fa-kulteta, a za to vreme pored njih prolaze odlične prilike. Zato ćemo vam sada predstaviti najzanimljivije kartice koje vam omogućavaju da pazarite jeftinije.

1.Easy travel card

EASY TRAVEL CARD (ETC) je kartica koja svim stu-dentima koji je poseduju obezbeđuje mrežu popusta, od kojih su najbitniji popusti u autobuskom, železnič-kom i avio prevozu, kao i u mobilnoj telefoniji. ETC kartica osim popusta u prevozu obezbeđuje i popuste u pozorištima, bazenima i sportskim centrima, knjiža-rama i fotokopirnicama, školama kompjutera i stranih jezika, auto školama, turističkim agencijama i drugim

STUDENTSKE KARTICE

Ko o čemu, studenti o popustima!Koje kartice postoje? Šta donose od popusta? Gde se mogu uzeti? Kolika je njihova cena, koliko dugo važe, u kojim zemljama važe…?

objektima koji svojom delatnošću privlače studentsku populaciju. Vlasnici ETC kartice imaju mogućnost da međusobno razgovaraju po ceni od samo 0,99 din/min u okviru MT:S mreže. Studenti sa ETC karticom mogu ostvariti popust od 50% pri putovanju železni-com Srbije i železnicom Crne Gore. Pri putovanju au-tobusom ETC kartica donosi popuste od 10 do 75% kod skoro 30 najvećih autobuskih prevoznika u Srbiji. Popust postoji i kod prevoznika u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Pravo na karticu imaju SVI studenti Srbije i Crne Gore, Makedonije, Bosne i Her-cegovine i Hrvatske.Pri kupovini ETC kartice potrebno je imati:- jednu fotografi ju (format slike kao za ličnu kartu), - fotokopiju prve strane indeksa i poslednjeg overenog semestra - godišnja članarina je 400 dinaraETC kartica važi do kraja kalendarske godine, a njena

39

važnost prati školsku godinu na fakultetima tj. ako se izvadi na početku školske godine, ona važi 15 meseci. Npr. ako karticu izvadite u oktobru tekuće godine ona će važiti do kraja 2007. godine.Za više informacija možete posetiti http://www.etc.org.yu/

2. Euro<26

EURO<26 je omladinska kartica koja nudi veliki broj popusta mladim ljudima ispod 26 godina starosti širom Evrope. Takođe, predstavlja ulaznicu mladih Evropljana za pristup svetu informacija, mobilnosti, kulture i učestvovanja u omladinskim dešavanjima. Uslovi za dobijanje kartice u Srbiji:- pravo na karticu imaju svi mladi ispod 26 godina- jedna slika, kao za ličnu kartu- lični dokument sa slikom (lična karta, pasoš, đačka knjižica za maloletne) na uvid - 900 dinara članarine koja važi 365 dana od datuma učlanjivanja, pod uslovom da korisnik u tom periodu ne puni 27 godina (u tom slučaju se kartica izdaje do 27. rođendana uz nepromenjenu članarinu)Za više informacija možete posetiti http://www.euro26.org.yu/

3. ISIC

ISIC - International Student Identity Card je među-narodna studentska i učenička identifi kaciona kar-tica koja predstavlja zvanični dokument tj. potvrdu da je vlasnik kartice učenik ili student. ISIC karticu koristi preko 5 miliona studenata i učenika u celom svetu. Pomoću nje se može ostvariti preko 35.000 popusta u 110 zemalja u svetu. Ukoliko se student ili učenik nađe u jednoj od tih zemalja, ne mora da ima pri sebi nijedan drugi dokument (pasoš, lična karta i sl). Jedino što mu je potrebno je ISIC kartica. Prilikom izdavanja kartice student je obavezan da priloži:- fotokopiju indeksa sa poslednjim overenim seme-strom ili uverenje o studiranju sa fakulteta- jednu fotografi ju manjeg formata - godišnja članarina je 350 dinara Za više informacija možete posetiti http://www.isic.org/

4. Inter Rail

U toku mesec dana, Inter Rail karta omogućava pu-tovanje železnicama 29 evropskih zemalja, Maroka i brodovima pomorskih kompanija HML i AE, koje pre-voze putnike iz Ankone i Brindizija u Italiji, do Krfa, Igumenike i Patrasa u Grčkoj. Inter Rail karta važi za 2. razred vozova, a rezervaci-

je mesta, rezervacije kreveta u spavaćim kolima, kao i dodaci za putovanje 1. razredom, odnosno vozovi-ma visokog ranga, plaćaju se u punom iznosu. Inter Rail ponuda podeljena je na 8 geografskih zona i u skladu sa time formirane su cene.

Inter Rail karta se može kupiti za jednu zonu (kada važi 16 dana), za dve (22 dana) ili sve zone i tada važi mesec dana. Detaljnije informacije potražite na šalterima železnič-kih stanica ili se obratite Direkciji za putnički sao-braćaj ŽTP-a „Beograd“ na telefone: 011/3616-962 011/3616-775; 011/3616-853.Korisne informacije možete potražiti i na zvaničnom sajtu Interrail-a www.interrailnet.com/ETC, EURO<26 i ISIC karticu možete nabaviti u Stu-dentskoj uniji Ekonomskog fakulteta.

ZONA ZEMLJE

A VELIKA BRITANIJA, REPUBLIKA IRSKA, SEVERNA IRSKA

B ŠVEDSKA, NORVEŠKA, FINSKA

C DANSKA, NEMAČKA, ŠVAJCARSKA, AUSTRIJA

D POLJSKA, ČESKA, SLOVAČKA, MAĐAR-SKA, HRVATSKA

E FRANCUSKA, BELGIJA, HOLANDIJA, LUKSEMBURG

F ŠPANIJA, PORTUGALIJA, MAROKO

G ITALIJA, SLOVENIJA, GRČKA, TURSKA

H BUGARSKA, RUMUNIJA, SRBIJA, CRNA GORA, MAKEDONIJA

40

Svake godine Ministarstvo prosvete i sporta dodeljuje 18.000 kredita studentima koji se fi nansiraju iz budžeta i čiji roditelji imaju prebivalište na teritoriji republike Srbije. Kredit ne možete primati ukoliko semestar ne upisujete prvi put, odnosno ukoliko obnovite godinu.

Da biste postali korisnik kredita, neophodno je da prethod-no podnesete odgovarajuću dokumentaciju. Za studente koji se prvi put prijavljuju na konkurs, ona se sastoji u sle-dećem:1. prijava (Obrazac br. 1);2. uverenje o upisanom zimskom semestru odgovarajuće godine studija, postignutom uspehu i visini prosečne oce-ne svih položenih ispita tokom studiranja (Obrazac br. 2);3. uverenje o prosečnom mesečnom prihodu po članu do-maćinstva (Obrazac br. 4) – overava se u matičnoj opštini;4. dva primerka svojeručno potpisanog ugovora o stu-dentskom kreditu (Obrazac br. 5)5. fotokopiju lične karteKonkursne obrasce možete nabaviti na adresi: Prosvetni

STUDENTSKI KREDITI

Obradujte roditelje! Sigurno ste se zapitali, da li postoji način da svojim roditeljima olakšate fi nansiranje vaših studija. Dobra vest je da je odgovor potvrdan.

pregled, Dečanska 6, telefon: 3235-378 i 3239-096. Prija-va traje od 1. do 31. oktobra. Prilikom rangiranja studenata najviše uticaja ima njihov uspeh u prethodnom školovanju, a manji uticaj ima prihod po članu domaćinstva. Čak i ukoliko ne dobijete kredit, po-kušajte sa žalbom, jer postoji velika mogućnost da vam se ona usvoji. Krediti se isplaćuju u 10 mesečnih rata, od kojih je prva u januaru. Ove godine visina kredita je bila 5.100 dinara i ona se određuje na nivou koji je dovoljan za pokrivanje troškova doma, menze i mesečne kartice za prevoz.

Da li ćete vratiti kredit ili ne, zavisi od uspeha vašeg ško-lovanja. Ukoliko vaša prosečna ocena na kraju studiranja bude ispod 7,50, onda vraćate kredit u potpunosti. Ukoliko je vaša prosečna ocena između 7,50 i 8,50 onda vraća-te samo polovinu primljenih sredstava, a ako imate pro-sečnu ocenu iznad 8,50 onda ste dobro učili (i ne vraćate kredit).

Ukoliko govorimo o Gradskom saobraćajnom prevozu, to što ste student Ekonomskog fakulteta predstavlja i pred-nost i manu. Sa jedne strane imate mnoštvo načina da sti-gnete do fakulteta, kako iz drugih gradova i okolnih mesta, tako i iz drugih delova Beograda. Druga strana medalje je što će vam trebati duplo ili čak troduplo više vremena nego studentima ostalih fakulteta da se probijete kroz gu-žvu koja vas čeka u neposrednoj blizini fakulteta. Tu je železnička stanica, vozovi, autobusi, tramvaji, ogromna gužva. Možda ćete se zapitati, u trenucima kada najviše kasnite, da li se sve urotilo protiv vas, ali pogledajte stvari iz boljeg ugla. Bilo da ste iz unutrašnjosti ili iz drugog dela

RASPORED LINIJA GRADSKOG SAOBRAĆAJNOG PREVOZA

GSP – neizostavan deo studentskog životaZa razliku od mnogih manjih gradova, u Beogradu je skoro nemoguće bilo gde stići a da pri tome ne koristite gradski prevoz (ukoliko nemate auto, ali takvih je mali broj studenata). Zato, prvo što treba da uradite jeste da se informišete o linijama GSP-a i o noćnim polascima da vam se ne bi dogodilo da na pogresnoj stanici čekate autobus ili da on uopste ne ide noću.

Beograda, lako ćete da dođete do svog odredišta. Lako ne znači i brzo, jer je to skoro nemoguće kada govorimo o GSP-u, pogotovo za vreme najvećih gužvi poznatih kao špic. Ukoliko se naoružate strpljenjem imate tri izbora: tro-lejbus, autobus i tramvaj.

Prvo: Kako sve možete stići do fakultetaAko izaberete autobus, do fakulteta možete da dođete sa: 34, 44, 46, 83, 91, 92, 511, 551 i 601. Do i od Zelenog venca vas voze: 15, 52, 53, 56, 56G, 60, 67, 68, 71, 72, 75, 76, 704, 706 i 707. Na Trgu Republike će vas sačekati: 27, 27E, 32E, 35, 36, 43 i 96, a na Studentskom trgu 31.

41

Trolejbusi koji staju na Trgu Republike i Studentskom trgu su: 19, 21, 22, 22L, 28, 29, 41.

Velikoj većini onih koji dolaze do Ekonomskog fakulteta prvi izbor je tramvaj i linije: 2, 7, 9, 11, 12 i 13.Drugo: Kada izlazite uveče, ako planirate da se vratite gradskim prevozom, obavezno proverite koje linije funk-cionišu noću i u koje vremeUkoliko ste izlazili i ostali do kasno, znajte da noćni pre-voz ide znatno ređe nego danju. Pokuštajte da se prilago-dite nekim od sledećih linija: 101 (Trg Republike-Padinska Skela ), 15 (Trg Republike-Zemun (Novi grad )), 202 (Trg Republike-Veliko Selo ), 26 ( Dorćol-Naselje Veljko Vla-hović ), 27 (Trg Republike-Mirijevo III ), 29 ( Kalemegdan-Medaković III ), 301 ( Trg Republike-Begaljica ), 304 ( Trg Republike-Ritopek ), 308 ( Slavija-Veliki Mokri Lug ), 31 (Studentski Trg-Konjarnik ), 32 ( Trg Republike-Višnjica ), 401 ( Garaža „Dorćol“-Pinosava ), 47 ( Trg Republike-Re-snik (železnička stanica)), 51 (Trg Republike-Bele Vode ), 511 ( Trb Republike-Sremčica ), 56 ( Trg Republike-Ru-šanj ), 601 (Glavna železnička stanica-Dobanovci), 603 (Garaža Novi Beograd-Ugrinovci ), 68 ( Trg Republike-Blok 45 ), 7 ( Ustanička-Blok 45 ), 701 ( Trg Republike-Nova Pazova), 75 ( Trg Republike-Bežanijska kosa ), 9 ( Blok 45-Banjica II ) i lokal noćni od Trga Republike do garaže na Novom Beogradu.Treće: Saznajte kojim linijama možete stići do nekog od studentskih domova u graduU Beogradu postoji 11 studentskih domova. Sledi spisak GSP linija na koje možete da računate (ukoliko je vozač dobre volje, ili ne popravljaju baš ulicu kojom želite da pro-đete, ili struja nije nestala, ili se autobus nije pokvario, ili se nije desila neka uobičaena situacija za naš glavni grad i saobraćaj u njemu): “Studenski grad” ul. Tošin bunar 147-157 (autobusi 45, 71, 72, 75, 82, u blizini i 16, 18, 65)“Karaburma” ul. Mije Kovačevića 7b (autobusi 27, 32 i tramvaj 12)“Patris Lumumba” ul. Dragice Pravice 1 (autobus 65)“Slobodan Penezić Krcun” ul. Bana Ivanovića bb (tro-lejbusi 28, 40, 41)“Rifat Burdžević” ul. Milana Rakića 77 (tramvaji 5, 6, 7, 14)“Kralj Aleksandar I” ul. Bulevar Kralja Aleksandra 75 (autobusi 25, 26, 27, 32 i tramvaji 2, 5, 6, 7, 12, 14)“Vera Blagojević” ul. 27. marta 48 (autobus 65, tramvaji 2, 5, 10)“Žarko Marinović” ul. Cara Dušana 254, Zemun (auto-busi 706, 704, 84, 73, 17)“4. April” ul. Vojvode Stepe 320 (tramvaji 9, 10, 14 i au-tobusi 33, 50)“Košutnjak” ul. Blagoja Parovića 156a (autobusi 23, 53)“Mika Mitrović” ul. Kralja Vladimira 33 - dom namenjen studentima sa hendikepom ( u blizini su ulica Vojvode Ste-pe i tramvaji 9, 10, 14 i autobus 33 i Kumodraška ulica sa autobusima 18, 25 i 39 ).

Četvrto: Bilo bi korisno da znate i koliko košta vožnja u gradskom prevozu, a koliko švercovanjeMeđutim, uglavnom se više isplati kada se kupuje marki-ca - 730 din. za prvu i 950 din. za prvu i drugu zonu.Postoje redovne kontrole karata u prevozima. Kazne su od 1600 do 2600 din., nekada i više. Zaista puno za jed-nog studenta.Detaljnije o GSP-u, trasama, kaznama, kartama i zona-ma možete da pogledate na zvaničnom sajtu www.gsp.co.yu.Nakon svih informacija koje dobijete na ovu temu imate nekoliko alternativa, zaokružiti jedan od ponuđenih odgo-vora:a) Voziću se gradskim prevozom jer je najekonomičnija i najjednostavnija varijanta b) Voziću se gradskim prevozom jer je to jako dobar način da upoznam sve vrste ljudi i tipove ličnosti koje postoje na ovoj planetic) Voziću se gradskim prevozom zato što me to podseća na jednu veliku ekskurziju u kojoj se ne zna kada će auto-bus da stane, da li će usput da se pokvari, gde će da bude poslednja stanica i ko ima više alkohola u krvi - putnici ili vozači. Kao i na ekskurziji, život je ispunjen izazovima, a adrenalin se povećava sam od sebe.d) Idem peške na fakultet. Šetnja je sjajan način da ipak stignem na vreme.e) Čim skupim prve pare, ulažem ih u polovan automobilf) Bio bi red da uzmem bicikl iz podruma i vidim ima li ika-kve šanse da ga popravimg) Gradski prevoz u Beogradu je svakoga dana sve bolji i bolji! Svojevoljno biram da se vozim autobusom jer to volim.

Karta za jednu vožnju kupljena u vozilu u dnevnom saobraćaju:- za zone 1 ili 2 40.00 - za zone1 i 2 60.00

Karta za jednu vožnju kupljena u vozilu u noćnom saobraćaju:- za zone 1 ili 2 65.00 - za zone 1 i 2 85.00

Karta kupljena van vozila na prodajnoj mreži:- za zone 1 ili 2 27.00 - za zone 1 i 2 43.00

42

Beograd, grad noći, zabave i provoda, čini da stu-dentski život u njemu bude neponovljiv i nezabora-van. Da bi i vaši studentski dani (a i noći) ostali zau-vek urezani u lepom sećanju, poslušajte savet starijih kolega o tome gde su “najveselije beogradske noći”.Rock scena je nešto čime se Beograd može ponositi. Po preporuci ljubitelja ove muzike navodimo vam na-jbolja mesta ovog tipa:KST – klub studenata tehnike – jedno od omiljenih mesta za studente. Nalazi se kod Vukovog spome-nika i prepoznatljiv je po svojim “tematskim noćima” (za ulazak je obavezan indeks). Pored ovog, po mnogima najbolja mesta su “Akademija” (kraj Knez Mihailove) i SKC (kod “Beogradjanke”).Obožavaoci dobre “house” i “RnB” muzike ne smeju propustiti: “Dramu”, “Mr. Stefan Braun” (ulica Sara-jevska) i “Underground” (ispod Kalemegdana). U ovim klubovima vas očekuju vešti barmeni, ljubazne hos-tese, atraktivne igračice, poznati DJ-evi i kokteli koje jednostavno morate probati.Simbol najbolje zabavne i narodne muzike svakako je “BARD CLUB” (ulica Mitropolita Petra 8, kod hale “Pionir”). Obavezno rezervišite mesto u ovom klubu, jer bolji provod ovog tipa garantovano nećete naći.

IZLASCI U BEOGRADU

Gde možete izaći večeras?Posle svakog napornog dana provedenog na predavnju po fakultetima, postavimo sebi pitanje gde bi mogli da izademo i dobro da se provedemo?

Bogata rasveta, specijalni efekti, najlepše devojke, usijana atmosfera do ranih jutarnjih časova su samo deo ponude Bard cluba. Ovde vas petkom očekuje i “kralj splavova”, Marko Bulat. Ukoliko zakasnite sa rezervacijom, nemojte previše tugovati, jer možete posetiti klub “Hrabro srce” (ulica Admirala Geprata), kao i klub “Bombo” (Studentski trg).Za ljubitelje starog dobrog kafanskog ambijenta pre-poručujemo klub-restoran “Kod Miće” (ugao Ustanič-ke i Vojislava Ilića), gde vas uz specijalitete sa roštilja očekuje muzika uživo i neprevazidjeni kafanski hitovi.Ako ste u društvu osobe za koju ste sigurni da je “Ona, a ne neka druga”, istoimena zemunska kafana će vam priušti neponovljivi užitak.Ukoliko tragate za zvukom violine i prelepe romske muzike, dobrodošlicu će vam poželeti gazda Voja na splavu “Calypso” (Ada Ciganlija).Na kraju moramo spomenuti i najbolje žurke u or-ganizaciji studenata Ekonomskog fakulteta koje ċe zadovoljiti svačiji ukus. Još uvek se priča o već tradi-cionalnim žurkama kao sto su “Spring party” i nepo-novlji “Quattro party”.Poslušajte naš savet i nećete se pokajati. Želimo vam lud i nezaboravan provod!

43

44