Разред: шести

Предметни наставник: Јакшић Слађана

Лист је вегетативни биљни орган виших

( кормофитских биљака)

вегетативни биљни орган карактеристичног облика за сваку биљну врсту

развија се из лисних заметака вегетационе купе изданка

лист има примарну грађу, секундарне нема ограниченог раста, у почетку расте равномјерно,

послије интензивније врхом и доњом страном функција је уско везана уз процес фотосинтезе и

транспирације

Категорије листова:

котиледони (супке) љускави (приданкови) листови прицвјетни листови прави листови

Прицвјетни листови (брактеје) су покровни листови

- у њиховим пазушцима се развија цвијет или цваст

- могу бити обојени (привлаче инсекте)

Саставни дијелови листа: лисна основа (база листа) лисна дршка (петељка) лиска (плојка)

Лисна основа је дио којим је лист везан за стабљику може бити у облику лисног зглоба, лисног рукавца

(код трава) или може носити палистиће (залиске) Рукавац (лисна сара) код трава рукавац обавија цијелу

интернодију - заштитна улога на мјесту прелаза рукавца у лиску код трава налази се лигула (језичак) - одводи кишне капи изван рукавца

код неких биљака се не развија лиска већ само рукавац Палистићи (залисци) израслине лисне базе који се

појављују код двосупница различите величине, по правилу мали и ситни, али

могу бити и велики (грашак) код неких биљака, лист је преображен у витицу, па

залици преузимају улогу провођења фотосинтезе

Лисна дршка (петељка)• носи лиску, присутна код већине дикотила, код монокотила ријетка (сједећи листови)• грађа дршке слична грађи стабљике• еластичним савијањем штити лиску од вањских утицаја, а уједно омогућује и довођење листа у најповољнији положај према свјетлост

Лисна дршка (петељка) носи лиску, присутна код већине дикотила, код

монокотила ријетка (сједећи листови) грађа дршке слична грађи стабљике еластичним савијањем штити лиску од вањских

утицаја, а уједно омогућује и довођење листа у најповољнији положај према свјетлости

код водених биљка мјехурасто је напухана, те служи као орган за пливање ( локвањ)

Лиска (плојка листа) најважнији дио листа заузима релативно велику површину

(фотосинтеза) - разликује се лице и наличје - не разликује се лице и наличје (перуника...) - цилиндичан облик, са свих страна идентичан

(црни лук...)

Форма листа с обзиром на лиску: цјеловити (једноставни, прости листови) -

већина листова раздијељени - код биљака из фам. (мрква,

целер..) састављени (сложени листови) - више лисака

(рогач, багрем, орах)

Цјеловити (једноставни, прости листови) могу бити различитог облика:

игличасти, линеарни, округласти, јајасти, стреличасти, бубрежасти....

Раздијељени листови-прелазни облик цјеловитих ка састављеним листовима

Састављени лист може бити трочлан (дјетелина, јагода), четверочлан, петерочлан.....

ако лиске полазе са једног мјеста главне дршке - прстаст лист (јагода, дивљи кестен)

ако су лиске распоређене у паровима дуж главне дршке - пераст лист (орах, багрем)

Према рубу лиске разликују се: бодљикав лист (божиковина), пиласт лист

(коприва), назубљен, наровашен...

Нерватура листа скуп лисних жила које пролазе кроз лиску Функција нерватуре: провођење воде са минералним материјама и

асимилата даје чврстоћу лисци

Нерватура може бити: паралелна жиле са стране паралелне са средишњом жилом (код монокотилних биљака -кукуруз) мрежаста жиле са стране се различито гранају у односу на

главну жилу пераста (шљива, орах, буква) прстаста (винова лоза, сљез) дихотомо мрежасто гранање у два правца

(гинко)

Два основна типа распореда листова на стабљици су:• пршљенаст када са једног чвора полазе два или више листова

• наизмјеничан (спиралан) ако се на чвору налази само један лист

Унутрашња грађа листа:-ћелије покорице

-палисадни слој( издужене ћелије, у којима се виде јасно зелена зрна –хлоропласти)

-сунђерасти слој( размакнуте ћелије)-стомине ћелије ( излазе и улазе гасови)

Анатомска грађа листа дикотила: кожно ткиво - епидермис основно ткиво - (палисадни и спужвасти

паренхим) проводно ткиво (проводни снопићи затвореног

типа јер се читав камбијум диференцира у проводне елементе)

механичко ткиво

Метаморфозе листа витица трн листови сукулената листови месождерних биљака

Витица најчешћа метаморфоза листа служи за прихваћање за различите предмете лиска је закржљала, а глави нерв се претвара у

витицу код грашка, краставца

Трн може бити преображен дио листа или цијели

лист код биљке (жутика) цијели лист је

метаморфозиран у трн код багрема је случај да су залисци

метаморфозирали у трн

Листови сукулената (биљака сухих станишта) листови јако задебљали у циљу накупљања и

спремања воде Листови месождерних биљака листови преображени у органе за хватање

инсеката и сличних животиња