VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT U SAOBRAAJU

S A D R A JUVOD.........................................................31. TEHNOLOKA SUTINA TRANSPORTNOG LANCA..............................................5

2. TEHNIKO TEHNOLOKA REENJA KOJA SU OMOGUILA INTERMODALNOST.......................................................................................................7

3. OSNOVNA OBELEJA INTERMODALNIH TRANSPORTNIH TEHNOLOGIJA...............................................................................................................10

4. PRETOVARANJE...........................................................................................................12 4.1. Paletizacija ...............................................................................................................12 4.2.Kontejneri....................................................................................................................155. KARAKTERISTIKE TRANSPORTNIH TEHNOLOGIJA....................................... 20 5.1. Saobraajna sredstva za prevoz saobraajnih sredstava........................................... 21 5.2. Prevoz natovarenih drumskih vozila eleznikim vagonima .................................. 22 5.2.1. Piggy-backa tehnologija ................................................................................ 22 5.2.2. Kangourou tehnologija....................................................................................23 5.2.3. Huckepack tehnologija .................................................................................. 23 5.2.4. Tehnologija niskih zglobnih vagona.............................................................. 24 5.2.5. Fleks vem tehnologija ..................................................................................24 5.2.6. Kassbokhrer-kirn tehnologija .........................................................................25 5.3. Liner-trans tehnologija .............................................................................................25 5.4. Railven-roadreoler tehnologija .................................................................................26 5.5. Tehnologija prevoza eljeznikih vozila na specijalnoj drumskoj priloklici............27 5.6. Tehnologija prevoza putnikih automobila na posebnim eljeznikim vagonima...27 5.7. Fishy-back tehnologija ..............................................................................................28 5.8. Trgerfischiffe tehnologija...........................................................................................28 5.9. Tehnologija prevoza rasutih tereta kombinacijom eljezniko-renim putem...........29 5.10. Feribot sistem ..............................30

6. DOMENI UEA POJEDINIH VIDOVA TRANSPORTA ...................................31

7. ZAKLJUAK....................................................................................................................32

8. LITERATURA..................................................................................................................33UVOD

Pojam tehnologija u irem smislu podrazumeva primenu nauke i uopte primenu znanja i vetina u ostvarivanju izvrenja transportne usluge.

Prenoenje materijala, robe ili ljudi sa jednog mesta na drugo, izmeu prostorno razdvojenih mesta proizvodnje i potronje, predstavlja transport.

Sam transport je deo privrede, sutinski predstavlja skup saobraajnih sredstava i puteva, kao i prateih sistema, opreme i ureaja neophodnih za nesmetano obavljanje procesa transporta.

Saobraajna sredstva ine automobili, prikolice, poluprikolice (drumski saobraaj), lokomotive i vagoni (eljezniki saobraaj), brodovi, bare (vodeni saobraaj), avioni, helikopteri (vazduni saobraaj).

Saobraajni putevi i koridori su putevi specijalne namene za kretanje odgovarajuih vozila.

Prateu saobraajnu infrastrukturu ine: teretne i putnike stanice, terminali, utovarne i istovarne stanice, servisna i remontna mesta, sredstva veze, signalizacije i dr.

Sam transportni poces se sastoji iz tri faze i to: -utovar - priprema voznog sredstva, organizacija utovarnog mesta, sortiranje tovara i formiranje dokumentacije koja prati prevoz, ulazak putnika u prevozno sredstvo i utovar prtljaga,-prevoz - osnovna funkcija transporta, obuhvata prevoz tereta to jest putnika i prtljaga izmeu otpremnog i odredinog mesta,-istovar sputanje tovara sa transportnog sredstva, na mesto za istovar i predaja istog sa prateom dokumentacijom, izlazak putnika i istovar prtljaga na mestu istovara.

Danas kada ivimo u vreme intezivnog razvoja saobraaja sutinu tehnologije transportnog

procesa ini skup razliitih operacija sa ciljem da se obezbedi neprekidni transportni lanac poev od mesta utovara, lica i robe (tereta) pa sve do momenta njihovog istovara.

Svedoci smo veoma znaajne primene razliitih tehnologija transporta u ijoj realizaciji uestvuju transportna sredstva vie vidova saobraaja a pri tome se tovarna jedinica nije menjala. Drgim reima primenjena je tehnologija formiranja jednog opteg transportnog lanca sa ciljem, brzog, jeftinijeg, pouzdanaog i bezbednog prevoza tereta od vrata do vrata. Ovakav vid transporta nazivamo integralni transport.

esto je koriena definicija : Pod transportnim lancem podrazumeva se celokupnost svih unutranjih i spoljnih operacija kojima se moraju podvrgnuti sirovine, poluproizvodi i gotovi proizvodi, pri donoenju, preradi i montai, pakovanju i transportu do mesta prodaje i potronje ako se pri tome koriste transportne jedinice istih standardizovanih dimenzija i nosivosti.

Integralni transportni sistem, sa stanovita jedinstvene celine, deli se na tri osnovna sistema i to:

- Intermodalni transport imamo kada se roba ne tovari neposredno na transportno sredstvo nego se slae na palete ili kontejnere, tako da oni zajedno sa robom postaju teret koji efikasno i racionalno mogu preuzimati sredstva svih oblika transporta. To znai da je to takva tehnologija kojom se umetanjem pomonih sredstava izmeu tereta i transportnog sredstva teret ukrupnjava i omoguuje korienje mehanizacije tako da se bez kontakta sa robom ona transportuje od vrata do vrata.

- Multimodalni transport imamo kada se u prevozu robe koriste dva savremena i odgovarajua transportna sredstva pri emu prvo zajedno sa teretom postaje teret za drugo transportno sredstvo, uz uslov da se transportni proces odvija uzmeu dve drave.

- Kombinovani transport predstavlja transport robe kojim se u jednom transportnom lancu od mesta proizvodnje do mesta potronje, kombinovano koriste najmanje dve vrste transportnih sredstava. Kombinovani transport je intermodalni transport kod koga se najvei deo transportnog puta realizuje eleznikim ili vodnim prevozom, a poetno-zavrne operacije se obavljaju primenom drumskih transportnih sredstava.

Slika 1. Vidovi saobraaja koji se mogu kombinovati

Kombinovani transport pored transporta kontejnera, delova vozila ili kompletnih vozila jednog vida transporta (drumskog, eleznikog, vodenog) drugim vidom transporta (Slika 1.), obuhvata i primenu paletnih sistema (Slika2.).

Slika 2. Paletni sistemi

Uzroci nastanka i razvoja kombinovanog transporta su:

- bolje iskorienje prednosti vidova prevoza (korienje onog vida prevoza koji je po svojim eksploataciono-tehnikim odlikama najpogodniji za konkretan transportni zahtev);

- potreba za povezivanjem velikog broja prostorno rasprostranjenih poiljaoca i primalaca robe;

- velikih trokova transporta po jedinici (kg robe, preenom kilometru puta itd) pojedinih vidova transporta (drumski, vazduni);

- zatite ivotne sredine u prevozu opasnih materija i od negativnog uticaja drumskog transporta;

- poveanja pouzdanosti isporuke,

- lake obeleavanje, identifikovanje i praenje robe, itd.

1. TEHNOLOKA SUTINA TRANSPORTNOG LANCA

Tehnoloka sutina transportnog lanca posmatrano danas ini sinhronizovanje prevozno skladinih procesa. Kod prevoza robe od proizvoaa do potroaa koristi se niz varijanti korienja razliitih vidova prevoza. Sve te varijante se zasnivaju na zajednikim elementima:

- korienje razliitih tipova vozila (zavisno od vrste i koliine robe koja se prevozi), - prostor na spojnim mestima transporta (izmeu korisnika usluga i prevoznika, kao i izmeu razliitih prevoznih sredstava), - korienje razliitih pretovarnih sredstava prilagoenih pojedimim vrstama robe i razliitim vrstama vozila,

- skupa pakovanja neophodna za zatitu robe pri transportovanju i drugo.

Transportni sistemi koji obuhvataju vie vidova saobraaja razmatraju se kroz:

- Intermodalnu transportnu mreu koja u sutini je logistiki povezan sistem koji koristi dva ili vie vidova saobraaja. Ovi vidovi saobraaja imaju zajednike karakteristike rukovanja teretom ili preusmeravanja putnika (presedanje) prilikom premetanja sa jednog na drugi vid za vreme trajanja prevoza od polazita do odredita.

- Multimodalnu transportnu mreu gde svi vidovi saobraaja povezuju polazita i odredita. Iako je mogu intermodalni transport, on ne mora nuno da se deava.

Na Slici 3. su prikazane dve alternative distribucije tereta. Na levoj strani je prikazana standardna ''od take do take'' multimodalna mrea gde su polazita (A, B i C) nezavisno jedna od druge povezane sa dolazitima (D, E i F). U ovom sluaju su koriena dva vida saobraaja i to drumski i elezniki. Na desnoj strani je prikazana intermodalna integrisana mrea. U ovom sluaju teret, koji treba da se dostavi iz taaka (A, B i C) u take (D, E i F), se predhodno dostavlja u eljezniki terminal (1) gde se vri pretovar i konsolidacija. Posle toga se teret eljeznicom transportuje do novog eljeznikog terminala (2), gde se dalje roba ponovo pretovara i otprema u dolazita (D, E i F). Efikasnost ovakve mree najvie zavisi od mogunosti pretovara u transportnom terminalima.

Slika 3. Multimodalna i intermodalna transportna mreaFaktori koji utiu na organizaciju intermodalnosti su:

- osobine i koliina robe koja se transportuje;

- vid saobraaja koji se koristi;

- polazite i odredite;

- trokovi i vreme trajanja transporta;

- vrednost robe i uestalost prevoza.

Intermodalni transportni lanac podrazumeva etiri osnovna procesa i to:

-Spajanje - proces sakupljanja i konsolidacije tereta na terminalima. Terminal se nalazi na mestu spajanja lokalnog i regionalnog sistema distribucije i na mestu spajanja nacionalnog i internacionalnog sistema distribucije. Najbolje bi bilo da teret od dobavljaa stie u distributivni centar sjedinjen i konsolidovan. Za obavljanje ovog procesa najbolje je koristiti drumski transport jer je fleksibilan i najpodesniji je za pruanje od ,,vrata do vrata,, usluge. Proces spajanja, takoe, ukljuuje aktivnosti koje su blisko povezane sa proizvodnom funkcijom, a to su pakovanje i skladitenje.

-Povezivanje predstavlja konsolidovani (utvren) saobraajni tok (teretni voz, kontejnerski brod ili ak kamionski konvoj) izmeu najmanje dva terminala, koji se odvija na podruju nacionalnog ili internacionalnog sistema distribucije tereta.

-Promena vida transporta najbitniji proces u intermodalnom transportnom lancu. Ovaj proces se odvija u terminalima. Terminali obezbeuju efikasan kontinuitet unutar transportnog lanca.

-Razdvajanje. Teret koji je stigao u terminal koji se nalazi u blizini njegovog odredita treba da se rastavi i prenese u lokalni, odnosno regionalni, sistem distribucije. Ovaj proces je povezan sa potronjom, i preteno se realizuje u gradskim zonama.

U zavisnosti od geografskog podruja koji se posmatra, tokovi se ureuju na razliite naine. Na lokalnom nivou oni se ureuju pomou distributivnih centara obino sastavljenih od pojedinanih transportnih terminala, dok se na nivou drave reguliu pomou koncentracionih taaka sastavljenih od najvanijih transportnih terminala sa slinim aktivnostima.

Regionalna multimodalna mrea stremi pribliavanju ka glavnim koncentracionim takama doputajui povezivanje sa internacionalnim transportnim sistemom pomou pomorsko/kopnene veze. Luki gradovi su glavni izvrilac ove funkcije. Prema konvenciji o intermodalnom transportu postoje osnovna obeleja intermodalnog transporta:

- prevoz se obavlja uz pomo dva transportna sredstva iz dveju razliitih saobraajnih grana,

- transportni proces odvija se najmanje izmeu dve drave,

- mora postojati jedinstvena prevozna isprava koja dokazuje da je ugovor o prevozu zakljuen te da je prevoznik koji je preuzeo robu na prevoz duan isporuiti preuzetu robu nakon izvrenja prevoza,

- mora se raditi o jedinstvenom ugovoru za celi prevozni put.

2. TEHNIKO TEHNOLOKA REENJA KOJA SU OMOGUILA INTERMODALNOST

Tehnika reenja koja su uslovila integraciju (kombinovanje) saobraaja u sistem, kojima se omoguava to laka promena prevoznog sredstva u toku puta od polazne do zavrne take putovanja su:

1. Unapreenje pretovarene mehanizacije (Slika 4. i 6.),

2. Koncentracija pretovarnog rada,

3. Prilagoavanje tereta savremenom nainu rada u prevozu i pretovaru i

4. Razmena podataka elektronskim putem

.Slika 4. Pretovarna mehanizacija

Unapreenje pretovarene mehanizacije. Prva pretovarna "sredstva" svakako su bile ruke i lea ljudi bez ikakvih pomagala. Pojam runi pretovar obuhvata i pretovar uz pomone ureaja koje pokree ljudska snaga. U takve ureaje, koji su se pojavili u vrlo davnoj ili manje davnoj prolosti, ali se i danas koriste za pretovar manjih koliina tereta ubrajamo: prostu polugu, lopatu, kolica, koturae, vitla, ekrke i rune dizalice (Slika 5.). Parna dizalica konstruisana je vrlo brzo posle pronalaska parne maine a elektrina posle pronalaska elektromotora.

Slika 5. Pomoni ureaji za runi pretovar

Pokretne dizalice (autodizalice) sa pogonom na tena goriva pojavile su se neto kasnije. Istovremeno, kao i prevozna sredstva, i pretovarni ureaji se sve vie specijalizuju za rad sa odreenim vrstama tereta (Slika 6.). Slika 6. Pokretne-auto dizalice za posebne vrste pretovara tereta

Koncentracija pretovarnog rada. Smanjivanjem broja pretovarnih mesta, kako u eleznikom tako i u vodnom saobraaju,pa i u drumskom saobraaju za pretovar tereta iz tekih u manja distributivna vozila, pretovarni rad se koncentrie na manji broj mesta koja se mogu opremiti monom pretovarnom mehanizacijom specijalizovanom za terete sa kojima takav pretovarni centar radi (Slika 7.). Slika 7. Mona pretovarna mehanizacija

Prilagoavanje tereta savremenom nainu rada u prevozu i pretovaru pakovanje i ambalairanje, robe (Slika 8.) ima viestruku ulogu. Najznaajnija je, svakako, zatita od oteenja pri rukovanju u toku puta od proizvoaa do krajnjeg korisnika. Estetski izgled, dizajn, ambalae, uz naravno izgled same robe, poveava konkurentsku sposobnost, odnosno prodaje robu.

Slika 8. Prilagoavanje tereta savremenim uslovima rada u pretovaru i prevozuPrilagoavanje pakovanja tereta zahtevima prevoza uglavnom se ostvaruje kroz

tri pravca:

-Prvo, ukrupnjivanje pretovarnih i prevoznih jedinica, to se postie pakovanjem vie manjih jedinica (kutija, na pr.) u vee jedinice (velike kutije) i sl. Time se omoguava mnogo bri pretovar, jer se jednim zahvatom pretovarnog ureaja pretovari vie osnovnih jedinica.

-Drugo, standardizacija, kako oblika tako i dimenzija ambalae: tetrapak ili brikpak kutije za tenosti slau se u krupnije pakete mnogo bolje i bez praznog prostora nego klasina staklena ambalaa; skraivanjem grlia pivske boce na evropski standard smanjena je visina sanduka za pivo; i sl. Dimenzije modula se tako standardizuju da prilikom njihovog slaganja u vozila (vagone, kamione) ili krupnije module (palete, kontejnere), takoe standardizovanih dimenzija ne ostaju prazni prostori.

-Tree, obeleavanje, odnosno oznaavanje proizvoda. Kod standardizovanih, ujednaenih oblika i dimenzija pakovanja raznovrsnih tereta, neophodno je da se obezbedi lako prepoznavanje svake poiljke da bi se ona dopremila na eljeno mesto.

Razmena podataka elektronskim putem (Electronic Data Interchange EDI) jer je najvanija karakteristka intermodalnosti obezbeivanje usluge prevoza kupovinom karte za prevoz od ,,vrata do vrata,, bez obzira koliko vidova prevoza i na koji nain e biti ukljueno. Osnovna unapreenja se sastoje u pribavljanju podataka o korisnicima i njihovim zahtevima, kao i mogunou brze razmene istih elektronskim putem (Slika 9.).

Slika 9. Razmena podataka elektronskim putem

Imajui u vidu presudan uticaj vidova transporta u transportnom lancu, s jedne, i prostornog poloaja mesta otpreme i dopreme, s druge strane, na izbor odgovarajue tehnoligije integralnog transporta, one se mogu podeliti na: - tehnologije kopnenih sistema, - tehnologije kopneno-pomorskih sistema, - tehnologije kopnenih mostova, - tehniologije kopneno-vazdunih sistema.

Svaka od ovih tehniologija ima svoje specifinosti u pogledu mogunosti i opravdanosti oblika organizacije i prevoza i realizacije transportnih lanaca, tehnike baze i ekonomskih efekata i dr.

Daljim razvojem integralnog sistema transporta daje se primat merama racionalizacije procesa transporta, manipulisanja, skladitenja, i tehnike ambalae sprovoenjem sledeih mera: u oblasti transporta racionalizacijom kombinovanog (integralnog) prevoza robe uvoenjem savremenih tehnologija, - kod korisnika, stvaranjem odgovarajuih tehnikih, tehnolokih i ekonomskih uslova za uvoenje savremene transportno manipulativne tehnologije.

3. OSNOVNA OBELEJA INTERGRALNIH TRANSPORTNIH TEHNOLOGIJA

Integralni transport realizuje sledee tehnoloke funkcije:

- sakuplja robu i formira razliite tovarne jedinice,

- obezbeuje mehanizovan, tj. automatizovan, pretovar robe u skladitu, izmeu skladita i transportnih sredstava, kao i izmeu transportnih sredstava.

- realizuje neprekidne transportne lance od poiljaoca do primaoca bez ikakve diferencijacije izmeu idustrijskog i spoljnog transporta,

- za svaku deonicu prevoza obezbeuje odgovarajua transportna sredstva.

Kombinovanje prevoza se vri da bi se izvrio direktan prevoz robe od poiljaoca do primaoca, odnosno od vrata do vrata a pri pomeni eliminisali nedostaci zbog pretovara robe.

Kombinovanje saobraaja u jedinstveni funkcionalan sistem, nova naela podele rada izmeu saobraajnih sredstava i nastojanja da razliita sredstva razvijaju meusobnu saradnju u jedinstvenom prevoznom toku od polazne take A do zavrne take B putovanja tereta, putnika i poruka, doveli su do krupnih promena u stavovima prema nekim delovima prevoznog procesa i u tehnikim sredstvima neophodnim za realizaciju ovih procesa.

Sutina unapreenja funkcionisanja transportnog lanca je:

- poveanje brzine dostave robe,

- smanjenje broja manipulacija robom,

- smanjenje trokova distribucije robe,

- standardizacija tovarnih jedinica.

- smanjenje oteenja, rastura i otuenja robe,

- poveanje stepena iskorienja kapaciteta i transportnih sredstava,

- poveanje stepena mehanizacije i primena automatizacije,

- poveanje humanizacije rada i

- zatita ovekove okoline.

Zajednika osnova svih ovih stavova i tehnikih reenja jeste omoguavanje to lake promene prevoznog sredstva, odnosno to laki prelazak sa jedne na drugu vrstu prevoznih puteva. U teretnom saobraaju, to znai olakavanje pretovara. Utovar i istovar sastavni su delovi prevoznog procesa od kad on postoji. Pri promeni vrste puta ili karakteristika zahteva za prevozom (razlaganje velike poiljke na vie malih i obratno) potrebno je izvriti i pretovar sa jednog na drugo prevozno sredstvo. Pretovar, uopte, zahteva odreeno vreme i izaziva odreene trokove. Problem vremena i trokova pretovara, po ranijim shvatanjima, najefikasnije se reava izbegavanjem pretovara kada god je to mogue: kada se ne prelazi sa vodenog na kopneni put ili obratno; kada se ne prelazi sa dela puta na kome postoji samo pruga na deo na kome postoji samo drum i obratno; itd. Pretovar se ne posmatra samostalno nego kao sastavni deo celokupnog transportnog lanca, a vreme i trokove pretovara kao sastavni deo ukupnog vremena i trokova prevoza. Ako se, poveanjem broja pretovarnih operacija postigne da se na svakoj deonici puta koristi prevozno sredstvo koje je najjeftinije i najefikasnije za tu deonicu i time skrati ukupno vreme putovanja i snize ukupni trokovi prevoza, mogu se postii vei efekti nego izbegavanjem pretovara. Naravno, ovakav ukupan bilans je mogu samo ako je sam pretovar dovoljno brz i jeftin.

Unapreenje, kako u smislu shvatanja pretovara kao sastavnog dela procesa prevoenja, tako i u smislu razvoja tehnike i tehnologije koja olakava pretovar dalo, je podstrek razvoju kombinovanog saobraajnog sistema. Kombinovani saobraajni sistem podrazumeva iskorienje prednosti svih vidova transporta u toku transportnog lanca konceptom intermodalnosti, odnosno intermodalnog transporta.4. PRETOVARANJEPod pretovarom robe se podrazumeva utovar robe na prevozno sredstvo, istovar robe sa prevoznog sredstva i direktan pretovar sa jednog prevoznog sredstva na drugo. U irem smislu, u pretovar robe ukljuuje se i premetanje robe u skladitima zbog uvanja, pakovanja i dr. pored automatizacije i mehanizacije pretovara vano unapreenje u kontekstu intermodalnosti je i prilagoavanje tereta pretovarnoj mehanizaciji. Promena vida trasnporta u okviru intermodalnog transportnog lanca zahteva da teret bude prilagoen kako menahizaciji na razliitim transportnim terminalima, tako i tovarnom prostoru razliitih prevoznih sredstava. Osnovni cilj je da efikasnost prevoza od,,vrata do,, vrata ne bude ugroena vremenskim gubicima u prelasku sa jednog na drugi vid prevoza (pretovaru).

Najvanije tehnike koje su unapredile pretovar u intermodalnom i transportu uopte su:

-paletizacija;

-kontejnerizacija;

-tehnike kombinovanja vidova prevoza (saobraajna sredstva za prevozdrugih saobraajnih sredstava);

4.1. Paletizacija Paletizacija je nain ukrupnjavanja jedinica manipulisanja robom u pretovaru i prevozu (Slika 10.).Paleta je transportno sredstvo na koju se slau komadne poiljke radi ukrupnjavanja teretne jedinice za laku i brzu manipulaciju.

Slika 10. Primer paletizacije robe

Paleta omoguava da se umesto manipulisanja (pretovara, prevoza, skladitenja) sa svakom pojedinanom vreom, sandukom, buretom i sl, manipulie se grupom ovih predmeta odjednom.

Paleta je tovarna podloga koja se uglavnom sastoji od dva poda razdvojena meupodnicima ili jednog poda oslonjenog na noice, visine svedene na minimum, tako da se njome lako rukuje viljukom viljukara ili paletnim kolicima.

Palete se dele na:

- ravne palete,

- boks palete i

- specijalne palete.

Ravne palete se izrauju od drveta (Slika11.) i konstruisane su tako da su pogodne za slaganje svih vresta tereta. Najvie se koriste jer su jednostavne, lako se izrauju i imaju nisku cenu. Za povezivanje natovarenih stvari na paleti koriste se eline trake, uad ili plastina folija.

Slika 11. Ravne palete

Dimenzije ravnih paleta su sledee: - 800 x 1200 mm (EUR palete), - 1000 x 1200 mm (industrijske palete).

Boks paleta je konstruisana tako (Slika 12.) da se na ravnu palete postavlja puna ili reetkasta ograda visine do 1000mm. Boks paleta moe biti: - otvorema ili zatvorena, - sa ili bez poklopca, - izraena od metala ili kombinacija metal i drvo.

Koriste se za prevoz srednjih i manjih delova maina, komadnih stvari veih vrednosti. Slika 12. Boks palete (plastine i metalne)

Specijalne palete (Slika 13.) koriste se za prevoz stvari koje se ne mogu prevoziti na drugim vrstama paleta, a da se ne ugrozi bezbednost saobraaja i kvalitet prevoza. Uglavnom se koriste za prevoz keramikih cevi, buradi, metalnih profila. Izrauju se od drveta, metala, plastike i drugo.

Slika 13. Specijalne palete

Postoje razne vrste paleta: ravne, sanduaste (bokspalete) i stubne; jednoulazne, dvoulazne i etvoroulazne palete; drvene (najee), metalne, plastine, kartonske i dr. palete; palete raznih dimenzija i nosivosti; zamenjive palete koje se koriste vie puta i nezamenljive koje kao sastavni deo ambalae ostaju sa robom; itd . Zajedniko svim vrstama paleta jeste da se na njih moe natovariti vei broj sanduka, vrea, buradi, cigala ili nekih drugih komada tereta. Palete se, po pravilu,tovare na mestu proizvodnje i tako natovarene prenose se u fabriko skladite, tamo uvaju koliko je potrebno, iznose iz skladita, utovaruju u prevozno sredstvo, pretovaruju u drugo (tree...) prevozno sredstvo, prevoze, istovaruju na konanom mestu potronje, ili u prodavnici, gde se teret slae u rafove (gondole) ili prodaje direktno sa palete.

Prednosti paletizacije su: - smanjenje oteenja i gubitaka na robi, - vremensko skraenje utovara i istovara paletizovane robe, - vremensko skraenje kod pretovara robe, - rune operacije sa paletizovanom robom svode se na minimum, - smanuje se broj potrebne radne snage, - vei stepen iskorienja prevoznog sredstva, - velika uteda skladinog prostora i - poveanje bezbednosti prevoza robe.Sastavni deo paletnog sistema su i odgovarajui pretovarni ureaji: viljukari (Slika 14.), koji mogu biti na runi (hidraulini) ili motorni (elektromotorni, benzinski, dizel, tng) pogon.

Slika 14. Pretovarni ureaji-viljukari

4.2. KontejneriKontejner predstavlja veliki sud, sanduk ili slian predmet u koji se teret, prethodno paletizovan ili ne, moe utovariti (spakovati) radi prevoza i koji se moe koristiti vie puta.

Kontejneri imaju sledea svojstva: - trajnu strukturu i dovoljnu otpornost za viestruku upotrebu, - slue za prevoz robe jednim ili razliitim saobraajnim sredstvima, - opremljeni su ureajima za olakanje manipulacije, - njihove dimenzije i konstrukcija odgovaraju propisima UIC-a.

Prema nekim procenama smatra se da ima preko 20.000 tipova kontejnera koji se razlikuju prema svojim karakteristikama.

Kontejneri mogu biti: - univerzalni-namenjeni su za prevoz upakovanih ili neupakovanih poiljki koje ne zahtevaju posebne uslove prevoza,

- specijalni-namenjeni su za prevoz stvari koje zahtevaju posebne uslove prevoza (tenosti, gasovi, lako kvarljive robe ...).

Prema veliini (zapremini) kontejnere moemo podeliti na: - male - zapremine 1-3m3 i nosivosti od 1-3 t, - srednji zapremine 3-10m3 i nosivosti 3-5 t, - veliki zapremine 10-60m3 i nosivosti 5-30 t.

Prema vrsti robe za koje su namenjeni postoje kontejneri: - za suvi teret, - za rasuti teret, - za tenosti, - izotermiki kontejneri, - kontejneri za gasove.

Kontejneri imaju oznake koje omoguavaju prenos informacija o kontejnerima i njihovom kretanju, a mogu se svrstati u tri grupe: - oznaka vlasnika, serijski broj i kontrola oznaka koja je uokvirena, - oznaka drave vlasnice, dimenzije i vrste kontejnera, - oznaka bruto mase i tare kontejnera.

Kontejneri se pune u polaznim takama prevoznog puta, u samim halama proizvoaa ili u posebno organizovanim i opremljenim kontenerskim terminalima, utovaruju se u jedna prevozna sredstva, pretovaruju u druga prevozna sredstva i prevoze do konanog odreditahale potroaa (delova, sklopova), magacina veletrgovine ili njima najblieg kontejnerskog terminala. U prevozu i pretovaru, dakle, ne pojavljuje se roba, nego ceo kontejner.

Osim prevoznih sredstava, kontejneri, naroito veliki, trae i specijalne pretovarne ureaje: stabilne ili mobilne dizalice kojima mogu biti opremljeni krajnji korisnici: poiljaoci ili primaoci kontenerizovanog tereta ili krupni kontenerski terminali u kojima se vri: utovaristovar robe u (iz) kontenera; utovaristovar kontenera na (sa) prevoznih sredstava; pretovar kontejnera sa jednog na drugo prevozno sredstvo. Kontejnerski prevoz je znatno efikasniji od klasinog; teret je bolje zatien, te su oteenja manja; poiljke su, nezavisno od razliitih sadraja unutar kontejnera, jednoobrazne; itd. Ali sve ove znaajne prednosti kontejnerizacije mogu doi do izraaja samo ako su prethodno uloena ne mala, finansijska sredstva potrebna za izgradnju i nabavku samih kontejnera, odgovarajuih prevoznih sredstava i odgovarajuih pretovarnih ureaja.

Kontejner (Slika 15.) je transportno manipulativna jedinica koja se moe koristiti u razliitim vidovima prevoza (vodenom, eleznikom, drumskom, vazdunom). Postoje razne vrste kontejnera: metalni (najee), drveni, plasti gumeni; vrsti, elastini; nesklopivi, sklopivi; pravougaoni (najee), cilindrini, loptasti i dr; mali, srednji, veliki i univerzalni.

,,Preporuena veliina kontejnera je 20stopni (1stopa=30,48cm) kontejner (Twenty#foot Equivalent Unit-TEU). Kontejner od 1 TEU je visok 2,5 metara, irok 2,4 metra i dug 6 metara (20 stopa). Generalno duina kontejnera varira izmeu 1,5 i 18 metara, ali najee korien kontejner je dugaak 40 stopa (1 stopa=30,48cm). Ovaj kontejner proseno nosi oko 22 tone tereta. (Slika 8.). TEU predstavlja refernetnu jedinicu kontejnerskog transporta. Kontejneri su napravljeni ili od elika ili od aluminijuma i njihova struktura obezbeuje fleksibilnost i otpornost. Svake godine se proizvede oko 1.5 miliona TEU kontejnera. Prema podacima iz 2002. godine u svetu je postojalo 15.9 miliona TEU kontejnera (od ega je 15.1 milion kontejnera korieno u pomorskom transportu).,,

Slika 15. Kontejner

Prednosti kontejnerizacije u kontekstu intermodalnosti su:

- Standardna transportna jedinica. Sa kontejnerom se moe rukovati bilo gde u svetu ako su njegove dimenzije u skladu sa ISO standardom. Infrastruktura za pretovar dozvoljava svim elementima transportnog lanaca da manipulie sa njima i to na vrlo jednostavan nain.

- Fleksibilnost upotrebe. Pomou kontejnera je mogue transportovati razliite vrste tereta: rasute terete (ugalj, itarice); komadne terete (automobili); lako kvarljivu robu (smrznute proizvode. Postoje specijalni kontejneri-cisterne (Slika 16.) za prevoz tenosti (ulje i hemijski produkti) i kvarljivih prehrambenih proizvoda (nazivaju se "reefers" i pomou njih se transportuje oko 50% od smrznutog tereta

Slika 16. Kontejner cisterne

U mnogim razvijenim zemljama, otpisani kontejneri se esto koriste za skladitenje robe, a nije redak sluaj i da se koriste kao kancelarije ili maloprodajni objekti.

- Bolje oznaavanje. Kontejner, kao nedeljiva jedinica, nosi jedinstveni identifikacioni broj i oznaku za veliinu. Specijalizovani informacioni sistemi omoguavaju smanjenje vremenskih gubitaka; poznavanje tane lokacije kontejnera u bilo kom trenutku (fazi transporta), kao i rasporeivanje kontejnera prema prioritetu, poloaju i postojeem transportnom kapacitetu.

- Nii transportni trokovi. Kontejnerski transport znaajno smanjuje transportne trokove, i ovi trokovi su oko 20 % manji nego kod drugaijih naina transporta robe. Korienjem kontejnera, se pored smanjivanja trokova, postie i vea brzina i fleksibilnost transporta.

Trokovi transporta kontejnera se mogu podeliti u pet kategorija i to:

1. trokovi prevoza brodom (procentualna zastupljenost u ukupnim trokovima : 23%) ukljuuju operativne i trokove skladitenja kontejnera;

2. trokovi kontejnera (18%) ukljuuju i trokove odravanja;

3. naknade za korienje luka i terminala (21%);

4. trokovi prevoza kopnom (25%);

5. ostali trokovi (13%) ukljuuju i premetanje kontejnera.- Bolje iskorienje tovarnog prostora. Ova karakteristika (prednost) kontejnerizacije je u tesnoj vezi sa trokovima. Kontejner kao forma tereta (slobodnije reeno oblik kutije) omoguava da se bolje iskoriste tovarni kapaciteti prevoznog sredstava i samim tim smanje trokovi prevoza po jedinici tereta. Ekonominost kontejenrskog prevoza se u najveoj meri ostavaruje u pomorskom prevozu kroz velike kapacitete kontejenerskih brodova (kontejnerski brod kapaciteta 5000 TEU ima 50% nie operativne trokove po kontejneru u odnosu na brod kapaciteta 2500 TEU).

,,Razvoj kontejnerskih brodova je proao kroz nekiloko faza i mogue je identifikovati tzv. pet generacija konejnerskih brodova . Prvi kontejnerski brodovi koji su se pojavili mogli su da transportuju preko 1000 TEU, a dobijeni su modifikacijom postojeih plovila i tankera. Poetkom ezdesetih godina prolog veka, kontejneri su bili samo ''eksperimentalna tehnologija'' i modifikacija postojeih brodova je zahtevala visoka finansijska sredstva.

Kada je 1970-ih i zapoela masovna upotreba kontejnera poela je i izgradnja prvih ''pravih'' kontejnerskih brodovi (druga generacija). Ovi brodovi imaju tzv. elije, a u svakoj eliji se moe sloiti 12 kontejnera. Kasnije su graeni sve vei kontejnerski brodovi. Panamax brod (trea generacija) koji je napravljen 1985 mogao je prevoziti 4000, a Post Panamax (1988) 5000 TEU. Najpoznatiji Post Panamax (etvrta generacija) brod je Regina Maersk admiralski brod, Maersk Sea Land flote, koji je moe se rei sruio nautiku arhitektonsku barijeru 1996 i postao prvi brod koji moe da prevozi preko 6000 kontejnera (TEU). Dugaak je 318 metara i moe da se kree brzinom od 26 vorova. Do 2000 godine su napravljeni brodovi koji mogu prevoziti 6600 TEU. Peta generacija (Post Panamax Plus) e moi da prevozi izmeu 5000 i 8000 TEU. Mali broj luka e moi da primi i opslui ove brodove zbog toga to oni imaju dubok gaz i zahtevaju veoma skupu pretovarnu infrastrukturu. Brzine kontejnerskih brodova se kreu od 20 do 25 vorova, a poveanjem brzine kretanja poveava se potronja energije. Ve 2005. i 2006. godine se pojavljuju kontejnerski brodovi koji po kapacitetima prevazilaze Post Panamax Plus generaciju.,,

- Vea brzina pretovara. Pretovarne operacije su minimalne i brzo se mogu obaviti. Bitno je napomenuti da dizalica moe da ostvari oko 30 pokreta (utovara ili istovara) za samo sat vremena. Ovako je luko obrtno vreme smanjeno sa 3 nedelje na samo 24 asa. Proseno je potrebno izmeu 10 i 20 sati da se istovari 1000 TEU, dok je za istu koliinu tereta koja nijekontejnerizovana potrebno od 70 do 100 sati, to je ogroman napredak.

- Lake skladitenje. Upotrebom kontejnera rizici oteanja tereta se smanjuju jer njihova struktura teret ini otpornim na udare i vremenske promene. Za skladitenje kontejnera nisu potrebni zatvoreni skladini objekti, i sam kontejner predstavlja mali skladini prostor za teret koji se u njemu nalazi.

-Vea sigurnost. Kontejner se moe otvoriti i pregledati samo u taki polaska, kod korisnika usluge prevoza ili na odreditu, pa samim tim sadraj kontejnera ostaje nepoznat licu koje obavlja pretovar. Kraa i gubici, posebno vredne, robe su time znatno smanjeni.

Pored brojnih prednosti koje upotreba kontejnera prua, postoje i nedostaci korienja

kontejnera, a to su:

- Zauzimanje prostora. Kontejnerski brod nosivosti 25000 tona zahteva najmanje 12 hektara prostora za istovar. Uobiajeno luki prostor esto nije adekvatan za smetanje infrastrukture za pretovar kontejnera i stoga se veina luka mora modifikovati i prilagoditi opremi za rukovanje kontejnerima.

- Visoki trokovi infrastrukture. Infrastruktura za rukovanje kontejnerima kao to su ogromne dizalice, skladini objekti i povezivanje sa drumom i eleznicom, predstavljaju veoma vane investicije za luke vlasti. Veina zemalja u razvoju nema dovoljno sredstava za ovu infrastrukturu, to predstavlja prepreku ukljuivanju u meunarodnu trgovinu.

- Sloenot slaganje. Prilikom pretovara mora se voditi rauna i o redosledu slaganja kontejnera. Na primer, u sluaju da je potrebno utovariti tano odreen kontejner, esto je potrebno pomeriti veliki broj kontejnera koji su skladiteni zajedno sa njim.

- Sloeno upravljanje informacijama. Kontejnerski logistiki menadment je veoma sloen i komplikovan i zahteva praenje svakog kontejnera pomou informacionog sistema. Potrebno je raspolagati informacijama u relanom vremeno o sadraju, lokaciji i odreditu velikog broja kontejnera.

- Prevoz praznih kontejnera. S obzirom na injenicu da se proizvodnja odreenih proizvoda obavlja u jednom mestu i da se oni moraju transportovati u kontejnerima do drugog mesta, dolazi do nakupljanja kontejnera u mestu dostave. Da bi se izvrila ponovna dostava proizvoda kontejneri se moraju vratiti u mesto prizvodnje. Nije redak sluaj da se u mesto dostave kontejneri moraju vratiti prazni. I puni i prazni, kontejneri zauzimaju isti prostor na kamionima, eleznikim kolima, brodovima ili u skladitima i potrebno je jednako vreme da se oni pretovare. Kao posledica toga, kompanije koje koriste kontejnere utroe vreme i sredstva i za rukovanje praznim kontejnerima. Ovi trokovi se ukljuuju u cenu pretovar kontejnera. Da bi se ovaj problem delimino reio vri se ''izmena roba'', tj. da se kontejneri ne bi vraali prazni u njih se smeta roba koje nema u mestu odakle su kontejneri krenuli puni.

- Nelegalna trgovina. Zbog poverljivosti sadraja kontejnera, oni se esto koriste za nedozvoljenu trgovinu opijata ili oruja kao i za prevoz emigranata.

5. KARAKTERISTIKE TRANSPORTNIH TEHNOLOGIJAPrevoz primenom kontejnera podrazumeva dobro organizovano rukovanje teretom kao i transport, uz posebnu primenu zatvorene posude za stvaranje velikih i najveih teretnih jedinica, koje nazivamo kontejnerima.

Kombinovanje saobraaja i transport kontejnera moe se vriti:

-prevoz tekih kontejnera, poluprikolica i prikolica eljeznikim vagonima,

-prevoz tovarnih drumskim teretnih vozila eljeznikim vagonima,

-drumski-eljezniki prevoz robe, potanskih poiljki i prtljaga,

-transport eljeznikog vagona drumskim vozilima,

-prevoz kontejnera i poliprikolica brodovima,

-reno-eljezniki kombinovani transport primenom kontejnera za rasute terete,

-prezov eljeznikih vagona i drumskih vozila specijalnim brodovima feribotima i

-prevoz paletizovanih tereta i kontejnera sredstvima vazdunog transporta.

Sredstva koja uestvuju u pretovaru robe i tereta su: - vozila (drumska i/ili eljeznika),

- plovni objekti i

- vazduhoplovi.

Same tehnologije transporta mogu biti: - saobraajna sredstva za prevoz saobraajnih sredstava, - prevoz natovarenih drumskih vozila eleznikim vagonima, - piggy-backa tehnologija, - kangourou tehnologija, - huckepack tehnologija, - tehnologija niskih lankastih vagona, - fleks vem tehnologija, - kassbokhrer-kirn tehnologija, - liner-trans tehnologija, - railven-roadreoler tehnologija, - tehnologija prevoza eljeznikih vozila na specijalnoj drumskoj priloklici, - tehnologija prevoza putnikih automobila na posebnim eljeznikim vagonima, - tehnologija fishy-back, - tehnologija trgerfish, - tehnologija prevoza rasutih tereta kombinacijom eljezniko renim putem i - feribot tehnologija.

5.1. Saobraajna sredstva za prevoz saobraajnih sredstava U savremenim uslovima racionalizacije transporta ova tehnologija (kombinovani prevoz vozilo na vozilo) dobija drugi znaaj i odnosi se na prevoz vozila natovarenih robom, vozilima ili plovilima druge grane saobraaja (Slika 17.).

Slika 17. Kombinovani prevoz vozilo u vozilo

Ovim nainom prevoza postie se jedinstvenost transportnog procesa izmeu pojedinih grana saobraaja.

Znaajno je istai vrstu kombinacije, odnosno na koji nain se ovakav transport obavlja, kojim sredstvima i kako se vri premetanje robne jedinice koju ini roba zajedno i vozilo, s jedne grane saobraaja na drugu.

"Vrste kombinacija" su svakako raznovrsne: drumska vozila na inskim ili vodnim; inska vozila na drumskim; manji reni brodovi na (u) pomorskim brodovima; itd. Govorei o nainu transporta moe se istai da imamo mogunosti transporta kopnenim, vodenim ili vazdunim sredstvima transporta. Kada je re o premetanju robne jedini (kod ove tehnologije transporta robu ini robna jedinica zajedno sa vozilom) imamo mogunosti premetanja pomou vozila (drumska i/ili eljeznika), pomou plovila i pomou vazduhoplova. 5.2. Prevoz natovarenih drumskih vozila eleznikim vagonima Prevoz natovarenih drumskih vozila eleznikim vagonima ima opti naziv je pigibek tehnologija (Slika 18.),i ima veliki broj varijanti. Jedna od varijanti je prevoz kompletnog drumskog vozila natovarenog na eljezniki vagon, druga je prikolica ili poluprikolica drumskog vozila natovarena na eljezniki vagon,a trea kada se sanduk drumskog vozila tovari kao kontejner na eljezniko vozilo.Osnovne prednosti ovih tehnologija su u tome to se utovar drumskih voznih jedinica, najee poluprikolica, vri horizontalno a ne vertikalno kao kod kontejnera,(a poznato je da je "vertikalni transport skuplji od horizontalnog"). Nedostatak moe biti u tome to se natovarenim poluprikolicama na elezniku platformu ne moe prei dozvoljena visina vozila na eleznici (tuneli, trolna mrea...). Korienje niih drumskih vozila bi znailo smanjenje kapaciteta celog sistema, pa se pribegava konstrukciji eleznikih vagona sa vrlo niskim platformama ili sa udubljenjima u koja staju tokovi poluprikolice. Imamo i varijantu kada su poluprikolice sa demontanim tokovima, pri emu se poluprikolica, za vreme putovanja eleznicom, praktino pretvara u kontejner.

Primenom ovog sistema omogueno je da poluprikolica postane kontejner te na veim udaljenostima transporta dolazi do izraaja jeftiniji transport eljeznicom, a drumski transport je koristi kao dovoz do stajalita. Slika 18. Prevoz natovarenih drumskih vozila eljeznikim vagonima

5.2.1. Piggy-backa tehnologijaPigi-bek sistemom se omoguuje jedinstvo transportnog procesa izmeu eljeznikog i drumskog saobraaja. eljezniki prevoz se koristi tako da se na poseban etvoroosovinski plato vagon utovare po dve drumske prikolice.

Primenom pigi beg sistema (Slika 19.) omogueno je da poluprikolica postane kontejner tako da na veim udaljenostima transporta je mogue izvriti transport eljeznicom to pojeftinjuje prevoz, a drumski transport se koristi kao dovoz do stajalita.

Slika 19. Pigi beg tehnologija transporta

5.2.2. Kangourou tehnologijaKengur sistem (Slika 20.) ostvaruje jedinstvenost transportnog procesa izmeu eljeznikog i drumskog saobraaja. Sistem koristi posebne vagone koji imaju na jednoj strani uputenu platformu. Na vagone se utovaraju poluprikolice ije osovine ulaze u uputeni deo platforme ime se postie manji visinski gabarit poiljke.

Slika 20. Kengur tehnologija transporta

5.2.3. Huckepack tehnologijaPodrazumeva prevoza drumskih vozila natovarenih teretom na eljeznikim vozilima. Ova tehnologija ima tri varijante:

Hackpak tehnologija (Slika 21.) koristi jedinstvo transportnog procesa izmeu eljeznikog i drumskog saobraaja. Koristi kao transportno sredstvo obine plato vagone ili vagone sa niskim stranicama na koje se ukrcavaju posebne prilukice ili poluprikolice sa osovinama koje je mogue izvui ispod teretnog sanduka.

Slika 21. Huckepack tehnologija transporta

5.2.4. Tehnologija niskih zglobnih vagonaOvom tehnologijom se ostvarujue jedinstvenost transportnog procesa izmeu eljeznikog i drumskog saobraaja. Sistem koristi posebne vagone (Slika22.) sa niskim podom koji se sastoje od vie zglobova. Na ovakve vagone ija je visina poda platoa 650mm utovaraju se prikolice i poluprikolice na svaki zglob po jedna.

Slika 22. Niski zglobni vagoni

5.2.5. Fleks-ven tehnologijaFleksivan tehnologijom vri se kombinovanje transporta izmeu drumskog i eljeznikog saobraaja (Slika 23.) uz primenu kontejner poluprikolice. Koristi standardni kontejner koji se prevozi na posebnom platou vagona sa okretnicom na drumskom motornom vozilu koje ima samo osovine. Kontejner se doveze na plato vagona zatim se okrene okretnicom vertikalno na vagon. Ispod kontejnera dolazi teglja koji ga privezuje na svoj prednji deo i povlai kontejner tako da na njegov zadnji kraj dou osovine.

Slika 23. Fleksivan tehnologija transporta

5.2.6. Kassbohrer-kirn tehnologijaKirn tehnologija (Slika 24.) je sistem kombinovanog transportnog procesa izmeu eljeznikog i drumskog saobraaja. Koristi zatvoreni kontejner i kontejner sa pokrivaem. Prednost sistema je u tome to se mogu koristiti normalni vagoni sa niskim preklopnim stanicama i nisu potrebna sredstva pretovara za prevoz kontejnera.

Slika 24. Kirn sistem transporta5.3. Liner - trans tehnologija Ova tehnologija je kombinovani transportni proces izmeu eljeznikog i drumskog saobraaja.

Upotrebljava velike kontejnere iji se pretovar ostvaruje pomou dvokrake portalne dizalice (Slika 25.). Prednost ovog naina je da se iskoriava prednost eljeznikog saobraaja u odnosu na drumski za due relacije.

Slika 25. Liner trans tehnologija

5.4. Railven-roadreoler tehnologijaTakoe je tehnologija kombinovanog transportnog procesa izmeu eljeznikog i drumskog saobraaja koristi posebne poluprikolice koje imaju osovine sa gumenim tokovima i bandaom koje se po potrebi aktiviraju za prevoz u eljeznikom odnosno drumskom saobraaju (Slika 26.). Konstrukcijski ova tehnologija podsea na drumsko vozilo nema ni vuni ni odbojni ureaj kao vagon, ove poluprikolice se moraju sastavljati u poseban sistem voza a ne u redovan eljezniki voz. Ovaj tehnologija je vrlo pogodan za prevoz potanskih poiljki i paketa.

Slika 26. Railven-roadreoler tehnologija

5.5.Tehnologija prevoza eljeznikih vozila na specijalnoj drumskoj prikoliciOvde je primenjen princip da utovaramo eljezniki vagon na posebnu drumsku poluprilolicu ili prikolicu (Slika 27.). Prednost ovog sistema je to se vagon sa teretom ne utovara / istovara na eljeznikoj stanici ve direktno kod korsnika ime se smanjuju trokovi pretovara.

Slika 27. Sistem prevoza eleznikih vozila na drmskm vozilima

5.6. Tehnologija prevoza putnikih automobila na posebnim eljeznikim vagonimaKod ove tehnologije (Slika 28.) koristi se poseban tip spratnih vagona na koje se tovare putniki automobili. Ovaj sistem omoguava utedu u potronji goriva na duim relacijama kao i smanjenje zamora vozaa.

Slika 28. Prevoz putnikih automobila eljeznikim vagonima

5.7. Fishy-back tehnologijaPredstavlja kombinovani transportni proces izmeu pomorskog i drumskog saobraaja (Slika 29.) koristi kontejner, poluprikolicu ili prikolicun koja se utovara u posebno izvedene brodove. Ova tehnologija ima prednost to se teret dovozi neposredno uz bok broda sa drumskim vozilima, a smanjuje se vreme zadravanja broda primenom odgovarajuih sredstava pretovara i uz uee malog broja ljudi.

Slika 29. Fishy-back tehnologija transporta

5.8. Tragerschiffe tehnologijaOvo je tehnologija posebnog transportnog procesa u pomorskom, odnosno kombinovanog pomorsko-renog sobraaja (Slika 30.). Sistem brodova nosaa je izgraen tako da su brodovi posebne konstrukcije koji u sebi nose poseban tip plovnog kontejnera. Brod poseduje posebnu dizalicu velike nosivosti koja utovara odnosno istovara plovne kontejnere.

Po istovaru plovnih kontejnera na vodenu povrinu, tegljai odnosno gurai sloene kontejnere odvoze iz pomorskih luka unutranjim plovnim putevima, odnosno kanalskim putevima do odredita u unutranjosti.

Slika 30. Sistem brodova nosaa

5.9. Tehnologija transporta rasutih tereta konbinacijom eljezniko renim putemZa transport rasutih tereta u kombinovanom transportnom procesu eljeznice i renog saobraaja (Slika 31.) koristi se:

- tehnologije sa posebnim kontejnerima zapremine od 10-12,5 m3 koji se transportuju rekom, posebno izvedenim leperima sa pregradama, odnosno na vagonu asiji,

- tehnologija koji koristi plovni kontejner ija je zapremina i do 75 m3 a njegova nosivost i do 50 t.

Kod ove tehnologije pri transportu rekom plovni kontejneri organizuju se u jedinstveni plovni objekat sa brodom guraem.U luci se plovni kontejneri utovaraju na posebne eljeznike vagone-asije i prevoze dalje eljeznicom. Slika 31. transporta rasutih tereta konbinacijom eljezniko renim putem

5.10. Ferry-boat tehnologijaOvo je tehnologija kombinovanog transportnog procesa u pomorskom i eljeznikom saobraaju (Slika 32.). Pomorski brodovi su izvedeni tako da se u njima nalazi celi splat koloseka na koje dolaze celi putniki i teretni vozovi. Prednost ove tehnologije je u tome to je vreme utovara/istovara broda vrlo kratko, a esto se pod ovom tehnologijom podrazumeva jedinstveni transportni proces izmeu pomorsko-jezerskog i drumskog saobraaja.

Ovde postoji i utovar/istovar kompletnih drumskih vozila (kamion sa prikolicom, teglja sa prikolicom, autobus, putniko vozilo) u brod. Za ove brodove se esto koristi naziv trajekt.

Slika 32. Ferry-boat tehnologiji6. DOMENI UEA POJEDINIH VIDOVA TRANSPORTA Trokovi transporta uzimaju uee i do 20% od ukupne cene proizvoda. Koji emo vid izabrati da bi putnike ili teret prevezli od jednog do drugog mesta zavisi od niza faktora kao to su vrsta robe, raspoloiva infrastruktura, mesto polaska i dolaska, tehnologija, i posebno rastojanja koja treba da se preu.

Drumski transport je pogodan na kraim relacijama (za rastojanja do 500-750 km), eljezniki transport na srednjim relacijama (do 1500 km), a pomorski transport na dugim relacijama (preko 1500 km).

U Evropi se tei preusmeravanju robnih tokova sa drumskog na neki drugi vid (na primer u vajcarskoj se sav teret koji prolazi kroz dravu mora transportovati eljeznicom). Evropska unija pokuava da unapredi intermodalne alternative ulaui u eljeznicu i njenu infrastrukturu, istovremeno poveavajui naknadu za korienje drumskih saobraajnica.

Trokovi intermodalnog transporta izmeu polazita i dolazita se sastoje od : - trokova spajanja tereta, - trokova prevoza od i do mesta promene vida prevoza, - trokova pretovara sa jednog na drgi vid prevoza, - trokova razdvajanja tereta u dolazitu.

Osnovne tenje su usmerene ka postizanju vee uravnoteenosti pojedinih naina transporta (regulisanja konkurencija, povezivanja saobraajnih grana), zatim ka uklanjanju uskih grla u okviru sistema (rastereenje glavnih pravaca i tekoe finansiranja) i ka postavljanju korisnika u sredite saobraajne politike (nebezbedni putevi, istina o trokovima korisnika i saobraaj po meri oveka).

Osnovni red sobraajne politike EU je garantovanje kontinuiteta: poveanje ukupne transportne efikasnosti, smanjenje trokova, via ekoloka prihvatljivost transportnog sistema. Srednjorono i dugorono je definisano plansko ureenje infrastrukture (sistem Pan-evropskih intermodalnih koridora) kao elementa integralnog prevoznog puta, uvoenje principa slobodnog pristupa do nje pod istim uslovima za sve uesnike, uvoenjem naela plaanja svih trokova za sve uesnike, unifikacija opreme i sredstava, standardizacija kvaliteta usluge uz ubrzano uvoenje telematskih sistema za podrku.

Moe se rei da je glavna tendencija na podruju EU, kada je u pitanju definisanje koncepta budueg transportnog sistema, stvaranje uslova za ubrzani razvoj intermodalizma, gde se pod tim pojmom podrazumeva sistematina dva ili vie naina prevoza sa ciljem poveanja ukupne efikasnosti transportnog sistema te tako utiui na promenu postojeeg ka eljenim vrednostima, umanjiti negativno delovanje saobraaja na ivotnu sredinu.

7.ZAKLJUAK

Znaajno je istai da danas kada praktino doivljavamo saobraajno transportnu revoluciju za korisnike transporta i usluga geografski prostor postaje nebitan dok za nosioce tih usluga prilikom odreivanja putnih pravaca, trokova i frekvencije usluga geografski prostor postaje veoma bitan.

Ubrzan i dinamian razvoj transportnih tehnologija doprinosi veoma ubrzanom razvoju saobraaja i drutvenih odnosa u celini.

Sam transport je veoma znaajan za privredu. Troi 60% naftnih derivata, 20% elika, 80% olova, 70% plastike, 40% liva od lakih metala a vie od 30% je zaposleno u oblast transporta. Zbog svega navedenog njegov znaaj se ogleda kroz:

- ekonomiju, - kulturu,

- politiku, - odbranu, -socioloke odnose i -nauku u celini.U dananje vreme svaka od saobraajnih grana nastoji da za sebe pridobije to vei udeo u transportu. Kako to uvek nije isplativo odsnosno ekonomski opravdano sve vie se pribegava kombinovanju transporta u okviru jedne ili vie grana saobraaja.

Najvea slabost sadanjeg transportnog sistema EU je nedostatak veza izmeu pomorskog, kopneno-vodenog i eljeznikog transporta.

Vie od 70% celokupne trgovine koja se obavlja izmeu EU i ostalog sveta obavlja se posredstvom brodskog prevoza.

Pomorski prvoz i prevoz unutranjim plovnim putevima su dve osnovne komponente intermodalnog transporta koje bi danas morale da budu alternativa prevozu po zasienim infrastrukturama drumova i eljeznice.

Ubrzani razvoj kombinovanog saobraaja dovodi do:

- racionalne upotrebe kapaciteta grana i vorova, saobraajnih mrea i voznih sredstava,

- poveanja ukupne efikasnosti transportnog sistema,

- iskazivanja i povezivanja najboljih osobina pojedinih vidova prevoza,

- smanjenja negativnog delovanja na ivotnu sredinu i dr.

8.LITERATURA:1. Lali, Z: Saobraajna sredstva i infrastruktura, Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju, Ni 2011.

2. Opsenica, M: Saobraajni sistemi-drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje, Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju, Ni 2010.

3. Opsenica, M., Mladenovi, V: Osnovi saobraaja i transporta, Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju, Ni 2010.

4. Perii, R: Savremena tehnologija transporta I (integralni sistemi transporta), Saobraajni Fakultet,Beograd 1994.

5. Opsenica, M: materijali sa platforme (iubd.org. moodle)6. Boi Vladan, Aimovi Slobodan Marketing i logistika,Ekonomski fakultet, Beograd 2006.

7. Boi Vladan, Novakovi Stojan Ekonomija saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd 2004.

8. Markovi Ivo Integralni transportni sustavi i robni tokovi, Fakultet prometnih znanosti, Zagreb, 1990.

9. Perii Risto Savremene tehnologije transporta II, Saobraajni fakultet, Beograd 1995. Rodrigue Jean Paul The geography of transport systems, Comtois Claude, Slack Brian, New York 2006.

10. Institute of shipping economics and logistic ISL Isl monthly container port monitor , volume I / 2007.Internet izvori:1. http://www.google.rs/imgres?q=Intermodalni+transport&um 2. http://www.google.com/imgres?q=Pretovarna+Mehanizacija&um 3. http://www.jugoagent.net/index.php?page_id=288 4. http://www.google.com/imgres?q=Manipulacija+robom+i+kontejne5. http://www.google.com/imgres?q=Paletizacija&hll 6. http://www.google.com/imgres?q=Viljukari&hl=en&biw=1024& 7. http://www.google.com/imgres?q=Viljukari&start=335&hl=en&bi 8. http://www.google.com/imgres?q=KOntejner+cisterne&um=1&hl 9. http://www.google.com/imgres?q=Cargo+transport&um=1&hl=e10. http://www.google.rs/imgres?q=Intermodalni+transport&um 11. http://www.google.com/imgres?q=piggyback 12. http://cgi.ebay.fr/Roco-wagon-a-bogies-type-poche-kangourou 13. http://www.google.com/imgres?q=Huckepack+sistem&start=116&14. http://www.legios.eu/hr/vagoni/plato-vagoni/zglobni-plato-vagon15. http://www.google.rs/imgres?q=Intermodalni+transport&start HYPERLINK "http://www.motorna-vozila.com/"http://www.motorna-vozila.com

http://uvod u transport.info/ust-materijali/12.%20intermodalni%20transport.pdf

HYPERLINK "http://www.google.com/images?q=Pretovarna+Mehaniyacija"http://www.google.com/images?q=Pretovarna+Mehaniyacija

HYPERLINK "http://www.google.com/images?q=ru;na+kolica"http://www.google.com/images?q=ru;na+kolica

HYPERLINK "http://www.knezljubo.hr/"http://www.knezljubo.hr

HYPERLINK "http://www.jugoagent.net/index.php?page"http://www.jugoagent.net/index.php?page i HYPERLINK "http://www.google.com/images?q=Manipulacija+robom+kontejnerima"http://www.google.com/images?q=Manipulacija+robom+kontejnerima

http://www.google image result dc2o2.4 sharet.com

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=Paletizacija&hll"http://www.google.com/imgres?q=Paletizacija&hll

HYPERLINK "http://www.to-ma.rs/palete 27.05.2012"http://www.to-ma.rs/palete 27.05.2012.

HYPERLINK "http://www.rockspalet.net/"http://www.rockspalet.net i HYPERLINK "http://www.w-und-h.de/"http://www.w-und-h.de

HYPERLINK "http://www.continer.si/"http://www.continer.si

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=Viljukari&hl=en&biw=1024&bih=673&gb"http://www.google.com/imgres?q=Viljukari&hl=en&biw=1024&bih=673&gb i HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=Viljukari&start=335&hl=en&biw=1024&bi"http://www.google.com/imgres?q=Viljukari&start=335&hl=en&biw=1024&bi

Isto kao 2

HYPERLINK "http://www.transportrobe.com/kontejnerski-transport.php 31.03.2012"http://www.transportrobe.com/kontejnerski-transport.php 31.03.2012.

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=KOntejner+cisterne&um=1&hl=en&sa=N&biw=1024&bih=673&tbm=isch&tbnid=-Bb-ZPb3slBD1M:&imgrefurl=http:/"http://www.google.com/imgres?q=KOntejner+cisterne&um=1&hl=en&sa=N&biw=1024&bih=673&tbm=isch&tbnid=-Bb-ZPb3slBD1M:&imgrefurl=http:/

Isto kao 2

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=Cargo+transport&um=1&hl=en&biw=1024"http://www.google.com/imgres?q=Cargo+transport&um=1&hl=en&biw=1024

HYPERLINK "http://www.google.rs/imgres?q=Intermodalni+transport&um"http://www.google.rs/imgres?q=Intermodalni+transport&um

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=piggyback"http://www.google.com/imgres?q=piggyback

HYPERLINK "http://cgi.ebay.fr/Roco-wagon-a-bogies-type-poche-kangourou"http://cgi.ebay.fr/Roco-wagon-a-bogies-type-poche-kangourou

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=Huckepack+sistem&start=116&"http://www.google.com/imgres?q=Huckepack+sistem&start=116&

HYPERLINK "http://www.legios.eu/hr/vagoni/plato-vagoni/zglobni-plato-vagon-serije-sggmrss-90/"http://www.legios.eu/hr/vagoni/plato-vagoni/zglobni-plato-vagon-serije-sggmrss-90/

HYPERLINK "http://www.google.rs/imgres?q=Intermodalni+transport&start"http://www.google.rs/imgres?q=Intermodalni+transport&start

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=kontejnerski+transport&um=1&hl=en&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=wn3qns3BluZyxM:&"http://www.google.com/imgres?q=kontejnerski+transport&um=1&hl=en&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=wn3qns3BluZyxM:&

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=Ravenroadrailer&um=1&hl=en&sa=N&biw=1024&bih=673&tbm=isch&tbnid"http://www.google.com/imgres?q=Ravenroadrailer&um=1&hl=en&sa=N&biw=1024&bih=673&tbm=isch&tbnid

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=Multimodalni+transport&um=1&hl=en&biw=1024&bih=673&t"http://www.google.com/imgres?q=Multimodalni+transport&um=1&hl=en&biw=1024&bih=673&t

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=prevoz+automobila+zeleznicom"http://www.google.com/imgres?q=prevoz+automobila+zeleznicom

HYPERLINK "http://www.google.rs/imgres?q=Intermodalni+transport&start"http://www.google.rs/imgres?q=Intermodalni+transport&start

HYPERLINK "http://www.google.rs/imgres?q=lighter+aboard+ship+lash&start=191&um=1&hl=sr&sa=N&biw=1024&bih=673&tbm=isch&tbnid=jqhRS8"http://www.google.rs/imgres?q=lighter+aboard+ship+lash&start=191&um=1&hl=sr&sa=N&biw=1024&bih=673&tbm=isch&tbnid=jqhRS8 i HYPERLINK "http://uglyships.wordpress.com/2009/01/30/baco-liner-1/"http://uglyships.wordpress.com/2009/01/30/baco-liner-1/

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=Pretovar+robe&h"http://www.google.com/imgres?q=Pretovar+robe&h

HYPERLINK "http://www.google.com/imgres?q=ferry+boat+system"http://www.google.com/imgres?q=ferry+boat+system