Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet novembar 2009 broj 64

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet novembar 2009 broj 64

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-novembar-2009-broj-64 1/48

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, novembar 2009.

/ GODINA XIII - BROJ 64 / www.monopollist.org





Ai - max pai, aj, siini, b – na adij i has na icama. Madi Sbiji, ppnjapaiji, izani d saa ciiizang sa ži sa nadm da ć im jdnm, bii bj... Ddsagdina... Spa nzapsnsi iznsi ča 21%, bj simašnih j dsiga bj d 700 000, ćinamadih iz piaja ba šans da d iz zmj. Na icama sps psnic s bačnaaj naijači,amnj absi, pmaćj sani džajani i pnjama gši sbda jdsg izba... Piičaibćaaj da ć nam jdnm bii bj, ai a bćanja nažas iš n pai nada bičng ča... A i zaš bi... Gdina j 2009. Ima i azi?

Maja adak,Glavni i odgovorni urednik

GlAvNI I oDGovorNI ureDNIk:Maja RDAk FAkulTeT: Maija TIMoTIĆekoNoMIJA : Bjan ČAlIJA DruŠTvo: Tajana JANkovIĆMoZAIk : Snja JAkovlJevIĆ WeB: Miš levAČIĆ

NASlovNA STRNA : Pa MIHAJlovIC

DIZAJN & PPss: Banisa NinićDjan CićiD sdi, Bgad www.sdiid.cm

lekTuR : Maija JoCIĆ, Jana STevkovIĆ

ČlANovI reDAkCIJe:Bjana Džpina, vadimi Gjić, Bankba, Jna ljbišić, Nia Ćiić, Anđa

Dsi, Mi Bijić, Da Mihaiić, MaijaSačić, Maja rada, Maa raić, Miica B-žanić, Nia Šndić, Dagiša oašić, PaMihajić, uš Žiajić, ras radnić,Sanja Miić, Snja Jajić, Jgica Ignjaić,Maija Timić, Tajana raičić, Bjan San- ić, Tajana Janić, Bana Pišnja, Mišobadić, v vjić, Nađa Paica, BanaSnić, Anja Miić

„MonopolLis”časpis Sdns nij enmsg aakamniča 6, 11000 Bgad, SbijaTn: + 381 11 30 21 [email protected] www.mnpis.g

Gani i dgni dni:Maja RDAk Tn: +381 (0)63 756 08 [email protected]:Da MIHAIlovIĆTn: +381 (0)64 255 18 [email protected]

TekSTovI Su AuTorSkI, NISu CeNZurISANI I Ne PreDSTAvlJAJu ZvANIČAN STAv STuDeNTSke uNIJe ekoNoMSkoG FAkulTeTA.ZAHvAlJuJeMo Se rukovoDSTvu ekoNoMSkoG FAkulTeTA NA PoMoĆI u reAlIZACIJI ovoG BroJA

Uvodnik

m e m b e r o f :

Sadržaj

CIP - KTAloGIZACIJA u PuBlIKCIJINadna bibia Sbij, Bgad

378MoNoPollIST/Gani dni Gan Jaac.-199?, b. 1- . - Bgad(kamniča 6): Sdnsa unijaenmsg aa Bgad,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MoNoPollISTCoBISS.Sr-ID 117255180

4. PrEdaVaNjE Na EKONOMSKOM FaKULTETU U BEOGradUPOTPrEdSEdNIK LUKOILa VadIM NIKOLajEVIČ VaraBjOV OEKONOMSKIM OdNOSIMa SrBIjE I rUSIjE U VrEME KrIZE

6. INTErVjU Sa VLadOM ILIĆEM, dIrEKTOrOM NaCIONaLNESLUžBE Za ZaPOŠLjaVaNjENE TražI POSaO TEBE – PrONaĐI TI NjEGa!

10. STUdENTSKI PrOTESTI 2010STUdENTI OPET Na ULICaMa – jEr TaMO SE TražI PraVda!

13. aIESEC Na EKONOMSKOM FaKULTETU

16. ELINOr OSTrOMPrVa žENa NOBELOVaC Za EKONOMIjU

18. STaNjE INVESTICIONIH FONdOVa U SrBIjINEjEdNaK GUBITaK

21. MErE VLadE SrBIjE Za SMaNjENjE BUdžETSKOG dEFICITa U2010. GOdINISTEZaNjE BUdžETSKOG KaIŠa

24. EPIdEMIja TržNIH CENTara U SrBIjI

26. SrPSKI FILM U NOVOM MILENIjUMU

31. CUNaMI NaSILja U BEOGradUKaP KrVI KOja jE PrELILa ČaŠU

34. MEĐUNarOdNI da BOrBE PrOTIV GLadIKOLIKO TrEBa da NaS BUdE da BI TO NEKO PrIMETIO?

36. : NEHUMaNI USLOVI rada U UNIVErZITETSKOj BIBLIOTECI“SVETOZar MarKOVIĆ”da LI jE STUdENT POLarNI MEdVEd

38. NOVI ZaKON O BEZBEdNOSTI U SaOBraĆajUPOENI NOSE dOZVOLU

40. TEHNOLOGIja GENETSKE MOdIFIKaCIjE U raZVITKU

42. BErMUdSKI TrOUGaO – rUB IZGUBLjENOG SVETa

44. FOTOGraFSKO PaMĆENjEISTINa ILI MIT?



FaKULTET

Pevne potpesenik „Lukoil“ nEkonomskom fkultetu u Beogu

Ua, 20. ba Ps-sj sai enmsg a-a, sa pčm 10 časa, ganizaciji Cna za mđ-

nadn saadnj džan j pdaa-nj „uga i zadaci biznis pansa azj nms saadnj Sbij irsij“, psbn s ss -nms iz. Pdaač j bi vadimNiajič vaabj, ppdsdni s ngs mpanij „li“

i pdsdni Psng saa Sbij irsij. Pigdan dni g impa Faa dža j dan p.d. Ma Bacić. Gspdin vaabj j dša i ps pd-sdnia rs dacij DmiijaMdda Sbiji. P gsanja nanašm a, gspdin vaabj gi j na sasan Pidng sa- a Sbij i rsij.

KrIZa I PrOBLEMI

u sm dnm izaganj, gspdin vaabj s sn na nn -nms siacij s i rsiji. kagan z za ss nmsiz izdji j: sab gain n-m, pćan pažnj za diima ipii as ičn pšnj zasnanna zadžianj. Pcs gbaizacijsam j dpin da s iza pšii nas d sa, bz bzia ag sdšng - nmsg đnja zmj.kiza j pazaa pbm sa jima ssa pida sčaa danas, a šs siinsa ijnacija izza i sabnansijs žiš i insicij. rsija

j spa da smanji ddan ngain im ičinm nansijsihsdsaa j jj sj na aspaganj.oa sdsa rsija dgj giningnima, a i činjnici da j -mia psban sabiizacini nd, ji

sania npdiđna banja cnana i gasa. Smanjianjm pza sp-čn j daji pad pidn ainsi,d s ši džan adminisacijsdni na pimani ni. Scijanazašia sanniša saa j ndina,a ds rs dacij j asj pidn cij znači: a-anj nih adnih msa, simisanjnašnj ažnj, azj pdzniš-a i ding sisma i aizacij in-asnih pjaa.Gspdin vaabj psbn j izdji banja cn ngnaa a -ii pbm ss nmij. usdnjih, mž dći d nacinan p-

šnj ngnaa, smanjnja ča-nja žin sdin i pada insicija anain iz ngij. Mgć ji smanjnj insicija nan ind-sij. Nnisani as cna ng-naa nia n bi bi pjan za azj bi j pid.Saadnja na painm i džanmni čini s a jdina mgćns zapaziažnj sih mgćih pbma.

EKONOMSKI OdNOSI SrBIjE I rUSIjEP dnsi spsg za, rsija jna pm ms. ona j saiaganm izzm ngna naš

EKONOMSKa SaradNjarUSIjE I SrBIjE U USLOVIMaFINaNSIjSKE KrIZE

„Lukoil“ e nveć enegetskkompni u rusii i ug po veličini vn kompni u svetu. ZpniSibi ističe se ko nen glvnipoizvoni egion. Poseue neie petrhemjsa pstrjeja šrm

svet: u Ukini, Kzhstnu, Belousii,

Bugsko, Itlii, Holnii... Ponme obuhvt 25 zeml, ge sepoe rusie i Sad nlze i zemle bivšegSSSr- i Evope. Sttegi „Lukoil“ nezustvl se n snbevnu tištnftnim eivtim i gsom. Međuglvnim cilevim su i: cionlnokoišćene esus, zštit pvzposlenih i stnovništv koe ivi blizu„Lukoilovih“ postoen, ekološkzštit i zštit kultunog nsleđ.Ko glvni poblem poslovn „Lukoil“u Sbii, gospoin Vbov ističe

činenicu e nš zeml ein koim zbnu uvoz bezolovnog benzin,ko kvlitetnog nftnog eivt.



5

zmj, i pashdn na i gasa.Mi n sajm i dnsizza rsij, j s ganm pi-anj pizdi d maa i šačđbi. Ipa, mi sm jdina zmja an bišg SSSr-a ja ima ppisanSpazm sbdnj gini, čim

ii bj pizda mž da s nađna sm žiš ppn sbđncaina. Sdći p našm izz rsi- j, a mgćns zasad saj nis-išćna.rsij i Sbij pd bn azmnpzj i ii inasni p- ji. rsa mpanija „Gaspm“ p-pisaa j spazm saadnji sa našim „Sbijagasm“ izgadnj gasda „Jžni “ i sadiša gasa „Banasid“, paćng dgaajćim mđ-džanim spazmima. oi inas-ni pji s značajni j zj i ičin apiaa i spsban a-da, a mg dsi i d ć saadnj

spsih i sih mi.T j i pja izgadnj bgadsgma, a i čsanj na ndi-ma za nscij hid i m-ngsih psjnja. N ba izsa- ii i aanj spzi „Mss ban“ Bgad.

ZNaČaj daLjE SaradNjEGspdin vaabj isaa j da ć da bi značajna ibaizacija našg žišamga dsi d dbj saadnj sihi spsih pdzća. u Sbiji s šajznačajn sabaćajnic i j njna -ia pdns. N, ndjna j mđ-ginana saadnja cij azja. kapim izdji j gad Ms, ja imaizazi mđnadn saadnj, sa išd 150 gada 94 zmj. Da psjiinsanj za sps žiš pazais i čani ks pidn mi Pidn m kasnjasa jis psii Sbij. enmsa saadnja

sam j jdna d sa pzansi r-sij i Sbij, j im j zajdniča isija,n nasđ i adicija. enmsasaadnja s mž pbjšai, a asm eps nij Sbija mž psaiznačajan ginsi pan rsiji.Gspdin vaabj j za m sggsanja pgašn za pčasng ča-na ndacij enmsg aa.

Nikola ŠKONDIĆ

Po venosti spskog uvoz, rusi en pvom mestu. On e to ostviluglvnom izvozom enegenet u nšuzemlu, pevshono nfte i gs. Mine ostvuemo veliku venost izvozu rusiu, e su uglvnom u pitnupoizvoi o metl i veštčko đubivo. a ipk, mi smo ein zeml vn bivšeg

SSSr - ko im potpisn Spozumo slobono tgovini, čime veliki bopoizvo moe se nđe n uskomtištu potpuno oslobođen cin.

FaKULTET



FaKULTET Intevu s Vlimiom Ilićem,iektoom Ncionlne Slube z zpošlvne

PrONaĐI TI NjEGa!NE TražI POSaO TEBE

Koliko veuemo nekšnim bioim z zpošlvne, nšno NSZ? Koliko smoupućeni u ktivnosti koe on obvl n putu k nšem zpošlvnu, i u to št nm sveon omogućv? Koliko uopšte znmo svšenih stuent koi su pokušli nđu posopeko NSZ-? Št su sve smi uili kko bi ošli o svog zposlen, št NSZ i z nih?

Vlim i Ilić, i ekt o Nci on lne Slube z zpošlv ne



FaKULTET

S i mi znam i da -žim sdianja s- j bazanj i ad na sbi, inda, nan sšnih sdija

ssćm s sa nim izazm -

ažnjm psa. u j bici, ja nampdsji ii sa jm s nn s-sćm, džaa nam psdsmNSZ-a izazi ss. S bzim da ii bj sdnaa, i dgih nza-psnih ica nij pćn mgćn-si, ainsi, aziči s pdši sbncinisanja d san dža,na p a zapšjaaj, nadnms piai sm dia NSZ-a vadimia Iića da nam dgi naana pianja zi sa piim

aing ažnja psa, a i dgimsgama j NSZ pža nzaps-nim icima.

ML : Ša je porebno da bi se poje-dinac nakon završenog fakulea,kao diplomirani ekonomisa prija-

vio na vašu evidenciju?Nan zašng šanja (sd-njg, išg, isg, spcijaisičg – bz bzia na zanimanj), pbna s vam dmna – ična aa, adna

njižica (i j nm psaadni dns, na ma bii zajčnad san psdaca), dipma (s-dčans) sčnj spsbjn-si i a psan adng dnsaii siganja (i j sba bia adnm dns).Sa ic, j nij adnm dns,mž s pijaii na idncij NSZ, ijai NSZ sm ms.

ML : Kome se obraii i da li se pri-javljivanje može obavii u svakomgradu?Nacinana sžba za zapšjaanjima 32 ija Sbiji, sj sžb iispsa g sam ms. Sizainsani mg s pijaii s- jj ijai pma ms pbiaiša, aads naših ijaa najćim gad- ima Sbij s sdć:

Bgad, Gndić nac 23-25,. 011/2929-100, 2929-000 ; NiSad Ab a Tm 2, . 021/4890-800

ML : Koliko nezaposlenih ima u Sr-biji, Beogradu? Koliko u om broju

učesvuju mladi ljudi koji se prvipu nakon fakulea prijavljuju naevidenciju? Kakve su njihove šanseda se zaposle (konkrenije za viso-ku sručnu spremu, ačnije diplo-

miranog ekonomisu)?Bj ica na idnciji Nacinansžb za zapšjaanj (gisanaii mana nzapsns), sp-mb 2009. (psdnji pdaa - jim aspažm), j 737 000.oaj bj ica na idnciji bhaa,sim nzapsnih, i gađan ji sna idncij pijajj zbg sa-ianja scijanih paa (pasic paćanj dčjg ića, pza, ai pin SoS pdanicama), ii

zbg sjaanja dgih insicija,j a s za saianj dgihpaa nad da isni ma biipijajn na idncij NSZ; zbgpmn psa ii iz dgih azga.Napminjm da an nzaps-ns pazj pdaa rpbičgzada za saisi, iz An ad-

nj snazi, iz apia 2009., pma jm j Sbiji 480 000 nzapsnih ica.oa Ana adi s pma md-giji euroSTAT-a, i isa j na ni

čia ep.Nacinana sžba za zapšjaanjnma pdaa bj pijajnihmadih jdi ji s nan šanjapi p pijajj na naš idnci- j, ai imam pdaa m da s nanašj idnciji nn naazi 196000 madih d 15 d 30 gdina, a naj- ći bj madih na našj idnciji– 94 000, ima d 25 d 29 gdina.upan bj ica sa am, pda-a iz spmba 2009., iznsi 36 000. vi s šans madih jdi sa isimbazanjm da s zaps ipsdj n d ažnih zanimanja– iz basi inmai, sabaćaja,

bazanja (psi sanih jzia,nms gp pdma), mdici-n (ai spcijais), gađin (in-žnji, zidai, amiači), mašinsa ihni (inžnji)...

Madim jdima, bz bzia na spnsčn spm, gnan ndsajpaična znanja, j samni p-sdaci zahaj bčng adnia,ji sim sj s, psdj spci-čn šin – pznaj ad na ačna-, ba jdan sani jzi, ima issa ad na sičnim psima, pcizan j, dgan i psćn ps.

ML : Koje sve usluge pruža NSZ ne-zaposlenom licu koje se nalazi na

vašoj evidenciji, a koje se odnosena mlade nezaposlene ljude?Pgami Nacinan sžb za zap-šjaanj, j s mg jčii saica na idnciji NSZ, pa i ni jisaj bz psa ii s pa zašiišanj, i pma sasi iipima dgaaj sima p-gama, js pgam za zapšjaanjmadih „Pa šansa“, pma jmsi madi, d 30 gdina sasi, jis zašii sdnj, iš ii is

š, a nmaj adn iss (iinmaj pisan adni saž njižici),imaj pii da pnađ pi psa pianim mpanijama i snnphdn iss za ad sci,j j g nphdan s zazapsnj. Džaa nansia njihapimanja, sad sa bazanjm,a psdaci paćaj sam d p-za na psdaca (ji nij ćid 2.600 dinaa). oaj pgam ajd 6 d 12 msci ( zaisnsi d

bazanja pipania), a ps-daci ji zapšjaaj pipani sasdnjm i išm šm imaj m-gćns da niš za pdžnjnansianja pipania ajanj d6, za pipani sa sdnjm, dn-sn 3 msca za pipani sa išmšm. važan pgam, pma jm s za-pšjaaj naši gađani ji imajnajmanj šansi da s zaps i ji sppznai a ž pšji ag-ij, JAvNI RDovI, ganizj s i hmanianih, nih iiših dansi. Pdazmaangažanj gađana sa naš idn-

Mlim luim, bez obzi n stepenstučne speme, genelno neostupktičn znn, e svemeniposlovci zhtevu obučenog nik,koi osim svoe stuke, poseuespecične veštine – pozne nčunu, b en stni ezik, imiskustv u u n sličnim poslovim,pecizn e, ogovon i posvećen poslu.



cij ji s saiji d 45 gdina, sbasa inaidim, pipadnia msppacij, izbgih ii asjnih ica,dgčn nzapsnih, žna ii s-cijan gžnih ica, na pid d 6

msci. Džaa nansia njih zaa-d, sad sa bazanjm, i paćaš pza gađanima zaps-nim na janim adima. Cij j da sna im adima zaps gžni ga-đani, ai i da s adi nš isn zasdin jj a ica ži.Pgami jima s pdsič zapšja- anj nih adnia, SuBveNCIJeZA oTvARNJe I oPreMANJeNovIH RDNIH MeSTA, pdsa-jaj pdš psdacima izns

d 80.000 d 160.000 dinaa p n- m adni, a izns sdsaa zaisid azijnsi gina jm p-sdaac psj.NSZ pdžaa i ica ja ž da - spsni psa, SuBveNCIJA-MA ZA SAMoZAPoŠlJAvANJe,izns sdsaa j 130.000 dinaa pic.Psj pdsicaji i psdacima jizapšjaaj ica saija d 45 gdina,ica mađa d 30 gdina, sb sa in-

aidim, a i pdsicaji dns sna sbncinisanj da dpinsaza bazn scijan siganj na psdaca i psdacizaps nzapsn iz nadnih a-gija.Pgami jima s pža pdša ici-ma na idnciji ja nmaj dj-na ii adana znanja, ja zahajpsdaci samnm psa-nj, js pgami ba, pai-acija i daiacijaza sa ica ja

ž da pmn zanimanj ii snna znanja pbna a bi pnaš-i psa i ažnih zanimanja.od ba 2009., NSZ ganizj iš d 100 sa ba za dđnazanimanja (za sis PC ačnaa, đnj psnih njiga, psnsa, zaaiač sa asm, n-gajic, gndmaćic, izađi- ač aminijms i PvC sai j,mnaž, amhaniča, a,nba, bamn...), a i b zaazj pdzniša i sicanj znanjaza pčinjanj spsng psa.NSZ pmaž našim nzapsnimgađanima i psinanim sa-

anjm, inmisanjm, pćianjmna azg ii način ažnja psa, j j najažnij da ni ji s nza-

psni pmn sa i n čaj dapsa pnađ njih, ć da psa m-aj da až. Sanici NSZ sa saimnzapsnim icm sapaj indii-dani pan zapšjaanja, ji pda-zma da s sa nzapsn icj aži psa pćj i smaana dđn pgam NSZ pmasjim znanjima i aiiacijama, ida s sam ic pdaž šnja sad sa njgim mgćnsima iinsanjima.Nphdn j da s si ji ažpsa ja sjj ijai Nacinansžb za zapšjaanj, a bi s sa-gda s mgćnsi zapsnja ii

pmn zanimanja, dnsn pb-n j da s inmiš na našm saj(www.nsz.g.s) i našm pzinm

cn (nai za nzapsn i p-sdac) mgćnsima i sgamaj im pža NSZ.

ML : Nakon prijavljivanja na evi-denciju koje su mogućnosi neza-poslenog lica u okviru karijernog

vođenja i saveovanja?Nzapsni ji ž da paniajsj aij NSZ mg isisiimng sga pgd aijng đnja i saanja, mg s in-misai mgćnsima za azjaij (ša dabai nan zašnsdnj š), jčii ad baza ažnj psa – ads ih ba

FaKULTET



FaKULTET

naaz s na našm saj, psćiaisajm zapšjaanja na jima sdin mg sssi sa psdaci-ma i pdsaii im s. važn j napmni da s sa saim

nzapsnim sapa indiidani panzapšjaanja, jim s dđj -aci za zapšjaanj dđn sb,i i ih saanja baja spcna zapšjisi g ica, a pmanjgima znanjima i spsbnsima, sad sa sima na žiš ada,ic s smaa na azič pgamj ndi NSZ.

ML : Ša Vi sugerišee kao prepo-ruku, i koje su obaveze samih neza-

poslenih lica u posupku akivnograženja posla?Ppa j da s si nzapsniain jč pcs ažnjapsa sadnnim inmisanjm NSZ, pažianjm baza psana našm i sdnim sajima jis ba zapšjaanjm, paćnjmdnnih nina, ndjnia i časpi-sa, a nači j ažn da s dn jajaj sm sani NSZ, i ndbijaj ps ji im s pnd,

j i psi čs bd paz dng ng i bjg psa. važn jisaći da s piim bajanja d-đnih psa sič znanja nphd-na za bajanj sag psa – adnnai, dgns, psćns,mgćns napdanja, a dai vaš pi psa i n bd bašsanj vaših žja i mgćnsi,pbn j pči d nčga i imaidđn adn iss, a m-nm, i s paž ad,

mž napdai ii sći s zabajanj ng dgg psa ji vam iš dgaa.

ML : Za koga su namenjene uslugedodanog obrazovanja i obuka, i šaone obuhvaaju?usg ddang bazanja i bnamnjn s ganm sim nza-psnima, a nači nima ji žda s paij ii daij,čim bi pmnii zanimanj j nijažn ii ppnii sja znanja n- im šinama, j ć im pmći daaš i bž pnađ psa.Pd ih spcijaisičih, NSZ p-

sj i b za snn bazanj,ad na ačna i čnj sanih jzia,j s smaaj bazičnim bama.

ML : Ša podrazumevaju usluge na-

menjene programu razvoja predu-zenišva?usg namnjn azj pdz-niša bhaaj najp mgćnsišćnja sbncija za samzap-

šjaanj, a a s za dbijanj

sbncij nphdn j pći b „P d spšng pdznia“, jaaj 3 dana i na jj nzapsniji ži da i n ma adnj iipdzć mž da nači da ppznasj pdznič snsi, p-

i psn idj, sagda pdnsi iizi pdzniša i sazna a dagisj m i di psa sadsa ažćim zansim ppisima. Naaspaganj j sčna pmć saad-nia iz NSZ za ppnjaanj bascasa biznis panm ji j pban da bi s n isa za sbncij.običn, z nisanj za aj p-

gam, nzapsni mž nisai i Fnd za azj za dbijanj diaza pčni pd pjnim sima,za sdsa d 5 d 15 hijada a, iaj nac j ć djan za pči-

njanj ng zbijnijg samsangpsa.u sam sčaj, p ng š sn psi aizacij idj p-činjanj samsang psa pbn j da s db in miš dbim išim sanama pdzniša, a na-či da db smisi način na jić saii sj db idj.

ML : I za kraj, da li nam možeereći Vašu procenu o kreanju broja

nezaposlenih, odnosno o kreanjusope nezaposlenosi u narednomperiodu?Nzahan j i š daai pcn bja nzapsnih, psbn š Sbi- ja i daj sća psdic Ss -nms iz, ai habj činjnicada aj bj pada d maja 2009. gdi-n, j d ada 30.000 manj ica nanašj idnciji. Džaa j dinimpgamima ađ icaa da s bjica na idnciji n pćaa, nači-

z pgam „Pa šansa“, janihada, sbncija za samzapšja- anj i aanj nih adnih msai dg ažn m.I nadnm pid NSZ iaćpgam jima s pdsič zap-šjaanj ž pšjiih agija,ji imaj i najmanj šans da pna-đ psa, mđ jima s i madi d30 gdina, a pš j pgam „Pašansa“ ima ja pziin ,ba bi da s nasai sa njgm

aizacijm, a i sa ganizanjmba i sih pgama ji pnaaž-nj psa čin ašim i bžim.u sam sčaj, ba bi da bdž 2010. pd iđn za ainm bd ćan ii da ba san nam ni, z napmn da j gdin i AP vjdina čsaasa značajnim sdsima šaanjpbma nzapsnsi, a da nčjm ni ći pas bja nza-psnih.Zahajjm s di vadimi- Iić na izdjnm mn i -ij spmnsi na saadnj.

Anja MIKOVIĆ

Vno e npomenuti se s svkimnezposlenim sklp iniviulni plnzpošlvn, koim se oeđuu kociz zpošlvne oeđene osobe, iu okviu tih svetovn obvl se

pocen zpošlivosti tog lic, pemnegovim znnim i sposobnostim, usklu s uslovim n tištu , licese usmev n zliče pogme koenui NSZ.



10

FaKULTET

Stuentski potesti u Sbii kozJdan d pih sdnsih psa

Sbiji bi j 1936. gdin. Jgsn-si h j bi pinjn Hi i M-sinij, a pš s nad nij saga saim, žim j ši da piisn nad.Pi na spis s bii adnici i naan- sdni. Bii s zabanjni adničizbi i pjanja sdnaa. Mđ-im, sdni nis dai da ih bsha- bi, ć s zaazai ps, i izćg pa spšn j ada s pi idgi p ažii dbnj za is - biis dbijni. Tći p s ganiza-

i ps bz dz asi. Sdnis zajdn sa adnicima psaipi aa i nsašic, j. za mi, dm-aij i sbd. Pddnici psas bii Miš Maijić, radj Daić,ria Bžić, Asanda ranić i vica Miić. I na dmnsacij as j agaa bičajn - žjm.Bi j 50 anjnih dmnsanaa.Tada s ma 3 sdna: Mi l- ić, Bsa Miićić i Žian Sdan. ri-a Bdžić j ada dža niz ga.N d njgih či bi s sdć: „Nćm a, dgi!“, „Hćm s-

Stuentski potesti 2009

STUdENTI OPET Na ULICaMa

jEr TaMO SE

TražI PraVda!„Izgle e potebno nekog ubiemo iliprebjem a b as

pimetili, ili kupimofkultet bi g zvšili.“

„ ie se raja.“

„Veuem u ogniztoepotest, ko i u sve ns

stuente ćemo n kuostviti zctne cileve.“

Sobć e opet ukolpsu. Lui nestplivo

čeku niđe tmvkko bi končno kenuli

kući posle nponog n

u Beogu. Stuenti suekli „NE MOžE“. Ovo e 2009.goin. Ništ ugčie nie

bilo koz istoiu...



11

bd, hćm iš hba, ada!“, „Ži-a sbda na! Žia sbda sindi-aa!“. Jdan d ganih cinaa bi j Tš, ji j bi čan Ppngdžnja sdna Bgadsg ni-

zia. u im psima sdnis bii hapšni i sđiani.Nadni ii ps Sbiji, i cjepi, bi j 1968. gdin. Pi sbsdnaa i picij dsi s Sdn-sm gad. o j bia pbna pi njdnasi i isišćaanja, ai i pi scijaisič adain. S j zapč2. jna. Tada j na nm psba da s dži n - mnič-a pidba pd nazim „kaaan pi- jajsa“, namnjna bigadiima ad-

nič acij. uaz j bi sbdan i zasdn i za gađan. Zbg najajniš, pidba j pbačna bižnjsa radničg nizia, gd j bj msa bi ganičn. oganizais dčii da zaban az sdnima,a da ih nis ni basii m. Pdpča pidb, nicina sdnaa j pšaa da đ sa i ada j izbiača. Na ms dgađaja dša j i pi-cija. Nan g sba s jaia idja das miš sdnsi zahi i da s

d pd Spšin. Sdni s ažiidmaizacij dšn - piičihganizacija, sbd mišjnja, d-mnsacija, iiai s njdnasi nzapsns. Sb sdnaa i pi-cajaca gdin nij bi nima naian.Bi j ča i pcanja i pbijanja.

Stuent Miloševićeve Sbie – boc z bolu buućnost svou

Sdći sdnsi ps bi j 1991.gdin, m masnih dmnsa-

cija pi Mišićg žima. S-dni s ni iz Sdnsg gada,a dg na n cn B-gada. Picija j ada sačaa sdnna Banm ms i nicin njihpa. Bi ih j 5000 i zahaj- jći pgima d Zana Đinđića,picija j psia sdn da s pi-jč sdnsim dmnsacijamad Tazijs čsm. odmah nadngdin, 1992., pn j džan p-s. oaj p sdni s ažii sa- Sbdana Mišića, aspšanjSpšin Sbij, aspisianj izba imianj aicin ad. Pdšs dbii i Nm Sad, Niš, kag-

jc i Pišini. Mđim, s s zaši- sam sam a unizia Bgad, raja vačaa.Zaim, 1996. izbija ii sdnsips na uniziima Bgad,Niš, kagjc i Nm Sad. Ta-

ja j 4 msca i bi j najmasniji inajdži sdnsi ps epi dsdnjg a. razg psa j p bi nzadjs piičm sia-cijm zmji (padni izbi). S-dni s psai min i dsjan-sn, a as j sna pd immadim jdima. ka dg asi naps, sdnima j bi zapćnda ć izgbii gdin sdija. Na cn, sdni s i sdć: „e am gdina, n dam am Sbij!“.

Ps j pč nmb 1996., apdži s i 1997.gdin. Nan 4msca mčn bb, sajanja pd p-icijsim dnima, i habg sp-sajanja asima, sa 3 sdnsa za-ha s bia ispnjna. Zahi s bii:piznaanj izba, saa a isdna pa Bgadsg unizia. Bgad j ada bi s!

Stuent emoktske Sbie – poslen up n svili

Psi nan dmasih pmnasdii s 2006., i gdinama nan,pa s d danas. Najp s psazbg nizjdnačaanja zanja mas di-

pmca i dipmiang sdna, zaimi zbg nadan pimn Bnjsdaacij. Sbija j Bnjsm p-cs pispia 2003. gdin i d ada j zapča ma. Najažniji azzizbg jih s sdni psai bi

s is šain i npsjanj biag iijma za njih dđi- anj. Nan bad ada d sannicin aa, zai s s s idi. N šain s bi smanjn.Tađ, s za pis na bdža j bi 37 eSPB bda. „Bnja“ zah-a da sdn sai 60 eSPB bd- a a bi pša na bdž, mđimpasa j pazaa da j ćini sdna-a gdinama nazad bi š da „či-s“ gdin, s sdni smaai da

nij d da im s n dzi da p-ns n ispi. upa zbg ga sn d 37 eSPB bda a saza bdž. N d paa ada s bi „D šain!“ ii „Mi sdiam– ni piaj!“, a psbn: „Znanjnij ba!“.

Oktob 2009. – mesec stuentskih potest

Danas na icama čjm sdn azij: „48=bdž!“. ki s ssai zapa pmni, sim š s p- ća bj pbnih bda za bdž?og ba sdni s psaisa čii zaha a s: sabianj b-

FaKULTET



12

FaKULTET

da sa sih gdina sdija ms das ačnaj sam bdi sapjni ćj gdini, zaim da s sim s-dnima ji s šsj 2008/2009.

gdini saii najmanj 48 bdamgći pis nadn gdin sdija sas bdžsih aadmaca, pmda s d bdžs za masi ds sdij, a i da s nimaji sdiaj p sam zan m-gći bzsan pis gdin.kn s ps 5. ba, ias sdni Ahinsg aa ianij biai njih a. Tada snij zna i ć da aj, ai p-čni issm d pš gdin, ada

im j ba šs psa d zacangcija, aadmci s bii spmni da idd aja. odan j zašn ba, imsc j dniin bžn sdn-sim psima. vada i Minisass čigdn dgačii, a š j ć psa bičaj Sbiji. D ndjnan 5. ba niša s nij mnja-. Č s pni nagšaj ai nišani biz nga š s sdni ažii.u jdnm n sdnima j bipnđn d san Džang sa-a Minisasa ps radija Mi-ića da samnansiajćim sdn-ima, ji s saii 60 eSPB bda,džaa pai šain za sdć gdi-

n, š nij is a dbijanj sasa bdžsg sdna, a da ni ji imajizmđ 48 i 59 niš p ang i-s za psaa msa, ja bi ađ p-

dazmaa da džaa paća šain,ai n i “ bdž“. Ps ga džan j jš jdan ps, 19. ba. Ia j padaaiša, sdni s bii na icama ažćipad. knačn, mjna j mi-sija j čini 9 čana (3 pdsaniasdnaa, 3 dana i 3 pdsania Mi-nisasa ps). Ta misija ima za-daa da dči a ć džaa daj daizgda čima sdnaa. osaj jš das idi ša nam aj msca nsi.

Kkve smo piče u ovom mesecue ša s sdni i; „Nzbijni s. Pdaanja s pčap ndj dana, daž šaanj p- bma i misim da im j cij da nas m- i bshab.“„Ps ć ajai d jdi ji s sa-ii 48 bda n piš nadn gdinna bdž.“„Na sdnici Snaa s id da imam

pdš dana, jdini ji s bii pi s Minisas ps i unizi.“„Na s nac iz kbabićg džpasij bazanj j zmja ja n az-mišja madima, nma pspi.“e ša s č sa dg san;

Nda Ban, pa Bu, za is“Piia”:“rma n mž da aj sam gdi-n dana i a psji pba da s n-š mnja, a s n gš čn,

zaš n pmći sdnima, a š j ć ađn ada sm dbii n ppda aasanj paznsi d16 ds”.Ža obadić, Minisa ps,

za rTS:“Pš gdin sm pmnii Zan ba da bi sii s da š ći bj sdnaa piš šs gdi-n. Tada j s za pis bi 42 bda.Zanimji j da s adašnji pdg na-paii zajdn i sih nizia

i sdni. Tada ni d njih nij ada psji nazmanj ša ć s dsi-i šs gdin”.r Bgadsg nizia Ban- kačić až za B92 da čj dać Minisas pisai na zah s-dnaa. on j, m piim, izjai:“Misim da ć pisai, ja sam sanmna sa minism, Psmobadićm, džanim samPsm Miićm, pmćnimminisa za is bazanj P-

sm Jaićm i ni jdi az-mj, naan, ni s si psi i sipdaj, a da ni znaj. Nij nia ii bj njih, idćm iih j, i ba dci pmći”.oba nij msc iša, ba jmsc sdnsih psa. Ta j Sbiji gdin. o gnacij p-šaaj da čin nš a s pbmn bi pni i nadn gdin. Mada,činjnica j da s Sbi naii na pna-jnj isij. od s sća dh d-

dsih i sada ada nam s pibižaa2010. gdina. Madi bž iz dža, ani s piaj zaš j a… u Fin-sj d zagaanani pisp in-n pi minimanj bzini d jdngmgabia sndi. Tam, inn p-saj zanm zagaanan pa zasa sb. A gd s paa sdnaa Sbiji? osaa Bnji! A Sbija ži da madi saj na nj-nj iiji, a n da „až hb dmšija“, mać nš i da adi za njih.Mž ba 2009. da bd sa g-din, ai Sbiji najmanj ba jš jdnagnacija nzadjnih sdnaa.

Sanja Nasevski, Studentski Svet



13

FaKULTET

ISTOrIjaT

AIeSeC (Assciain Innaina- ds edians n Scincs ecn-miqs Cmmcias) j gbana,npiiča, nzaisna, npna -ganizacija đna d san sdnaa.osnana j 1948. gdin i pisna j 107 zmaja sa, na 1 700 nizia i sa p 38 000 čana. unašj zmji AIeSeC j pisan d1953. gdin, a danas adi Sbici,Nm Sad, Bgad, kagjci Niš. osim na enmsm a-

, Bgad AIeSeC psji i naFa ganizacinih naa i „Aanizi“. Pani ganizacijna nacinanm ni s mpanij: „Mics“, „Tn“, „B92“, „Picwa-hsCps“, „ens & Yng“, „kBC bana“ i dgi.

dELaTNOST AIeSeC pdsaja mđnadnpam ja mgćaa madima daisaž i azij spsn ids p-

ncija a bi imai pziian icajna dš. Čani s mgćnsida napd sj psjć šini sn n adm i gani-zacij, j j pai da s ps, dmnadžsih d adminisainih adpa sdni. Tađ im s pžapiia da s azijaj mđnadnmžnj, z piss na p 470mđnadnih nncija j AIe-SeC ganizj, ai i z dg idsaadnj sa sanim sdnima. Mgć j i ad na azičiim pjima jis ba pdznišm, nansijama,maingm, inmacinim sismi-ma, painm dšnm d-

gnšć, gijm i s. AIeSeCndi i mgćns bajanja pasi mama iz insansa, ajanj d 3d 18 msci.

rEGrUTaCIja I SELEKCIja Pncijani čani pdns pp-njn pija za čans. Nan ga,dbija s bašnj ada s džaapi g scij. on s sasji d

inain adinic, gd andidai biaj siani z gpn zada.Najspšniji paz dgi g s-cij, gd s najbji biaj pmindiidanih inja. Nan ga,

ni čani s pćj ad anca-ija j s ih pihai, a pm sdinacinana nncija, gd s mgpznai sa danšć ganizacij nani zmj. k nij zainsan začans ganizaciji, mž s pijaii sam za pas mama iz in-sansa.

SVE U SVEMUPdsdni AIeSeC- ancaijna enmsm a, San Iić,

pda j značaj mgćnsi j AIeSeC pža na pan sčng sa- šaanja sjih čana, a s adiii sami čani i gsi. Tađ j šnda AIeSeC pža i pii za džnj,sapanj nih pznansaa i sicanjpijajsaa, čm j ,,maa“ ipziina amsa mđ samim -ganizaima spa. Nsmnji j da AIeSeC mž mng da pži sjimčanima, ai i nima ji nis, p-m sčnih pasi. N, ganizai-ma j pš za m da paž da injni čani mg pn da pž AI-eSeC-, ai i s.

Nikola ŠKONDIĆ

UPOZNaj aIESEC

Pezentci stuentskih ognizci n Ekonomskom fkultetu

U mtetu a1 Ekonomskog fkultet, u četvtk 15. oktob, s početkom o 20 čsov,ono e pestvlne stuentske ognizcie aIESEC. Pisutnim su peočeniosnovni poci o u ove ognizcie, ko i mogućnosti koe on pu svoim sšnim,li i buućim člnovim.

„aIESEC e po mom mišlenu,

ognizci ko omini nunvezitetskom nivou, ko eposvećen globlnom i pofesionlnomzvou ličnosti. Ptnestvo s aIESEC- om e onelo neveovtnu enegiu,ubinu i sngu nšo mi.”

rič L. Be, iz„PicewtehouseCoopes“



1

FaKULTET

PR WEEk BELGradEČ gdin zadm Bgads džaa Pr W, jdna d naj-značajnijih psih nncijapsćnih mniacijama i azj

mnadžsih pmansi. Pr W Bgad 2009 ć s džai Bga-d d 23. d 27. nmba 2009. g-din. Tma gdišnj nncij jeasna mniacija – najći izaz mdng dba.Dgg dana Pr W - a, 24. nmba 2009. gdin, izmđ saih, p-daanj ć džai i ganizai exisiaa, najćg mzičg siaana pdčj jgisčnep i jdng d najiš piznaih

psih siaa, i na m – Idn-i. ka sami isič, pdsanici exi- a pihaii s čšc na gdišnjmPr W - adi din mniacijsa čsnicima nncij, a psbn

sa sdnima a bdćim paičai-ma bj mniacij dš.Tađ, i mđnadn n-ncij Pr W Bgad ja s

džaa d 23. d 27. nmba 2009.gdin, bić ganizan sdnsamičnj šaanj sdij sčaja.Tamičnj ganizj nsansaća Atach saadnji sa DšmSbij za dns s janšć. Pma p-pzicijama amičnja:Timi mg bjai d najmanj id najiš p čana.Timi mg da pija čšć d 17.nmba 2009, a j i psdnji danada j pbn da pdaj ađn

ad.Za azi d phdnih gdina adas nagađiani panjima na najzna-čajnij ginan nncij ba-si mniacij, gdin ć najbji

čsnici a jdn d nagada dbiibzbđn sčn pas spš-nim mpanijama na našm žiš.kmpanija Hmam, id na d-

maćm amacsm žiš, in-nacinana mpanija ja psj nažišima ep, Ai, Bisg Isai SAD, spmna j da najbj sdnjči im ji npsan ži da p-ma ganic psanja i znanja.Sdnima ć pii za sčn pa-s pžii i ganizai najmasnijmanisacij m d ep, b-gadsg B Fsa, ji j gdinpsi iš d 650 000 jdi. Najbjisdni ć bii piici da sja znanja

pimn m ganizacij B Fsa2010. gdin. viš inmacija samm amičnjmž idi na:htp://prweekbelgrade.klikmee.com

jOB FaIr 2009 „JbFai 09 – kiaj sj bdć-ns!“ j najći pja ji ganiz- j sdnsa džnja Bs Bgad(BeST – Bad epan Sdns Tchngy) i Is Bgad (ee-STeC - ecica engining ST-dns’ epan assCiain).Cij pja j da pmgn sadašnjimi bdćim madim inžnjima da sinmiš, ddan bazj i dđd zapsnja ii sčng sašaanja. „JbFai – kiaj sj bdćns!“ nanajbji način miiš naš mad aa-dmc da san sjj zmji, pža- jći im šans da sčn znanj pim-

n nj d mpanija j spšn izapažn psj na žiš Sbiji. JbFai 09 s dža 2. i 3. nmba Zgadi hničih aa Bgad asdnima j bi mgćn da p, za m ajanja i ps Sajma, na jdn-saan način sa sj Cv n-sj bazi pdaaa, ja ć bii dsaj-na mpanijama čsnicama Sajma.Na aj način, mpanij imaj m-gćns da dđ d aing adaza žjn bazn pi.u i aadmsg pgama Sajma, Sčanj sai Ahinsg a-a, dža s s d ibin i dbaa;

pg dana ibina pd nazim „I pad j ngija” i dbaa „enm-sa iza j piia za zmj azjda napdj“, a i dgg danadžana j ibina pd nazim „As izia, n maš i i!“ka i phdnih gdina, Sajam j nai-ša na dičan pijm: p 1850 s-dnaa ć j sai sj pda nsj bazi bigaija, a bj d44 mpanij čsnic pazaj jpnja j j i 2009. gdin pž-n Sajm.Sj Cv mž saii n-sj bazi JbFaia 09 d 15. nmba.

2009



15

EKONOMIja

Prilikom distribucije septem-

barskog broja „MonopolLista“ na Ekonomskom fakultetu članovi redakcije su sasvim

slučajno došli do saznanja da sve primerke „Monopo -

lLista“ na koje naiđu na hodniku tetkice istog trenut -

ka odnose u đubre. Da li je najbolji studentski časopis

u čije stvaranje svakog meseca dvadeset studenata

uloži veliki trud i vreme zaslužuje ovakvu sudbinu?

Koliko zapravo traje takav tretman „MonopolLista“

i koliko bi još trajao da se do ovog saznanja, sasvim

slučajno, nije došlo? I na kraju, da li su za to krive

tetkice ili one, ipak, kako kažu samo izvršavaju di -

rektive nadležnih?

Crna maska

Posle ovog nemilog saznanja i prigovora

upravi fakulteta od strane uredništva „Mo -

nopolLista“ dobili smo obećanje da se ova -

kvi propusti više neće događati. Verujemo

da će dato obećanje biti izvršeno jer je do - prinos MonopolLista kao najpopularnijeg

studentskog časopisa imidžu Ekonomskog

fakulteta kao institucije koja podržava ide -

je i aktivizam svojih studenata, ipak, veo -

ma značajan.

Bela maska

Ves 1U zajedničkoj organizaciji

Cenra za karijerno vođenjei saveovanje i Sudenskogparlamena održana je prezen-acija smerova za sudene kojiupisuju drugu godinu. Pre-zenaciji je prisusvovao velikibroj sudenaa.

Ves 2Cenar za karijerno vođenje isaveovanje u saradnji sa Pri-

ceWaerHouseCoopers - om jeokom okobra meseca pred-savio program prakse, kojinosi i mogućnos zapošljava-nja. Naime, sudenima se nudimogućnos da kroz čevorome-sečnu praksu seknu iskusvoi upoznaju se sa radom jedneod najboljih revizorskih kuća.Nakon završeka prakse su-denima koji zadovolje krie-rijume biće ponuđeno salnozaposlenje, i o od sepembra2010. godine.Tim povodom, KompanijaPriceWaerhouseCoopers je uorganizaciji Cenra za karijer-no vođenje i saveovanje Eko-nomskog fakulea predsavilasvoje programe reninga iobuke. Sudenima je predsav-ljena kompanija PwC, i o kroznjene glavne delanosi. Bivši

suden Ekonomskog fakul-ea, sada zaposlen u PwC-uje preneo sudenima svojedosadašnje iskusvo u radu uovom revizorskom giganu.PwC je upoznao sudene i sasvojom Trening Akademijom ipredsavio ACCA program.

Ves 3Cenar za karijerno vođenje

i saveovanje Ekonomskog

fakulea organizovao jegosovanje gospođe Milke

Forcan, popredsednice DelaHoldinga. Tema predavanjabila je Ekonomska diploma-ija. Predavanje je održano uProfesorskoj sali, u čevrak,12. novembra u 14 časova.

Ves 4U čevrak 29. okobra u Profe-sorskom salonu na Fakuleu„MonopolLis“ je organizovao

druženje bivših i sadašnjihčlanova redakcije. U ugodnoji prijanoj amosferi sadašnjičlanovi redakcije su se upo-znali sa osnivačima „Monopo-lLisa“ koji su pre 12 godinapokrenuli časopis koji je u pe-riodu za nama od Pilo izdanjana čeiri srane posao najboljisudenski časopis u zemlji.Osim neobaveznog druženja,„MonopolLis – ovci“ su raz-menili ideje i savee i uvrdiliplanove za dalji razvoj i buduć-nos najiražnijeg sudenskogčasopisa.



1

EKONOMIja

PrVa žENa NOBELOVaC

Za EKONOMIjUNg ,,Sveigs riksbnke’’ z ekonomske nuke u čst alfe Nobel, uučen e pvi put 1969.goine i pizne se ko Nobelov ng z ekonomiu, e e afe Nobel svoevemeno nieustnovio. Ove goine ngu su poelili Elino Ostom i Olive Vilimson. Ostomov e time postlpv en luet ove nge, zbog svog opinos poučvnu,,tgeie zeničkog pose’’.

BIOGraFIja

ein osm đna j 7.agsa1933. gdin ls Anđs. Za-šia j sdnj š na Bi His.odasaa j Amici pgđnj v-im dpsijm i Dgim ssimam. kz jba pma baši j jimaa njna maja, pi p j dša ddi sa ncpm zajdničg ps-da, nači a s zm bzi i j da bia ažan ss za adašnj kainij, ai i Ami pg-đn am.

Pa ppa sa jm s sčia jša sdnjša bi j mcanj. Da bi paziša, čania s šsidbani im. Zaa j dba najišzbg ga š j z njn pmć shai-a a sai pbm ima ic i naičj, ia j nphdn azmi agmn- b san. uspšna dbai, sjp piič aspa dia j sa s- jm majm, š j d d ga dadipmia na piičim naama nauClA-j 1954. Ps dipm, adia j 3 gdin adasj mi. Mas j zašia 1962., a da 1965., baiz piičih naa. Disacij j napi-saa iz pajanja dm. Pnni s-

s sa zajdničm sjinm dsi s

zbg njng dšjnja mšnšćjm j spčna ia ša d p-da san d sism dda ls Andjs.Sga mža vinsna pznaa j -m ada na disaciji. Nan nča-nja, dbii s pzi da zajdn ad naunizi Indijani. T j bia dbapiia, j bi na unizi kai-niji bia spčna da napdj sžbi,a bi jj mž am dbi psa. Pipsa ji j Indijani dbia bi j

pdaanj na pdm ,,ud am-ič adminisacij”.

radIONICa

osma sa mžm 1969. pćnman smina ji s džaajsa ndj, adi dissij mi-discipinanim mama, j pzjpiič na, nmij i scigi- j. Tba j da sminai psž i zasbdn azmn idja. vmnm jinsanj za njih as, pa s 1973.pasi ,,radinic piičih naai anaiz piia”. Bačni pa osmsmaa j da sja pdaanja bada dž nai zanaijama ji č sj

šg zana, a inspiacij s dbii d vinsng ada sa saima ji spaii namšaj.radinica j bia smšna čii ć biz sdnsg dma, i bz j p-asa sa čianja. Sdni, dipmcii psdipmci Indijan i dgih basi,sai s čaani midiscipinanšćadinic. I danas s na bai mamaiz nmij, anpgij, bigiji s. radinica i njni sniači psajpznai s nan ps osm- ih Cn za indiscipinana isaži- anja Bd, Nmačj, 1981. g-din. osma pn psćj ajcna 1988. gdin, na pzi nb-

Elino Ostom susel se s zeničkimposeom oš ko evočic u Klifonii,pilikom u mčino bšti, uzupvlne ko vnim esusom vele Klifonie i svet – voom.Svo ugogoišni pofesionlni zpočel e nlizom policiskeupve, no nliz upvlnzeničkim poseom ostecentlno pole nenog . Nen

,,rionic političkih nuk i nlizepolitik” i n - ns se bvi bonimmeđuisciplinnim temm.

Elino Ostom



1

EKONOMIja

ca iz nmij, rba Sana. Timnjn ad psaj mđnadn pizna.

NOBELOVa NaGrada osma j zapča sj aadmsi

ad pčaanjm picijs pa. uzpmć ijsih saznanja, zaničnihpdaaa picij i isažianja na -n, pazaa j da j dcnaizanapicijsa paa, sa djnjima a-zič ičin, asnija d jdn -i cnaizan picijs pa. usm dajm ad pzabaia s pa-janjm zajdničim psdm. ,,Tagdija zajdničg psda” a p-

jam nasaa j 1968. ada j Ga Ha-din bjai čana pd isim imnm.u sm čan Hadin j izn sa dać jdi ji pajaj zajdničim -ssm, đni sam sjim sbičniminsm za sicanj dbii, aim

pajanjm dsi d ppasi za- jdničih sai. u sm pčaanjzajdničg pajanja nad ssima,osma nij sania nia - cinan md za napđnjais. ums ga, sdsdia s na da pži pdš nim mdamaj mg da napd pajanjzajdničm sjinm. Ta s 1990.gdin pjaia njna njiga ,,upa-janj zajdničim psdm”. u njj josma izšia anaiz azičiihipa zajdničg psda, a š s:nana pja, ibnjaci, šm, sismi zanadnjaanj i s. u sjim sdijamaizna j bjn pim a j ag-

dija zajdničg psda izbgna, ai in jima s dsia. Tađ s pzabaia anaizm insicinan pdš- pajanj pidnim ssima ispčaanjm našaanja sisma.

osma j idniaa ša j snphdn adi sabing pajanjazajdničim psdm. u pianj nispaia, ć smnic za asnij pa-janj. Zajdničim ssima ba bida najbj pajaj pdzća čijjganizacinj si j pajanjssima sni, sa dgim niimaganizacij ji s nadzj. Insi-cinana pdša ma zi bzi

aaisi an zajdnic, gd s ši pajanj zajdničim psdm.Tađ s jasn ma dii j

nadžan za pajanj, a n bi d-azi d mšanja sa san. Zajdničdčianj mgćaa asnicima dačsj dnšnj da. oniađ maj angažai n ji ćda nadzi pajanj psdm. oni

mg, ai i n maj bii sami asnici,ai im saa maj bii dgni.Sa dg san, asnici bi ba da bd sčni sa zbijnim sancijama,a s gš paia za pajanj čijm dnšnj s sami čsa-

i. oim bi ba da s mhanizmin čin jinim i pispačnim.ršns zajdnic da asn pa-ja sjim ssima ba bi da naiđna pdš asi.osma j za sj ad nagađna pi-znanjm ,,Sigs risban”, j ažiza Nb nagad za nmij.o piznanj pdia j sa gmnmism oim viijams-nm, ji s pzabai pianjima ša- anja nia pdzć. obj s

dai značajan dpins nmsj na-ci, baći s pianjima ja s n mgšii ,,nidjim m žiša”.

Kraj TraGEdIjE ZajEdNIČKOGPOSEda?

osma j ps mng sjih s-dija dša d zajča da ,,agdijazajdničg psda” nij nžna.S zaisi d jdi. ui im s pžipiia da d pg sbičng sicanjadbii za sb, iaj paja-

č ji bin insima dgih, nić adii, a im biga dgima ipžn pnj bd zaćni. uzdgaajć insicinan pdš,mgć j sii s za asnpb zajdničih dbaa. o jpsbn ažn sima s čšćihpjaa pain dgnsiza zagađianj, j s s asnimpajanjm pidnim ssima m-g izbći. Sga osma dbija dapj da psji ,,agdija zajd-ni sjin”, ć sam ,,mgćnsizajdnič sjin”. Na jdima j da mgćnsi isis.

Nikola ŠKONDIĆ

Elino Ostom i Olive Vilimson li suznčn opinos ekonomsko nuci.Ostomov e pokzl ,,tgeizeničkog pose” ne mo biti nun, Vilimson se bvio ešvnem

konikt unut peuzeć. Ovpitn su izuzetno vn i ne ešvuse ,,nevilivom ukom tišt”, p eopinos Ostomove i Vilimsonutoliko veći.

Ostomov e ientikovl št e sveneophono i stbilnog upvln

zeničkim poseom. U pitnu nisupvil, već smenice z eksnieupvlne. On ne smt e,,tgei zeničkog pose” nun,što e i pokzl bonim pimeim. Onsmt postoe smo ,,mogućnostizeničkog pose”, koe ponekostu neiskoišćene.



1

ka je staje

investicionih fonov u Sbii?

EKONOMIja

dns se u okviiminstitucionlnog investinsve više susećemo spomom investicionihfonov. Ko i sve ugeinstitucie nnsiskogkkte ni oni nisu bilipošteđeni u Svetskennsiske kize. Ipk,u onosu n bnkskisekto,investicioni fonovusu petpeli mnogo većegubitke

NEjEdNaK GUBITaK

insicini ndi s insicijing insianja ijih s pipjaj nčana sd-sa ja s pm až aziči-

s imin sa cijm sanjapihda i smanjnja izia aganja.T j zapa sa insicinanginsianja j ba djii d insicinih mpanija ii Dšaa za

pajanj insicinim ndima.N dazi d pisćianja ada pjma, š zamagjj činjnicda s pi pdm ama dgih,i da j sha psjanja insicinihnda napđnj insicin a-insi zmji. Dša pajajinsicijama haij d dnsii pdsaja njih snn p-sn ncij, d s dg sanpsj mpanij i indiidani in-sii jima psanj smn ainsicinim ndima pdsajaspdn ains, pd n nji-h piman dansi. Dš zapajanj insicinim ndima

j pan ic j ganizj, sniai paja insicinim ndima.T j insicija i j s pi-pjaj nčana sdsa čana nda.Njih psanj j gisan Za-nm insicinim ndima, anadz dša za pajanj ši k-

misija za haij d dnsi. kd nasnn psj 16 insicinih n-da, d jih j 13 nih - DaDynamic, Da Ps, es Baancd,Fima Nac, FIMA PAci, Fcsnčani nd, Fcs pmim, HypBaanc, Iiia Jgisčna epa,



1

kD eszi, kmban IN Fnd,raifisn AkCIJe, Timph, 2 za-na - Fima Shasn ep Ac-iis i Timph ei, i na aj - eseqii Aggssi a piani insi-cini nd.

POdELE I rIZICIInsicin nd j mgć pd-ii na sn da iijma: pma

spcičnsi ncinisanja i pmacijima insianja. Pi iijmddi d daj pd na: n,

zan i pian insicin n-d. kd nas s najzaspjniji -ni ndi j dij ia iid-ns da, i a ai najzanimjiiji smaim insiima. Piačns in-sicinih nda piziazi pa izga š s ain pispačni i p-gdni za disiacij izia. Pmacijima insianja imam: ndji insiaj asnič Hv (aci-

j), nd ji insiaj džničHv (bznic), i nd ji in-siaj ačn Hv (ndi -žiša nca). Naš žiš j sianna acij.rizici ji s jajaj zi insicinihnda s: amani izi, izi pm-n dnsi Hv, izi pmn sai dnsi a, izi pmn p-sih ppisa i s. Na n izi Dš-a mg da ič, a psj i ni jis izan njih n. Pa gpaizia s iminiš ainm di-siacijm pija nda, a ma za ičin izia pja j z. izi bapja.

KaKO POSLUjU INVESTICIONIFONdOVI U SrBIjI?

Dš za pajanj insicinimndima Da Insmn a.d. B-gad j sniač pg dmaćg baan-siang insicing nda Da Ps.osnianjm ng Da Dynamicnda asa dnsi imin, Da

Insmn psaj p Dš Sbiji j paja sa da insicinanda aziči s. osani pinsia da nda d snianja d 30.sp-mba gdin izns - 10,83% zaDa Ps i 40,65% za Da Dynamic.Pinsi n pdsajaj gaancij b-

EKONOMIja

Ko ns tenutno poslue 16investicionih fonov, o koih e13 otvoenih - delt dynmic, deltPlus, Este Blnce, Fim Novc,FIMa Poactive, Focus novčni fon,Focus pemium, Hypo Blnce, Iliikjugoistočn Evop, Kd Ekskluziv,Kombnk IN Fon, riffeisen aKCIjE, Tiumph, 2 ztvoen - Fim

Southesten Euope activist i TiumphElite, i n ku - Este Equiti aggessiveko pivtni investicioni fon.

Nveći gubitk u istoii pivtnogkciskog kpitl iml e “TekssPcik gup“, ko e u pilu 2008.investil 1,35 ml ol u “Všingtonmučul“. Sv t novc se istopio smo5 meseci ksnie k e izvlchipoteknih zmov otišo u bnkot.



20

EKONOMIja

dćih zaa, ai j činjnica da jiza s saia aga i na spsmnansijsm žiš. A s napais na 2008., ja j bia gdina as-ćg izng nda, indsi bgads

bz Bx 15 i Bx lin s pai za56,7%, dnsn 49,31%. u is mindsi ginanih bzi zabžii spad d 42,02% Hasj pa ča d61,58% Cnj Gi. Dš j d pada

dnsi insicinih jdinica DaPs i Da Dynamic nda izns

d 28,72%, dnsn 33,50%rzai pazj da j zadnjih ms-ci san pziian nd bzansihpazaja. u msca spmbaba indsa bgads bz s za- bžia as iidnsi, i Bx 15d 16,20% i Bx lin d 14,26%. uism pid Da Ps, a jdan dnajspšnijih dmaćih nda, zab-ži j as d 3,51%, d j as DaDynamic nda iznsi 5,92%.

BaNKE VS. INVESTICIONIFONdOVI

Insicini ndi ns nš ćiizi d šdnj banci, ai p pai- i ći pins na žna sdsa. unašj zmji, džaa n gaanj ga-đanima paćaj sdsaa sčaj bansa insicinih nda, d sčaj šdnj gaanj paćaj isini d 3 000 a p pjdinačnmg banci. užna sdsa sapinsm s mg pii iidna sdsa pdajm insici-nih jdinica, d d banaa šdnjap iđnj dzjaa mgćns p-dizanja iidnih sdsaa. S sa

čn s zahaj manj ii išsg pcd azčnja. Psiman aganja ban ii insi-cin nd j ppn isi našmzandas. u dgm jdin-sn najbj šnj izmđ dpcij n psji, d j am

bja šdnja banci zbg ačnihacija cna insicinih jdinica.Sa cijm da s pbjša pžaj in-sicinih nda mn gbannansijs iz, dš j d izmna Zan insicinim ndima.Izmn pdazmaj da aganjamg najiš iznsii 20% n d-nsi imin nda, š za cij imabzbđianj njgg sabinijg p-sanja. N dns imin pd-saja dns imin manjn za

dns baza. Insiima j naj- ažnija n dns insicin jdi-nic ja s dbija ada s d pn -žišn dnsi pija nda dzmbaz nda i dbijni izns pdi sa bjm mianih insicinih jdini-ca. Pčna dns sih insicinih jdinica Sbiji j 1 000 dinaa.Danas, značajn pgšani si p-sanja di s d ga da s izmn iddb j s dns na ganizaciji hnič spsbns. Tim s zahada Dš j paja ndima,angažj najmanj jdng pimnadža na ndđn m.Pd npjnih nsi j s

d d šg sanja ndima,izazanih nansijsm izm, pg-šanj j dpina i nsađns na-šg pang ia sa sanjm nansij-sg žiša.Ia s insicini ndi ppi i gbi, dmaćim banama

j ppn dgačija siacija. upsizi, pšj gdini ban s sai- dbi d 32,3 md daa. Banasis j bi snažn izžn Ssjnansijsj izi pzanj a-hm žiša hipanih dia, aizahajjći siinj mnanjpiici i NBS, banasi s s d-

p snim šima i a, i– i, sača sabins.Ps sga nadng, saj sam za-jča da Sbiji insicija insici-nih nda, pma ni sanihpa, jš nij pandan šdnji banci ii asičnm insianj aci- j. Da i j pianj saba inmisansdmaćih insia, nmšns p-i mnadža ii, ipa, nazijnsi naains spsg nansijsgžiša – zajči sami... Marija TIMOTIĆ

Sbi e egionlni ekoe upu investicionih einic, i poeztvn v fon, postoi mogućnost

se isto ogoi oš nekim.

dns su u svetu populni tzv.„ineksni fonovi“ koi pozumevuulgne u potfolio koi po stuktuipti ketne nekog epezenttivnogbeznskog ineks (obično S&P 500).rzlog ovome e to što e investicion

pks pokzl e ko teškopobeiti tište („bet the mket“),t. postići pinos veći o tišnog.Pistlice ove stue zto smtu e bole spovesti ovkv - psivnpotfolio menment, izbeći toškoveselekcie i nlize hti o venostii n ku ostviti pinos koi ogovketnu tišt u celini.



21

EKONOMIja

k

a s paza ć pčmć gdin, bdžsi d-ci nij bi mgć zadžai

na ni pdiđnm Za-nm bdž za 2009. Naim, imdmnm j panian da dciza 2009. gdin bd džan na nid 1.75 ds b dmaćg piz-da. Mđim, a sai sada sj,njga dns 2009. ć an bii 4.5 ds. Za s jš api- pispi izadi baansa bdžaa bi s isi piagdi nj sa-nsi. u vadi Sbij s značajnngain dspanj dbim d-

m padai ngainim icajima izžnja, p sga gasnm izms pča gdin, ja j izazaa p-mćaj dmaćj pizdnji, ai šim ima gban nansijsiz, ji nis zabiši ni Sbij.on š j idnn js činjnica dann šim iznad sjih mgć-nsi i da d dđnih pmna s- ma dći. Ddani piisa dazi id san MMF- a, ji j m saš-njih pga dinm aanžmana jdan d jčnih zaha isaa idžii bdžsi dci.Sčna sa činjnicm da aa si-acija nij džia na dži , vada s

naša pd impaim da nadnj2010. gdini sj s smi a szbijanj g ngaing nda – j. a-sa bdžsg dcia. S dg san,d s mdijima jš azmnj- j pžb zi sa zm pća-

ng bdžsg dcia, ćina jdis pam s iš spi d mgćihpsdica sa jima ćm bii sčni nadnj gdini. Sga, padan j insanj gađana za način naji ć s vada izbii sa im p-

STEZaNjE BUdžETSKOG KaIŠa

Vline mee z smnene buetskog ecit u 2010. goini



22

EKONOMIja

bmm, j ć izaban m, a imšns njih pimn, pdiižini sandad ig da ppa-cij, a i pidn im nadnmpid.Pma najaama iz v ad, snni pa- ac szbijanj dcia dnsić s nasmanjnj ashda. oaj p j izaban j mgćaa da s sa značajnšd, a da s is m izbgn p-

ćanj pza j bi, pma mišj-njima sčnjaa, ima iš ngainihpsdica p ina sab pidnains.S bzim na da najajn m sšini pdsajaj z. “szanjaiša“ psaja s pianj: k ć biina da najajnih pmna? Sga,a j pmn, mama ć biizahaćn p sga jani s, a ipnzini sism.

rezne vnog sektorazga za big i jang s-a an najiš imaj zapsni pbičj i anj adminisaciji,mada s najajni zi i zdasi bazanj. rm ih sa sm najadianijm bi pdaz-maj pšanj ig bja ad-nia. Ta j sdinm spmba, iz ha vad Sbij, siga s da bačiai da nadnm pid bzpsa san ča 14 000 sžbnia.Nspn j da a cia zaisa djzasašjć. Mđim, zaničnici ajnppaan pz padaaj im da j n jdnsan nphdan a a

značajnim šdama i saanj jdnajn manj, jiniij i asnij ad-minisacij. o šnsi vad da isa- j sjim namama sdči i izjaaminisa Dinića, jj s až da ćsi minisi i njihi pmćnici ji n bd sasaii pan pšanja sjim

minisasima bii nčan ažnjni samiin, dnsn 200 000 dinaa. T-nn pbičj adminisaciji adi30 730 jdi, d j njih masimani bj pdiđn zanm- 28 400. Tas ć sdinm ba minisi izaši jans sa bjm sžbnia ji ćs sčii sa azm. u minisasi-ma ć bii pšn pn 678 jdi,d ć najći mi snsii za-

psni vadinim agncijama.Ipa, s dg san, pan smanjnja bja zapsnih adminisaciji nijnaiša na najbj cpcij ada j

ani ni pianj. Pma nacng Zana masimanm bjzapsnih anim paama, asnni iijm zimaj s 4 sžb-

nia na 1 000 sannia. Pdn, znači da nn psji ča 110pšina jima j zaspjn iša zapsnih. Jdnim bjm isazan- 5 648 jdi mž čiai psana adng dnsa.Pma pim acijama pisigim saanig nia, mž s čiai danadn m naiđ na zbijanp. lani pdsanici pćj bjn zam na pmn Zan,smaajći iim ppsm š

ni d njih nij nsan pi nj-gj izadi, a i činjnic da njg- a pimna pncijan mž siiscijan pbm za j n psjadana šnja.ka sada izgda, pšinama s nćžii sa pimnm ih mi. P-sbn isaina j izjaa pdsdni-a pšin Apain, ji n j da ćaj Zan zažii pasi, i ji ažda ć s sai an dijai pnj nadnj - “sa s ga, di s

miš“. Š s ič nih ji i nan ga zadž sja adna msa, mgs nadai da ć im zaad 2010. biizamzn na ni iz nmba 2008.S sm, minisa Dinić j najaida d N gdin nć iš bii paaiz bdža za iša zapsnih.

refome penzionog sistemIpa, pbmi sa jima s Sbija s-čaa znan s ći, šd j ć bii san smanjnjm adminisa-cij i zamzaanjm paa janm s- nć bii djn da s nadngdin psign manji bdžsi d-ci, ji bi im bi na ni d 4 ds,

Pem nctu novog Zkon omksimlnom bou zposlenih uloklnim upvm, ko osnovnikiteium uzimu se 4 slubenik n1 000 stnovnik. Peveeno, to znči tenutno postoi čk 110 opštin u

koim e zstuplen višk zposlenih.jenim boem iskzno - 5 648 luimoe očekivti pestnk nogsa.

U 2010. goinu Vl Sbie ulzis sleećim poekcim: stoppivenog st biće n nivou o 1,5%,buetski ecit n nivou o 4% BdP – , ok će stop incie iznositi 6%(plus – minus 2%)



23

shdn dg sa MMF- m. S-

ga, pbn s i ddan m. ka j ć najajn 2010. ć bii gdinami. u ndanim pgima saMMFm j gn da s ć p- im mscima nadn gdin n samama pnzing sisma. Pma

izjaama minisa nansija, DianDaginić, pdg zana ji sdnsi na bas mga bi da snađ spšinsj pcdi ć - ba, ai ć njg spđnj biidgajan pcs, i pni i ć mćida s s 2020. gdin. on šs za sada zasign zna, js da ć isina pnzija sai zamzna m

čia 2010. Pan mi ć, izmđ

sag, sadžai i sž iijm zapmn pnzinisanj, smanjnjpaa za bnciani adni saž, a idg izmn dns na dsadašnjsanj.od saih ma, ažn j isaći da nćdći d pćanja PDv - a, na čm jpbin insisia MMF. Mđim,sabiizacija nms siacij z-mji s zasnia i na pjcijama da ć nadnj gdini pidni as bii ćiza 1.5 ds, za azi d 2009., gd

bžim pad d 3 ds. Nama j das paniana inacija zadži ngd nani 6 ds, ps - mins 2 d-s ( 2009. gdini sana inacijaiznsić 8 ds, ps - mins 2 ), a ida s nasai sa sabiizacijm dinaa zsana na žim sibing sa i 2010. gdini.Tađ, pan džan pii azi injn pspn pačnj sa nansij-sg žiša is banaa, s nammda aj pz dd d pada amanihspa i smanjnja maži, š bi mg-ći da s nadnj gdini manjsbncij j s nn izdajaj iz bdža.

Za pić bdžsg dcia j

i sdćj gdini, džaa s sanja nadizn z, čij nn sanj naačn NBS - a iznsi 758 miina a.Inač, Sbija j ć gia zajm dnsi d miijad a, š biba da pdmii s pb džad aja 2010. gdin. Mđim, dsčn jansi, mđ jima j i g- n Jašić, pzaa da spjni dgSbij as pbz, i da j nphdnda s psai pianj njg džisina sdnji .

Bdžsi dci niada nij na isi žjaaa nms pii, ai n pd-saja ni pbm ji s n mž šii.u im gdinama ada čia s sćapsdic i nansijs iz, dci j nš š sa čim s ačna, i š aj-njj iniji pdsaja jš jdan d ins-mnaa nms pii. vada j psdnjim mscima isazaa spmnsza bsmpmisn bb a bi saj pbm paziša, i najaia -m j nć bii bzbn, ai j mgdni mng isi čiam dš nadži . Da i ć isajai na m p -saj da s idi.

Bojan ČALIJA

EKONOMIja

Vl Sbie će smnene buetskogecit postići znčnim smnenem vnih sho, i to pe svegtoškov plt zposlenih u vnoministcii i zvstvu. Tim povoom

očekue se bez posl u 2010. goiniostne minimum 14 000 vnihslubenik. Tkođe, iz Vle nvluu iefomisne Penzionog sistem već nsmom početku 2010.



24

EKONOMIja

Upsdnjih ni gdina, Sbiji s dšaa pai bmmdnih žnih cnaa. oa-aj s ni, bjšai cni sa

pimamjiim i spim ahin-sim šnjima, i sa im pndmb. u čima psčng gađanina saa izgda paadsan, ada sdb zna aa j maijana siacija ig bja spsih pdica.

Kultu potoščkog uštv

Pš j m ada j pina pd-sajaa ps naba ppšina.Danas, pina j mng iš d ga.upbm ama i pznaanjm psi-hgij pšača, pdaci s m-gćnsi da bin ič na izb sjihmšija. Tžni cni, a nači š-ping mi, is s i a bissn (i nssn) pii pšač.Psihzi až da pnad naš anpb n igaj najć g p-cs pin, i da s jdi njm sžda bi s sbdii nagmiang ssa,i na aj način pšai da zaba napbm iz sadnng žia.Tgci is azn i a bi

pii mšij, i j jdan d zna-čajnih aa ji ič na pćanjpin. Pim za j činjnica das ćini šping ma zabani s- (bisp, gana, sani bzhan) naazi na psdnjm spabja. o, naan, nij sčajns,na pim, pac da bi dša d bi-spa, phdn ma da pđ pd ig bja adnji, čim s pćaašansa da pd n d njih zasan, ina aj, nš i pi.

Tađ, bj igaj ažn g ada jč icaj na pšač. Na ja bj,pp ž, cn i naandžas, čss naiazi sanima bz han, jpma čima psihga- n „pd-sič“ jd da bz jd. u adnjamagd s pdaj ba ja j namnjnamađj ppaciji, ganm s is

nbičn, ja bj, d adnjamaza ma saij, pii imaj jdn-sanij, j. „minij“ nijans. Psbnapažnja s psćj i izb bja jć s isii za bžaanj pjdinihda adnj. T s adi sa cijm das pdssi pca si ascijacijada bj na dđni d adnj, i p-izd ji s njm naaz.Insanan j sčaj ssi pzna- mpanij IkeA- , ja na maspian način nasji da ič na izb

pšača ji s nađ njihim ad-njama. Naim, saa IkeA pdanica j đna a da s pci nad naanj dž napd bžn .Njihi sčnjaci za maing s -ai da s bžaanjm i isicanjm jdng gag pa, ji bi paziz s s adnj, pcima daj ći pdsicaj da pim i p ni dpizda, ji s phdn nij naa-zi na njihm spis za pin.

delt City VS UšćeTžni cni, ia dsa spaani,danas nminn pdsajaj ažand s značajnijg cijang s-

POTrOŠaČKI HraMOVIIko ko pov postoe već mnogo goin, uspon svemenih tnih cent u vezi e s usponompotoščkog uštv. Z zliku o stiih tnih cent, nšni nisu mest ge će potošč smooći, obviti plninu kupovinu i otići. dns, kupcu se nue bone ltentivne opcie i ktivnosti bise on zo (i tošio) što više.

Inteesnto e se četii nvećtn cent nlze u azii, nvećimeu nim e on u glvnom gu

Mlezie, Kul Lumpuu, koi poseue13 sptov, ko i 700.000 m2 povšinez izvne!!!



25

EKONOMIja

a. Sbija, a dš anziciji, i zmja ja jgdinama bia izaciji,načn pa pčinjda azi ss .Zbg ga, a s žni

cni a š s „Mi-nijm“, „Sanac“ i „Ciy Passag“ nada bii „in“, danas s naaz ma šj siaciji,sd ndsaa sa-gijsg pana azja,a i š nnci- j jin ins b.Saa, pgšanj nji-h žišn pzicij psga dpinsi pjaa

nih, mdnijih n-naa.Ta, psdnj dgdin, ii s s naj- ći mdni žni cni Sbiji – „Da Ciy“ iušć“. „Da Ciy” j bipi samni žni cn-a d nas. C pja j ša 74 miinaa, i p ičini spada agij sdnjih,

ginanih cnaa. Zanjg izgadnj j bia angažana pzna-a izasa mpanijaMYS. Pnd „DaCiy“ - ja čin hipma, ii bjpdanica pznanih mdnih bnd- a (Ni, Zaa, Mxx, Cain kin, Di-s...), pdanic za đnj dma,mips bisp sa 6 saa, bwing,ai i sani, ban, a i niz dgihsga. Insanna j inmacija da j

aj žni cna 2008. dbi nagadza pja gdin, s map-daj za Jgisčn ep.Najći nn „Da Ciy”- j jndan ni žni cna „ušć“.u njg izgadnj j žn 150miina a i psi s na 50.000 m2pšin za izdaanj, i ađ spada agij ginanih cnaa. vasni žng cna ušć j hding mpa-nija MPC.Š s ič bdćih insicija, na A-mandi s pania izgadnja gandi-zng gins - psng cna,pd nazim „Da Pan“, ji bi ppanima ba da bd i pa ći

d „Da Ciy“ - ja.Da i a inazija žnih cnaa imapić ažnji? A imam idpdaa da j psčna n zaada Bgad 2008. gdini iznsia 40 000 dinaa (431 ), iš j ng jasn da j dg dčan.

Mđim, ginsi s Sbiji j dci ada s pianj i insicij, a da sa san zasaj-m za ginsim sm p-sim zmjama, pa ča i za zmjama žnj. u m n pibižn

130.000 maa ada-nih isi s za pbšping cnaa našmganm gad, mada bip nim pcnama gad ičin Bgada ba

da ima izmđ 500.000 i600.000 adaa isi-šćnih sh, a bi s apa sandadazijnih zmaja. Da,psmaan sa sanišassih sandada, bza-n aanj sznihšping ma ima anmjnj. Ipa, i jsam d pič, j pmačima nmisa Sbija

ma da isisii ajanzicini pid a biazia cpan sžnis (banas, g- ina, izam, sabaćaj),ji j danas najppzi-niji s ij ćinizmaja sa, ai i sji najiš čsj saanj nacinang bgasa. Bgad zbgsj piigan g-

gas acij psd- j značajn pdnsi da bd sžni cna gi-na, čm mdni žnicni mg da igaj zna-

čajn g. A zimiam nadn, dći ćmd zajča da nmsi azzi zanni, a i daji azj „pšačihhama“ psj.Ipa, ša j sa scijanim aspm? S jdn san, šping cni s ma č-

s ma iia, i p sga zbg gaš mngi smaaj da ni pzn- j apiaisič, pšač dš pnj mi, gd s na pšača gdaisjči a na bja. Tađ, ii-a j i a da ni siaaj ii jaz jipsji izmđ bgaih i simašnih. uanzicinim zmjama pp Sbij,gd pida i daj aži sj pai p,asni jaz s čs mž pimii. Tž-ni cni, naan, nis ii za asnidispai, ai mg sžii dš adba pmna i pazaj i ssai mg i maj pbjšai, da bisi imai pibižn is mgćnsi.

Bojan STANKOVIĆ

U ovom tenutku piblino 130.000metara arath se rst za ptrebe

šoping cent, m po nekimpocenm g veličine Beogbi teblo im između 500.000 i

600.000 kvt iskoišćenih u ovusvhu, kko bi se uklpo u stnezvienih zeml.



da s azmm na pč– nmj s naći zabdi.oaj s j sp sbjinihcna, zasnanih na bji-

nim činjnicama, i bjinih isina,

mjnih sbjinim dima - annih činiaca. Na jdnj mp-snj scni a š j inmagasa,i s činici bjni i s pzani(ai, pdcni, pbia - ni sd najčigdnijih). kada s aj bj idnsi naš, nasaj has ji adaspsim mm ja dg. Pianj j– zaš n izazi iz njga?

O ČEMU GOVOrIMO?Nmgć j phan pdii sij

isij dmać scn, izmđ sag izbg pmng adaa, Hasa. Ipa,ini ganični jim s mžm p-sžii da bi naša piča imaa azmansiž, mž bii gdina 1998. N da bipid zažii na 10 gdina, gačinii sbi bižim ii azmnijim, ćsga š j 1998. gdina a jj jsnimjn psdnji, pai, spsi m.Ddsih gdina ada j Has, ai danas, ai s Čai ma bii pisni.Cpi s snag iz sij pšsi. Sa-ih ni gdina naša bi s nas jim s s mgi pnsii. Nas ji bi jba Hasa, Dadncij, džapdaj. T 1998., s j sa. Psdnji

sažai Sdm mnsi nas, nap-sii s sj ispsa. Dadncija sšnjaa. Has j pihai. r pd. Has i Dadncija s pa. Čsih iđam zajdn. Na dgaaj jdn dgm. Čai našg ma sih dg spšn azdajai. Mđim,dg bz zamn na saži, gdinama bz snažng pdmaa, mii s s.

Snii s s san da sap snagza dčjći šaj. Da i ć j bii? Dai s j pnaši? T j piča j čia-...

O KOME GOVOrIMO I GdE SMO?upćniji čiaac, iz ma dn p-si, z piičn dz signsi jmga zajčii da j č nicini

”NEŠTO jE TrULO U dr

Spski lm u novom mileniumu

Nešto este tulo nomćo lmsko sceni, li li će to ”nebo ispviti”

ko po ŠekspiovomHociu, ili nm e ipk nun pizemnii, metoičkipistup?

26

drUŠTVO



pznaih saaaca, ji s ih 90-ihgdina s sami džaai spsi -pasi m pi i - i a-inj azini. vi ih mi ii n, cniiih mam. Bi da s aisiči ia-

cinaizam emia ksic, s-na pdanija Gana Pasajića, a aznsns Gana Maićaii mads-ds Sđana Dagji-ća (najmađi d čaa ji j pšana ”amn san” m psdnjgmačng pida).ka j, pa, ani dmać p-dcij asa, s j iš bi pa zj s mažna Dadncija mgapšnjai. Na aj, a j i bi. kai sai žim, a i adaina Hasa za

sbm pači pdani izna, njima dgaa š sanj sai, jis zadjaaj pšim asm i g- bm dgih zaad sjih, p painisih cija. ”Pic” pp aih,najiš s i jadi aj na im ps-ima. Fims aj, naan. Pbija danas iš n zna ša j m. Šaba da čini m. Zbg čga s id bisp, a zbg čga pziš. Zapsčng spsg gdaca j psadjn da gisj izbčna ica p-

znaih aa, pa da s ndi d sći apaisg zansa bisp-sm sdiš. k j bi zap, siapič i i, pbia s i n pia.Smj s bajaim icima i isim i- ima pd dgačijim asama iz čisazij i asičn ignancij. N-i gdina j bi pbn da idimgd sm sigi. Da idim ša s nasipp psa ”Bmanga”, nn-pagijasih ”Tča” ii nspn-damaičn ”Nbs dic” činii sa bispima. Pbia j nsaa. S s mg isisai, da j psjaandncija, nada maa, da ć jdnm,pčni aim pimima, dmaći

inmaga psai da pičaj g-psi i pči da pa m. A nda?onda j dša ni minijm. ondas dš ”Mnj”!

ŠTa jE dONEO NOVI MILENIjUM?Mam s sžii sa Dimiijm vj-nim da, a š j ”Bj na ks”Zdaa Š bi nadi - ppagandnipja Mišić Sbij, a s”Mnj”, ničim zasžn, psa m”n Sbij”, Sbij ps ”pmna”. Jdina pziina sa j š za azid Šing ma, ”Mnj” saa nmg psžii a ppaganda za a-za bi aa sb. Mđim, j sanj spsi m n

msg bzmja bz iagssg mjnja. ”Mnj” s pi-hai asan bisps aj i dnj napai n š danas js. uz,naan, ssdn pmć jš niihnasa sičng ”apacia”.Fim radija Andića i Sđ Anđića j bi pšaj ng, ”bgadsgaasa” da s nadž na si m-dng banizma, j j zapčmnibs gp aa ”ka j p-pa c&”, a minacij sai

Dagjić ”Mi nism Anđi”. osimga, ”Mnj” s m ji spada dgnacijsih, sa dđnm cijnmgpm, ai ji j adia pmašnagpa aa. Tačnij, m ji s baignacijama d san aa ji npznaj gnacij jima s ba. Ta”Mnj” sam naizgd g sa-mnj madini, d zapa pdsa-

jaj iđnj madin iz ga jdndgačij, sasim disann gnacij.oaa ishd j gdinama anij iđn Šinm ”lajanj na zzd”, ai jiza azi d ”Mnja”, ima a - a

damaš pzadin, d j Andi-ć m ppn išn i najsnnijihmnaa damagij. Nasp m”bgadsm aas”, sajaa s psasanja npiičm icaj naan aj, pp ”Sjaci” ii ”S j za jd”. osanja ja s ađmg dn psmaai a gn-acijsi mi (iz dg, jš gšnijajnsi), i sanja ja s dama-š ispazns spsia jš niž i daan značnj pjm ”aisič niša”,

na j a g sa n ži -šii m čiaca, ps časpisa, niisj či.ka s asnij ispsai, ”Mnj” s bi ”pbdniči” m ji j pbi ai bisp. Aaj! Ta j pbia bia ppn dgnisana. Jdn ina-idn shaanj ma psa j za-n ga psčng gdaca, š j zasbm p ain sanja, jas pajna iz čiag niza pgšnihpbda. Nasi pp ”ona i Zz-

d”, ”Ma adan” i ”ringaja”, psais sa ans bisps pnd.Psdnji nadni j spsi m d-gadia d mja žasa, nišiši nsam sa zanas iginansi, ć dnši sa sbm jdan ppnni ni ča i pagijas nm-pncij (”m” Đđa Misajićapdsaja bzbazn, nspsbnađ ncpa amičg sanja”upznaj njn dij”). Pmn-im s pidžj i ”kad pasm bićkng” ji, a sjsan nasaa ”Mnja”, n pai njih ppndamaš paznin, pi čm jdi-na anna indicija (p)saj - da i

aVI daNSKOj” – ParT I

27

drUŠTVO

U Sbii e, o 2000. goine o nspoukciu i izne oivelo 105 ignih

lmov, u poseku 10,5 goišne. Iko e u pitnu mli bo, kvlitet i le niizbliz ne pti kvntitet.



madina da na , ii dangbi ać. emi ksici s bi ga- š j dgničns nada (čiaj– pbi) pša piazai na a-n, a d s gi ksičinm

šnm icaj i ”piaz”, pa smi a ”ringaja” Đđa Mi-sajića i “Ma ladan“ MiadaMiinića piaziai Sb a idi-, i szai ni pšnja bispimaispd minima. osim ga, Misa-jić j nazadi amiči siž psa-cima i bsmism d m da sspsi ča i ispd sandada š sp-s mdij. kađa jm s ps-ži, azia j n sam njg ičniizam, ć j sps inmaga-

j da siacij da s pdi saspaacijm najniž s. Dnssicianij ađ, idi sm jgdin asnij nasa nih ”An-đa” Sđana Dagjića, nasa - jim j d ada najspšniji madi a, bzma pjn na s š j d ada

izgadi aiji. A izgadi j bimng. licmn ”ič” paadigm,pnajanj saih ica i pzajmic”nih” iz niž pdcij Hida,z aasan damaš pzadi-n i scnaisiči nad, bi s gandi g sanja. upa n š j čini nim p i m, npsd-

ns i idniacija pbi sa mm,z iginan psa ”iših sia”,napšn s, a ms njih bačnispan hms ansih pizdai dmisiani pagnisi. upaaa sa ma đa inignciji nadpsčng gdaca. N zaaa-

ajm s, njih Sbiji ia ima. Biih j i bić ih.

ŠTa jE jOŠ dONEO NOVI MILENIjUM?osim pna ji s sjim adima

ii Andić i Anđić, a ji jnain pa spsi m, paši zasbm s ji s ga paii bisp,da bi ga zaim ppa nsćni Mi-sajić, na njgm gb diga-ši pzna dčj sic ”ringaja”,ni minijm nam j dn i pi,spsi, miinsi jas – ”laiin”,Misaa lića i Iga Bjića. Das azmm, ai pmni n-i phdnih da nis dispsi m d dna na m s naša,

j npadn izsi zajča a s jdini ici. kici s ni i jš mngidgi za j s, nažas, nma msa m s. Spsi m j dspgd js sd ndsaa ainihmadih naašaja dima spisaja,dija i pdcnaa. Da, pši pad

Peoket i svetlo n ku tunelzvnog “spski lm“ onose 2006.Stevn Filipović s ostvenem“Šetnov tnik“ i tlentovn, mlpostv pvog spskog “high concept“epetoskog lm. O tome, pk, usleećem bou...

28

drUŠTVO



aia sd zaasn smn gna-cija. ka i sam ”sp”, ada sm-na gnacija asni, ipa s ppnjaamdiiima da bi s ”pga” p-id. T na scn spaj ai pp Andića, Š, Misajića, Dag-

jića i mngih dgih, ji nis spsim bacii na pd. Sam s ga šiaid j ža, sjm dadnnm -spaacijm izgbjn pbi i ag-nij dnsi.”laiin” j bi pi ps-SFrJ p-asi m sa sdmcinim bdžm(maa anim, a izzmm pi-dičn anasi ciaa naših pđašnjih mna). Nažas, ”laiin” nij bipi (nii psdnji) m ji sži zapim da bdž n mž nadnadii

sp pjdinačnih sabih činaa. P-pn dss napsi i amsmisij pa s pgbni za jdani aim j ”laiin” ba da snazia. osim žasng pdša scna-ija, jš d a-an dmaćg mišas sašn či m sanj.

T s š asing i ša pdcija, p-ciznij, š dns pdcnaa pmamaija i pbici. ”laiin” j sa san dičn sžnj dmać pn-d, j am z nš mađ ”Nmanjd” oga Nića i ”Bmang”

Dagana Mainića, pdsaja di-čan pim a jdan scnai n - ba da đ pdcij i da pdsaja

sn pasg ma. Jš j Ai-s izm ”ii ba da daj,n da pipdaj” spsai pincipp m s ii sna scnaija.

Tađ, jš jdna saa iza až das ” ainm m mž žiaiča i ad am n ppiča sadžaj”.ogmna ćina dmać pdcij nm minijm sji spnsisa im ahnim sandadima da-

magij. lii nis sna scnaija, ć s napisani sam da bi ispniinapd napisan siacij. Scnaijis išni pa i pn ams,ča i najbananijm pim (adagdaac zna iš d aa). Sa pn-cijana iznnađnja s čigdna čim spjai pa naznaa ba, a dijazi spčni i njii. Tađ, hma bz pčnih psi nma, j psasandad spsg ma. Siž, ča i adapsji nama da s zaači iaci-

nan, ma psdai zn ga,cna n nmansi (ia s nadbacj m pipdanja) i idni-acij. Pbia , pa, sd manip-acij i spsn ignancij, s pi.Gd bi dgd, i aj jš si, sim am jdnm dss spsbnih

aistotel e izekom ”likovi teb elu, ne pipoveu” ovnouspostvio pincip po kome su likoviosnov sceni. Tkođe, ugst izek ke se ”u kvlitetnomlmu moe uivti čk i k vm nekopepič s”. Većin omćepoukcie u novom mileniumu stoiu supotnosti s ovim utohtonimstnim mtugie.

29

drUŠTVO



mađih, mdnijih aa, ma i si-si pgažna pza Sana Smcamga bii iana sna za sj-mn najgdaniji m sih mna?Taa izanđaa dama psaa j bazanajmcijanijm ”pici ms

Dadncij”, Zda Ši, ppa-nm Špi, ji j pbi izbmba-da gmim imnada spmnihza ganj na s, isisiši sj Tv iss da si ša aa snasaiadiijm mž insai. Jadnapbia, naan npismna i nčnapd gbm gdina, čim idi s inadn nšnj pmisi da j č is-ijsm spa inspiisanm našm bgam adicijm i isijm. Sam jdnj ppaj inmagaji a

š j spsa, Zda Ša j mga, smj dcniji žia, džaai sbganim ”mainsam” dijm. Dasa bd ga, ainih pisaca j bi (spsa j njižns ih i anijihgdina pša spnm sanm dma, daj d dadncij), ai ni nismiisani da đ jdan pdcijsi bg aa j psa spsi m. Jdnad ih sih ačaa, mžda i naj-sija, spsm scnaisičm mi-sms, Dšan kačić, niada

nij shaćn mđ (am) dmaćmpbim. Njg pbmaizanjspsg mnaia bjnim mič-nim damama (namn izbgaampjam mdij), izn j a-cij pimiiizma, d s jčn pi-ain isacij sia ingajng psnća. Sga, kačić j bi piman da anizacij ”P-sinaca”, jdn d njgih snih da-ma j nad niada nij shai, ži-a sjčn, š j ngain ica

na dns ma, j i najbji spisajn ma bii dba žis.

(NOVI) SUNOVraTS bzim na a pnd j d-maći pa gnisa pčmng minijma, bi j sam pia-nj mna ada ć gdans pn- pasi. Naim, ia j pbia (na jdn m) bia aćna bisp-s dan, ia j a pbia biapgšng smnja, shaanja, i ias njna msa dacija naazia nani nišan, nij s mg čia-i da jdna a naina i nadas jdnična pnda dži niniani

ni ps. Pnda dmaćg mišas ih gdina (a mž s ći jš )sdia na isijni n cn mdi- j, z sanpičn pšaj nadi-i-a. Nsćn j pšai pcnii dai s žnij anij piziazi izppmnih macija dam, ii pa

pnjih, nspih na sanih,mahm amičih pdcija. Tb-na (m)dama išibana gimasnim h-mm p bnim msima, sičias a šan cn mdij, d spašani pji nasai pgšnim s-dm gšaa, pdsajai “sps p-šaj mdng ia“. ka š madiiiča Miš Cić až, paiandsd bi bi jdsa dama, d jpazi dšna iia, ja zaimzašaa dđnm žan, za šnašnji pič a naaž. P-dcni “spsih ia“, pa paz džj da napa i, iz čga sijnnasaj adnj, š za sbm č

šač i nji dam (np. p-minjani “laiin“, “Mhanizam“, “Č-i č“). Taa ppaa pdcijanij izgbia sam bisps pbi, ć i acij dgih ga d jihnij nzaisna. Džaa ga j napsiadan, a maja nžjn d. M-

diji s s manj msa dajai za m, pš. ki Tv sanica idan- danas psćj maa dić sgsandadng pgama j mi? ki- dnnih isa i dan- danas Sbijipsi p j san cpn -i, n samm m? Ni sanadnn za s š nas čini, s š nasispnjaa. Pa dcnij j bi pb-n da s d n dđ d n. Da snism pmai, manj bi nas b...

U sledećem broju – “Otkuda sredstva za takvu produkciju, i šta radi drža-va?“ i “Svetlo na kraju tunela“ Uroš Živaljević

30

drUŠTVO



31

drUŠTVO

SLUČaj BrISa TaTONa – POČETaK ILI Kraj?

Pša j spmba, a nan njgasa j sam a ag na anda.I pd bjnih spha naših spi-sa, ih dana sa j mga jdin das sidi činjnic da j gađanin Sbij.ka š j sada ć sima pzna, čidbas amic izmđ Paizanai Tza, baši Ajiš paba na obiić- m nc, higani ji s, p smsdći, bii simpaizi Paizana, napa-

i s gp Fancza, ji s dši nanadn amic. Pma inmacijama dbijnim d jdn d gp h-igana, j s bi aspđn cn- Bgada, idsa simpaiza s apama pi na Znm nc.Nan ga s ppii “izi” sanapd pipmjnih acija, i p-ii s a obiićm nc, gd s na-sni na gp d pnasa Fanc-za. vćina napadnih Fancza s bzazbžaa, a jdan d naijača n

j bsmčn p za njima. Gpapsaih higana nasna j na d- jic Fancza, ji nis spi da pb-gn, a i na na ji j pša dazašii Fancz. Jdan d djic n-sćnih sanaca za s Bis Tan. Is či, cpna jans j saznaa da j Tan ja šm sanj, i da j za-dbi pd ga i gdng ša dpaica i anaca. Psji i zija p jj j pa niz spnic, a i na p jj j niz is bačn. kja d nadnih j

d li e „divli Zp“ epezenttivn slik Sbie n nenom putu k Evopi?

Sei np n stnce i pteći tls nsil, koi e ubzo pesto u cunmi, peplvili su useptembu Beog i Sbiu. d li ćemo, i k, končno stti n put hulignim, pitne e koisu mnogi tih n ngls postvlli. Ogovo, nlost, oš uvek nem...

kaP kRviKOja jE PrELILa ČaŠU!



32

drUŠTVO

zapa ačna - ma j bin. Činjnica j da j nsćni Bis zadbi a

banj i pcanj gdn a. Nad-nih danas dana ai s s bii zanjg ži, ai s m na aj azamždan ncij.

Ko će snositi ogovonost?Pianj j s nminn namć j:k ć snsii dgns za bi-s?Ti dana nan dgađaja, bjajn jda s inasica higana idni- ana nan pgda snimaa sign-

snih ama, psajnih ini ba-š aća. Jdanasica s hapšnai pdaa isažnm sdiji, ji j njihdsic zadža pi, d spsaa djica bs. vćina iz-gdnia j danij pznaa piciji pnasiničm pnašanj. Nan agič-nih si iz ugnng cna, pbič-i jani žiac, Sbdan radanić,izjai j da ć napadači dgaai zaiičn d šg bisa. Saa,ba phaii hapšnja i bz acijpicij i žiaša. Mđim, psajas pianj: k j dgan za š saj dgađaj pš dsi, i da i j isimga da bd spčn?

P izjaama čnia picij, nis p-sjaa saznanja da s aj zčin sp-

ma, pa s nij mg pnin d- ai a bi s spči agični dgađaj.Mđim, sdi nadn pianj: ka j mgć da s gpa d ids h-igana, pmjna paicama i ancima,pš pjai sc Bgada? kadagd s džaaj dbas amic isg izia, a amica izmđ Pa-izana i Tza j saa bia jdna daih, Bgad j ppn picajaca.Da i j mgć da s nijdan nij na-ša na pz izmđ Zng nca i

knz Mihai ic, nda ada s h-igani da pazii? Psji i mgć-ns da s higani npimn dšid cna gada, sd adng dana, ida baš m n ada s dgdinapad, sicajm nsćnih nsi,nijdna paa nij bia bizini? Dai j pps napaia gisia ii ga-nizacija paa na n? Da i psjini sin mi g ppsa? Dai n namnsi džaa š imidž S- bij s n ada isi ima na-m da nam i sj ganic? Dai j piia p mšaa sj ps?Ii j sam nzadjs našg na-da saia najgm bi, i z

najg pjdinc?I nizbžn: Da i ćm iada dbii

pa dg na psajna pianja?Cunmi nsil u Beogu

Nažas, napad na Fancz na obi-ićm nc sam j jdan nizmačnih dgađaja spmb.S j pč sa Paadm pnsa inim janim pnjama gj p-paciji, pćnim d san higanai z. paisih ganizacija. Psniza banih sba, ših sda idžanih nncija za šamp, -

žiaš j načn aga na pnj, i najai panj pspa-a za idanj ganizacija a š sNacinani sj, obaz i s. Najajn j da ć s pd zabanm najani- j naći i naijač gp, j s z-a sm i nmi našm ina dnsn pjjanm dš. Da ić i g pa naja zaničnia sa-i sam m s na papi, j ćpm zai jš mih jdi na bgadsm asa?kji j zapa azg š s amsanasija sćaa azdh ih dana?rspin, p s dgdi na-pad naijača amnicama na abs



33

drUŠTVO

GSP-a, zbg ga š s njm biada naijača spaničg ima. Pms dsia pcnjaa ispd spaa Fisaj- jj j pđn jdan Bianac.o j izgda a izana sčaj-

ns, ai sada, s saih napada nasanc Bgad, incidncij d-j indiain. Pjdini mdiji isičda j pmni Bianac, na pim, sa-sim sčajn pcan i da s zaa napgšnm ms. Psaja s pianj:u jj s đnj zmji pcnjadšaaj sasim sčajn cn ga-ng gada sai dgi dan? ka j napim mgć da n ns pišjna spa, pa da sa isg izađ, da bi ssa nim bačna? Da i j i „s-

čajns“?Nan ga, sdi j napad na Fan-cz, pm napad na Asaijanca nakamgdan, i ai 26. spmba,ada s s dsi d masn č sapbm hadng žija. Jdan li- bijac, inač sdn Bgadsg nizia, napadn j na absjsanici Ba aja Asanda,d j ča pz.Bizana j i piča sabaćajnj n-sći cn Baajnic, ja sii

pisj pmn ams. Ia samm sda ni nij pđn, na-saa j ppia ja j pasa č,ps j j šs jdi pzn ugnni cna, d čga j č dnjih bi sa šim pdama.u m sih ih dšaanja, dnis ppisi zabani pjanja cn- Bgada. u ndj 20. spmba, hijad picajaca pia j cn-a gada, a pjajiai s s i nadnihdana. ums da picija dmnsia

si na aj način, nphdn j da šiigađan i zan. I d j dn žan-damij saja na Tazijama, isgppdna, gpa higana j napaaasaijsg džajanina na kamg-dan. u ciiizanim zmjama, i- picija n spa da zašii gađani spdi zan, a zbg ga i psji,n ma da snsi dgns. kć, zmji Sbiji, snsii dgnsza „nsćn“ smi madih jdi?

Nsile ko gngen spskog uštv

Da i nas j aj agični sčaj BisaTana ičm nači? kada j jajnda j Fancz pmin, madina d

piič san i ni ganizacija iz nading sa ganiza jps – šnj pi nasija. Dsa hijada jdi izaš j da da pš Bi-s, ai i da pšaj p pi nasija.

Ma s pimii da j aa paizsaa dsa dana anij, ada j na-n gasnih pnji, sična sdbina - ba da zadsi i Paad pnsa, d spjdin paij, pa i Spsa pasa-na ca, pćn isa pncijan nasij. vć nadng ppdna,2. ba, na ssi Dan bb pi nasija, na sp Pinism pa,ji s ganiza s ann n- adin ganizacij, pjai s sgadsina jdi. T piičn gi

gađanima Sbij, i p zna ji p,pđj spsi mnai m j „sag čda – i dana dsa“ . Dda-n zabinjaa isa da d nij aj, ida ć nasija bii jš, najazičiijimmbicima.Ša s dšaa sa našim dšm jm s pn nancija i n-pjis psmaaj a bičajni nman pja? Zaš nas iš nčdi ada ngd izbij ča? kaa s ni md pža madima, ada

njihi šnjaci imaj pb da is-pjaaj sj ngij a nasin?la j piai psm bazanj,mdij, C, picij, paij, pi-iča, i dii da s ni ii za špjdinci a aasi ispjaajsj nzadjs. Dds sčigdn aćaj na ia aa. Nij sam ingaja: n, ai -max pai, azan, b - , di-janj naijača, nacinaizam i šini-zam... Čini s da psji i nš dbj,

a im i mng pasnij. Apaija i čaj,a gangna, ši s našim dšm ip da zaj i n ma gađans,ciiizan Sbij ja j piia psdnjih dsa gdina.Mžda j, sai, zabda da s d-ds iada iš,, j š nams sada dšaa sam njih gičan na-saa.I na aj, pianj j saj da isi azdh js: Na ša. i na ga ć spii sdća ap i čaši, ada a- asim pnašanjm iz Sbij ami ma psaih sanaca? Da i ćsdća ža bii n d nas?!

Pavle MIHAJLOVIĆ

13.. Gup hulign npl ekmenicm i bklm ustobusGSP- n linii 53, poveivši tisbe.

1.. Sušen bist Mtin Lute uSubotici (postvlen 2007. nn efomcie).

1.. Bitnski vlnin S. j. a. (26)nen vtenim ouiem ustomk ispe splv Fistle.

1.. dvesetk hulign nplo evoicu Fncuz n Obilićevom

vencu, u bšti aiš pb. Teškopoveđen Bis Tton.

20.9. N Klemegnu gup hulignnpl ustliskog vlnd. B.

23.9. U ulici Tošin bun upucnmlić (23) u leđ, nkon što sug pethono voic mlić

uil.26.9. Msovn tuč ispe klubSpske iklne stnke uPisko ulici, en mlićizboen noem.

26.9. Iste noći oš en msovn tuč,ov put n splvu Tm ut.

26.9. U Bulevu kl aleksnnpnut Libic L. K. (inčestuent u Beogu), ok ečeko utobus.

29.9. U centu Btnice, izbil e tučnkon sobćne neseće.

Iko u suu utomobil nikonie poveđen, hitn pomoć emol šestoo lui peveze uugentni cent, o koih četvootee poveđenih.

29.9. Peminuo Bis Tton.



3

drUŠTVO

Međunoni n bobe potiv gli

KOLIKO TrEBa da NaS BUdEda BI TO NEKO PrIMETIO?Svet nik nie bio bogtii i nik nie spolgo s više esus nego ns. Ipk, bo glnihkonstntno ostie nove ekoe. Nevnomen spoel bogtstv, tovi, bolesti i tnzici, učinilisu oš većim postoeći z između bogtih i siomšnih u Sbii. Nlost, izgle gl nikog o sitih

pretera e ptresa.

od „aanja“ Sbij pmas 2000., sa gdin asss nim nim značajnimdamima, ada ba pdći

c i smiai za. o gdinmdijsa pažnja j bia is sm-na na 16. ba. – Mđnadni dan bb pi gadi. Zahajjći a-inj i innzinj ampanji, Sbiji

j g dana džan najmasniji šaj gađ!676 280 jdi iz c Sbij, i p 80zmaja sa, dbjn s s d-i ba zna sidansi sa nima

ji dan za danm na sm s imajs manj han. Mđ njima j bisdnaa, đaa, psa, čanaaznih džnja, sindiaa i nadi-nih ganizacija, ai i pni piiča.Da, ain s s jčii si niji s shaii da s pažnja aapii d nas mž sni jdinaim acijama. Pma nzaničnimpcnama, Sbiji s d pča i-

z bj simašnih pp na p 700000.

VrSTE SIrOMaŠTVa vma j š dnisai p si-mašng ča, j j n ma azn- san i san s mnja. vii bj isažianja ji s bai p- bmima simaša, psaja pianj

na ji način jdi psaj simašni, isdsn m mi pni gdišnjini simaša. Ipa, mng manjpažnj s baća na žini cis si-maša – a jdi izaz iz simaša

i a ma čs p padaj an-dž isg.Sbjini sćaj simaša p nimisažianjima pdazma nphd-ni pihd, ji bi bi djan za n-maan žii jdng dmaćinsa.objina mia za đianj si-maša pnsn s isina pihdaja bi bia djna za zadjnjsnnih žinih pba.

KO SU SIrOMaŠNI U SrBIjI?kad gim simaš Sbiji,gim nmn ji jčjni aa ji ič na njgsaanj. T pnsn pdazm- a nmgćns zapšjaanja - ganiiz pihda, zaim ndgaajćsambn s i nadaan pispscijanj zašii, zdasnim, ba-

znim i mnanim sgama. Mđsa ma ažn asp simašapbjani s i nsaianj paa nazda žin sdin i pidna b-gasa, p sga na čis d i az-

dh.Pma pdacima vad Sbij, 2008.gdini najiš simašnih j bi mđnzapsnima. upa za ag-ij sanniša j pdziman naj- iš ma cij pbjšanja njihgpžaja. Pn j niz pgama zazapšjaanj i paiacij, za ba-zanj dasih i rma, a i za adi-cinan gžn gp. Psmaan



p ip dmaćinsa, najgžnijas dmaćinsa sa šs i iš čana.Pimn j i da j dmaćinsima

jima piđj sam žn, ć si-maš d nih jima s mšacii ji zaađj. T gi i pig či-njnici da i daj psji disiminacija zaadama izmđ mšaaca i žna, i

za is ps. Pma gdinama sa-si, najći bj simašnih j a-giji dc d 13 gdina, a d saijihd 65 gdina, pa naiš. u gdini iza-d Sagij za smanjnj simaša,p 130 000 saih jdi žii ispdganic simaša, a sai dsi dnjih pima scijan pmć d dža.u dns na 2007. gdin, nij dšd izmna pžaj ih agija.

u 2009., gdini iz, dazi d padažing sandada sih žinih a-gija.

STraTEGIja Za SMaNjENjESIrOMaŠTVa

ka jdan d dmnaa na pa pibižaanj psj gaii,

2003. gdin j sjna Sagija zasmanjnj simaša. rč j d-mn ađnm na ni dža, jis bai anaizm za, aaisiai pa simaša. Sagija j ađ-na saadnji sih annih činiaca– adašnjg Minisasa za scijanapianja, dgih snih minisasa- a, pdsania nading sa,anih sampaa, sindiaa i m-

đnadnih pana. Cij Sagij j bi ppjaanj bja simašnihd 2010. gdin, z spđnj a-insi p Tima za impmnacijSagij, ji j mian 2004. gdi-n. T ainsi s smn a „pi- dnm azj i as, spčaanjpja ng simaša sd s-ianja pid, i na big adici-

nan simašnim gpama”.IMaMO LI SVI PraVO Na žIVOT?

Nspn j da s ps dcnij a-a, izacij i sma pid, pnčini bbi sa simašm. M-đim, gad pn haa našim p-sima, a zanična bdžsa sd-sa čigdn n spaj djnda dg pbama dša. S-ga j nphdn jačai gađans i n- adin inicijai za pbjšanj ži-a naših manj sćnih snadnia,jima simaš gžaa snnpa – pa na ži.

Tatjana Janković

„Ncionln sttegi z smnenesrmašta se mra bat

suzbinem uzok, ne smoposleic siomštv i on se

mo enisti ko sstvni eosttegie uštvenog zvo, čii e

ugoočni cil izgn uspešnog, lii pvenog uštv, u kome će vlti

solinost i enkost šnsi...”,Zon Đinđić, n konfeencii “Pol

siomštv u Sbii” 2002.

35

drUŠTVO



3

drUŠTVO

Nehumni uslovi u čitonicm Univezitetske biblioteke„Svetoz Mković”

da LI jE STUdENT

POLarNI MEdVEd?Iko se tempetu vzuh već ovno spustil ispo esetog poeok u Univezitetsko biblioteci„Svetoz Mković“ gen – nem. Zbog tog, ssvim e uobičen pov stuenti u čitonicm seeumotni u kpute i kne, s šlovim, ukvicm, kpm i ostlom poptnom zimskom opemom. Kolikosu ovkvi uslovi posticni i motivišući svkko moete zklučiti i smi. a ko e z nveeno kiv?



3

drUŠTVO

ČITaONICE KaO NajNOVIjI TrENd

u psdnjih ni gdina j s iš sdnaa Bgad pč daspma ispi čianicama. Ia j

d ada bičajna pasa bia da psij is sdni iz naš-njsi Sbij, nadnm ampid za nama i sami Bgađani spči da iđaj i žiaj pdnsimia, išin i adn ams ja isima ada. Dg, na aspaganj sim bi: čianica Nadn Gads bibi, a i ia i maa saa bibi „Sza Maić“.kada s 2007. gdin Nadna bibi-a Sbij pimn zaia zbg

najajng nianja, najći bjsdnaa s „psi“ pa uni- zis bibi. od ada, sag ja d pa sam, sdni s ispdaza bibi miai dgačd nami da „zazm“ msza čnj. N s dgađa da niji zaasn ji min i dđ pspa 9 j san bz isg. vćada j bi idnn da ganm ga-d Sbij ai jš čianica a bi s-dni mgi da aizj zah ji s

pd njih psajaj. u saj i a-zijnj zmji Minisas ps bi saa čini nš nn zabazni sj ji jj najiš manja.Daain pdš sdni imajna p. I d nj, si db znam– nma isi. Mđim, saa, ma-a i bana inicijaia za šaanjg pbma i g pa j izsaa.I sdni s nasaii da s, hadnimzimsm jima, isaj dima.S d im j maa našnjsi

bibi bi p. Pciznij, dndan...

PrOMENa STaNja U INdEXU= PrOMENa STaNja U

ZdraVSTVENOM KarTONU

u n ada j zima či p-caa na naša aa jbazni zapsni unizisj bibici s mssa bičajnim smhm sdndčiai sa „nma gjanja“ čni-cm. Na pianj ada ć ga bii – nisimai dg. A j zapa dgan za sm-zaanj? usd baansa bdža j

j vada Sbij spa n a dan,izmđ saih i Minisas ps- j sa bz da sdsaa za 2009.gdin, nij izmii dg za sjji j bibia imaa pma ePS - .

Ta s sdni, njih pb i,g pa, ipa snni si sdi-anja p zna ji p sajni psani.

da LI SE SMrZaVajU I MINISTrI?

Nspn j da j za gban -nms iz spsa vada najmanjia, a i činjnica da j saasd smanjnja panianih piiasdsa iz insansa isa maa da

izši smanjnj ashda njnih bj-nih Minisasaa i njihg (n)ada.Mđim, pianj j j j sia-ciji iš ng nizbžn j: Da i pj-dinci ji pajaj džam i shd-n m imaj najća ašćnjaja, zgd, bzganičn is da saj i pziinj siaciji pisjnajći d „ača“, imaj im i ba- z da j csiji na sjim p-ćima izns najći d gbia? Ša j sa dbim saim bičajm da a-

pan bda ji n p spas spni za čij j ži dgan inda, na aj bin i sm? Da i sspsi minisi na sm džp siismanjnj bdžsih sdsaa sdbaansa bdža? Da i Minisa p-s i sbj njgg abina samsai dnn sdi apima? Da i injih njihim panima i žjamasjćj ppn nhmani siada? ki ii dg za sj uni- zis bibi mž da bd?

vći d pa jdng minisa? I inizisih bibia Bgadima? ki sdnaa njnim čia-nicama či? Da i ć n pš da ssn na a pianja? Mada, dg- na ćin njih i sami znam... osimna n najbinij: k, zbija, zmjiSbiji bin sdnima?

„BraIN draIN“ U PadU?!da, SIGUrNO!

Nij ajan pdaa da Sbiji ima ča 1 350 000 npismnih. kada znajći činjnic dmaći piičai naja-jj da j jdan d pimanih cija

Sbij aza eps nij p-sčan spsi gađanin š da mžda s n nasmj. Ii zapač, shdnaa...S dg san, eps nij b-

dćm pid pncijan mg danas d isjči isbaza-ni jdi. Nažas, Sbiji ih ima sam

7%! Tađ, Sbija m nima 260 000 sdnaa čijim p- bama či n bin – ni!kada sagdanim činjnicama dda-m i da n psji zaničan pdaa m i j isbazanihmadih jdi napsi Sbij pi-

d p i za m anzicij niga nba da čdi činjnica da i daj ii bj njih ži „p“. Ima i paada ih ii? odg j, nsmnji,dčan! J ni ji sjim amaimaj đ da ih Sbiji zadž, sd sjim pim abinima n adćip m pianj - apsn niša.

„KrEaTIVNa“ VLada

I d sdni spmaj ispi d-

nj bibici, žći da sa adnš za sb i (sada ć) mžda za z-mj jj s đni a minisi i d-gi zaničnici najajj m za p- aziažnj iz j ć „daii“ nasačiji džp sim na njih spsni, s sagdanih činjnica bj isbazanih Sbiji shaamzaš j dns Minisasa pma „sčaj unizisa bibia“aa... Naim, nadžni s shaiiia j s sdn Sbiji pas shdn m šii da im i ba-n daj man – panih mdda!oiginan, nma ša!

Maja RDAK

U Sbii tenutno postoi smo7% visokoobzovnog k n stuim se nlzi 260

000 stuent. Tkođe, u Sbiipostoi čk 14 univezitet, očeg e 7 vnih i 7 pivtnih.S uge stne, u nšo zemli

ivi čk 1 350 000 lui koi se„potpisuu plcem“.



3

drUŠTVO

nm zam bezbest

sobć, koi će stupiti nsngu 10. ecemb, pomenen

e nčin polgn vozčkogispit, li i kznen politik - s

„osvoenih“ 18 negtivnih poen vozči će gubiti ozvolu i moće

ponovo n obuku bi e obiliaza.

P

s iš d d dcnija Sbija j dbia ni Zan bzbd-

nsi sabaćaja, ji j sjn29. maja, a na snag spa 10.dcmba 2009 gdin.Shdn m, zači sahj da ćni, sži ppisi ddan piinjih bdž, d s nadžna mi-nisasa nadaj da ć pimna ngai dpini smanjnj bjanzgda na dašnjim pima. Jdna d snnih pmna j dn-si ni Zan bzbdnsi sabaćajadnsi s na sicanj zač dz

i pcs dacij a - šama.Pma ažćm Zan bzbdnsisabaćaja, ba za pazni aj 40časa, a zači ispi s sasji iz -ijsg i paičng da. Nim Za-nm ispi ć s pagai iz i da: ppmći, ijsg i paičng da.Najć nin pdsaja đnjbazn ijs nasa. Ta ćandidai ji š dđ ps 10.dcmba p mai da phađaj -ijs nasa, zaim da j pž, a

nda ć im bii dzjn sdanj za an i paična nasaa. uđnjmijsih časa ba bdćih za-ča ja sadašnjm sism mž da szaši i za dadsa dana, p nmZan ajać najmanj i mscа, pаsamim im ć i cna b bii znan ća.

PrOBNa dOZVOLa Ča i ada saadaj žnj i pž zači ispi pd misijm, madi zači, mđim, nć mći sami dasdn za an j j Zanm pdi-đn đnj siin, dnsn“pbn” zač dz sa jm im

j mgćn da pajaj zim,ai z dđna ganičnja (pissszača ji ima “pn” zač d-z, zabana žnj ps 23 saa,zabanjn isćnj na ča i sa

hndsi đajm.... ).oaim žimm, ji aj gdindana, madi zači ba da sn -zač j npšanj ihppisa mž da im sai pa na

PoEni i“odnoSE“dOZVOLU

Končno stup n sngunovi Zkon o bezbenosti sobć



3

drUŠTVO

sicanj san dz. o j psb-n bin a s zna da najći bj sa-daih i čsnia sabaćajnim nzg-

dama čin zači sasi d 19 d 25gdina.

NEGaTIVNO BOdOVaNjEPdaci nadžnih insicija g da j najći bj dsa na pima Sbijpsdica jds gš, dnsn n-pšanja ppisa.Zbg ga s ppisi ng Zanaznan siiniji, a pd nčanihazni (najmanja azna ć bii 3.000 di-naa) dn j i ddjianj “ngai-nih” pna sabaćajnim pšicima.oaa id ažnjaanja s psimzmjama pimnjj ć gdinama, asnni cij aznnih pna j spča-

anj pnajanja žih pšaja pšć pni bii sabiani. Za sai zbijanpšaj ddjiać s dđni bjaznnih pna, ji sj idncijid gdin, a ps ga s biš. uid

idncij aznnih pna imajsam picijsi sžbnici na djnjza izdaanj začih dza, a začna pismni zah mž da dbij ba- šnj sanj bja aznnih pnaj ima.Pačnj bzin ć, pd nča-n azn d najmanj 6.000 dinaa,pačii i dđni bj ngainihpna, a pjdinim sčajima izaban pajanja zim. oni ji an nasja dzjn bzin p-

ač za iš d 40 imaa na samać, na pim, da pa d 6.000d ča 20.000 dinaa, z i aznnapna i jdnmsčn zaban sda-nja za an Nоi pima ada sz pdiđеn nčan azn dbijaji aznni pni:2 pna - žnja nć sa pbnm d-zm,3 pna - npšanj paa pnsapaza na assnicama, psdanjada da,

4 pna - pscanj n pšaa, -žnja p magi bz jčnih saa iipajanj panim zim,5 pna - žnja sa ism začmdzm, daza čsnia nzgdsa ica msa p dasa picij, ii, napim, siacija ada mani začsa pbnm dzm zi bz nadz-a issng zača,6 pna - paza z cn s,picanj p pn inij, žnja sa0, 5 d 1, 2 pmia aha i

7 pna - pačnj bzin nasjza iš d 50 m/h8 pna - žnja pd djsm psih-ainih spsanci14 pna i nizbžan za - paja-nj zim za j zač n psdjdz, žnja sa iš d 2 pmiaaha i, pačnj bzinza iš d 80m/h (70 m/h) an ()nasja,15 pna i nizbžan za - nasinič-a žnja. Np. ada zač da ii išpa pđ z cn s d 10 mina, ada pič n -zia p dp pn inij, zi „sa-m“ izmđ dgih ambia nag

mnjajći sm i ajći dg na -čnj.Najiš s mž “sapii” 18 ngai-nih pna, a aim začima s a-masi dzima zača dza.

Isa ma j pdiđna i za n ji p-čin iičn d ii izaz sm, ai za zač ji pid d i gdin iš d jdnm izaz sabaćajnnsć sa im maijanm š-m. Pnn sicanj dz psdzimanja, znači da zač ma daphađa psban smina i pži ispiiz napđnja znanja iz bzbdnsi.Pi m, sai sdći p s ganica zadzimanj dz aim zači-ma smanjj za i pna, a mgć j i

ajn dzimanj, bz dajg paa napaganj začg ispia.

I daNjU Sa SVEТLIMa P nm zan ć i danj nasj ina nm p bii bazn i-šćnj bnih saa , a bi ziana p bia čjiija. Npšanjg ppisa zača mž da “ša”3.000 dinaa.

„HaLO” SaMO UZ HaNdS- FrEE

Tnianj žnji bić na spiszabanjnih pspaa, sim sčajda s isi hands- đaj, d ćs na “da” picij naći i ni ji p-šaj pgasn mzi ambi.

PrOPISI U SVETUSični zani azijnim zmjama sna snazi ć gdinama, a njiha imp-mnacija j ziaa značajnim sma-njnjm bja ših nzgda. Jdan dnajbjih pima j Nmača ja j,

d 1975. d 1993. gdin dsčia bj zia, a ppia bj pgin-ih i pđnih na pima. epsanija j sa 70.000 pginih dša d40.000, a sdći dsgdišnji pan jda s i aj bj ppi.ka bi agičan bians na pima S- bij bi smanjn nphdn j sjiini Zan bzbdnsi sabaćaja, čijm nac j jana aspaa zašna jš spmb 2006. Pimnm ng za-na, ji j napisan p z na zaneu, d 2012/13. gdin bj nasadaihi pđnih sabaćajnim nzgdama bi ba da s ppi.

Maja ZDRVKOVIĆ

Povuć sttistik

▲ više o 38.000 lui poginulo e nputevim u Sbii o 1980. o 2009.goine

▲ više o pol milion luipoveđeno e u sobćnimnesećm u istom peiou

▲ svki teći kevet u bolnici zuzim tv sobćnog ues

▲ miliu ev e posečn goišnitošk Sbie zbog posleicsobćnih neseć

▲ 2008. ogoilo se ukupno 67.708sobćnih nezgo u koim epoginulo 897 osob, 5.195 učesniku sobću zobilo e teške, 17.080 lke povee.



0

MOZaIK

G

nsi inžnjing jdi jd bi jdna d ganihma načn anasi. o

m s napisan njig aš j „vi ni s“, sipi, na pi-m, „X-mn“, i snimani mi pp „Gaa“... u s sam d njih,adaanj m hngijm jpdsajn pgbnim za jdsid.rans j, za sada, dgačija. Gn-si man s danas isi za spča- anj pja nasdnih bsi i p-mćaja d nđnčadi. Tađ,im pm s mž smanjii izi d

aznih dgih bjnja, a š j a.S paičn mgćaa dci da sn ađaj a inaidi, i da ži nma-an ži.Imajći id, gnsa mdiacija dj a sasim hmana sa. Ipa,ba bi da s sim jš nih izmaji s smišjni da bi s pmg jdi-ma p ng š dam zajča.

Št e „iznin beb“?Pds gnsg mdianjadc j ansna pdnja. Psjda snna pspa. Pi j a-zana p-impanacina gnsa di- jagnza (PGD). ona pdazma

Genetsk moikci embion

dIZajNIrajSVOjE dETE!O 2000. goine, k e ođen pv genetski moikovn beb, p o ns, ov tem pivlči sve

veću pnu vnosti. d li e čovečnstvo končno nšlo ešene z mnoge svoe pobleme i lek z bone

bolesti? Ili, ipk, polko, li siguno postemo opsni smi po sebe?



1

MOZaIK

anaiz i izb sp-mazida i jajnihćija j ć s -isii za pdnj,a i izb pđ-

n jajn ćij jać bii aćna maic. Mgć-nsi nis mng i (azi iz-mđ mbina sa azi izmđda baa ja nis bizanci). Ipa, naaj način s mgiminisai mngnasdn bsi, i

izbm pđ-n jajn ćij jaih n sadži.Dgi pspa jmng sžniji, i n pdsaja di-n zamnjianj da jdn DNk sadgm. Mgćnsi md smng ć. Ia nij dzjn sp- dii pcd na jdima, nač-nici s da dmai pm sa nažiinjama. vć 2001. s sii DNk majmna i mdz, i sii majmna

ji sija pd ajbičasim sm!Thngija san napdj, a dać s bii mgć šanj bijih žiinjsih sa (a sa šimašpij i sičn), a i pisanj ppnng DNk abaiji, i saanjžiinja j n psj (na pim,đina iz sijaa „osmi pni“).

Supemeni i siomšniMada s njn mgćnsi i, h-ngija gns mdiacij s i-

si isjči za spčaanja nasdnih bsi i đnih ndsaaa. Ganpp za njn šinj pdsajajzansa ganičnja ja dzjaajsam PGD md, i sam shčnja napd nadng. Zabanjna j mdiacija zda dc. u ćinizmaja zabanjj s ča i izb pa,mada s i nim sčajima mžsmaai čnjm (na pim, n b-si s pns sam na mš, dn-sn žns pm). Izza d gpaia s Sjdinjn Amič Dža. Jan mnjnj s ađ š piignsm inžnjing. T s najb-j id ba gdin, ada

j pdsdni jdn d najćih iniaj baja a sg, „Fiiy“insia, najai da ć pndii izb bj s i čij nđnčadi di-jima. racija jansi j bia bna.usdii s ii psi, a bz sgasi i papa, ji j sdi „pssinpag za sašnim dm“. Insi

j, zbg piisaa, pčm maja d-sa d idj.

Pinici gnsginžnjinga nad ii bj azga:da jdi n bi bada s igaj Bga, da

j pianj ničipspa, da di-ji n bi ba dadđj sdbinsg da... Pmi-nj i pbm dh-manizacij ča,j n idi sb ad sjih dija, ć a pizdmašin (azani „Fannšajn ag-

mn“). Jdan d najažni- jih azga, i jd-n jdan d naj-

paičnijih, zi j sa ismcnm ih sga, j mg dapa sam imćnij pdic. u-i s dzi ći spn mdiia-cij, njga ć mći da isis samnajbgaiji. Na aj način ć s siiia „spjdi“, ji ć bii gni- jani, pi , spsbni , i ji ć zazi

najiša msa dš, d ć si-mašnima, ji n mg da pišgnsa napđnja, sai samnižazdni psi. razić s n-š sičn sism asi Indiji, gdpsj „pbjšani“ i „bični“ jdi, ii nmsi jaz i asna disi-minacija (pa aa bdćns j pisana im „Gaaa“).

Nstvk evolucie?Ipa, psji ii bj jdi ji s n

bazi na g nadn agmn.oni d da j džns dija dabzbdi najbj mgć s za ži- sm d, ča i i značii gns mdiacij. Njih n bin isa cna sga i asn asjaanj(pgađa m sj sanniša jč). I njih bj i icaj pa as.ka j a jdan d zagniagnsg inžnjinga „ pianj j na-saa cij ča“.Na aj, ba s sii da s cij mng s nsa sa icanaš pan. Pianj j - da i ć s dsii i nama?

astko RDENKOVIĆ

„Beb ne vl, vtite nm pe!“

Genetsko moikovne nmeće oš eno znimlivo, li i vno pitne: Štko oitelim beb ne ogov? dli će e vtiti nz? Ili zmeniti? Ilimo titi oštetu?Zvuči neveovtno, li neki lui suspemni i n tkve stvi. ameiknci

devi i Stefni Hniče su tuilimeicinski cent univezitet jut, e nisu bili zovolni tokm koesu obili. Leki su, nime, umestoono #183 kog su oiteli obli,upotebili spemu ono #83, izzvstvenih zlog. Međutim, mk(ko inče, nie viel ni enu, niugu osobu) e veovl će eczbog tog biti uni. P e olučio zti oštetu o klinike, zbog„petplenog uševnog bol“. roitelisu zmlo izgubili pnicu.

Kkv će biti nihov li onos pemeci, kou oni smtu „efektnom“,e za se.



42

MOZaIK

ParČE ZaPadNOG aTLaNTIKa KOjEBemuski tougo, Đvoli tougo, Tougo smti - sve su to nzivi z imginno pouče

atlntik, koe e u vezi s pičm o misteioznim nestncim boov, letelic i lui,neobičnim svetlim, voenim vtlozim i sličnim neobšnivim povm

Bemuski tougo – ub izgublenog svet

MISTErIja BErMUdSKOG TrOUGLa Bmdsi ga naazi s izmđisimnih Bmdsih sa - P-ia i F lddja, isng pn-a na amičm ps Fida.Sdinm pšg a, aj jzii dZapadng Aania j dbi nazi Đa-

ji ga. Zaisa, a s ga dga-čij i mgi nazai sjni jdi sha-iši zasašjć saisi? Sam pšm , bz aga j nsa išd 50 aina i 200 bda.Mi Bmdsm g i bizanimdgađajima zi sa njim, daia jš d mna kisa kmba. on i nj-ga psada bii s sdci jdng n- bičng dgađaja. Naim, 1492. gdin,pi pidbi njgim bdm, nad-ma baa Sdnj Ami, mpas jdjdnm pd. kmb i psadas ada gdai čdn s na nb, čm psj i zapisi njihm bdsm dnni.

razičii izi aziči dđj i-čin Bmdsg ga. ona aiad 500.000 adanih mija, d ča i pa ćg pdčja. Ni T-ga jčj i Az i Msiči zai,a ni m pipisj i nsć j s sdsi Indijsm an, Paci, pa

ča i na baama Is. ui bi bia isina, nda bi ga saa banazai «Sssim msim p-sm».

LET 19Dgađaj za ji s smaa da j i p-n gnd Bmdsm g, js nsana «a 19». P aina Amič an mnaic n j 5.dcmba 1945. gdin, na bičajniinsi azdšnim psm B-mda i Bahama. kad s čia dać ažii smnic za sanj, Cnaza nađnj j pimi ajnj znmi-jć p: ,,N mžm ddii

pžaj...! N idim zmj...! Nismsigni sm...! Ča ni an n izg-da a bičn...!“ Tg mmna j za

Metn-hiti

objašjeje za ee estaaa se

useseđue n pisustvo šiokih

pol metn-hit n kontinentlnimoblm. Lbotoiski ekspeimentiobvleni u austlii, okzli su mehuići zist mogu potopiti bosmnenem gustine voe. Bo koibi nknno isplivo n povšinu biobi bzo onešen golfskom stuom.Pstje hpteze p jma premee

metnske eupcie (poznte i ko„bltni vulkni“) poizvoe voeneoblsti, u koim bo ne bi mogoostti n povšini zbog smnenogotpo voe. ako bi ov hipotez bil

tčn, tkv oblst obzovn okobo bi g bzo pogutl, pe nego štobi pos uspel se snđe.



3

MOZaIK

pina, a pii sadi s išniad nis jaii.odmah j da zna za zbn. Pi j pmć n hid-ain sa djngia i ada najsamnijm p-

mm za spašaanj. Mđim, pssam ds mina i sa njim j pin-a za. Jdnsan j nsa, bz agai bz pzia za pmć. Za manj d 24saa pag s jči iš d 100 bda, 300 aina, mnih čamaca

i jdiica. Ai niša nij in, nijdna nana mja, nijdan ag m.Baš niša!

VrEME jE STaLOČa ni spici n mg da bjasnn š s dsi na ,,Naina Ai-ins“- a 727. Na cih ds mina,aj ii pniči ain j nsa saadasih ana na mđnadnmadm Majamij. P das,i pnici i psada s dii da s niša

nbičn nij dsi, sim š s nihdsa mina ,,i z agan ma-g». Mđim, si sai ain sasnii ds mina, ia s ih pi-i sa admm, baš p ih misi-znih ds mina. Jš jdn iss sa pmnm -mna Tg imaa j kajn kasi-, pi sa icncm, ja s zajdn sa jš jdnim pnim pia d s aTa, Bmdsm g. kada spibižia s, mšani na zmji s idi njn ain a bscijn žiiznad sa. vza sa njm nij mgada s spsai, ai s mg či aazgaa sa sjim pnim: ,,N a-

zmm! o bi ba da bd GandT, ai d ničg nma. Pa j m-s na mapi, bi j pai, ai s- izgda nnasjn: nma zgada,nma pa, ničga!” Nan niga, na s i iša. kajn injn sapni iš niad nis iđni.

TEOrIjE BErMUdSKOG TrOUGLa vmns p? lš m? omic anzmajaca ii magnsa p-ja? Mng s ij j san p-

šaaj da dč ajn. Jdna d njih spminj gmn aas.oni s dšaaj nčian, a njiha isina na nm m mž dadsign i s maa, š bi im znanaša papanj i nih d najćih bda. Ipa, ai aasi n mgpsžii a bjašnjnj nsana -ica.Mđ hnši ijnisanima, mi-jn s ij magnnim pjimai ansim acijama, dnsn

mansm gas sa dna ana. Mđspicima, g igaj ij -mn (j s gmjainm, agani,cnamiji, zmjsi), ša sća, gsa-i, spzij a, nspsbns nai-gaa i sai pidni i jdsi zci.Ipa, ima nih ji s bjašnja- aj mnsm pm i anzmajci-ma. P nijhm mišjnj, Bmdsiga j ms gd dga bića ,,s-pjaj” jd, bd i ain, sa cijmda ih pčaaj, ii ih pa, dd da

bi ih spasii d hasa ji pi. Sini j j Tga pga s saižii, ai dgj dimnziji, i dći ć -m ada ć s jdnsan pjaii. Ai,za njih ć s gdin j s pš dnjihg nsana bii sam nimina.

ŠTa jE ONda ISTINa?I danas Bmdsi ga inigiasjim ajnama, ai spici s s ga-sniji - njiha ija až da j p-pnsi nazjašnjn a j Bmd-si ga pš i psa misija.Tajansn i nbjašnji j jdimad bi piačn i zanimji, a z

ajansns, čd i misij nian id acinana bjašnjnja.oni ji s sniji aisičnim bjaš-njnjima až da na m pdčj bj nsća nij nbičajn ad spdi sa ičinm pdčja, smša-

jm i gsinm pma. Mngi bd- i i aini, sim ga, ji s d amisizn nsai Bmdsm -g, pš nis bii m pdčj. vii j bj izšaja zaničnih agn-cija, ji pazj da s pida i bjnsanaa j basi n azijznačajn d dgih basi an.Ipa, jš dg ć jdi ppsajai idii s da ij ajn g misi-zng psa. Isina j da ć maši- ij izazai iš pažnj danih zajčaa. Činjnica j da zamng dgađaj an bjašnjnj in psji.

Sanja MITIĆ

GUTa SVE ŠTO MU SE NaĐE Na PUTU



MOZaIK

da LI STE jEdaN Od NjIH? A am apaa ii ama, papiii a, nis pbni da bis dnajsinijih daja zapamii dgađaj,čia njig, ii rd bj Pi na n-i miina dcimaa, anznači da s jdan d bijannih maji psdj spsbns gasgpamćnja.

Fgas pamćnj pdazmada s sanj da sa izznm pci-znšć mmiš gmn ičininmacija, sia ii za. Mždas či mng a s dič sašnimpamćnjm, ai isina j da s aj n-mn mž pimii d 5% dc,d jih ćina njih sazanjm gbi spsbns, a da s jdi ji

psdj s mmij zaisa ja i.

HOdajUĆa WIKIPEdIa kada am n až da psj jdiji pčiaj njig d sa -mna i zapam 98% inmacija js njj naaz dj impsin. Ai ada as n aa da j mgć

Istin ili mit?

SaVrŠENO PaMĆENjE

Bil e svet neel u rimu, ksu se četnestogoišni Moct

i negov otc Leopol zputiliu Sikstinsku kpelu. Povoompznik, u kpeli se ticionlnoizvoil en o nlepšihkompozici uhovne muzike – Miseee, čie su note čuvne ustogo tnosti. ali mlom geniu Volfgngu bilo e ovolno kompoziciu čue smo enom, i

zpmti e u potpunosti, ksniei zpiše, ne peskočivši ni enu einu notu...



45

MOZaIK

džai gai ačan sadžaj 12 000 p-čianih njiga, ć izgda a baj-a. Mđim, i za baj ima msa napani Zmji. kim Pi, inspiacija zam rain man, dbinia osaa, pa-

j čd pid. osim š am mžppičai p ds hijada njiga,kim am mž dmah ći i g dana ndji s đni, na sn damađnja. Tačnij, za bi ji dam znaji j dan ndji. Tađ, kim j san gga, i napam zna a ć, a i manj p cj Am-ici i kanadi.Nia Tsa, jdan d najbisaijihma j j s iada ima, ađ j bi bdan sašnim pamćnjm.

on m j, a j i sam di, zna-čajn pmg adima. ums da bd žn sa bzbj njiga i nci-pdija, n j sam bi ncipdija,

j j s njig dža gai.uajinsi ps mdicin, i pznainhig Andj Ssač, pzna ji a D Pi. Naim, n j psaissi d spši da zapami bj

Pi na 30 miina dcimaa!KaKO PaMTITI SaVrŠENO?

Fgas pamćnj j ć dg iz-čaan nmn si psihgij. v-čia j dima da i j aa sa m-mij sčna ii đna. Isažianjas dša d aičiih zaa. kada sgi dbm pamćnj, smaa sda n žbm mž bii napđn. Ai ada j č sašnm, dnsn,gasm pamćnj, smaa s da jn da ji s sič đnjm. Ai pšizajča j da s dba mmija, -đna ii n, bazia na sism pzianja i saanja ascijacija. Ta ada

hnsi mnmničai ž da zapam-, na pim, spisa sai j ba dap pdanici, ni ć sasaii pi-č a da njni mni bd baš sai sa spisa. Ii i j pbn

zapamii čia njig, sa mngbj-nim inmacijama, isi s mdrims sb, ja s pai maši, azaim s nj “sajaj” s sai jba pamii... o hni mg snačii i sašii, a jdi sa sašnimpamćnjm s izzn žbani, i- da ih nad nssn is. osimascijacija j s jčn, znan p-maž ada s sim iznih inajč i zi ii sćanja.

VErOVaLI ILI NE…Sinszija j nmn ji s čspzj sa gasim pamćnjm.Sins s sb d jih na čanciniš zajdn, na pim č ida i č sha. Ta n mg i-di bj za ii či miis. N, nadi s hacinacijama! Sinszija jspsbns jasn dnisana d sanpsihga, i pcnjj s da j ps-dj saa hijadia sba. Na pim,čni mpzi Fanc lis jasn j

azia bj sih na. kada bi m-pna s mpzicij, mbin- a bi n jaih bja, i a dbijaanasičn simnij.Psj jdi ji mg da id bj- i sa bji. Ta j ja zna,pica ža, a s A j cn bj.Pmda ni ji imaj sbinpš nis a i, mngi s pašda piznaj da j psdj, j smaa- j da bi s mg aaisai apsihiči pmćaj. Mđim, sins-

zija j ia n baš a bičajna, ipa nmana pjaa. A j ai mngbjnim iz-ima, i Nia Tsa id j bjn bj i sa. T bi m pmaga dadi da i j na jdnačina ispanaii n, a š bi paa da i s bj hamniji. Sičn, sani ggad sai gad ima sj bj.S bzim na da sinszija pd-saja mćan sism pzianja ča,sasim j gičn čiai da sinssjajn pam.

MOžda jE SVE IPaK SaMO BajKa?Ia psj zaisa anasični mi

spsbni da zapam s š id, p-čiaj ii n š im s dsi, Adian dG, psihg, sp j isažianjjim j dša d zajča da j -gas pamćnj sam mi. Naim, D

G j sia šahs majsi-m, za j s smaa da imaj -gas pamćnj, j mg da mm-iš sijas mbinacija. Psai im jzadaa da zapam aspd ga našahsj abi, ai n naj ji s mžssi igi, ć psa ja j šahnmgća. I majsi nis paza-i da s mgćnsi da pam ambinacij, na sn čga j DG zajči da gas pamćnjzapa ni n psji. Pma njgm

mišjnj, psji sam bj ii šijpamćnj, a i g iga iss.o sdij, jdnm d sjih ad- a, bjai j d Main Minsi, ji s

ssaa najinignnij jd današ-

njic.Bi n mi ii ans, za j ažn dai j pamćnj zaisa sašn ii j samdjn db da s bj Pi pami na30 miina dcimaa? Djn j znaida psj pimi ji sdč da našmza mž da iš ng š sppsaja. A s zna da isimsam 10% apacia našg mzga, za-misi i bi s ganic našg mapmi da isim ba 1% iš!Ipa, mžda ni n bi bi a dbp nas. Pamii bism piš pih ai ižnih sai, a bi nam mžda znanismpia ži…

Branka SENIĆ

SVETSKO TaKMIČENjE U PaMĆENjU

Sstoi se o eset icsiplin, u koimtkmiči mou zpmte što više infomci, z što kće veme.Pvo svetsko tkmičene u pmćenuono e 1991. goine, k e pobeuoneo bitnski mnemonič dominik

O’Ben, koi e ušo u Ginisovuknigu eko zpmtivši eosle2808 kt (54 špil), nkon što ih e pogleo smo enom. Svetskotkmičene u pmćenu ov sesvke goine, en o osnivč eToni Buzn, koi e obvio nekolikoknig u koim opisue neksnietehnike pmćen.

MaPE UMa

jen o veom eksnih nčin upmtite veliku količinu infomci esu mpe um. One se pve tko štose uspostvlu veze između klučnihinfomci koe elite memoišete.N pime, ko elite zpmtite

s neke knige, potebno e npvite veze između nslov i klučnihinfomci, i nctte ketivnu mpupomoću koe ćete uvek znti ge e kompoglvlu mesto, i št ono obuhvt.



9 3 2

2 7 3

8 6 5 3 7

7 5 8 9 2

8 5

4 9 6 7 1

6 8 9 1 3

3 1 8

6 9 5Lgnic

3 2 9 1

1 9 2 8

7 6 1 2

1 2 8

2 6

6 4 3

2 5 9 8

1 8 7 3

3 2 5 6

Ono ko…

1

6 3 8 5

2 3 8

4 7 8

5 3 6 2

1 5 4

3 8 2

7 9 3 4

1

Leilo!

SUdokUMOZaIK

2+2

- Mtemtič, čunovođ i ekonomist konkuišu z isti poso.N intevuu svim im e postvleno isto pitne : „Koliko e 2+ 2?“

Mtemtič e o sleeći ogovo: „dv i v su četii, uvek i bezpogovo.“.

rčunovođ: „dv i v su u poseku četii, plus – minus eset posto, liu poseku – četii.“.

K e ošo e n ekonomistu i k mu e intevuist postvionveeno pitne ekonomist e usto, zklučo vt, sklopio ške,seo tik poe inteuiste i eko: „Koliko elite bue?“.

M1

-Nie lko biti ekonomist. Kko bi ste se Vi osećli mote celog ivot se pvite znte št e M1?

ZaNIMaNjE

-ahitekt, hiug i ekonomist polemišu o tome koe e o t tizamaja ajbtje.

Hiug ke: „Pzite, mi hiuzi smo ipk nbitnii. I Bog e hiug e e en o pvih stvi kou e ik uio bil t stvoi Evu o amovog eb.“

ahitekt n to ogov: „Ne, sčekte minut! Bog e hitekt – on eza seam aa str set z hasa.“

Ekonomist se smo nsmeo: „a ko e stvoio hos?“.

STOPa NEZaPOSLENOSTI

- Pihvtliv stop nezposlenosti oznčv pom koi pokzue stučnci iz Vle koi su e oeili oš uvek imu poso!





Documents

Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet novembar 2009 broj 64