LOGISTIKA I SKLADITENJE

Istorijski razvoj skladitenja

Koreni skladitenja seu u daleku prolost, do vremena kada je ovek poeo da proizvodi vie nego to mu je bilo dovoljno za potronju u tom periodu.

Ostaci skladita itarica iz 193 g. pne

Do Industrijske revolucije individualna gazdinstva i domainstva funkcionisala su kao same sebi dovoljne ekonomske jedinice, sa svojim ostavama i drugim oblicima uvanja zaliha, a koji su imali skladinu funkciju.

q Sa ekonomskom specijalizacijom i intenziviranjem transporta u toku industrijske revolucije skladina funkcija postaje deo funkcionisanja maloprodaje i veleprodaje i dodatak marketingu.

q Skladite je bilo statian sistem neophodan za savlaivanje vremenskog razmaka i posmatra se kao neophodno zlo koje generie jedino trokove. Malo ili nimalo se vodi rauna o pretovaru i unutranjem transportu. Razliite robe se skladite u istom skladitu i to najee u gomilama na podu.

Istorijski razvoj skladitenja (nastavak)

q Tek II Svetski rat i vreme posle njega mogue je posmatrati kao period u kome poinje da se uoava znaaj i trend poveanja efikasnosti skladinog sistema

q Razvijaju se specijalizovana regionalna i lokalna skladita i sve vie se razmilja o upravljanju zalihama, primenjuju se tehnike prognoze i upravljanja proizvodnjom.

Istorijski razvoj skladitenja (nastavak)

q Smanjuju se vremenske neusaglaenosti u proizvodnji, proizvodnja postaje koordinisana i zahtevi za skladinim prostorom se smanjuju

q Menja se koncept maloprodaje pri emu se pojavljuju sve vei objekti i supermarketi koji onda generiu drugaije zahteve prema skladinom sistemu. To rezultira pojavom regionalnih distributivnih centara koji preko skladita obezbeuju ekonomino skladitenje irokog asortimana proizvoda

q To rezultuje razvojem i primenom modernih visoko mehanizovanih i automatizovanih skladinih sistema sa, informatiki sve naprednijim upravljanjem i kontrolom. Napredak u ovoj oblasti utie i na proizvodnju, te skladita postaju sastavni deo JIT koncepta

Istorijski razvoj skladitenja (nastavak)

q Tokom 1960-ih i 1970-ih napori u oblasti skladinih sistema prebacuju se u sferuprimene novih tehnologija. Svaka faza i podsistem skladita se modernizuju i razvijaju se nove tehnike i procedure rada

q U 1980-im fokus se prebacuje na poboljanje konfiguracije skladita i pretovarne mehanizacije koja se tu koristi, a kraj XX i poetak XXI vekase moe oznaiti kao period u kome se teiveoj fleksibilnosti, poveanju produktivnosti i primeni savremenih informacionih tehnologija

Imajui prethodno u vidu, ukazuje se na znaaj i neodvojivu vezu logistike i skladitenja

"Logistika je pojam koji opisuje integraciju dve ili vie aktivnosti sa ciljem planiranja, implementacije i kontrole

efikasnog toka sirovina, materijala u proizvodnji i procesnih ZALIHA, kao i finalnih proizvoda od izvorita

do mesta potronje.

Te aktivnosti mogu obuhvatiti (ali na to nisu ograniene) korisniku uslugu, prognozu tranje, komunikaciju u

distribuciji, upravljanje zalihama, rukovanje materijalom, obradu narudbina, snabdevanje delovima i servisiranje,

izbor lokacije skladita i postrojenja, nabavku, pakovanje, rukovanje povratnim materijalima, odlaganje otpada,

saobraaj, transport i skladitenje"

LOGISTIKE AKTIVNOSTI - PODSISTEMI

U literaturi se po pravilu navode dve grupe logistikih aktivnosti.

LOGISTIKE AKTIVNOSTI

OSNOVNE POMONE

U veini sluajeva ne postoji jasno izdiferenciran stav o tome koje su aktivnosti i podsistemi osnovni (kljuni), a koji pomoni (podrka). Takoe nema ni potpuno jasne granice ovih kategorija.

Tako, Pfohl (ova kategorizacija je blia inenjerskom pristupu)kao kljune sisteme izdvaja:

TRANSPORTPRETOVARSKLADITENJE

kao pomone navodi

PAKOVANJEOZNAAVANJE

Prisutni su i drugaiji pristupi, kao na primer ovaj, koji kao kljuneaktivnosti izdvaja (kategorizacija blia menaderima):USLUGA KORISNIKAUPRAVLJANJE ZALIHAMASTRATEGIJE NARUIVANJATRANSPORT

Kao pomone izdvajaju seSKLADITENJEPRETOVAR I UNUTRANJI TRANSPORTZATITAUPRAVLJANJE PROIZVODNJOMAKVIZICIJA I OBRADA INFORMACIJA

Za potrebe ovog kursa iz predmeta SKLADITA bie, u razliitom obimu, razmatrani i korieni sledei osnovni podsistemi logistike

PAKOVANJE,UNUTRANJI TRANSPORTSKLADITENJE PRETOVAR SPOLJNI TRANSPORT

TRANSPORT

SKLADITENJE PRETOVAR

IZVOR

ODREDITE

PAKOVANJE

Skladitenje, kao deo logistike, se pojavljuje kao funkcija, logistika aktivnost i sistem koji primarno realizuje uvanje robe. Skladite je integralni deo svakog logistikog sistema i ima nezamenljivu ulogu u povezivanju proizvodnje, transporta i potronje.

Pri tome prisutna je vrsta veza sa ostalim podsistemima logistike, a prema postavci teorije sistema te veze uvek moraju da se imaju u vidu.

Tipino, skladite se posmatra kao mesto za uvanje zaliha, ali skladite je danas mnogo dinaminiji sistem u kome kretanje robe esto predstavlja dominantnu aktivnost.

Skladita egzistiraju u cilju ostvarivanja jedne ili vie narednih uloga (Lambert 1998, Fundamentals of logistics management):

Ostvarivanje preduslova ekonominosti transportnih procesa (kombinovanje vidova transporta, jedinica tereta i sl).

Ostvarivanje preduslova za ekonominost proizvodnje (sinhronizacija raznih procesa)

Prednosti od koliine pri kupovini (naruivanje) ili kupovine unapred

Obezbeenje izvora snabdevanja

Podrka stratekom opredeljenju firme pri opsluivanju klijenata

Predupreenje promena i uslova na tritu (stohastinost, kolebanje tranje i ponude, konkurencija)

Uloga skladita (nastavak)

Savlaivanje vremenskih i prostornih razlika izmeu vremena i mesta proizvodnje i potronje

Usaglaavanje najmanjih logistikih trokova sa eljenim nivoom opsluge korisnika

Podravanje strategije Just In Time snabdevaa i korisnika

Obezbeuje korisnicima mix proizvoda umesto pojedinanih roba

Obezbeuje privremeno skladitenje materijala za otpad ili reciklau

Obezbeuje privremeno skladitenje u aktivnostima pretovara (direktna isporuka, )

U literaturi se navodi da skladite svojim funkcionisanjem omoguava realizaciju odreenih koristi u logistikim procesima.To su, pre svega:

koristi od vremena, mesta i koliine

v Osnovni efekat skladitenja je VREMENSKA KORIST s obzirom na funkciju savlaivanja vremenskih razlika izmeu trenutka proizvodnje i potronje

v KORIST OD MESTAproistie time to skladita obezbeuju preduslove za povoljnije savlaivanja prostorne razdvojenosti mesta proizvodnje i potronje

v Takoe, skladitenjem se obezbeuje i KORIST OD KOLIINE (I ASORTIMANA)jer se omoguava kompenzovanje fluktuacije tranje (po koliini, .).

CILJ

SISTEM

- VREMENSKE - OD MESTA - OD KOLIINE

LOGISTIKA

KORISTI - OD OBLIKA

ZADOVOLJENJE KORISNIKA

PROIZVODNJA

- OD SVOJINE - INFORMATIVNA

MARKETING

U jo irem sagledavanju

skladita omoguavaju realizaciju i dodatnih koristi

Osnovne funkcije i uloga skladita u logistikom sistemu

Prisutno je mnotvo pokuaja da se odredi mesto i uloga skladita u logistikim sistemima. Neki autori, kao Gatorna, (Gattorna J. [1988]) navode sledee funkcije:

Kretanje robePrijemTransferFormiranje narudbeOtprema

Mirovanje (uvanje) robePrivremenoStalno

Nadalje, kao razlozi postojanja skladita navode se i sledei: Smanjenje transportnih proizvodnih trokova Koordinacija snabdevanja i potronje Podrka proizvodnom procesu Podrka marketing procesima Stvaranje dodatne vrednosti u skladitu

Neto detaljniju diferencijaciju mesta i razloga uvanja zaliha navodi Pfohl (Pfohl C. [1990])

INDUSTRIJSKA PREDUZEA

TRG

OVIN

SKA

I IND

USTR

IJSKA

SK

LAD

ITA

LOG

ISTIK

A PR

EDU

ZEA

SNABDEVAKO SKLADITE (SIROVINE)

PROIZVODNO SKLADITE

(MEUFAZNO)

DISTRIBUTIVNO SKLADITE

(PRODAJNO)

SNABDEVAKO DISTRIBUTIVNO

SKLADITE

SNABDEVAKO DISTRIBUTIVNO

SKLADITE (VELIKOPROD.)

SNABDEVAKO DISTRIBUTIVNO

SKLADITE (MALOPROD.)

POTROAKO SKLADITE

(MALOPROD.)

TRGOVINSKA PREDUZEA

SKLADITE RECIKLAE

KUNO SKLADITE

Pfohl takoe ukazuje i na funkcije proizvodnih skladita (Pfohl C. [1990])

PROIZVODNO SKLADITE

PROIZVODNA ORIJENTACIJA

ORIJENTACIJA KA KORISNIKU

FUNKCIJA IZJEDNAAV.

FUNKCIJA SORTIRANJA

ZATITNA FUNKCIJA

FUNKCIJA FLEKSIBILN.

VREME ISPORUKE

SUBSTITUT. FUNKCIJA

PUFER

I

Pored navedenog pristupa i definisanja koristi od skladita, onamogu ostvariti - ekonomske koristi, - servisne koristi i - koristi od stvaranja dodatne vrednosti:

Ekonomske koristi

Korienjem skladita mogu se direktno sniziti ukupni logistiki trokovi, a to se naziva ekonomskim koristima od skladitenja.

Ovi efekti se relativno lako utvruju. Postoje etiri glavne ekonomske koristi: Zalihe (efekti od njihovog posedovanja) Konsolidacija (formiranje odgovarajuih jedinica za dalje procese) Razdvajanje i cross dock Obrada i odlaganje nekih faza proizvodnje ili vremena korienja

Servisne koristiVremenska i korist od mesta omoguavaju:

Asortimanraspolaganje spektrom proizvoda

Mixformiranje meovitih paketa po narudbini

Podrku proizvodnjiobezbeenje sirovina i zahteve potronje

Trino prisustvofaktor konkurentnosti

Skladita su sve vie i mestastvaranja dodatne vrednosti (Value Added Services)Ovo su dodatni netradicionalni servisi (usluge) koje realizuju javna skladita i skladita sa kojima se ugovara neki dodatni servis:

Pakovanje Odlaganje proizvodnih operacija Poboljanje karakteristika

proizvoda Klimatizacija, dozrevanje,

hlaenje,..

Ove aktivnosti su zbog povoljnih finansijskih efekata sve vie prisutne u skladitima

Meutim, tokom vremena, zahtevi koji se postavljaju skladitima sa aspekta kvaliteta i trokova kao i niz spoljnih uticaja,ovaj na prvi pogled jednostavan proces ine sve kompleksnijim, tako da se sve vie zahteva da on bude sa veim nivoom kontrole i optimizacije. Razlozi za to su:

Prijem robe esto ne moe da se planira ili je prijem/otpremaroba u nepravilnim intervalima (uticaj niza sluajnih faktora).

Zbog razlika u dimenzijama, teini, temperaturnim uslovima uvanja i dr., spektar roba koje treba da su raspoloive u svakom momentu zahtevaju razliite tehnologije transporta, skladitenja i manipulacija,

Prisutne su veoma velike razlike u obimu protoka roba po artiklima u skladitu (asortiman, koliina i frekvencija) i moe se oekivati njihovo poveanje.

Korisnici naruuju sve manje koliine koje treba da se konsoliduju (pripreme) u kratkom vremenu i da se dostave u odeljenje otpreme kako bi se tamo jednovremeno formirala jedinica otpreme.

U isto vreme potrebno je manipulisati sa stotinama narudbina, pri emu proces treba da se optimizuje shodno jedinicama, tipu i redosledu otpreme, moguim vremenima zadravanja, a prema raspoloivom personalu i drugim (tehnikim) resursima.

Parametri sistema nisu konstantni, ve su pod uticajem stalnih promena parametara toka materijala, strukture naloga (narudbina), oblika i asortimana artikala.

Trgovina po mail narudbinama (veoma velika)

Prodaja farmaceutskih proizvoda na

veliko

Regionalna skladita

prehrambenih proizvoda

Proizvodnja kunih elektrinih

aparata

Korisnici Krajni kupci, zastupnici, filijale Farmacije Filijale tekua trgovina

Broj razliitih artikala 250 000 130 000 8,150 200

Skladiti se 25 mil. komada 4.5 mil. komada 2 mil. jedinica 150 000 komada

Personal 2000 oko 300 oko 300 75

Komisioniranje 2700 paleta /740 000 kutija 125,000 kompleta32 000 paleta/

15 000 mesta na podu

4000 paleta.

Narudbina/dan 190 000 4,000 780 350

Naruenih jedinica/dan 650 000 105 000 300 000 6800

Prijem 150 kamiona/dan 220 pal/dan 100 kamiona/dan 625 pal/dan

Otprema narudbina = narudbina 100 kamiona / dan 722 pal/ dan

Vreme isporuke po narudbini kupca 4-5 h 50 min 24 h 4h

Primeri nekih indikatora performansi vezanih za robe u DC (Hompel, T.H, Schmidt, T,, Warehouse Management, 2007)

Danas se konstatuje da moderan sistem skladita i distribucije predstavljaju polazne osnove za formiranje uspenog lanca snabdevanja, dodatne vrednosti pri emu moraju da se suele sa vrlo razliitim zahtevima, a da pri tome ispunjavaju visoke nivoe po pitanju vremena realizacije, trokova i kvaliteta usluge. Efikasne operacije ovakvog sistema predstavljaju kontinualan i veliki izazov za sve ukljuene uesnike u procesima. Meutim, zbog visoke kompleksnosti i cene danas prisutnih reenja (npr. automatizacije, robotizacije, WMS, WCS,) korisnici esto nisu spremni da ih primenjuju.

Takoe, sada a i u budue prisutan je veoma irok spektar varijanti reenja sa jedne, ali i sistemskih zahteva pri projektovanju, izboru i funkcionisanju skladita (u domenu opreme, IT, upravljanja i dr.) sa druge strane, tako da se od strunjaka u ovoj oblasti trai znaajan know-how i iskustvo. Mnogi aspekti pri projektovanju i eksploataciji moraju da budu razmatrani i treba da se primene prava reenja i iz ega e rezultirati da li je neki skladini sistem uspean ili ne.

Prisutne aktivnosti u skladitenju i distribuciji roba mogu da se ispune samo ako je skladini sistem oblikovan saglasno prisutnim specifinim zahtevima i sastoji se od:

osnovne tehnike strukture, definisane tehnologije realizacije aktivnosti i usaglaenog sistema kontrole.

Strunjak iz oblasti skladitenja je neophodno da poseduje odgovarajua znanja o prisutnim procesima, ali i mogunosti svrsishodne i opravdane implementacije reenja podsistema/elemenata u jedan celokupan i funkcionalan sistem.Na alost, ne postoji opte primenljivo i univerzalno pravilo za postizanje ovog cilja. To je posledica injenica da zahtevi proistiu iz irokog spektra potreba klijenata, karakteristika prisutnih proizvoda i usluga, zahteva proizvodnje i mnogo drugih razliitih faktora iz okruenja, ime je spektar zadataka za strunjake iz ove oblasti veoma irok ali i veoma promenljiv u vremenu.

Pri projektovanju i eksploataciji skladita mnogi aspekti moraju da budu razmatrani i treba da se primene prava reenja. Iz toga e proistei rezultat - da li je neki skladini sistem uspean ili ne i neophodno je da rad strunjaka iz ove oblasti bude neprekidan.

Rukovanje materijalom

Distribucija

Skladitenje

TehnologijaLjudski resursi

Legislativa