Godina XIX broj 120 Lazarevac, maj 2012. …...Lazarevac, maj 2012. “КОЛУБАРА - МЕТАЛ” ОСИГУРАТИ БУДУЋНОСТ ПРЕДУЗЕЋА Kolubarski SINDIKALAC

ПОЉЕ “Б”

KolubarskiKolubarski

SINDIKALACGodina XIX . broj 120 . Lazarevac, maj 2012.

“КОЛУБАРА - МЕТАЛ”ОСИГУРАТИ БУДУЋНОСТ ПРЕДУЗЕЋА

1Kolubarski SINDIKALAC

У ОВОМ БРОЈУ:

2. УМЕСТОУВОДНИКА................................................................................................

3. СИНДИКАТПРЕДСТАЛНИМИЗАЗОВИМА ..........................МиланЂорђевић

6. О"МЕТАЛУ"ИПРАВЦИМАРЕОРГАНИЗАЦИЈЕ .............. МирјанаМарковић

9. ИЗ''КОЛУБАРА-ПРЕРАДЕ" ...................................................... БлагојеЖивковић

11. ИЗ''КОЛУБАРА-ГРАЂЕВИНАРА" ...................................... МиланЖивојиновић

14. НАПОЉУ"Д" .............................................................................. ВладанПоломчић

19. ПОЉЕ"Б'' ..................................................................РадославИгњатовић-Швепс

24. СТУДЕНТИНАКОПОВИМА ...................................................... СлободанСимић

26. "ВОЛУЈАК" .................................................................... МилованПетровић-Бели

31. "БУДИПАМЕТАН,ВОЗИПАМЕТНО" ........... РадишаРадисављевић-Баквица

35. РСИУГЉАРА ............................................................................ ВрњачкаБања2012

2 Kolubarski SINDIKALAC

УМЕСТО УВОДНИКА...

МИСЛИЛАЦ - РОДЕН


МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА РАДНИКА ЕПС

СИНДИКАТ ПРЕД СТАЛНИМ ИЗАЗОВИМА

-Политички миље и услови за синдикално деловање стално се мењају. То свакако отежава, али и инспирише и улива додатну мотивацију за остваривање већ

прокламованих као и нових циљева, који се Синдикату намећу у предстојећем периоду.

‘ ’ Е л е к т р о п р и в р е -да Србије’’ већ пунихпет месеци функциони-ше без целовитог Пла-на пословања за ову го-дину.Усвојенјесамодеокоји се односи на зарадезапослених, док се оста-ло још дорађује. Једноод најважнијих питањакоје мора што пре да сереши, а везано је за за-послене у свимпривред-ним друштвима, је из-рада методологије зарегулисање сменскограда.

ПремаречимаМилана Ђорђевића,председникаСиндикатарадникаЕПС,методологијанеможедасе ради без обезбеђенедодатне суме новцакоја ће омогућити да се онареализује,адосадајенаосно-вусудскихпресудазасменскирадисплаћеноокомилијардуи130милионадинара.

- Синдикат неће оспорава-ти право сменским радници-ма да туже предузеће, али је алармантно ово што се деша-ва, кажеЂорђевић.Синдикат упозорава да неће бити новца за зараде и зато смо принуђени

да радимо методологију, како бисмо рашчистили недоуми-це. На предлог Министарства за рад и социјална питања, очекује се да ће доћи до из-мене Закона о раду, односно, његовог члана 108. који се од-носи на сменски рад.

У Синдикату ЕПС дошло једо малог застоја у преговори-ма око решавања одређенихпитања. После одржаних пар-ламентарних избора, очекује

се формирање новеВладе, да би прегово-ри могли да се наста-ве. Поучен искуствомиз неколико претход-них година, када сувременске приликебиле врло неповољнеза рад (током лета ве-лике врућине и суше,а током зиме екстрем-но ниске температу-ре), Синдикат радни-ка ЕПС ће, како кажењегов председник, по-чети на време да ини-цира решавање не-ких постојећих, али имогућих проблема, даби се избегле ранијегрешке и спремно до-чекаласвакаситуација.

На иницијативуСиндиката, запослени упроизводњи добили су токомзиме стимулацију за отежа-ни рад у ванредним услови-ма,увисиниодоко50хиљададинара. Крајем прошле годи-не исплаћена су и средства издобити Предузећа. Међутими поред тога што ови износинису занемарљиви, све вишезабрињава чињеница да вред-ност динара непрекидно пада,


штоможедовестидодивљањацена,јошвећеграстаинфлацијеипадаживотногстандарда.

- Зато је веома важно да се што пре формира нова Вла-да и да са њом почнемо пре-говоре о усклађивању зара-да са растом трошкова жи-вота,истичеМиланЂорђевић.‘’Електропривреда’’ нема новца, њена каса је праз-на. За ненаплаћене рачу-не за утрошену електрич-ну енергију дугује јој се пре-

ко 100 милијарди динара. Синдикат ће инсистирати да се дуг пребије са државом тако што се у њен буџет неће уплаћивати порези и допри-носи. Због овакве ситуације, ЕПС нема средстава ни за просту репродукцију, а ре-монти се одвијају отежано. Велики су дугови према добављачима, који сада туже и ЕПС и привредна друштва.

Када је већ реч о ремонти-ма, неминовно се намеће и

питање статуса ‘’Метала’’и наговештаји да би у на-редном периоду ова фир-ма могла решити својеегзистенцијалнепроблеме.

Осврћућисенаовутему,МиланЂорђевићистичедаје‘’Метал’’, на основу студијеFACTIS-а, добио програмсанацијекојидајемогућностдасе,унареднечетиригоди-не, на најбезболнији начинпревазиђупроблеми.

- Синдикати ‘’Мета-ла’’ и ‘’Колубаре’’ и ја као председник Синдиката радника ЕПС, пратићемо реализацију програма санације, да не би дошло до злоупотреба. Треба нагла-сити да ће радници ‘’Ме-тала’’ бити заштићени и

нико од њих неће остати без посла као вишак. Надам се да ће ова фирма за четири годи-не стати на своје ноге. ‘’Ме-тал’’ треба ‘’Колубари’’ и ‘’Елекроприведи’’ и мора да буде неизбежни партнер у ре-монтима, јер је као део ‘’Ко-лубаре’’ и осмишљен да ради те послове,кажеЂорђевић.

Синдикат се својевременоуз велике напоре изборио запроширење права на бенефи-цирани стаж за велики бројнових радних места, као и зањеговоретроактивнорачунањеод 1984. године. Тада је то справомистицано као капитал-ни успех Синдиката и великапогодност за раднике на теш-кимраднимместима.Сада се,међутим, појављују пробле-минакојетаданиконијерачу-нао.Наиме,великибројрадни-какојисунаосновубенефици-раногстажастеклиуслов,нећедаидуупензију.Поводомовогпроблема Милан Ђорђевићкаже:

- Став Синдиката је био да те људе треба на леп начин приволети да оду у пензију. Међутим, пошто је вели-ки број оних који то упор-но одбијају, а у ‘’Колуба-ри’’ их има око триста,


принуђени смо и на неке дру-ге мере. Синдикат сада ин-систира да се њима мењају Уговори о раду и да се вра-те на најнижи коефицијент у оквиру квалификације. Већ се по неким Министарстви-ма поставља питање зашто смо се борили за бенефици-рани стаж ако радници који су тако стекли услов, не иду у пензију. Тиме и бенефиције губе смисао, а бојим се да неко у новој Влади не постави то питање. Ако би дошло до неке ревизије, тешко бисмо одбра-нили ово за шта смо се избо-рили. Морам да нагласим и то да је већина тих људи запо-слила своју децу у ‘’Колуба-ри’’, али треба да знају да има још младих који би да раде.

Ђорђевић позива све радни-кекојисустеклиуслов,даодуу пензију. Тако ће ослободитираднаместаидатишансумла-дима,апресвегаонимакојиго-

динамараденаППуговоре.Упротивном,Синдикатћеинси-стиратидаПослодавацискори-стисвојеправоиизданаредбуда им се смање коефицијенти.Према речима нашег саговор-ника, недопустиво је да се зате раднике уплаћују доприно-сикаодаидаљераденабене-фициранимраднимместима,а

стеклисуусловзапензију.

МиланЂорђевићосврнуосеи на недавно одржане парла-ментарнеизборе:

- Миодраг Ранковић и ја успели смо за кратко време да формирамо Групу грађана ‘’Лазаревац наша кућа’’, која је остварила веома добар ре-

зултат на изборима. Није нама циљ да водимо поли-тику, нити да узмемо власт у Лазаревцу, већ да помогне-мо радницима ‘’Колубаре’’, да повежемо Општину и ‘’Ко-лубару’’ и покажемо да су им интереси заједнички.

Захваљујем се свима који

су гласали за нас и поручујем им да нећемо изневерити њихова очекивања. Овај град заслужује веће поштовање у Србији. Нећемо одустати од нашег захтева да добијемо евро по тони угља. Имамо ре-алне шансе да то и остваримо, јер је држава дужна да нам да оно што нам припада.

Ђорђевић такође истиче дазбог политичког ангажовањанеће ослабити синдикалне ак-тивности. Напротив, од тогаможе бити само користи, јерсеотварајуновемогућностизајачање позиције ‘’Колубаре’’ уБеограду.

Д. Катић

З. Чолић

Према речима Милана Ђорђевића, за разлику од неких других Организација, Синдикат радника ЕПС задржао је политичку неутралност и остао доследан својој синдикалној по-литици.

Ове године требало би да се одрже редовни избори у Синдикату радника ‘’Електроприв-реде Србије’’. Међутим, пошто има наговештаја да ће се мењати Закон о синдикатима, Ђорђевић каже да ће се, у складу са новим Законом, видети да ли ће и када бити органи-зовани синдикални избори.


МИРЈАНА МАРКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИЦА СИНДИКАТА ‘’КОЛУБАРА-МЕТАЛ’’

О ‘’МЕТАЛУ’’ И ПРАВЦИМА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ

-Одговорност за стање у ‘’Колубара-Металу’’ уско је повезано са још нерешеним статусом овог Предузећа и дилемом коме оно припада. И Синдикату и Пословодству

‘’Метала’’ заједничка жеља је да се очува фирма, обезбеди профитабилно пословање и реше најважнија питања која се тичу радне снаге. У том циљу, један од битних корака

у реорганизацији Предузећа је Споразум који су потписали Синдикат и директор ‘’Метала’’ и директор ‘’Колубаре’’.

Разговор са Мирјаном Марковић,председницомСиндиката ‘’Колубара-Метала’’,скоројенемогућезапочетибезпитањадалијерешенстатусовефирмеикакавјеоднос‘’Колуба-ре’’иЕПСпремањој.Овопитањенамећесесамопосебивећскороседамгоди-на.

- С обзиром на акту-елне догађаје у ‘’Ме-талу’’, стиче се утисак да се напокон кренуло са решавањем пробле-ма у којима се налазимо последњих седам година,каже Мирјана Марковић.Разлоге за овакву ситуацију треба тражити од одговорних и надлеж-них, почев од Пословодства ‘’Метала’’, оснивача ‘’Колу-баре’’, па до ‘’Електропривре-де’’. Чињеница је да и остала привредна друштва у оквиру ЕПС имају сличне или исте проблеме.

На иницијативу директо-ра‘’Колубаре’’,поновојеотво-рено питање ‘’Метала’’. Кроз

ПланпословањаЕПС,одвојенасусредствауизносуод982ми-лионадинара,којабиунаред-нечетиригодинетребалоиско-риститизаконсолидацију‘’Ме-тала’’.Каконаводинашасаго-ворница, подлогу за овај про-грам, по налогу ‘’Колубаре’’,урадилајеКонсултантскакућа‘’FACTIS’’.НаосновуовогЕла-бората,даби‘’Метал’’биопро-фитабилан, треба да има 2200

радника који ће бити наплатном налогу ‘’Колуба-ре’’.Преосталих638запо-слених у наредне четиригодинеплаћаће ‘’Електро-привреда’’.Наосновутога,Пословодство ‘’Метала’’спровело је оцењивање иурађени су критеријумипомоћукојихјепрепознататагрупацијаод638радни-ка.Њиховстатусбићере-шавануследећечетириго-дине.

- Синдикат ‘’Мета-ла’’ имао је примедбе поовом питању, почев одтога да су дата великаовлашћењаљудимакојисубилиоцењивачипрешестгодина, каже МирјанаМарковић. Такође, Син-

дикатјетражиодасесмањииброј извршилаца у Пословод-ству,почеводместапословође,па до директора. Још нисмоимали увид у спискове којиће на крају бити објављенина огласним таблама. Пре-ма утврђеним критеријумима,ову групацију од 638 радникачиниће потенцијални пензио-нери до 2015. године, радници


којисунегативнооцењени(ис-под 84 бода), радници којимаће се због смањења обима по-слаугаситираднаместа,затим,радницинаместиманакојимаће се, такође због смањеногобимапосла,смањитибројиз-вршилаца, инвалиди и рад-ници са смањеном радномспособношћукојинисунарад-номналогуигрупацијарадни-какојисупрепознатипрешестгодина,аумеђувременузањихнису нађена адекватна раднаместа.

Дабисеовирадницимакси-

мално заштитили,СиндикатиПословодство‘’Метала’’напра-вилисуСпоразумкојирегули-шеоноштоћеседешаватито-комчетиригодине,коликотрајепрограм. Зараде ових радникаостаће исте, осим за негатив-нооцењенеионекојисустек-ли један од услова за пензију.Запосленимакојисенађууовојгрупацији биће понуђене сти-мулативне отпремнине, као имогућностпреквалификацијеидоквалификације за радна ме-стазакојимасеукажепотреба.Једанбројовихрадникамогао

би се наћи и на платном спи-ску ‘’Колубаре’’. Треба рећи ито да постоји могућност пре-ласкарадникаизпрвеудругугрупацију.

- Још једном наглашавам да овде није реч о вишку рад-не снаге и да нико неће бити отпуштен, истиче МирјанаМарковић. Једна од тачака Споразума је да ће, у случају да се не испуни ништа од ово-га што обећавају ‘’Колубара’’ и ЕПС, ови радници имати исти статус као и 2200 радни-ка ‘’Метала’’. То је још један


начин да се ови људи зашти-те. О свим детаљима још ћемо се договарати са Пословод-ствима ‘’Колубаре’’ и ЕПС.

Поредовихпроблема,‘’Ме-тал’’ се суочава и са пробле-мима везаним за добијање по-слова у оквиру ‘’Електроприв-

реде’’.Свевеликепословекојеје раније обављао ‘’Метал’’,сада добијају приватне фир-ме, тако да су му ускраћеназнатна материјална средства.Такође,ускраћеномујеиправоконкурисањанатржиштузбогнегативногбонитета,пасепо-слови уговарају преко приват-них фирми са троје запосле-них, док ‘’Метал’’ има статусподизвођача.Упоследњевремевелики проблем представљајуиремонти,јерјезбогскраћењарокова за њихово извођење,‘’Метал’’принуђендаангажујеподизвођаче како би испуниообавезе према ‘’Колубари’’.То додатно погоршава ионакотешку финансијску ситуацијуу овом Предузећу. Према ре-чима Мирјане Марковић, По-словодство ‘’Метала’’ требадасеизјаснионаведенимпробле-мима и да кроз преговоре са‘’Колубаром’’иЕПСвратиовуфирмунанекадашњиниво.

Нашасаговорницаистичедаје Синдикат ‘’Метала’’ спре-

ман да учествује у решавањупроблема, али терет не могуинетребадаподнесусамоза-послени. Према њеним речи-ма, зна се ко одређује прави-ла игре (ЕПС и ‘’Колубара’’),али иПословодство ‘’Метала’’мора коренито променити не-штоусвомпословању.Такође,какокаже,великуодговорностуовимпроцесимаимаиСкуп-штина Предузећа, која морастатиузаштитуинтереса‘’Ме-тала’’ињеговихрадника.

Синдикату ‘’Метала’’предстоји и потписивање но-вог Колективног уговора, јерпостојећи престаје да важи усептембру ове године. Пре-маречимаМирјанеМарковић,покренута је законскаиницијатива за почетак прего-вора,ауСиндикатуочекујудаће, уз неке мање измене, битизадржаностваренинивоправа.

Д. Катић


ИЗ ‘’КОЛУБАРА- ПРЕРАДЕ’’

‘’ИМА РЕШЕЊА ЗА НОВА РАДНА МЕСТА’’

- ‘’Овог момента, више од 40 радника ‘’Прераде’’ може, а не жели да оде у пензију. Последњих неколико година, примања у стални радни однос скоро да није ни било’’,

каже Благоје Живковић.

У згради Дирекције ‘’Ко-лубара- Прераде’’ у Врео-цима, пуне 33 године вред-норадиБлагоје Живковић, руководилац Службе за оп-ште послове. У канцеларијитренутно сам, а практичноодувек затрпан папирима идокументацијом.

Рођенје1948.годинеуоко-лини Прокупља. По рођењуБратислав, али га је као де-сето дете у породици Титопрекрстио у Благоје. Основ-ну школу завршио је у ме-сту рођења, средњу у Бла-цу,акаснијеВишупедагош-кууНишу.УЛазаревацједо-шао 1971. године и запослиосе прво као наставник у ОШ‘’ДулеКараклајић’’,азатимкаопрофесоруШколи заКВрад-нике ‘’Радослав Раца Терзић’’где је предавао физику. НековремепровеојеприРадничкомуниверзитету ‘’Ђуро Салај’’,каоинаБироузазапошљавање.У‘’Колубара-Прераду’’дошаоје1979.године,првокаорефе-рент органа самоуправљања,затим референт за кадровскуевиденцију, а од 1990. годинеруководилац јеСлужбеукојојиданасради.

- У нашем Сектору тренут-но има 17 стално запослених

и три радника на ПП уговор. Послови које обављамо су разноврсни, од пензионисања, обраде зарада, до издавања разних потрвда, уверења, решења о породиљском и од-лука о пружању помоћи у

случају рођења детета, као и смрти члана породице, каженашсаговорник.

Осим тога, сваке годинераде на изради спискова зајубиларненаграде.Премапо-дацимакојенамједао,овего-диненаспискузанаградена-лази се укупно 139 радника.Одтога,наградузадесетго-дина добија 22 запослених,задвадесетгодинањих49,аза тридесет година рада на-градудобијачак68радника.Овајподатакговориотомедајестроснаструктуракаоиудругим деловима ‘’Колуба-ре’’ веома изражена и да го-динамауназадновихпримањаскороданијенибило.

- Што се пријема у стални радни однос тиче, последњих неколико година у ‘’Прера-ду’’ је примљено свега десе-


так људи, истиче Живковић.Ангажовано је око 136 рад-ника преко ‘’Услуга’’ и око 200 на ПП уговор. Проблем је што и даље недостају сменски радници у производњи, јер сви што дођу на Уговор ма-хом раде само у првој смени.

Такође, један од вели-ких проблема представља чињеница да многи имају услов за пензију, али не желе да оду. Проучавајући у сло-бодно време ситуацију как-ва јесте, најневероватнији по-датак до кога сам дошао је да

из ‘’Прераде’’ овог момента у пензију може да оде чак 43 радника! То је прилично ве-лики број оних који би својим одласком ослободили рад-на места и уступили их не-запосленим младим људима. Имамо случај жене која има 47 година радног стажа и ове године ће по сили закона мо-рати да оде, јер пуни 65 годи-на живота. Они који не желе да се пензионишу, већином су на лакшим радним местима. Тако са условом за пензију из Дирекције има њих троје,

из Лабораторије петоро, из Суве сепарације шесторо, Оплемењивања угља 24 и из Железничког транспорта пе-торо.

Благоје Живковић у пензијуодлази01.фебруара2013.годи-не.Какокаже,једвачека,соб-зиромнатежинупослакојиса-весно и предано обавља вишеод три деценије. Приватно јестраствени риболовац и заме-никпредседникаРиболовачкогудружења Лазаревац. О томеколико воли овај хоби говориподатакда је унукаучланиоуУдружење само 15 минута порођењу. Поред толико послаувек му је остајало мало сло-бодногвремена,акадасепен-зионише имаће га довољно дасенамируиупотпуностипо-светиириболовуисвомунуче-ту.

Како нам је господинЖивковић на крају рекао,члан је Синдиката од почет-ка свог радног века у ‘’Колу-бари’’. Каже, нежели дамењаоно што добро функционише,асасиндикалнимповереници-маиз ‘’Прераде’’имаодличнусарадњу.

М. Јошанов

СТЕПЕН СМРТНОСТИ И БРОЈ ПЕНЗИОНИСАНИХ

Обзиром на изузетно висок степен смртности у ‘’Преради’’, Благоје Живковић у слободно време бавио се својеврсним истраживањем. Изнео нам податак да је за 22 годи-не из радног односа умрло чак 166 радника, што је скоро једнако укупном броју радника ‘’Топлане’’. Како нам је пренео, то значи да је у просеку умирало један до два радника ме-сечно. Од укупног броја, тек неколицина је погинула на радном месту, док су већином у питању професионална обољења проузрокована штетним утицајима услова рада.

Навео је, такође, да се од почетка 1990. године до краја априла ове године, пензио-нисало 884 радника. ‘’Колубара- Прерада’’ 2004. године имала је скоро 2500 запослених, а данас има нешто више од 1700. Како Живковић истиче, то значи да близу 800 радника недостаје, што је ненадокнадиво, без обзира на повремено ангажовање младе радне снаге која због специфичности посла не може да ради по сменама.


ИЗ ‘’КОЛУБАРA- ГРАЂЕВИНАРA’’

НАДА У СВЕТЛИЈУ БУДУЋНОСТ

- Милан Живојиновић: ‘’Ако иницијатива директора ЕПС да се ПД ‘’Колубара- Грађевинар’’ врати у надлежност Министарства за рударство и енергетику прође на

Влади Србије, то би представљало економску сигурност за запослене до коначне приватизације’’.

Уиздвојеномпредузећу‘’Колубара- Грађевинар’’,грађевинска сезона уве-ликојеутоку.Наконзим-ских застоја, започетису радови на измештањугробљауБарошевцу,одно-сноприпреминовихгроб-нихместа,што је од изу-зетне важности за наста-вак производног процесаископавања угља. Такође,ради се на постројењу запрерадуводеуВреоцима,аускоропочињуирадовина уређењу главне и Же-лезничкеулицеуЛазарев-цу,каоиизменакомплет-не инфраструктуре КнезСтанојевеулице.

Са председником Син-диката ‘’Грађевинара’’,Миланом Живојиновићем,поразговаралисмооситуацијии плановима за скоријубудућност.

- Финансијска ситуација није сјајна. Као и свих прет-ходних година, највећи део по-слова добијамо захваљујући ‘’Колубари’’. Да није било њихове добре воље, ово Предузеће би се већ почетком године угасило. Наиме, људи из ‘’Колубаре’’ обратили су се Управном одбору ЕПС на-шавши правне основе којима

су доказали да у зимском пе-риоду реално нисмо могли да остваримо профит. Зато ћемо се свим силама трудити да оправдамо поверење које нам је указала ‘’Колубара’’ и испоштујемо све рокове у по-вереним пословима, рекао јенашсаговорник.

Према Живојиновићевимречима, суштински проблеми разлог због кога долази допробијања задатих рокова уизвођењу радова представљастаросна структура запосле-них у овом Предузећу. Вели-

кибројдобрихмајсторанеможе више да пружи својмаксимумураду,аосимујекусезонекадасенаППуговор упошљавају мла-ди људи, нових примањанема.

- По том питању, држа-ва би могла да помогне обезбеђивањем средстава за стимулативне отпре-мнине, чиме би се ство-рио простор за пријем нових, младих радни-ка. Међутим, не можемо баш све пропусте припи-сивати старосној струк-тури. Да би радови брже текли и да би се пошто-вали рокови потреб-на је првенствено добра организација, а за њу

су одговорни технички ди-ректор, управник погона и пословођа на градилишту, на-водиЖивојиновић.

Поред извођења радо-ва, ‘’Грађевинар’’ се бави ипроизводњом бетона и ПВЦстоларије.

- Квалитет бетона и ПВЦ столарије, неоспорно су на веома високом нивоу, исти-че наш саговорник. Међутим, захваљујући томе што смо државна фирма оптерећена


разним дажбинама из про-шлости, цене наших произ-вода су за нијансу више него на тржишту. То нас у много-ме кочи и не пролазимо баш добро, јер је куповна моћ ста-новништва знатно опала, па људи прибегавају куповини јефтиније робе иако знају да она не обећава никакав ква-литет.

О процесу приватизацијескоро да се више и не говори.Стопиран је још 2009. године,јер су Синдикат и Пословод-ство ‘’Грађевинара’’ сматра-ли да треба да се створе мно-гобољиусловизатаконешто,аидатоПредузећенијенатере-тудржаведабиморалопошто-потодасенабрзинупрода.

- Држава од нас и даље има велике користи у виду поре-за, доприноса, ПДВ-а и оста-лих дажбина које уредно плаћамо, каже Живојиновић.Тренутно, највећу наду у мало светлију будућност на-ших радника улива ми не-давна иницијатива коју је ди-

ректор ЕПС упутио Управ-ном одбору Електропривре-де Србије. Иницијатива се од-носи на то да би ингеренције Владе Републике Србије тре-бало да остану, јер смо у њиховом власништву, а да се ингеренције Министарства економије врате у надлежност Министарства рударства и енергетике коме и припада-

мо. На тај начин, надлежно Министарство имало би увид у рад и систем управљања, а самим тим би могли постављати услове за квали-тетну приватизацију. Искре-но се надам да ће тај пред-лог проћи на Влади Србије, јер би то представљало из-весну економску сигурност за наше запослене до коначне


приватизације. Свакако, то би био и леп завршетак моје дванаестогодишње синди-калне каријере, јер по истеку овог мандата намеравам да се повучем.

Скупштина предузећа ‘’Ко-лубара- Грађевинар’’, 30. мар-та ове године разрешила једужности тадашњег дирек-тора, Славољуба Павловића.Према предлогу Пословодства‘’Колубаре’’, на ову функцијупостављен је дипломиранирударски инжењер, МилојеЖивановић.Одговорнапитањео томе какав је однос измеђуСиндиката и новог директо-ра,нашсаговорник започеојеследећимречима:

- За дванаест година, коли-ко сам у Синдикату, господин Живановић је шести дирек-тор. У просеку је смена дола-

зила на сваке две године, а то није добро за ову Фирму. Као да смо на некој политичкој раскрсници где сви поли-тички преговори, нагодбе и коалиције пуцају преко на-ших леђа.

Ни са једним директором до сада нисмо у старту имали лоше односе. Морам да нагла-сим да се у овом Синдикал-ном одбору налазе људи који иза себе имају по 25 и више година радног стажа и мисле само добро овом Предузећу. Такође напомињем да сви, осим мене који сам ослобођен посла, раде пуно радно вре-ме на својим радним мести-ма и итекако су упућени у проблематику Фирме. Сва-коме до сада, па и господину Живановићу, понудили смо се првенствено као сарадници у жељи да заједно покушамо да

стабилизујемо ‘’Грађевинар’’. Само од њега зависи да ли ће сарадња до краја остати ко-ректна, јер су досадашњи ди-ректори временом изигра-ли наше поверење, што им се касније и обило о главу.

Закрајнашегразговора,Ми-ланЖивојиновићнапоменуоједа, између осталог, могућностдарадницисвакегодинеодунарехабилитацију јесте једна однајпозитивнијих страна при-падности тренутно најјачимсиндикатимауСрбији,атосуСиндикат ‘’Колубаре’’ и ЕПС.Ове године, у најпознатијимбањама рехабилитоваће се 22радника‘’Грађевинара’’,акаконаводи,посебносеводирачунаотомедасеопоравакомогућионимакојимајезаистанеопхо-дан.

М. Јошанов


НА ПОЉУ ‘’Д’’

СА ПОСАДОМ ‘’ОДЛАГАЧА 2’’

-Дуге, заједничке и тешке године рада на копу, учврстиле су њихове пријатељске везе. Сви раде све послове, слажу се као добра породица и истичу колегијалност и

разумевање као предуслов за успешно извршавање радних задатака. То је Б смена на ‘’одлагачу 2’’.

‘’Ја сам спреман. Нашао сам шлем’’,изговарапознатурече-ницуизфилма‘’Лепаселалепогоре’’, машински надзорникЈугослав Петровић-Хансииз-лазисаосмехомизканцеларијенадзорно-техничког особљаДругогБТОсистема.

‘’Опет је весео,кажуњеговеколегесмејућисе.Био је неко-лико месеци на угљеном си-стему, али тражио је да се врати на Волујак и жеља му је испуњена. Воли човек ово насеље, као и сви ми уоста-лом’’.

Ушлисмоутрећусменуско-рочитав сат.НапољунасчекаДраган Деветаковић,искусни

возачУАЗ-а,којизадвегодинеодлазиупензију.Смештамосеикрећемопознатимпутевима,правац ‘’глодар 4’’, па ‘’глодар3и,коначно,нашеодредиште-‘’одлагач2’’.

До вреочког гробља асфал-том, па стрмом рампом према‘’четворци’’ која већ копа от-кривку,напредујућиполакокаВреоцима.

Нагиби земљаних рампи саекстремним успонима и падо-вима, којима нас Деветаковићвози вешто управљајући УАЗ-ом,таквисудабинекомконије‘’из ове приче’’, вероватно по-злилодајесанамаувозилу.


Кратко задржавање док себагер не ‘’прешвера’’, па до‘’глодара3’’.Сатпослепоноћистижемо на одредиште. Одла-гач осветљен, булдозер равнаи нагажава трасу испред, од-бацивач, тј. трака 3 одлагачапомера се, зауставља, па опетнастављау кружно.Попуњавасе међупростор, резови семајсторскипакујууистојвиси-ни,саодмеренимнаступомве-ликог транспорта, очигледнодатракистадоброиодговорнорадисвојпосао.

НоћасјесменаБ,трећа.Баге-риста на ‘’одлагачу 2’’ јеВла-дан Поломчић, познатији као

Прота.

- Радим 22 године овај по-сао, а и посада одлагача је већ дуже време у неизмењеном саставу. Тракиста је Зоран Павловић-Бели, бравар је тренутно из резерве Милен-ко Марковић, електричар је Љубиша Мраовић, помоћних радника нема, скорода је ра-портирао Владан Поломчић напочеткуразговора.

Иначе, као и већина колега,раднаПољу‘’Д’’започеојекаоруковаоцстанице,1986.године.Затим је тригодинерадиокаотракистана‘’глодару6’’,дабиод1990.годинепостаобагери-ста,најпрена‘’одлагачу3’’,пана‘’одлагачу1’’ивећнеколикогодинана‘’одлагачу2’’.

Промениојеивишесистема,а као убедљиво најтеже рад-номесто на копу наводи да јетотракистанаглодару,итонастаримбагериматипа1200.

- Нигде на копу није лако, али срећан сам што ми се ни-кад човек није повредио на багеру, никад нисмо имали хаварију. То је заиста вели-ка ствар, ако се зна какви су услови рада овде и са каквим се све проблемима свакод-невно суочавамо. У зимским условима, на одлагалишти-ма је много теже него на дру-

гим системима. Овај одлагач је више пута потањао, и тек кад су му проширене папуче, мало смо одахнули.

Мањи специфични при-тисак одлагача на одлага-лишну трасу која нема ве-лику носивост, значи и мању опасност од хаварија и муч-них ситуација потањања и извлачења багера, што је за све нас увек представљало посебне трауме и искушења. Није узалуд оседела и коса и брада, и мени и мојим колега-ма,кажеПоломчић.

Помоћног радника нема већдужевреме.Одлагачсеочистиупрвојсмени,удругојитрећојпосада користи сваки застој ураду система, сви узимају ло-патеигдетребачистисе.Немастриктнеподелепослова,испо-мажусебилоштадајеупитањујер, како кажу, другачије си-стемнебинирадио.

- Надамо се да ће и на овај одлагач, у нашу смену, доћи бар један од ових младића који су примљени на ‘’ПП’’ уговор. Оно што увек кажем и на чему инсистирам јесте да сваки радник пази на своју безбедност, а посебно то важи за младе раднике. Ми старији смо ту да им покажемо како се ради, шта сме а шта не, да их


заштитимо и обучимо док се не уходају у посао и не науче да се чувају од свих опасности које коповски рад неумитно доноси. Драго ми је што су сви млади људи који су прошли кроз ову смену постали добри радници, сви тракисти добри багеристи, сви моји надзор-ници сад су пословође, неки од шефова постали су и ди-ректори, а неки можда и неће. Понављам, драго ми је што смо увек успевали да одржи-мо изузетно добре међуљудске односе, што је веома важно за све нас и сваког појединца који проводи и више од осам сати у копу,кажеПротабаге-риста.

Владан Поломчић је, иначе,био активни учесник свих де-мократскихпромена,од9.мар-та,Видовданскогсабора,дочу-веног 5. октобра. Иако, какокаже, не жели да прича о по-литици,тешко јеодолетиинерећинештоинатутему.

- На жалост, на жалост, враћа се оно против чега сам се борио, не само ја, већина нас, али тако је, то је моје мишљење, био је његов кра-так коментар на протекле по-литичке догађаје.

Говорећи о условима радаи шта је могуће, а шта малотеже урадити на њиховомпобољшању, Поломчић је ука-зао на стање просторије заљудство која никада није пот-пуно реновирана од 1967. го-дине,када јеодлагачкренуоурад.

- Зар није могуће, пита сеПоломчић,да се и овде поста-ви PVC столарија као што је има свака канцеларија? Зар ми то нисмо заслужи-ли, да се она боље уреди и да не дува на све стране? У багерској просторији је ско-ро као напољу, прашина, пе-сак, кроз многобројне отворе улазе и инсекти, па и мише-ви. Не само наша, просторије

за људство на багерима тре-ба да су уређеније на свим објектима на копу.

Поломчићјеинсистираодауовајтекстуђеињеговставпре-маактивностимаСиндиката:

- Захваљујем се Синдика-ту на многим стварима. По-могли су сваком раднику, а посебно болеснима. Добијене су бенефиције, Синдикат се заложио да добијемо кли-ма уређаје, водомате... Ишли смо на излете, на рекреације, рехабилитације. Што се зара-де тиче, ја сам задовољан.

До сада сам неколико пута користио рекреацију, а ове го-дине први пут, на предлог са система, ићи ћу у Врњачку Бању на рехабилитацију. Ишли су старији, болеснији, дошао је ред на мене. Сигур-но нећу тражити да идем и следеће године, јер има још људи који треба да иду на опоравак.


Прота је изразионезадовољствопопитањусмен-скограда.Кажедасенијесме-лодозволитидарадницитужефирму,даадвокатиузмумили-онеевраидапорезибудуистотолико.

- Треба то решити тако да не испадне како ми сами себи сечемо грану на којој се-димо! Тај проблем се одла-же, а то је најгора опција за све! Сигуран сам да се неки споразум може постићи, да се више не тужакамо са на-шим предузећем и државом. Није све ни у новцу. Смен-ски рад, уз све што такав на-чин живота, подређен смени, подразумева, веома је напо-ран, то треба ценити. Свако

ко мисли другачије, ко ради у канцеларији у првој смени и убеђен је да је нама лакше, нек дође, интерни конкурс за рад у производњи стално је отворен, наглашава овај нашсаговорник.

Зоран Павловић-Бели је

тракиста на ‘’одлагачу 2’’. Сабенефицијом има 31 годинустажа,апуних18годинарадинапоменутомбагеру.Претогабиојеу‘’Припреми’’наЈужномкрилу, неколико година радиоје и као тракиста на ‘’глодару3’’.

- Свакоме је свој посао те-жак. Ипак, признајем да је мени лакше него тракисти на глодару. Као и остале ко-леге, овде сви радимо све, ни један посао ми није стран. Знам да радим и као багери-ста, мада још нисам завршио пети степен, као бравар, по-мажем електричару, идем на вулканизацију, чистим ба-гер и ништа ми још увек није тешко. Овде смо сви као по-родица и тиме се сви поноси-мо, каже Бели, који већ осећанасебитеретсвиховихгодинапроведенихнакопу.

Зглобови, проблеми са кич-мом, ништа чудно ако се по-гледа кабина 2 у којој прово-ди радно време.Нањој се не-што мало уради током ремон-та,мождачакипрефарба,пре-свучесестараФАП-овастоли-ца,ито јесве.Прашина,лошедихтовање,зимилошегрејање,летилошехлађењеисвеоста-ло,остајеувекисто.

- Задовољан сам платом, у односу на друге фирме, мис-лим да су солидне. Издржа-вам четворочлану породи-цу и срећан сам што све иде својим током. Све што имам стекао сам поштеним радом и немам разлога да будем незадовољан. До сада сам два пута био на рехабилитацији и имам веома позитивно мишљење о организовању опоравка радника и о бањама

у које их Синдикат шаље,ре-каојеБели.

Љубиша Мраовић је елек-тричар на одлагачу и кажеда сада није тешко отклони-тиквариосветлитибагеркадимасвега,ирезервнихделоваипригушницаисијалица...

- Што се тиче Електро служ-бе, функционишемо одлич-но, имам изузетног надзорни-ка Владу Шијана који познаје струку, а у стању је да наба-ви све од електроматеријала који нам је потребан. Није ми јасно како, али увек се снађе за све,кажеМраовић.Са елек-тро стране, одлагач је у до-бром стању. Помажемо једни другима, било који посао да је у питању, колегијалност је на висини и то је разлог због кога бих остао у овој екипи, на ‘’одлагачу 2’’.

Миленко Марковић,бравар,најстарији је и најћутљивијичлан посаде одлагача. Ове го-


динеидеупензију,анасистемујепоследњихосамгодина.Претога, пуне три деценије про-

вео је на ‘’Монтажи’’, радећитакођекаобравар.

Скромно каже да никаданијебионаболовању,даника-да није одбио ни један посао,дасенијепосвађаонизамериониједномчовекузасвегодинерада. То потврђује и комплет-набагерскапосада,узнапоме-нудаћезаМиленкауприличи-типосебаниспраћај у пензију,јер својим радом, поштењем идобротомтојезаслужио.

Азаслужио једасеињеговсин запосли на копу, такавчовек и радник то свакакозаслужује, рекле су све коле-геса‘’одлагача2’’.СамојеМи-ленко Марковић, рођени Пе-чанин, скренуо поглед у стра-нуискромно,тихо,изговорио:‘’Примиће и њега, ваљда’’.

Поланоћнесменебрзојепро-шло у пријатном разговору сапосадом ‘’одлагача 2’’. Једна изањихизанасмалодругачијаноћ.Системнастављадаради,багерокићенсијалицамаостајеизанас.Времејесувоипраши-на коју благи поветарац носисветлуцаподнеонкама.ФаровиУАЗ-апропињусеунебо.Изла-зимопуним гасомуз земљанурампу којом још само булдо-зер може узаћи. Возач ДраганДеветаковић нас оставља на‘’Волујку’’, поздравља и одла-зипоновоукоп.Добиојеналоггде да иде, зањега смена нијезавршена. Овде је она често идужаодосамсати.

З. Чолић


ПОЉЕ ''Б''

НА БАГЕРУ С 700

-Најстарији угљенокоп у „Колубари“ постаје све већи, модернији и продуктивнији. Ипак, радници и њихове животне али и приче везане за посао и све проблеме које

неминовно подразумева рад у производњи, увек су главни разлози наших одлазака у коп и на радна места која, тим људима, представљају, углавном, једини извор зарада.

Зналисмодавремекојесмоизабрали за силазак у копније најбоље, али договорје већ раније направљен имора се поштовати. Прет-ходних,аитогдана,падалајекишаскородоподне,азавечерње сате најављени супљускови.

- Па и ако покиснемо, нисмо од шећера, кажеРадoслав Игњатовић-Швепс, синдикални пове-реник саПоља„Б“, докна-влачи гумене чизме, једанброј веће. За сваки случај,кадсезимиобујувуненеча-рапе,ондајетоправамера.

Нисмо од шећера, алирасположење нам је чемер-

но,јердокгацамокрозбла-тоспуштајућисеитражећинајкраћи пут ка багеру С700, причамо о протеклимпредседничким изборима.КоживиуСрбијиикажедагаполитиканезанимаидаотоменемислиинеприча,даму је свеједно ко побеђује,а ко губинаизборима, илинијенормаланилине гово-риистину.

Нигдесеблатотакојакоиутоликојмеринелепиначизмекаонакопу.Уједномтренутку ноге отежају, то-ликодасеморајуотресатиитаконасвакихдесетаккора-ка.Алито јеценапречице,јерпуткојимсекрећувози-


лаизгледаонамјепревишедуг,пасморешилидаиде-мокраћим.Итежим.

- Постаде и ово коп,кажеРаде Швепс и пребацујекесуизједнеудругуруку.

У госте се не иде праз-них руку. Нормално да неносимо вињак, не сме се!Самосокове.Гледамофор-миранеетажеПоља„Б“,ба-герена којима се већпалесијалице, траке, погонскестанице...

- И то прави коп, а кад се само сетим, раније, није личило ни на шта,присећа се Игњатовићнекадашњег изгледанајстаријег угљенокопа накоме је више од две и подеценијерадиокаозаваривач.

Багер С 700 ради, лево укружно, напред, па десно...Врлобрзоидеупроменуреза.Стреларадногточкајекратка,помалонеобичнамашиназане-когкојевишенавикаонаизглед

основнерударскемеханизацијесаПоља„Д“.

У кабини багеристе затиче-мо мајстораДрагана Чавића,наравноизСтрмова.Сазнајемодајеодпочеткараднекаријерерадиоикаотракистанастаромбагерукојијеуступљенкосов-

ским рудницима, на одла-гачуопеткаотракиста,каопомоћник, а затим и баге-ристанаЕШ-у,наутовару...Са 28 година стажа мислидасеконачно„скрасио“набагеруС700.

- Добар је ово багер, са добрим техничко-технолошким каракте-ристикама због којих се задњих година, овде на Пољу „Б“, са њим пости-же велики радни учинак. Посада је добра, стручна и вредна, тако да не бих имао ништа против да са њима и на овом „глодару“ останем до пензије, кажебагеристаДраганЧавић.

Иако јеС700скороиз-ашао из инвестиционе

оправке, у кабини багеристемалојетогаурађено.Свастак-ласунапрсла,анисузамењена.Клима, кад се укључи, дува ирадикаодреш.

- Треба променити ова стакла, ставити можда за-


штитну мрежу у доњем делу због буса које спадају из реза, а потребно је уградити један мали прозор луфташ, што би помогло да се не осећамо лети као у рерни, иако имамо ову „предратну“ климу,рекаонамје Чавић, који поред посла ба-геристерадиипосаотракисте.Преко видео надзора поме-раутоварнаколицаипратиутоварматеријалау траку,јер место тракисте је уки-нуто.

- Живим са супругом која је домаћица и четво-ро деце и морам рећи да би зарада могла бити и већа. Никада није довољна, нормално је да увек жели-мо више, али треба бити искрен и рећи, солид-но је и ово што примамо,кажебагеристаДраган,до-давши да никада још нијеишао ни на рекреацију нина рехабилитацију, јер затоједноставнонемавреме-на.Кућнеипородичнеоба-

везесувеликеиприоритетне,али,какојерекао,бићевреме-наизато.

„Човек за све“на овомбаге-ру јеПредраг Чавић, планирмајстор.НаравноопетСтрмо-вац! Донео је кафу у кабинубагеристе, и то у шољама зачај,инанашезачуђенепогле-де,каже,овдесетакопије.

- Не задржавам се пуно на багеру, прича Предраг,пратећи погледом шта бул-дозер ради испред гусени-ца.Често се враћамо у пла-нум, јер стрела радног точ-ка је кратка и резови се брзо мењају, тако да сам ја углав-ном напољу. Такав је посао, шта да се ради. Добро је што

сада имамо стално булдозер поред багера да не бринемо за трасу. Радио сам некада у „Гас-бетону“, на копу сам 15 година и задовољан сам,кажеПредрагужурби.Морадапо-кажебулдозерцугдедаодгураблато,асадћеипроменареза.

Наш следећи саговорник је

бравар. Ако се и он презиваЧавић,никонаснећеразувери-тидаовонијепородичнибагер.

- Моје име је Горан Јевремовић, представља сетрећи члан посаде и отклањанаше сумње у могућност при-ватног„глодара“накопу!

- Три године сам на овој спра-ви, а пре тога сам био у ради-оници, израђених укупно 27 година, смирено и тихо прича нам овај рођени Ваљевчанин, који већ дуго живи у Шопићу. Овде је све тешко, али и све је добро, каже полако, смешкајући се. Неко га мож-да не би разумео, али ми зна-мо шта хоће да каже. Има све-га, и овога и онога, наставља причу на занимљив начин бравар Јевремовић, једино за-фали алата кад упадне и оде траком, или кад затреба неки део, онда нема превоза, па се застој одужи и онда је бравар крив. Али не жалим се, ма све је добро, а и ако тренутно није, биће,сауспоренимопти-

мизмом уверава нас ГоранЈевремовић.

Драган Антонијевић,Вре-очанин,електричарјеса15годинастажауструцииодпочеткајенаПољу„Б“.

- Нема пуно електро ква-рова на овом багеру, па са-мим тим ни застоја у раду због електро службе. У многоме за то су заслуж-не колеге које раде у првој смени и које се труде да максимално и превентив-но одраде све што је по-требно, како би нама, који радимо у смени, смањили број интервенција, кажеАнтонијевић.Мало се ку-бури са кабловима, неких


делова и опреме некад нема, али сналазимо се. Радио сам и само у првој смени и сма-трам да је сменски рад далеко напорнији. Можда би требало размислити и наћи начин да се пресвлачимо негде ближе, у некој експроприсаној кући у Барошевцу, можда чак и у насељу на Новој Монтажи. То би за нас било повољније него што је сада случај, када до-лазимо у Церовити поток, па онда чак овамо на багер, из-нео је сугестију Антонијевић,

сакојомсеслажуињеговеко-леге.

Такође,Драганјеизразиоза-хвалностСиндикату за трудиисплаћене стимулације за от-ежане зимскеусловерада, алинавеоједабибилолеподасеисвакеследећезименовчанона-граде радници из производње.Наравно, уз заједничкуконстатацију да они то изаслужују.

- Ово је изузетна смена, мис-лим пре свега на људске али и стручне квалитете целокупне посаде овог багера, каже Ра-дославИгњатовић,синдикалацПоља„Б“.Уопште, комплетна смена „Ц“ на Пољу „Б“ је од-лично организована и слож-на. То потврђује и управо до-говорена екскурзија у етно село Станишићи, коју је и Синдикат помогао и на коју ће ићи преко 50 радника. Сви који се пријаве, иду и по томе је управо „Ц“ смена без прем-ца, уверен сам, у целој ‘’Ко-лубари’’. Људи једноставно поштују оно што се договоре.

Игњатовић је, поред свакод-невнихвећихимањихпробле-масакојимасезапослениовогкопа суочавају, посебно иста-као један којим би требало да

се што пре позабави Посло-водство. Реч је о машинскомодржавању, нарочито багератипа1200,којисусаПоља„Д“прешлинаПоље„Б“.Упитањује„шестица“и„глодар5’’.Бројрадника у радионицама је свемањи, јер доста њих одлази упензију и старих мајстора јесве мање. Врло, врло је тешкодаоникојијошрадепокријуиквалитетно обаве све пословекојисеуповећаномобимупредњихпостављају.

-Мислим да је у овој ситуацији, кад оба угљенокопа скоро да постају једно поље, потребно објединити машин-ско одржавање багера. Бољим организационим уређењем повећала би се радна ефикас-ност и квалитет обављених послова и сигуран сам да би за машинску службу, генерал-но, то било најделотворније решење, изнео је својемишљењеИгњатовић,којиод-личнопознаје не самомашин-скуструкуукојој јевећскоротридеценије,негоисверадни-кеПоља„Б“,алиисвењиховепроблеме везане за радно ме-сто.

- Доста тога још треба да учинимо. Недостаје нам на


Пољу „Б“ сигурно још десетак клима уређаја, што за прву уградњу, што за замену. Ком-пликована процедура тендер-ске набавке и обарање тен-дера су велики проблем целе „Колубаре“. Људи ипак имају разумевања и стрпљиви су јер знају да чинимо све како бисмо у највећој могућој мери побољшали радне усло-ве. Имамо и неке друге не-примерене ситуације, кад на пример поједини возачи до-везу балоне са водом до ба-гера, и неће да их истоваре ако тренутно нико од посаде због процеса рада не може да сиђе и то уради, или их оста-ве у блату и слично. Требало би мало више разумевања ту да постоји, и не само ту, већ уопште и на послу и у жи-воту, ван радног места, кажеРадеиизносиподатакда јенаПољу „Б“ тренутно запослено697радника.

-Сви они увек могу да се об-рате Синдикату и мени лично, све што је могуће учинићемо,рекао је Радослав Игњатовић-Швепс,синдикалниповереникПоља„Б“.Товажикакозапо-садубагераC700,такоизасвеосталерадникенаовомстаром,

аопетнекако,новомкопу.

Можда би наша посета гло-дару С 700 трајала и дуже дасе, очигледно олујни, тешки ицрниоблацинисунавуклинадПољем „Б“. Бојан Николић,булдозерац,већјепоправиопутодбагерадопогонскестанице.Сишаојенатренутакиз„ДРЕ-СТЕ“данаспоздрави,алипрвекрупне кишне капи нису намдозволиледаисањиммалопо-разговарамо. Њега и машину,такође,планирмајсторвећчекапоредгусеница.

Излазимоизкопа,путемкојијетврдикојимсекрећутерен-ска возила. Дуже је и обилаз-

но, али макар не носимо и неистресамо лепљиво блато сачизама. Провала облака сти-женаснеколикостотинамета-ра од Дирекције у Барошевцу.Саднемавишеразлогазажур-бу.Прокислисмоскроз,алиио-наконамсетоскорониједеси-ло.Нежалимо.Тонамнећепо-кварити расположење које смопоправилидоласкоммеђурад-никенаС700.

Осимакоопетнепочнемодапричамо о политици и проте-климизборима.

З. Чолић


СТУДЕНТИ НА КОПОВИМА

САРАДЊА СА ПМФ ИЗ КРАГУЈЕВЦА

-’’За студенте Природно-математичког факултета из Крагујевца посета Колубари представља значајно искуство и бољи увид у технологију рада на коповима и све промене на плану рекултивације. Мени је велико задовољство што сам домаћин

овим младим људима, будућим интелектуалцима, и што могу да им помогнем да бар делимично упознају копове’’, рекао је инжењер Слободан Симић.

У последњих тринаестгодина‘’Колубара’’развијаинтензивну сарадњу саПриродно-математичкимфакултетомизКрагујевца,односно, са Институтомза биологију и екологију.Сваки пут до сада кадасу професори и студентиовог Факултета долазилиу‘’Колубару’’,домаћинимје био рударски инжењерСлободан Симић.

Симић је свој раднивекзапочеопрескоротридеценије у ‘’Енергоинве-сту’’ у Сребреници, а за-тим је неко време радиокаопрофесоруТехничкојшколи.Врлобрзосеобреона ‘’Колубариним’’ повр-шинскимкоповима.Биојенајпрешеф системаи ста-решинасмененаЧетвртомБТОсистему,азатимјепрешаоуРу-дарскуприпрему.Од2004. го-динерадикаоглавниинжењеру ‘’Колубариној’’ Служби забезбедностиздрављенараду.

Групу из Крагујевца ињиховогдомаћиназатеклисмоиспредлазаревачкецркве,при-ликом посете Спомен костур-ници.

- Већ годинама траје веома

успешна сарадња између ‘’Ко-лубаре’’ и ПМФ из Крагујевца и велико ми је задовољство што сам домаћин овим див-ним младим људима и њиховим професорима, рекаонамјеСлободанСимић.Сваки пут када дођу, трудимо се да испоштујемо њихов унапред утврђен програм посете.

Ове године гости су најпреупознатисасвимпроменамадокојихједошлоупретходнедвегодиненапланурекултивације

и технологије рада на ко-повима. Затим су посети-ли шумски расадник, пе-пелиште Термоелектране‘’Велики Црљени’’, Поље‘’Д’’ иПоље ‘’Б’’, проточ-но језеро на ‘’Тамнави’’,Површинскикоп‘’ВеликиЦрљени’’,Споменкостур-ницу иМодерну галеријууЛазаревцу.

Међу гостима изКрагујевца била је ипрофесорка Бранка Огњановић, која предајенаИнститутузабиологијуиекологију.Премањенимречима, овакве посете сулепа прилика да студен-тивидеповршинскекопо-ве, сазнају нешто више орекултивацији, загађењу,заштити животне среди-

не... Искуства која одавде по-несукориснасуимприизрадимастеридокторскихрадова.

У средини у којој постојетако велики загађивачи каошто су постројења за пре-раду угља, термоелектрана,депоније смећа, отпадне воде,изражена је велика потреба зарекултивацијом. До сада је натом плану много и учињено,алинедовољно.


- Главни проблем је недо-статак новца,кажепрофесор-ка Огњановић. Овде је при-марна делатност откопавање угља и сва средства се ула-жу у то. Када се у потпуно-сти заврши експлоатација угља, вероватно да ће бити могућности да се уради ствар-на рекултивација и те повр-шине доведу у стање слично првобитном.

Време је да почне изра-да одговарајућих пројеката, а ми смо као научна устано-ва акредитовани за ту врсту

послова. Зато ћемо сигур-но учествовати на кон-курсима било наших, било међународних институција, за обезбеђивање средстава за рекултивацију.

У обавези смо и по важећим законима да се све више ба-вимо екологијом, очувањем природних ресурса, за-штитом животне среди-не, земљишта, атмосфере, вода...

Сведоцисмодасеупоследњевреме екологији поклања све

вишепажњеионаполакосила-зисамаргине.Тојепосебноиз-раженоуситуацијикадСрбијажелидауђеуЕвропскуУнију,укојојсеморајупоштоватијошстрожизакониизовеобласти.

Професорка БранкаОгњановићистиче да је веомаважно да ‘’Колубара’’ распо-лаже својим средствима, какоби могла довољно да улаже устварање еколошки здравијеи чистије животне средине наовомподручју.

Д. Катић


''ВОЛУЈАК''

РАДНИЦИ ПОНОВО У ПОПУЛАРНОМ НАСЕЉУ

-’’Драго ми је што се радници враћају на Волујак и што су задовољни стањем објеката и инсталација у насељу. Моје колеге и ја трудили смо се и успели да све

буде у беспрекорном стању и током протекле две године кад је овде све било ‘’пусто’’. Надамо се и желимо да што пре на Волујку опет ври као у кошници’’, каже Милован

Петровић-Бели, домар у овом насељу.

Рударско насеље‘’Волујак’’ опет је оживе-ло.Радницикојисупредвегодине отишли одавде, по-ново су се вратили. Опетсе чује њихов жагор доксе спремају на терен, илиуморни, каљави, често имокри,враћајусатерена.

Кадајеусептембру2009.године и последњи рад-ник напустио ‘’Волујак’’,остао је само домар Ми-лован Петровић-Бели. Захваљујући њему, овонасељенијезапуштено,већизгледа као да су радницисвевремебилиту.

Током две године, Белии још дванаест инвали-да рада који су му помага-ли,бринулисуоовомнасељу.Зими су чистили снег, одржа-вали грејање, водили рачу-надасенезаледеинсталације.Током лета уређивали су про-стор око објекта, неговалитравњакицвеће.Такође,чува-лисуовонасељеодевентуал-нихлопова.Кадјебилопотреб-но,сарађивалисусапатроламаобезбеђењаиз‘’Услуга’’,којесуихповременообилазиле.

Дабирадници‘’повратници’’дошли у што лепши амбијенти осећали се што пријатнијеу свом насељу, ови вредниљуди,предвођениМилованом Петровићем-Белим, покосилису травњак и посадили цвећеичетинаре.Орезивалисуичо-коте винове лозе које је поса-дио Љубиша Радосављевић,некадашњи главни пословођаинвалида рада. То им је, кажеБели, остало као успомена наовогдивногчовека.

- Везан сам за ово ме-сто, ово је моја друга кућа,прича Милован Петровић.Никад до сада нисам имао сукоб са радницима, сви они ме поштују. Био сам у производњи и знам како им је кад изађу ‘’из рупе’’ каљави, мокри, нервоз-ни... Зато увек прихватам да су они у праву и тек кад се ситуација смири, може-мо објективно да причамо. Увек сам бринуо о радни-цима, трудио се да у сва-ком тренутку имају то-плу воду, сува одела, топле просторије за боравак.

Некад је овде ‘’ври-локаоукошници’’, аопет,

све је било исправно, ни једначесма покварена, топла водаувек спремна, све инсталацијеисправне, ни једна браваполомљена.Такојеисада,кадсе радници полако враћају на‘’Волујак’’.

Бели не крије радостшто јеово насеље поново оживелои,мада то зањега значивишепосла, нада се да ће временомовде бити све вишељуди. Ис-товремено,тоћезначитидару-дарски радови напредују пре-


ма Вреоцима, што је и пут усигурнијубудућност ‘’Колуба-ре’’.

Милован Петровић има 37годинастажа,атекпрошлего-дине је првипутишаоубањунарехабилитацију.Иначе,БелипажљивопратирадСиндикатаиувекјеспремандапредложи

нештоново,иликритикујеоношто не ваља. Посебно исти-чедајеоваОрганизацијамно-го учинила за раднике, почевод бенефиција, преко успеш-ног организовања рекреацијеирехабилитације,стимулацијеза отежане услове рада, па довраћања накнаде за органи-

зовану исхрану и регреса загодишњиодмор.

На крају разговора, Бели јепоручио синдикалним повере-ницимадараде каоидо сада,па и више, али да не очекујумного похвала за све што по-стигнузараднике.

- Сви ми волимо да критикујемо, али мало нас би радило синдикалне по-слове, а још је мање оних који хоће да признају да Син-дикат добро функционише, иако то сви осећамо кроз све оне резултате које сам навео.

Јесмо стварно, такви смо људи и много ће времена и труда бити потребно да по-станемо бољи и објективнији у свему, па и у сагледавању стварности око нас,закључиојеМилованПетровић.

Д. Катић


ПРВОМАЈСКИ УРАНАК 2012. ГОДИНЕ

‘’КО ИДЕ, ИДЕ!’’

-А иду сви који су једном били, и стално има се придружују нови. Овогодишњи уранак у Марковој цркви протекао је уз богату трпезу и изузетно лепо

расположење свих учесника.

Има их педесетак. Сви насебиимајуплавемајицесажу-тимнатписомнагрудима ‘’Ко иде, иде’’.

Онииду.Тачније,долазеовденапрвомајскиуранакуМарко-вуцрквувећнеколикогодина.

Мајалучко дружење већ је по-сталотрадиција.Иданезабо-равимо, то су електричари из‘’Електродистрибуције’’ Лаза-ревацисаПоља‘’Д’’.Ноћуочиипрвиданмаја,њиховје,свакегодине.

Позвани смо, и дошли смо.Није било тешко пронаћи их.Недалеко од старе цркве, по-ред речицеТоплице, уређен јепростор и изграђено неколикообјеката у етно стилу. У ства-ри, то су четвороводи крово-ви, покривени бибер црепом,које носе забетонирани, старидрвени стубови, ко зна одакледонесени и овде постављени.На избетониране и углавномкаменом поплочане подове,постављенисумасивнидрвенистолови и клупе, више ‘’скле-пани’’ него што су столарскиобрађени. Доведена је струја,а удебелојхладовини,умируитишини,можесестварноод-марати и уживати у прелепојприроди коју посебно красинезагађена и пуна живота би-страТоплица.

Умируитишинида,аликадоде електро екипа у плавиммајицама, јер они су довели имузичара, ‘’један човек - цеооркестар’’,сасвеозвучењем.

- Почели смо овде да дола-зимо пре десетак година,гла-сом промуклим од пива и не-проспаваненоћи,веселопричаВојко Недић.

Углавном је то стара, прове-рена екипа, мада има и нових, чују како се ми проводимо, хоће да виде и дођу на уранак,


а после тога настављају сва-ке године. Дођемо увече, пре 1. маја, спремамо све, печемо јагње и прасе током ноћи, ку-пус се крчка, лепо се дружимо уз шалу и песму, имамо и му-зику и свима је лепо, а коме није, нек иде кући, јасан јеНедић.

Горан Илић-Баџајеизлазаре-вачке ‘’Електродистрибуције’’иједанјеодтворацаидеје‘’Коиде, иде’’ и дружења електри-чаранауранку.

- Овде имамо добре усло-ве, у близини је и црква Св. Димитрија, свештеник је ве-ома пријатан и излази нам у сусрет ако нам нешто затре-ба. Природа је лепа и овде ћемо се дружити и следеће го-дине. Лепо се дружимо и ми из Дистрибуције и колеге ко-повци, имамо сличне апети-те, волимо и јагње и прасе, волимо и пиво и вино, музи-ку и још штошта,набрајаБачакрозсмехинаставља:

- Ми се сами финансира-мо, а електричарима са Поља ‘’Д’’ помаже и Синдикат, једино се у томе разликујемо.

- Ко иде, иде, а кога нема уопште нам не недостаје,надовезује се Горан Грчић, електропословођа изДистрибуције.Нама је лепо и дружење ћемо организовати и догодине, на истом месту, па ко воли нек изволи.

Сава Радишић,електронад-зорниксаПоља‘’Д’’каже:

- Ово је традиција и трудићемо се да

дружење са колегама из ‘’Електродистрибуције’’ по-стане још масовније, уз напо-мену да смо отворени за све људе добре воље, који имају исте склоности, уз неговање традиционалних вредности и старих српских обичаја.

Веома нам се свиђа овај амбијент, природа, речица, и кад пођемо кући иза нас ће остати све чисто и уређено као да нисмо ни били. О томе посебно водимо рачуна, јер најгоре је кад људи дођу у овакву средину, уживају у


њеној лепоти, а онда иза себе оставе отпатке и крш. Ко иде на уранак са нама, биће овде и следеће године.

Да осим жицама различи-тихбоја,електричариумејудабаратајуимикрофоном,уверионас је Владан Перишић. Онје,назадовољствосвојихколе-га,певаовишенегопрофесио-налнимузичар,који јеслобод-

новремекористиозабављајућисебогатомтрпезом.Поредизу-зетнејагњетинеилепопеченогпрасета, највеће похвале до-биојекупускувануземљаномлонцу током целе претход-не ноћи. А мајстор који га јеи кувао и постављао столо-ве,склањаотањиреибио‘’чо-векзасве’’науранку2012.биоје опет електричар, и то елек-тро пословођа са Поља ‘’Д’’,

Драган Радојичић-Мангура.

Све у свему, првомајскодружење било је пријатно илепоусвакомпогледу.Посвојприлици, следећи уранак бићемасовнији за још нових чла-нова клуба ‘’Ко иде, иде’’, тоје сигурно. Није тешко пого-дитикоћесе јошприкључитиновајлијама,зарне?!

З. Чолић


РАДИША РАДИСАВЉЕВИЋ-БАКВИЦА

‘’БУДИ ПАМЕТАН, ВОЗИ ПАМЕТНО’’

Превише младих људи страда на нашим друмовима. Саобраћајна култура је овде је још на веома ниском нивоу. Возачи аутомобила морају уважавати и поштовати

мотоциклисте, али и љубитељи двоточкаша треба да се стриктно придржавају прописа и безбедносних норми у вожњи. Алкохол и опјне дроге , у свакој комбинацији

воде у катастрофу, то увек треба имати на уму, каже бивши аутомобилски ас, Радиша Радисављевић Баквица

Дугачка линија хоризонтајасно се оцртава на већ поцр-венелом небу, према западу.Лево,назиресеБукуља,адес-но,удаљини,издижусеплаве,препознатљиве контуре Руд-ника. Између, скоро у правил-ним низовима, протежу се та-ласи пролећно зелених брдаи брежуљака, испресецанихјаругамаиобраслихгустомли-стопадномшумом.

Поглед, неизоштреног фоку-са, милује питорескни предео

са друге стране Брајковачкогвиса.Одморзаочи.

Још неколико тренутака изалазећесунценавућићесутонзасобом.Тихишумибрујањеприроде прекине, с временана време, писак јастреба не-где у висини. Повремени кре-кетжабаиз језерцаиза,додат-најеинеочекиванаопцијакојаупотпуњујелепотуовевечери.

- Не могу без овога. Одлазим и увек се враћам. Брајковац је најлепше село у Србији. Не


бих могао да живим на дру-гом месту. Овде су моји ко-рени, овде сам рођен и одра-стао,овде ћу и умрети,смире-ним гласом прекида пријатнућутњуРадиша Радисављевић,познатији по надимку Бакви-ца.

Овај педесетогодишњиБрајковчанин, младалачког из-гледа и исто таквог духа има,и још увек ‘’пише’’, веомазанимљиву, а чак и његовиммештанима не много позна-ту биографију. После че-тири разреда основне шко-ле, школовање је наставио уЗрењанину, а затим се вратиоуЛазареваци1975. године за-послиоу‘’Колубари’’.Десетго-динакаснијепрешао јеу ‘’Ла-сту’’,дабипосленеколикого-динанапустиопредузећеиот-иснуосеуводеприватногбиз-ниса. Био је један од првихвласникаприватнепродавницеоружјауСрбији.Познати‘’Ар-сенал’’јеутовремебиокултниизбор за све љубитеље ловач-когиличногнаоружања.Током1995.годинеодлазиуНемачку,гдерадиипроводинајвећидеогодине, али често и врло лакодолази у родни Брајковац. Забившег аутомобилског тркача,барпутодскоро2000киломе-таранепредстављанекитерет.Ауто, али имото спорт, правајетемазаразговорсаРадишомРадисављевићем-Баквицом.

- Живео сам у Зрењанину од четвртог разреда основ-не школе и укључио се у рад Ауто мото друштва ‘’Петар Драпшин’’. Почео сам на То-мос моторима да се такми-чим на локалним тркама, и тако је кренуло. После тога дошли су аутомобили и ауто трке. Један сам од ретких

такмичара у Србији у то време, који је имао Међународну тркач-ку лиценцу, са правом учешћа на свим трка-ма широм Европе.

Сећам се времена, по повратку у Брајковац, када смо Зоран Мићовић и ја набави-ли једну од пет ‘’форму-ла супер фау’’ у целој тадашњој Југославији. Каросерија је била ‘’кајман’’, а мотор ‘’Поршеов’’. Возили смо је на стази Берано-вац, али те исте годи-не кад смо је набавили (1982. или 1983), уки-нуто је такмичење у супер фау. Тек 1990. го-дине Милован Ћосић, чувени аутолимар из Чибутковице, напра-вио је тркачки ауто (једна верзија ‘’југа’’) и почео сам активно и успешно да се так-мичим. Следеће годи-не већ сам прешао у класу 1600 хоби. По-зната имена тог вре-мена су Милија Илић, Бора Бојовић, Вито-мир Цветић-Сузи, Небојша Атанацковић, Паја Комненовић, Мика Ђелмаш, Ми-лун Веснић и оста-ли. Нисмо имали пуно пара, али љубав пре-ма ауто тркама била је јача од свега. Као спонзор највише нам је помагао Витомир Димитријевић. Воз-ио сам прави ‘’болид’’ у каросерији ‘’југа’’, наравно драстично


преуређеној. Био је убачен мо-тор ‘’ланча делта интеграле’’ са преко 200 коњских снага. Трапови, кочнице, све је било измењено, тај ауто једва и да је личио на ‘’југо’’,причаБак-вица, правећи повремено пау-зедабиоквасиогрлопивомизплаве конзерве са ликом лава.Затимнаставља:

- Михаило Жарковић-Манџа из Вреоца, Ћоса ли-мар и ја, са нашим аутомо-билом изазивали смо пажњу на свим тркалиштима. Људи нису знали шта ми то имамо, какав је то ауто, а у то време појавио се Голф ГТИ, па Ши-роко ГТИ, возила вредна по 100 хиљада немачких мара-ка. Без обзира што сам возио слабији ауто, такорећи ручно прављен, ипак сам на циљном правцу био међу неколи-ко првих. Моја специјалност су кривине, одрастао сам на њима, а увек сам возио ‘’по ивици жилета’’. Била су то финансијски за све нас теш-ка, али сјајна и незаборавна такмичарска времена, кад су љубав, ентузијазам, страст, храброст и вештина, али и витештво и колегијалност, владали на ауто пистама.

Садвећвишенијетако,кажеРадиша,загледанумракнегдеуправцуРудника.Послекрат-кепаузе,саобавезним‘’Лавом’’у руци, испричао је догађај саједнетркеуНовомСаду.Имаоје пех, да током тренинга из-лети у кривини са 160 кило-метара на сат и скоро униш-тиауто.Свисумислилидаодсутрашње трке нема ништа.Међутим,ЋосаиМанџасуналивади, за ноћ, буквално на-правилиаутомобил.Људинисумогли да верују да тако слу-

панаутоможедасепоправизаноћиспремизасутрашњутрку.Баквица је тркууНовомСадунесамоизвезаодокраја,већиосвојиотрећеместо!

Радишине тренинге још до-бро памте старији и средовеч-ниБрајковчани.ПутпремаЛа-заревцусезатварао,наравноузразумевање и помоћ полицијеиБаквицајеузшкрипугумаиурликање високотуражне ма-шинепотврђиваоипоправљаосвоју специјалност, улазак убрајковачке кривине на грани-ци могућег. Сељаци су са ви-лама истрчавали на пут предњега, јер после сваког Ради-шиног тренинга, кокошке супрестајаледаносејајаповишедана.

Шеста деценија у коју јеушао,Радисављевићунијепот-пуно укротила дух друмскогтркача.Додуше,уаутоспортусада је само повремени спон-зор. Учлањен је у лазаревачки‘’Ламото’’клуб.Уместомото-раHONDARAPSOLCBR1000RR, специјално тјунираног уНемачкој са навијених пре-ко 200 КС који је некада воз-ио, сада је власник мирнијег,алиитекакомоћногмотоцикла,боксераBMWR110R

- Мисија нас ветерана, који смо већи део живота прове-ли у ‘’петој брзини’’, на че-тири или два точка, сада је да стално указујемо младима на све опасности које, поред задовољства, доносе и ауто спорт и вожња мотором. Ал-кохол и дроге не долазе у об-зир никако, а нарочито кад су ‘’точкови’’ у питању. То је најбржи пут у смрт, своју и туђу. Зато је девиза на-шег Мото клуба, ‘’Буди па-

метан, вози паметно!’’, пору-чио јемладимастариасРади-шаРадисављевић-Баквицакојијевишепута,алинекаотакми-чар,осетиочакинепоновљивумагијутрке‘’24часаЛеМана’’.

- То је нешто неописиво, не-што што мора да се доживи. Ко једном оде у Ле Ман, жеља да опет дође на ово леген-дарно тркалиште, пратиће га док је жив. То је трка издржљивости возача и ма-шина, стаза је захтевна, са правцима на којима се пости-жу брзине од преко 300 кило-метара на сат. Оптерећења на тело возача су као у борбе-ном, ловачком авиону. Из воз-ила се ‘’цеди’’ максимум. Сви који издрже пакао ове трке, победници су, а они који стиг-ну први на циљ уписују се у легенду,причаБаквица.

С обзиром на то да Радишапреко30годинавозиимоторе,да живи у Хамбургу, тачнијенарелацијиБрајковац-Немач-ка, замолили смо га да упоре-


дисаобраћајнукултуруовдеитамо.

- У Немачкој, и уопште на Западу, возачи аутомоби-ла имају сасвим други однос према мотоциклистима, које поштују као равноправне учеснике у саобраћају, а мож-да и више. Овде је катастро-фа, возаче мотора скоро нико не уважава. Додуше, има и ба-хатих мотоциклиста, а сви ти млади људи треба да схвате да вожња мотором није шала и не треба да буде доказивање и иживљавање на машини. Превише младих је страдало и још страда. Заштитна опре-ма мора да се користи, нема алкохола, нема дивљања, вожња увек мора бити опре-зна и паметна. Аутомобили-стима бих поручио да чешће гледају у ретровизор и мало више поштују мотоциклисте,

као што је свуда у свету,иста-као је Радиша Радисављевић-Баквица.

На крају разговора, похва-лио је лазаревачки ‘’Ла мото’’клуб због доброг рада, одлич-не организације досадашњихмото сусрета, који су посталимеђунајпосећенијимауСрбији.Уједно, то је манифестацијакојом се и Лазаревац афир-мишеумотосветуцелеЕвро-пе. Како је рекао, велике за-слуге за то припадају Зорану Гњатовићу, председникуКлу-ба,алииосталимчлановима.

Пензионерске дане Бакви-цаћепроводитинасвомранчууБрајковцу, биће ту дружења,биће ‘’Лава’’, мало пецања ујезерцуизакућеидоставожњемотором.Жељамуједасеко-начно скраси уБрајковцуи даза своју душу купи мотоциклBMWR1200R.‘’Немац је Не-

мац’’,каже.

Већ је ноћ. Тишина од којеурбаниграђанинебимоглиза-спати.Спорадичнилавежпасаираштрканесијалицеумракуодају брајковачка домаћинствасмештена на брежуљцима.Док одлазимо, некадашњивицешампион ‘’оне’’, стареЈугославије у класи 1600 хобимаше нам и позива да опетсвратимо.

Четири реда дасака, хори-зонтално закованих за кочићекојимјеограђенРадишинранч,промичупореднас,доквозимошљунковитим путем ка глав-ном.Баквица сутра већпутујеза Немачку. Шта је 1900 ки-лометара до Хамбурга за бив-шегтркача.Брзоћеонтопрећисвојимаудијем.УБрајковацће,кад се буде враћао, доћи јошбрже,знамото!

З. Чолић

ТА ''КОЛУБАРА- ТУРС''

ИЗЛЕТ У ЈУНУ Туристичка агенција‘’Колубара-Турс’’10.јуна2012.годинеорганизује једнодневниизлетуселоСопотницу,каоиобилазакКаменеГоре.

Село Сопотница проглаше-но је заштићеним природнимдобромодвеликогзначаја2005.године.Чувенојепоистоименојрецикоја,иакомала,имаједанвисоки, неколико мањих во-допадаи слаповаидубокеви-рове. Око извора се образова-ло неколико различитих на-слага сиге, шупљикавог каме-

на жућкасте боје који је узи-дануманастирМилешева,каоиумногекућетогкраја.Тури-стичкуатракцијупредстављајуи реконструисане старе воде-ницеиваљарице.

Камена Гора је насеље уопштини Пријепоље, смеш-тено на око 1293 метара над-морске висине. Етно мотиви,планинарење, параглајдинг,бициклизам и здрава хранаглавна су обележја овог иде-алног места за љубитеље свепопуларнијегсеоскогтуризма.

Цена излета је 3.700,00 ди-нара, а урачунати су пут, до-ручак у виду ланч пакета, ру-чак у сеоском домаћинству,организација и вођство пута.Плаћање је у осам полумесеч-нихрата,узобавезних20одстоаконтацијепреполаска.

Ближе информације заин-тересовани могу добити упросторијамаАгенцијеилипу-тембројевателефона8122-183и8122-323.

М. Јошанов



У СЕЗОНИ РАДОВА“КОЛУБАРА - ГРАЂЕВИНАР”

KolubarskiKolubarski

SINDIKALAC

List Sindikalne organizacije #Kolubara#, Lazarevac, Kara|or|eva br. 29

PREDSEDNIK RESORA ZA INFORMISAWE I GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: ZORAN ÔLI]

REDAKCIJA: DRAGICA KATI], MAJA JO[ANOV I ZORAN ÔLI]FOTOGRAFIJE: ZORAN ÔLI]Tira`: 4500, Tel/faks redakcije 011/8121-080Priprema i {tampa: , 011/397-82-68

КРАГУЈЕВАЧКИ СТУДЕНТИУ ЛАЗАРЕВЦУ

Documents

Godina XIX broj 120 Lazarevac, maj 2012. …...Lazarevac, maj 2012. “КОЛУБАРА - МЕТАЛ” ОСИГУРАТИ БУДУЋНОСТ ПРЕДУЗЕЋА Kolubarski SINDIKALAC