Građa hromosoma

Hromosom je dugačak i neprekidan lanac molekule DNA, gdje je DNA omotana oko proteina histona

Hromosom je sastavljen od hromatida koji su spojeni na centomeru

Svaki hromosom ima dvije “ruke”, od kojih je jedna kraća (p krak), a druga duža (q krak)

1) Hromatid – jedan od dva identična dijela kromosoma

2) Centomera – točka u kojoj se dva kromatida dodiruju

3) Kratki (p) krak (ruka)

4) Dugi (q) krak (ruka)

Hromatin

Nalazi se u nukleusu stanice; predstavlja osnovnu građevnu jedinicu kromosoma

Postoje dvije vrste kromatina:

– Eukromatin – sastoji se od aktivne DNA– Heterokromatin – sastoji se od večinom neaktivne DNA;

strukturalna uloga

Hromatin

Sastoji se od kompleksne DNA i proteina histona

DNA “upakirana” u kromatin određuje veličinu molekule kromosoma, te kontrolira ekspresiju gena

Kondenzacijom DNA iz kromatina nastaje kromatid

Hromatida

Formira jedan dio hromosoma

Tokom procesa diobe, riječ “hromosom” predstavlja identičan par hromatida spojenih u centomeri

Prema definiciji hromosom ima samo jednu centomeru, ali tokom diobe hromatide se odvajaju svaka sa svojom centomerom, te svaka od njih postaje samostalan hromosom

Centomera

U svakom hromosomu bitna je pozicija centomere koja mu daje njegov jedinstven oblik

Korisna je i za pomoć u opisu lokalizacije određenog gena

7. hromosom

metacentrični submetacentrični akrocentrični

Kondenzacija molekule DNA

1. DNA

2. Hromatin (DNA sa histonima)

3. Interfaza hromatina i centomere

4. Hromatin u profazi

5. Hromosom u metafazi

Svi članovi određene vrste imaju jednak broj hromosoma

Vinska mušica – 8 Zamorac – 16 Puž – 24 Mačka – 38 Miš – 40 Štakor – 42 Zec – 44 Čovjek - 46

Majmun – 48 Ovca – 54 Slon – 56 Krava – 60 Konj – 64 Kokoš – 78 Leptir - 380

Kariotip

Svaka vrsta ima svoj jedinstven set hromosoma

Gonosomi – spolni hromosomi– XX kod žena– XY kod muškaraca

Autosomi – hromosomi tjelesnih funkcija

Homologni hromosomi

Hromosomi unutar svake ćelije organizirani su u parovima

Parovi se zovu homologni hromosomi

Nisu u potpunosti isti

Kodiraju iste gene

Mutacije kromosoma

Mutacije određenog hromosoma ne moraju uzrokovati poremećaj kod nosioca, ali mogu dovesti do povećanja mogućnosti prijenosa poremećaja na svoje potomke

Abnormalan broj hromosoma može biti smrtonosan ili dovesti do genetskog poremećaja

Downov sindrom – kopija hromosoma 21

Wolf–Hirschorn sindrom – djelomičo izbrisan kratki krak hromosoma 4

Jacobsenov sindrom – izbrisan kratki krak hromosoma 11

Kinefellterov sindrom – višak spolnog hromosoma (XXY)

Turnerov sindrom – manjak spolnog hromosoma (X)