UNIVERZITET U TRAVNIKU

UNIVERZITET U TRAVNIKU

FARMACEUTSKO ZDRAVSTVRENI FAKULTET

GRAA BAKTERIJSKE STANICE

Seminarski rad

Kolegij: Mikrobiologija

Student: Ermin Pali

Mentor: ass. Vildana Hadi

Broj indexa: V-661/13

Travnik, decembar, 2014.

Sadraj

Uvod.........................................................................................................1

Spore bakterija..........................................................................................2

Nukleoid, Plazmidi, Ribozomi.................................................................3

Citoplazmatska Membrana.....................................................................4

Citoplazma................................................................................................6

Lokomotorni aparat................................................................................7

elijski zid..........................................................................................10

Spoljani omota.......................................................................................13

Zakljuak....................................................................................................15

Literatura...................................................................................................16

Uvod

Bakterije su bez ikakve sumnje najstariji oblici ivih bia koji su se pojavili pre 3,8 milijardi godina, a odrali su se sve do danas. ak i danas bakterije predstavljaju najbrojniju grupu ivih bia. Od izuzetnog su znaaja za promet materije u ekosistemima, te stoga imaju prvorazredni znaaj. Najvei broj vrsta bakterija su jednoelijski organizmi koji mogu biti loptastog, tapiastog ili zavojiastog oblika. Meutim, odreen broj vrsta gradi sloenije organizovana tela koja se sastoje iz veeg broja elija i obrazuju konaste ili grozdaste skupine, odnosno kolonije. Bakterije su od virusa znatno veih dimenzija. Meutim, u poreenju sa eukariotima to su mali organizmi ije su dimenzije reda nekoliko mikrometara, tako da se mogu posmatrati samo pomou mikroskopa.

Spore bakterija

Endospore - Poznato je oko 15 rodova bakterija koje imaju mogunost formiranja specifinih zatitnih formi koje se nazivaju endospore ili samo spore. Endospora je dormantni stadijum, ija je enzimska i metabolika aktivnost svedena na minimum ili potpuno odsutna. Zrela spora u centralnom delu sadri DNK, RNK i termostabilne enzime, a koliina vode je svedena na minimum. Iznad zida spore nalazi se korteks (kora), kao i omota spore. Cela ova struktura kod nekih bakterija moe biti obavijena i dopunskim omotaem egzosporijumom. Bakterije mogu da preive u stadijumu spore nekoliko desetina godina, a novija istraivanja su pokazala da spore nekih vrsta mogu da oive (geraminacija) i nakon 25 miliona godina. Spore ne slue za razmnoavanje i od jedne vegetativne elije najee se formira samo jedna spora (Slika 1.0.).

Spore nastaju u procesu sporogeneze (sporulacije). Sam proces sporulacije traje oko 24h, a obino poinje kada koliina hranljivih materija u sredini pone da opada. Majka elija u kojoj se razvija spora naziva se sporangijum, a formirani zaetak endospore prospora. Nakon formiranja endospore, bakterijska elija propada i oslobaa se zrela spora.

Spore prije oslobaanja iz elije mogu biti postavljene terminalno (pri vrhu), subterminalno(ispod jednog od krajeva elije) ili centralno (u samom centru elije). Ako su spore postavljene terminalno, subterminalno ili centralno, a manje su od dijametra elije onda se govori o - bacilarnom tipu spora. Ako su spore postavljene subterminalno ili centralno, pri emu elija dobija oblik vretena onda je re o klostridijalnom tipu spora.

Slika 1.0 Spore bakterija

Egzospore - Pojedine bakterije imaju mogunost formiranja egzospora. Proces formiranja zapoinje pojavom pupoljka na eliji. Pupoljak raste i suava se na mestu spajanja za eliju. Tokom ovog procesa egzospora sazreva i konano se u potpunosti odvaja od majke elije. Egzospore su ovalnog izgleda i imaju debeo zid (Slika 1.0.).Nukleoid, Plazmidi, Ribozomi

Prokariotska bakterijska elija ne poseduje formiran jedrov omota oko dela citoplazme u kome se nalazi nasledni materijal (DNK), niti se u toku deobe formira deobno vreteno. Deo citoplazme sa DNK koji fukncionalno odgovara jedru, naziva se nukleoid (slika 2.0.). Nasledni materijal ini jedan cirkulatorni molekul dvolanane DNK, koja je vezana za citoplazmatinu membranu i ova struktura naziva se bakterijski hromozom. U jednoj eliji bakterija nalazi se obino samo jedan ovakav molekul, to znai da su bakterije haploidne.

Pored hromozoma, u eliji bakterija kao nosilac nasledne informacije moe se nai i plazmid. Plazmidi (slika 2.0.) su ekstrahromozomalni delovi DNK koji se replikuju nezavisno od replikacije hromozomske DNK. elija moe imati jedan, do nekoliko stotina istih ili razliitih plazmida.

Slika 2.0. Prokariotska elija

Ribozomi (Slika 2.0.) bakterija se sastoje iz dve subjedinice, koje se meusobno razlikuju po hemijskom sastavu i koeficijentu sedimentacije. Kod bakterija oni imaju koeficijent sedimentacije 70S. Velika subjedinica ima keoficijent sedimentacije 50S a mala subjedinica 30S (Slika 2.1.). Veliko slovo S oznaava Svedbergove jedinice, a one predstavljaju relativan iznos sedimentacije tokom razdvajanja estica ultracentrifugiranjem, kao rezultat razlike u veliini, masi i obliku estica.

Slika 2.1. Ribozom bakterijaCitoplazmatska membrana

Citoplazma bakterija je ograniena citoplazmatinom membranom (plazmalemom), iznad koje se nalazi periplazmatski prostor i elijski zid. Citoplazmatska membrana graena je iz dva sloja fosfolipida (fosfolipidni dvosloj) i proteina.

Fosfolipidi predstavljaju organske molekule koji se sastoje iz polarne hidrofilne glave i nepolarnog hidrofobnog repa. Oni se u vodenom rastvoru spontano spajaju inei dvoslojnu strukturu, u kojoj su repovi okrenuti jedan prema drugom, a glave prema spolja ka ekstracelularnom tj. intracelularnom prostoru (Slika 3.0.).

Slika 3.0. Shematski prikaz fosfolipida

Proteini - U fosfolipidni dvosloj uronjeni su razliiti proteini (Slika 3.1.). Razlikuju se dve vrste proteina: integralni (transmembranski) proteini, koji u potpunosti premoavaju fosfolipidni dvosloj, i periferni proteini, koji su prikaeni samo za spoljanji ili unutranji sloj fosfolipida. Oni imaju razliite funkcije uestvuju u sintezi spoljanjeg omotaa bakterijske elije, deo su sistema za transport jona i molekula kroz membranu, itd.

Slika 3.1. Shematski prika proteina

U sastav membrane ulaze i oligosaharidi koji vezani za proteine ine glikoproteine, ili su vezani za lipide i ine glikolipide. Uloga elijske membrane

elijska membrana obezbeuje komunikaciju elije sa njenom okolinom. Pod komunikacijom se podrazumeva da se izmeu dve sredine razmenjuju gasovi kiseonik i ugljen-dioksid, joni, mali molekuli, voda i lipidi. Plazmina membrana uestvuje u unoenju i u izbacivanju krupnih molekula, a preko njene povrine elija prima signale iz svoje okoline.

Joni, mali molekuli, voda i lipidi kroz plazminu membranu mogu da prolaze pasivno, bez utroka energije, ili aktivno, uz utroak energije.

Pasivni transport omoguava da kroz lipidni dvosloj prolaze molekuli koji su rastvorljivi u lipidima iz dela sa viom koncentracijom u deo sa niom koncentracijom, proces se naziva difuzija. Difuzija vode kroz membranu se naziva osmoza. Takoe, molekuli koji nisu rastvorljivi u lipidima prolaze kroz elijsku membranu ali zahvaljujui proteinima i takav transport se naziva olakana difuzija.

Aktivan transport Prolazak jona kroz plazmalnu membranu iz dela sa niom u deo sa viom koncentracijom. Za ostvarivanje ovakvog transporta potrebna je energija.

Citoplazma

Citoplazma bakterijske elije u osnovi se sastoji iz vode (70-80%) u kojoj su rastvoreni razliiti molekuli (proteini, lipidi, eeri, joni itd.). Citoplazma je tena, gusta i elastina. Koliina vode u eliji odreena je aktivnou, starenjem elije i spoljanjim faktorima, pre svega osmotskim pritiskom rastvora u kojem se bakterija nalazi.

Kada se bakterijska elija nae u rastvoru sa niim osmotskim pritiskom (hipotonian rastvor) nego to je onaj koji vlada u eliji, voda ulazi u eliju. Kada se dostigne maksimum koliine vode koja moe biti primljena u eliju, elija bubri i u krajnjem sluaju moe doi do njenog pucanja.

U sluaju kada se bakterija nae u rastvoru sa osmotskim pritiskomveim (hipertonian rastvor) nego to je onaj u eliji, voda izlazi iz elije i ona se smeura, taj proces je oznaen kao plazmoliza (Slika 4.0.).

Kada bakterija kod koje je dolo do plazmolize, dospe u rastvor sa niskim osmotskim pritiskom dolazi do obrnutog procesa, pa voda ulazi u eliju i nastaje deplazmoliza (Slika 4.0.).

Slika 4.0. Shematski prikaz plazmolize i deplazmolize

Lokomotorni aparat

U mikroskopskim preparatima napravljenim od ivih bakterija (nativni preparat) moe se uoiti pokretljivost bakterija. Prilikom posmatranja preparata vano je razlikovati pasivno kretanje, koje nastaje dejstvom fizikih sila i pokretanja estica tenosti; i aktivno kretanje koje nastaje metabolikim procesima u bakterijskoj eliji. Bakterije se aktivno kreu klizei ili plivajui.

Flagele

Bievi ili flagele predstavljaju konaste, elastine strukture na bakterijskoj eliji. One se okreu kao propeler i na taj nain omoguavaju bakteriji da se kree. To su tanke i veoma dugake strukture ija duina nekoliko puta premauje duinu same elije. Pokretanje bakterijskih flagela je rezultat hemiosmotskog potencijala vodonikovih jona koji se javlja na elijskoj membrani. Ukoliko elija ima vei broj flagela, sve se one pri kretanju orijentiu u isti pravac. Polarne flagele su one koje se nalaze na polu ili polarnoj oblasti elije, a lateralne flagele su one koje se nalaze na bonim stranama elije. Prema broju flagela i njihovom rasporedu na povrini elije razlikuju se etiri kategorije bakterija. Monopolarne monotrihe su one koje imaju samo jednu flagelu na jednom polu elije, monopolarne politrihe su one koje imaju vei broj flagela na jednom polu elije, bipolarne politrihe su one koje imaju dva flagela na oba pola elije, dok se peritrihe odlikuju vie ili manje ravnomerno rasporeenim flagelama po celoj povrini elije. Po pravilu, polarne flagele su deblje od flagela rasporeenih peritrihno.

Flagele bakterija su izgraene od tri dela: filamenta, bazalnog zgloba i bazalnog tela (Slika5.0.). Filament je deo flagele koji se nalazi u spoljanjoj sredini i ini oko 95% flagelarnog aparata. Izgraen je od velikog broja subjedinica globularnog proteina koji se naziva flagelin. Subjedinice flagelina se povezuju u linearne polimere koji predstavljaju subfibrile. Ovako graene subfibrile su spiralno uvijene i ine filament koji na poprenom preseku ima skoro heksagonalan oblik i upalj je u centralnom delu. Bazalni zglob predstavlja mesto pripoja flagele za bakterijsku eliju. To je luno savijena struktura duine 55 nanometara koja je izgraena od 130 proteinskih subjedinica koje se po hemijskoj strukturi znatno razlikuju od subjedinica filamenta.

Slika 5.0. Graa lokomotornog aparata gram negativnih bakterija

Bazalno telo (kinetozom, blefaroplast) je deo flagele koji se nalazi izmeu bazalnog zgloba i citoplazme. Ova struktura ima kljunu ulogu u pokretanju flagela i izgraena je od centralne osovine koja prolazi kroz sistem diskova. U grau bazalnog tela Gram negativnih bakterija ulaze etiri diska. Tako se dva unutranja (S i M) nalaze u citoplazmatinoj membrani, spoljanji P disk je smeten u peptidoglikanskom sloju, a spoljanji L u lipopolisaharidnoj membrani. Unutranji diskovi su direktno povezani sa centralnom osovinom. Neposredno su ukljueni u proces rotacije i funkcioniu kao rotor i stator. Centralna osovina samo prolazi kroz spoljanje diskove i zbog toga se smatra da je njihova uloga u ubrzavanju rotacije flagela. Kod Gram pozitivnih bakterija u okviru bazalnog tela postoje samo dva unutranja diska. Pri tome je jedan smeten u citoplazmatskoj membrani, a drugi u peptidoglikanskom sloju.

Slika 5.1. Raspored flagela na bakterijskoj eliji

Aksijalni filamenti

Neke bakterije se kreu pomou bieva koji nisu u kontaktu sa spoljanjom sredinom. Naime, 2-200 bieva se nalaze izmeu unutranje membrane i spoljanjeg omotaa. Ove strukture se nazivaju endoflagele ili aksijalne niti i sainjene su od kontraktilnih vlakana. Aksijalne niti polaze sa krajeva elije prema centru, gde se preklapaju. U toku kretanja elija se esto uvija i izvija, ali uvek ostaje spiralna.

Fimbrije

Na povrini elije bakterija se obino nalaze fimbrije (Slika 5.2.). To su cevaste strukture izgraene od proteina fimbrina i morfoloki podseaju na flagele. Za razliku od flagela fimbrije su tanje, krae, daleko brojnije i rigidnije. Duina fimbrija se kree izmeu 1 i 2 mikrometra, prenik od 2 do 10 nanomera, a na jednoj eliji ih moe biti od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. Ove strukture se sreu i kod Gram pozitivnih i kod Gram negativnih bakterija, ali su znatno ee kod druge grupe. Tako se fimbrije Gram negativnih bakterija karakteriu dijametrom oko 7 nanometara i upljinom od 1,5 nanometar, dok su one kod Gram pozitivnih bakterija tanje i njihov prenik iznosi izmeu 2 i 3 nanometra. Fimbrije se od flagela razlikuju i u funkcionalnom smislu. Naime, ne slue za kretanje, ve imaju adhezivnu ulogu. Na taj nain omoguavaju bakterijama da se privrste za neorgansku podlogu ili da se meusobno povezuju, to rezultira formiranjem skrame ili pelikule na povrini tenosti. Takoe, fimbrije omoguavaju bakterijama da se adhezuju za specifine receptore na povrini elija, to predstavlja znaajnu fazu u nastanku infektivnih procesa. To su "faktori kolonizacije" koji su znaajni za virulenciju nekih patogenih bakterija. Smatra se da ove strukture imaju i ulogu u regulaciji osmotskog pritiska. Ova njihova uloga se ostvaruje zbog toga to fimbrije vre transport jona.

Slika 5.2. Fimbrije i Pili

Pili

To su strukture sline fimbrijama. Od njih se razlikuju po duini. Naime, pili mogu da dosegnu duinu i do 20 mikrometara. Obino se na povrini bakterijske elije nalazi svega jedan do etiri pilusa. U reim sluajevima se nalazi i do deset pilusa. Sreu se prvenstveno kod Gram negativnih bakterija. Osnovna uloga pila je u procesu konjugacije, pa se zbog toga oznaavaju i kao seks pili (Slika 5.2.). U toku konjugacije grade mostie izmeu dve bakterijske elije, donora i recipijenta. Kroz ove strukture prolazi deo molekula DNK. Pili mogu da izazovu hemaglutinaciju, odnosno slepljivanje eritrocita. Ove strukture mogu da se podele u etiri tipa na osnovu ove osobine i uticaja D-manoze na proces hemaglutinacije. Prema strukturi pile je mogue podeliti na tri tipa: tanke i fleksibilne, debele i fleksibilne, debele i rigidne. Najbolje je prouena struktura F pila vrste Escherichia coli. Oni su graeni od helikalno organizovanih subjedinica proteina nazvanog pilin. Subjedinice izgraene od pilina grade cilindar dijametra 8 nanometara u ijem centru se nalazi upljina irine 2 nanometra.elijski zid

elijski zid je sloen molekul sastavljen iz polisaharida i peptida povezanih kovalentnom vezom. Osnovna jedinica grae elijskog zida je muropeptid. Nain povezivanja lanaca muropeptida (mureina) razlikuje se kod gram pozitivnih i gram negativnih bakterija.

Bojenje po Gramu

Bojenje po gramu je metoda razlikovanja bakterija i podela u dve velike grupe: gram pozitivne i gram negativne bakterije. Metoda je dobila ime po danskom nauniku koji je i otkrio Hansu Gramu (Hans Christian Gram, 1853-1938). Bojenje po Gramu razlikuje bakterije na osnovu fizikih i hemijskih karakteristika njihovog elijskog zida, gde se detektuje peptidoglikan (murein). Gram pozitivne bakterije imaju debeo sloj peptidoglikana koji zadrava boju, a elija se boji ljubiasto. Gram negativne bakterije imaju tanji sloj pa elija ne zadrava boju, boja se spira i elija je ruiaste ili crvene boje.

6.0 Preparat gram pozitivnih i gram negativnih bakterija

elijski zid gram pozitivnih bakterija - graen je iz veoma debelog sloja naslaganih mureinskih mrea, koje ine 50-90% elijskog zida. U ovoj mrei nalazi se veliki broj molekula, meu kojima su najdominantnije i za ove bakterije karakteristine tejhojina (tejhojna) ilipotejhojina (tejhoina + lipidi) kiselina (gr. teichos = zid). One su odgovorne za negativno naelektrisanje elije, imaju ulogu i u preuzimanju nekih katjona, pre svega magnezijuma iz spoljanje sredine. Pored ovih molekula u okviru elijskog zida gram pozitivnih bakterija mogu se nai i polisaharidi, retko proteini, a lipidi gotovo nikada. Ispod elijskog zida gram pozitivnih bakterija, a iznad citoplazmatine membrane, nalazi se periplazmatski prostor.

Slika 6.1. elijski zid gram pozitivne bakterije

elijski zid gram negativnih bakterija - daleko je tanji od elijskog zida gram pozitivnih bakterija, ali je sloenije grae. elijski zid je izgraen iz svega nekoliko peptidoglikanskih (mureinskih) slojeva koji ine svega 1-10% celokupne mase elijskog zida. U grai elijskog zida uestvuje i tzv. spoljanja membrana (lipopolisaharidni sloj), slina je citoplazmatinoj membrani i sastoji se iz proteina i lipida. Ona okruuje eiju sa spoljanje strane, a izmeu nje i mureinske mree nalazi se periplazmatski prostor. U spoljanjoj membrani nalaze se proteini porini koji omoguavaju propustljivost membrane.

Slika 6.2. elijski zid gram negativne bakterije

Slika 6.3. elijski zid gram pozitivne i gram negativne bakterije

Osnovna funkcija elijskog zida bakterija je da daje oblik eliji i da je titi od razliitih spoljanjih uticaja.

Struktura zida moe da se narui delovanjem antibiotika. ToksiniToksinost je sposobnost mikroorganizma da produkuje toksine koji oteuju ili ubijaju elije domaina. Spoljanji sloj spoljanje membrane gram negativnih bakterija lipopolisaharidne prirode predstavlja endotoksine. Ovi toksini su sastavni deo elije i oslobaaju se u velikoj koliini tek nakon smrti bakterije. Postoje i egzotoksini koji su proteinske prirode i koje bakterije lue u spoljanju sredinu.

Spoljanji omota

elije bakterija produkuju odreene supstance izvan elije, odnosno ekstracelularno. One obrazuju tanji ili deblji omota koji nalee naelijski zid. Po hemijskom sastavu spoljanji omotai bakterijske elije predstavljaju razliite egzopolimere. U najveem broju sluajeva egzopolimeri su polisaharidi koji ne moraju, ali mogu da sadre azot i koji hidrolizom daju monosaharide, aminoeere i organske kiseline. Spoljanji omotai nisu obavezne strukture bakterijske elije, ali im se pripisuje odreena korist za funkcionisanje elije. Oni tite eliju od mehanikih povreda, isuivanja, a stvaraju i dopunsku osmotsku barijeru. Takoe predstavljaju dopunsku prepreku za prodiranje bakteriofaga. U industrijskoj proizvodnji egzopolisaharida koristi se sposobnost odreenih bakterija da stvaraju egzopolimere.

GlikokaliksSplet polisaharidnih fibrila koji okruuje bakterijsku eliju se oznaava kao glikokaliks. Zbog toga to teko moe da se vidi i elektronskim mikroskopom njegovo postojanje je dugo bilo previeno. Osnovna uloga glikokaliksa je adherencija bakterija za elije domaina. Glikokalik kod bakterija koje ive u prirodnim uslovima u biofilmu (dentalni plakovi, biofilmovi na kateterima, protezama) ima znaajnu ulogu u zatiti od isuivanja, zatim koncentrie hranljive materije i ini bakterije otpornim na dejstvo antiseptika, dezinficijenasa i antibiotika.

Kapsule

Dobro definisana sluzava struktura koja nalee na elijski zid bakterija se oznaava kao kapsula. Vrste koje poseduju kapsulu se oznaavaju kao inkapsulisane bakterije. Moemo razlikovati dva tipa kapsula - makrokapsule i mikrokapsule.

1. Makrokapsule su dosta debeli omotai ija debljina se najee kree izmeu 0,2 i 1 mikrometar, a moe dostizati i debljinu od 10 mikrometara. Obino je izgraena od heteropolisaharida, a ree od polipeptida i glikoproteina. Makrokapsule imaju vrstinu gela, a sa elijkim zidom su povezane kovalentnim vezama. Ovi omotai se mogu uoiti nakon specijalne metode bojenja i pomou svetlosnog mikroskopa.

Makrokapsule se nalaze kako kod Gram pozitivnih tako i kod Gram negativnih bakterija. Meutim, ona nije neophodna za njihov ivot. One elije koje je poseduju imaju niz prednosti. Osnovna funkcija makrokapsule je zatita bakterijske elije od razliitih spoljanjih uticaja kao to su mehanike povrede, toksini, nepovoljan pH, osmotski stres, zatita od predatorskih bakterija. esto se deava da patogene bakterije stvaraju makrokapsulu u organizmu domaina, a gube je kada se kultiviu na vetakim hranilitima. Makrokapsula predstavlja osmotsku barijeru, a spreava i isuivanje elije. Ponekada predstavlja rezervu hranljivih materija. Patogene bakterije koje poseduju makrokapsulu lake se privruju za elije, te na taj nain ovaj omota obezbeuje virulentnost. Pored toga titi bakteriju od fagocitoze, to znai da obezbeuje i patogenost. Istovremeno makrokapsula ima i antigene karakteristike, a takoe je odgovorna i za formiranje biofilmova.

2. Mikrokapsula - je daleko tanja od makrokapsule (10-30 nm) i sastavni je deo spoljanje membrane gram negativnih bakterija.Kod pojedinih vrsta bakterija kapsule mogu biti znatno tanje, ali se jo uvek mogu videti svetlosnim mikroskopom. Meutim, kapsule koje su prisutne na povrini pojedinih bakterija su suvie tanke da bi se direktno videle, iako je kapsularni materijal dokazan hemijskim i imunolokim metodama. Takve kapsule se oznaavaju kao mikrokapsule. Njihova debljina se kree izmeu 10 i 30 nanometara. Predstavljaju sastavni deo spoljanje membrane, odnosno lipopolisaharidnog sloja Gram negativnih bakterija.

Sluzavi omota

- je rastresit, difuzni omota bakterija koji je graen odhomopolisaharida. Vana uloga ovog omotaa je povezivanje elija kod formiranja npr. tetrada, sarcina i slino. Kod nekih bakterija sluzavi omotai pomau u formiranju zubnih navlaka tj. plaka, koje se smatraju poetnim stadijumom nastanka zubnog karijesa.Sluzna sara

- je rigidni omota kod gvoevitih i manganskih bakterija.

S - omotai

- su kristalne strukture na povrini elije. Kod arhea se sreu kao jedini omotai elije.

Slika 7.0. Shematski prikaz prokariotske elije

Zakljuak

Sigurno ste uli izreku: savrenstvo je u jednostavnosti. Bakterijska stanica upravo u to vjeruje. Vrlo je jednostavna. To je vana razlika izmeu bakterija i svih nas. Naime, gotovo sve biljke i ivotinje sastoje se od stanica koje imaju jezgru. Jezgra je upravljaki centar cijele stanice (zamislite neto poput pilotske kabine u avionu).

Bakterija je jednostavnije grae i nema jezgru, ve samo tzv. nukleoid (kruna DNK bez prave jezgre oko nje) koji je neto poput vozaevog mjesta u autobusu. Bez kabine, bez mnotva tipki, samo osnovne komande. To je vjerojatno zato to su bakterije vrlo stare, a kroz evoluciju nisu razvile jezgru. No oito im nije toliko niti trebala jer su i danas vrlo ivahne i rairene.

Bakterije su graene od polutekuih tvari koji ine najvei dio bakterijske stanice tzv. citoplazme, elijskog zida koja je vrsta tvorevina graena od mureina, bieva koje slue za pokretanje, DNK koja nije obavijena jezgrinom membranom, stanine membrane koja predstavlja tanki sloj graen od razliitih vrsta molekula, i vrstog omotaa.

Literatura

1. Durakovi S., Redepovi S., (2002). Uvod u opu mikrobiologiju. I. Kugler, Zagreb.

2. Durakovi S., Redepovi S., (2004). Bakteriologija u biotehnologiji - knjiga prva - I.dio. Sveuilini udbenik (ured. S. Durakovi). Kugler d.o.o., Zagreb.

3. Durakovi S., Redepovi S., (2004). Bakteriologija u biotehnologiji - knjiga prva - II.dio. Sveuilini udbenik (ured. S. Durakovi). Kugler d.o.o., Zagreb.

4. Preseki V., (2003). Virologija. Medicinska naklada, Zagreb.