LOGISTIKA I SKLADIŠTENJE

Istorijski razvoj skladištenja

Koreni skladištenja sežu u daleku prošlost, do vremena kada je čovek počeo da proizvodi više nego što mu je bilo dovoljno za potrošnju u tom periodu.

Ostaci skladišta žitarica iz 193 g. pne

Do Industrijske revolucije individualna gazdinstva i domaćinstva funkcionisala su kao same sebi dovoljne ekonomske jedinice, sa svojim ostavama i drugim oblicima čuvanja zaliha, a koji su imali skladišnu funkciju.

q Sa ekonomskom specijalizacijom i intenziviranjem transporta u toku industrijske revolucije skladišna funkcija postaje deo funkcionisanja maloprodaje i veleprodaje i dodatak marketingu.

q Skladište je bilo statičan sistem neophodan za savlađivanje vremenskog razmaka i posmatra se kao neophodno zlo koje generiše jedino troškove. Malo ili nimalo se vodi računa o pretovaru i unutrašnjem transportu. Različite robe se skladište u istom skladištu i to najčešće u gomilama na podu.

Istorijski razvoj skladištenja (nastavak)

q Tek II Svetski rat i vreme posle njega moguće je posmatrati kao period u kome počinje da se uočava značaj i trend povećanja efikasnosti skladišnog sistema

q Razvijaju se specijalizovana regionalna i lokalna skladišta i sve više se razmišlja o upravljanju zalihama, primenjuju se tehnike prognoze i upravljanja proizvodnjom.

Istorijski razvoj skladištenja (nastavak)

q Smanjuju se vremenske neusaglašenosti u proizvodnji, proizvodnja postaje koordinisana i zahtevi za skladišnim prostorom se smanjuju

q Menja se koncept maloprodaje pri čemu se pojavljuju sve veći objekti i supermarketi koji onda generišu drugačije zahteve prema skladišnom sistemu. To rezultira pojavom regionalnih distributivnih centara koji preko skladišta obezbeđuju ekonomično skladištenje širokog asortimana proizvoda

q To rezultuje razvojem i primenom modernih visoko mehanizovanih i automatizovanih skladišnih sistema sa, informatički sve naprednijim upravljanjem i kontrolom. Napredak u ovoj oblasti utiče i na proizvodnju, te skladišta postaju sastavni deo JIT koncepta

Istorijski razvoj skladištenja (nastavak)

q Tokom 1960-ih i 1970-ih napori u oblasti skladišnih sistema prebacuju se u sferuprimene novih tehnologija. Svaka faza i podsistem skladišta se modernizuju i razvijaju se nove tehnike i procedure rada

q U 1980-im fokus se prebacuje na poboljšanje konfiguracije skladišta i pretovarne mehanizacije koja se tu koristi, a kraj XX i početak XXI vekase može označiti kao period u kome se teživećoj fleksibilnosti, povećanju produktivnosti i primeni savremenih informacionih tehnologija

Imajući prethodno u vidu, ukazuje se na značaj i neodvojivu vezu logistike i skladištenja

"Logistika je pojam koji opisuje integraciju dve ili više aktivnosti sa ciljem planiranja, implementacije i kontrole

efikasnog toka sirovina, materijala u proizvodnji i procesnih ZALIHA, kao i finalnih proizvoda od izvorišta

do mesta potrošnje.

Te aktivnosti mogu obuhvatiti (ali na to nisu ograničene) korisničku uslugu, prognozu tražnje, komunikaciju u

distribuciji, upravljanje zalihama, rukovanje materijalom, obradu narudžbina, snabdevanje delovima i servisiranje,

izbor lokacije skladišta i postrojenja, nabavku, pakovanje, rukovanje povratnim materijalima, odlaganje otpada,

saobraćaj, transport i skladištenje"

LOGISTIČKE AKTIVNOSTI - PODSISTEMI

U literaturi se po pravilu navode dve grupe logističkih aktivnosti.

LOGISTIČKE AKTIVNOSTI

OSNOVNE POMOĆNE

U većini slučajeva ne postoji jasno izdiferenciran stav o tome koje su aktivnosti i podsistemi osnovni (ključni), a koji pomoćni (podrška). Takođe nema ni potpuno jasne granice ovih kategorija.

Tako, Pfohl (ova kategorizacija je bliža inženjerskom pristupu)kao ključne sisteme izdvaja:

TRANSPORTPRETOVARSKLADIŠTENJE

kao pomoćne navodi

PAKOVANJEOZNAČAVANJE

Prisutni su i drugačiji pristupi, kao na primer ovaj, koji kao ključneaktivnosti izdvaja (kategorizacija bliža menadžerima):USLUGA KORISNIKAUPRAVLJANJE ZALIHAMASTRATEGIJE NARUČIVANJATRANSPORT

Kao pomoćne izdvajaju seSKLADIŠTENJEPRETOVAR I UNUTRAŠNJI TRANSPORTZAŠTITAUPRAVLJANJE PROIZVODNJOMAKVIZICIJA I OBRADA INFORMACIJA

Za potrebe ovog kursa iz predmeta SKLADIŠTA biće, u različitom obimu, razmatrani i korišćeni sledeći osnovni podsistemi logistike

PAKOVANJE,UNUTRAŠNJI TRANSPORTSKLADIŠTENJE PRETOVAR SPOLJNI TRANSPORT

TRANSPORT

SKLADIŠTENJE PRETOVAR

IZVOR

ODREDIŠTE

PAKOVANJE

Skladištenje, kao deo logistike, se pojavljuje kao funkcija, logistička aktivnost i sistem koji primarno realizuje čuvanje robe. Skladište je integralni deo svakog logističkog sistema i ima nezamenljivu ulogu u povezivanju proizvodnje, transporta i potrošnje.

Pri tome prisutna je čvrsta veza sa ostalim podsistemima logistike, a prema postavci teorije sistema te veze uvek moraju da se imaju u vidu.

Tipično, skladište se posmatra kao mesto za čuvanje zaliha, ali skladište je danas mnogo dinamičniji sistem u kome kretanje robe često predstavlja dominantnu aktivnost.

Skladišta egzistiraju u cilju ostvarivanja jedne ili više narednih uloga (Lambert 1998, Fundamentals of logistics management):

Ø Ostvarivanje preduslova ekonomičnosti transportnih procesa (kombinovanje vidova transporta, jedinica tereta i sl).

Ø Ostvarivanje preduslova za ekonomičnost proizvodnje (sinhronizacija raznih procesa)

Ø Prednosti od količine pri kupovini (naručivanje) ili kupovine unapred

Ø Obezbeđenje izvora snabdevanja

Ø Podrška strateškom opredeljenju firme pri opsluživanju klijenata

Ø Predupređenje promena i uslova na tržištu (stohastičnost, kolebanje tražnje i ponude, konkurencija)

Uloga skladišta (nastavak)

Ø Savlađivanje vremenskih i prostornih razlika između vremena i mesta proizvodnje i potrošnje

Ø Usaglašavanje najmanjih logističkih troškova sa željenim nivoom opsluge korisnika

Ø Podržavanje strategije Just In Time snabdevača i korisnika

Ø Obezbeđuje korisnicima mix proizvoda umesto pojedinačnih roba

Ø Obezbeđuje privremeno skladištenje materijala za otpad ili reciklažu

Ø Obezbeđuje privremeno skladištenje u aktivnostima pretovara (direktna isporuka, …)

U literaturi se navodi da skladište svojim funkcionisanjem omogućava realizaciju određenih koristi u logističkim procesima.To su, pre svega:

koristi od vremena, mesta i količine

v Osnovni efekat skladištenja je VREMENSKA KORIST s obzirom na funkciju savlađivanja vremenskih razlika između trenutka proizvodnje i potrošnje

v KORIST OD MESTAproističe time što skladišta obezbeđuju preduslove za povoljnije savlađivanja prostorne razdvojenosti mesta proizvodnje i potrošnje

v Takođe, skladištenjem se obezbeđuje i KORIST OD KOLIČINE (I ASORTIMANA)jer se omogućava kompenzovanje fluktuacije tražnje (po količini, ….).

CILJ

SISTEM

- VREMENSKE - OD MESTA - OD KOLIČINE

LOGISTIKA

KORISTI - OD OBLIKA

ZADOVOLJENJE KORISNIKA

PROIZVODNJA

- OD SVOJINE - INFORMATIVNA

MARKETING

U još širem sagledavanju

skladišta omogućavaju realizaciju i dodatnih koristi

Osnovne funkcije i uloga skladišta u logističkom sistemu

Prisutno je mnoštvo pokušaja da se odredi mesto i uloga skladišta u logističkim sistemima. Neki autori, kao Gatorna, (Gattorna J. [1988]) navode sledeće funkcije:

Kretanje robePrijemTransferFormiranje narudžbeOtprema

Mirovanje (čuvanje) robePrivremenoStalno

Nadalje, kao razlozi postojanja skladišta navode se i sledeći:• Smanjenje transportnih – proizvodnih troškova• Koordinacija snabdevanja i potrošnje• Podrška proizvodnom procesu• Podrška marketing procesima• Stvaranje dodatne vrednosti u skladištu

Nešto detaljniju diferencijaciju mesta i razloga čuvanja zaliha navodi Pfohl (Pfohl C. [1990])

INDUSTRIJSKA PREDUZEĆA

TRG

OVIN

SKA

I IND

USTR

IJSKA

SK

LAD

IŠTA

LOG

ISTIČK

A PR

EDU

ZEĆA

SNABDEVAČKO SKLADIŠTE (SIROVINE)

PROIZVODNO SKLADIŠTE

(MEĐUFAZNO)

DISTRIBUTIVNO SKLADIŠTE

(PRODAJNO)

SNABDEVAČKO DISTRIBUTIVNO

SKLADIŠTE

SNABDEVAČKO DISTRIBUTIVNO

SKLADIŠTE (VELIKOPROD.)

SNABDEVAČKO DISTRIBUTIVNO

SKLADIŠTE (MALOPROD.)

POTROŠAČKO SKLADIŠTE

(MALOPROD.)

TRGOVINSKA PREDUZEĆA

SKLADIŠTE RECIKLAŽE

KUĆNO SKLADIŠTE

Pfohl takođe ukazuje i na funkcije proizvodnih skladišta (Pfohl C. [1990])

PROIZVODNO SKLADIŠTE

PROIZVODNA ORIJENTACIJA

ORIJENTACIJA KA KORISNIKU

FUNKCIJA IZJEDNAČAV.

FUNKCIJA SORTIRANJA

ZAŠTITNA FUNKCIJA

FUNKCIJA FLEKSIBILN.

VREME ISPORUKE

SUBSTITUT. FUNKCIJA

PUFER

I

Pored navedenog pristupa i definisanja koristi od skladišta, onamogu ostvariti - ekonomske koristi, - servisne koristi i - koristi od stvaranja dodatne vrednosti:

Ekonomske koristi

Korišćenjem skladišta mogu se direktno sniziti ukupni logistički troškovi, a to se naziva ekonomskim koristima od skladištenja.

Ovi efekti se relativno lako utvrđuju. Postoje četiri glavne ekonomske koristi:• Zalihe (efekti od njihovog posedovanja)• Konsolidacija (formiranje odgovarajućih jedinica za dalje procese)• Razdvajanje i cross dock• Obrada i odlaganje nekih faza proizvodnje ili vremena korišćenja

Servisne koristiVremenska i korist od mesta omogućavaju:

• Asortimanraspolaganje spektrom proizvoda

• Mixformiranje mešovitih paketa po narudžbini

• Podršku proizvodnjiobezbeđenje sirovina i zahteve potrošnje

• Tržišno prisustvofaktor konkurentnosti

Skladišta su sve više i mestastvaranja dodatne vrednosti (Value Added Services)Ovo su dodatni – netradicionalni servisi (usluge) koje realizuju javna skladišta i skladišta sa kojima se ugovara neki dodatni servis:

• Pakovanje• Odlaganje proizvodnih operacija• Poboljšanje karakteristika

proizvoda • Klimatizacija, dozrevanje,

hlađenje,..

Ove aktivnosti su zbog povoljnih finansijskih efekata sve više prisutne u skladištima

Međutim, tokom vremena, zahtevi koji se postavljaju skladištima sa aspekta kvaliteta i troškova kao i niz spoljnih uticaja,ovaj na prvi pogled jednostavan proces čine sve kompleksnijim, tako da se sve više zahteva da on bude sa većim nivoom kontrole i optimizacije. Razlozi za to su:

– Prijem robe često ne može da se planira ili je prijem/otpremaroba u nepravilnim intervalima (uticaj niza slučajnih faktora).

– Zbog razlika u dimenzijama, težini, temperaturnim uslovima čuvanja i dr., spektar roba koje treba da su raspoložive u svakom momentu zahtevaju različite tehnologije transporta, skladištenja i manipulacija,

– Prisutne su veoma velike razlike u obimu protoka roba po artiklima u skladištu (asortiman, količina i frekvencija) i može se očekivati njihovo povećanje.

– Korisnici naručuju sve manje količine koje treba da se konsoliduju (pripreme) u kratkom vremenu i da se dostave u odeljenje otpreme kako bi se tamo jednovremeno formirala jedinica otpreme.

– U isto vreme potrebno je manipulisati sa stotinama narudžbina, pri čemu proces treba da se optimizuje shodno jedinicama, tipu i redosledu otpreme, mogućim vremenima zadržavanja, a prema raspoloživom personalu i drugim (tehničkim) resursima.

– Parametri sistema nisu konstantni, već su pod uticajem stalnih promena parametara toka materijala, strukture naloga (narudžbina), oblika i asortimana artikala.

Trgovina po mail narudžbinama (veoma velika)

Prodaja farmaceutskih proizvoda na

veliko

Regionalna skladišta

prehrambenih proizvoda

Proizvodnja kućnih električnih

aparata

Korisnici Krajni kupci, zastupnici, filijale Farmacije Filijale tekuća trgovina

Broj različitih artikala 250 000 130 000 8,150 200

Skladišti se 25 mil. komada 4.5 mil. komada 2 mil. jedinica 150 000 komada

Personal ≥2000 oko 300 oko 300 75

Komisioniranje 2700 paleta /740 000 kutija 125,000 kompleta

32 000 paleta/ 15 000 mesta na

podu4000 paleta.

Narudžbina/dan 190 000 4,000 780 350

Naručenih jedinica/dan 650 000 105 000 300 000 6800

Prijem 150 kamiona/dan 220 pal/dan 100 kamiona/dan 625 pal/dan

Otprema ≈ narudžbina = narudžbina 100 kamiona / dan 722 pal/ dan

Vreme isporuke po narudžbini kupca 4-5 h 50 min 24 h 4h

Primeri nekih indikatora performansi vezanih za robe u DC (Hompel, T.H, Schmidt, T,, Warehouse Management, 2007)

Danas se konstatuje da moderan sistem skladišta i distribucije predstavljaju polazne osnove za formiranje uspešnog lanca snabdevanja, dodatne vrednosti pri čemu moraju da se sučele sa vrlo različitim zahtevima, a da pri tome ispunjavaju visoke nivoe po pitanju vremena realizacije, troškova i kvaliteta usluge. Efikasne operacije ovakvog sistema predstavljaju kontinualan i veliki izazov za sve uključene učesnike u procesima. Međutim, zbog visoke kompleksnosti i cene danas prisutnih rešenja (npr. automatizacije, robotizacije, WMS, WCS,…) korisnici često nisu spremni da ih primenjuju.

Takođe, sada a i u buduće prisutan je veoma širok spektar varijanti rešenja sa jedne, ali i sistemskih zahteva pri projektovanju, izboru i funkcionisanju skladišta (u domenu opreme, IT, upravljanja i dr.) sa druge strane, tako da se od stručnjaka u ovoj oblasti traži značajan know-how i iskustvo. Mnogi aspekti pri projektovanju i eksploataciji moraju da budu razmatrani i treba da se primene prava rešenja i iz čega će rezultirati da li je neki skladišni sistem uspešan ili ne.

Prisutne aktivnosti u skladištenju i distribuciji roba mogu da se ispune samo ako je skladišni sistem oblikovan saglasno prisutnim specifičnim zahtevima i sastoji se od:

– osnovne tehničke strukture, – definisane tehnologije realizacije aktivnosti i – usaglašenog sistema kontrole.

Stručnjak iz oblasti skladištenja je neophodno da poseduje odgovarajuća znanja o prisutnim procesima, ali i mogućnosti svrsishodne i opravdane implementacije rešenja podsistema/elemenata u jedan celokupan i funkcionalan sistem.Na žalost, ne postoji opšte primenljivo i univerzalno pravilo za postizanje ovog cilja. To je posledica činjenica da zahtevi proističu iz širokog spektra potreba klijenata, karakteristika prisutnih proizvoda i usluga, zahteva proizvodnje i mnogo drugih različitih faktora iz okruženja, čime je spektar zadataka za stručnjake iz ove oblasti veoma širok ali i veoma promenljiv u vremenu.

Pri projektovanju i eksploataciji skladišta mnogi aspekti moraju da budu razmatrani i treba da se primene prava rešenja. Iz toga će proisteći rezultat - da li je neki skladišni sistem uspešan ili ne i neophodno je da rad stručnjaka iz ove oblasti bude neprekidan.

Rukovanje materijalom

Distribucija

Skladištenje

TehnologijaLjudski resursi

Legislativa