IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, maj 2009.

/ GODINA XIII - BROJ 62 / www.monopollist.org

© S

ha

do

w R

ob

ot C

om

pa

ny L

td

Nedavno je iz štampe izašla dugoočekovana IV knjiga Dragiše Ristovskog “Lider je u Vama“, koja je izazvala veliko interesovanje još u samoj najavi. O čemu zapravo govori ova knjiga za koju se očekuje da će nadmašiti čitanost predhodne tri : Granice i ograde! Ko ih postavlja? Odgovor je sam čovek. A ko ih pomera? Samo pravi lider! U potrazi za boljim, većim, širim, humanijim i dubljim ciljevima najvažniji je faktor čovek. Na tom putu progresa i napretka, koliko daleko će čovečanstvo stići zavisi od stava svih lidera i od njihove percepcije. Da li će biti fokusirani na prepreke ili na svoje vizije.

Na ovom svetu danas ima puno stručnih ljudi, vođa projekata, šefova, raznih direktora i menadžera, predsednika i rukovodilaca. I svi oni su u nekom segmentu bitni za funkcionisanje jedne kompanije, organizacije, korporacije, države... ali da bi jedna organizovana društvena grupa postala celina i napra-vila značajan napredak u rastu i pomeranju granica potrebni su novi profili rukovodioca – potrebni su lideri!

Ova knjiga je namenjena svima onima koji su već lideri, onima koji bi to želeli da postanu, kao i svima ostalima koji veruju da je lider zaista u svima nama!“

Knjigu možete poručiti preko D.R.Gilbert Centra po promotivnoj ceni od 457,00 din

D.R. GILBERT CENTAR

Ljudi su skloni čekanju i nezadovoljstvu. Čekali smo zimu, a onda nam je bilo prehladno. Čekali smo sneg, a onda nam je bilo blatnjavo. Čekali smo prevoz, a onda nam je bilo previše puno i zagušljivo. Če-kali smo red u banci, a imali premalo novca na računu. Čekali smo pivo, a ono stiglo nedovoljno hladno. Čekali smo proleće, a ono stiglo prekasno i prevruće. Ako previše razmišljate o čekanju nikad nećete biti zadovoljni. Ako ste nezadovoljni - bežite! Šta čekate?!

GLAVNI I ODGOVORNI UReDNIK:Davor MIHAILOVIĆFAKULTeT: Bojana DžepINAeKONOMIJA: Bojan ČALIJADRUŠTVO: Maja RaDAKMOZAIK: Nikola ŠKONDRIĆWeB: Miloš LeVAČIĆ

DIZAJN & prepress: Branislav NinkovićDejan CvetkovićtriD studio, Beogradwww.studiotrid.com

LeKTURa: Marija JOCIĆ, Jovana STeVKO­VIĆ, Bojana LAZIĆMARKeTING: Uroš živaljević

ČLANOVI ReDAKCIJe: Bojana Džepina, Vladimir Gojković, Branko Kubat, Jelena Ljubišić, Nikola Ćirković, Anđela Dukovski, Mile Bijelić, Davor Mihailović, Marija Starčević, Maja Radak, Matea Rakić, Milica Bo-žanić, Nikola Škondrić, Dragiša Otašević, pavle Mihajlović, Uroš živaljević, Rastko Radenković, Sanja Mitić, Sonja Jakovljević, Jugica Ignjatović, Marija Timotić, Tatjana Raičević, Bojan Stanko-vić, Tatjana Janković, Branka prišunjak, Miloš Obradović, Vuk Vujović, Nađa pavlica

„MonopolList” časopis Studentske unije ekonomskog fakulteta

Kamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: Davor MIHAILOVIĆTelefon: + 381 64 255 18 17davor.mihailovic@gmail.comMenadžer: Bojan ČALIJATelefon: + 381 64 848 15 66 bojancalija@gmail.com

TeKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CeNZURISANI I Ne pReDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDeNTSKe UNIJe eKONOMSKOG FAKULTeTA.

ZAHVALJUJeMO Se RUKOVODSTVU eKONOMSKOG FAKULTeTA NA pOMOĆI U ReALIZACIJI OVOG BROJA

UVODNIKm

embe

r of:

Sadržaj

CIp - KATALOGIZACIJA U pUBLIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOpOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska Unijaekonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOpOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

4. BolonjaBolonjSka deklaracija 10 godina nakon potpiSivanja

6. intervju Sa dr FrenS StoeckelomšeFom daad inFormativnog centra Beograd

8. međunarodna konFerencija oelektronSkoj trgoviniit happening - palić 2009

12. muškarci vS. ženeliderStvo, vizija i ženSki rod

14. društveno odgovorno poSlovanje (dop)hoću da menjam Svet

16. roBoti u SrpSkim FaBrikamakod mene rade mirko, Slavko, željko, kn6u3...

18. induStrija hrane za BeBeu Senci proFita...

20. kSt-ov prozor u Svet, ili prozor u kSt, kako za koga...dnevni kulturni pogon kluBa Studenata tehnike

22. ČaS je vidiš, ČaS je ne vidiškakvu vodu pijemo?

25. Belgrade dance FeStivalmiSao u pokretu

26. Fenomen StreSa – uzroci i poSlediceStreS

28. aparthejdduBoka rana aFriČkog kontinenta

30. na pomolu pandemija gripa izazvana viruSom h1n1novi gloBalni uBica Sa ameriČkog kontinenta!

32. Sujeverni ili ne?moderno Sujeverje još uvek duBoko u našem društvu

34. intervju: Branko kuBatako ti kažu da ne umeš, zapuši im USTA

36. zašto Se kaže...pirova poBeda, ali ipak poBeda

38.eho Filterdruga šanSa

40. SuSBiSer tuniSke oBale

42. život i delo edgar alan poau Stranicama mraČnih priČa

44. mraČne tajne poznatihlepi, Bogati i Smrdljivi

46.internet Biro

Davor MihailovićGlavni i odgovorni urednik

4

FakultetBolonja

prošlo je deset godina od potpisivanja Bolonjske deklaraije. za to vreme ovom sporazumu je pristupilo ukupno 46 zemalja a čak 83% univerziteta uskladilo svoje nastavne programe prema ovim reformama, čime je jasno ukazano na pravac u kome će se menjati sistema evropskog visokog obrazovanja. ipak, iza rezultata na papiru svari na terenu izgledaju malo drugačije. mnoge kontroverze vezane za ovaj proces ostaju i dalje otvorene.

B o l o n j S k a d e k l a r a c i j a

ideje Bolonjske deklaracije

Bolonjskom deklaracijom je predviđe-no da se do 2010. godine izvrši refor-ma visokog obrazovanja u zemljama potpisnicama u skladu sa odrednicama sadržanim u ovom dokumentu. Kako je istek ovog roka blizu u javnosti su prisutne sve češće rasprave o uspešno-sti čitavog procesa reformi a neke kri-tike idu čak i dalje pa dovode u pitanje i njegovu svrsishodnost pa i dobrobit koju eventualno donosi.Sistem obrazovanja na evropskim univerzitetima dugo nije bio izložen suštinskim promenama. Međutim, u poslednjih pedeset godina postalo je primetno zaostajanje većine evrop-

skih univerziteta za onima u SAD koji su na kraju i uzeli primat. Kao reakcija na ovakvo stanje evropskih visokoškol-skih ustanova pristupilo se procesu bo-lonjskih reformi. Glavni cilj ovog procesa jeste stvaranje jedinstvenog evropskog sistema uni-verzitetske nastave i istraživanja a koji bi trebalo da poveća efikasnost i flek-sibilnost evropskog visokog obrazo-vanja i da ojača njegovu konkurentsku poziciju na svetskom tržištu znanja. U suštini kroz ove reforme bi se izmenio dosadašnji način studiranja i uveo novi trociklični sistem stepenovanja diplo-ma („Bachelor“, „Master“, “phD“), zatim uvođenje kompatibilnog eCT sistema bodovanja kao i ujednačavanje evropskih kriterijuma za procenu kva-liteta visokog obrazovanja. Ove mere bi trebalo da eliminišu prepreke za slo-bodnu migraciju studenata, nastavnika i drugog visoko-obrazovanog osoblja u okviru zemalja potpisnica deklaracije.

međutim situacija na terenu je malo drugačija…

Bilo kako bilo, nakon lepih i plemeni-tih zamisli uvek sledi onaj teži i mnogo

komplikovaniji deo, realizacija ideje u praksi. Naime, implementacija Bolonj-ske deklaracije bi se mogla posmatrati na tri nivoa, internacionalnom, nacio-nalnom i na nivou svakog univerziteta pojedinačno. Na internacionalnom ni-vou ideje ovih reformi su nesumnjivo doživele veliki uspeh, uzevši u obzir br-zinu kojom su prihvaćene, broj zema-lja potpisnica kao i entuzijazam kojim su predstavljene. Međutim, na nacio-nalnom nivou i na nivou univerziteta, nakon početnog oduševljenja i otpo-činjanja reformi praksa je pokazala da proces neće ići glatko kako se očekivalo. Za razliku od nordijskih zemalja u ko-jima je čitav proces sproveden uspešno i potpuno u skladu sa odrednicama iz deklaracije, druge zemlje evrope, a po-sebno one istočne moraće da reše još dosta pitanja kako bi sprovele reformu na adekvatan način. Od samog početka sprovođenja procesa postalo je primet-no da se brzina implementacije drastič-no razlikuje od zemlje do zemlje ali i pojava jednog mnogo opasnijeg trenda, selektivne primene Bolonjske deklara-cije. Tako, imamo primere gde neki univerziteti umesto da prilagode svoj nastavni program novom trocikličnom

10 godina nakon potpiSivanja

5

Fakultet

sistemu, samo su podelili onaj stari na dva dela i preimenovali ga u bachelor i master što predstavlja promenu samo u imenu dok ciljevi koje ističe deklaracija i dalje ostaju daleko. Kao potencijalni uzrok ovog problema može se uzeti či-njenica da je sprovođenje ovog procesa potpuno dobrovoljno kao i da ne po-stoje direktni mehanizmi koji bi primo-rali kako zemlje tako i univerzitete da sprovode reforme na adekvatan način. Na račun toga, vodeći stručnjaci iz ove oblasti su više puta ukazali da se čitav ovaj proces mora shvatiti kao jedan ve-liki i usko povezan sistem koji može da da zadovoljavajuće rezultate samo ako se primeni kao takav.

Protesti

U međuvremenu, Bolonjski proces nai-lazi na nove probleme. Na jednom delu zapadnoevropskih univerziteta stvara se jaka opozicija nadolazećim prome-nama. Na mnogim univerzitetima ši-rom Španije, Grčke, Italije i Francuske studenti su izašli na proteste kako bi iskazali svoje nezadovoljsvo reforma-ma za koje smatraju da im donose više štete nego koristi. Najenergičniji pro-testi odigrali su se u Španiji, tačnije na univerzitetu u Barseloni gde su studen-ti zaposeli univerzitetske zgrade a jedan deo njih je čak blokirao i železničke šine čime je na kratko blokiran saobra-ćaj. Iz Barselone protesti su se brzo pro-

širili na univerzitete u Madridu, Sevilji i Valensiji. Kroz ovakve akcije, studenti su iskazali stav da smatraju da Bolonj-ski proces više brine o interesima po-slodavaca nego o doborobiti studena-ta. U tom svetlu oni su istakli problem snažnog uticaja biznisa na obrazovni sistem i njegove nekritičke podređeno-sti diktatu tržišta što bi prema izjavama nekih studenata moglo u krajnjoj meri

da dovede do marginalizacije pojedinih kurseva kao sto su umetnost, filozofija ili istorija, jer jednostavno nisu dovolj-no produktivni i profitabilni.pored ovih zamerki, studenti smatraju da ove reforme nisu u skladu sa njiho-vim načinom života i studiranja. pošto veliki broj studenata u zapadnoj evro-pi deo svog školovanja finansira radeći paralelno sa studijama, što u buduće, prema reformisanom programu koji predviđa veću participaciju i prisutnost studenata na nastavi, neće biti moguće i mnogi će morati da se odreknu ovog dodatnog izvora prihoda čime će im se materijalna situacija bitno pogoršati. Takođe, mnogi smatraju da je u troci-kličnom sistemu studiranja diploma prvog stepena namerno devalorizova-na pa ih sam sistem primorava da upi-suju skupe master kurseve kako bi bili konkurentni na tržištu rada a da za uz-vrat dobijaju manji ili isti stepen znanja kakav je bio predviđen starim progra-mom.Dalje kritike ukazuju da navodno, iako ovakav sistem obrazovanja omoguća-va veće mogućnosti za individualno uključivanje u rad, a samim tim i pribli-zavanje praktičnim znanjima, sa druge strane daje i veće šanse za provlačenje studenata sa malim fondom znanja.

naravno, nigde bez para…

Još jedan problem sa kojim su se ideje Bolonjskog procesa susrele u praksi od-nosi se na mobilnost studenata između evropskih zemalja kao jednog od glav-nih ciljeva. Naime, iako studenti mogu slobodno da prenose svoje bodove na strane univerzitete, finansijska strana ove zamisli još je daleko od zadovo-ljavajuće. Mnogi studenti koji žele na-stave studije van svoje matične zemlje suočavaju se sa jednim vidom diskri-minacije, jer retko dobijaju finansijsku pomoć zemlje domaćina. Osim neko-liko zemalja, među kojima su Italija i Švedska i koje daju pristojnu pomoć ostale zemlje daju vrlo malu ili nikakvu finansijsku podršku stranim studenti-ma. Na primeru Belgije se može videti još drastičniji primer diskriminacije, gde su školarine veće za studente koji dolaze iz inostranstva. Ukoliko učenik dolazi van eU prepreke su još veće. Su-

očava se procedurama dobijanja bora-višne vize, malim šansama za dobijanje radne dozvole a u nekim zemljama kao u Norveškoj potrebno je priložiti i ga-ranciju o posedovanju 9500 eura kao fonda iz koga će se finansirati boravak.

pozitivan je primer zemalja kao što su Turska, Slovačka i Albanija gde su stra-ni studenti izjednačeni sa domaćim.Na kraju, treba razumeti da Bolonjski proces nije mala kozmetička promena već radikalan zahvat za evropski sistem visokog obrazovanja, mozda i najveći u istoriji, pa je razumljivo da izvestan otpor postoji. Iako je njegova imple-mentacija već značajno uznapredovala, mnoga pitanja kritičara ovog procesa su ostala bez odgovora. Možda studen-ti ne uviđaju sve prednosti koje im ovaj proces donosi i kako će se zahvaljujući ovim promenama podići standard stu-diranja ili možda siromašnije zemlje bez razloga strahuju da će se kroz slo-bodan transfer studenata i visoko obra-zovanog kadra još više ubrzati “odliv mozgova” u bogatije delove kontinen-ta, ostaje da vidimo. Godina 2010. je na pragu.

Bojan Čalija

“crna knjiga Bolonjskog procesa“ (“the black book of the bologna process”), predstavlja publikaciju nacionalne unije studenata evrope i u kojoj su prikazani mnogi primeri lošeg implementiranja Bolonjskog procesa širom evrope. knjiga je dostupna i u online izdanju.

pošto veliki broj studenata u zapadnoj evropi deo svog školovanja finansira radeći paralelno sa studijama, što u buduće, prema reformisanom programu koji predviđa veću participaciju i prisutnost studenata na nastavi, neće biti moguće i mnogi će morati da se odreknu ovog dodatnog izvora prihoda čime će im se materijalna situacija bitno pogoršati.

6

Fakultet

dr Frensom Stoeckel, šefom daad informativnog centra Beograd

ML: Od kada je DAAD prisutan u Srbiji i koji su suštinski ciljevi vaših ovdašnjih aktivnosti?DAAD je prisutan već decenijama u Srbiji preko svojih lektora i profesora koji, na primer, predaju nemački kao strani jezik ili su aktivni u vidu nauč-nog rada u različitim disciplinama na srpskim fakultetima. povećana zainte-resovanost nemačkih visokih škola za studentima širom sveta u sklopu Bo-lonjskog procesa podstaklo je DAAD da bude prisutan na važnim izabranim mestima u inostranstvu kako bi se in-tenzivirala saradnja.

ML: Koje mogućnosti DAAD pruža nama studentima?

DAAD i posebno Infromativni Centar savetuje studente o opštim pitanjima u vezi sa studiranjem i istraživanjem u Nemačkoj. primera radi spomenimo da su na novoj internet stranici www.daad.rs dostupne brojne informacije o tome – i na srpskom jeziku. Naravno, svako može lično da se posavetuje.Sa druge strane, kao najveća evropska organizacija za stipendiranje u akadem-skoj sferi sa godišnjim budžetom od 300 miliona evra, DAAD dodeljuje sti-pendije počevši od kratkoročnih stipen-dija, na primer, za letnje škole ili inten-zivne kurseve jezika preko stipendija za master programe do višegodišnjih sti-pendija za doktorske studije. profesori mogu takođe da konkurišu za sredstva.

ML: Organizujete nekoliko progra-ma sa ovdašnjim fakultetima kao partnerima. Da li biste nam rekli nešto više o tome? Da li imate u pla-nu takve programe sa Ekonomskim fakultetom? pored upravo spomenutih individual-nih stipendija postoje i institucional-ne stipendije. Tako, na primer, DAAD može da finansira letnje škole između srpskih i nemačkih fakulteta koji su u partnerstvu ili da potpomaže istraživač-ke projekte, na kojima sarađuje više ne-mačkih i srpskih fakulteta. U ovu svrhu od prošle godine postoje dodatna sred-stva preko ,,Specijalnog programa Srbi-ja’’ od strane nemačke Savezne Vlade, čemu se posebno radujem.

intervjunemačka služba za akademsku razmenu (daad), udruženje visokih škola i studentskih organizacija u Saveznoj republici nemačkoj, radi kao organizacija za posredovanje inostrane politike obrazovanja i nauke i podstiče međunarodnu razmenu na akademskom nivou. mnogim mladim ljudima u Srbiji je, nažalost, još uvek nepoznato da daad kod nas, svojim mnogobrojnim i vrednim doprinosima u oblastima obrazovanja i nauke, traži pažnju i budnost, koja bi posebno nama studentima trebalo da omogući da iskoristimo brojne mogućnosti koje daad nudi.

7

Fakultet

U julu ove godine ovde u Srbiji biće održana letnja škola između ekonom-skog fakulteta u Beogradu i njegovog pandana, Univerziteta u potsdamu (pri Berlinu). profesor Siniša Zarić je bio tako ljubazan i odmah prihvatio da, kao glavni odgovorni na srpskoj strani, sprovede jednosedmičnu letnju školu. program čijoj je organizaciji Je-lena Cvetanović u velikoj meri dopri-nela izgleda vrlo obećavajuće. Nadam se da će ovo biti početak trajne sarad-nje ova dva fakulteta.

ML: Kada se radi o stipendijama i pro-gramima, koji su vezani za Nemačku, mnogi zainteresovani studenti i ne pokušavaju da se prijave govoreći da ne vladaju dovoljno dobro nemač-kim jezikom. Da li je uopšte tačno da uglavnom poznavanje nemačkog jezi-ka odlučuje o tome da li će neko par-ticipirati u, na primer, programima DAAD-a?Ne. Na nemačkim univerzitetima u me-đuvremenu možete naći veći broj stu-dijskih programa na engleskom jeziku. Odlučujuće je da vladate jednim od dva jezika što bolje, a pored toga su važne motivacija i sposobnost za učenje.

ML: Gde mogu da Vas nađu zaintere-sovani mladi ljudi?Moja kancelarija se trenutno nalazi na Fakultetu političkih nauka, Jove Ilića

165 na prvom spratu. Na tome sam ve-oma zahvalan fakultetu. pored toga ra-dim kao lektor u centru za jezike i držim kurseve nemačkog jezika sa posebnim fokusom na stručni jezik u politici. Ne-zavisno od toga će Informacioni Centar najkasnije do kraja godine biti preseljen u kancelariju u centru, sa namerom da budemo bliži svima. To ćemo pravovre-meno da objavimo na našem sajtu www.daad.rs .

ML: Nesporno je da se DAAD u Srbiji angažuje u društvenoj sferi i ne samo podržava već i obogaćuje obrazovni sistem. Navedimo kao primer podrš-ku ovogodišnjem EduFair-u koju ste pružili prezentacijom Vaše ponude na sajmu. U kakvim okolnostima Vi radi-te i da li nailazite na dovoljno podrške u našem okruženju?Hvala puno, ali DAAD se primarno an-gažuje u oblasti obrazovanja i nauke. Mi smo uvereni da razmena uvek dovodi do win-win situacije. Svako profitira od no-vih zanimljivih perspektiva druge strane, kako u stručnom tako i u ličnom pogle-du. Veoma bi me obradovalo da ove jese-ni dobijemo što više prijava od ekonomi-sta u nemačkoj ambasadi. ekonomistima je internacionalnost oduvek u krvi!

ML: Srdačno se zahvaljujemo na in-tervjuu.

Dragiša Otašević

danijela pavlica

8

it happening međunarodna konferencija o elektronskoj trgovini

palić 2009deveta po redu konferencija

o elektronskoj trgovini, međunarodnog karaktera, koja iz

godine u godinu poprima sve veći značaj među poslovnom elitom, održana je od 22. do 24.aprila na

paliću. Četvorici naših studenata sa smera informatika, pružila se

fantastična prilika da uzmu učešće na ovoj prestižnoj manifestaciji.

njihov trud i dobra volja, kao i podrška fakulteta, omogućili

su im ovaj “e - izlet”. Stoga, sve pohvale zaslužuje fakultet na čelu

sa prof.dr radetom Stankićem koji je prepoznao ambicije i imao razumevanja za široko

interesovanje naših kolega. ovo ujedno, treba da bude i poruka

svim studentima da se više interesuju za stručne seminare i druga dešavanja koja su vezana

za oblasti koje ih zanimaju i da iniciraju realizovanje svojih ciljeva.

pored toga što su spojili lepo i korisno, marko nedić, marko dekić,

vladimir kovačević i marko pejić, odlučili su da nam prenesu, po

njihovom mišljenju, najzanimljivija razmatranja i zaključke

konferencije.

Fakultet

9

Fakultet

e-trgovina predstavlja mesto oku-pljanja domaćih i inostranih stručnjaka iz oblasti elektronske trgovine, sa ciljem da učesnicima

skupa pruži analizu trenutnog stanja i ukaže na moguće pravce daljeg razvo-ja elektronskog poslovanja. Konferen-ciju je, pred oko 200 prisutnih ljudi, otvorila Jasna Matić, ministar za tele-komunikacije i informaciono društvo. Na početku se osvrnula na ekonomsku krizu istakavši da ona utiče na sve sfere poslovanja, a posebno na elektronsku trgovinu. pokušala je i da ubedi prisut-ne da će njeno ministarstvo dati sve od sebe da se novouvedeno oporezivanje mobilnog saobraćaja (koje je u IT kru-govima okarakterisano kao kočnica razvoja informatičkog sektora) ukine u najkraćem mogućem roku. Gospo-đa Matić je istakla da počinje polako da funkcioniše sistem elektronskog potpisa. Razvija se softver za njegovo korišćenje, a trenutno se i pregovara sa MUp-om o mogućnosti da lična karta postane e-potpis, čime bi građa-ni stekli niz prednosti, kao što je npr. predaja poreskih prijava. Da se ipak pomeramo sa mrtve tačke potvrđuje i najava da će 11. juna biti održana prva sednica Vlade bez papirnih dokume-nata, za koje je zaslužno pomenuto Ministarstvo, razvojem projekta elek-tronske Vlade.

kupovina preko neta

Srbija još uvek nije na listi podržanih zemalja od strane paypal (bezbedan sistem plaćanja preko interneta), ali je domaća firma Q pay Spot, predstavi-la svoju varijantu paypal plaćanja pod imenom Q-Voucher. Q-Voucher ne za-hteva tekući račun ili kreditnu karticu, a kupovina se odvija tako što se korisnik registruje na sajtu, unese broj svog mo-bilnog telefona i kada želi da kupi nešto na internetu, potvrdu o transakciji rea-lizuje SMS-om. Vaučer se dopunjava na nekom od 6.000 prodajnih mesta, kao i kod dopune prepaid kredita. pred-stavnici pakoma izneli su interesantne podatke o kupovini preko interneta u Srbiji. prosečan profil online kupca u Srbiji je muškarac star između 25 i 40 godina, visoko obrazovan. podatak da 75 odsto online kupovina obave fizička

lica pokazuje da se firme još uvek uzdr-žavaju od te vrste kupovine. Kod nas se najviše prodaje tehnička roba (oko 80 odsto ), a potom slede knjige. Domaće banke uzimaju veliki procenat prili-kom online transakcija, pa je najbolje

prodavati robu koja ima veliku maržu. prilikom bilo koje kupovine preko in-terneta treba biti svestan mogućih zlo-upotreba.Vrlo zanimljivo i dobro kon-cipirano predavanje na tu temu održao je Miodrag Krunić, ispred firme We-bcentric d.o.o. Najrizičnija ciljna grupa su oženjeni muškarci i omladina, a naj-veća opasnost od zloupotrebe preti sa sajtova pornografske sadržine. plaćanje tuđim karticama je najzastupljenije u Istočnoj evropi, a potom slede Afrika i Kina. Takođe, sa stanovišta prodavca, najrizičnije su veoma krupne i veoma sitne transakcije, te kod njih treba iz-vršiti dodatne kontrole kupaca. Dušan Sikimić iz privredne komore Srbije po-kazao je neke zvanične podatke o zlo-upotrebama platnih kartica, koje imaju jasnu tendenciju rasta. U 2008. godini zabeleženo je 715 krivičnih dela, 256 krivičnih prijava, a čak 75 lica lišeno slobode. Broj zloupotreba bi verovatno bio manji da nemamo veliki problem sa nestručnim trgovcima. Iznenađuju nas situacije u kojima trgovac ne provera-va da li je isti potpis na računu i plat-noj kartici ili ne traži ličnu kartu radi identifikacije, što su dva osnovna vida prevencije od zloupotrebe. Iz toga ra-zloga je neophodna dodatna edukacija radnika koji rade sa pOS terminalima.

Socijalna mreža - da ili ne?

Stevan Veličković je prezentovao rad

na temu “Mogućnosti zloupotrebe so-cijalnih mreža”, o tamnoj strani socijal-nih mreža i indirektno nazvao solidan broj ljudi u sali “Internet zavisnicima”. procena je da je 10 odsto korisnika In-terneta zavisno i da su najpodležnija deca školskog uzrasta. predstavljene su mogućnosti za zloupotrebu socijalnih mreža, kao i njihov negativan aspekt, u čiji prilog je navedena činjenica da maliciozni korisnici (sajber kriminalci) često biraju korisnike socijalnih mre-ža kao svoju metu. Za poslovni aspekt zloupotreba socijalnih mreža, autor prezentacije je konstatovao da je lakše probiti “psihološki zid” čoveka koji je zaposlen u nekoj firmi, nego sigurnosni sistem te firme. Suprotan stav izneo je Nebojša Radulović, koji je priču o so-cijalnim mrežama prezentovao na po-slovno realan i moderan način, iznevši neke osnovne podatke o socijalnim mrežama i činjenicu da su postale do-minantan komunikacioni alat (sve više ljudi koristi facebook za komunikaci-ju, u odnosu na e-mail, SMS i slično). Treba imati u vidu da društvene mreže nisu savršene, i da u Srbiji starosna gru-pa između 46 i 65 godina slabo koristi Internet. Stoga je njihovo targetiranje putem socijalnih mreža praktično ne-moguće. Takođe, ni razvoj Facebook aplikacija nije baš jeftin. Zaključak je da će društvene mreže promeniti način na koji se ulaže novac na Internetu i omo-gućiti prisniji kontakt sa korisnicima i potencijalnim kupcima.

o Čemu je još Bilo reČi ?

prema mišljenju većine prisutnih, naj-zanimljivije, a opet i najpoučnije pre-davanje održao je Vladimir živaljević, vlasnik firme AquaBoutique, na temu “Komercijalno upravljanje sadržajem”. Kod pravljenja web prezentacija, naj-važniji segment je sadržaj, a ne dizajn, jer sadržaj privlači posetioce i potenci-jalne kupce (ukoliko se radi o komerci-jalnom sajtu). Kao dobar primer, naveo je kako je višestuko povećana poseta sajta Biobalans (proizvodi na bazi bilj-nih vlakana), dodavanjem sadržaja o Uskrsu i receptima za posnu hranu, pred Uskršnji post. I ako to ne deluje kao nešto što u prvi mah može uticati na povećanje prodaje, sasvim je logično

nagrade

dobitnici nagrada “e-trgovina aWard 2009” su telenor, za projekat eShop, koji je osmišljen tako da je 90 odsto procesa automatizovano, a za njegov rad potreban je jedan čovek. zatim tehnomanija, za online prodavnicu preko koje se ostvari 40 odsto ukupnih kupovina, i jat, za kvalitetno rešen sistem za rezervaciju i kupovinu karata preko interneta.

10

Fakultet

da posetilac koji bude zadovoljan dobi-jenim podacima o ključnoj reči odluči da još malo razgleda sajt i zainteresuje se i za neke proizvode. Danas je za veli-ku firmu koja želi da prodaje preko in-terneta, neophodan content manager, ukoliko želi da zabeleži uspeh. Anga-

žovanjem content manager, poseta se može povećati i za preko 200 odsto , a jedan od osnovnih ciljeva je i povećanje odnosa posetilac/kupac. U takvom slu-čaju internet kampanja postaje najjefti-niji vid reklamiranja. Marketing menadžer kompanije e-Tar-get, Jelena Jovanović, održala je korisno i dinamično predavanje o vođenju onli-ne reputacije kompanija uz upotrebu društvenih medija. Dala je odgovore i na dilemu kako ostaviti dobar utisak o

kompaniji u javnosti i kako ga zadržati. Ono što je nama bilo zanimljivo jeste naglašavanje važnosti etike u poslova-nju i dobrog odnosa sa zaposlenima. Nada Bukinac, iz OTp banke, pričala je o Google Analytics tehnikama za merenje uspešnosti marketing kampa-nje i konverzije, a kao najveća vrednost njenog izlaganja ističe se skretanje pa-žnje na analitiku, nasuprot statistici. Kako bi upotpunila prethodnu priču, Tatjana Lukić je održala informativno predavanje o načinima da se uz pomoć Web analitike poveća profitabilnost e-trgovine, gde je navela nekoliko ključ-nih pokazatelja uspeha za e-trgovinu, a to su: povećanje prodaje, povećanje posećenosti, unapređenje izgleda sajta, povećanje profita marketing kampanja-ma, razumevanje i segmentacija poseti-laca. Kao predstavnik “bankara” na konfe-renciji o e-trgovini, Saša Jovanović je održao predavanje “Ocena tehnološke sofisticiranosti online B2B servisa u bankarskom sektoru”, gde je prikazao rezultate istraživanja o online B2B uslugama u Srbiji. Autor je istakao da budućnost B2B zavisi od banaka i brzi-ne kojom one mogu da implementiraju

takve servise, kao i da banke definitiv-no mogu da smanje troškove svog po-slovanja primenom B2B servisa. Kao zaključak, izvodi se činjenica da ljudi (a samim tim i firme) ne žele da svakod-nevno idu u banke, čekaju u redovima i završavaju poslove koje su mogli I od kuće, putem Interneta.

a Sad onaj lepši deo …

Na naše opšte iznenađenje, organizato-ri konferencije su obrazovni program tokom tri dana predavanja obogatili izletom u ergelu „Kelebija”, nadomak Subotice, gde smo u prelepom ambi-jentu mogli da uživamo u izložbi 30 fi-jakera, karuca, čeza, obilasku lipicanera kao i vožnji fijakerom. Svečanosti same manifestacije doprinela je i specijalno organizovana večera kojoj su prisu-stvovali svi učesnici konferencije, gde su prisutni, uz odlično muzičko izvo-đenje grupe „Garavi sokak” mogli da u prijatnom ambijentu obeleže još jednu, uspešno završenu Konferenciju o e-tr-govini.

Marko NeDić, Marko Dekić, Sonja jakOvljević

PODATAK

kupci na sajtu pakoma provode prosečno oko 12 minuta, što pokazuje da ih zanimaju tehničke karakteristike proizvoda i komentari prethodnih kupaca, na osnovu kojih često donose odluku o kupovini.

11

Fakultet

CEEPUS STIPENDIRANA RAZMENA STUDENATA

ekonomski fakultet u okviru CeepUS programa raspisuje konkurs za stipendiranu razmenu studenata u školskoj 2009-2010 godini.

Odobrene kvote su:

ekonomski fakultet, Univerzitet u Beču 2 studenta po 4 meseca

ekonomski fakultetUniverzitet u pragu 1 student 4 meseca

ekonomski fakultet Korvinus univerzitet, Budimpešta 1 student 4 meseca

ekonomski fakultetUniverzitet u Krakovu 1 student 4 meseca

ekonomski fakultetUniverzitet u Bratislavi 1 student 4 meseca

ekonomski fakultetUniverzitet u Mariboru 1 student 4 meseca

ekonomski fakultet Kopar 1 student 4 mesecaUniverzitet primorska, Slovenija

Stipendija pokriva troškove školarine, smeštaja i osiguranja.

Uslovi:1. Minimum treća godina studija2. prosečna ocena minimum 8,003. Znanje engleskog jezika

potrebna dokumenta:1. Uverenje o položenim ispitima 2. CV na engleskom jeziku3. Motivaciono pismo na engleskom jeziku

prijem prijava: od 30.04.- 10.05.2009. od 10-12h kabinet 154

Više informacija na telefon 30 21 068, Jelena Cvetanović, Centar za međunarodnu saradnjucis@ekof.bg.ac.rs

NOVI STARI DEKAN

Na Sednici Saveta ekonomskog fakulteta, održanoj 29. aprila za dekana ekonomskog fakulteta za mandatni peri-od 01.10.2009. do 01.10.2012. izabran je dosadašnji dekan, prof. dr Marko Backović

PRAKSA

U organizaciji Centra za karijerno vođenje i savetovanje ekonomskog fakulteta u Beogradu, 5. maja održano je pred-stavljanje programa prakse i treninga kompanije «British American Tobacco». Svim zainteresovanima tom prilikom predstavljeni su:

MANAGeMeNT TRaINee pROGRaMMe, koji po-drazumeva zapošljavanje studenata na neodređeno vreme i obuku i praćenje u trajanju od dve godine. Studenti će imati sve privilegije kao i ostali zaposleni. Sve informacije o ovom programu mogu se pronaći na sajtu http://poslovi.infostud.com/ .

INTeRNSHIp pROGRaMMe podrazumeva plaćenu praksu u trajanju od tri meseca za studente završnih godina studija. Kod prijavljivanja za ovaj program, neophodno je da se pored CV-ja preda i esej na engleskom jeziku do 2000 reči, na temu «The challenges faced by tobacco industry». Sve informacije o ovom programu mogu se pronaći na sajtu http://znanje.infostud.com/praksa/ .

Rok za prijavljivanje na oba programa je 15. maj.

FakultetSke veSti... FakultetSke veSti... FakultetSke veSti...

12

šta zapravo znači imati viziju?

Oduvek je pravljena razlika između menadžmenta i liderstva. Jedno je odr-žavati preduzeće u željenom stanju, a drugo je podsticati promenu i izazivati

grupu da na inovativan način priđe pro-blemima sa kojima se susreće. Dakle, realizacija novih ideja jeste liderstvo i njenu esenciju čini upravo vizija, koja je na izvestan način putokaz ka stanju do kog se želi doći promenom. Vizija se

pre svega vezuje za ono šta neko radi, a ne ono šta neko jeste. Tako proizila-zi da biti vizionar (odnosno biti lider) nije isto što i biti harizmatičan. Funkci-ja lidera kao „pragmatičnog futuriste“ je da pre svega uvidi mogućnosti i opa-

muškarci vs. žene

u poslovanju važi da su muškarci direktni, agresivni, posvećeni zadatku, autonomni, a žene indirektne, pomirljive, orijentisane prema ljudima, kolaborativne. iz njihovih međusobnih razlika

proizilaze i potpuno drugačiji stilovi vođstva, a time i stvaranja vizije.

liderStvo, vizija i ekonomija

ženSki rod

13

snosti u okruženju, da odredi nove stra-tegijske pravce i da inspiriše zaposlene. Stalno stavljanje u odnos ideja i trenut-no raspoloživih resursa lideru treba da pomogne da stekne predstavu o tome koliko je realno udaljen od ostvarenja željenog budućeg stanja. Dakle, jasno je koje osobine neko treba da poseduje i šta treba da radi da bi bio lider, samo nije jasno zašto važi da taj neko nikako ne može biti žena?

realnost – percepcija

Istraživanja sa Harvarda pokazala su da će nadređeni oba pola muške i ženske lidere oceniti približno istim ocenama. Dakle, sa njihovog stanovišta razlike u sposobnosti vizionarstva nema. Me-đutim, bilo koji drugi zaposleni će reći da razlika u stilovima vođstva između muškaraca i žena postoji. Ovu zbunju-juću situaciju doveli su u red rezultati istraživanja samih žena lidera, koji su se pokazali vrlo zanimljivim.

žene su vizionari koliko i muškarcisamo na drugačiji način

ženama ne fali sposobnost vizionar-stva, već one to rade na manje direktan ( manje komandujući) način. Jedna od ispitanica naznačila je da su žene skloni-je da rade sa grupom pri stvaranju vizi-je. Tako da, sa uključivanjem mišljenja svih zaposlenih, vizija postaje produkt grupe, a ne pojedinca, pa će se za njeno ostvarenje svi zalagati. Može se reći da žene pod vizionarstvom podrazumeva-ju sastavljanje apstraktne slagalice, iz-građene od različitih informacija, koja dalje vodi do nove strategije i novih mogućnosti. Međutim, pri svom krei-ranju vizije, žene se ne oslanjaju samo na kooperativnost već i na diversifikaci-ju u smislu inputa i sklapanja alijansi. Iz svega ovoga zaključeno je da, prilikom kreiranja i implementiranja vizije žene ostvareni uspeh dele sa svojim sarad-nicima, dok bi u slučaju muškaraca sve zasluge pripale samo njima. To nas vodi do sledeće teorije.

žene oklevaju da rizikuju

U praksi, žene lideri neće izdati nared-be za dalje akcije ukoliko ne raspolažu

sa dovoljno činjenica koje mogu jasno da ukažu na dalji tok budućnosti. Ali u očima zaposlenih, to ne mora biti prednost. primer za to su predsednički kandidati 2008 godine u SAD-u - Hi-lari Klinton i Barak Obama. Naime, za Obamu se smatralo da je vizionar, ha-rizmatična i komunikativna osoba koja mnogo obećava u slučaju neizvesne bu-dućnosti. Na Hilari Klinton, sa druge strane, gledalo se kao na kompetentnog stručnjaka, sa impresivnim ali neinspi-rativnim smislom za politički detalj, pre svega u retoričkom i emotivnom vidu. Ona je na to izjavila: «predsednik, bez obzira koliko retorički inspirativan bio, i dalje mora da pokaže snagu i efika-snost u svakodnevnom poslovanju, jer ljudi na to računaju. Tako da su reči kri-tične ali ne i dovoljne.» Ovo mišljenje Hilari Klinton na izvestan način podr-žava jedan konsultant u menadžmentu: «Muškarci nastupaju samopouzdanije i uvek govore direktno o problemu, čak i kada raspolažu sa malo argumena-ta. žene, s druge strane, vole da imaju

mnogo argumenata sa kojima mogu da podrže ono o čemu govore.» Tako se osnovnim kamenom spoticanja žena lidera smatra nedostatak takmičarskog stava, kojim se mnogo više koriste muš-ke kolege. Kao posledica toga, u kri-znim situacijama žene će se uvek držati bezbednih izbora i smanjiti kreativnost i maštovitost u poslovanju.

žene ne polažu mnogo na viziju

U prethodnoj teoriji smo zaključili da se žene smatraju sposobnijima za empati-ju pa su tako okrenutije radu sa ljudima, odnosno participativnom menadžmentu. Muškarci su, s druge strane, skloniji takmi-

čenju, dominaciji i autoritativnosti. Ovo nam govori da razlog za niže rangiranje žena u vizionarstvu može upravo biti to što imaju drugačiji stav u odnosu na muš-karce prema viziji. žene nju jednostavno ne vrednuju dovoljno u svojim liderskim taktikama i ne smatraju je ključnom za sticanje rezultata. U praksi, žene lideri su

ponosne na svoj smisao za pragmatičnu i konkretnu orijentaciju u rešavanju sva-kodnevih poslovnih problema. Komen-tar Margaret Tačer upravo upućuje na to : «Ako hoćeš da nešto bude rečeno, pitaj muškarca; ako hoćeš da nešto bude ura-đeno, pitaj ženu.“ Mnoge žene, istaknuti menadžeri, smatraju da su sposobnije da uoče bitan detalj, da se koncentišu na ključni problem, da u implementaciji stra-tegije uključe ljudsku dimenziju, da se ne zanose besmislicama i da imaju manju po-trebu samopromocije od muškaraca.

dame, ipak obratite pažnju

žene su možda potcenile značaj vizio-narstva. Zato i pored mnogih superior-nih karakteristika (pre svega emocio-nalne inteligencije) i sposobnosti koje imaju i bolje koriste u odnosu na svoje muške kolege, ostaju manjina u top me-nadžment pozicijama. Izgleda da je jedi-ni način da se ovaj problem prevaziđe to da vizija postane jedna od stvari u kojoj su podjednako dobre. Odnosno, vizio-narstvo se, kao i mnoge druge liderske veštine, uči. žene stoga treba da posta-ve savladavanje ove prepreke kao svoj sledeći cilj. Na taj način će se rešiti i po-slednje smetnje koja im stoji na putu ka osvajanju menadžerske hijerarhije.

tatjana RAiČević

muškarci nastupaju samopouzdanije i uvek govore direktno o problemu, čak i kada raspolažu sa malo argumenata. žene, s druge strane, vole da imaju mnogo argumenata sa kojima mogu da podrže ono o čemu govore.

Funkcija lidera kao „pragmatičnog futuriste“ je da pre svega uvidi mogućnosti i opasnosti u okruženju, da odredi nove strategijske pravce i da inspiriše zaposlene.

ekonomija

Svoju sposobnost vizionarstva možemo poboljšati tako što ćemo: testitati viziju, naučiti da poštujemo svaki problem ma koliko on bio mali na putu ka njenom ostvarenju, pažljivo izgraditi svoju eksternu mrežu saradnika, naučiti da podnosimo poraz, da izbegavamo socijalne etikete i predrasude pri poslovanju sa saradnicima, konstantno komuniciramo sa internim i esternim okruženjem i, zahvaljujući velikom samopouzdanju, biti spremni da rizikujemo.

14

ekonomija

evropska komisija definiše druš-tveno odgovorno poslovanje kao koncept u okviru koga kom¬panije integrišu društvene izazove i iza-

zove u vezi sa prirod¬nom sredinom u svoje poslovanje i interakciju sa svim interesnim i zainteresovanim stranama, na dobrovoljnoj osnovi. pri tome, pod

interesnim stranama se podrazumeva-ju oni stejkholderi koji su na neki način već uključeni u poslovanje kompanije (zaposleni, kupci, dobavljači i sl.) i imaju

hoću da menjam

društveno odgovorno poSlovanje (dop)

Svetnekada se o poslu razmišljalo isključivo kao o dužnostima koje određeno radno mesto nosi. danas je to prilika da se, osim obezbeđivanja sredstava za život, da doprinos unapređenju i razvoju sveta u kome živimo. društveno odgovorno poslovanje nije trošak za kompanije, ono utiče na stvaranje dodatne vrednosti čiji je glavni pojavni oblik profesionalno i lično zadovoljstvo onih koji su u takav način poslovanja uključeni. na duge staze, ostvaruju se i materijalni efekti. aktivnosti dop-a su raznovrsne – od pružanja pomoći u razvoju društvene zajednice, preko zaštite životne sredine do uključivanja u razrešavanje sukoba, kao najnovijeg vida.

15

ekonomija

određena očekivanja u vezi s njime, dok su zainteresovane strane svi oni koji bi potencijalno mogli da postanu stejkhol-deri kompanije, ali to još uvek nisu. Ne-govanje odnosa sa interesnim stranama je izuzetno bitno jer od njih zavisi tre-nutni i dugoročni opstanak kompanije. I stvaranje klime koja može da utiče na pretvaranje zainteresovanih u interesne strane takođe igra značajnu ulogu. Vrlo je važno naglasiti aspekt dobro-voljnosti, jer društveno odgovorno po-slovanje nije regulisano zakonom pa samim tim ni obavezno. Ono je rezultat savremene filozofije i shvatanja uslova u kojima se posluje i obuhvata sve što kompanije mogu i čine iznad propisanih zakonskih okvira. Takođe, društveno od-govorno poslovanje ne treba u potpuno-sti izjednačavati sa filantropijom jer je u pitanju mnogo širi koncept koji pokriva celokupan lanac poslovanja: od pribav-ljanja inputa do plasiranja gotovih proi-zvoda i kasnijeg post-prodajnog servisa, kao i odnos preduzeća prema društvenoj i prirodnoj sredini u kojoj posluje.Društveno odgovorno poslovanje kom-panija u suštini počiva na četiri stuba, na odnosu prema: zaposlenima, tržištu, društvenoj zajednici i životnoj sredini. Ovi segmenti su međusobno ispreple-tani i praktično je nemoguće odrediti gde počinje jedan, a završava se drugi. Drugim rečima, efekti društveno odgo-vornog ponašanja prema, na primer, za-poslenima nisu ograničeni samo na njih, već se prelivaju i na društvenu zajednicu, tržište i životnu sredinu. U mreži isprepletanih odnosa jasno se uočava uloga i mesto kompanija u današ-njem svetu. Njihova, tradicionalno shva-ćena, uloga ekonomsko-pravne jedinice koja isključivo ima za cilj generisanje profita gubi na značaju. Kompanije, bez obzira na njihovu veličinu, predstavljaju deo društva u kome posluju i zbog toga, ako žele da budu uspešne, moraju da se ponašaju u skladu sa tim – odgovorno i etički.

dop u SrBiji

primena ovog koncepta kod nas je još uvek na prilično niskom nivou. Tek u poslednjih pet godina se može govoriti o ozbiljnijim akcijama na tom planu i lideri su pre svega inostrane kompanije, koje

takvu pozitivnu praksu beleže i u svo-jim matičnim zemljama. Svest građana o značaju odgovornih poslovnih praksi je takođe na samom početku razvoja. Još uvek dominira procenjivanje vrednosti kompanija na osnovu direktnih koristi za zaposlene (npr. visina plate, uslovi rada, fer odnos prema zaposlenima i sl.), tj. ko-risnike proizvoda i usluga određene kom-panije (kvalitet, zaštita zdravlja i bezbed-nost). Sa vremenom, ipak, sve više dobija na značaju etičko i transparentno poslo-vanje, poštovanje postojećih regulativa, odnos i poštovanje potreba stejkholdera, zaštita životne sredine. postaje jasno i da DOp nije čisto pR oruđe, iako je primar-ni cilj mnogih bio kreiranje i očuvanje imidža kompanije u javnosti. Dalje, filan-tropsko poklanjanje novca se zamenjuje osmišljenim strateškim projektima, koji veliku pažnju poklanjaju edukaciji, ra-zvoju lokalnih zajednica, zdravstvenim akcijama i zaštiti životne sredine. Raste i svest da DOp ne podrazumeva samo an-gažovanje finansijskih sredstava već je od mnogo većeg značaja ulaganje vremena kroz različite oblike volontiranja, o čemu svedoče mnogobrojne akcije u poslednje dve godine posebno u oblasti ekologije.

dop i kriza

Nerealno je očekivati da će polje društve-no odgovornog poslovanja ostati neta-knuto ekonomskom krizom. Istraživanja

pokazuju da u periodima kriznih godina u skladu sa padom opšte aktivnosti kom-panija dolazi i do pada u ovom segmen-tu. Ipak nije verovatno da će jačina krize uticati na potpuno odbacivanje ovog koncepta kako to smatraju oni koji DOp vide kao marketinški trik. U uslovima kada državni organi nastoje da prošire nivo regulacije privrede, odustajanje od ideje DOp-a bilo bi veliki korak nazad za kompanije. Konkretni postupci zavisiće svakako od toga koliko je DOp zaista sastavni deo poslovne strategije kompa-nije i drugo, koliko su njegove aktivnosti

održive u uslovima ozbiljnog privrednog pada. Čak i u takvim uslovima kompa-nije neće posezati za sredstvima kojima mogu da ugroze reputaciju, dugoroč-nu održivost i transparentnost. Upravo ova tri su najznačajniji doprinos DOp-a

kompaniji. Ako se analiziraju uzroci kri-ze uviđa se da je do nje dovelo ponašanje subjekata, koji su podrivali ove tri vred-nosti – kratkoročna orijentisanost, pona-šanje štetno po reputaciju, poput isplaći-vanja ogromnih bonusa menadžmentu, i kompleksni i netransparentni poslovi, posebno u sferi finansijskih derivata. Zbog toga DOp ne sme da nestane već je potrebno insistirati na boljoj koordi-naciji i usklađivanju internih, tj. kompa-nijskih očekivanja i zahteva koje postav-ljaju interesne strane. Zahtevi javnosti će biti usmereni u četiri pravca, naravno u ostvarivanje profitabilnosti, ali i pona-šanje kompanija koje će se odražavati kroz reputaciju, održivost u dugom roku i mnogo veću odgovornost i transparen-tnost. Tri od četiri su iz domena DOp-a što ukazuje da će koncept uprkos svemu preživeti krizu, a kompanije koje ga budu primenjivale ostvarivaće prednost nad konkurentima. Kada otpočne privredni oporavak, kompanije koje su očuvale koncept DOp-a će biti mnogo atraktiv-nije najkvalifikovanijim kadrovima jer su i u teškim vremenima slale poruku da su posvećene i istrajne u svojim strategija-ma. Ove dve prednosti su ključ uspeha u svakom poslu, a konačno, to je krajnji cilj svakog ozbiljnog biznisa.

tatjana jaNkOvić

i u vreme socijalizma postojale su prakse koje bi se sa današnjeg stanovišta mogle označiti kao društveno odgovorne – pokloni i sponzorstva sportskih klubova, kulturnih dešavanja, hendikepiranih i dece. takođe, preduzeća koja su bila glavni pokretači i nosioci razvoja u pojedinim gradovima (npr. zastava u kragujevcu) ulagala su u zajednicu finansirajući različite infrastrukturne projekte, škole, bolnice... Socijalizam je bio i period koji je podrazumevao visok stepen zaštite prava radnika i zaposlenih, kao i njihovo učestvovanje u upravljanju preduzećima, iako više generalno-formalno.

politici nedostaju veštine koje poseduju kompanije, a kompanijama – dublji osećaj svrsishodnosti na kojem se temelji politika. tu stupa na scenu društveno odgovorno poslovanje.

16

ekonomija

Danas u svetu ima preko milion in-dustrijskih robota. polovina se na-lazi u Aziji, uglavnom u najrazvi-jenijim državama (Južna Koreja,

Malezija i naravno Japan), oko jedne treći-ne u evropi, a ostatak u zemljama Severne Amerike. Industrija proizvodnje robota se izuzetno brzo razvijala, rastući po stopi i do 20% godišnje.Roboti se uglavnom angažuju na rutin-skim poslovima, gde je potrebno ponav-ljati mali broj operacija. Koriste se za jed-nostavne operacije, kao što su pakovanje, paletiranje, slaganje kutija ili samostalan prevoz materijala u fabričkom krugu. Va-zni su i za delatnosti u kojima je potrebna preciznost, kao što su zavarivanje i pro-izvodnja štampanih ploča. Za današnju kompjutersku industriju (u kojoj se radi sa mikrometarskim i nanometarskim veli-činama), oni su apsolutno neophodni. Stvarne mašine, koje se koriste u fabrika-ma, daleko su od onih u filmovima. Naj-češće je to samo jedna velika pokretna ruka, sa elementom za hvatanje i obradu na kraju, i pratećim kompjuterom (nešto su komplikovaniji roboti koji proizvode štampana kola). Trenutno, ni softver ni hardver nisu u toj meri razvijeni da bi se napravili terminatori ili nešto slično.Svetska ekonomska kriza će malo usporiti nabavku novih mašina, jer one zahtevaju velika kapitalna ulaganja. Ali roboti su ne-ophodnost u visoko razvijenim zemljama

kod mene rade mirko, Slavko, željko, kn6u3...

roboti u srpskim fabrikama

industrijski roboti su uobičajena pojava u svetu, i važna oprema u fabrikama na zapadu. koliko su oni česti u Srbiji?

17

ekonomija

jer ih konkurencija iz zemalja u razvoju primorava da spuste cenu radne snage. Zato ekonomisti veruju da će industrija proizvodnje robota kroz par godina pono-vo beležiti dvocifreni rast.

u domaćim Firmama

Ako se poredi po istaknutim naučnicima i izumima, Srbija je, što se tiče robotike, u rangu sa najnaprednijim zemljama u svetu. Treba samo pomenuti akademika Miomi-ra Vukobratovića, koji je postavio princip nultog momenta (ključna teorija za kreta-nje robota sa nogama), ili tim talentovanih stručnjaka koji radi na robotskom stopalu iz više delova (do sada su pravljeni roboti sa jednodelnim stopalom, što im je otežavalo kretanje) i mnoge druge primere.Situacija u praksi je znatno drugačija. eko-nomske teškoće devedesetih godina proš-log veka (a i ranije) su nas omele da ide-mo u korak sa svetom. procenjuje se da je sredinom prošle godine u Srbiji bilo samo tridesetak industrijskih robota. U tome smo isti kao i ostale zemlje u tranziciji, gde jeftina radna snaga i nedostatak sredstava usporavaju automatizaciju proizvodnje.Srećom, stvari su nedavno počele da se menjaju. Dolaskom Fijata u Zastavu, na-bavljene su velike robotske linije, sa ne-koliko desetina jedinica, za sklapanje au-tomobila. I drugi strani investitori koji su kupili domaće fabrike u izvesnoj meri su automatizovali proizvodnju. Mada su oni uglavnom nabavljali mašine iz inostran-stva, otvorene su i prve domaće „fabrike“ – ili više radionice (zbog vrlo malog obi-ma proizvodnje).Nedavno je u platičevu otvorena i prva ve-lika fabrika tog tipa. Ona je vlasništvo no-vosadske kompanije ICM koja je u ovom biznisu već šest godina, i koja sarađuje sa svetskim liderom u ovoj oblasti, japan-skim Fanuc-om. Novosađani se nadaju da će postati vodeći proizvođač na doma-ćem tržištu, i da će svoje mašine izvoziti u susedne zemlje. ICM je držao nekoliko prezentacija svojih mašina domaćim pre-duzetnicima, gde su predstavljani uspešni primeri robotizacije, uglavnom sa detalj-nim poređenjem cene i troškova. Njihovi sistemi su već uspešno implementirani u Metalac iz Gornjeg Milanovca, pionir iz Vojke, Cepter i druge kompanije.Osnovni uslovi na strani ponude postoje, a što se tiče mogućih kupaca, njima je na-

menjen naredni odeljak.

zašto BiSte zapoSlili kn6u3

Tačno je da on ne ume da napiše CV, ne zna engleski, i nije baš komunikativan. Ali...Za početak, mašine mogu da obavljaju jednostavne, rutinske poslove mnogo brže od ljudi. Tu se ubrajaju pakovanje proizvoda, paletiranje, rukovanje materi-jalima i slično. Jedna mašina je tada često dovoljna da zameni 2 do 10 radnika. Na sajtu kompanije ICM (www.icm.rs) pred-

stavljeni su brojni takvi primeri. Recimo, robot koji pakuje kesice kafe u kutije na tom poslu je zamenio 6 izvršilaca.Druga važna stvar je preciznost koju roboti mogu da ostvare u radu. Ljudima koji su za-posleni na tim zadacima (na primer zavari-vanje) potrebne su godine obuke i iskustva da bi stekli zadovoljavajući nivo veštine. A nekada, kao u slučaju proizvodnje kompju-terskih komponenti, ljudi uopšte ne mogu da postignu potreban novo preciznosti, tako da su roboti jedino rešenje. Mašine se angažuju i na poslovima koji su štetni za ljudsko zdravlje, kao što je farba-nje u proizvodnji automobila.Kapitalna ulaganja su velika, i kreću se od

10 do 100 hiljada evra za pojedinačnu ma-šinu (a kompletne proizvodne linije, kao na primer u auto-industriji, koštaju neko-liko miliona). Investicija se, međutim, u zavisnosti od modela može isplatiti vrlo brzo, čak i za dve godine.Ali, roboti su često jeftinije rešenje, jer bolje koriste mašine i opremu koja već postoji. U to se uverila uprava jedne domaće fir-me, kada je želela da poveća proizvodnju kolača u svojoj fabrici. problem je bila pre-trpana linija za pakovanje, koja nije mogla da isprati proizvodnju. Zbog ograničenog radnog prostora, nije moglo da se angažuje više ljudi na tom zadatku, a firma nije mo-gla da nađe radnike za novu smenu.Umesto da se nabavlja cela linija za pako-vanje, kupljene su mašine koje su posao obavljale tri puta brže, a radile su 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji. Uz sve to, jedan robot je zauzimao manje radnog prostora nego jedan čovek, tako da je na liniji mo-glo da se angažuje više mašina nego ljudi. Zahvaljujući njima, kompanija je bila u stanju da poveća proizvodnju čak tri puta.

u korak Sa Svetom?

Otvaranje fabrike robota u platičevu je bilo propraćeno u svim medijima. ICM je čak nagrađen priznanjem magazina e-portal za najznačajniju poslovnu inve-sticju u 2008. (kada je počela izgradnja). Sudeći po tome i po posećenosti prezenta-cija ICM-a, vidi se da u Srbiji postoji svest o važnosti automatizacije proizvodnje.Nažalost, ICM nas je i podsetio gde smo sada. Direktor novosadske firme veruje da će postati lider na tržištu Srbije, kao i da će biti robe za izvoz – sa samo 50 komada godišnje!Ovaj broj nije odabran slučajno. Njega je odredila tražnja na tržištu, koja je još uvek niska. A ako se budemo unapređivali ovim tempom, možemo izračunati kada ćemo dostići najrazvijenije zemlje sveta, u čijim fabrikama su danas zaposlene desetine hi-ljada robota. poređenja radi, partner i snab-devač ICM-a, japanska kompanija Fanuc, proizvodi 2.500 jedinica – mesečno!Naši preduzetnici bi sigurno želeli da mo-dernizuju svoje fabrike, ali blokirani raču-ni, skupi krediti i drugi slični problemi su sada u prvom planu. Tako da će KN6U3 verovatno morati da sačeka neko bolje vreme.

Rastko RADeNkOvić

Činjenice

novosadska firma icm electronics je 27. februara u platičevu, kod rume, otvorio prvu srpsku fabriku robota, sa kapacitetom od 50 mašina godišnje. vrednost cele investicije je oko milion evra.

do sada, novosađani su raspolagali sa malom radonicom u kojoj se godišnje kompletiralo 8 robota.

platičevo je izabrano ne zbog poreskih olakšica ili jeftinog građevinskog zemljišta, već zbog toga što je direktor fabrike upravo iz tog sela.

u toj fabrici će se sklapati komponente dobijenih od partnera icm-a, pre svega japanske firme „Fanuc“ i švedske kompanije „motoman“.

„Fanuc“ je jedna od vodećih svetskih proizvođača u ovoj oblasti. oni tvrde da je, od milion industrijskih robota u svetu, 200.000 iz njihovih fabrika.

18

Čovečanstvo je dužno da detetu pruža najbolje što ima - stoji u Deklaraciji Ujedinjenih Naci-ja. Svakom živom organizmu,

i mladom i starom, potrebne su žive namirnice. pred kraj 50-ih i početkom 60-ih, Mekdonald je servirao svet-skoj kulturi mentalitet brze hrane, a zdravlje dece od tada ide samo nizbr-do. problem njihove gojaznosti je bez presedana u istoriji. Jedan dokaz, koji ide u prilog tome, je i drastična ope-racija premošćenja želuca u slučajevi-

ma gojaznosti, koja se obavlja na oko 100.000 odraslih osoba u SAD-u, da-nas se bira kao opcija i kod 15% dece koja pate od ozbiljnog viška kilogra-ma. prirodan put ishrane deteta, danas se sve više odbacuje pri samom rođe-nju. Okrenutost flašicama i teglicama, potpuno je nadomestilo ulogu majke kao doilje, a koliko je to u stvari dobro, mišljenja su podeljena.

veČita dilema

U životu ne postoje okolnosti u koji-ma žive namirnice nisu blagotvorne, ali period detinjstva je najznačajniji za njihovo konzumiranje. U toku tih go-dina rasta i razvoja, kod deteta se for-miraju sklonosti, odbojnosti i navike koje će biti temelj onoga što će jesti kao

odrasla osoba. Nemoguće je govoriti o industriji hrane za decu, pre svega za bebe, a da se ne provuče pojam interesa i težnje za što većom zaradom. Oslanja-jući se na postojanje bezobzirne težnje za profitom, sve je više zagovornika koji osporavaju valjanost veštačkog mleka za bebe, i ostalih proizvoda. Medicinski žurnal Lanceta identifikovao je sup-stancu muko- protein u plućima dece koja su umrla od sindroma respiratorne bolesti, kojih je oko 30.000 mlađih od 5 godina, a čije je poreklo upravo u veštač-ki proizvedenoj hrani. Ovakvih sličnih primera ima puno, a javnosti su pozna-ti samo neki od njih. Sa druge strane, oglašavaju se stručnjaci koji demantuju sve prozivke, nudeći detaljne analize istih, sa ciljem da ih javnost usvoji kao takve. propagiraju važnost optimalno

industrija hrane za bebeekonomija

u Senci proFita...industrija hrane za bebe je sve više zastupljena i

profitabilna, istina, u svetu više nego kod nas. Od kada postoji, pravi razdor imeđu

pristalica veštačke hrane i onih drugih, koji negiraju njenu dobrobit. kako bilo,

afere dolaze i prolaze, a majke se sve više odlučuju na tu vrstu ishrane za svoju

odojčad, oslanjajući se na njihovu ispravnost i kompletnost sastojaka

potrebnih za decu u tom uzrastu. treba napomenuti

i to da današnji tempo života diktira neke nove

stavke, među kojima se demantuje održiv

broj dojilja na ukupnom nivou. tačnije, on je u

konstantnom opadanju.

19

izbalansirane dijete novorođenčadi, koja je omogućena korišćenjem upravo ovih proizvoda koji imaju veoma važnu ulogu u procesu daljeg rasta i razvoja. Bilo kako bilo, kompanije za proizvod-nju hrane za bebe danas postoje. U sve-tu koncerni tog tipa vrede nekoliko mi-lijardi dolara. Kod nas ih vezujemo za imena SL JUVITANA iz Indjije, KIBID iz Zemuna, FLORI (FLORY) iz Kru-ševca i TAMNAVAC iz Uba. Njihovi aduti su proizvodi visokog kvaliteta, tim stručnih i profesionalnih ljudi koji stoje iza njihove proizvodnje, primena najsavremenijih tehnologija u oblasti proizvodnje hrane, kao i proizvodnja na modernoj procesnoj opremi sa naj-višim stepenom automatizacije i robo-tizacije procesa.

KOD NAS...

Gore pomenute kompanije se vezuju za dugogodišnju tradiciju, koju karakteri-šu visoka ulaganja i promena sastava poslovanja. Tako je JUVITANA, nakon 15-ogodišnjeg poslovanja u sastavu gor-njomilanovačkog TAKOVA, od 2004. godine u sklopu novosadske kompanije SWISSLION, što joj je obezbedilo pro-dor na šire tržište i po tom osnovu, mo-gućnost korišćenja savremenije tehno-logije, što je opet uticalo na sveukupno bolje poslovanje kompanije. FLORI je svoje postojanje započelo kao mešovito preduzeće sa kapitalom firme FLORY iz Amerike, i domaćih firmi MILTReJD i ATIMpeKS. Vrednost ove investicije je iznosila 5 miliona USD, a više od 70% sirovina bilo je domaćeg porekla. Kre-nulo se sa programom dečije hrane od osam proizvoda, čuvene robne marke Baby King. Danas FLORY zapošljava oko tridesetak radnika, a dečiju instant hranu plasira na tržišta Crne Gore, Re-publike Srpske, Makedonije, Slovenije, Turske, Rusije, Libije i Alžira. KIBID je generalni zastupnik Numil Group-a koja obuhvata vodeće svetske proizvo-đače mleka za bebe, hrane za decu, kao i drugih proizvoda namenjenih upravo mađoj populaciji- kompanije Milupa ( Nemačka) i Nutricia (Holandija). To-kom godina, KIBID je rastao i razvijao se kao i deca koja su koristila proizvode Milupa i Babelac, i danas je kompanija sa znatnim ljudskim, materijalnim i ne-

materijalnim resursima. TAMNAVAC predstavlja kompaniju za proizvodnju i preradu mleka i mlečnih proizvoda, kao i proizvodnju hrane za bebe. Za-hvaljujući prvoklasnim proizvodima i poslovnom ugledu koji je razvijan godi-nama, danas je u rangu sa prethodne tri navedene kompanije i zauzima veliko učešće na tržištu.

za i protiv

Afera koja se početkom godine javila u vezi sa ispravnošću mlečne formule Aptamil 1, polako pada u zaborav. Nai-me, kompanija KIBID je, nakon nepra-vilnosti koje u se pojavile, a u skladu sa zakonskom procedurom, preventivno povukla serju proizvoda i svih prodaj-nih objekata u Srbiji, i ona je zamenje-na novom serijom. Za sva tržišta gde se izvozi mleko za bebe, Milupa koristi iste proizvođačke formule, kompletan program se proizvodi u fabrici u Ne-mačkoj, dok se pakovanja prilagođa-vaju klimatskim uslovima i navikama potrošača. U institutu za javno zdrav-lje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, primljen je uzorak Aptamila 1, i nakon obavljenih preciznih laboratorijskih analiza, utvrđeno je da ne odstupa od utvrđenih standarda i izvesne nepravil-nosti koje su se javile, nisu mogle ugro-ziti zdravlje beba.postoji i lepša strana publicitet, koju svi želimo pre da čujemo. Tako su prošle godine, na primer, dva JUVI-TANINA proizvoda u privrednoj ko-mori dobila sertifikat za pravo korišće-nja žiga ‘Zdrava hrana- zelena jabuka’. Ta dva proizvoda su namenjena deci uzrasta od šest meseci, i maloj deci koja su osetljiva na gluten, jer ne sadr-že proteine pšenice, raži, ovsa i ječma. Dodeljivanje takvih priznanja, danas se smatra osnovom za uvođenje no-vih sistema kvaliteta koje zahteva eU. U 2007. godini JUVITANA je izvezla 1.530 tona voćnih sokova i kašica na tržišta Makedonije i Republike Srpske, i u nešto manjem obimu u Crnu Goru i Hrvatsku. Sličan primer nalazimo i kod kompanije FLORI, koja je prošle godine dobila diplomu sa poveljom za kvalitet, stručne komisije 75. međuna-rodnog poljoprivrednog sajma za pro-gram instant dečije hrane Baby King.

u Svetu...

Ne treba propustiti ni događanja koja su se desila u Kini septembra prošle godine, a potresla su čitav svet. Tada je obolelo 50.000 dece koja su u Kini koristila mleko u čijem sadržaju je pronađen melamin, čije konzumiranje može dovesti do otkazivanja rada bubrega.Na kraju je ustanovljeno da su riziku izložena samo deca koja konzu-miraju velike količine mleka, zbog čega se posledice nisu osetile van granica Kine.Kada se govori o nezdravoj ishrani i pre-komernoj gojaznosti, prva asocijacija je Amerika. enormne količine novca se ulažu u industriju hrane, gde ubrajamo i hranu za najmlađe. Da bi se predupredili i izbegli pro-pusti postoje različiti sertifikati koje kom-panije moraju da vežu za svoje poslovanje. Blizak je primer sa flašicama i ambalažom za hranu za bebe, i njihove proizvodnje od opasne plastike. Naime, šest američkih pro-izođača odustalo je od njihove proizvodnje, jer je ustanovljeno da plastika koju koriste sadrži bisfenol- A (BpA) koja se vezuju sa problemom razvoja mozga odojčadi, što govori o predrostrožnosti ne samo hrane, već i njenog pakovanja i čuvanja. Ipak, uvek postoje oni koji će za voćkastu Kelogovu kutiju sa sličicom Miki Mausa reći- da u njoj nema ničega u vezi sa voćem, izuzev veselih boja.

Marija tiMOtić

za

za- poželjno je koristiti proizvode gotove dečije hrane jer oni obezbeđuju optimalnu kombinaciju žitarica, brašna, skroba, mesa, voća i povrća, koja je vašem deteu neophodna. što je od predsudne važnosti, njihova proizvodnja se odvija uz poštovanje svih sistema koji su garancija bezbednosti proizvoda.

PROTIV

kešotomistička verzija (misli se na veštačko mleko) jeste odvratna smesa sintetizovanih supstanci, nasumično izmešanih u laboratoriji, zaslađena prerađenim, rafinisanim šećerom i zagrejana na temperaturi toliko visokoj da na njoj ne bi moglo opstati ništa živo, a kamoli osetljivi hranljivi sastojci neophodni za bebu. (h.dajmond - zauvek zdravi i vitki-)

ekonomija

20

DRUŠTVO

kSt-ov prozor u svet, ili prozor u kSt, kako za koga...

dnevni kulturni pogonkluBa Studenata tehnikeklub Studenata tehnike novim kulturnim programom otvara vrata svima koji su možda i ranije želeli da se približe „studentskoj legendi Beograda“

Ne sreću se retko mišljenja da je ono što je najviše nedosta-jalo Klubu Studenata Tehnike tokom (ne tako kratkog) pret-

hodnog perioda postojanja upravo malo raskošniji kulturni program. Sa novim aktivnostima na ovom polju, izgleda da više nema prepreka da ovaj kultni klub postane, ujedno, i kultur-ni... Kulturni pogon Kluba Studenata

Tehnike je novi projekat koji za cilj ima da svojim članovima pruži brojne nove mogućnosti, ali i dodatno pribli-ži sve druge ljude zainteresovane ili za-intrigirane da mu se pridruže u razradi kreativnih ideja i radionica. Kulturni program KST-a se organizu-je sa ciljem realizacije niza korisnih, zanimljivih i zabavnih predavanja, ra-dionica, vežbi i izložbi najrazličitijih

studentskih radova, kao i da omogući razmenu veština, znanja, mišljenja i iskustava među beogradskim studenti-ma. Najrazličitiji programi i radionice, po jako povoljnim cenama (nekada čak i besplatno) održavaju se svakodnevno u KST-u, pod budnim okom organi-zatora, a najlepše od svega jeste to što svi učesnici imaju jednu zajedničku osobinu – studenti su. Bilo da je reč o predavačima, učiteljima, savetnicima, demonstratorima, učenicima ili pola-znicima nekih od kurseva ili radionica – svi mogu naći makar tu jednu dodir-nu tačku među sobom. U slučaju da iza-beru pravi dan u nedelji – onda sigurno mnogo više od jedne...

ŠTA NUDI DKP

Dnevni kulturni pogon je krenuo sa programom od aprila 2009. i već u prvom mesecu svog rada spojio veliki broj radionica i kurseva iz najrazličitijih oblasti. „Foto radionica Kluba Stude-nata Tehnike“ je radionica namenjena svima zainteresovanim za fotografiju, ali pre svega početnicima u ovoj oblasti. „Škola vizuelne naracije i komunikaci-je“ je radionica koja obuhvata prenos znanja i iskustva na polju masovnih ko-munikacija kao što su strip, animacija, ilustracija, storibord, dizajn karaktera, ambijenata i sl. „Centar za afirmaciju filmskog stva-ralaštva“ osnovan je sa ciljem da pod-stakne i podrži mlade koji se amaterski

21

DRUŠTVO

ili profesionalno bave filmskim i video stvaralaštvom. Takođe, otvoren je i za sve koji su zainteresovani da saznaju što više iz ove oblasti, a zasniva se na tematskoj analizi filmskog stvaralaštva od jedne početne ideje do konteksta krajnjeg prikazivanja. pored projekcija filmova, obuhvata i analizu različitih elemenata filmskog stvaralaštva kao što su: scenario, režija, montaža, gluma, po-stprodukcija, specijalni efekti itd. kroz razgovore sa relevantnim ličnostima na pomenutim poljima. Takođe, u okviru Dnevnog kulturnog pogona KST mo-gli smo videti i školu salse - sigurno jedan od egzotičnijih kurseva, ne samo kada je u pitanju ovaj studentski klub. Ko je mogao da zamisli do skora da će se unutar zidova KST-a učiti salsa? Ko nije, mogao je da se uveri u to svakog četvrtka pod budnim okom instruk-torke Marije iz poznate škole „Casa de Baile“. Za one koji nisu ljubitelji fizičke aktivnosti, tu je „IT Radionica” koja se bavi različitim aspektima računarske i informativne tehnologije. Taj kurs je si-gurno koristan svima koji svoju buduć-nost traže u razvoju aplikacija pomoću najnovijih tehnologija. Osim kurseva i radionica, u Dnevni kulturni pogon KST su uključene i izložba umetničkih foto-grafija, kao i celodnevne manifestacije povodom Dana planete Zemlje i Dana interkulturalizma. Ni to, međutim, nije sve. Svake nedelje se organizuju nove izložbe, bilo da je u pitanju fotografija, slikarstvo, arhitektura itd. Takođe, u pla-nu su i brojne druge manifestacije. pre-ko dana održavaju se „unplugged“ svirke mladih studentskih bendova, što pred-stavlja dobru priliku za sve neafirmisane muzičare da se prikažu svojim kolegama u prijatnoj atmosferi.

šta naS još Čeka?

Sve navedene radionice i kursevi su aktivni do kraja maja, nakon čega sledi pauza do septembra, a onda, kako kažu organizatori, dolazi još bolji, opširniji i uzbudljiviji kulturni program. Najbolji tečajevi će biti zadržani ili obnovljeni, u zavisnosti od interesovanja, kao što npr. salsa za sada ubedljivo prednjači, iako je nežniji pol u velikoj, ali neprak-tičnoj brojčanoj nadmoći, te se užur-bano traga za raspoloživim partnerima

(muškarci, čuli ste – trk u KST na sal-su!). Takođe, u planu su i škole stranih jezika, počevši od osnovnog nivoa, ali i raznovrsni IT i programerski kursevi, širenje izložbenog prostora itd. Kompletan program je zamišljen kao interakcija i širenje znanja i kulture

među samim studentima, zbog čega je jedan od osnovnih postulata da bude pristupačan svima. Ipak, da biste obez-bedili mesto (a uz njega i razne popu-ste) treba vam članska karta KST-a. To naravno ne predstavlja nikakav problem – sve što vam treba je indeks i profil ljubičaste boje S. S. Mokranjca (50 dinara za one sa jeftinijim ulaznica-ma), sredom od 9 do 17h ili petkom i subotom u toku muzičkih večeri i obez-bedili ste sebi člansku kartu KST-a na godišnjem nivou. Naš mali doprinos razvoju ovog kultur-nog programa interesantne ideje i prak-tičnog cilja, prilažemo u vidu kontakta za sve zainteresovane studente. Bilo da želite da posetite Dnevni Kulturni pogon, postanete njegov deo, izložite slike ili promovišete svoj kratki film ili zbirku pesama, rečju – kakvu god ideju da imate – kontaktirajte organizatore Dnevnog Kulturnog pogona preko ma-ila kulturnipogon@gmail.com ili sajta www.kulturnipogon.blogspot.com i raspitajte se o svemu direktno. Studenti su tu za studente!

Uroš Živaljević

kulturni program kSt-a se organizuje sa ciljem da donese niz korisnih, zanimljivih i zabavnih predavanja, radionica, vežbi i izložbi najrazličitijih studentskih radova, kao i da omogući razmenu veština, znanja, mišljenja i iskustava među beogradskim studentima.

dnevni kulturni pzogon je krenuo sa programom od aprila 2009. i već u prvom mesecu svog rada spojio veliki broj radionica i kurseva iz najrazličitijih oblasti.

Sve radionice i kursevi su aktivni do kraja maja, nakon čega sledi pauza do septembra, a onda, kako kažu organizatori, dolazi još bolji, opširniji i uzbudljiviji kulturni program.

22

DRUŠTVO

Broj stanovnika na našoj planeti ubrzano se povećava, a time i potrebe za vodom, dok se nje-na količina ne menja. Do 2025.

godine dve trećine čovečanstva oseti-će ozbiljan nedostatak vode. procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 mi-lijarde nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom. Organizacija „Ujedinjene nacije“ je pre desetak godina proglasila 22.mart za Svetski dan voda, sa namerom da ista-kne njenu važnost i ograničavajuću ulo-gu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe iste. Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od međudržavnih ratova.

50 % tekućih voda je zagađeno!

Naime, pre tri godine neprofitna orga-nizacija „pacifički institut“ iz Kalifornije je započela analizu pijaće vode u svetu, posebno u zemljama u razvoju. U stu-diji pod nazivom „Voda u svetu’’ navodi se da je najozbiljnija situacija u Aziji i Africi, dok se Kina suočava sa pravom „vodenom katastrofom’’. U izveštaju se takođe navodi da je čiste vode sve manje u svetu i da je era lakog pristupa njenim izvorima na izmaku. predsednik paci-fičkog instituta piter Glik skreće pažnju da klimatske promene snažno utiču na rezerve pijaće vode u nekim delovima

ČaS je vidiš,ČaS je ne vidiš

KAKVUVODU pijemo?voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. potrebe za vodom odraslog čoveka iznose od 2,5 do 3 litre vode dnevno. voda pokreće ili ograničava progres svake zajednice - od porodice do civilizacije.

23

naše planete. Većina naučnika se slaže da se atmosfera zagreva . Glik dodaje da to utiče na smanjenje kiša, a preko toga i na rezerve vode. Globalno zagrevanje, nedostatatak pravne regulative i razvoj postindustrijskog društva dovode do neverovatno brzog zagađena podze-mnih voda. Najveći problem zemalja u razvoju je to što one po pravilu pred-stavljaju poslednju kariku u globalnom lancu proizvodnje. preuzimanje indu-strijskih tokova i načina proizvodnje simultano dovodi samo do porasta količine zagađene vode. Budući da su neke od tih zemalja još uvek okrenute poljoprivrednoj proizvodnji, dolazi do kontaminacije podzemnih voda zbog korišćenja veštačkog đubriva i otpad-nih voda iz seoskih područja. Veliki problem predstavlja i zagađena voda sa neuređenih deponija.Voda i otpad su povezani neraskidivo i pogub-no. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda. To je dugotrajan i ljudskom oku nevidljiv proces. proje-kat koji su sprovele UN u periodu od 2000.-2006.godine ukazuju na to da će u narednih 15. godina biti sve više po-plava ali i sve više suša. Vlažna područja će postati još vlažnija a sušna još suvlja, što je svakako najgori mogući, ali izgle-da i jedini realni,scenario.Ovo se naro-čito odnosi na subsaharsku Afriku, koja je nekada bila žitnica, a u dogledno vre-me taj predeo će postati izuzetno suv.U izveštaju se takođe upozorava na mogućnost da sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi bude suočeno sa nedostatkom vode ako se ne preduzmu hitne mere. Zemljama Afrike i Azije je posebno teško da očuvaju izvore vode i dobre sanitarne uslove. Kao posledi-ca toga šest hiljada dece mlađe od pet godina umire svakog dana od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom. Kini preti katastrofa jer demografska eksplozija teško opterećuje izvore vode. Upravo zbog ubzanog porasta stanov-ništva i brzog razvoja privrede, Kina neprestano donosi nove zakone o kva-litetu i korišćenju vode, ali se oni često ne sprovode. Neverovatan podatak je da su vlasti u Kini u periodu od 2003. do 2006. imale na snazi zakon „vodenih zaliha“ koji je podrazumevao da maksi-mum mesečne potrošnje po jednoj po-rodici iznosi oko 85 litara tehničke i 70

litara pijaće vode, a u nekim regionima čak i manje! Do skoro se u većini zemalja u razvoju nije sprovodila adekvatna analiza kvali-teta vode. Mnogi biohemijski parame-tri nisu u dovoljnoj meri ispitivani ili su u najmanju ruku usled nedefinisanih i komplikovanih pravila i regulativa zao-bilaženi. Na žalost, mnogo je vremena prošlo dok se nije ukazalo na značaj tih merenja i testiranja, a najvažniji od testova jeste onaj na prisustvo i tok-sičnost visokih doza arsena. Slučajna

merenja još više su dobila na značaju nakon Černobiljske katastrofe, čije se posledice i danas osećaju. Relativno skoro je otkriveno da du-goročna izloženost veoma niskim koncentracijama neorganskog arsena, kakve se mogu naći u nekim podze-mnim vodama, može da ima izrazito negativan uticaj na ljudsko zdravlje. prisustvo arsena u vodi za piće, čak i u ekstremno visokim koncentracijama, ne izaziva promenu ukusa, mirisa, boje ili izgleda vode. Zbog toga se prisustvo arsena u vodi za piće može ustanoviti samo pomoću relativno komplikova-nih analiza. U poslednjih desetak go-dina sve su učestalije alarmantne vesti o njegovom prisustvu u vodi za piće u mnogim zemljama, i to na svim konti-nentima. primećena su nova zagađena područja i sve veći broj ugrožene popu-lacije. Sa druge strane, dugo vremena je

potrebno da se razviju simptomi obo-ljenja, a simptomi hroničnog trovanja arsenom veoma su slični simptomima nekih drugih oboljenja. Korišćenje vode iz alternativnih izvorišta, kao što su površinske vode, podzemne vode iz drugih vodonosnih slojeva ili upotre-ba kišnice, najčešće je skupo i zahteva duži vremenski period za realizaciju. Uklanjanje arsena iz podzemnih voda je izuzetno teško. Konvencionalne teh-nologije za prečišćavanje vode najčešće nisu dovoljno efikasne. Savremene teh-nologije (membranska filtracija, itd.) su složene i traže visoke investicione i ope-racione troškove. Opet, kako moderne, tako i konvencionalne tehnologije za uklanjanje arsena proizvode velike ko-ličine tečnog i čvrstog, hemijski tok-sičnog otpada. Zbog globalne razmere problema vezanog za prisustvo arsena u vodi za piće, kao i odsustva tehno-loški efikasnog, a finansijski prihvatlji-vog postupka za njegovo uklanjanje iz iste, postoji izuzetno interesovanje za rešavanje ovog problema od strane me-đunarodnih (nevladinih) organizacija (WHO, UNICeF, WB). Radi se o pro-gramu “trajnog obrazovanja”. Naime ze-mlje poput Norveške,Švedske i Danske imaju posebne edukacione programe u školama u kojima se deci ukazuje na značaj važnosti vode za zdravlje i op-stanak ljudi.S druge strane, bogate zemlje nastoje da izgrade podzemne bazene ili tzv.zašti-ćene prečišćivače otpadnih voda, koje bi se mogle koristiti u poljoprivredi za navodnjavanje. Izgradnja deponija, površinske akumulacije, brana i mreža postrojenja za prečišćavanje su neka od rešenja za zaštitu vode.Što se tiče Srbije, naša zemlja ima ve-likih problema sa neuređenim depo-nijama i neadekvatnom primenom mineralnih đubriva i pesticida u poljo-privredi. Uređenih deponija u Srbiji go-tovo i da nema. Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fa-brikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd svoje otpadne vode, kroz 20 izliva, ispušta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog prečišćavanja. Takođe se pretpostavlja da je nakon bombardo-vanja SR Jugoslavije 1999.godine veliki broj kraških vrela i voda nepovratno uništen. Kvalitet vode u Srbiji nije me-

organizacija „ujedinjene nacije“ je pre desetak godina proglasila 22.mart za Svetski dan voda, sa namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe iste.

zemlje poput norveške,švedske i danske imaju posebne edukacione programe u školama u kojima se deci ukazuje na značaj važnosti vode za zdravlje i opstanak ljudi.

u svetu se godišnje proda više od sto pedeset milijardi litara flaširane vode i ostvari prihod od oko sto milijardi dolara. trećinu tog kolača deli takozvana “velika četvorka” : „nestle Ýaters”, „danone”, „coca cola” i „pepsi cola”.

DRUŠTVO

24

DRUŠTVO

ren, a naša zemlja je 47 od 180 država rangiranih po količini vodnih resursa u svetu.

tržišni odnoS: 1l naFte= 1ool vode

Da li zbog dominacije ili želje da se spasu propasti, neke zemlje su već po-čele da formiraju zalihe vode. SAD su polako krenule u osvajanje Antarktika u komercijalne svrhe i započele tihi rat sa Rusima i Kinom. pitanje je vremena kada će sukobi eskalirati u pravoj meri i kada će najbogatije zemlje postati pre-ko noći najsiromašnije, jer nafta 21.veka biće- voda.Upravo zbog svih ovih faktora koji utiču na količinu pijaće vode u svetu, mnoge zemlje su rešile da od toga na-prave unosan biznis. Flaširana voda je jedna od najprofitnijih grana industrije u celom svetu u poslednjih deset godi-na. Raste trend izvoza evropskih voda na američko tržište, što samo još više potvrđuje činjenicu da i najbogatije zemlje nemaju uvek keca u rukavu za svaki problem.Amerikanac hoće da plati vodu sa švajcarskih Alpa koja se po kvalitetu sigurno bitno ne razlikuje od njihovih planinskih lokalnih voda. Tajna je samo

u marketingu, u reklami i dizajnu koji učine da verujete da se bolje osećate ako pijete tu vodu. U Kanadi se proda-je voda koja se topi sa glečera, u Italiji i Francuskoj postoje barovi u kojima se pije isključivo voda. Izašla je i voda za kućne ljubimce. U svetu se godišnje proda više od sto pedeset milijardi litara flaširane vode i ostvari prihod od oko sto milijardi do-lara. Trećinu tog kolača deli takozvana “velika četvorka” : „Nestle Ýaters”, „Da-none”, „Coca Cola” i „pepsi Cola”. prve dve kompanije razvijaju regionalne, a druge dve svetske brendove. „Koka-Kola” i „pepsi-Kola” nastoje da osvoje svet i sa stonim vodama „bonakvom” i „akvafinom”.

u SrBiji - “Sveta” vodica Sa izvora

Ni našu zemlju nije zaobišao trend “gorske svežine” u flaši.Tačno je da je Srbija bogata izvorima dobrih, kvalitetnih voda. Samo mine-ralnih izvora, uključujući i osamdeset banja, ima oko trista. Ali tačno je i to da ih neadekvatno koristimo i štitimo. Država je siromašna, ali građani u lokal-nim samoupravama treba da se udruže, skupe sredstva i obezbede sami sebi kvalitetnu vodu.To nas međutim nije

sprečilo da razvijemo zavidan biznis, a da pri tome ni sami ne znamo kakvu vodu pijemo.U Srbiji je, kao i u svetu, u modi, poseb-no među mladima, imati bocu hladne izvorske vode u ruci. Trećina od svih prodati flaširanih voda je upravo ona sa etiketom izvorska. Flaširana izvorska voda je jedini zdravi napitak za svakodnevnu upotrebu. One ne sadrže aditive, alkohol, šećer, kalorij-ska vrednost je nula, a sa mikrobiološkog aspekta su sterilne. potrošača od zloupo-treba štiti pravilnik o kvalitetu prirodnih mineralnih i izvorskih voda koji kaže da flaširana prirodna izvorska voda mora biti istog kvaliteta kao i voda na mestu zahva-tanja. Ukoliko dođe do zagađenja izvorišta sa koga se eksploatiše voda, ono se zatvara i stavlja van upotrebe.

Flaše pod lupu ekSperata!

prema podacima kojima raspolaže Branka Šerović, predsednica Udruže-nja industrije mineralnih voda, u Sr-biji je lane prodato 570.000.000 litara flaširane vode, a izvezeno 20.000.000, što znači da po stanovniku Srbije do-lazi oko sedamdeset litara takve vode. Najveći konzumetni, Italijani, Nemci, Francuzi, popiju po 170 litara. Iako u Srbiji ima više od trista izvorišta mi-neralne vode. U poslednjih nekoliko godina Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine je obradilo više od sto prijava za dobijanje istražnog prava za mineralne i izvorske vode širom Srbije. Trenutno u našoj državi radi 27 punio-nica. S obzirom na to da je ova industri-ja poslednjih pet godina u ekspanziji, a rast potrošnje flaširane vode od sedam do osam odsto godišnje, ne samo u evropi nego i u Srbiji, može se očekiva-ti da će kako broj ovih proizvoda, tako i njihova lepeza još brže rasti, a sa nji-ma i marketinški pritisak na potrošače. Rangiranje kvaliteta proizvedene vode se vrši u skladu sa odrednicama eU u oblasti proizvodnje i prodaje flaširane vode. Ostaje samo pitanje, koliko još vremena imamo da bismo shvatili ko-lika je vrednost vode? Ta vrednost će se, na žalost, uskoro meriti kapima koje život znače.

jugica igNjatOvić

25

DRUŠTVO

šta je BdF?

Od prvog do petnaestog aprila, Beo-grad je bio svetska prestonica savreme-nog plesa. Već šestu godinu za redom, jedne od najboljih svetskih plesačkih trupa su se predstavile beogradskoj publici tokom tih petnaest dana, sva-ke druge večeri, sa svojim inovativnim

koreografijama i briljantnim plesači-ma. Cilj festivala je definitivno ispu-njen - velika posećenost predstava i mnoštvo pozitivnih kritika nesumljivo doprinose inspirisanju mladih plesača, kao i popularizaciji savremenog plesa na ovim prostorima. Koristeći ples kao oruđe, plesne trupe sa lakoćom pre-vazilaze jezičke i kulturološke barijere pri komunikaciji sa publikom i kroz pokret tela pokušavaju da podstaknu razmišljanje o nekim osnovnim filo-zofskim pitanjima, koja se tiču prven-stveno čoveka i njegove prirode. Ini-cijator projekta BDF je Međunarodni savet za igru CID UNeSCO iz pariza, sa beogradskom balerinom i koreo-grafkinjom Ajom Jung kao selektorom programa.

zvezde BdF 2009Ovogodišnji učesnici su bile trupe iz Monaka, Velike Britanije, Holandije, Brazila, Nemačke, Francuske i Šved-ske. pored Sava Centra, predstave su se održale i u Ateljeu 212, Jugoslo-venskom dramskom i Beogradskom dramskom pozorištu. Kapacitet sala je uglavnom bio dovoljan, iako su neki od posetilaca Ateljea 212 bili uskraćeni

za nastup brazilske trupe iz Sao paola (Sociedade Masculina). Razlog tome je veliki broj free pass-ova koje je po-delio VIp, koji je i ove godine bio gene-ralni sponzor festivala.Što se tiče nastupa plesnih grupa koje broje više članova, najbolje utiske su ostavile trupe iz Londona (Random Dance), Štokholma (Cullberg Ballet) i Sao paola (Bale da Cidade de Sao paulo), pokazujući istovremeno neve-rovatnu uigranost i veštinu svojih ple-sača, kao i jako zanimljive koreografske ideje uz maštovito scensko izvođenje. Međutim, ni nastupi manjih trupa poput Roterdamske (Conny Janssen Dance Company) i Štutgartske (The-aterHaus Sttutgart & Stuttgart Ballet) nisu bili manje zanimljivi. Možda je upravo ta intimnija atmosfera koja vla-da između samo nekolicine plesača na sceni glavni uzrok silnim ovacijama i gromoglasnom aplauzu koji je usledio nakon oba nastupa. Francuska (ema-nuel Gat Dance) je takođe nastupila sa malim brojem plesača na sceni, ali mračnija atmosfera prožeta veoma ha-otičnom muzikom Igora Stravinskog je budila nespokoj među gledaocima, ali su ipak ostavili publiku neravnoduš-nom, mada na drugačiji način od pret-hodno pomenutih trupa.

do Sledeće godine

Nakon završetka festivala svako ko je imao sreće da bude u publici tokom svih nastupa, sigurno je imao zelju za još audio/vizuelnog uživanja, koje je imao priliku da dobije tokom tih pet-naest dana. Čekanje od godinu dana koje nam predstoji do sledeceg BDF-a donekle skraćuje najavljeni nastup Mihaila Barišnjikova i Ane Lagune 16. i 17. maja na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, što će biti prvi nastup ovog baletskog velikana u našoj zemlji.

Miloš OBRADOvić

„mnogo je misli koje se mogu odigrati. igra je beskrajna misao. pokušaj sličan pisanju na vodi.” aja jung

ljubav je kao labudova igra... lepa, strasna... krhka i kratkotrajna sreća... – opis nastupa „jezero” u izvođenju trupe Bale da cidade de Sao paulo

na portugalskom jeziku, reč „palpable” označava skriveno mesto koje treba prepoznati i dodirnuti na pravi način, kako bi se probudilo ono ljudsko, osećajno i nežno. upornim istraživanjem govora tela, mogu se proizvesti nebeski koraci, veličanstvena virtuoznost, harmonija pokreta... uvek u pokušaju da se dosegne „palpable” – opis nastupa „palpable” u izvođenju Sociedade masculina

Belgrade dance Festival

miSao u pokretu

26

Fenomen stresa – uzroci i posledice

Sgotovo svakog dana čujemo izjave ljudi da su pod stresom. posledice su brojne, a svako reaguje na drugačiji način. postavlja se pitanje, da li smo u ovom haosu i ludilu u kojem živimo sposobni da nadvladamo stres?

″I don’t wanna work today, maybe I just wanna stay, just take it easy cause there’s no stress...″. Mislim da ne postoji osoba koja ne zna ovu pesmu i koja se nije tešila njome u trenucima prenapre-gnutosti i na ivici ″pucanja″. Savremeni život je pun pritisaka i frustracija. Trka sa vremenom na poslu, gužva u saobra-ćaju, rasprava sa dečkom/ devojkom, dugotrajno obrazovanje, borba za moć, društveni status ili golu egzistenciju... Sve ove situacije daju telu poruku da reaguje kao da se sreće sa fizičkom pret-njom. Ako se stalno srećemo sa ovim situacijama i pratećim reakcijama, po-

stajemo još ranjiviji i često, zbog toga, imamo zdravstvene probleme.

šta je, zapravo, stres?

engleska reč stres (stress) znači priti-sak, napor, napregnutost. Jedan od naj-čuvenijih istraživača stresa, Hans Seli, kaže da je stres svaki zahtev za novim prilagođavanjem koji sredina postavlja organizmu. To je stanje emocionalne ili organske neravnoteže. Stres, odnosno stresna situacija, podra-zumeva iznenadno i snažno delovanje

psihosocijalnih činilaca koji naglo na-rušavaju biološku i socijalnu ravnotežu jedinke, kao i psihološku, pri čemu je reagovanje na stresne situacije strogo specifično i individualno. Intenzitet uticaja stresa je određen time kako se osoba nosi sa konkretnom situacijom koja je dovela do stresnog stanja. po-stoje dve vrste stresa: distres je termin za stres koji ima štetan ili neprijatan učinak - klonulost, iznurenost, iscr-pljenost, opasnost, bol, jad, nevolja; eustres je sinonim za povećano habanje organizma sa prijatnim emocionalnim doživljajem, ali i sa posledicama “izga-

DRUŠTVO

TR eS

27

ranja na poslu”, plač od sreće i slično.Faktori koji izazivaju stres nazivaju se stresori. Stresori mogu biti najrazno-vrsniji i svojim dejstvom na organizam mogu izazvati razne specifične odgovo-re, ali pored tih svojih dejstava imaju i nešto zajedničko - oni povećavaju po-trebu organizma da ostvari adaptivnu funkciju (prilagodi se na promene) i uspostave normalnu ravnotežu. Stresne situacije mogu biti fizičke ( organske ) i psihološke prirode. Stresori fizičke pri-rode mogu biti posekotine, prelom ko-sti, operacija, napad virusa i bakterija, trovanje, ekstremna toplota i hladnoća. Nasuprot tome, psihološki stresori su doživljavanje snažnih emocija, preteran intelektualni ili fizički rad, pogotovo kad se izvodi pod vremenskim pritiskom, predispitna atmosfera, sukobi na poslu, društveni i politički problemi, gubitak posla, buka, bolest, smrt, venčanje, ra-đanje deteta itd. Takođe, u stresore se ubrajaju i prijatni događaji poput stra-stvenog poljupca i zagrljaja, seksualnog odnosa, velike radosti i slično.Stres-reakcija prolazi kroz tri faze: faza alarma ( šoka ) - kada se organizam suočava sa štetnim faktorom; faza re-zistencije - kada organizam pruža ot-por štetnom faktoru pokušavajući da uspostavi ravnotežu; faza iscrpljenosti - kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i „prepu-šta” mu se.

šta izaziva stres?

prestresiranost nas čini bolesnim. Ako ste konstantno pod stresom, to je kao da ste ostavili toster uključen na naj-jače ili kao da nuklearni reaktor radi preko svoje dozvoljene snage. pre ili kasnije, nešto će se slomiti, izgoreti ili istopiti. Šta će stradati, zavisi od slabih mesta u vašoj fiziologiji. Stres izazivaju brige, žalost, ljutnja, nesreća, razočara-nje, nezadovoljstvo, brz životni tempo, osećaj da nemamo vremena, osećaj da ne možemo, ne znamo da li je dobro, nećemo - ali moramo, hteli bismo - ali ne smemo, preopterećeni smo... posle-dice stresa su brojne - hronične glavo-bolje, zategnutost nekih mišića, akne, kožne reakcije, razvoj alergija, nervo-za, razdražljivost, nesanica, nedostatak koncentracije - slabljenje pamćenja,

depresija, nezadovoljstvo, impotenci-ja, povišen krvni pritisak i holesterol, infarkt, koronarne bolesti, čir na želucu itd. Većina ljudi pogrešno reaguje na stres. predaju se sudbini, uranjaju u ne-gativizam, odbijaju da prihvate stanje stvari kakvo jeste, da sagledaju problem iz pozitivnog ugla i maksimalno ga po-jednostave. Kao posledica toga, posežu za alkoholom, cigaretama, drogom, ka-fom, smanjuje im se apetit ili imaju veli-ku potrebu za hranom, a postaju i rado-holičari. Na našu sreću, imuni sistem je veoma efikasno odbrambeno oružje u čovekovom telu. Nikada se ne pogađa, niti prihvata kompromise, ne cenjka se, ne poznaje zatočeništvo i nikada se ne odmara. Da se odmara, ne bi preživeo!

akutni i hronični stres

Za stanje akutnog stresa karakterističan je doživljaj emocionalne patnje. Osoba je svesna svoje nervoze, uzenmireno-sti, tuge, potištenosti, besa prema sebi i drugima, preterane upotrebe alkoho-la, cigareta ili kafe, slabe koncentracije, rastrojenosti, zaboravnosti. Sve se to negativno odražava na kvalitet života, odnose sa ljudima i na san, te dovodi do intenziviranja stanja stresa. Ako se oso-ba na vreme ne oslobodi stanja akutnog stresa, onda se ono razvija u stanje hro-nočnog stresa. Osoba u stanju hronič-nog stresa prepoznaje se pre svega po tome što kompulzivno radi. Kompul-zivno znači prisilno: osoba stalno mora biti aktivna, oko nečega zauzeta i ne može se opustiti - eventualno uz upo-trebu alkohola, droga, samoinicijativno korišćenje tableta za smirenje ili kroz „mehanički” seks, ali vremenom razvi-ja toleranciju i na sve ovo. pored kom-pulzivnog rada, koji je najizraženija i upadljiva manifestacija stanja hronič-nog stresa, prisutni su umor, hronični nedostatak vremena, manjak motiva-cije, cinizam, negativizam, iritabilnost i preterana kritičnost prema drugima, impulsivno ponašanje, nesanica, kom-pulzivno bavljenje problemima sa po-sla izvan radnog vremena, duži opora-vak od bolesti - čak i od bezazlenih kao što je prehlada. Takvo stanje konačno dovodi do fizičkog kolapsa (intenzivan bol, premor, malaksalost, onesvešćiva-nje, pseudoepileptički napadi).

menadžerska bolest

Teorije o stresu imaju zagovornike unutar psihološke škole menadžmen-

ta, više nego u drugim školama. Odatle je proisteklo mišljenje da neki ljudi, po svojoj strukturi i ako izgledaju i odaju utisak mirnih, staloženih osoba koje ništa ne može uzbuditi, gotovo napra-sno “puknu” u jednom trenutku. Zani-mljivo je da takve osobe najčešće biraju poslove koji sami po sebi dozvoljavaju dozu kreativnosti, ne uslovljavaju i ne izazivaju dosadu tj. depresiju, konflikte i psihičke (emocionalne) napore koji bi doveli do stresnog stanja. Ovakve osobe retko prihvataju rukovodeća mesta, i retko se mogu nametnuti kao lideri. Druga grupa osoba su one koje su agresivno usmerene, ambiciozne, napregnute, takmičarski orijentisane, željne lične afirmacije sa naglašenom željom za višim statusom u društvu i grupi kojoj pripadaju. Ove osobe teže ka statusu rukovodilaca, odno-sno lidera ili menadžera u organizaciji. Menadžerski poslovi svojom specifič-nošću, neizvesnošću i stalnim optere-ćenjem za uspehom nose veoma veliki rizik za pojavu stresa.

šta reći za kraj?

Stres je začin života. povezan je sa svim vidovima aktivnosti i mogli bismo da ga izbegnemo kada ništa ne bismo ra-dili. Ali ko bi uživao u životu bez trke, bez udarca, bez grešaka? Ne treba težiti tome da se stres izbegne, već da se sa njim suočimo na odgovarajući način, da podesimo životnu filozofiju ili pro-menimo životni stil ili neki treći meha-nizam. pa, da završimo kao što smo i započeli :″No need to fight against the feelings, because the life is not depre-ssing...″.

Sonja jakOvljević

neke činjenice: danas postoji epidemija stresa, naročito u razvijenom svetu. Stres je danas zdravstveni problem broj jedan u americi. 75% bolesti je uzrokovano stresom.

DRUŠTVO

28

DRUŠTVOaparthejd

DUBOKA RANA aparthejd znači odvojenost i zavisnost. u pitanju je politika rasne diskriminacije koju je vodila

nacionalna partija južne afrike između 1948. i 1994. zasnovana je na teoriji rasizma. rase se različito vrednuju i dele na «inferiorne» i «superiorne» . takođe, tvrdi se da isključivo biološka svojstva odlučuju

o kulturnoj i istorijskoj misiji pojedinih naroda. glavni cilj pokretača aparthejda su u stvari bila imerijalistička osvajanja i eksploatacija takozvanih ‘bezvrednih nacija’.

aFriČkog kontinenta

29

DRUŠTVO

zakonom dozvoljena diSkriminacija

Iako rasna diskriminacija u Južnoj Afri-ci datira još iz sedamnaestog veka, kada je ona bila kolonizovana, aparthejd kao zvaničan zakon stupa na snagu izbori-ma 1948. Zakon o popisu stanovništva iz 1950. godine je podrazumevao po-delu stanovništva na rase. ‘Bela rasa’ je bila vladajuća manjina, a ‘crnu rasu’ su činili Afrikanci koju su bili ugnjetava-na većina. postojala je i posebna grupa ‘mešovitih’. Azijati su ubrajani u ovu klasu, ali su kasnije postali zasebna kla-sa. pripadnost nekoj od klasa se odre-đivala poreklom, izgledom i običajima. To znači da ‘belcem’ nije mogao biti smatran neko čiji roditelji nisu takođe bili ‘belci’. A da bi neko bio ‘proglašen’ za takvog, osim belih roditelja, morao je da ispunjava posebne uslove u po-gledu obrazovanja, govora, ponašanja, običaja i vladanja. Aparthejd i njegovi zakoni doticali su sve sfere života. Crna rasa koja je predstavljala veliku većinu stanovniš-tva, bila je, kako samo ime ‘aparthejd’ sugeriše- odvojena od vladajuće klase koju su, naravno, činili belci. Bila su im uskraćena mnoga prava kao što su: pra-vo na rad, sindikalno organizovanje, obrazovanje, slobodan ulazak i izlazak iz zemlje, pravo na nacionalnost, slo-boda kretanja i stanovanja, sloboda mišljenja i izražavanja i pravo na mir-no okupljanje i udruživanje... Nije im bila omogućena politička i ekonom-ska jednakost sa belcima. «Nebele» rase su imale neka prava, ali su ona bila prilično mala. Njihovo pravo na obrazovanje je bilo ograničeno. Broj poslova koje su mogli da obavljaju se uglavnom svodio na degradirajuće poslove, koje belci nisu hteli da obav-ljaju. Učestvovanje u vlasti im je apso-lutno bilo onemogućeno. Nisu imali pravo glasa, imala ga je samo bela kla-sa. Tek kasnije su i ‘mešoviti’ dobili to pravo. Takozvani ‘zločin aparthejda’ je podrazumevao ograničavanje slobode i dostojanstva, ubistva, porobljavanja, samovoljna hapšenja i lišavanja slo-bode, nametanje nehumanih uslova života, prinudni rad, prinudna rase-ljavanja, seksualno nasilje, kolektivno proganjanje...

Brakovi, kao i većina društvenih kon-takata između ‘belih’ i ‘nebelih’ bili su zabranjeni. pripadnici bele rase bili bi kažnjavani ukoliko bi stupili u seksual-ne odnose sa pripadnicima crne rase. Za svaku rasu postojali su posebni stambeni i poslovni delovi. Za ‘crne’ su pravljeni posebni takozvani ‘zaviča-ji’. To su bile teritorijalne jedinice koje su imale delimičnu samoupravu, ali su ipak u velikoj meri zavisile od Južne Afrike. Za izlazak iz njih i ‘ulazak’ u Južnu Afriku bili su potrebni posebni pasoši. Tako su oni postali stranci u sopstvenoj zemlji. Svi ‘crni’ su morali da nose posebne propusnice – identi-fikaciona dokumenta koja su sadržala otiske prstiju, fotografiju i informacije o ulascima na teritorije koje nisu bile predviđene za crnce. Oni koji nisu po-štovali ove i slične zakone najstrože su kažnjavani. Kazne su bile novčane, ili su podrazumevale kaznu zatvorom ili čak bičevanje.

BorBa protiv zloČina

Demostracije koje su dizali ‘crni’ bile su česte, ali vlast, odnosno vojska ih je sve brutalno gasila. Čak i mirni štraj-kovi i protesti bili su teško kažnjavani. primer za to je 1960. godina kada je velika grupa ‘crnih’ u Šarpevilu odbila

da nosi pasoše. U protestima koji su trajali 156 dana, 69 ljudi je ubijeno, a veliki broj njih je ranjeno. Za vreme takvih demonstracija i protesta, pro-glašavana su vanredna stanja. Ona su na mahove stupala na snagu sve do 1989. Za vreme njih, svako je, bez ne-kog opravdanog razloga, mogao biti kažnjen zatvorom i do 6 meseci. U pritvoru je hiljade ljudi izgubilo živo-te. Često su bili jezivo mučeni. Mnogi su bili prognani ili osuđeni na smrt ili doživotnu robiju (kao na primer Nel-son Mendela). Mnogima šokantno zvuči podatak da je aparthejd trajao skoro 50 godina. Iako su UN od samog početka u ne-koliko navrata osuđivale aparthejd, tek 1973. generalna skupština UN-a je usvojila i predala na potpisivanje Me-đunarodnu konvenciju o suzbijanju i kažnjavanju zločina aparthejda. Ovom konvencijom zločin aparthejda je defi-nisan kao nehumani akt učinjen u ci-lju ustanovljavanja i održavanja domi-nacije jedne rasne grupe nad drugom rasnom grupom i u cilju sistematskog ugnjevetavanja te grupe. Sistem apar-thejda je postao predmet međunarod-ne osude i uzrokovao je nametanje sankcija Južnoj Africi.Zločin aparthejda predstavlja zločin protiv čovečnosti, ugnjetavanje jedne rase od strane druge. Iako je javnost često bila sablažnjena nad ovim zloči-nima i aparthejd doživeo međunarod-nu kritiku, činjenica je da je najveći deo ovakvog zakonodavstva opozvan tek početkom devedesetih, pre svega delovanjem čuvenog borca za prava crnaca- Nelsona Mendele.Iako je politika aparthejda zvanično okončana, ovaj sistem ostao je du-boko ukorenjen u Africi. On i dalje snažno utiče na južnoafričku politiku i društvo. Osim toga, situacija u Izra-elu i palestini izgleda kao da vodi no-voj, modernoj politici aparthejda, koja bi mogla biti značajno brutalnija od one u Južnoj Africi. I danas je ta ‘in-feriornost’ crne i drugih rasa glavna motivacija imperijalistima koji planski sprečavaju stvaranje čak i minimalnih uslova za kulturno osvešćenje i eko-nomsko i nacionalno osamostaljenje tih naroda.

Nađa Pavlica

30

DRUŠTVO

meksički grip, u javnosti prvo-bitno plasiran kao svinjski, pojavio se u mesecu aprilu i to, logično - u Meksiku. prema

poslednjim saopštenjima, u ovoj sred-nje-američkoj državi do sada je zvanično registrovano 506 zaraženih gripom i 19 umrlih od posledica istog.

SvinjSki grip koji prenoSe ljudi?

Kada se tek pojavio, virus gripa H1N1 je u javnosti dobio naziv svinjski, jer je široko rasprostranjeno bilo mišljenje da je njegov uzročnik svinjsko meso. Međutim, naučnici su posle inicijalnih istraživanja insistirali na tome da je ova-kvo ime gripa apsolutno neodgovaraju-će, jer bolest prenose ljudi, a ne svinje. prema njihovim objašnjenjima, virus je u međuvremenu mutirao, tako da ove domaće životinje nisu ni u kakvoj vezi sa njegovom ubrzanom ekspanzijom. Manifestacije zaraženosti meksičkim gripom su povišena telesna temperatura, otežano disanje i vrtoglavica.

viruS - uBica preleteo atlantik

Nedugo po registovanju prvih slučajeva zaraženosti u Meksiku, zabeleženi su po-jedini i u Sjedinjenim američkim država-ma (160, od čega je jedan slučaj smrtan), Kanadi (85), Izraelu (3) i na Novom

na pomolu pandemija gripa izazvana virusom h1n1

novi gloBalni uBica Sa

prema najnovijim podacima Szo-a (Svetska zdravstvena organizacija) 985 ljudi, u 20 različitih zemalja sveta, zaraženo je virusom meksičkog gripa. iako broj sumnjivih smrti dostiže brojku od oko 200, za sada u samo 20 slučajeva postoji zvanična potvrda da je uzročnik smrti upravo najnoviji virus- ubica.

Sa ameriČkog kontinenta!

31

DRUŠTVO

Zelandu (4). Ipak, ostaje nejasno zašto američki i kanadski pacijenti boluju od znatno blaže verzije gripa u odnosu na onu koja je u Meksiku, nezvanično, od-nela 149 života. Virus H1N1 se ubrzo po-javio i u pojedinim evropskim zemljama.

Tačnije, Španija je prva država evropske unije koja je registrovala osobu zaraženu meksičkim virusom. Španski ministar zdravlja, Trinidad Himenez saopštila je tada da se još oko 20 osoba nalazi na bolničkom ispitivanju, jer postoji sumnja da su zaraženi istim. Takođe, u Velikoj Britaniji je zabeleženo 13, u Nemačkoj 6, a u Francuskoj i Italiji po 2 slučaja obole-lih. Uporedo sa virusom širila se i panika evropskih zvaničnika, te je krajem aprila komesar za zdravstvo evropske komisije- žoze Manuel Babozo insistirao na sazi-vanju hitnog sastanka ministara zdravlja zemalja članica evropske unije. S druge strane, SZO je podigla nivo mo-bilnosti na 5. stepen i čekaju se samo izveštaji iz evropskih zemalja o još ne-kom potencijalnom prenosu meksičkog gripa s čoveka na čoveka. Ako se ovakvi slučajevi potvrde, Svetska Zdravstvena Organizacija će podići nivo mobilnosti na 6. stepen i proglasiti pandemiju.

da li je viruS otporan na lekove?

prvobitno je bilo objavljeno da virus H1N1 ne reaguje na većinu lekova, te da efekti od njegovog rasprostiranja mogu biti katastrofalni. Kineski viruso-log Guang Ji, koji je radio na zauzdavanju SARS-a i ptičijeg gripa (koji se pojavio u Hong Kongu 1997.), smatra da bi se najpogubniji efekti pojavili ako bi se područje zaraze proširilo na Kinu, jer tu postoji velika gustina naseljenosti i nea-dekvatna saniratna zaštita.

Istina je, zapravo, ta da na virus deluju lekovi “Tamiflu” (koji proizvodi švajcar-ski “Roš”) i “Relenza” (britanski “Gla-sko- Smit- Klajn”). Takođe, SZO je već počela sa proizvodnjom vakcine protiv meksičkog gripa. Međutim, razvijanje ove vakcine zahteva period od minimum četiri meseca kako bi se eliminisale sve moguće nuspojave i izvršilo testiranje na životinjama.Nedavno je zabeleležen slučaj Austrijan-ke koja je bila zaražena gripom, ali je uz adekvatnu terapiju lekovima eliminisano njegovo prisustvo iz organizma. Ovo je prvi zabeležen slučaj izlečenja.

SrBija - opet izvan SvetSkih tokova

Radna grupa Ministarstva zdravlja Re-publike Srbije na čelu sa predragom Ko-nom, podnela je izveštaj javnosti u kome kaže da Srbija nije ugrožena meksičkim gripom i da je nivo mobilnosti kod nas tek na trećem stepenu. Nisu preduzete nikakve posebne mere opreza, ali se lju-dima savetuje da pojačano vode računa o ličnoj higijeni. Zabranjen je uvoz mesa iz rizičnih područja, mada ova mera nema nikakav praktični značaj, jer Srbija iona-ko poslednjih godina nije uvozila meso iz zaraženih zemalja. Osim toga, stručnjaci ističu da je potpuno bezbedno konzu-mirati svinjsko meso, jer se virus prenosi isključivo sa čoveka na čoveka.potpuno bizarne mere predostrožnosti preduzete su u egiptu, gde je naređen masovni, sistematski pokolj svih 60 000 grla svinja koliko postoji u toj zemlji. prilikom oduzimanja stoke vlasnicima došlo je do žestokog sukoba istih sa poli-cijom. Takođe, u Hong Kongu je zabele-žena izolacija desetine meksičkih turista u hotelima zbog pojave slučaja gripa kod jednog turiste- Meksikanca. Meksičke vlasti oštro su reagovale na ovakav diskri-minišući potez hong- kongških vlasti.

pandemija - gaS na SvetSku ekonomSku krizu

Svetska banka je iznela preliminarne pro-cene na osnovu kojih pandemija može da izazove ukupan pad na godišnjem nivou od čak 5%, tačnije 3 100 milijardi ame-ričkih dolara. Takođe, evidentno je da avio- industrija može da zabeleži najveće

gubitke, kao i da rad turističkih agencija može da bude jako ugrožen ekspanzi-jom meksičkog gripa. panika koja se širi svetom dovela je do pada cena akcija na svetskim berzama. Jedino švajcarski “Roš” i britanski “Glasko- Smit- Klajn”, farmaceutske kompanije koje proizvode lekove za borbu protiv meksičkog gripa, beleže porast cena akcija od 3- 4 % po-sto. Kanada, Sjedinjene američke države i Meksiko apeluju na ostatak sveta da ne koriste situaciju i ne uvode različita trgo-vinska ograničenja (zabrane uvoza), koja će ići na štetu zemalja najviše pogođenih virusom. Takođe, cena nafte pala je za 2 %, tako da sada iznosi 50 američkih do-lara po barelu.

zatišje pred Buru?

Stručnjaci navode da je grip dostigao svoj vrhunac između 23.- 28. aprila i da je od tada ušao u mirniju fazu. Stoga, mnogi od njih smatraju da je nivo mobilnosti moguće spustiti i da nije potrebno da se proglasi pandemija. Neki, međutim, isti-ču da grip može ponovo da uđe u fazu ek-

spanzije i to objašnjavaju činjenicom da se virusi slabije razvijaju i šire u letnjem vremenskom periodu koji nam predstoji. Svakako, i taj perid će proći, a to znači da svet nije potpuno bezbedan i da ne treba dozvoliti prerano opuštanje.Na kraju, evidentno odmakla ekonomska kriza je podgrejana pandemijom na pragu. Svet će, svakako, biti pogođen simultanim dejstvom ove dve globalne pošasti. Mi ćemo, na sreću, osetiti minimalne posledi-ce obe. Međutim , poznata je ekonomska zakonitost da posle svake recesije privreda ulazi u fazu ekspanzije. Najveće svetske države će tu zakonitost, neosporno, potvr-diti. A šta će biti sa Srbijom?

Maja RADak

1918. godine zabeležena je pandemija španske groznice koja je odnela živote oko 50 miliona ljudi (trećina tadašnjeg svetskog stanovništva). iako iscrpljen ratovima i na znatno nižem stupnju razvijenosti svet je uspeo da izađe na kraj sa ovom epidemijom ogromnih razmera. Sa današnjim znanjima, razvijenom naukom i tehnologijama, najsnažnije svetske države morale bi mnogo lakše da izađu na kraj sa potencijalnom pandemijom.

industrija zabave, standardno, koristi svaku situaciju da poveća svoj profit. tako su se u prodaji, nedavno, pojavile majice sa natpisima : “otišao sam u meksiko i sve što sam dobio je svinjski grip“, “Svinjski grip- osveta slanine“. takođe, pojavile su se i razne video igrice sa ovom tematikom, kao na primer “Borba svinja“ u kojoj je igrač lekar sa špricem, a cilj je pobiti sve zaražene prasiće pre nego što istekne vreme.

32

DRUŠTVOSujeverni ili ne?

moderno Sujeverje još uvek

verujete li u babske priče? ako vas zasvrbi levi dlan imate razloga za sreću, jer će biti para!

ne čistite sto rukom, bićete siromašni. ako ste pošli na ispit, neka vas neko obavezno isprati

i prospe vodu za vama. u suprotnom, bolje ostanite kući.

duBoko u našem

Veliki je broj ljudi koji veruju bar u jedno od mnogobrojnih su-jeverja. po definiciji sujeverje predstavlja nerazumno verova-

nje da su zbivanja u budućnosti uzroko-vana određenim radnjama, bez logičnog uzročno-posledičnog odnosa između činjenja tih radnji i događaja u buduć-nosti. Ipak, sujeverje postoji oduvek i kako vreme prolazi ne može se ni naslu-titi kada bi se ono moglo povući iz našeg društva.

crna maČka

Hiljadama godina crna mačka se smatra-la misterioznim bićem sa natprirodnim moćima. Čak se povezivala i sa veštica-ma. Verovalo se da veštice imaju sposob-nost da se pretvore u mačke čak devet puta. Smatra se da je baš tako i nastalo verovanja da mačke imaju devet života.Verovanja da crna mačka donosi nesreću potiče iz engleske, iz perioda vladavine kralja Čarlsa I. Njegov strah da će izgu-

biti svog omiljenog ljubimca, crnu mač-ku, bio je toliko veliki da je naredio da je čuva posebna straža. Onog dana kada se mačka razbolela i uginula, za vladara je sve krenulo naopako - izgubio je vlast i ubrzo bio uhapšen.Dalji razvoj verovanja uobličilo je ono što je danas rašireno kod mnogih naro-da, pa i našeg. Jedno od tih verovanja se vezuje i za mornare. Onoga dana kada se mornar pripremao za put, ukućani su gledali kakvu će mu sreću proreći crna mačka. Smatralo se da ona zna šta ga čeka. Ako bi krenula od njega ka vrati-ma, pokazujući mu simbolično put, to bi bio dobar znak i on bi polazio na put bezbrižan. Međutim, ako bi mu presekla put, to bi značilo da mu ne savetuje da krene, jer ga na tom putu čeka nesreća.

razBijeno ogledalo-Sedam godina neSreće

prva ogledala koja su postojala nisu ni mogla da se razbiju, jer ih je činila mirna površina vode. Bez naučnog saznanja o prirodi, čovek je mislio za svoj odraz u vodi da je to njegovo drugo «ja», nje-gova druga duša. Ako bi uznemirio to svoje «ja», time bi povredio i sam sebe. Kada su kasnije napravljena staklena ogledala, njihovo razbijanje značilo bi ozbiljnu povredu duše.Zašto baš sedam godina nesreće? Stari

DRUŠTVU

33

DRUŠTVO

Rimljani su verovali da se život čoveka obnavlja svakih sedam godina. pošto bi razbijanjem ogledala taj život bio ugro-žen, trebalo bi čekati sedam godina da se on obnovi. Staro verovanje kaže da, ako se desi da razbijemo ogledalo, treba sa-čekati sedam sati pre nego što pokupimo staklo. Svaki sat za svaku godinu. Nakon toga treba to isto razbijeno ogledalo za-kopati u noći punog meseca.Ipak, i ovo sujeverje kao i svako drugo, zasnovano je na praktičnim razlozima. Staklena ogledala su nekada bila veoma skupa, pa je njihovim vlasnicima dobro došlo verovanje koje bi pomoglo da ona ostanu što duže čitava.

detelina Sa Četiri liSta

postoji nekoliko legendi koje prate ovu biljku. Starokeltski sveštenici u engle-skoj, druidi, verovali su da detelina sa četiri lista ima magijska svojstva. prema drugom tumačenju, ova detelina je pred-stavljala Solarni krst, koji su ljudi nekada koristili za orjentaciju. Jedna prava linija krsta pokazivala je mesto na kome Sun-ce izlazi i zalazi ( istok i zapad), a druge dve sever i jug.Detelina sa četiri lista je kao i svaka druga detelina, samo što u sebi ima degenerisa-ni gen koji određuje broj listova deteline. potražnja za ovim simbolom sreće danas je toliko velika da su neke uzgajivačnice uspele da odgaje sorte detelina sa četiri lista. Kupite njihovo seme i napravite sebi čitavu baštu punu “sreće”!

da kucnem u drvo!

Kucanje u drvo se zasniva na starom verovanju da su bogovi živeli u drveću koje je raslo po šumama. Kada su vernici dolazili do drveta da mole boga za nešto, sam ritual je zahtevao da vernik najpre dodirne koru drveta. Ako bi mu se ta že-lja ispunila, on bi ponovo došao do istog drveta i ponovo kucnuo u njega. To je bila poruka da je njegova molba urodila plodom, kao i istovremeni znak zahvalji-vanja za ispunjenu želju.Ono naše “da kucnem u drvo, da ne čuje zlo” verovatno potiče od jednog dru-gog verovanja. po njemu, oko drveća su obletali duhovi koji su bili ljubomorni na ljudsku sreću i koji su činili sve da osujete svaki dobar razvoj događaja. Ku-

canje o drvo je imalo svrhu da zagluši uši tim duhovima, kako oni ne bi čuli da je želja ispunjena.

petak trinaeSti

petak trinaesti vekovima unazad širi strah od nesreće među ljudima. Od tog iracionalnog straha pati preko osamna-est miliona ljudi u SAD, a izaziva različi-te simptome, od blage nervoze do pravih napada panike. Iz straha od petka trinae-

stog neki ljudi menjaju svoje rasporede i ne odlaze na posao tog dana. Stručnjaci su ocenili da svetska ekonomija na taj dan biva oštećena za oko osamsto mili-ona dolara, jer ljudi ne rade, ili menjaju svoj svakodnevni sistem rada. I sam broj trinaest je zbog toga predmet fobije. po-znato je da postoje hoteli koji nemaju sobe sa tim brojem, kao i veliki broj ne-bodera koji nemaju trinaesti sprat.postoji mnogo razloga zašto se danas veruje da je petak baksuzni dan. eva je ponudila Adamu jabuku u petak, u pe-tak je započeo Veliki potop, gradnja Va-vilonskog tornja je prekinuta u petak, i mnogi drugi.

Jedna od mnogobrojnih priča koja se povezuje sa sujeverjem u vezi petka tri-naestog pominje i vitezove Templare. Njihova misija je bila da zaštite Hrišća-ne tokom Krstaškog rata. Kako je vre-me prolazilo oni su postajali sve boga-tiji i moćniji. U želji da im oduzme svo bogatstvo, kralj Filip je tajno naredio masovno hapšenje svih onih koji su pri-padali ovom viteškom redu. To se dogo-dilo petka trinaestog 1307. godine. Ipak, stručnjaci smatraju da je to suje-verje novijeg datuma, i da je tek od po-četka dvadesetog veka postalo uobiča-jeno i sve zastupljenije među ljudima. Jedan autor je primetio da priče u vezi petka trinaestog počinju od 1907. godi-ne. Ne slučajno, te godine je izdata priča Tomasa Lovsona « petak trinaesti », u kojoj beskrupulozni broker koristi ovo sujeverje kako bi stvorio paniku na Vol Stritu.Nedavno je sprovedeno jedno statistič-ko istraživanje čiji je cilj bio da utvrdi prosečan broj nesreća svakog dana u ne-delji. Rezultati su bili iznenađujući samo za skeptike: najveći broj nesreća se desio upravo u petak – čak 688! Ipak, struč-njaci kažu da bi petak trinaesti mogao da bude nesrećni dan – samo ako verujete u to. Neka proročanstva su jednostavno samoostvariva. Takođe, činjenica je i to da su ljudi svakog petka trinaestog mno-go obazriviji i mnogo pažljiviji. pa zašto onda ne bi okrenuli sujeverje u suprot-nom pravcu? Da petak trinaesti bude najbezbedniji dan!

Sujeverje kao naČin života

Ljudi koji sebe smatraju nesrećnim ima-ju veću sklonost ka sujeverju. Ukoliko mislimo da smo rođeni pod nesrećnom zvezdom, velike su šanse da ćemo se više plašiti petka trinaestog, razbijenih ogle-dala, crne mace koja je samo protrčala ispred nas. Svakodnevno se suočavamo sa mnogobrojnim izazovima, a sujeverje nam pruža iluziju da ih možemo kontro-lisati. Rituali nas ohrabruju da činimo sve što možemo da stvari ispadnu najbo-lje po nas. Na kraju, odluka je na nama: da li ćemo prekrstiti palčeve i upražnja-vati sitne rituale svakodnevno, ili ćemo jednostavno pustiti da stvari idu svojim tokom?

Sanja Mitić

Strah od petka trinaestog čak ima i svoje ime: paraskevidekatriafobija.

jedan američki terapeut uverava svoje pacijente da će biti izlečeni od ovog straha ako nauče da tečno izgovore

ovu reč napamet. zanimljivo je da kod velikog broja njegovih pacijenata ovo

stvarno i funkcioniše. tim ljudima je verovatno potrebno samo malo

sugestije da bi se oslobodili svojih strahova.

34

mozaik

za vreme vašeg boravka u „Mono-pollistu” videli ste mnogo sjajnih urednika i novinara kako dolaze i odlaze iz časopisa. Sudeći po

Vašem rekordnom stažu, slažete li se da samo najjači opstaju?

Kako se uzme. Neki urednici i novinari su bili jači i bolji od mene, ali guranje niz stepenice, podmetanje afera i narav-no ucenjivanje pomogli su mi da ih po-bedim. Ovaj, izbriši ovo što sam rekao... Hteo sam da kažem da ostaju samo naj-

vredniji, najuporniji i najbolji. Nakon tri godine rada, odlazite sa ve-likim poštovanjem i ogromnim brojem priznanja kolega, čitalaca, slučajnih prolaznika na ulici, Stivena Hokinga... Kako gledate na svoj minuli rad?Veoma sam zadovoljan minulim ra-dom, jedino ne mogu da prežalim puli-cerovu nagradu koju mi nisu dali jer ni-sam Amerikanac. Najveće zadovoljstvo mi predstavlja to što moj rad cene svi - svetski poznatih fizičari, mladi, stari, trezni, pijanci, studenti, večiti studenti i naravno studentkinje.

Koja je tajna Vašeg novinarskog umeća?Svakog dana ustajem u pola šest, radim 200 trbušnjaka i 100 sklekova, istuširam se i pojedem musli. Onda pogledam na internetu i u novinama najnovije vesti. Zatim odem na posao koji završim za četiri-pet sati (ponekad i brže) i onda odem da vozim bicikl, nekih tridesetak kilometara na što brdovitijem terenu. posle vožnje idem u teretanu. Ako sti-gnem da jedem, super, uzmem lepo du-plu porciju ćevapa ili punjenu pljeskavi-cu i pivo. Na kraju dana idem u provod.

intervju: Branko kubat

ako ti kažu da ne umeš,zapuši im uSta Stotine novinara sjatilo se jednog vrelog aprilskog dana ispred hotela «grande» u monaku. žitelji ovog grada ostali su nemi nakon pogleda na dosad nezapamćene, nepregledne kolone novinara i televizijskih ekipa iz svih delova sveta. na potpuno ignorisanje «sedme sile» naišle su gotovo sve poznate ličnosti koje su odsele u ovom hotelu: miroslav ilić, Bijonse, Stiven Sigal, arnold švarceneger... novinari iz svih delova sveta danas uopšte nemaju vremena za njih jer čekaju na intervju sa velikim novinarom, publicistom i guruom marketinga, Brankom kubatom! pogledavši svoje kolege sa prozora klimatizovanog press centra hotela «grande» kako se muče po ogromnoj žezi, odlažem svoj kapućino i započinjem intervju sa gospodinom kubatom. i to oproštajni, jer od narednog broja više neće pisati za naš list!

35

mozaik

Naravno, dok sve ovo radim padaju mi raznorazne ideje o tekstovima na pa-met. Kada treba nešto da se napiše lepo sednem za kompjuter, malo istražujem ili pitam moje «celebrity» prijatelje i tekst je veoma brzo gotov.

Svima je poznato da Vam je od prvog teksta bezrezervnu podršku pružao Nikola Tesla. Njegova pisma iz 56. dimenzije i dan-danas pune e-mail sanduče «Monopollista». Da li uz takvu podršku dolazi i velika odgo-vornost?Naravno. On je moj dobar drugar i pazi da ne zabušavam.

Kako ste reagovali na vest da se pre-mijer Rusije Vladimir Putin, nakon Vašeg teksta o srpsko-ruskim odno-sima, zaključao sa 2 litra votke u svoj kabinet na puna tri dana?Bilo mi je jako drago jer je gospodin putin video sve greške svojih prethod-nika. Još mi je bilo draže kada mi je poslao zvanično pismo sa izvinjenjem. Obećao mi je sanduk najkvalitetnije ruske votke, ali ga još nisam dobio. Na-dam se da će votka stići ili će biti novi tekst, ovaj put o njemu.

Pored toga što ste izuzetno cenjeni novinar, Vi ste i nadaleko pozna-ti publicista i producent. Kako ste došli na ideju pokretanja sopstvene izdavačke kuće „Qbat Publishing Inc.” i saradnju sa filmskim studijom «Pufna Pictures Ltd.»?Na tržištu ima mesta za sve, i ja sam zaključio da je ulazak u poslove sa knji-gama (iako ih niko ne čita) i filmovima (iako svi gledaju pirate) veoma profita-bilan i da tu treba da uložim sve pare.

Vaša izdavačka kuća objavila je sabra-na dela Čaka Norisa u čak 32 toma. Kako je tekla Vaša saradnja sa ovim glumcem, borilačkim majstorom i multimedijalnim umetnikom?Ne znam da li ste upoznati, ali sabrana dela Čak Norisa su najprodavanije knji-ge na svetu. Kada bismo sabrali uku-pnu prodaju Biblije, Kurana, Ginisove knjige rekorda i svih udžbenika na eko-nomskom fakultetu zajedno ne bi do-bili ni 3% prodaje Čakovih knjiga. Naj-veći problem je bio sa konkurencijom.

Morao sam da pozovem moje ortake Brus Lija, Arnolda Švarcenegra i Stive-na Sigala kako bi eliminisao konkuren-ciju. Kada su oni eliminisali konkurente saradnja sa Čakom je uspostavljena na obostrano zadovoljstvo. Naročito sam zahvalan Čaku na pomoći u marketin-gu jer on lično prebije svakog ko neće da kupi njegovu knjigu.

Priča se da kompanija «Pufna Pic-tures Ltd.» intenzivno pregovara sa «Warner Bros.» o početku snimanja filma o Vama, koji biste vi režirali. Da li je tačno da ste za taj film već izabra-li Mela Gibsona kao asistenta režije i Stiven Spilberga da Vam donosi kafu i užinu? Odakle vam ta informacija!? To je bilo top-secret, svaka vam čast, prvi ste koji su to saznali. Mela sam izabrao jer je sa njim dobra zezancija, a čujem da sad in-tenzivno provodi vreme i sa nekim Ru-skinjama, pa ne može da škodi. A što se Spilberga tiče čuo sam da kuva najbolju crnu kafu u Holivudu i izbor je bio lak.

Barak Obama je nedavno izjavio da će se po okončanju svog mandata kandidovati za predsednika opštine Novi Beograd. Kako gledate na to da je upravo Vas izabrao da mu vodite kampanju? Moram da demantujem ovu informaci-ju. Barak mi je predložio da mu vodim kampanju, ali ja njegovu ponudu još ni-sam prihvatio. Ozbiljno razmišljam da se kandidujem protiv njega i da ga pobedim. Smatram da Novi Beograd do nezavisno-sti i otcepljenja od Beograda treba da vodi neko ko je tamo odrastao. Ups, spomenuo sam nezavisnost, briši to... :)

Novinari su Vas dovodili u vezu sa velikim brojem žena iz sveta šou-bi-znisa i muti-level marketinga. Da li ste Vi i Skarlet Johanson «samo» prijatelji?Mi smo samo vršnjaci koji vole da se dru-že, naročito kada njen muž nije kod kuće.

Najava vašeg odlaska iz «Monopo-llista» obišla je svet i zauzela sve prostore u medijima. Svetska kriza postala je tema za žutu štampu, a o globalnom zagrevanju sada se jedi-no govori u Međunarodnom savezu

proizvođača šporeta. Kakav je osećaj biti svetska senzacija br. 1?pomalo stresan, ali ne žalim se. Zasut sam pismima obožavateljki, novinari me prate na svakom koraku, već sam prebio tuce paparaca i slupao tri automobila i moram svakih 12 sati da menjam broj mobilnog. Sve u svemu – začin C.

Kako teče pisanje Vaših memoara? Da li će ih objaviti «Qbat Publishing Inc.»?Taman kad pomislim da su završeni, desi se nešto novo što mora da uđe u knjigu. Memoari će izaći jednog dana i naravno da će ih objaviti «Qbat pu-blishing Inc.», u saradnji sa «Texas de-struction International», kompanijom Čaka Norisa.

Vaši planovi za budućnost.prvi cilj mi je da započnem filmsku ka-rijeru, osvojim Holivud, par Oskara, onda evropsko i kinesko tržište i na kra-ju svet. Onda da završim memoare i do kraja života brojim pare.

Vaš životni moto. Imam ih više, neki su moji a neki su po-zajmljeni od najvećih svetskih umova kao što su Bob Rok iz Alana Forda ili Homer Simpson.Ako ti kažu da ne umeš, zapuši im usta.Nikad ne reci džihad.Za alkohol – uzrok i rešenje svih pro-blema! - Homer J. SimpsonAko kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti. - Bob Rok

Duško Dugouško ili Vitez Koja?Nindža Kornjače su zakon. :)

Svi Vaši verni čitaoci biće potpuno skrhani vašim odlaskom iz «Mono-pollista». Šta biste im poručili?poručio bih im da će me neko bolji na-slediti, da ne brinu... Mada su veće šan-se da uđemo u evropsku Uniju nego da se to desi. Šalu na stranu, kada kupim ekonomski fakultet obećavam da će «Monopollist» biti bolji nego ikada.

Hvala Vam na razgovoru.Nema na čemu, bilo mi je zadovolj-stvo.

el ShkONDRy

36

mozaik

Svi smo sigurno čuli za izraze „Koc-ka je bačena“, “eureka!“ i slične. Te metafore su ušle u mnoge svetske jezike, pa i srpski. Ako vam nije po-

znato njihovo značenje ili ne znate kako su one nastale, ovde su opisane neke koje se najčešće koriste.

Pirova pobeda

Kralj pir (306–272. p.n.e.) je bio vladar epira, države na severu stare Grčke. Vero-vao je da ga je sudbina odredila za velika dela, između ostalog da obnovi carstvo Aleksandra Makedonskog. Zato je vodio

veliki broj ratova, koji su se uglavnom za-vršili jako loše po njega i njegovu državu. Jedan od njih je bio i sukob sa Rimskom republikom koja je napala grčki grad Ta-rant u južnoj Italiji. Stanovnici su se obra-tili za pomoć kralju piru, koji je poziv odu-ševljeno prihvatio, planirajući da ih, nakon oslobođenja, stavi pod svoj uticaj.pir je poveo veliku vojsku od 22.000 pe-šaka, 3.000 konjanika i 20 ratnih slonova. Slonovi su bili njegovo najjače oružje, jer ih Rimljani nikada ranije nisu videli.U prvom sukobu, kod Herakleje 280. go-dine p.n.e., pir je odneo veliku pobedu. Naredne godine, u borbi kod Askuluma, grčki kralj je opet pobedio, ali uz ogro-mne gubitke, tako da više nije mogao da parira svom protivniku. pir je tada tužno rekao: „Još jedna ovakva pobeda i ja sam izgubljen.“ Zaista, odlučujuća bitka sa Ri-mljanima odigrala se 275. godine p.n.e. kod Beneventa. Oslabljena grčka vojska je poražena, a Rimljani su zauzeli sve grčke posede u Italiji. Tri godine kasnije, pir je poginuo u borbama sa Makedoncima na peloponezu.Izraz „pirova pobeda“ se danas koristi da opiše uspeh postignut uz velike gubitke, koji šteti pobedniku skoro kao i pobeđe-nom.

od kulina bana...

Svima su poznate izreke „Od Kulina bana i dobrijeh dana...“, „Razvezao si priču od

zašto se kaže...

pirova poBeda, aliipak poBedašta su toliko važno učinili pir, ban kulin i njima slični, da bi njihova imena bila opštepoznata?

37

mozaik

Kulina bana“, i slične. Koristimo ih da opi-šemo davno prošlo vreme i blagostanje koje je tada postojalo. U njima se pominje ban Kulin (1180–1204), vladar srednjo-vekovne bosanske države.Zanimljivo je da za izreku nisu zaslužni Bosanci već stanovnici Dubrovnika. Ku-lin ban je Dubrovčane, koji su u srednjem veku bili uspešni trgovci, oslobodio plaća-nja carine. Umesto toga, tražio je da mu daju „poklon po izboru“. Ovu povlasticu, koja je bila veoma značajna, Dubrovčani nisu imali u okolnim zemljama. Međutim, stotinu godina kasnije, bosanski vladari su im ponovo uveli carinu i čak vodili ratove sa Dubrovnikom. Tada je u ovom gradu nastala izreka „Od Kulina bana i dobrijeh dana...“ kao žal za dobrim, starim vreme-nima.

jedan cezar, dve izreke

Izrazi „kocka je bačena“ i „preći Rubikon“ se vezuju za Gaja Julija Cezara, i mome-nat kojim je otpočeo veliki građanski rat u Rimu. prema zakonima Rimske republike, kon-zulima je bilo zabranjeno da se sa vojskom pojavljuju u Italiji. Formalnu granicu je predstavljala mala reka Rubikon, u blizi-ni današnje Bolonje. Cezar je sa jednom

legijom došao dotle, i razmišljao da li da nastavi dalje. Znao je da bi to značilo otvo-ren sukob sa pompejem i Senatom. Desetog januara 49. godine p.n.e. Cezar je prešao reku. Smatra se da je on tada u stvari rekao: „Neka kocka bude bačena!“. Njegove reči je petnaest vekova kasnije promenio Vilijem Šekspir i ta interpreta-cija se zadržala do današnjih dana.U dugom ratu koji je usledio, Cezar je porazio pompeja i njegove pristalice Op-timate i postao vladar Rima.„Kocka je bačena“ i „preći Rubikon“ ozna-čavaju odluku koja je konačna, i posle koje nema povratka. U mnogim kultura-ma postoje slični izrazi, kao što su „spaliti mostove za sobom“ ili „spaliti brodove za sobom“. Ova druga se pripisuje Tariku bin Zijadu, vojskovođi koji je vodio arapsku

invaziju na Iberijsko poluostrvo. Nakon iskrcavanja, on je naredio da se spale svi transportni brodovi, ostavljajući svojim vojnicima samo jedan izbor – da idu na-pred i suoče se sa neprijateljem.

damoklov mač

Damoklo je živeo u 4. veku p.n.e. i bio je jedan od laskavaca na dvoru Dionizija mlađeg, vladara Sicilije. Od svih laskavaca Damoklo se naročito isticao. Često je go-vorio svom kralju da je najsrećniji na sve-tu, jer ima sve što čovek može da poželi.Dionizije je hteo da ga nauči pameti – po-nudio mu je da zamene uloge na jedan dan. Te večeri je održan banket, na kome su Damokla tretirali isto kao i kralja. Uži-vao je u hrani, vinu i lepim ženama ne pre-stajući da laska svom vladaru, dok u jed-nom trenutku nije pogledao iznad sebe. Video je da mu nad glavom visi ogroman mač obešen o tanku konjsku dlaku. prestrašenom laskavcu Dionizije je tada objasnio da vladari, pored svih luksuza, moraju da žive i sa tim. Damoklo je brzo izgubio želju za hranom i pićem. Zamolio je svog kralja da napusti banket, rekavši da mu više ne zavidi na velikoj sreći.Anegdota je sačuvana do danas zahvalju-jući Ciceronu, koji ju je često pominjao u svojim govorima. Damoklov mač označa-va stalnu opasnost po one koji imaju vlast u svojim rukama.

eureka

Na grčkom „eureka“ znači „otkrio sam“. To je bio poznati uzvik matematičara i fi-zičara Arhimeda (287 – 212. p.n.e.), koji je postavio zakon potiska (kasnije nazvan Arhimedov zakon) i rešio zadatak koji mu je postavio vladar Sirakuze. Njegovo delo je zabeležio rimski arhitekta Vitruvije u svojim spisima „Deset knjiga o arhitektu-ri“. Otada, „eureka“ je sinonim za odušev-ljenje povodom nekog velikog otkrića.prema priči, za kralja Hijerona II izrađena je nova kruna od zlata u obliku lovoro-vog venca. Kralj je sumnjao da ga je zlatar prevario i izvesnu količinu zlata zamenio srebrom. pozvao je velikog matematiča-ra Arhimeda da to proveri, ali tako da ne ošteti krunu.Arhimed se našao pred problemom. Da bi odredio da li je venac od čistog metala, morao je da zna njegovu gustinu. Težinu

je lako mogao da izmeri, ali nije mogao da izračuna zapreminu jer je kruna bila ne-pravilnog oblika.Ideja mu je došla jednog dana dok se kupao. Kada je ušao u kadu, video je da se nivo vode podigao. Shvatio je da pota-panjem tela u tečnost može da izračuna njegovu zapreminu po količini vode koja je istisnuta. Oduševljen zbog otkrića, za-boravio je da je go i istrčao je na ulicu vi-čući: „eureka“. Arhimed je dokazao da je zlatar prevario kralja i ovim, kao i brojnim drugim otkrićima, obezbedio sebi mesto u istoriji.

tantalove muke

Tantal je jedan od likova iz starogrčke mitologije. prema legendi, bio je sin vr-hovnog boga Zevsa. Zahvaljujući milo-sti svog moćnog oca, Tantal je bio lišen svih ljudskih briga. Zevs ga je postavio za kralja Lidije (oblasti u današnjoj maloj Aziji), dodelio mu ogromno bogatstvo, a bilo mu je čak dozvoljeno da prisustvuje božanskim gozbama na Olimpu.Međutim, zbog svega ovoga, Tantal je postao uobražen, i počeo je da veruje da je iznad ljudi, čak i iznad bogova. Krao je hranu sa trpeze Olimpa, i delio je ljudi-ma, sebe je pred poznanicima poredio sa Zevsom i prenosio im njegove tajne. Vrhunac je bio kada je organizovao veliki banket u svojoj kući, i pozvao bogove da prisustvuju. želeo je da testira njihovu moć i mudrost. Zato je ubio svog sina palopa, isekao ga na komade i skuvao, a zatim njegovo meso poslužio bogovima.Zevs je odmah prozreo strašnu prevaru, oživeo palopa i strašno kaznio njegovog oca. Tantal je bačen u podzemni svet i osuđen na trostruke muke: večnu glad, večnu žeđ i večni strah. Bio je u bistroj vodi do vrata, ali kada bi se sagao da po-pije malo, voda bi presušila. Nad njim su visile grane sa najlepšim plodovima, ali kada bi pokušao da ubere jedan, grane bi se brzo podigle. Takođe, nad glavom mu je stalno visila ogromna stena, koja je mogla da se surva na njega u svakom trenutku.Danas se veoma velike teškoće često na-zivaju „Tantalove muke“, a izraz „tanta-lizam“ opisuje frustracije čoveka kojem je cilj uvek na dohvat ruke, ali mu stalno izmiče.

Rastko RADeNkOvić

izraz „eureka” potiče od arhimeda, koji je to izgovorio nakon uspešnog

eksperimenta.

38

eho

OO

OO

OOFilterRRRRRR

Nije mogao tačno da se seti kako se sve odigra-lo. Sapleo se, izgubio ravnotežu.. valjda je

tako bilo. Dlanovi su mu udarili u asfalt, užaren od silnog trenja i iz-duvnih gasova koji ga celivaju da-nonoćno. Znao je šta sledi. Iskon-ski strah ga je paralisao. Treptaj oka kasnije, nije osećao svoje telo. Sva čula, sve motorne funkcije, sve se ugasilo. Samo jedna misao je boravila u njemu: „I čemu sve..?” U te tri reči su stala sva osećanja o smislu postojanja. Umirao je, ube-đen da je sve besmisleno. Misli su mu poput kameleona primile boju ništavila u koje je tonuo. Predstava je završena, sudbina je izdirigovala poslednje note svoje nepredvidive kompozicije, ali do aplauza nije došlo. Nije se imalo čemu aplau-dirati.Nikad se ranije nije začudio toliko kao kad je ponovo otvorio oči. Sta-jao je na trotoaru ulice u kojoj je

odrastao, i to baš ispred braon ka-pije dvorišta koje mu je tokom čita-vog detinjstva predstavljalo lično carstvo. Predavši se na tren svojim mislima, otvorio je metalna vrata i zakoračio u njegov mikro-kosmos. Možda ne postoji neko opšte mesto na koje se ide nakon smrti, možda svako u glavi ima svoju sliku raja u koju se povlači nakon izdaha, na večni počinak. Ta subjektivnost mu je izgledala sasvim logična. Svi ti zvuci koji su dolazili iz okoline, taj miris badema koji mu je jako nedostajao u proteklih par godina od kako je drvo posečeno, ali koji je ovde i dalje bio na svom mestu, izgled neba u sumrak koji je za nje-ga bio savršeno slikarsko platno, namenjeno za najfinije umetničko delo prirode, sve to je bila njegova vizija mesta za večan mir. Ali, on je osećao samo nespokoj. Ono što definitivno nije očeki-vao je društvo u zagrobnom živo-tu. Okrenuvši se ka vratima kuće

ugledao je preplašenog mladića, bledog kao kreč, koji ga je posma-trao. Bilo mu je potrebno neko vreme da shvati da se u dvorištu ne nalazi nikakav stranac. Čoveku je bio dovoljan sekund da shvati ko je mladić.Seo na stepenište koje je vodilo u podrum, na svega par metara od mladića. Radoznalost je konačno pobedila strah u mladiću i on sede pored čoveka..

„Zar je ovo moguće?” upita mla-dić.„Da si me to pitao juče, odgovorio bih ti - ne.” reče čovek. „Ali danas.. danas mislim drugačije, Mnogo toga u šta sam verovao se drastično promenilo, baš danas, Ušavši u ovo dvorište mislio sam da koračam po svom raju, a koliko jutros sam smatrao da ne postoji tako nesto.”Mladić je progutao knedlu. „Ti.. ti si ja..? I ti si mrtav..??”„U ovo prvo sam definitivno sigu-

druga šanSa

39

eho

OO

OO

OO

FilterRRRRRRran. Upravo gledaš sebe kakav ćes biti kroz.. šest-sedam godina.. Ti si sada prva srednje?”„Da, upravo sam završio osnov-nu..”„Znači pogodio sam. Sada je leto pred početak gimnazije.. Ono leto..”

Tog leta se prvi put zaljubio. Odu-vek je tvrdio da mu je to leto bilo najlepše koje je ikad doživeo. Tad je prvi put dobio krila. Istina, već na kraju leta ih je izgubio, ali ih je barem imao. Razmišljajući o tom periodu shvatio je da može da se priseti svakog trenutka, svakog dana koji je od tada prošao, bez ikakvog napora. Kao film, njegovo postojanje se razvilo pred njime, i dalo mu daljinski upravljač. Mo-gao je da premota na bilo koju se-kundu, stavi pauzu i analizira sliku koju je imao na umu.Sad shvatam, pomisli čovek. Ova zona sumraka ipak ima neki cilj. Izgleda da sam dobio šansu da ispravim greške koje sam načinio. Da promenim scenario svoje i ne tako proslavljene priče.

„Znam zašto sam ovde.. Mislim da i sam možeš zaključiti, uostalom.. Znaš šta se dešava u ovakvim tre-nucima na filmu, zar ne?”„Ti počinjes da mi govoriš o ono-me što me čeka..” odgovori mladić. „Kažeš mi šta da radim, a šta ne?”„Upravo tako.. Stoga se potrudi da što bolje zapamtiš šta ću ti reći..”

Toliko toga je hteo da saopšti mla-diću. Stvari koje su ga skupo ko-štale, kore od banana na koje se tako nepromišljeno sapleo, udarce glavom o zid koji su iznova i izno-va samo pravili čvoruge. Ali pre neke ishitrene reakcije, doživeo je surovo prosvetljenje – drastičnom

promenom menja i sve što mu se desilo nakon toga, i time gubi svo-ju svrhu. Samo će jednu stvar moći da promeni u životu mladića. I to mora da bude nešto što će mu baš značiti.Prvo što je analizirao je svoj odabir srednje škole. Proveo je pet godina u toj gimnaziji. Da, pet. I nije kri-vio bolest za to, za taj raskorak koji je nastao između njega i njegove generacije. Krivio je smer. Koliko bi mu život lakši bio da ga je samo promenio. Ali ipak nije mogao da se ne osvrne na pregršt prelepih trenutaka koje je doživeo, baš tu gde je bio. Tih pet godina su ipak bile bezbrižne i hteo ne hteo, ne-dostajale su mu. Kroz mogućnost da ih sagleda u potpunosti, jasno,

kao celinu, poželeo je da sve pono-vo proživi. Video je veliku ironiju u tome, ali se jedan mali osmeh ipak probio na površinu njegovog lica.Drugo na šta je pomislio je smrt bliske osobe. Jedine osobe koja mu je predstavljala uzor, a da je od krvi i mesa. Ona mu je bila i prija-telj i staratelj, mislio je da će večno biti pored njega i da će na njenu podršku večno moći da računa. Sada je bio u poziciji da je spasi,

i da održi pored sebe nekog bez koga je svet malo izgubio na svom šarenilu i na veselju. Odlučivao je o životu i smrti.Baš iz tog razloga nije ništa rekao. Jednostavno, nije mogao da se igra Boga. Doživeo je veliki gubitak, ali ipak nije na njemu da se suprot-stavlja prirodi. Već dovoljno se po-igrava s njom svim ovim što radi.Mislima se vratio ljubavi. Ne onoj prvoj, naravno, već svim ljubavi-ma koje je doživeo. Ako će prome-niti nešto u životu ovog mladića, to će biti neki od promašaja koje je doživeo na emotivnom planu, po-misli čovek. Niti će se suprotstavi-ti prirodi, niti će uludo utrošiti dar koji mu je dat. Ali razmišljajući o tome ko je sve njemu a kome je on lomio srce primetio je činjenicu koju nikada pre nije formulisao, ne na taj način. On je voleo. I bio je voljen. Da li su to bili kraći ili duži vremenski periodi, nije mu više bilo bitno. Spoznaja da je doži-veo ljubav u životu, napokon ga je umirila. Više mu nije sve izgledalo bez ikakve poente.Okrenuo se mladiću čije su oči po-kazivale ogromnu dozu uzbuđenja i nestrpljenja.

„Ne mogu ti reći ništa. Drago mi je što sam proživeo ovakav život, ma-kar bio i kraći nego što bih zeleo. Ovo sigurno zvuci čudno, ali ništa ne bih promenio. Tebi savetujem samo da slušaš svoje srce i raduješ se svakom danu. Tako imaš najviše šansi da budeš sretan kao ja..”

Sklopio je oči. Ponovo nije osećao ništa. Možda je mladić bio tu zbog njega, a ne obrnuto. Možda mu je promenio život. Možda raj i ne po-stoji. Nije razmišljao o tome. Nije razmišljao. Bio je samo spokojan.

veselo Perce

tog leta se prvi put zaljubio. oduvek je tvrdio da mu je to leto bilo najlepše koje je ikad doživeo. tad je prvi put dobio krila. istina, već na kraju leta ih je izgubio, ali ih je barem imao.

40

mozaik

iStorija

Mnogobrojni osvajači, Feničani, Ri-mljani, Vizantijci, Vandali i Arapi, osta-vili su svoj trag kao i deo istorijskog nasleđa. Sus je osnovan u 12. veku pre nove ere. U početku je bio feničanska luka i tada mu je naziv bio Hadrumen-tum. potom ga osvajaju Rimljani pod čijom je vladavinom Sus bio 700 go-dina. Nakon pada Rimske republike, osvojili su ga Vandali, a zatim i Vizan-tijci, preimenujući ga u Harikopolis i Jusinijanopolis, respektivno. U 7. veku konačno ga osvajaju Arapi dajući mu ime Sus. Ubrzano su širili svoju kulturu i islam, potiskujući tako rimske običaje

i tradiciju, kao i hrišćanstvo. U vekovi-ma koji slede, prostor današnjeg Tunisa su pustošile mnoge evropske zemlje, da bi početkom 18. veka pao pod potpunu kolonijalnu vlast Francuske. Ovaj peri-od je bio obeležen raznovrsnim oblici-ma otpora. Do nacionalnog oslobodje-nja dolazi tek 1956. godine.

privreda

Morska luka, poljoprivredna proi-zvodnja, industrija nameštaja, kože i farmaceutskih proizvoda su samo neka od privrednih obeležja grada. U Susu se na oko 2500 kvadratnih kilometara prostiru plantaže maslinovog drveta.

plodovi se beru u novembru i od njih se dobija veoma kvalitetno maslinovo ulje koje se koristi i za domaće potrebe i za izvoz. Sus je poznat i po korišćenju ostataka isceđenog maslinovog ulja za izradu stoprocentno čistog sapuna za skidanje šminke i zatezanje lica. Cvet jasmina je, takođe, jedan od simbola ne samo Susa, već i čitavog Tunisa. Nekad su ga nosili muškarci kao znak da su ne-oženjeni, a danas se prodaje na ulicama svih gradova. Od jasminovog cveta se prave izuzetni parfemi, kao i od cveta narandže. Na listi izvoznih proizvoda se nalaze i vina. Najpoznatije je crno vino „magon”, koje se proizvodi na isti način još od antičkih vremena. Ime je dobilo po vinogradaru Magonu koji je proizvodio vino u staroj Kartagini.Osnovna novčana jedinica je tuniski dinar koji ima 1000 milima. Najveća papirna novčanica ima vrednost od 30 dinara. Iznošenje valute iz zemlje nije dozvoljeno. U svim većim prodavnica-ma cene su, pored dinara, izražene i u evrima i dolarima.

znamenitoSti

U delu stare tvrđave Kasbah smešten je Nacionalni muzej, drugi po veličini u ovoj zemlji. Otvoren je 1980. godine. Izložbena postavka obuhvata vredne eksponate feničanske, rimske i vizan-tijske kulture. Najvrednije bogatstvo muzeja su mozaici pronađeni u Susu i širom Tunisa, čiji se nastanak vezuje za dolazak Rimljana. Najstariji datiraju iz prvog veka. Odlikuju ih jednostavne forme, korišćenje crne i bele boje, sa motivima biljaka i cveća. Vremenom izrada mozaika prerasta u modu i bi-

Sus

BiSer tuniSke oBaleSus (Sousse) je treći po veličini grad u tunisu. nalazi se na istočnoj obali Sredozemnog mora, na 140 km od glavnog grada. Središnji je deo oblasti Sahel. takođe je i privredni, administrativni i univerzitetski centar. Samo u centralnom delu grada živi oko 300.000 stanovnika. njegova prijatna klima, prelepe plaže i gostoprimstvo meštana osvajaju turiste, koji se iznova i iznova vraćaju ovde.

41

mozaik

znis, a ukrašavanje kuća mozaicima u prestiž bogatog stanovništva. U muzeju su izloženi i spomenici iz hrišćanskog perioda, otkriveni unutar grobova i u katakombama, sa likovima Isusa, Ada-ma i eve... U neposrednoj blizini muze-ja sahranjeni su znameniti ljudi Susa. Na trgu Ribat nalaze se dva impresivna zdanja – tvrđava i džamija. Zajednički su im vreme, način i stil gradnje. Danas su one neka vrsta prepoznatljivosti Susa i nezaobilazne slike na razglednicama. Tvrđava je izgrađena u osmom veku i bila je neka vrsta dvorca, sa po 18 soba na dva sprata. Ali služila je i kao vojna baza za odbranu grada. Spoljni zidovi okružuju dvorište u kojem su rezervo-ari za prikupljanje kišnice. Sa vrha kule tvrđave, koja je visoka 28 metara, pru-ža se veličanstven pogled na ceo grad. Nadomak tvrđave je džamija koja je najstarija u Susu. U neposrednoj blizi-ni trga je spomenik koji podseća Tuni-žane na žrtve višegodišnje kolonijalne dominacije.Ne sme se zaboraviti ni Medina koja svojim tradicionalnim izgledom pruža

izuzetan kontrast modernom, urba-nom gradu koji nosi sebi svojstven me-diteranski šmek.

Shopping

Centar grada, kao i sporedne vijugave uličice, preplavljeni su mnoštvom tezgi i prodavničica koje se odlikuju neve-rovatnim šarenilom robe. Smenjuje se ponuda odeće, tradicionalne i strane (mahom kopije svetski poznatih bren-dova), parfema, kristala, nakita, proi-zvoda od kože, muzičkih instrumenata, lekovitog bilja, maslinovog ulja, voća i nezaobilanih egzotičnih začina. Tuni-žani od začina najčešće koriste šafran, kari, cumin i cvetni prah ruže, te su im jela pikantnija i neobičnog ukusa. Od suvenira turisti najviše kupuju proi-zvode od kože, kao što su cipele, tašne i jakne, koji su izuzetnog kvaliteta, a jef-tini. Takođe se kupuje nakit, prvenstve-no od zlata i grnčarija – ćupovi, tanjiri

i ukrasni predmeti. Od hrane, najtraže-niji su slatkiši – alva, ušećereno voće, karamelizovani lešnici, bademi, pistaći, zatim urme i, najinteresantnije od sve-ga, plodovi kaktusa od kojih se cedi sok i kuva džem! Ono bez čega definitivno ne smete da se vratite iz Tunisa jesu nargile. postoji veoma širok izbor: od onih dekorativnih, minijaturne veliči-ne, do pravih profesionalnih uz koje ide i uputstvo za upotrebu i prateći dodaci. U svakom slučaju, preslatke su, šarene i niko im ne može odoleti! Robu po fiksnim cenama možete kupiti jedino u modernim tržnim centrima. Cenka-nje se ovde podrazumeva i sastavni je deo svake kupovine, te je ovo prilika da oprobate svoje veštine u tome. Obave-zno budite istrajni jer možete spustiti cenu za više od pola početne.

turizam

Mnogo toga može da se vidi i doživi u Susu, središtu ovdašnjeg turizma. More privlači magičnom snagom, a omiljeno odredište je plaža Korniš. Sezona ku-panja započinje u maju, a traje do kraja oktobra. Godišnje oko 1.200.000 po-setilaca uživa u čarima ovog grada. Sus ima oko 120 modernih, komfornih ho-tela. Za zabavu gostiju brinu školovani animatori. Svako veče se organizuje različit program, ali najupečatljiviji uti-sak zasigurno ostavlja veče fakira. Grad nudi bogatu ponudu restorana, kafića, kazina, noćnih klubova, sportskih tere-na i mnogobrojnih kulturnih sadržaja. Obavezno posetite u italijansku pice-riju-poslastičarnicu, najveću u gradu, i klub Dva delfina u kojem svako veče uživo nastupa bend iz Srbije.Na 5 km od Susa, nalazi se port el Kan-taui, ekskluzivno letovalište. po mnogo čemu je neobično. Niklo je kraj najlep-še plaže ovog dela Mediterana i pred-stavlja prvo planski izgrađeno mesto u celom Tunisu. Izuzetno je dopadljivo jer se u njemu prepliću evropski izgled, urbanost, donekle i glamuroznost sa tradicijom i istorijskim nasleđem. U središtu zaliva je prelepa marina, u kojoj su usidrene veoma skupe jahte. Meštani sa ponosom ističu da su u port el Kantauiju letovale, između ostalih, Klaudija Šifer i Sofija Loren. Mesto je načičkano brojnim kafićima sa let-

njim baštama, prodavnicama, kao i ra-skošnim fontanama koje su okružene cvetnim stazama. Ovdašnju atrakciju predstavlja i Zoo vrt, a takođe i zabavni park Hanibal. Iako je ovo, prvenstveno, namenjeno mlađoj populaciji, podjed-nako dobro se zabavljaju i oni „malči-ce” stariji.Mnogo je toga čime Sus osvaja. Gosto-primstvo, prelepe plaže, upoznavanje sa tragovima minulih vremena i civilizaci-je... Svako će odavde poneti nezaborav-ne utiske i poželeće da se ponovo vrati. Između tradicije i savremenog poima-nja života, Sus je sve to, ali i mnogo više od toga.

Sonja jakOvljević

godine 1981..u Susu se snimao prvi deo filma indijana džons, gde je Sus

„glumio” kairo.zidine medine

port el kantaui

medina

42

mozaik

u Stranicamapripovedač, pesnik, kritičar i urednik časopisa, edgar alan po je bio autor koji je otkrivao jednu drugu stranu književnosti, obavijenu mističnim i sablasnim. interesovanje za okultizam i satanizam doprineli su da po u svoje stvaralaštvo uvede upravo tu atmosferu i postane neprikosnoven najpre u američkoj, a potom i u svetskoj književnosti.

o životu...

edgar Alan po rođen je 1809. godine u Bostonu. Sin glumice rodom iz en-gleske i glumca iz Baltimora, posle nji-hove smrti primljen je u dom Džona Alana, trgovca iz Ričmonda. Klasič-no obrazovanje dobio je u engleskoj i Škotskoj. Nikad legalno usvojen, prezime Alan je uzeo kao svoje sred-nje ime. Zbog kockanja i rasipničkog života, staratelj mu zabranjuje dalje školovanje zbog čega se po vraća u Ričmond, gde objavljuje zbirku baj-ronovske poezije «Tamerlan i druge pesme». Džon Alan mu pomaže da upiše vojnu akademiju. Nedugo po-tom, po namerno izazvano biva iz-bačen sa akademije, odlazi u Njujork, gde radi i piše pod uticajem Kitsa, Šelija i Kolridža. put ga, međutim, ponovo vodi u Ričmond gde počinje

život i delo edgar alan poa

mraČnih priČa

43

mozaik

da radi kao urednik jednog časopisa. Tamo je stvorio ugled književnog kri-tičara. Ubrzo se ženi svojom rođakom Virdžinijom Klem kojoj je tada bilo svega 13 godina. Ona umire mlada, od tuberkuloze, a po joj posvećuje pesmu «Anabel Li». Nakon njene smrti, on sve više posrće. počinje da pije i da piše sa puno gorčine. Univerzum koji je sam iskrojio doveo ga je do njego-vog kraja. Umro je 1849. u Baltimoru,

u svojoj četrdesetoj godini.

zaČetnik detektivSkog žanra

poova dela su odjek našla najpre u Francuskoj, zahvaljujući Bodleru i Ma-larmeu. Bio je uzor u pesništvu i ana-litičkom poimanju književnog teksta. presudno je uticao na stvaranje detek-tivskog žanra u XIX veku, a smatra se i začetnikom moderne fantastike. Nije ga zanimao nijedan naučni koncept, nije pisao po žanrovima, jednostavno, pisao je za širu publiku, nenametljivo i bez ugađanja, jasnim redovima budeći složene emocije. Kod njega nema do-datnih elemenata, nema okolišanja i rasplinjavanja u nepoznato. Sve je sve-deno i upućeno na lepotu jednog višeg čina koji ostaje među koricama poovih knjiga. Stimulisanjem čitaočevih men-talnih i duhovnih sposobnosti, posta-vio je osnove Novoj kritici, vodećoj školi književne analize u Americi u XX veku. Od priča najpoznatije su mu: «Mecengerštajn», «Gubitak daha», «Bon-bon», «Rukopis pronađen u boci», «Ljubavni sastanak», «Sen-ka», «Ligeja», «Ćutanje», «Đavo perverzije», « Sfinga»... pisao je i pe-sme među kojima se ističu: «Tamer-lan», «Gavran», «Anabel Li», «Crv pobednik», «Koloseum», «Let belog orla», «Osuđeni grad»... prepoznavši svoj dar prema pisanju,

uporedo se borio i sa sopstvenim sno-vima uspevajući da ih oblikuje u opi-pljive tvorevine. Smatrao je to svojim velikim darom i sposobnošću da dela pokrenuta imaginacijom dobiju re-alističnu notu stravičnog i opasnog. Umešnost pripovedanja , osećaj za rimu, objektivnost u kritici i mašta koja je uzimala danak svemu iza čega bi sledio njegov potpis, napravili su od poa prvorazrednog književnika. Nje-gova priča «Ubistva u ulici Morg» smatra se pretečom detektivske priče, a nezaobilazni «Gavran» decenijama navodi na razmišljanja i pokreće nove inspiracije. U poovim delima nema okolišanja, nepotrebne deskripcije i predvidivog završetka. Fokusiran na ideju, najviše što nam pruža je tužni beg u nepoznato ili užasom obojenu smrt.Za svoje stihove je rekao: «Za mene poezija nije cilj, nego strast, a sa stra-stima se treba odnositi sa poštova-

njem. One ne moraju i ne mogu biti podstaknute po volji sa nadom u neka-kva kržljiva obeštećenja, i još kržljavije pohvale sveta.»

u Sudaru Sa SoBom

poa su pokretala osećanja koja, kako je govorio, nemaju imena i opiru se ana-lizi. Znanja iz ranijih vremena su im neprimerena, a ni sama budućnost im ne pruža ključ. Znao je da nikada neće

dokučiti prirodu svojih misli, zbog čega im se i prepuštao, nalazeći u nji-ma onu jačinu koja je bila potrebna za pokretanje redova priča i pesama. Za te nove osećaje, novu suštinu, govorio je da mu uvećavaju dušu. Kao takve, bojio ih je u tajanstveno i morbidno, i slao svetu dela do tada atipičnog sa-držaja. Vodio se time da je pristojnost

mesta, a naročito vremena, ono stra-šilo koje je odvratilo čovečanstvo od različitosti i veličanstvenosti. O tome je u «Ljubavnom sastanku» i napisao: „Kao ova arabeskna kladionica, moja se duša muči u vatri, a delirijum ove scene samo me priprema za razuzdani-je vizije te zemlje stvarnih snova, kuda sada žurno odlazim.” Upuštajući se u sfere nerealnog, po još više pojačava prisustvo stvarnog i opi-pljivog. Zalazi u paranoju, mentalne osobenosti, karikiranja, pejzaže, smrt. Kao da je zakoračio u neku novu eru, uživljava se u sam leš, zemlju, pokrov, crve. Čitajući, u svakom novom redu nailazi se na „mračnije i dublje pred-mete za mudrovanje”. po je ovim reči-ma opisivao društvenu lestvicu, dajući primat onim nižim, ali iste ove reči od-lično prianjaju i uz poovo sveukupno stvaralaštvo.

Marija tiMOtić

„dugom premošćen beskrajni horizont! kako to da sam u takvoj lepoti video nešto odvratno?- u takvoj svečanosti znak tuge? ali, kao što u etici zlo proizilazi iz dobra, tako isto se, ustvari, iz radosti rađa tuga. da nije tako, sećanja na prohujala blaženstva postaju nespokoj, ili drugačije, patnja koju nosimo potiče iz zanosa koji je možda postojao.” (Berenisa)

„verovao sam i još uvek verujem da je istina često u suštini površna, i da u mnogim slučajevima dubina leži više u ponorima u kojima je traćimo, nego na mestima na kojima se stvarno može naći.”

44

mozaik

top 10

pre pet godina švedski novinar Mikael Jagerbrand je objavio listu koja je za-panjila svet. Na toj listi se našlo 10 naj-smrdljivijih poznatih ličnosti, odnosno devet ličnosti i jedna grupa. Na žalost obožavateljki širom sveta, prvo mesto na listi zauzeo je niko drugi do Bred pit. prvo mesto na listi pit je apsolutno zaslužio zbog svojih navika. ženama je sigurno lepo kada ga vide bez majice i verovatno im je jasno da Bred provo-di sate vežbajući. Jedini problem je u tome što on nema običaj da se okupa posle odlaska u teretanu i često danima ne menja majicu. Interesantno je da se na petom mestu našla Kortni Koks (Monika iz prijatelja), koja je najbolja prijateljica pitove bivše žene Dženifer Aniston. Možemo samo da zamislimo kako je bilo Dženifer kada je sa bivšim mužem išla kod najbolje drugarice. O Bredovoj higijeni se u poslednje vreme ne priča previše i veoma je moguće da ga je Andželina dovela u red.Na drugom mestu se našao Rasel Krou koji je pored loše higijene poznat i po lošoj naravi i kratkom fitilju. Hajden Kristijansen, zvezda novog serijala

Star Wars, našao se na trećem, Robin Vilijams na šestom i Kamerun Dijaz na osmom mestu. Od muzičara se na listi našao Dejvid Bouvi na četvrtom, Kristina Agilera na sedmom, članovi

Metalike na devetom i Bob Dilan na desetom mestu.

i oni Smrde

Spisak slavnih ličnosti sa problematič-nom higijenom ne završava se sa ovom listom. Na početku karijere Kijanu Rivs nije bio omiljen kod kolega na snima-nju jer se nije redovno tuširao i zauda-rao je. Doveo se u red tek kad je postao poznat.Interesantno je da među poznatim smrdljivcima ima mnogo „lepotana“. Metju Mekhonaki je nekoliko puta izabran za najseksipilnijeg muškarca na svetu. On je izjavio da mu je na sni-manju filma „Fool’s Gold“ njegova par-tnerka Kejt Hadson više puta nudila prirodni dezodorans ali on ga nije hteo. Dodao je da on nikada ne koristi dezo-doranse i kolonjsku vodu.Orlando Blum, nama poznat kao Lego-las iz Gospodara prstenova i Vil Tarner iz pirata sa Kariba, imao je ozbiljnih problema sa svojom verenicom Miran-dom Ker zbog svoje higijene. Kada su počeli da se zabavljaju ona mu je javno poručila da bi trebao da se češće tušira i menja odeću. Orlando je znao da po

mračne tajne poznatih

mnoge poznate ličnosti izgledaju drugačije u

stvarnosti. neke su ružne bez šminke, preniske, predebele ili

su jednostavno neprijatne, ni nalik na likove koje gledamo kako se smeškaju na filmu ili televiziji. verovali ili ne, neke

od najpoznatijih svetskih zvezda smrde, i to bukvalno.

lepi, Bogati i

Bred pit je stvarno najbolji. i u izgledu i u nehigijeni.

S m r d l j i v i

45

mozaik

nedelju dana nosi iste pantalone, maji-cu, džemper i čarape. Kao šlag na tortu Orlando je često puštao svog psa u kre-vet da spava sa njim i nije se prao posle. Verovatno je i on popravio svoju higije-nu jer se kasnije verio sa Mirandom.Nedostatak higijene se obično vezuje za muškarce ali i pripadnice lepšeg pola ponekad zanemaruju tuširanje. Džuli-ju Roberts su paparaci jednom snimili kako maše i otkrili da se ne brije ispod pazuha. Ona je posle priznala to jedno-stavno ne radi. U januaru ove godine njen telohranitelj je otkrio da se Džulija tušira jako retko jer tako „pomaže ži-votnu sredinu“. Dodao je da ona navod-no koristi neka prirodna ulja umesto sapuna. Ako se Džulija ne brije ispod pazuha, moguće je i da se ne tušira.

traČ ili iStina?

ponekad je teško razdvojiti tračeve od istine, pa tako postoji neproverena pri-ča kako čuveni američki voditelj Leri King ima mali ventilator ispod stola. Ovaj ventilator malo smanji Lerijev

„miris“ pa njegovi gosti mogu da izdrže i da mu odgovaraju na pitanja. Za Kri-stofera Vokena takođe postoje glasine da zaudara. Navodno i Vigo Morten-sen, nama poznat kao Aragorn iz Gos-podara prstenova, izbegava tuširanje. Mnoge zvezde su imale „pehove“ koji ne moraju da znače da ne vode raču-na o higijeni, ali svakako nas teraju na razmišljanje. Tako je Ben Aflek morao redovno da uzima bombone za dah dok je snimao film „Forces of nature“ sa Sandom Bulok 1999. godine. Njegov dah je toliko smrdeo da ona nije mogla

da snima sa njim. Hjua Granta su molili na dodeli Oskara 2002. godine da učini nešto sa svojim dahom. Interesantno je da je i on glumio sa Sandrom Bulok u filmu „Dve nedelje za zaljubljivanje“ i da su imali dosta scena sa ljubljenjem. Neke glumice baš nemaju sreće.

mlade nade

Od Mikaelove liste je prošlo pet go-dina i u međuvremenu su se pojavile neke nove zvezde. Od muških mladih nada izdvojili su se Zek efron i Robert patison. Dvadesetjednogodišnji Zak se proslavio sa tinejdžerskim filmom „Srednjoškolski mjuzikl“ i njegova ka-rijera je u stalnom usponu. Na putu je da krene stopama Breda pita jer ga bije glas kako se ne tušira danima i kako od-bija da se opere posle košarke. Rober patison, dvadesetdvogodišnji englez, proslavio se sa ulogom vampira edvarda Kalena u filmu Sumrak i mal-tene preko noći je postao idol miliona tinejdžerki širom sveta. Sa snimanja nastavka Sumraka javila se jedna glu-mica koja je želela da ostane anonimna. Ona je izjavila kako se Robert ne tušira i toliko zaudara da je skoro nemoguće raditi sa njim. Za razliku od većine gore pomenutih kolega, Robert je ekpresno demantovao ove glasine. Izjavio je da se ipak tušira i da on još nije ni došao na snimanje filma jer tek trebaju da počnu da snimaju scene sa njim.

iStina ili ne?

poznato je da tabloidi izmišljaju sva-šta kako bi povećali tiraže, ali izgleda da u (ne)higijeni zvezda ima mnogo više istine nego što smo mogli da za-mislimo. Dakle, ako ikada uživo vidite nekog holivudskog glumca, glumicu ili pop zvezdu, možda neće samo izgledati već i mirisati mnogo drugačije nego što ste mogli da zamislite.

Branko kUBat

špageti incident

za sledeću priču je teško reći da li je urbana legenda ili stvarni događaj, mada je verovatno da u njoj ima istine. Članovi američkog rok benda, gitarista niki Siks i bubnjar tomi li (bivši muž pamele anderson i njen partner u čuvenom kućnom filmu) su odlučili da se opklade. želeli su da vide koliko će izdržati bez kupanja, tuširanja i bilo kakvog čišćenja, a da svako veče spavaju sa mladim obožavateljkama. opklada se navodno završila posle dva(!!!) meseca kada se jednoj obožavateljki smučilo – ona je povratila po nikiju. ovaj događaj je postao poznat kao „špageti incident“ jer je devojka pre odlaska u krevet sa nikijem jela špagete.

top 10 poznatih najSmrdljivih liČnoSti

1. Bred pit2. rasel krou3. hajden kristijansen 4. dejvid Bouvi5. kortni koks 6. robin vilijams7. Kristina Agilera8. kameron dijaz9. metalika10. Bob dilan

džulija roberts je zgodna žena koja mnogo voli prirodu, toliko da ne troši

vodu na tuširanje.

46

4 75 7 9 3 29 6 2 4 54 1 5

8 1 6 26 3 7

5 4 7 3 11 8 2 4 6

6 5laganica

7 4 3 21 5 4 8

3 6 2 55 9 6

6 24 2 8

8 7 5 24 2 8 7

2 8 1 6ono kao…

9 7 89 3

5 3 41 9

3 5 1 87 6

4 7 12 3

6 4 9ledilo!

VESELI AVIJATIČARIPosle svakog leta piloti avio-prevoznika Qantas ostave mehaničarima belešku sa opisom problema, a pred sledeći let mehaničari ostave odgo-vor šta su uradili.

Zahtev: Leva guma skoro treba da se zameni. Izveštaj: Leva guma skoro zamenjena.

Zahtev: Nešto se otkačilo u kabini. Izveštaj: Nešto smo zakačili u kabini.

Zahtev: Autopilot sam gubi visinu za 200 stopa u minuti. Izveštaj: Nismo uspeli da ponovimo problem na zemlji.

Zahtev: Tragovi curenja na levom stajnom trapu. Izveštaj: Tragovi obrisani.

Zahtev: Zvuk iz DME instrumenta glasan da ne poveruješ. Izveštaj: Zvuk iz DME podešen na nivo u koji možeš da poveruješ.

Zahtev: IFF instrument neoperativan. Izveštaj: IFF instrument je uvek neoperativan kad je isključen.

Zahtev: Mislimo da postoji pukotina u staklu vetrobrana. Izveštaj: Mislimo da ste u pravu.

Zahtev: Nema motora broj 3. Izveštaj: Vizuelnim pregledom letilice pronađen motor na levom krilu.

Zahtev: Avion smešno reaguje na komande. Izveštaj: Avion upozoren da se uozbilji.

Zahtev: Čudan zvuk iz instrument-table, kao da neki patuljak udara če-kićem. Izveštaj: Patuljku oduzet čekić.

SUDOKU