Lean Proizvodni Sistemi i Reagbilnost Lanca Snabdevanja

  • View
    295

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Lean Proizvodni Sistemi i Reagbilnost Lanca Snabdevanja

Rad primljen: 15.12.2009. UDK: 005.6

LEAN PROIZVODNI SISTEMI I REAGIBILNOST LANACA SNABDEVANJALEAN PRODUCTION SYSTEMS AND SUPPLY CHAIN REAGIBILITYDuan Regodi, Slobodan Jovanovi, Mihajlo StankiRezime: Lean koncept predstavlja skup postupaka kojim se sistemski iznalaze beskorisne aktivnosti u procesima rada, kao i izvori greaka, s ciljem da se utie na kvalitet, trokove i vreme proizvodnje. Lean proizvodni sistem je japanski koncept proizvodnje koji je stekao veliku popularnost kada je termin oznaen kao deo studije o analiziranju naina proizvodnje svetske automobilske industrije. U fokusu takozvanog lean koncepta je eliminisanje svih gubitaka i svih aktivnosti koje ne dodaju vrednost. Koncept lean se najbolje moe primeniti ukoliko je tranja relativno stabilna i predvidiva, i kada su zahtevi (tranja) kupaca slini. Kljune rei: Abstract: Lean concept is a set of procedures for systematic location of useless activities in work processes, as well as the sources of errors, in order to influence quality, costs and time of production. Lean production system is a Japanese production concept, which became very popular when the term appeared in a study of production in the world automobile industry. The focus of the lean concept is elimination of all losses and activities that dont add value. The lean concept is best applied in case of relatively stable and predictable demand and similar requirements of customers Key words:

INENJERSKI MENADMENT

1. UVOD Pojam lean zamenjuje skup principa i mera za efektivno i ekasno planiranje, pripremu, izradu i kontrolu u lancu koji uestvuje u stvaranju novih vrednosti prilikom transformacije ulaza u proizvode kao izlaze iz industrijskih sistema. Kljune komponente lean koncepta su: decentralizovane strukture preduzea,

upravljanje kvalitetom u funkciji potreba potroaa, humanizacija rada i upravljanja, integracija potroaa i isporuioca u funkciji ostvarivanja maksimalnih efekata, orijentisano upravljanje tehnologijama u funkciji zaheva procesa poslovanja, regionalizacija, internacionalizacija i mobilnost.209

INENJERSKI MENADMENT

Pri klasinom prilazu organizovanja i upravljanju proizvodnim sistemima, organizacione strukture hijerarhijski se ralanjuju, pa dolazi do ralanjivanja celokupnog procesa nastajanja proizvoda na delatnosti vezane za planiranje, izvoenje rada i obezbeenje kvaliteta. Za razliku od navedenog prilaza, lean koncept zahteva decentralizovane strukture kada se odgovornosti i kompetencije prenose na grupe s visokim sposobnostima samooptimizovanja i samoupravljanja. Cilj je da se omogui zaokruivanje izrade proizvoda, da se znaajno smanji vreme protoka, skrate putevi odluivanja, smanje trokovi proizvodnje i slino. U poetku lean koncept je za mnoge bio koncept bez mogunosti konkretne realizacije, budui da se lean proizvodni sistem u mnogim oblastima oslanjao na specian japanski mentalitet, proizvodnu praksu, osobenu japansku kulturu,Slika 1. Elementi vremena radnog ciklusa

reju, na svojstvene japanske uslove. Zato evropska preduzea nisu mogla dovoljno dobro da prenesu pojedine komponente lean koncepta u domae uslove, ali su zato mogla dobro da prenesu CIM koncept, s obzirom na kulturne srodnosti Evrope i Amerike. S obzirom na rezultate koje je postigla japanska privreda primenom lean koncepta, smatra se da vizija lean koncepta u naim uslovima treba da bude prihvaena u grubom obliku, a cilj da bude iznalaenje uslova da bi se uoili faktori koji dovode do uspeha. Prilikom traenja puteva za poboljanje ekasnosti i efektivnosti, polazana taka trebala bi da bude korienje sopstvenih snaga, ideja i koncepata. Japanski elementi mogli bi da budu uzor u formiranju nove svesti, kao to su razumevanje izmeu radnika i potroaa, s tim da se japanski koncept mora prilagoditi naim uslovima.

210

Lean koncept je okarakterisan sistemskim iznalaenjem beskorisnih aktivnosti u procesima rada, kao i izvor greaka, s ciljem da se utie na kvalitet, trokove i vreme proizvodnje [5,6]. Tome znatno doprinose nove metode u obuavanju zaposlenih i razvijena informaciona tehnologija. Na slici 1. prikazani su elementi radnog ciklusa, odnosno, vremena korisnih i beskorisnih aktivnosti. Lean koncept klasikuje vreme u procesima rada na: vreme trajanja operacija koje menjaju stanje predmeta rada, vreme trajanja operacija koje ne menjaju stanje predmeta rada. Vreme trajanja operacija koje menjaju stanje predmeta rada uglavnom zavisi od tehnolokog nivoa opreme i na njih se ne moe mnogo uticati. Lean koncept polazi od stanovita da se ono moe posmatrati kao konstanta u matematikom modelu. Meutim, vreme utroeno na pripremno-zavrne aktivnosti, kao i aktivnosti za vraanje proizvodnog sistema i tehnikih sredstava u radno stanje,

varijabile su na koje se metodama lean koncepta moe znaajno uticati. ta se deava sa vremenom kod tradicionalnog i lean koncepta upravljanja proizvodnjom ilustrativno prikazuje slika 2. 2. LEAN KONCEPT Lean koncept se moe opisati sledeim segmentima: 1. proizvodnja kao celovit proces, 2. ovek kao odluujui faktor, 3. preventivno obezbeenje kvaliteta, 4. dosledna trina orijentacija, 5. povezanost sa dobavljaima i potroaima (sl. 3). Prilaz posmatranju proizvodnje kao celovitog procesa treba da dovede do smanjenja unutranje sloenosti u funkciji proizvodnje. Naime, timski rad svih uesnika koji rade na stvaranju proizvoda treba da dovede do blagovremenog otklanjaja greaka i zastoja u procesu proizvodnje. Iako u poetku esto dolazi do poveanih trokova usled diskusija o

INENJERSKI MENADMENT

Slika 2. Transparentni prikaz tradicionalnog i lean naina upravljanja proizvodnjom

211

INENJERSKI MENADMENT

Slika 3. Koncept lean proizvodnog sistema

raznim problemima proizvodnje, to e ipak, kasnije, ukoliko se primene metode i tehnike timskog rada, kao rezultat imati poveanje ekasnosti i efektivnosti procesa rada u proizvodnji. ovek kao odluujui faktor je nezamenjljiv u reavanju problema. Tu se polazi od injenice da ne postoji pojedinac koji bolje poznaje prirodu i kompleksnost odreenog posla od oveka koji je radno angaovan na tom poslu. Od njega se oekuje visoka kompentencija, nadlenost i sposobnost u reavanju problema koji ometaju kvalitetan i pouzdan rad. Zato je neophodno poveanje motivacije kako bi se smanjili hijerarhijski nivoi, da bi se odgovornost za reavanje problema prenela na uesnike na niim hijerarhijskim nivoima u procesima rada. Preventivno obezbeenje kvaliteta, gde se poseban akcenat daje sistemu menadmenta kvalitetom sa ciljem da se projektovani i implementirani sistem odrava i permanentno poboljava. Tu se procedurama propisuje nain izvoenja transformacionih i upravljakih procesa. Oni su usmereni na to se izbalansirano zadovolje potrebe i oekivanja kupaca i drugih zainteresovanih strana. Cilj je postii:212

stabilnost procesa u propisanim granicama, ponovljivost procesa sa visokom sposobnou reprodukcije, da se tolerancijska polja kontinuirano suavaju, te da se trokovi proizvodnje i kontrole smanjuju. Sve se to radi s ciljem da industrjski sistem doe u fazu TQM, odnosno fazu totalnog menadmenta kvalitetom prema zahtevima aktuelne serije standarda ISO 9000. Dosledna trina orijentacija podrazumeva vei uticaj zaposlenih u preduzeu na zaposlene u funkciji marketinga. Pri tom se poseban znaaj daje zaposlenim u razvoju i proizvodnji radi proirenja dejstva preduzea na kupca. Tu se pre svega misli na segmente tehnikog savetovanja o upotrebi proizvoda, gde se pored proizvoda prodaju i nauna saznanja. Cilj je kratkorona i eksibilna reakcija na elje kupaca, kao i brza reakcija prilikom njihovih reklamacija. Povezanost s kupcima i isporuiocima je jedan od bitnih principijelnih prilaza japanske proizvodnje u pravcu rasta ekasnosti i efektivnosti. Pokazalo se da timski rad sa kupcima i kljunim

isporuiocima doprinosi istovremeno sniavanju trokova i poveanju kvaliteta proizvoda. Zbog toga se isporuioci razvrstavaju po principima ABC analize. Sa isporuiocima koji se svrstaju u grupu A zajedniki se radi na proizvodu s ciljem da se smanje trokovi proizvodnje, a povea njegov kvalitet. Istovremeno se radi na tome da se ulazna kontrola premesti na lokaciju isporuica. Konani cilj je da roba nema greke (nula greka). Sledei bitan element u zajednikom radu je sinhronizacija proizvodnje i regulisanje isporuke sa kupcem radi isporuke robe tano na vreme (JIT). Iz reenog proizilazi da lean koncept menja nain organizacije i upravljanja proizvodnim sistemima, u skladu sa sledeim ciljevima: smanjenje hijerarhije na maksimalno tri nivoa, formiranje manjih i na rezultat orijentisanih i decentralizovanih organizacionih jedinica, prilagoavanje proizvodnih i tehnikih jedinica po granama (branama), ostvarivanje kvaliteta, isporuke, minimalnih trokova u procesima rada putem obuavanja zaposlenih, iskoriavanje radnog vremena radnika dok maina radi, prilagoavanje radnog vremena prema zahtevima trita, visoka sposobnost timova i timsko rukovoenje, neprekidno korienje i pronalaenje malih poboljanja na radnom mestu i okruenju, uee u automatizaciji procesa rada, poveanje eksibilnosti, promena naina stimulisanja i plaanja, od ugovorenih do drugih formi

koje su zavisne od poslovanja, postavljanje strukture kvaliteta u kojoj je prihvatljiv princip nulte greke. Za ekasniju i efektniju primenu lean koncepta treba koristiti sledeih pet principa lean koncepta: 1. Value usmerenost na kupce (sposobnost ili mogunost da se ispune zahtevi kupaca sa proizvodima i/ ili uslugama u pravo vreme i uz odgovarajuu cenu); 2. Value stream efektivni i ekasni procesi rada od utvrivanja potreba i oekivanja kupaca, pa do njihovog ispunjenja; 3. Flow kontinuirani tokovi, tako da proizvod proe sve procese, bez zaustavljanja, karta, loeg kvaliteta i povratnih procesa rada; 4. Pull pokretanje proizvodnje na zahtev kupaca; 5. Perfectionsavrenstvo u radu kroz neprekidno traganje za perfekcijom. Primena principa lean koncepta treba da sma