GODINA XII · BROJ 54 · 19. MAJ 2010. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.org.rs

Četvrt miliona vojvođanaživi ispod granice siromaštva!

PotPredsednica skuPštine aP VojVodine mr maja sedlareVić uPozoraVa

strana 2-3

strana 12

Birači cene doslednost LSV

strana 8-9

strana 4-5

strana 13

strana 12-13

VojVođanski dVorci nemaju Grofa drakulu, ali su Veliki turistički Potencijal i sVaki ima sVoju Priču

GERING BIO VLASNIK DVORCA U ČOKI

Narodna banka Vojvodine

je bila razvojna

dejan markoVić, nekadašnji GuVerner nBV

Uskoro širom Vojvodine

polja vetrenjača

strana 11

Ozloglašeni nacista bio je i vlasnik imanja na kojem je kasnije podignut

dvorac u Srpskoj Crnji. Malo je poznato i da je u dvorcu Šlos u

Golubincima jedno vreme 1813. godine boravio i vožd Karađorđe, da

je u dvorcu Marcibanji – Karačonji u Sremskoj Kamenici kraće vreme

boravio i španski kralj Filip, a u dvorcu Špicer u Beočinu, na klaviru, koji se do skora nalazio u velikoj sali, svirao, glavom i bradom, Franc List.

čestitamo na aValskom tornju, ali i mi Predajnik za PoPraVku imamo!

Predajnik na Iriškom vencuviše od decenije čeka na popravku

Dušan JakovlJev,preDseDnik Političkog saveta lige

sociJalDemokrata voJvoDine

aktuelno2 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

LSV u julu obeležava dva-desetogodišnjicu rada i postojanja. Dvadeset go-dina LSV je ta koja govori o Vojvodini kada drugi ne smeju, brani vojvođansku imovinu, poput autoputa i NIS-a, kada drugima to ne pada na pamet bori se pro-tiv fašizma i štiti vojvođan-sku multietničnost. Čini se

da mnoge od tih bitaka ni posle dvadeset godina nisu gotove? - Protekli dvodecenijski pe-riod LSV obeležavaju dve faze. U prvoj, od osnivanja do oktobra 2000. godine, Liga profiliše svoju građan-sku političku fizionomiju u vanparlamentarrnim prote-stima na trgovima, ulicama i na mitinzima, postepeno formira i oblikuje svoje programske ciljeve i zadat-ke, gradi svoju kadrovsku i člansku infrastrukturu, konačno, stiče i svoju solid-nu biračku bazu kod gra-đana. U drugom razdoblju, posle 2000. godine, koje politički nije ništa manje složenije od prethodnog, Liga je na ozbiljnom ispitu parlamentarne verifikacije i afirmacije svoje građanske i socijaldemokratske opcije u republičkom parlamen-tu i u Vojvodini, pre svega. Upravo iz te i takve aktiv-

nosti Lige nastaje čitav niz zakona neophodnih za de-mokratsko funkcionisanje države, kao što je Zakon o ombudsmanu, Zakon o nadležnostima APV, Zakon o zabrani diskriminacije, Statut APV itd, itd. Mnoge od tih bitaka koje Liga vodi ni posle dvadeset godina nisu završene, ali

nemojte zaboraviti da su “sve Drine ovog sveta kri-ve”, da mi nikada nećemo prestati da ih ispravljamo, a mnoge bitke tek predstoje. U prvom redu za novi Ustav i decentralizaciju Srbije.

LSV nije tamburaški sastav da narodu svira ono što bi hteo da čuje

Zar nije upravo ta dosled-nost u zaštiti vojvođanskih i građanskih vrednosti ko-štala LSV. Neću da kažem sve, ali neke druge stranke u Srbiji stalno govore gra-đanima ono što vole da čuju i na tome grade znat-no veću podršku nego što je Liga ima. - U politici ne možete proći bez “određenog koštanja”, tj. bez plaćanja određenih političkih cehova. Pitanje je samo koliko će Vam se, sada napravljen “dil” kasnije isplatiti ili vas gurnuti u du-

biozu! Toga se treba čuvati, da Vam se sada napravljeni računi kasnije ne vrate uz debelu i zateznu kamatu! LSV nije tamburaški sastav koji svira narodu na uho ono što mu se sviđa niti je dežurni politički meteoro-log za optimističke progno-ze. Naprotiv. Liga je uvek otvoreno i trezveno gledala

zbilji u oči, bez ulepšavanja i falsifikovanja ružne stvar-nosti, i nastojala da tok zbi-vanja okrene u povoljnom pravcu i za Vojvodinu i za Srbiju. Dakle, nije koristi-la čarobnu frulu kojom bi trenutno mamila birače. Njihovo političko otrežnje-ne od raznih zavodljivih stranačkih melodija može samo pojačati poverenje u LSV i doneti joj izbornu podršku. Bez te političke doslednosti, Liga bi bila na gubitku.

Primitivni politički trikovi

Dinkićevoj Uniji regiona se, recimo, priključio Voj-vođanski pokret, pa Na-rodna partija Maje Goj-ković... Naprednjacima se priključio Goran Knežević, a i drugarstvo SVM sa do-skorašnjim radikalima Ni-kolićem i Vučićem više nije

dušan jakoVljeV, Predsednik PolitičkoG saVeta liGe socijaldemokrata VojVodine

BIRAČI CENE DOSLEDNOST LSVuVoDnIk

Na početku bih želeo da se za-hvalim građankama i građa-nima opštine Žabalj što su na ponovljenim izborima za jedno poslaničko mesto u Skupštini AP Vojvodine ukazali povere-nje kandidatu Lige socijaldemo-krata Vojvodine Jovanu Paniću Jovici. Ulazak u drugi krug na-šeg kandidata sa kandidatom Demokratske stranke jasno je pokazao opredeljenje građana opštine Žabalj ka proevropskoj i demokratskoj opciji. I to je jedna od vrlo značajnih poruka koju su poslali tamošnji birači.

Pokazana svest o značaju pokrajinskog parlamenta

Istovremeno, pokazana je i svest o značaju pokrajinskog parla-menta. Moram podsetiti da je Skupština AP Vojvodine dugi niz godina nekako bila gurnuta u stranu, ali je očigledno da se sada počinje shvatati da što je

vlast bliže građanima, to će oni više moći da je kontrolišu, utiču na nju i u krajnjoj liniji imaju više koristi od samog boljeg funkcionisanja administracije. To je veliki pomak unapred i izbori u opštini Žabalj će, bez obzira na konačni ishod drugog kruga, koji će se održati za ne-koliko dana, ostati kao vrlo do-bra poruka koju su birači uputili celokupnoj domaćoj javnosti.

Razbijanje polarizacije na dva bloka

Naravno da je vrlo teško na osnovu rezultata jednih izbora govoriti o celoj Vojvodini, ali je dobra vest da se razbija ta polarizacija na dva bloka. Pre svega, zato što, kada su tako po-

larizovane stvari, onda tu ima malo osećaja za interese običnih građana, nekako su uvek neki ‘viši interesi’ u pitanju. Ne treba zaboraviti ni da je LSV na ovim izborima bila jedina stranka koja nema filijale van Vojvodi-ne, niti ima bilo kakvu centralu u Beogradu.

Sve više sluha za ideje LSV

Takođe, rezultat žabaljskih izbo-ra dobar je pokazatelj ofanzive u kojoj se Liga socijaldemokrata Vojvodine nalazi i da dolazi vreme koje će donositi sve više i više sluha za naše ideje. De-vedesete godine su jasno poka-zale da kada se zastave razviju, pamet je u trubi. Ili, da budem još precizniji, kada se krene u konflikte i u strane, onda je glas razuma osuđen na ćutanje. Čini mi se da je polako počelo iz toga da se izlazi. Istina, trebalo

je jako mnogo vremena, ali re-alnost života koji nas okružuje jasno govori da tamo gde nema odlučivanja nema ni prosperi-teta. Tamo gde nema načina da se upravlja svojim dohotkom, nema ni načina da se nešto ko-risno napravi. Sada sve veći broj ljudi poči-nje tako da misli zato što se već duže vreme suočava sa posle-dicama onoga na čega je Liga godinama upozoravala. Kad se suočimo sa činjenicama, onda ćemo moći da izađemo iz straš-nog mamurluka u kojem smo proveli više od decenije, onda ćemo moći da počnemo da do-lazimo sebi i da nešto radimo. Liga socijaldemokrata Vojodi-ne, dragi moji prijatelji, je rasol u tom procesu.

Nekoliko poruka iz

Žablja

Bez obzira na konačni ishod drugog kruga, izbori u ovoj opštini šalju nekoliko vrlo

značajnih poruka sa kojima ubuduće itekako treba računati

Piše: Nenad Čanak

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

In

te

RV

Ju

dušan jakoVljeV, Predsednik PolitičkoG saVeta liGe socijaldemokrata VojVodine

BIRAČI CENE DOSLEDNOST LSV

tajna. Šta Vama znače ta zbivanja na političkoj sceni u Vojvodini? - Srbija nije moderna po-litička zajednica i današ-nji politički folklor nosi na sebi oznake nacional-nog populizma i obiluje primitivnim političkim trikovima. Zapravo, svi ti takvi ma-nevri raznih stranačkih, oksimoronskih spajanja i razdvajanja po “ameba principu” sračunati su sa namerom da se politički trenutno ućari, tj. ugrabi što više iz biračkog tela koje je neopredeljeno i le-targično, a za “ono posle videćemo kad mu vreme dođe...” Liga tako ne mi-sli, Liga tako ne radi... Sve više i sve češće se go-vori o tome da se upravo gubi ta jasna granica, podela između vlasti i opozicije, da ima istih ljudi i oko DS i oko SNS. Gde je tu Liga? - Kod nas u politici kao da više nema definisane političke ideologije, niti na stranačkom niti na državnom nivou. Dakle, nemate “politički dres” pod kojim nastupate, pa

možete trčati pod svim majicama i u svim timo-vima, samo da to donese mesto u vlasti i dobit.Gde je tu Liga? Pa, Liga je bila i biće na svojim po-litičkim i programskim pozicijama.U svom političkom Pro-gramu Liga je jasno ista-kla osnovne ideje i vred-nosti za koje se zalaže: vladavina prava, parla-mentarna demokratija, tržišna privreda, podrška sindikatima, briga o ra-zvoju, solidarnost, rodna ravnopravnost, država u funkciji građana, eko-nomska održivost, miro-ljubiva spoljna politika.

Pokazati daleko više spremno-sti za borbu u parla-m e n -tu

Sve-

doci smo unižavanja republičkog parla-menta. Kada se ne analizira šta jedu po-slanici, piše se o obući poslanica, ili prosti-tutki koja je htela da uđe u zgradu skupšti-ne. Mislite li da se to radi smišljeno? Da li to nekome smeta jak parlament u Srbiji? - Parlament ne može biti mesto gde će se interesi političkih par-tija, u zavisnosti od moći partije, u datom trenutku proglaša-vati za interes Sr-bije, niti mesto gde se vode borbe poli-

tičkih vrhova za nametanje svo-jih partijskih interesa. Isto tako, Vlada o svo-jim aktiv-nostima i rezultati-ma mora p o d n o s i t i izveštaj pred Skupštinom, a ne pred svojim naj-višim stra-načkim or-ganima.P a r l a m e n t mora posta-

ti najviši organ vlasti u kome se donose zakoni koji svoj osnov imaju u Ustavu i koji se dono-se na osnovu slobodno izražene volje građana u propisanoj demokratskoj proceduri. Dodao bih još ovo: u bu-dućnosti Liga mora po-kazati daleko više spre-mnosti za borbu u parla-mentu pa i za izlazak iz republičkog parlamenta i vojvođanske

vlasti kako ne bi postala ono što nikad ranije nije bila – puki politički de-kor. Dakle, ne može se davati blanko podršku aktuelnim vladama, ma-kar to izazvalo i ozbilj-nije potrese. Samo tako nas mogu nas ozbiljno uzimati i shvatati i parla-ment i birači. Samo tako se može sti-cati trajno poverenje kod birača. I po tome će nas

pamtiti.

Nacionalni princip ne sme biti iznad građanskog!

Koliko će izbori za nacionalne savete nacionalnih za-jednica doneti, a koliko naškoditi vojvođanskoj mu-lietničnosti? I, koliko su oni zaista lišeni stranačkih uticaja i dnevne politike? - Ništa danas nije lišeno stranačkih uticaja i dnevne politike, pa će to još manje biti i nacionalni saveti. Otuda nije isključeno da oni postanu “produžena ruka” stranaka.Nema sumnje da će Liga nastojati svim pravnim i par-lamentarnim sredstvima da onemogući svaku mono-polizaciju raznih područja života, poput obrazovanja, kulture itd. Neprihvatljivo je za Ligu da nacionalni princip bude iznad građanskog principa! Uostalom, Liga se nije uključivala u “ohrabrivanje” građanki i građana Vojvodine da se upisuju u biračke spiskove za izbor nacionalnih saveta.

U bUdUćnosti liga mora Pokazati daleko više sPremnosti za borbU U ParlamentU, Pa i za izlazak iz rePUbličkog Parlamenta i vojvođanske

vlasti kako ne bi postala ono što nikaD raniJe niJe bila – puki Politički dekor. dakle, ne može davati blanko PodrškU aktUelnim

vladama, makar to izazvalo i ozbiljnije Potrese

teMa4 SLOBODNA VOJVODINA TEMA

NOVI SAD – Nasuprot tvrd-njama protivnika autonomije da je Vojvodina komunistič-ka tvorevina nastala tek na-kon donošenja Ustava SFRJ iz 1974. godine, Narodna ban-ka Vojvodine je bila jedna od institucija čije postojanje nije bilo vezano za taj Ustav. Ta-kođe, NBV je taj Ustav i nad-živela, da bi na kraju bila uki-nuta 1993. godine. Narodna Banka Vojvodine oformljena je još 13. jula 1971. godine, odlukom Skupštine SAP Vojvodine (vidi okvir), tako da je njen razvojni put prak-tično trajao 22 godine - do sredine 1993. godine kada je nastavila da radi kao Filijala Narodne banke Jugoslavije u Novom Sadu.

Narodne banke garanti razvoja

Guverner Narodne ban-ke Vojvodine u periodu od 1985-1989 godine Dejan Marković, za Slobodnu Voj-vodinu kaže da ga je na tu funkciju imenovala Skupšti-na SAP Vojvodine, te da je za svoj rad odgovarao vojvo-đanskoj administraciji - par-lamentu i Izvršnom veću.

Istovremeno, sa guverne-rima narodnih banaka republika i pokrajina, bio je član Saveta guver-nera NBJ, kao najvišeg organa. Svaka od na-rodnih banaka republi-ka i pokrajina imala je

svoju samostalnost, ali su morale da poštuju

akta poslovne i kreditno-mo-

netarne po-litke koje je propisi-vala NBJ, a koja su bila u s k l a -đena sa e k o -n o m -skom p o -l i t i -kom i

ukupnim razvojem cele ze-mlje, objašnjava Marković. - U to vreme Vojvodina je bila jedno ogromno građe-vinsko područje, gradilo se na sve strane, a na taj razvoj je NBV imala jako bitan uti-caj. Sve fabrike koje se danas prodaju, izgrađene su u tom periodu – navodi Marković.

Kreditne institucije

Kako ističe, to je bilo mogu-će, pre svega, zbog toga što se, za razliku od današnje Narodne banke Srbije, tadaš-nja NBJ pored emisione po-litike bavila i kreditiranjem privrede. NBJ je, prema Markovićevim rečima, propisivala uslove i način odobravanja kredita, dok su narodne banke repu-blika i pokrajina to sprovodi-le i odgovarale za poštovanje akta poslovne politike koju je usvojio Savet guvernera NBJ. NBV je imala i svoje izvorne prihode, a nakon odbitaka njenih troškova, definitivnu raspodelu tih prihoda obav-ljala je Skupština Vojvodine, na predlog Izvršnog veća. – Ta sredstva su korišćena za razvoj i podsticaje pojedinih oblasti poput privrede, zatim kulture, sporta, zdravstva ili već prema tome za šta pokra-

dejan markoVić, nekadašnji GuVerner narodne Banke VojVodine za sloBodnu VojVodinu kaže

NARODNA BANKA VOJVODINEJE BILA RAZVOJNA

vojvodina je bila jedno ogromno građevinsko PodrUčje, gradilo se na sve strane, a na taj razvoj je nbv imala jako bitan Uticaj. sve fabrike koje se danas ProdajU, izgrađene

sU U tom PeriodU, kaže marković

Selidbe

Narodna banka Vojvodine od svog osnivanja je bila smeštena u nekoliko zgrada i to najpre u objektu u ulici Radničkoj br. 2, da bi zatim prešla u novoizgrađenu zgradu u Vojvođanskih brigada 17. Kasnije je preseljena u Železničku 3, da bi konačno, nakon izgradnje novog trezora 1979. godine, bila preseljena u zgradu u Vase Stajića 22, u kojoj se i danas nalazi filijala NBS. Trezor se prvih godina nalazio u ulici Modene 7, zgradi tadašnje SDK.

NOVI SAD – Odlukom ak-cionara na vanrednoj sedni-ci održanoj 28. aprila, Me-tals banka promenila je ime u Razvojnu banku. Time je, praktično, opredeljena po-slovna orijentacija te banke, koja će u budućnosti daleko veći značaj pridavati finansi-ranju razvojnih i infrastruk-turnih projekata na teritoriji AP Vojvodine, navedeno je u saopštenju. Metals banka je, od jula 2009. godine, u pretežnom vlasništvu Izvrš-nog veća AP Vojvodine koje poseduje 61,9 procenata ukupnog broja akcija banke. Udruživanjem potencijala sa fondovima čiji je osnivač Vlada AP Vojvodine, koje je nedavno započeto potpisiva-njem sporazuma sa Fondom za razvoj i Garancijskim fondom AP Vojvodine, Ra-zvojna banka Vojvodine će u budućnosti obezbeđivati značajan finansijski podsti-caj projektima od razvojnog značaja za Pokrajinu. Od-

luku o primenovanju i pro-meni poslovne orjentacije banke nešto ranije najavio je pokrajinski sekretar za fi-nansije Jovica Đukić, koji je rekao da će biti favorizovani oni projekti koji podstiču zapošljavanje. Iz pokrajinske administra-cije se, tokom prethodnih meseci, moglo čuti kako će preko Metals banke biti re-alizovana kreditna linija za koju su planirana sredstva u iznosu od tri milijarde dina-ra. Angažovanjem tih sred-stava, preduzeća sa sedištem u Vojvodini biće u prilici da dobiju kratkoročne ili du-goročne dinarske kredite, sa kamatnom stopom od oko 10 odsto na godišnjem

nivou. Krediti se odobrava-ju u iznosima od milion do 50 miliona dinara, sa rokom vraćanja kredita od šest me-seci do godinu dana. Sporazumom o poslovnoj saradnji sa Garancijskim fondom Vojvodine obez-beđena je kreditna linija u iznosu od 200 miliona mili-ona dinara i garantni poten-cijal fonda u iznosu od 300 miliona. Krediti u iznosu od 500.000 do 10 miliona di-nara, indeksirano u evrima, biće namenjeni poljopri-vrednicima za finansiranje nabavke nove poljoprivred-ne mehanizacije, uz fiksnu kamatnu stopu od 7,5 odsto. Rok otplate kredita je sedam godina, sa rokom mirovanja do 15. decembra 2010. go-dine. Podsećamo, osnivanje Razvojne banke Vojvodine predviđeno je i aktuelnim pokrajinskim Statutom, a vojvođanska administracija je, u više navrata, govorila da

će njeno postojanje, između ostalog, biti motor razvoja Vojvodine.„Metals banku” a. d. Novi Sad osnovalo je 1990. godine u Novom Sadu 37 preduzeća metalskog kompleksa, koja su kasnije uglavnom propa-la. Rukovodstvo ove banke je u nekoliko navrata optu-živano da je svesno u stečaj gurnulo na desetine firmi u dogovoru sa rukovodstvima preduzeća („Milan Vidak”, „Neobus”, „Topolatrans”...). Krajem 2008. u Metals ban-ku je uvedena prinudna uprava, a iz krize banku je izvukla finansijska injekcija Fonda za razvoj Vojvodine, čime je pokrajina postala većinski vlasnik.

Osnovana Razvojna banka Vojvodine

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 5

dejan markoVić, nekadašnji GuVerner narodne Banke VojVodine za sloBodnu VojVodinu kaže

NARODNA BANKA VOJVODINEJE BILA RAZVOJNA

jinska administracija odluči da joj trebaju novci – objaš-njava Marković.

Politički razlozi za ukidanje NBV

Marković ocenjuje da uki-danje Narodne banke Voj-vodine nije imalo nikakve veze sa funkcionisanjem NBJ, već da je u pitanju či-sto politička odluka. – Došlo je do centralizacije vlasti, a nema centralizaci-je vlasti bez centralizacije para. Zatim su ukinuti fon-dovi, a fond PIO Vojvodine je bio najbolji u celoj SFRJ - penzije na vreme usklađi-vane, na vreme isplaćivane, imali smo relativno najviše penzije (ne računajući Slo-veniju). To je lepo sve gos-podin Milošević skupio i odneo u Beograd. Znači, či-sta politika – ocenjuje bivši guverner Marković. Protivnici usvajanja Statuta Vojvodine između ostalog su upozoravali da je osni-vanje Razvojne banke Voj-vodine korak ka osnivanju nove NBV i cepanju drža-ve, ali Marković kaže da je jasno da Narodna banka mora da podržava ukupnu ekonomsku politiku zemlje i da se ne može voditi sepa-ratna monetarna politika. Na pitanje da li bi u sadaš-njem sistemu, u ovoj drža-vi bilo moguće postojanje Narodne banke Vojvodine,

Marković kaže da nije bit-no kako se neka institucija zove, već koje su joj inge-rencije. – Nadležnosti koje je imala NBV bi trebalo da maksi-malno ostanu ovde u filijali NBS u Novom Sadu. Jer, na primer, ako bi ukinuli tre-

zor u toj filijali, sve ekspo-ziture banaka u Pokrajini morale bi da idu u Beograd po novce. Znači, oduzima-njem nadležnosti filijali se ne postiže neka raciona-lizacija, a komplikuje se život – zaključio je Dejan Marković.

Istorijat

U publikaciji „Narodna banka Vojvodine 1972 - 1993“, koju je redakcija Slobodne Vojvodine dobila na uvid za-hvaljujući Narodnoj banci Srbije i njenoj filijali u Novom Sadu, između ostalog, navodi se da su, po Ustavu SFRJ iz 1963. godine, po-slovanje i orga-nizacija Narodne banke Jugosla-vije bili uređeni Zakonom i Sta-tutom Narodne banke Jugoslavi-je (NBJ). Aman-dmanima na Ustav iz 1963. kojima je na drugačiji način uređena monetarno-kreditna oblast, rad NBJ je praktič-no decentralizovan na narodne banke republika i auto-nomnih pokrajina, za koje je bilo utvrđeno da su ustano-ve jedinstvenog monetarnog sistema. Na sednici Skup-štine SAP Vojvodine 13. jula 1971. godine donet Zakon o osnivanju Narodne banke Vojvodine, pa se ovaj datum smatra danom njenog osnivanja. Zajedno sa ostalim na-rodnim bankama republika i pokrajina, NBV je, u okviru svojih prava i dužnosti, snosila odgovornost za stabilnost valute, opštu likvidnost plaćanja i za sprovođenje zajed-nički utvrđene monetarne politike. Usvajanjem Ustava iz 1974. godine i nekoliko zakona kojima je regulisano poslovanje i organizacija Narodne banke Jugoslavije, kao i Ustavom SAP Vojvodine, NBV je konačno zaokružila svoje institucionalno postojanje u okviru NBJ i novog monetarno-kreditnog sistema SFRJ.

NOVI SAD - U svakom slučaju povoljno je da se sedišta određenih institu-cija iz Beograda premeštaju u druge gradove u Srbiji, međutim ne treba smatra-ti da se tu radi o nekakvoj decentralizaciji, pa čak ne ni o dekoncentraciji vlasti – kaža za Slobodnu Voj-vodinu portparolka LSV i narodna poslanica Alek-sandra Jerkov.

Oživljavanje velikih industrijskih centara

Podsetimo, Ministarstvo ekonomije je 13. maja saop-štilo da je Vlada Srbije utvr-dila program za oživljavanje velikih industrijskih centa-ra - Niša, Zaječara, Kraljeva i Novog Pazara i područja čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka. U okviru tog pro-grama Vlada je, na predlog Ministarstva ekonomije, odlučila da se sedište Fon-da za razvoj preseli u Niš, a Nacionalne agencije za regionalni razvoj u Zaječar. Predviđeno je da se filijale Fonda za razvoj formiraju u Zaječaru, Kraljevu, Novom Pazaru, Užicu i Zrenjaninu. – Cilj državnog Programa za oživljavanje velikih indu-strijskih centara je smanje-nje regionalnih razlika kroz oživljavanje proizvodnje, otvarenje novih fabrika i radnih mesta – piše u saop-štenju. Time se, kako su pre-

neli mediji, započinje pro-ces dekoncentracije i izme-štanja državnih institucija.

Opasnije od centralizacije

Jerkova, međutim, kaže da je sve to ne može smatrati decentralizacijom, pa ni dekoncentracijom vlasti, jer to što će samo sedište neke insitucije biti negde drugde, ne znači da će se i odlučivanje iz Beograda premestiti u tu instituciju. – Upravo zbog toga smo u velikoj opasnosti da, ume-sto regionalizacije i decen-tralizacije, imamo jednu kvazidecentralizaciju i kva-ziregionalizaciju. To je na duge staze čak i opasnije od same centralizacije, jer predstavlja privid decen-tralizacije, što ni u kom slučaju nije istina – smatra Jerkova. Ona kaže i da se to, kako decentralizacija treba da izgleda i u kojoj količini treba da je bude, na žalost, meri iz jednog centra u Beogradu, što je suprotno samoj suštini decentraliza-cije.– To pokazuje da zapravo oni koji sada pokušavaju da se bave decentralizacijom to rade ne razumevajući poentu i to rade zato što je sada verovatno popularno pričati o tome, ali zapravo prave decentralizacije ne može biti bez pristupa od dole na gore – zaključila je Jerkova.

šta jeste, a šta nije i ne mora Biti decentralizacija i dekoncentracija Vlasti?

Izmeštanje institucija van Beograda ne znači da će se tamo i odlučivati

FokuS6 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

BEOGRAD - Koalicija pro-tiv diskriminacije dodelila je priznanja za suzbijanje diskriminacije i doprinos unapređenju jednakosti svih građana u Srbiji. Na-grade za borbu protiv dis-kriminacije u 2009. godini u kategoriji javne vlasti dobili su državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Srbije Marko Karadžić, kao i tim Ministarstva rada i socijal-

ne politike. Nagrade su do-bili i Radio-televizija B92, nevladina organizacija Pe-ščanik, kompanija Telenor i glumac Nikola Đuričko. Prilikom primanja nagra-

de, državni sekretar Mi-nistarstva za ljudska i ma-njinska prava Srbije Marko Karaddžić kazao je da “po-sao u oblasti ljudskih prava nikada nije završen” i da nijedno društvo nije imuno na diskriminaciju.– Ono što krasi demokrat-sko razvijeno društvo je po-stojanje efikasnog, pravo-vremenog i profesionalnog sistema zaštite, koji će pr-venstveno raditi na preven-ciji, a zatim i na zaštiti. Na žalost, nas čeka još dug, te-žak i veliki posao da bi naše društvo bilo takvo - kazao je Karadžić. Koaliciju protiv diskriminacije čine Cen-tar za unapređenje pravnih studija, Civil rajt difenders, Labris, Anti trafiking cen-tar, Mreža za ljudska pra-va, Udruženja studenata sa hendikepom, Inicijativa za inkluziju Veliki i mali i Gej-ten (Gayten) LGBT.

Na jesen zvanično počinje sa radom Vojvođanska ženska lobi grupa

NOVI SAD – U Skupštini AP Vojvodine je održan prvi sastanak Vojvođanske žen-ske lobi grupe sa ekspertki-njama sa teritorije pokrajine, na kojem je predstavljena ideja o formiranju i ciljevi ove grupe. Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlare-vić naglasila je da će, nakon pripremnih sastanaka i pre-ciziranja plana rada, strate-gija i ciljeva, Vojvođanska ženska lobi grupa zvanično biti formirana početkom je-seni. – Politika rodne ravnoprav-nosti je nešto oko čega u po-krajinskoj administraciji vla-da konsenzus, a zadatak Voj-vođanske ženske lobi grupe će biti da se međusobno još više povežemo, unapredimo razmenu informacija i po-kušamo da pomognemo da se što više projekata iz ove oblasti, u svim sferama, što brže i što bolje realizuje –

navela je Sedlarevićeva. Profesorka Pravnog fakul-teta u Novom Sadu Mari-jana Pajvančić upoznala je

ekspertkinje iz Vojvodine sa pravnim okvirom ravno-pravnosti polova u pokrajini i republici, kao i sa proce-som osnivanja i izgrađiva-nja rodnih i zakonodavnih mehanizama u ovoj oblasti. Na skupu su govorile i Anita Beretić, pomoćnica pokra-jinskog sekretara za rad, za-pošljavanje i ravnopravnost polova, Danica Todorov, zamenica pokrajinskog om-budsmana za ravnopravnost polova i Vesna Šijački, direk-torka Zavoda za ravnoprav-nost polova.

Marko Karadžić dobio nagradu za borbuprotiv diskriminacije u 2009. godini

NOVI SAD – Mislim da je dobro što je inicijati-va za izradu zajedničkog udžbenika istorije Srbije i Hrvatske potekla upra-vo iz Srbije, a koliko brzo će se to desiti zavisi od toga koliko sve zemlje budu spremne da rade na pomirenju – izjavila je portparolka Lige soci-jaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov. Mo-gućnost stvaranja jed-nog ovakvog udžbenika prvi put je pomenuta na sastanku predsedni-ka Srbije Borisa Tadića i predsednika Hrvatske Ive Josipovića u Bačkom Monoštoru, a Jerkova kaže da treba pozdraviti jednu takvu inicijativu „zato što to doprinosi bržem procesu pomire-nja i bržoj normalizaciji odnosa među zemljama u regionu“.

Srbija treba da bude li-der

– Jedino normalno stanje među zemljama u regi-onu je upravo saradnja, zajednički rad i zajed-nička težnja ka napretku. Ako tu i bude nekih su-koba oni treba da budu pozitivni, u nekom smi-slu nadmetanja ko će na bolji način da zadovolji potrebe svojih građana – smatra Jerkova, koja je i narodna poslanica LSV u Skupštini Srbije. Ona, međutim, ne očekuje da bi se takav jedan udžbe-nik mogao pojaviti u sko-rije vreme. – Ali, treba očekivati da će se tako nešto desiti, jer je to jedini pravi put kojim naše zemlje mogu ići. Pritom mislim da Sr-bija treba da bude lider u tome, isto kao što mislim da treba da bude lider u procesu pomirenja, kao i privredni i kulturni i lider u svakom drugom smislu – navela je ona.

Babić Kekez: Važno za vaspitanje i obrazovanje

Predsednica Saveta za prosvetu LSV dr Sneža-na Babić Kekez kaže da je udžbenik nastavno

sredstvo izuzetno važno za sticanje znanja, razvoj mišljenja, za formiranje stavova, sistema vredno-sti, odnosno formiranje ličnosti u celini. Zbog toga, ona smatra da bi za-jednički udžbenik istorije bio od velike važnosti za

vaspitanje i obrazovanje budućih generacija mla-dih ljudi u obe zemlje. – Korišćenjem znanja o sopstvenoj prošlosti mo-guće je razumeti odno-se sa drugim narodima. Važno je istaći, kada go-vorimo o standardima kvaliteta sadržaja udžbe-nika, da udžbenik ne sme da bude diskriminatroski prema različitim druš-tvenim grupama i zajed-nicama, što je utemeljeno Deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o dečjim pravima – navela je ona.

Zajednički udžbenik istorije doprineo bi pomirenju

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 7

ukRatko

NOVI SAD – Tužilac za rat-ne zločine Vladimir Vukče-vić izjavio je nedavno za list Danas da Večernje novosti, Udruženje novinara Srbije (UNS) i RTV Vojvodina ne sarađuju sa ovim tužilaš-tvom u predmetu o ulozi medija u ratovima devedese-tih godina, iako im je ranije upućen zahtev za pristup ar-hivama. Vukčević kaže da su pojedini mediji ove zahteve tužilaštva shvatili kao pro-gon novinara, dok su drugi odmah reagovali i otvorili svoje arhive. Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović je u medijima rekla da ona nije „osoba koja dobro re-aguje na pritiske“, dok je direktor Večernjih novosti Manojlo Vukotić u pismu Vukčeviću poručio da „ne prihvata inicijativu NUNS da se, posle gotovo dvadeset godina, pokreće tužba i op-tužnica protiv novinara koji su, po službenom zadatku, bili izveštači sa nesrećnih ratnih područja“. S druge strane, direktor RTV Vojvo-dina Blažo Popović izjavio je da je zahtev od Tužilaštva upućen arhivi i da je saznao da arhiva za period od 1991. do 1999. ne postoji, što je ustanovljeno još 2003. On je najavio da će trebati vreme da se utvrdi ko je odgovoran i da to sigurno nije učinjeno od kada je on direktor.

Prekinuto sakupljanje arhive

Nekadašnji v.d. glavnog i odgovornog urednika RTV Novi Sad, odmah nakon promena 2000. godine, Sla-viša Grujić kaže za Slobod-

nu Vojvodinu da su se poje-dini novinari odmah nakon 5. oktobra vrlo lako oprali i da su u tom poslu tražili i pomoć iz domena politike. – Te godine nakon rušenja Slobodana Miloševića, novo rukovodstvo u kojem sam i ja bio, dali smo naloge i po-kušali smo po svaku cenu da vratimo deo materijala za koji smo pretpostavljali gde se mogao nalaziti. Na-lazili smo ih po zabačenim ormarima u samoj televizi-ji, a dali smo i nalog da se prikupe i materijali koji su izneti van kuće – rekao nam je Grujić. On dodaje da to nije završeno do kraja jer je, nakon manje od godinu dana, procenjeno da ruko-

vodstvo isuviše insistira na osamostaljivanju RTV Novi Sad od RTS-a, odnosno na povratku na prethodno stanje. Kaže i da ne treba govoriti samo o informativ-noj redakciji nego i o svim drugim delovima kuće kao što su dokumentarni pro-gram, kulturno – umetnički program i drugo i ispitati njihov rad, takođe. On na-pominje i da su se mnogi novinari zbog kojih je RTV Novi Sad postala ono što je bila tokom devedesetih, na-kon 2000. godine sklonili na

neke druge televizije, postali portparoli i slično.

Pitanje kojim se potvrđuje integritet državnih institucija

Šef novosadske kancela-rije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Pavel Domonji kaže za Slobodnu Vojvodinu da je on mislio da će, još kada je počeo da radi Haški tribunal, od prvih de-set osuđenih biti barem po-lovina novinara, ali da se to očekivanje izjalovilo. – Ove izjave sada da se neće otvoriti arhive ili da one ne postoje, uopšte me iznena-đuju. Mislim da je i tužilaš-tvo očekivalo da će nailaziti na razne probleme u pribav-ljanju materijala potrebnog za elaboriranje ove teme – rekao je Domonji. On napo-minje i da bi državni organi trebalo da učine sve da do tog materijala dođu jer je uloga medija u zbivanima na teritoriji bivše Jugoslavije

bila ogromna i da se preko toga ne sme preći kao preko nevažnog pitanja. – To je pitanje na kojem se potvrđuje integritet držav-nih institucija i ja se na-dam da će u ime mentalnog zdravlja ovog društva i nje-

gove dobrobiti državni or-gani naći načina da dođu do svih relevantnih matrijala koji su im potrebni – rekao je on. Domonji je na kraju ocenio i da bi i svi mediji i novinarska udruženja mo-rali da podrže ovakvu ini-cijativu, jer su upravo takva zbivanja ruinirala ugled medija

PaVel domonji i slaViša Grujić o ulozi medija u ratoVima deVedesetih Godina Hrtkovci ne smeju

biti zaboravljeni

NOVI SAD – Predsednik Političkog saveta Lige so-cijaldemokrata Vojvodine Dušan Jakovljev ocenio je 6. maja, u saopštenju povo-dom 18. godina od početka proterivanja Hrvata iz me-sta Hrtkovci u Sremu, da je taj događaj postao simbol etničkog čišćenja i nasilnog preseljenja stanovništva. Toga dana se, u prisustvu Vojislava Šešelja, predsed-nika Srpske radikalne stran-ke, a uz blagoslov njegovog bliskog saveznika Sloboda-na Miloševića, u mirnom sremskom selu Hrtkovci, sa većinskim hrvatskim stanovništvom, pokušalo sa ostvarenjem monstru-oznog i zločinačkog plana stvaranja etnički čiste Voj-vodine obeležavanjem nje-nih navodno nepodobih i nelojalnih žitelja nesrpske nacionalnosti. Stanovnici Hrtkovaca nasilno su izba-čeni iz svojih domova i pod pretnjama ubrzo su morali da se isele. Ovaj događaj bio je početak maltretiranja Hr-vata u Vojvodini, a dvana-est njih smrtno je stradalo samo zbog svoje nacional-ne pripadnosti. U strahu su tada živeli i pripadnici nacionalnih zajednica, ali i pripadnici većinskog naro-da koji nisu podržavali po-litiku Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja i koji nisu želeli da žive u etnički čistoj, srpskoj Vojvodini. – Vojvodina je Vojvodina tek kada u njoj slobodno žive, govore, rade i obrazuju se na svom maternjem jezi-ku svi koji je smatraju do-movinom, bez obzira koje nacije i vere bili.LSV smatra da ovaj događaj nikada ne sme biti zaborav-ljen i da njegovi vinovnici moraju biti kažnjeni, ne samo zato što zločini protiv čovečnosti nikada ne zasta-revaju, nego i zato što ako zaboravimo postoji opasnost da nam se istorija na najgori mogući način ponovi – piše u saopštenju. Kako se na-vodi, da Milošević i njegovi saveznici nisu došli na vlast i da nije ukinuta autonomija Vojvodine, ovako nešto se nikada ne bi dogodilo.

Ne sme izostati osuda ratnih huškača

akCentI8 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

NOVI SAD - Javna je tajna da Vojvodina ima mnogo turističkih potencijala koji su nedovoljno ili potpuno neiskorišćeni. Međutim, ono što najviše upada u oči svakako jesu mnogobroj-ni vojvođanski dvorci koji jednostavno samo stare i propadaju. Prema poda-cima iz knjige „Dvorci i letnjikovci Vojvodine“, u pokrajini trenutno ima 53 ovakve građevine od kojih je većina u veoma lošem stanju. Međutim, u posled-nje vreme je i o tom proble-mu počelo više da se priča.

Prvo infrastruktura i čisti papiri

Na neiskorišćenost tog potencijala ukazuje direk-tor Turističke organizacije Vojvodine Gvozden Perko-vić, ali i napominje da je tu

potrebno dosta rada i tru-da da bi se ove građevine privele turističkoj nameni. Do sada je u takvoj vrsti upotrebe svega nekoliko dvoraca. – Taj posao zahteva plan. Treba prvenstveno snimiti stanje infrastrukture, od prilaznih puteva pa nada-lje, jer je to preduslov da bi se dvorci stavili u turističku funkciju. Takođe je veoma važno utvrditi vlasničku strukturu – kaže Perković za Slobodnu Vojvodinu. Svi oni bi, kaže, trebalo da budu sređeni u skladu sa specifičnostima njihove

okoline. Drugim rečima, ako je neka sredina, u kojoj se dvorac nalazi, poznata po vinima, pecanju, lovu ili bilo kakvoj drugoj za-nimljivoj delatnosti i sami dvorci bi trebalo da se ure-de u sličnom maniru.

I okolna sela mogu izvući korist

Perković napominje i da bi uređenje dvoraca moralo da bude obavljeno na takav na-čin da sela u njegovoj okolini imaju korist od toga i to ne samo kroz ugostiteljstvo nego i kroz različite vrste privatnog preduzetništva. To bi bila mo-gućnost razvoja tog kraja, jer se dvorci često nalaze u nepri-stupačnim delovima Vojvo-dine, a posao bi na taj način mogli pronaći mnogi nezapo-sleni iz tog kraja.- Mogu proizvoditi neke svoje originalne proizvode od pre-hrambenih do upotrebnih predmeta i suvenira, ali je sve to mora pažljivo isplanirati i pripremiti – smatra Perković. Takođe i dvorci bi morali na-praviti neku nesvakidašnju, zanimljivu ponudu za koju bi se specijalizovali.- Važno je da sami dvorci po-nude različite programe da bi privukli turiste, jer građevine same po sebi jesu zanimljive, ali ne toliko da bi privukle veći broj posetilaca – rekao je on. To bi, kako kaže, mo-glo biti urađeno izgradnjom biciklističkih staza ili staza za jahanje, ili možda posebnim ponudama za lov i ribolov, kao i ponudom autentičnog pića ili hrane.

Karađorđe, kralj Filip, Franc List...

Iako nemamo grofa Drakulu

kao naši susedi Rumuni, pre-ma podacima koji se mogu pronaći u knjizi „Dvorci i letnjikovci Vojvodine“, svaki vojvođanski dvorac ipak ima neku svoju zanimljivu priču. Tako recimo, malo je poznata činjenica da je u dvorcu Šlos u Golubincima jedno vreme 1813. godine boravio i vožd Karađorđe, a da je imanje na kojem se danas nalazi dvorac Neuhausen u Srpskoj Crnji jedno vreme bilo u vlasništvu jednog od najozloglašenijih nacista Hermana Geringa. U Geringovom vlasništvu je, tokom II svetskog rata, bio i dvorac Marcibanji – Lederer u Čoki, dok je u dvorcu Mar-cibanji – Karačonji u Srem-skoj Kamenici kraće vreme boravio i španski kralj Filip. Za dvorac Špicer (Orenštajn)

u Beočinu vezuju se razne le-gende, među kojima i da ga je projektovao čuveni peštanski arhitekt Imre Steindal, koji je projektovao zgradu Parla-menta, kao i da je na klaviru, koji se do skora nalazio u ve-likoj sali, svirao, glavom i bra-dom, Franc List.

Dunđerski, Lenka, Laza...

Posebna priča su dvorci najpoznatije vojvođanske bogataške porodice Dun-đerski. Za ovu porodicu su vezane neke od najviše prepričavanih legendi sa naših prostora. Tako se na primer, za dvorce porodi-ce Dunđerski u Sokolcu i u Čelarevu vezuje roman-tično tragična pričao o ljubavi Lenke

Dunđerski i književnika Laze Kostića. U Sokolcu je sačuvan i Lenkin portret. Dvorac u Čelarevu je po-znat i po tome što je jedna njegova soba bila namenje-na Josipu Brozu Titu, a u njemu je jedne godine Tito proveo i novogodišnju noć. Međutim, najpozna-tiji dvorac porodice Dunđerski, ali i inače u Vojvodi-ni, je dvorac Fan-tast koji se nalazi duboko u ataru u blizini Bečeja. Dvorac je sa-gradio Bogdan Dunđerski, a u svom sastavu je imao ba-

zen, konjušnice, bioskop, kao i malu kapelu koju je oslikao Uroš Predić. Danas nosi ime Fantast po legen-darnom trkaćem konju koji je potekao iz te konjušnice, a pretpostavlja se da za svoj bajkoviti izgled ovaj dvorac

može da zahvali upravo Bogdanu Dunđer-

skom po čijim zamislima je i

nastao.

VojVođanski dVorci nemaju Grofa drakulu, ali su Veliki turistički Potencijal i sVaki ima sVoju Priču

GERING BIO VLASNIK DVORCA U ČOKI

Pojmovi pravna država i vla-davina prava veoma često se sreću i koriste ne samo u stručnoj literaturi već i u svakodnevnoj upotrebi. Ola-ka upotreba ovih pojmova u “političkoj praksi” dovodi do njihovog karikiranja, iskriv-ljenog ili krajnje nepriklad-nog smisla. Ima primera da se, iz političkih motiva i pra-gmatičnih razloga, namerno ili iz neznanja, u našoj poli-tičkoj prošlosti “krivotvorio” pojam pravne države. Sećam se, kada je jedan visoki poli-tičar SPS-a davne devedeset druge ili treće godine, prese-cajući vrpcu kojom je puštao u rad pedesetak metara pruge za ranžirnu teretnu stanicu na Detelinari, pred tv kame-rama, za javnost, naglasio da je to “očigledni dokaz posto-janja pravne države”! Glupo zvuči, ali korisno može biti: pravna država poslužila je kao temeljni argument legiti-misanja uspešnosti tadašnjeg satrapskog političkog režima u Srbiji. Imajući u vidu proi-zvoljnu i nekritičku upotre-bu, treba imati u vidu da se pravna država i vladavina prava često koriste kao si-nonimi, iako uopšte nije reč o identičnim pojmovima. Pojam pravne (Rechtsstaat) države u značajnoj meri je tekovina moderne pravne nauke, liberalne građanske misli i građanskog main stream-a suprotstavljanja vladarskom apsolutizmu, političkom voluntarizmu i policijskoj državi. Ovaj pojam je kontinentalno-evropskog porekla, nemač-ke provenijencije i nastao je značajno kasnije od poj-ma “vladavine prava” (Rule

of Law) koji je ostrvskog i anglosaksonskog porekla. Dakle, “pravna država” i “vladavina prava” imaju različito nacionalno, geopo-litičko, istorijsko i kulturno poreklo. U današnjem vremenu pravna država i vladavina prava ostvaruju “pojmovnu simetriju”, tj. izjednačavaju se u civiliza-cijskoj tekovini i shvatanju da nema pravne države i/ili vladavine prava: ako vlast nije podeljena (na zakono-davnu, izvršnu i sudsku), jer tamo gde je sva vlast u apre-henziji samo jedne od njih, tu postoji “vladavina straha” (Š. Monteskije); ako vlast nije legitimna, a legitimna je samo ona politička vlast koja je ograničena svrhom svog konstituisanja; ako se ne izjednačava sa osnovnim ličnim i političkim pravima i slobodama koje nastaju kao političko-pravni izraz sveto-sti privatne svojine i slobod-ne konkurencije; ako nema nezavisnog položaja sudova i autoriteta prava (auctoritas iuris) kao institucionalnih i normativnih izraza granica političkoj vlasti. Iz ovih suštinskih karakteristika pravne države i vladavine prava proistekli su osnovni principi pravne države: poštovanje pravde i pravičnosti, poštovanje ljud-skih sloboda i prava, podela i ravnoteža vlasti, poštova-nje ustavnosti i zakonitosti, poopštivost prava, pravna sigurnost, nezavisno sudstvo, pravna efikasnost, socijalna vrednost pravne države.

Sledeći prilog: EVROPSKA UNIJA

PRAVNA DRŽAVA i/ili VLADAVINA PRAVA

Piše: Radivoj Stepanov

POLITIČKA ENCIKLOPEDIJAu crticama

gvozden Perković

ukRatko

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 9

NOVI SAD - Javna je tajna da Vojvodina ima mnogo turističkih potencijala koji su nedovoljno ili potpuno neiskorišćeni. Međutim, ono što najviše upada u oči svakako jesu mnogobroj-ni vojvođanski dvorci koji jednostavno samo stare i propadaju. Prema poda-cima iz knjige „Dvorci i letnjikovci Vojvodine“, u pokrajini trenutno ima 53 ovakve građevine od kojih je većina u veoma lošem stanju. Međutim, u posled-nje vreme je i o tom proble-mu počelo više da se priča.

Prvo infrastruktura i čisti papiri

Na neiskorišćenost tog potencijala ukazuje direk-tor Turističke organizacije Vojvodine Gvozden Perko-vić, ali i napominje da je tu

potrebno dosta rada i tru-da da bi se ove građevine privele turističkoj nameni. Do sada je u takvoj vrsti upotrebe svega nekoliko dvoraca. – Taj posao zahteva plan. Treba prvenstveno snimiti stanje infrastrukture, od prilaznih puteva pa nada-lje, jer je to preduslov da bi se dvorci stavili u turističku funkciju. Takođe je veoma važno utvrditi vlasničku strukturu – kaže Perković za Slobodnu Vojvodinu. Svi oni bi, kaže, trebalo da budu sređeni u skladu sa specifičnostima njihove

okoline. Drugim rečima, ako je neka sredina, u kojoj se dvorac nalazi, poznata po vinima, pecanju, lovu ili bilo kakvoj drugoj za-nimljivoj delatnosti i sami dvorci bi trebalo da se ure-de u sličnom maniru.

I okolna sela mogu izvući korist

Perković napominje i da bi uređenje dvoraca moralo da bude obavljeno na takav na-čin da sela u njegovoj okolini imaju korist od toga i to ne samo kroz ugostiteljstvo nego i kroz različite vrste privatnog preduzetništva. To bi bila mo-gućnost razvoja tog kraja, jer se dvorci često nalaze u nepri-stupačnim delovima Vojvo-dine, a posao bi na taj način mogli pronaći mnogi nezapo-sleni iz tog kraja.- Mogu proizvoditi neke svoje originalne proizvode od pre-hrambenih do upotrebnih predmeta i suvenira, ali je sve to mora pažljivo isplanirati i pripremiti – smatra Perković. Takođe i dvorci bi morali na-praviti neku nesvakidašnju, zanimljivu ponudu za koju bi se specijalizovali.- Važno je da sami dvorci po-nude različite programe da bi privukli turiste, jer građevine same po sebi jesu zanimljive, ali ne toliko da bi privukle veći broj posetilaca – rekao je on. To bi, kako kaže, mo-glo biti urađeno izgradnjom biciklističkih staza ili staza za jahanje, ili možda posebnim ponudama za lov i ribolov, kao i ponudom autentičnog pića ili hrane.

Karađorđe, kralj Filip, Franc List...

Iako nemamo grofa Drakulu

kao naši susedi Rumuni, pre-ma podacima koji se mogu pronaći u knjizi „Dvorci i letnjikovci Vojvodine“, svaki vojvođanski dvorac ipak ima neku svoju zanimljivu priču. Tako recimo, malo je poznata činjenica da je u dvorcu Šlos u Golubincima jedno vreme 1813. godine boravio i vožd Karađorđe, a da je imanje na kojem se danas nalazi dvorac Neuhausen u Srpskoj Crnji jedno vreme bilo u vlasništvu jednog od najozloglašenijih nacista Hermana Geringa. U Geringovom vlasništvu je, tokom II svetskog rata, bio i dvorac Marcibanji – Lederer u Čoki, dok je u dvorcu Mar-cibanji – Karačonji u Srem-skoj Kamenici kraće vreme boravio i španski kralj Filip. Za dvorac Špicer (Orenštajn)

u Beočinu vezuju se razne le-gende, među kojima i da ga je projektovao čuveni peštanski arhitekt Imre Steindal, koji je projektovao zgradu Parla-menta, kao i da je na klaviru, koji se do skora nalazio u ve-likoj sali, svirao, glavom i bra-dom, Franc List.

Dunđerski, Lenka, Laza...

Posebna priča su dvorci najpoznatije vojvođanske bogataške porodice Dun-đerski. Za ovu porodicu su vezane neke od najviše prepričavanih legendi sa naših prostora. Tako se na primer, za dvorce porodi-ce Dunđerski u Sokolcu i u Čelarevu vezuje roman-tično tragična pričao o ljubavi Lenke

Dunđerski i književnika Laze Kostića. U Sokolcu je sačuvan i Lenkin portret. Dvorac u Čelarevu je po-znat i po tome što je jedna njegova soba bila namenje-na Josipu Brozu Titu, a u njemu je jedne godine Tito proveo i novogodišnju noć. Međutim, najpozna-tiji dvorac porodice Dunđerski, ali i inače u Vojvodi-ni, je dvorac Fan-tast koji se nalazi duboko u ataru u blizini Bečeja. Dvorac je sa-gradio Bogdan Dunđerski, a u svom sastavu je imao ba-

zen, konjušnice, bioskop, kao i malu kapelu koju je oslikao Uroš Predić. Danas nosi ime Fantast po legen-darnom trkaćem konju koji je potekao iz te konjušnice, a pretpostavlja se da za svoj bajkoviti izgled ovaj dvorac

može da zahvali upravo Bogdanu Dunđer-

skom po čijim zamislima je i

nastao.

VojVođanski dVorci nemaju Grofa drakulu, ali su Veliki turistički Potencijal i sVaki ima sVoju Priču

GERING BIO VLASNIK DVORCA U ČOKIPredstavljena “Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti UN - o ženama, miru i bezbednosti”

NOVI SAD – U Skupšti-ni AP Vojvodine 12. maja predstavljena je publikaci-ja „Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti UN – o žena-ma, miru i bezbednosti“, koju je izradio Beogradski fond za političku izuzet-nost (BFPE) u partnerstvu sa Ministarstvom odbrane Republike Srbije. Tom pri-likom, izražavajući zado-voljstvo zbog mogućnosti da ovako važan dokument bude predstavljen u pokra-jinskom parlamentu, pot-predsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević je istakla značaj uvažavanja rodnog aspekta u oblasti bezbednosti. Ona je nagla-sila da je, kao članica Odbo-ra za bezbednost Skupštine AP Vojvodine i Pokrajin-skog saveta za bezbednost, uvidela mane nedovoljnog pridavanja značaja ovoj temi, ali i mogućnosti da se one, sistematskim radom, što pre uklone. Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za po-litičku izuzetnost, naglasila je da publikacija predstavlja preporuku za izradu Na-cionalnog akcionog plana za primenu ove Rezolucije. Ovaj nacionalni plan tre-balo bi da usvoji Vlada Re-publike Srbije, a Sonja Liht je najavila da će, zajedno sa predsednicom Narodne skupštine Slavicom Đukić-Dejanović i predstavnicima Ministarstva odbrane, o ovoj temi i dinamici usva-janja uskoro razgovarati sa predsednikom Vlade Srbi-je Mirkom Cvetkovićem. Profesorka Pravnog fakul-teta Univerziteta u Novom Sadu Marijana Pajvančić predstavila je ključne tačke Rezolucije 1325, izdvajajući one koje se odnose na veću zastupljenost žena na svim nivoima odlučivanja, edu-kaciju za razumevanje rod-nog aspekta bezbednosti, podršku mirovnim inicija-tivama žena, zaštitu civila, žena i dece u ratu i drugo.

Radna grupa za revitalizaciju dvoraca

Prošle godine u maju je u organizaciji Kulturnog foruma iz Sremske Mitrovice u dvorcu Fantast kod Bečeja održana Prva međunarodna konferencija “Dvorci i letnjikovci Vojvodine”, dok se druga pod nazivom “Dvorci u funkciji razvoju kulturnog turizma” upravo održava krajem maja u kaštelu u Ečkoj. Da sve ne bi ostalo samo na priči formirana je i Radna grupa za izradu Predloga nacionalnog projekta obnove i revitalizacije najvrednijih dvoraca i letnjikovaca koju čine brojni stručnjaci, turistički radnici, privrednici, pripadnici NVO sektora i mnogi drugi.

ozloglašeni nacista bio je i vlasnik imanja na kojem je kasnije PodignUt dvorac U srPskoj

crnji. malo je Poznato i da je U dvorcU šlos U golUbincima jedno vreme 1813. godine boravio i vožd karađorđe, da je U dvorcU marcibanji – karačonji U sremskoj kamenici kraće vreme

boravio i šPanski kralj filiP, a U dvorcU šPicer U beočinU, na klavirU, koji se do skora nalazio U

velikoj sali, svirao, glavom i bradom, franc list.

akCIJa10 SLOBODNA VOJVODINA AKCIJA

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

lIGaŠICa

MarijaRadojčić

ŽABALJ – Žitelji Žablja, Čuruga, Gospođinaca i Đurđeva svojim glasovima su odlučili da kandidat LSV Jovan Panić - Jovica uđe u drugi krug izbora, jer žele da on bude njihov pred-stavnik u Skupštini AP Voj-vodine.Dosadašnji rezultati koje je Jovica postigao, radeći kao predsednik Mesne zajedni-ce i zamenik predsednika SO Žabalj, za svega trećinu plate, potvrđuju da je on čovek koji zna probleme su-građana i kako mogu da se reše, pa mnogi već najavlju-ju da će i u drugom krugu izbora, u nedelju 23. maja, izaći na birališta i ponovo mu ukazati svoje povere-nje.

Tako se radi za opštinu

U periodu od septembra 2008. do juna 2009. godine zavšena izrada situacionog plana za mesno groblje, na osnovu kojeg se konkuri-salo za sredstva za njegovo uređenje. Sportska hala u Žablju je konačno dobila upotrebnu dozvolu i novi semafor. Uklonjene su div-lje deponije, rekonstruisan je dečiji parkić, a sređene su i staze na vašarištu, kao i sanitarni čvor, a obezbe-đena su i sredstva za re-konstrukciju Narodne bi-blioteke „Veljko Petrović“.

Za sva četiri mesta opštine privukao je 51 milion di-nara vanbudžetskih sred-stava i to za najsavremeniji video nadzor u sportskoj hali u Žablju, kao i nabav-ku računarske opreme naj-novije generacije za Mesnu zajednicu i Sportski savez. Sanirani su delovi vodo-vodne mreže u Čurugu i Žablju, izmuljeni kanali i opremljena poljočuvarska služba u opštini, a počela je izgradnja tvrdog atar-skog puta od Gospođinaca ka Kaću, kao i u Đurđevu.

Odnos kao prema svojoj kući

Meštani, kažu, cene to što ima odnos prema sva četiri mesta opštine kao prema svojoj kući i što se Jovica u svojoj kampanji ne zaklanja iza državnih funk-cionera i koalicija, ne obećava kule i gradove, niti ima stran-ku sa centralom u Beogradu. - Meni je, pre svega, važno da imam podršku ljudi iz svoje sredine – kaže on, odgovaraju-ći na pitanje kako to da ga po-državaju i ljudi sa drugačijim političkim gledištima.

joVan Panić – joVica u druGom kruGu izBora za poslanika u skupštini ap VojVodine

Najvažniji uspesi u Žablju:1. Sportska hala, rekonstrukcija dečijeg parkića2. Uklonjene divlje deponije3. Sanacija dela vodovodne mreže4. Sređene staze na vašarištu i sanitarni čvor5. Obezbeđena sredstva za rekonstrukciju biblioteke

Najvažniji uspesi u sva četiri mesta opštine1. Privukao 51 milion dinara vanbudžetskih sredstava2. Sanirani su delovi vodovodne mreže u Čurugu3. Izmuljeni kanali4. Opremljena poljočuvarska služba u opštini5. Počela je izgradnja tvrdog atarskog puta od Gospođinaca ka Kaću, kao i u Đurđevu

Rad nagrađen glasovima

Glavni Jovičini ciljevi:1. Rešavanje problema nezaposlenosti2. Izgradnja kanalizacione i vodovodne mreže3. Unapređenje poljoprivrede4. Razvoj sporta i borba protiv narkomanije5. Uklanjanje i uređenje deponija

Marija Radojčić, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine i čla-nica Izvršnog odbora GO LSV, rođena je 1982. godine u Jasku. Završila je Srednju ekonomsku školu u Novom Sadu, a trenutno je apsolventkinja na Ekonom-skom fakultetu u istom gradu. Tokom svog školovanja, završi-la je i više oblika neformalnog obrazovanja, kao što su BFPE - Edukacija političarki (2005) i Godišnji seminar (2009), NDI - seminar o vođenju izborne kampanje i seminar za žene političarke (2006), Centar mo-dernih veština - Škola javnog nastupa (2006), itd. Od 2003. godine je članica Lige socijaldemokrata Vojvodi-ne. Vodila je Opštinski odbor Omladine LSV Irig, a u posled-njoj predizbornoj kampanji bila je šefica Izbornog štaba LSV u Irigu. Posle poslednjeg Kongre-sa LSV izabrana za regionalnu koordinatorku RO Srem. Od 2004. godine bila je najmla-đa odbornica SO Irig i šefica od-borničke grupe LSV, a od 2005. godine je saradnica za odnose sa javnošću SO Irig. Posle izbora 2008. godine iza-brana je za poslanicu Skupštine AP Vojvodine. Članica je Odbo-ra za budžet i finansije i Odbora za ravnopravnost polova. Aktivno je učestvovala na izradi dva strateška dokumenta op-štine Irig - Strategije održivog razvoja i Strategije ruralnog ra-zvoja.

Trenutno, sa timom ljudi, radi i na izradi niza projekata za predpristupne fondove EU. Kaže da je taj deo posla opušta i to radi iz čiste ljubavi prema brojevima. Pristalica je timskog rada, a sama za sebe voli da kaže da je jedna od onih osoba koja se i u snovima igra brojevima. Voli da putuje, upoznaje druge narode, njihovu tradiciju kultu-ru, ali nikad ne propusti da kaže „kod nas u Vojvodini se to radi tako i tako“. Smatra da svaki čovek upozna-vajući nove krajeve sveta upo-znaje neki novi deo sebe samog, presrećna je što više nema viza i što konačno može bez stajanja u redovima da krene u nove istra-živačke pohode. Jedno vreme je živela i u Americi radi usavrša-vanja engleskog jezika. Omiljna knjiga je „Igra staklenih perli“ od Hermana Hesea. Obožava da kuva, ali i da degustira, po-gotovo stara vojvođanska jela. Voli nešto što baš nije tipično za žene - brzu vožnju i motore, a i sama vozi motor. Iako smatra da su Vojvođani i Vojvođanke svi oni koji Vojvo-dinu vole i koji se bore za njen razvoj i unapređenje bez obzira na to odakle su rodom, ponosna je što lično potiče iz porodice čiji su svi preci poreklom iz Voj-vodine i Srema. Voli Frušku goru i šumu i daće sve od sebe da joj vrati mir koji je imala vekovima i smatra da će to postići izgradnjom obila-znice.

VeStI

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 11

NOVI SAD – Za razliku od Avalskog tornja, koji je, uz pompu i prisustvo kom-pletnog državnog vrha, na-kon nekoliko godina agre-sivne medijske kampanje i prikupljanja sredstava ra-znim donatorskim akcija-ma nedavno otvoren, toranj na Iriškom vencu još uvek čeka da bude popravljen i povrati svoju nekadašnju funkciju.Tokom NATO bombar-dovanja gađani su taj, kao i predajnici u Vršcu i Subotici, a „najbolje“ je prošao objekat u Subotici, pošto je od čelične konstrukcije, pa je popravljen. Pre-dajnik u Vršcu je preži-veo bombardovanje, ali ga je u kasnije srušila košava pošto nije bio popravljen. Predajnik na Vencu nije srušen, ali je oštećen i na-krivljen u pravcu j u g o z a p a d a , a nije pao za-hvaljujući či-

njenici da mu se težište zadržalo u osnovi. Ipak, oštećena mu je gondola od nekoliko spratova u ko-

joj se nalazila emisiona tehnika. Lift u njemu nije u funkciji, a ne-moguće je koristiti ni neke od platformi

koje se nalaze na stubu, pa je zbog svega nabro-janog njegova funkcija limitirana. Jedino što je od bombardovanja na ovamo urađeno jeste to da je 2005. godine

odneto neko-liko kamiona

čelika i be-tona od

u n i -

štenog dela gondole, kako bi se sprečilo da se stub zbog naprezanja dalje ošte-ćuje. Dodatno zabrinjava-ju i glasine po kojima će se navodno sva tehnika sa Iriškog venca prebaciti na upravo obnovljeni re-petitor RTS na Crvenom čotu, čime će predajnik na Vencu postati nepotreban. Pomoćnik pokrajinskog sekretara za saobraćaj i

telekomunikacije Siniša Isakov, ističe za Slobodnu Vojvodinu da su predaj-nički stubovi na Iriškom vencu, Subotici i Vršačkom bregu, osim za nesmetan rad pokrajinskog javnog RTV servisa veoma bitni i za druge servise, te da bi zbog toga što pre trebalo da budu vraćeni u punu funk-ciju. On dodaje da RTV ne može samostalno da reši ovaj problem, već da bi tu trebalo da se uključi država,

preko svog javnog preduze-ća Emisiona tehnika i veze u kojem se nalaze repetitori i ostali emisioni objekti na teritoriji Srbije, ali ne i u Vojvodini. Oni su, prema rečima Isakova, „ostali nig-de“. – Sada se radi na tome da se i oni uključe u to preduzeće, kao zajednički sistem na ni-vou Srbije. To se rešava u če-tvorouglu pokrajinski servis,

ta firma, ministarstva za tele-komunikacije i Vlade Vojvo-dine – objašnjava Isakov. On dodaje i da je popravka pre-dajničkog stuba na Iriškom vencu bitna i zbog predstoje-će digitalizacije televizijskog signala.– Digitalizacija televizije će osloboditi određene frekven-cije za neke druge namene. Tako da taj objekat ima puno smisla– navodi Isakov, doda-jući da je njegova popravka od opštog javnog interesa.

čestitamo na aValskom tornju, ali i mi Predajnik za PoPraVku imamo!

Predajnik na Iriškom vencuviše od decenije čeka na popravku

Predajnik U vršcU je Preživeo bombardovanje, ali ga je U kasnije srUšila košava Pošto nije bio PoPravljen. Predajnik na vencU nije srUšen, ali je oštećen i nakrivljen

U PravcU jUgozaPada. dodatno zabrinjavajU i glasine Po kojima će se navodno sva tehnika sa iriškog venca Prebaciti na UPravo obnovljeni rePetitor rts na crvenom

čotU

Toranj gradili pretplatnici

Prema podacima dobijenim od ranijeg rukovodstva RTV Novi Sad, predajnik na Iriškom vencu bio je deo sistema njihove emisione tehnike, a izgrađen je tokom sedamdesetih godina. Za razliku od Srbije, gde su gotovo svi takvi objekti finansirani iz različitih izvora, uključujući i državni budžet, stub na Iriškom vencu građen je isključivo sredstvima prikupljenim iz pretplate, što znači da su ga direktno finansirali vojvođanski građani. Isti slučaj je bio i sa repetitorom na Vršačkom bregu, kao i sa zgradom na Mišeluku, koja je, takođe, uništena 1999. godine. Jedino je predajnik u Subotici kupljen od strane Televizije Beograd.

Predajnički stubovi na Iriškom vencu, Subotici i Vršačkom bregu, osim za

nesmetan rad pokrajinskog javnog RTV servisa veoma bitni i za druge servise, te bi, zbog toga, što pre trebalo da budu vraćeni

u punu funkciju

Liga pristupila BELLS pokretu

NOVI SAD – Potpisivanjem Protokola BELLS pokreta o političkim standardima zaštite i unapređenja životne sredine, od strane predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka na sednici Glavnog odbora stranke, LSV je pristupila BELLS pokretu. Kako je za Slobodnu Vojvo-dinu objasnila potpredsednica Lige Nada Lazić, pristupanjem BELLS (Balkan Environmen-tal Life Leadership Standard) pokretu, Liga je prihvatila 10 osnovnih političkih standarda zaštite i unapređenja životne sredine koji imaju za cilj da obezbede oporavak, očuvanje i održivost životne sredine. – Mi ćemo se, kroz ovaj Proto-kol, pridružiti ovim aktivno-stima i određeni broja naših članova, poslanika i funk-cionera na raznim nivoima vlasti će podržati ovaj pokret i omogućiti da se pitanja ži-votne sredine lakše i brže pre-poznaju. Inače, Liga je jedina stranka koja u svom progra-mu ima precizno definisanu oblast zaštite životne sredine – rekla je Lazićeva, dodajući da su u ovaj dvogodišnji projekat, na nivou zapadnog Balkana uključene Makedonija, Alba-nija, BiH, Crna gora, Srbija i Kosovo. Lazićeva je rekla i da je pitanje životne sredine izu-zetno značajno za proces pri-druživanja EU. Nešto ranije, u Skupštini AP Vojvodine, organizovana je javna promocija i prvi radni sastanak “Otvorene posla-ničke zelene grupe” kojim je predsedavala potpredsednica pokrajinskog parlamenta mr Maja Sedlarević. Takva grupa, u okviru BELLS pokreta, već funkcioniše u republičkom parlamentu, a u pokrajinskom već broji 11 poslanica i posla-nika. Pored Sedlarevićeve, tu su i Đenđi Seleši, Jovanka Pe-trović, Jan Gages, Aleksandar Radonjić, Zoran Babić, Vlatko Jovićević, Dane Pribić, Dušan Inđić, Jovica Vasiljević i Pre-drag Mijić. Sedlarevićeva je izrazila zado-voljstvo odzivom poslanika koji su prihvatili članstvo u zelenoj grupi, zahvaljujući im se na podršci koju daju na-porima da se brže i efikasnije rešavaju pitanja iz oblasti eko-logije u Vojvodini.

akCIJa12 SLOBODNA VOJVODINA AKCIJA

NOVI SAD – U Srbiji ispod granice siromaštva trenutno živi oko 720.000 ljudi, obelo-danjeno je početkom maja u Beogradu na skupu “Da li je Srbija gladna“. Savetnik mini-stra za rad i socijalnu politiku Ljubomir Pejaković rekao je, tom prilikom, da su najviše ugroženi nezaposleni, naročito oni iznad 50 godina starosti, zatim invalidi i porodice sa de-com sa smetnjama u razvoju. Takođe, istaknuto je da bez re-alnog privrednog rasta i pove-ćanja zaposlenosti nije moguće smanjiti siromaštvo.

Među najsiromašnijima

Precizne statističke podatke za teritoriju Vojvodine nemo-guće je pronaći, ali se prema nekim procenama sindikata i nevladinih organizacija može zaključiti da u pokrajini živi trećina tog broja, odnosno oko 240.000 građana. Potpredsed-nica Skupštine AP Vojvodine mr Maja Sedlarević za naš list podseća da su davno prošla vremena kada je pokrajina bila

najbogatiji deo Srbije, ilustrui-jući to činjenicom da se među tradicionalno najsiromašnijim opštinama u Srbiji poput Crne Trave ili Bosilegrada, nalaze i Srbobran, Čoka i Titel.– Dovoljno je pogledati podat-ke Republičkog zavoda za stati-stiku koji pokazuju da su u 15 prvih opština sa najvećim pri-manjima, svega tri iz Vojvodi-ne. Najbolje plasiran je Beočin sa platom koja je za 7.000 ma-nja od prvoplasirane opštine Novi Beograd, u kojoj proseč-na plata iznosi 50.289 dinara. Sledeća vojvođanska opština je Apatin na 14. mestu sa 37.359 dinara. Toliko o bogatoj Vojvo-dini – ističe Sedlarevićeva.

Rast nezaposlenosti

Ona kaže da je zbog toga neop-hodno preduzeti niz mera koje bi pomogle kako povećanju zaposlenosti, tako i smanjenju siromaštva. Tu se, prema nje-nim rečima prvenstveno mora angažovati država. – Ako uzmemo u obzir po-datak da je u aprilu objavljen

podatak da je u Vojvodini došlo do povećanja broja ne-zaposlenih i da se na evidenciji Pokrajinske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje sada nalazi 207.000 nezaposlenih građana i građanki Vojvodine, možemo samo da se složimo da je situacija alarmantna. Stoga, neophodne su i dodat-ne mere, strategije i obezbeđi-vanje sredstava za programe prekvalifikacije, dokvalifikacije i povlašćenih kredita za otpoči-njanje sopstvenog posla ili neki slični program koji će ponu-diti dugoročno rešenje nečijeg zaposlenja – zaključila je pot-predsednica pokrajinskog par-lamenta Maja Sedlarević.

potpredsednica skupštine ap VojVodine mr maja sedlareVić uPozoraVa

Četvrt miliona Vojvođana živi ispod granice siromaštva!

SREMSKI KARLOVCI – Opštinski odbor Lige so-cijldemokrata Vojvodine Sremski Karlovci 12. maja je, u znak solidarnosti sa na-ugroženijima, uručio jedno-kratnu pomoć nezaposlenoj samohranoj majci četvoro dece Gordani Šanta. Pred-sednica Opštinskog dbora, Nataša Rakoš tom prilikom je naglasila da se ne radi o humanitarnoj, već o solidar-noj akciji, koja bi trebalo da nadležne institucije upozori na težak položaj samohranih majki. – Kao odbor socijaldemo-

kratske partije, insistiramo na tome da se ne bavimo hu-manitarnim radom, već ak-cijama solidarnosti. Naš stav je da one društvene grupe koje su nepravednom raspo-

delom moći i dobara postale marginalizovane, imaju sva prava na dostojanstven život – rekla je Nataša Rakoš.

Uručena pomoć porodici Lukić

NOVI SAD – Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović i direktor Centra za socijalni rad Gojko Vuj-nović, povodom 15. maja Međunarodnog dana poro-dice, uručili su 14. aprila u Petrovaradinu pomoć deve-točlanoj porodici Lukić. Nji-hov dom zahvatio je požar početkom decembra prošle godine, kada je izgorela ve-ćina tavana i dečija spavaća soba, a Centar za socijalni rad već je pomogao ovoj porodici sa sedmoro dece. Jovanović i Vujnović uručili su dečiju garderobu, hranu i pribor za ličnu higijenu, a predsednik novosadskog parlamenta podsetio je da

je ove godine u gradskom bužetu za socijalnu i dečiju zaštitu izdvojeno više od 667 miliona dinara. Direktor Centra za socijalni rad Goj-ko Vujnović najavio je da će Centar pomoći porodici Lu-

kić da izgradi kupatilo, koje još uvek nemaju, dodajući da u Novom Sadu ima oko 6.500 stanovnika koji su u sistemu materijalnog obez-beđivanja.

Pomoć Sigurnoj ženskoj kući

NOVI SAD - Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvo-dine Novi Sad i Forum žena LSV Novi Sad uručio je 14. maja poklon pakete štićeni-

cima Sigurne ženske kuće u Novom Sadu, obeležavajući na ovaj način Međunarodni dan porodice. Predsednik GrO LSV Novi Sad, prim dr Rado-

van Latinović je, tom prilikom, istakao kako se nada da će po-treba za postojanjem ovakvih kuća u budućnosti biti sve ma-nja i da će se u njima odvijati manje tužni sadržaji.Predsednica Foruma žena LSV Novi Sad, Jasmina Nik-čević izjavila je da je njihova namera bila pruže moralnu podršku i osećaj tim ženama da nisu same niti da su napu-štene i dodala da će Liga učini-ti sve što je u njenoj moći da se postojeći zakoni maksimalno sprovode i da se institucije oja-čaju kako bi mogle da pruže i zaštitu i podršku svima kojima je potrebna.

Ligaši pomogli porodici u Sremskim Karlovcima

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 13

NOVI SAD – Sudeći po sve češćim i ozbiljnijim najava-ma ulaganja u obnovljive izvore energije, konkretno vetra, Vojvodina ima ve-liki potencijal za njegovo iskorišćenje. Prema pisanju medija u protekle tri godine na mnogim lokacijama po-stavljeni su merni stubovi, izdato je i 6 energetskih do-zvola, a urađena je i mapa migracija ptica.

Banat najperspektivniji

Član Saveta za energetiku i održivi razvoj Gradskog odbora LSV Novi Sad, ma-šinski inženjer Vladimir Trifunac za “Slobodnu Voj-vodinu” kaže da Vojvodina ima najveći potencijal za korišćenje energije vetra u našoj zemlji. – Opšta svetska iskustva, kada je u pitanju ravničar-ski teren su na našoj strani, tako je i kod nas najveći potencijal u južnom Bana-tu, ali ne treba zanemariti ni njegov ostatak – navodi on. Prema pisanju medija, pet opština južnog Banata - Vršac, Bela Crkva, Kovin, Alibunar i Plandište imaju najveći potencijal u Srbiji za upotrebu energije vetra. A pošto je republička Vla-da, u novembru prošle go-dine, odlučila da otkupljuje električnu energiju dobije-nu vetrogeneratorima, op-

štine Alibunar i Plandište zajedno su dobile elektroe-nergetsku saglasnost na 400 megavata. U tim opštinama je, zbog toga, planirano po-stavljanje 100 vetrogenera-tora snage 100 megavata.

Administracija koči razvoj

Trifunac kaže da je jedna od velikih prepreka za iskori-šćenje energije vetra visoka cena ulaganja u objekte koji bi proizvodili električnu energiju, a od koje je skuplja samo solarna energija. - Problem je što je pri samoj izgradnji potrebno uloži-ti mnogo sredstava, a tek kasnijom eksploatacijom dobija se jeftinija energija – objašnjava on. Trifunac dodaje i da je drugi, možda i najveći problem u razvoju vetroparkova kod nas kom-plikovana i obimna admi-nistracija. Na to je nedavno ukazao i poznati biznismen Miodrag Kostić, koji je za list Press rekao da već dve godine sa italijanskim par-tnerom čeka dozvolu države da započne posao sa vetre-njačama vredan 180 miliona evra! Kostić je rekao da je za izgradnju jedne vetrenjače u Srbiji potrebno da investi-tor pribavi oko 26 različitih dozvola i tvrdi da država u ovoj oblasti zbog toga tre-nutno gubi milijardu evra.

Prve vetrenjače ipak u Sremu

Iako je Banat najperspek-tivniji, prvo polje vetrenja-ča, po svemu sudeći, nići će se u Sremu. Najavljeno je da bi prvih 12 vetrenja-ča za proizvodnju struje trebalo biti postavljeno iz-među Krčedina i Beške, u

inđijskoj opštini, na povr-šini od oko 30 hektara, sa ukupnom snagom od 25 megavata. Prema pisanju lista Dnevnik, investitor je kompanija “Re-energi” koja bi u ovaj posao treba-lo da uloži 30 miliona evra, a prvi kilovati struje od ukroćenog fruškogorskog vetra poteći će do kraja

ove godine. Vetrenjače će biti instalirane na izlazu iz Beške do kraja ove godine, a ukupna instalisana snaga iznosiće oko 25 megavata električne energije. Inače, stručnjaci kažu da jedan ovakav vetrogenerator može da obezbedi dovolj-no energije za oko 1.200 domaćinstava.

Pet oPština jUžnog banata - vršac, bela crkva, kovin, alibunar i

Plandište imajU najveći Potencijal U srbiji za UPotrebU energije vetra. iPak, Prvo Polje vetranjača nići će U

sremU, izmeđU krčedina i beške

Uskoro širom Vojvodinepolja vetrenjača

VetroenerGija Veliki Potencijal Pokrajine

Nedostaju i statistički podaci

Vladimir Trifunac kaže i da energija vetra do sada kod nas nije dovoljno iskorišćena jer, koliko je njemu po-znato, i ne postoje precizni statistički podaci koje bi potencijalni investitori mogli da koriste. – Ništa ne znači ako negde godišnje i 300 dana duva vetar, ako su u pitanju brzine koje ne mogu da se iskoriste za proizvodnju električne energije – na-vodi Trifunac, dodajući da bi lokalne meteorološke stanice trebalo da budu osposobljene da različite podatke, ne-ophodne za proizvodnju električne energije iz vetra prezentuju zaintere-sovanim investitorima. On kaže da bi tu od pomoći možda bilo i formiranje Hidrometeorološkog zavoda Vojvo-dine, pošto je ona i onako specifično meteorološko područje.

•

lokal14 SLOBODNA VOJVODINA LOKAL

BAČKA TOPLA – U subo-tu, 24. aprila, članovi Mesne organizacije Lige socijalde-mokrata Vojvodine Linder u Bačkoj Topoli obeležili su Dan planete zemlje. Tom prilikom, okupilo se šez-desetak žitelja ovoga dela grada, zajedno sa ligašima, a u cilju da se sredi zapu-šteno igralište kod Novog doma. Ofarbane su ograda i kapija, postavljeni novi koševi i raskrčeno divlje rastinje oko ovog terena. Istim povodom, nekoliko dana ranije, na teritoriji MO LSV Linder – Ekono-mija Zobnatica, sprovede-

na je radna akcija pošu-mljavanja, u okviru koje su ligaši zasadili sadnice vrba i topole. Tada je dvadesetak ligaša iz okolnih mesnih organizacija LSV bačko-topolske opštine posetilo i novoformiranu Mesnu or-ganizaciju LSV Kavilo, gde

su, takođe, zasadili mladice vrbe i topole.

Ađanski ligaši organizovali čišćenje obale Tise

ADA – Članovi i simpati-zeri Lige socijaldmokrata Vojvodine u Adi organizo-vali su 8. maja radnu akciju čišćenja obale Tise pod na-zivom „Očistimo Tisu, oči-stimo Vojvodinu“. Akcija je organizovana da bi se skre-nula pažnja na ekološku krizu, zagađenost vazduha i zagađenost reke Tise, kao i čitave životne sredine. Li-gaši i ligašice OO LSV Ada, pod istaknutom zastavom LSV i zastavom Vojvodine, prikupili su više stotina kilo-

grama plastičnih i staklenih flaša, flakona od aluminiju-

ma i bačene obuće, i to sve između ađanskog štranda i skele koja povezuje Adu i Padej. U akciji je učestvovao i poslanik LSV u Narodnoj skupštini Republike Srbije Radovan Radovanović.

Omladinci čistili Kamenički parkNOVI SAD – Gradski od-bor Omladine LSV Novi Sad sproveo je 2. maja u Kameničkom parku ak-ciju čišćenja parka od ostataka koje su kamperi

ostavili tokom prethod-nog dana, slaveći 1. maj. Tokom akcije, članovi i

članice Omladine LSV nastojali su da pokažu kako je ekološka svest građana još uvek nedo-voljno razvijena i kako bi trebalo više pažnje usme-ravati na zaštitu i čuvanje prirode. Takođe, omla-dinci su ovom akcijom pokazali da nastoje da sačuvaju zelenilo u našoj okolini i da podsete sve da zemlja nije nasleđena od naših predaka, nego da je pozajmljena od bu-dućih generacija.

Radom obeležili Dan planete Zemlje

NOVI SAD - Poslanica Skup-štine AP Vojvodine Marija Radojčić kaže za Slobodnu Vojvodinu da ni skoro dva meseca nakon što je na Fruš-koj gori pronađeno šest bura-di sa opasnom materijom nisu pronađeni počinioci. Ona je pozvala nadležne organe da to što pre učine.– To što ni nakon bezmalo dva meseca nisu uhvaćeni niti identifikovani počinioci tog nemilog događaja je više nego zabrinjavajuće za sve meštane Vrdnika i čitave opštine Irig – navela je Radojčićeva. Ona je posebno istakla da se ne sme zaboraviti da je Vrdnik banja, koja treba da bude oličenje ekološke čistoće, kao što tre-ba da bude i sam Nacionalni park Fruska gora. Pomoćni-ca ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Danica Baćanović nam je re-kla da je inspekcija tog mini-starstva svoj posao završila.– Mi smo svoje odradili i sada je na pravosudnim organima da taj posao završe po zakonu – kaže Baćanovićeva, dodaju-ći da ona nema nikavih novih podataka o tom slučaju.

Podsetimo, nadomak Vrdni-ka je pronađeno šest buradi opasnog otrova Difenil cija-nat i nikome nije jasno kako su se ona tu našla, niti ko ih je mogao doneti. Svi se, me-đutim, slažu da se tako nešto više nikada ne sme dogoditi, jer je prava sreća da su burad ostala zatvorena i da niko nije nastradao. Republička inspekcija za za-štitu životne sredine je od-mah reagovala i burad su bezbedno uklonjena. Odmah nakon ovog događaja, krajem marta, prva je reagovala Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja je u Vrdniku organizo-vala konferenciju za novinare na kojoj je skrenula pažnju na ovaj incident i zatražila da se pronađu krivci i adekvatno kazne.

Predsednik Skupštine opšti-ne Irig Vladislav Ilkić (LSV), tom prilikom, pohvalio je akciju inspekcije, ali i na-pomenuo da i drugi organi moraju uraditi svoj posao kako se ovako nešto više ne bi ponavljalo. Dan kasnije u Irigu je, u organizaciji OO LSV Irig, održana tribina na temu ‘’Otpad i opasni otpad’’. Aktuelnost ovog događaja, kao i eminentni predavači, pomoćnica ministra za zašti-tu životne sredine i prostorno planiranje Danica Baćanović i pomoćnica pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održi razvoj Nada Lazić, privukli su veliki broj građana koji su sve zabrinu-tiji za zaštitu životne sredine, naročito Fruške gore kao na-cionalnog parka.

marija radojčić, Poslanica lsV u skuPštini aP VojVodine, insistira

Pronaći zagađivače Fruške gore!

marija radojčić insistira Da se PronađU krivci

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 15

ukRatko

SUBOTICA – Eržebet Kiš je pre nešto više od mesec dana preuzela funkciju načelnice Se-vernobačkog okruga, a za Slobodnu Vojvodinu priča o svojim planovi-ma i angažmanu za po-boljšanje standarda gra-đana na tom području. Ona podseća da je orga-nizacija okruga u nad-ležnosti Vlade Srbije, te da zbog toga nije u mo-gućnosti da pomogne oko aktuelne inicijative građana Ade, Kanjiže i Sente koje žele da uđu u sastav Severnobačkog okruga, kojem prirodno gravitiraju.

Saradnja “komšijskih” okruga

Prema zakonskim odredbama, načenik upravnog okruga ima obavezu da usklađuje rad područnih jedinica i prati primenu direk-tiva i instrukcija koje su im izdate. Ipak, na-čelnik okruga, u skladu sa zakonom, ima pravo i da sarađuje sa opšti-nama i gradovima, te će ona to i iskoristiti u svom budućem radu. – Angažovaću se, ukoli-ko za to postoji moguć-nost, da se taj problem reši na najbolji mogući način – navodi Eržebet Kiš. Ona otkriva da se trenutno radi na formi-ranju Razvojne mreže gradova i opština Se-

vernobačkog, Severno-banatskog i Zapadno-bačkog upravnog okru-ga, koja bi trebalo da doprinese privrednom razvoju svih opština u tim okruzima. – Opštine bi na taj na-čin trebalo da izgrade raznovrsne oblike sa-radnje, pa onda više neće biti bitno da li je, na primer, za Kanjižu nadležna inspekcija iz Kikinde ili Subotice – objašnjava Kišova. Na-čelnica Severnobačkog okruga kaže da sva-ka od opština u ta tri okruga ima iskustvo u realizaciji konkretnih projekata iz različitih oblasti, zbog čega oče-kuje uspeh pomenute inicijative.

Samo dekoncentracija vlasti

Eržebet Kiš objašnjava i da podela države na okruge ne znači njenu decentralizaciju, već samo dekoncentraci-ju vlasti, pošto je reč o ispostavama ministar-stava i drugih državnih organa, koji su od njih zavisni, kako po pita-nju rukovođenja, tako i finansiranja. Sadašnji model upravnih okruga ni ne predstavlja put ka decentralizaciji, navodi Kišova, pošto lokalne samouprave nemaju uticaja na rad tih ogra-naka centralne vlasti.

načelnica seVernoBačkoG okruGa eržeBet kiš za sloBodnu VojVodinu:

Podela države na okruge nije decentralizacija

Infrastruktura među prioritetima

Načelnica Severnobačkog okruga Eržebet Kiš objašnjava da postoji veliki broj oblasti i projekata u kojima bi opšti-ne i okruzi mogli međusobno sarađivati, među kojima se ističe poboljšanje i razvoj komunalne infrastrukture, kao osnove za privredni, turistički i kulturni razvoj. – Mogućnosti su zaista velike i odnose se, između osta-log, i na izradu regionalne razvojne strategije i regional-nog razvojnog plana, zajedničkog projekta utvrđivanja realnih potreba tržišta rada i podsticanje unapređenja ponude deficitarnih zanimanja. Tu su i zajednički pro-jekti korišćenja geotermalne vode u cilju razvoja turizma, zdravstva, rekreacije, ali i poljoprivredne proizvodnje – navodi ona. Eržebet Kiš očekuje da će proces pridruživanja Srbije EU i potenciranje regionalne saradnje na tom putu, biti zna-čajna pomoć u realizaciji budućih projekata, pre svega u finansijskom smislu, zbog mogućnosti korišćenja sred-stava iz različitih evropskih fondova. – Očekujem da će se gradovi i opštine potpisnici kroz realizaciju ove inicijative steći neophodne kompetencije, poverenje, iskustvo i izgraditi operativnu strukturu za zajedničku realizaciju projekata povećevajući tako svo-je zajedničke kompetencije i postajući pouzdan partner potencijalnim kreditorima, finansijerima i investitorima – zaključila je Kišova.

U Zrenjaninu održana promocija knjige Nenada Čanka

ZRENJANIN – Knjiga Ne-nada Čanka „Kao i sva rav-nica“ predstavljena je, kra-jem aprila, Zrenjanincima na promociji u Pozorišnom klubu Zeleno zvono. Ovo je bila prvo predstavljanje knjige u Srbiji. U knjizi Ča-nak ispisuje tragične živo-topise svojih predaka, koji određuju i sudbinu njihovih potomaka. Prema motivima jednog dela ove knjige sni-mljena je i veoma popular-na televizijska serija „Sva ta ravnica“, koja je prikazana na televiziji Pink. O knjizi je govorio autor Nenad Čanak, glumica Sonja Damjanović, režiser Nenad Lekić i no-vinarka Tanja Vojtehovski – Stevanov. Čanak, koji je knjigu napisao 2002. godi-ne, kada je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, za Blic je svojevremeno rekao da se u seriji ne pojavljuje nijedan lik njegovih predaka, te da su Jagodići, čijom sudbinom se bavi serija, bili njihovi su-sedi.

Maja Timotijević na tribini u Bačkoj Topoli

BAČKA TOPOLA - Mesna organizacija Lige socijalde-mokrata Vojvodine Baloghaz organizovala je, krajem apri-la, u bačkotopolskom Domu podružnice Vašarište, tribi-nu pod nazivom „Subvencije za poljoprivrednike u 2010. godini“. Gošća tribine bila je državna sekretarka u Mi-nistarstvu za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo dr Maja Timotijević. Posetioci su pokazali i interesovanje za stavove i program Lige socijaldemokrata Vojvodine u vezi sa poljoprivredom. Poruku Maje Timotijević da se poljoprivrednici moraju povezati i udruživati, kako bi što spremniji dočekali sve promene koje slede u poljoprivredi sa neminov-nim našim približavanjem Evropskoj uniji prisutni su prihvatili i zatražili pomoć za bolje organizovanje.

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.org.rs

VOJVODINA – Bez obzira što se nalaze u opoziciji, ili kao što je slučaj u nekoli-ko sremskih opština čak i van parlamenta, odbori LSV uspevaju da se izbore za svoje inicijative i poboljšanje položaja građana, ali i same Vojvodine. Poslednji u nizu primera jeste i borba za isticanje vojvođanske zasta-ve pred zgradama Skupština opština, što je inače zakonska i ustavna obaveza lokalnih samouprava na teritoriji Vojvodine. Tako je na inicijativu Opštinskog odbora LSV Šid, krajem aprila, svega desetak dana nakon njenog pokretanja, Liga uspela da se izbori da se na zgradi SO Šid svečano istakne zastave Autonomne Pokrajine Voj-vodine. Tome je prethodilo sastanak pred-sednika OO LSV Šid Predraga Bekereka sa predsednicom opštine Natašom Cvetković.

Nedugo zatim, Bekerek i Cvetkovićeva su, uz prisustvo velikog broja novinara, građa-na, kao i simpatizera i članova LSV svečano istakli zastavu Vojvodine na zgradu opšitine Šid. Bekerek je tom prilikom izjavio da je zadovoljan što je Ligina inicijativa tako brzo naišla na pozitivnu reakciju vlasti. – Liga socijaldemokrata Vojvodine Šid, kao opozicija u svojoj opštini stalno ukazuje na razne načine na propuste i greške aktuelne vlasti u cilju poboljšanja života građana. Ve-rujemo da ovaj propust nije nameran, da je bio čisto tehničke prirode i zadovoljni smo

što je u kratkom roku ispoštovan – istakao je tada Bekerek. Slično su učinili i Ligaši u Sremskim Kar-lovcima i to veoma uspešno. Naime, osim što je nakon inicijative lokalnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine vojvo-đanska zastava istaknuta u Svečanoj sali opštine Sremski Karlovci, nakon desetak dana našla se i na zgradi opštine. – Veoma smo zadovoljni činjenicom da je naša inicijativa usvojena i što se zastava AP Vojvodine konačno našla tamo gde joj je i mesto. Ovo je važna pobeda , a Liga će i da-lje nastaviti da se bavi stvarima važnim za naše građane – istakla je za Slobodnu Voj-vodinu predsednica opštinskog odbora LSV Sremski Karlovci Nataša Rakoš. Zanimljivo je spomenuti da je i u Sremskim Karlovci-

ma Liga vanparlamentarna stranka. Nešto ranije, u Inđiji, gde je ista situa-cija kao i u prethodna dva slučaja, takođe je nakon insistiranja LSV pred zgradom opštine postavljena zastava AP Vojvodine. Predsednik opštine Goran Ješić tome se dugo opirao uz opravdanje da su huligani stalno skidali vojvođansku zastavu i uni-štavali je. Ipak, to je promenjeno zahva-ljujući upornom insistiranju aktivista LSV, pa se sada, pored zastava Republike Srbije i opštine Inđija, na jarbolu vijori i zastava AP Vojvodine.

liGaši i u oPoziciji Postižu usPehe

lsv ističe zastave širom vojvodine

TOMAŠEVAC – Jubilar-no, Deseto svetsko pr-venstvo u banatskim šo-rama biće organizovano u Tomaševcu 3. i 4. jula ove godine, u organizaciji Društva za zaštitu i oču-vanje banatskih šora. Kao i prethodnih godina, pred svetsko prvenstvo biće organizovano nekoliko kontrolnih turnira, a već narednog vikenda turniri će biti organizovani u No-vom Sadu i rumunskom mestu Radimna. Naredne subote će se na pomoćnom terenu FK Kabel u Novom Sadu susresti četiri ekipe - dve iz Novog Sada i po jedna iz Kikinde i Sakula. Kikinđane će predstavljati „Kikindski mamuti“ i No-vosađane ekipe „Second hand“ i „Novosadski be-ćari“, a četvrti učesnik je ekipa „Sakule“ iz Sakula. U Radimni će, pored lo-kalnih ekipa, učestvovati i dve naše – „Marijevo“ iz Tomaševca i „Lale“ iz Bele Crkve. Titulu će na jubilarnom svetskom prvenstvu braniti aktuelni šam-pion ekipa „Marijevo“ iz Tomaševca, koji su u prošlogodišnjem finalu ubedljivo pobedili ekipu „Second hand“ iz Novog Sada. Treće mesto tada je zauzela ekipa iz Sakula. Očekuje se da i ovo, kao i prošlogodišnje prvenstvo bude internacionalno, te

da pored domaćih ekipa učestvuju i takmičari iz Rumunije.Inače, Banaćani kažu da su banatske šore prete-ča američkog bejzbola. Navodno je naš poznati naučnik Mihajlo Pupin, koji je rodom iz Idvo-ra, krpenu lopticu koju su Banaćani koristili za svoju igru, odneo u SAD i tamošnje stanovništvo upoznao sa pravilima na-šeg „pastirskog sporta“. Banatske šore ili „lopta na beganje“ su stara čoban-ska igra loptom i palicom, koja se danas igra u voj-vođanskom i rumunskom delu Banata. To je sport u kome se takmiče dva tima sa po 10 igrača. Koristi se krpena loptica težine 250 do 300 grama, pravljena tako da stane takmičaru u ruku. Ako se desi da bude lakša, to se jednostavno i brzo rešava kvašenjem. Za razliku od američkog bejzbola gde ih ima četi-ri, kod šora postoje samo dve baze ili “curice”, kako ih zovu, a umesto “bej-zbolki” tu su palice od jasenovog drveta ručne izrade. Jedan meč traje 60 minuta, a u slučaju ne-rešenog rezultata igra se 15-minutni produžetak. Svetsko prvenstvo organi-zuju Udruženje za zaštitu i očuvanje banatskih šora i Mesna zajednica Toma-ševac.

sPort:

Pripreme za 10. svetsko prvenstvo u šorama