Ta|ne pravilne isbrane, prvi deo CLomekakosvakoodnasmozepobol[saLlkvallLeLsvogzlvoLarealnlmusavrsavan[emsvo[elshranel LlmepozlLlvnouLlcaLlnasvo[ezdravl[euna[slremsmlslugovorlovakn[lganauclLelprlmenlLesLa porazumevapo[ampravllnelshraneko[lsuLozdravllrelaLlvnozdravlprolzvodlkakonabavlLllcuvaLl namlrnlce ko[l [e zdrav nacln Lermlcke obrade hrane kako pravllno komblnovaLl namlrnlce roclLa[Le 8lbll[u zdrave lshrane prema ko[o[ se hrane sLoLlne hll[ada l[udl!Podko|imuslovimacakina|kvalitetni|abrananemozedobrodasestvarii posta|e otrov 1!eden[enabrzlnunemadobrogzvakan[anaLapan[ahranepl[uvackombogaLomfermenLlma CrganlzamnemozedakvallLeLnosvarllusvo[lproguLanevellkekomadehranekaosLonemozemo ga[lLlbll[keuzeml[lsLusuvomlukomadlmalsLoLako[eden[enabrzlnu[eznakunuLrasn[enapeLosLl ko[a Lakode veoma remeLl varen[e l usva[an[e hrane2re[edan[eonemogucavanormalanprocesvaren[aPrananemozedovol[nodasepokreceu prepunomzeluculcrevlmasLoonemogucavaravnomernomesan[esasokomlfermenLlma neophodnlm za varen[e a preopLerecu[e l slsLeme za n[lhovo lucen[e nakon preoblmnog obroka hrana ceseduzezadrzaLluorganlmazavaren[esLosLvaradobreuslovezarazmnozavan[esLeLnlh mlkroorganlzama l kvaren[e hrane a kod nas dovodl do vlse lll man[e lzrazenog Lrovan[a3!eden[ecesLolpomalo[eden[epomalosmovecrazmoLrlllaucesLalo[eden[eonemoguclcedase preLhodnopo[edenahranakvallLeLnosvarlaposLocesepomesaLlsanovodospelomhranomproces varen[aceLakodeblLlporemecenanekadacaklonemogucenuobarpuLpremadlsLrofl[llLrovan[u organlzma4 korlscen[e zvake oslm sLo poLpomaze razvo[ nekollko vrsLa raka uLlce l na lucen[e sokova l nadraza[ uzelucusLo[eveomasLeLnonaroclLokadsedesavanaprazansLomakalskl[uclvosLeLnozavreme gladovan[a1vrden[edacemopobol[saLlvaren[ekorlscen[emzvakeposle[elanl[eLacnoZanormalan proceslucen[aodgovara[uclhsokovazaobraduhranepl[uvackezeludacnlhsokovalLdpoLrebno[e lmaLlukuslzvakaLlupravoLunamlrnlcuko[ukorlsLlmoZvakan[edrugenamlrnlcelllzvakelzazlva lucen[e speclflcnog soka ko[l ne moze sluzlLl za varen[e druglh vrsLa namlrnlca3!eden[euzLelevlzornovlnevazanrazgovorneceomoguclLldasedovol[noskoncenLrlseLena hranuasamlmLlmneceseomoguclLlnlkvallLeLnolucen[esokovanlzvakan[enlkonLrolanad kollclnom hrane ko[u po[edeLe !edno [ednosLavno ne lde s druglm 1ezak flzlckl napor nakon osnovnog obroka ce znaLno oLezaLl lll onemoguclLl proces varen[a Za vreme flzlckog napora vellkl deo krvl ce lcl prema mlslclma a zeludac ce dobl[aLl man[u kollclnu krvl 1ako ceLe se osecaLl Lromo l neprl[aLno za vreme flzlcklh akLlvnosLl a Lakode ceLe poremeLlLl l varen[e vazno [e da znaLe da blagl flzlckl napor na prlmer lagana seLn[a pomaze varen[u l prl[a7l[en[enaplLakazavremelposleobrokaceznaca[noporemeLlLlldellmlcnoonemoguclLlprocese varen[a8 !eden[e voca suvog voca slaLklh dezeraLa (cak l prlpreml[enlh na zdrav nacln sa medom l malLeksom) za vreme lll nakon osnovnog obroka lzazvace usporavan[e procesa varen[a dovesLl do vren[a pa ce Llme upropasLlLl clLav obrok l lzazvaLl Lrovan[e9CdsusLvosalaLelllsuvlsemalosalaLeuzosnovnlobrokoLezacevaren[e(naroclLoakosunamlrnlce Lermlcklobradene)lskl[uclvan[emlllsman[en[emprocesasamovaren[a(eflkasnl[evaren[eza4030)1akode ako ne zapocnemo obrok salaLom vlse ce blLl lzrazena leukoclLoza na hranu10 rzena l na drugl nepravllan nacln obradena hrana u ko[o[ [e lskl[ucen proces samovaren[a l unlsLene llllzgubl[eneskorosvekorlsnesupsLanceako[a[eLakodepoprlmllanekaveomasLeLnasvo[sLva(na prlmer LokslcnosL Lermlckl obradenlh masnoca Lrl puLa Leze usva[an[e Lermlckl obradenlh belancevlna dellmlcno zadrzavan[e sLrukLure hrane posle varen[a l Lrovan[e organlzma) dodavan[e sLeLnlh dodaLaka (alkoholno slrce konzervansl)11nezrelebananeLermlcklneobradenelllnepoLpunoobradenemahunarke(oslmklklrlkl[asvezeg graska lll mahunarkl u prokll[alom sLan[u) sveze belancevlne sadrze u sebl lnhlblLore (blokaLore) procesa varen[a Ako se hrana po[ede na Lakav nacln u na[bol[em sluca[u ce samo procl kroz vas lll sLo [e cesce dovesce do Lrovan[a Zadorucakslobodnomozemorecidajenajbitnijiobroki predstavljapreduslovzadobarpocetakdana.Pravilanidobro izbalansirandorucakmozeznacitiiboljerezultatenaposlu.Vaznost dorucka treba cesce spominjati jednostavno iz tog razloga sto statistike pokazuju da preko50% ljudiuopstene doruckueje. d sepreskoci doruck, verov93o je 3eibeza3 umor u 9oku da3a, amozgui 9elu 3es9a3e e3ergije za pravil3o fu3kcio3isa3je. bic3o osobe koje preskacu dorucakumes9o jela piju kafu, puse ili ko3zumiraju 3eki sla9kis. To moze 3a kra9ko odlozi9i glad ili po9rebu za hra3om, ali 3ije pame9a3 izbor. bic3o 3epravil3i dorucak povlaci sa sobom i prejeda3je za rucak, s9o je 9akodje 3epravil3o. Preskakanje dorucka moze bi9i i pogres3a s9ra9egijaz gublje3je 9ezi3e. M3ogi ljudi veruju d ce izgubi9i9ezi3ukopreskcu obroke,li9ojed3os9v3o3ije9c3o,9elu9reba e3ergijavisepu9au 9oku da3a-pocevsi s doruckom. Zprvo,pravila3 doruck jedobarz gubi9k 9ezi3e. U s9vri, ljudi koji imaju redova3doruck imju vece s3se z odrzv3je zdrve 9ezi3e.

ta doruckovati? Akouzmemodajedorucaknajvaznijiobrokpodrazumevasedajeredovandorucakbitnai pozeljna navika. obar dorucak ukljucuje: O mlec3e proizvode kao dobar izvor pro9eimai kalcijuma, O i39egral3a peciva ili pahuljice, kao izvor kompleks3ih uglje3ih hidra9a, O voce kao izvor prehrambe3ih vlaka3a 9e 3ekih vi9ami3a i mi3erala. Ces9 izgovorljudikoji3edoruckujuje3edos9a9ak vreme3aza pripremu doruckaIzurba3aposao. Medju9im, kvali9e9a3 i zdrav dorucak se moze 3apravi9i za samo 3ekoliko mi3u9a. O i9arice sa ferme39isa3im mlec3im proizvodima su odlica3 izbor. (odaberi9e kukuruz3e, zobe3e ili pse3ic3e pahuljice i prelij9e ih obra3im mlekom ili ferme39isa3im mlec3im proizvodom) O Ukolikozeli9ekaloric3ijidorucakodaberi9emuslisdoda3imkomadicimavoca,kos9u3javim plodovimailicokoladomilimedom paihis9omoze9epreli9ijogur9omilimlekomsavecim sadrzajem mas9i. Oobarizbormozebi9ii3ekoi39egral3opecivosa3emas3imsirom,su3komipovrcempo izboru.

Bazalnimetabolizampredstavljaenergijuneophodnuzaodvijanjesvihzivotnih funkcija organizma u stanju potpunog mirovanja . Energija potrebna za bazalni metabolizampredstavljanajvecideopotrebneenergijeutokudana(oko60).Vrednostbazalnog metabolizmazavisi od pola,zivotnogdoba,telesnemase, zdravstvenogstanjaorganizma coveka itd. O ako okvirno izracunati bazalni metabolizam? O ormula je vrlo jednostavna: O BMtelesna tezina(kg) x 20 kcal O Na primer:SteIanima 80 kg x 201600 kcal, sto znaci damuje bazalnimetabolizam 1600Kcal. Ovojenajjednostavnijametodaizracunavanjabazalnogmetabolizmai dajeokvirne rezultate. Vreme uzimanja namirnica u nasem slucaju podrazumeva dva aspekta: O 1. razmak izmedu razlicitih obroka i O 2. vreme pogodno za koriscenje razlicitih namirnica. Zanassuuovomslucajunajbitnijizeludacidvanaestopalacnocrevo.Razlicitenamirnice provedu razlicito vreme u tim delovima organa za varenje, a samim time zahtevaju irazlicitu minimalnu pauzu izmedu razlicitih obroka. O & suprotnompoluobradena hrana od prethodnog obroka koja nije stigla da prode dalje u crevace sepomesati sanovodospelom hranomi ondanijednani druganece mocikvalitetnodasesvare,duze vremenacesezadrzatiuzelucu, najverovatnijecedocidovrenja,kvarenjanamirnicaitrovanjanakojesmou tolikoj meri navikli da ga smatramo normalnim stanjem, iako nam ono veoma zagorcava i skracujezivot. O %ek posto nekog vremebudemo postovali pravilan razmakaizmedu obroka, kao i ostale aspektepravilneishrane,paprobamodanepostujemopotrebnovremerazmakaizmedu obroka, mozemo osetiti koliko nam to zaista smeta. O Da bismo se lakse snasli u potrebnim minimalnim razmacima (koji slobodno mogu biti i veci - ali nikako manji) podelicemo namirnice u nekoliko osnovnih kategorija: O apicinakonnjihovogkoriscenjatrebadaprodenajmanje1520minutado uzimanjanekehrane (izuzetak su voce, suvo voce,medimalteks, kojisemogu uzimati uz napitakpogledajte kombinacije namirnica). O 2'oceuzavisnostiodvrsteikolicinevocakojestepojeli,minimalnirazmakdo sledecegobroka trebadabudepolasatadojedansat.(&zvocemogudase koristeneki napici, npr. voda, sok). O 3 $uvo voceoko 1 sat. O 4 $alata od sirovog povrca (kada se jede kao poseban obrok)minimum 2 sata. O 5 %ena hranamleko od soje, kiselo mleko od soje,jogurt, kiselo mlekooko 3 sata. O 6 ezgrasto voce i semenkeoko 3 sata. O 7snovniobrok(zitariceiproizvodiodnjih,mahunarke,sirodsoje,pripremljeno povrce, kesten, pecurke, sremski sir, jaja od prepelice, riba.)najmanje 4 sata. O Minimalno vreme neuzimanja hrane i napitaka nakon obroka: O voda 20 minuta O voce, sok, med, kombuha 2030 minuta O povrce sveze (salate) 2 sata O jezgrasto voce 3 sata O slozeni ugljeni hidrati 4 sata O mleko od soje, klice. 3 sata O mahunarke 5 sati O termicki obradeno povrce 4 sata O riba 5 sati O jaja 5 sati O kiselo mleko 34 sata O sir od nekuvanog mleka 45 sati O meso 68 i vise sati OO !ravila vremena uzimanja hrane O Minimalnapauzanakonkoriscenjanamirnicapodrazumevada senakon obroka ne koristi nista od hrane, a za namirnice pod rednim brojem 4, 5, 6 i 7 - ni tecnosti - u toku perioda predvidenog za varenje O aprimerakostepofeliobrokodvoca,tokomnafmanfepolasatado sat vremena necemo u:imati drugu hranu O a primerosnovni obrok, ali ako smo edni, moemopopiti napitakO Uslucafudasmopofeliosnovniobroknaprimerintegralnihlebsasalatomtrebada prode nafmanfe 4 sata do u:imanfa bilo tecnosti, bilo hraneO Prividnateskocadasebudebe:tecnostinekolikosativeomalakoseresava isklfucivanfemsolii:ishrane,kaoiu:imanfemu:obroksalateodpovrcakofesadri dosta tecnosti, kao i kon:umiranfem nesto vise tecnosti u :a to povolfnim periodima O Akosmouistomobrokupojelidveilivisenamirnicakojezahtevajurazlicito vremepauze,prilagodicemotovremepremanamirnicikojazahtevanajduze varenje O a primerako u istom obroku fedemo salatu i osnovni obrokrecimo, pasulftreba da odredimo minimalno vreme ra:maka prema pasulfu (kofi :ahteva O due vreme varenfa)4 sataO Ako ukljucujemo semenke u osnovni obrokna primer hleb sanamazom od semenkiminimalno vreme razmaka cemo odrediti prema hlebu4 sata. OAkouzmemovecekolicineulja(prekokafenekasiciceujednomobroku) nezavisnodalijeupitanjusamosalatailiceoosnovniobrok,minimalnovreme razmakasenestopovecavazbogusporavanjaprocesavarenjastoseodnosiina uzimanjedrugihvrstamasnoca,narocitozivotinjskogporekla,kojecejosznacajnije usporiti i otezati proces varenja hrane. O 4 Uzimanje vecih kolicina hrane (prejedanje) znacajno ce usporiti, otezati, a cesto i onemoguciti normalan proces varenja O 5 Uzimanje veoma malih kolicina hrane u jednom obroku ne znaci da ce se ta hrana brze svariti u odnosu na neku optimalnu kolicinu Bilo veoma mala, bilo optimalna kolicinahrane,morajuprocikrozodredenehemijskereakcijeuorganimaza varenje koje zahtevaju odredeno vreme O %o je slicno ovome: O Be:ob:iradaliangaufetekamiondabistepreve:lidveflasesokailistega natovariliteretom predvidenim :a nfega, to nece mnogo promeniti opterecenfe kamiona i potrosnfu goriva O nace,preporukadasejedecestoipomalojednajeodstetnijihponasezdravljeinema nikakvu Iiziolosku podlogu. O Akokoristimohranucestoipomalo,mimesamoprethodnopojedenu,delimicno obradenuhranusanovodospelomitakounedogledtrujemosebe,aokvalitetnom usvajanju tu ne moze biti ni reci. O %ime jos i maltretiramo svoj zastitni sistemizazivajuci reakciju leukocitoze na hranukadgodpojedemobilokakavobrok,stavimouustabilokakavmalizalogaj(narocito termicki obradene hrane)nas organizam na to reaguje kao na nekog neprijatelja koji je prodro u nas. O a bise zastitio od eventualnihstetnih posledica,imuni sistem prebacuje svoje osnovne snageleukocitedabudurasporedeneubliziniorganazavarenje.&tomperiodu zastitnesnagenadrugimmestimasuveomaoslabljeneitovanrednostanjetrajepo nekolikosatipricemujeorganizamutomperiodumnogoosetljivijinadelovanje mikroorganizamaopadazastitaprekokoze,disajnihorgana,kaoiopstesmanjenje zastitne Iunkcije organizma. O amislitesadadaVinasvaka,ili4satauzimatenestopomalo-samimtime iskljucujetesvojzastitnisistemiznormalnogfunkcionisanjaipravitesebi visestruku stetu Koji je ispravan nacin da se jede voce? Svimimislimodajestivoceznacisamokupovinuvoca,secenjenakriskeistavljanjeuusta.%onijetako jednostavno. Vazno je da znate i kako i kada se jede voce. O A1!#TOACIDAVOCT#BA1$TI!O$OB#OKA!VOC T#BA 1$TI A !#AA $TOMAK O edenjevocaigraglavnuuloguudetoksiIikacijivasegorganizma,kojegsnabdevasa velikom kolicinom energije za mrsavljenje i za druge zivotne aktivnosti. O !ODOVI VOCA $U A1VAZI1A H#AA O Recimodapojedetedvekriskehleba,azatimkriskuvoca.Komadvocajespremanda prode ravno kroz zeludac creva, ali ga hleb sprecava u tome. O &meduvremenu,ceoobrokseraspadneiIermentiraipretvaraukiselinu.Beznacajna kolicinavoca dolazi u kontakt sa hranom u zelucu, pospesuje probavuisokove, pa cela masa takve hrane pocinje da se kvari. O editevocenaprazanstomak,itopreobroka!Culistekakoseljudizale:podrigujem svakiputkadajedemlubenicu,kadapojedembananeimamosecajdapodhitnomoram daodemutoalet,itd.%osenecedesitiakopojedetevocenaprazanstomak.Voce pomesanosadrugomhranomizazivatruljenjeiproizvodigasove.akle,visezato nadimate! O %osenedogadasanekimplodovima,kaostosunpr.pomorandzeilimun,jersuoni kiseli,paunasemteluvocepostajealkalno,uskladusaistrazivanjemdrHerberta Seltona, koji se bavio ovim problemima. Ako jedete voce na ispravan nacin, mocicete da steknete svu tajnu lepote, dugovecnosti, zdravlja, energije, srece i normalnu tezinu. O Ako hocete da pijete vocni sok -pijte samo sok od svezeg voc, a ne koncentrat sokova iz konzervi.Nemojtepitizagrejansok.Nemojtejestinikuvanovoce,jertadauopstene dobijate njegove hranljive materije. obijate samo ukus. Kuvanje unistava sve vitamine. O edenje celog ploda je bolje nego pijenje sokova. Ako hocete da pijete vocni sok, pijte ga sporo - gutljalj po gutljalj, jer morate da ga pomesate sa pljuvackom pre gutanja. Svakog 3. dana mozete jesti voce da bi brzo ocistili svoje telo od toksina. Ako jedete samo voce i pijetesok3danaisamiceteseiznenaditidacevamvasiprijateljikazatidaizgledate veoma osvezeni! KIVI:malialimocniidobarizvorkalijuma,magnezijuma,vitaminaEivlakana.Njegov sadrzaj C vitamina je dvostruko vece od onog kod pomorandze!O 1ABUKA:dalijabukazaistaodlazedanodlaskakodlekara?akojabukaimamali sadrzajvitaminaC,onjeantioksidantaniIlavonoidantj.sadrzigrupuorganskih komponenti u kori plodova i povecava aktivno delovanje vitamina C, cime pomaze da se smanji rizik od raka debelog creva, srcani i mozdani udar. O 1AGODA:jagodaje zastitno voce. agode spadajumedu glavno voce kojeimanajvecu antioksidantnumocistiteorganizamodnastankaraka,zacepljenjakrvnihsudova, slobodnih radikala. O !OMO#ADZA: jedenje 2-4 pomorandze dnevno moze vam pomoci da se zastitite od prehlade, snizite holesterol, sprecite i rastvorite kamenje bubrega i smanjite rizik od raka debelog creva. O UBICA: je najbolje pice za gasenje zedi. Sastoji se od 92 vode, a takode je dupke puna ogromnim dozama glutationa, koji pomazei pojacavanasimuni sistem. %akodeje kljucniizvorlikopena,oksidantauborbiprotivraka.&lubenicisenalazivitaminCi kalijum. O GUAVAI!A!A1A:suvrhunskisampioniposadrzajuvitaminaC.Onesu nedvosmislenisampioniponjihovomvisokomsadrzajuvitaminaC.Guavajetakode bogatavlaknima,kojapomazuusprecavanjuopstipacije(zatvorenestolice).Papajaje bogata karotinom i dobro deluje na vas ocni vid. Yl|eni bidrati Ugljenihidratisuorganskajedinjenjasastavljenaodugljenika,kiseonikaivodonika astajuuprocesufotosinteze.Cineveomaznacajnihranuzavelikideopopulacije.Prema strukturi se dele na: monosaharide, disaharide, oligosharide i polisaharide. O Monosahar|d|serazgradn[omne mogurazlozlLlnaprosLl[e na[znaca[nl[azaorganlzamcoveka [eglukoza!edlnoseonamozelskorlsLlLlzadobl[an[eenegl[edokseosLallmonosaharldl preLhodnomora[ublLlkonverLovanluglukozulrukLozunazlvamolvocnlsecer[er[euvellko[ kollclnl prlsuLna u vocu O |sahar|d| su sasLavl[enl od dva molekula monosaharlda na[poznaLl[l dlsaharld [e saharoza Cna [esasLavl[enaodglukozelfrukLozelveoma[ezasLupl[enaulshranlsavremenogcoveka8ell secer se smaLra praznlm lzvorom energl[e [er [e deflclLaran sa vlLamlnlma l mlnerallma l sarzl cak 99saharozeLakLozunazlvamolmlecnlmsecerom[er[eprlsuLnaumlekulprolzvodlma MalLoza se preLezno nalazl u zlLarlcama l kllcama semena O |gosahar|d| su sasLavl[enl lz vlse monosaharlda l prlsuLnl su u povrcu O 9o|sahar|d| su sasLavl[enl od deseL l vlse monosaharlda Skrob bl Lrebao da bude na[zasLupl[enl[l ugl[enl hldraL u lshranl l[udl cak l do 30 n[egov molekul [e sasLavl[en lz dugog lanca molekula gllkozeMozemoganaclusemenukorenukrLolamakromplrbananaplrlnackukuruzl psenlca su namlrnlce sa dosLa skroba Cn [e osnovnl sasLo[ak brasna Yl|eni bidrati u l|udskom orYanizmu &gljeni hidrati se u organizmu coveka deponuju u obliku glikogena. Nalazi se u jetri i sluzi kao rezervaenergijekojuorganizammozebrzodaiskoristipretvarajucigauglikozuuslucaju potrebe(Iizickiiliintelektualninapor).magaumalimkolicinamaumisicima.Celulozai hemiceluloza se ne razlazu u organizmu i ne mogu biti apsorbovani. Celulozajenajcescaorganskamaterijauprirodi.Ovajpolisaharidjeprisutanusvimbiljkama, jeronobrazujestrukturu(vlakna)semena,korena,lisca,voca.&semenuilizrnuzitarica celuloza senalazina opni koja ga obavijai taj omotac nazivamomekinjama. Mono i disaharidi bivajuveomabrzoapsorbovaniutankomcrevutedovodeidoporastakocentracijeglukozeu krvi. %aj proces nazivamo glikemijom. Smatra se da ove secere treba redukovati. Navise ih ima u slatkisima i medu. neve potrebe nevne potrebe u ugljenim hidratima zavise od Iizickog opterecenja; sto je misicni rad veci treba viseugljenihhidrata.&prosekuugljenihidratitrebadadaju50-60energijeuukupnom dnevnom obroku. loYa Ugljenihidratipredstavljajuosnovnumatrijuzadobijanjeenergijeu ogranizmu. Predstavljaju osnovni energens pri bavljenju sportom i drugim Iizickim naporima. & metabolizamseukljucujuuoblikuglikozeadeponujuuoblikuglikogenatepredstavljaju pokretac akivnosti misica u energetskom smislu. Glukoza se u jetri moze dobijati i iz procesa glukoneogeneze. %o je proces nastajanja glukoze iz neugljenohidratnihizvora.ugotrajnaIizickaaktivnostdovodidopotrosnjeugljenohidratnih izvorauoblikuglikogenastosemaniIestujepadomnivoaglukozeukrvi(hipoglikemije). Hipoglikemijastimulisepojacanotrosenjemasnihkiselinaizmasnihdepoakaoizvorenergije. Ovaj proces je izuzetno znacajan pri redukciji telesne mase. ZagubitaktelesnihmastijenaravnoporedIizickeaktivnostipotrebnoiredukovatiugljene hidrate.Najboljejekadaseredukcijaodvijazajednosapovecanomaktivnosti.Redukcija ugljenih hidrata mora biti umerena i pod nadzorom kvaliIikovanog strucnjaka. zuzetno je bitno unositi i dovoljno ugljenih hidrata kada se ima za cilj povecanje misicne mase. %usunajbitnijupolisaharidi.Akoneunosimodovoljnougljenihhidrataorganizamcekoristiti proteine kao energetski izvor, a to nam nije cilj, vec njihova uloga treba da bude gradivna. asti ipidi(masti)subitnajedinjenjakojasenalazeubiljnimizivotinjskimtkivimaali su zbogsvog sastavanerastvorna u vodi, a rastvorna u organskim rastvaracima Bioloski su izuzetnobitnajedinjenjaAkoovajedinjenjanasobnojtemparaturiimajucvrsto agregatnostanjenazivamoihmastima,akosuutecnomuljima

Priduzemkontaktusavazduhommastiiuljareagujusakiseonikomizvazduha.Mastiiulja poprimajuneprijatanmirisiovaajprocesnazivamouzegnucem.Masti susastojci nase svakodnevne ishrane i imaju najvecu energetsku vrednost od svih hranljivih materija. edan gram masti ima devet kalorija. loYe masti O nergetskauogamasLl selspol[ava[erserazgradn[ommasLloslobadavellkaenergl[aMasLl ko[esenepoLrosesedeponu[u ucell[amamasnog poLkoznogLklva(masnldepol) odaklese mogukorlsLlLlakozaLrebaorganlzmuodde[sLvomhormonamasnecell[ese hldrollzu[u (razlazu) MasLl se razlagan[em prevode u masne klsellne Masne klsellne prelaze u krv a zaLlm u cell[e ko[e lh korlsLe kao lzvor energl[e ukollko unoslmo prevlse ugl[enlh hldraLa nas organlzam celhprvodeponoaLluobllkugllkogenaazaLlmumasLl kadaneunoslmodovol[nohraneu organlzam prvo dolazl do razlagan[a rezervl gllkogena a zaLlm se razlazu l masLl O rad|vnauoga seogledauLome sLosedeomasLlkorlsLlzalzgradn[ulobnovucell[aln[enlh delova na[poznaLl[e gradlvne masLlsu4 oesteroko[lprlpadasLeroldlma(derlvaLlmasLl)lLakodegradlcell[skemembrane (oslm kod bakLerl[a) 4 Ioskov|ko[lobrazu[uzasLlLnlslo[nakozlkrznuper[ulllllsculplodovlmabll[aka (na[poznaLl[l [e pcelln[l vosak od koga pcele prave sace) O eguatornuuogulma[uhormonlko[lsusLeroldlunosommasLlseobezbedu[eregulacl[a polnlhhormonalhormonanadbubreznezlezdedoksuosLallhormonluglavnomproLelnllll produkLlamlnoklsellna

O ast|tnu uogu lma masno Lklvo ko[e okruzu[e bubrege kao lpoLkoznl slo[ masLl ko[l predsLavl[a LoploLnu lzolacl[u zvori masti zvorimastisu namirniceporeklomodbiljakaizivotinja.Svinjskamast,puter,pavlaka, punomasnisirevi,meso,iznutrice,masnamesa,mlecnamastsunajveciizvorimastiu namirnicamazivotinjskogporekla. Biljne masti nazivamo uljima i ona se dobijaju postupkom cedenja. ( suncokreta, kukuruza, soje, maslina). ineralne materi|e Mineralne materije cine posebnu grupu bitnih Iaktora ishrane. Organizam ih ne stvara sam vec ihprimahranom.Mineralnematerijeodrzavajuhemijskuravnotezuorganizma,ucestvujuu njegovojizgradnjiiposredujuumnogimzivotnimIunkcijama.anasjepoznatodamineralne materije, u celini, imaju ove uloge: O izgraduju skeletkostano tkivo, O ucestvujuuizgradnjigotovosvihostalihcelijaorganizma,ukljucujucituiizgradnju tjelesnih tecnostikrvi, limIe, citoplazme, protoplazme i dr. O odrzavajuosmotskipritisak,odkogazavisinormalanmehanizamishranecelijei ravnoteze tecnosti u organizmu, O regulisu metabolizam vode, O odrzavajukoloidnostanje,kojejevaznoprinekimhemijskimreakcijamaucelijamai tkivima organizma. Snabdevanje organizma nekim mineralnim materijama ne pricinjava narocite teskoce, jer su one dosta rasprostranjene u prirodi i nalaze se u vecini namirnica koje se koriste u prosecnoj ishrani. & takve minerale, naprimer, spada magnezijum, cink, aluminijum, kobalt, bakar i nikl. Medutim imamineralakojisupotrebniorganizmuuvecimkolicinamaanemaihbasuvijekdovoljnou ljudskoj ishrani. & ove mineralne materije spada: gvozde, kalcijum, IosIor, jod, natrijum, kalijum i dr. Proteini !rotein e rec koa ima porekloiz grckog ezika u kojemima znacenje prvi, zauzimam prvo mesto !roteini su ukljuceni u gotovosve bioloske pojave!roteinisunezamenljivisastojciuishraniljudi.Njihovaulogajeveomavazna zapravilno Iunkcionisanjeorganizmairastirazvoj.Proteinisuizgradeniodamino-kiselina. Osnovna jedinjenja koja ulaze u sastavamonokiselina su: &gljenik, kiseonik, vodonik, azot. Amino-kiselinesemogupodeliti naesencijalneineesencijalne.Esencijalneamino-kiselinese nestvaraju uogranizmutesemorajuunositiishranom,jerucestvujuuigradnjineophodnih sastojaka za ljudski organizam. Za ljudski organizam je bitno dvadeset amino-kiselina od kojih je osam esencijalno.(triptoIan, Ienilalanin, lizin, treonin, valin, metionin, leucin, izoleucin, arginin i histidin) Histidin je esencijalan samo za decu u Iazi razvoja i rasta. !roteinikojisuporeklomodzivotinja sadrzesveesencijalneamino-kiselinetesesmetraju visokokvalitetnimproteinima. Meso,riba,jaja,mlekoimlecniproizvodisunamirnicesa najvecomkolicinomproteina.Prilikomkonzumiranja ovihnamirnicatrebapazitiinakolicinu mastiuproizvodu.obrakombinacijanamirnicabiljnogporeklamozeuprilicnojmeri zadovoljiti potrebe organizmaali je svakako oskudnaesencijalnim amino-kiselinama. loYa proteina: Osnovnauloga proteina u organizmu je gradivna. &cestvovanjem u izgradnji tela cine mogucim odvijanje velikog broja Iunkcija u organizmu: O ucesLvu[u u lzgradn[l Lklva anLlLelahormonaenzlma O ucesLvu[u u odrzavan[u acldobazne ravnoLeze Olma[u l LransporLnu ulogu grade hemoglobln ko[l prenosl klseonlk oliko treba unositi preoteina? Potrebe za proteinima u ishranizavise od starosti, pola , Iizicke aktivnost. Odrasle osobe koje su dobrogydravstvenogstanja i nisusportisti bitrebalodaunoseod10-15odukupnog energetskogunosasto odgovara0.8-1grampokilogramutelesnemase. Sobiromdaspotrtisti trose vise energije logicnoje da ce im i potrebe za proteinima biti vece. Potrebepojedinihkategorijastanovnistvazaproteinimaug/kgtelesnemase* Odrasli,neaktivni0.8 Rekreativci,odrasli1-1.5 Sportisti,takmicari1.2-1.8 Adolescenti,sportisti1.6-1.8 zgradnja misicne mase, odrasli 1.4-1.8 *Preu:eto od Clark N Sports nutrition guidebook Bezobziranavaznostproteinanisanjma netrebapreterivatieretkosedesavada sportistipreterujusaunosomproteinaTomozenegativnodelovatinazdravljejerje krajnji produkt razgradnje amonijak koji je toksican u velikim kolicinama Proteiniu isbrani Proteini (belancevine) se nalaze u dostavrsta prehrambenih namirnica. Moze sereci da ih imau vecim ili manjim kolicinamau svoj hraniosim u raIinisanim secerima i mastima. Namirnicezivotinjskog porekla poput mesa, riba, jaja (belance), mleka, jogurta i sira dobar su izvor proteina u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. ombinovan|e brane obro kombinovan|e podrazumeva unosen|e brane za |edan put varen|a. Tacni|e,treba|estislicnubranuzavremeobroka,stoobezbedu|e kompletno varen|e. &zelucu,hranase"zakiseli"ipotomprelaziucreva.Kodpredvarenjaproteina,pljuvacka postajeredaipomazedahranalaksepredeuzeludac.%unailazinazeludacneenzime,koji zakiseleikoncentrisuproteine.%akopripremljenahranaprelaziutankocrevogdeseubaznoj sredini,uzpomocodgovarajucihenzima,vari.Hranljivisastojciseizdvajajuikrozsluznicu creva prelaze u krv i limInu cirkulaciju, koja ih raznosi po citavom telu. obrokombinovanjepodrazumevaunosenjehranezajedanputvarenja.%acnije,trebajesti slicnu hranu za vreme obroka, sto obezbeduje kompletno varenje. !#AVIO:ajvaznijepraviloprikombinovanjuhrane-izbegavajtekombinovanje proteina i koncentrovanih ugljenih hidrata! akoskorosvakavrstahranesadrzinestoproteina,ovose odnosinakoncentrovanuproteinsku hranukojazahtevanajvisevremenadasesvari.Onastojiuzelucunekolikosatiprenegosto sokovi varenja pocnu da deluju. %o varira od dva do sest sati, u zavisnosti od slozenosti proteina uhrani.Kadajeproteinskahranapomesanasakoncentrovanomugljenohidratnomhranom,to obicno rezultira Iermentacijom, sa posledicno losim varenjem i gasovima. Zivotinjskiproteini:meso,riba,sir-zahtevajuvelikukolicinuzeludacnekiseline.Akose istovremeno uzme veca kolicina proteina i ugljenih hidrata, to moze da uslovi lose prihvatanje hrane,odnosnolosijevarenjeidadovededostvaranjagasovainadutosti.Nijecudosto konzumiranje mahunarki kod mnogih osoba izaziva intestinalne gasove, jer je poznato da sadrze prilicnovisoknivobelancevinaiugljenihhidrata.&svakomslucaju,trebaizbegavati istovremeno uzimanje mesa, krompira, hleba i slatkisa. Proteinskahranasenajboljevariuzsvezusalatu.Osimtoga,kostunjaviplodovikojisadrze proteine, potom zrnevlje i soja - uspesno se kombinuju sa kiselim vocem kao sto je pomorandza, ananas, grejpIrutilimun,a odlicno sa umereno kiselimvocem (grozde, kruske,jabuke, kajsije, breskve).PomenutovoceisvezasalatasuprirodniizvorvitaminaC,kojipotpomazevarenje proteina.

!#AVIO: ne kombinovati proteine i masti u istom obroku! Masna hrana, posebno ako je koncentrovana, smanjuje sekreciju sokova varenja u tankom crevu. %akocesedesitidamastiostanunerazgradenedoklegodseneizvrsikompletnarazgradnja proteina.nace,primarnoproteinskahranavecsadrzimasti,kojicekajurazgradnjuutankom crevu.Medutim,bezprethodnezeludacnepripreme,slobodnemastikaostojeulje,buteri mlecna mast, zbog oblaganja crevne sluznice - smanjuju mogucnost lucenja gastricnih sokova. !#AVIO: ne kombinovati ugljene hidrate i kiselo voce!Pljuvacnienzimptijalin,kojiucestvujeuvarenjuugljenihhidrata,igravaznuuloguzavreme zvakanja hrane. On pretvara slozene ugljene hidrate u proste secere. Ptijalin zahteva neutralnu, ili slabo alkalnu sredinu da bi delovao, a takva sredina se normalno nalazi u ustima. Medutim, kad kiselahranadodeudodirsaptijalinom, usporavanjegovodejstvo.Zbogtogatrebaizbegavati istovremeno uzimanje slatke hrane sa kiselom. RaIinirani seceri su takode kiseli - i u ustima, i u cirkulaciji. AcidiIikacija (stvaranje kisele sredine) pljuvacke raIiniranim secerima je glavni uzrok stvaranja karijesa. %akode izaziva probleme sto se tice varenja. &svakomslucaju,kombinovanjenamirnicasesavetujezboglaksegvarenja.&gljenihidrati, masti,zelenolisnatopovrceiraIiniranisecerimogudaseuzimajuzajedno,jerzahtevaju neutralnuilislaboalkalnusredinu.Ali,ugljenihidratiiproteini,ilimastiikiselovoce-po opstem pravilu ne treba da se jedu zajedno. * Osnovni proteini (meso, jaja) zahtevaju maksimalnu zeludacnu sekreciju za varenje. * Kompleksni ugljeni hidrati (zitarice) se lakse vare u alkalnoj sredini. *Mahunarkemogudasekombinujusazitaricama,jersetakoobezbedujuesencijalne aminokiseline, a organizam najbolje vari hranu i iskoriscava nutrijente. * $amo jedan protein za obrok - kombinovanje vise od jednog proteina (npr. meso i sir) moze da bude tesko za digestivni trakt. *Vocesadrzijednostavnesecereimnogovode,lakojesvarljivoibrzoprolazikrozdigestivni trakt(kadaseuzimabezdrugihnamirnica).Medutim,kadasejedesadrugomhranom,ima tendenciju da Iermentira uz pomoc zeludacne kiseline. zuzetak je citrusno voce, koje potpomaze varenje. Vodenasto voce, kao lubenica, najbolje je da se jede posebno.

ajbolja kombinacija !: !reporuka je da se voce ne jede neposredno posle obroka Ali, kakva je situacija sto se ticepovrcaodkojegpravimosalatu(krastavac,paradajz,zelenasalata)ijedemoga zajedno sa ostalom hranom? Koje namirnice se najbolje kombinuju i kako?

O:Zaboljeiskoriscavanjehranljivihsastojaka,kaoizaboljevarenje-pravilnokombinovanje hrane je od presudnog znacaja. Zahvaljujuci dobroj kombinaciji namirnica, dete se posle obroka neceosecatikaodaimakamenustomaku,tj.izostace osecajtezineibolautrbuhu,spazam (grc) creva, konstipacija (zatvor)... nace, kombinovanje hrane je povezano sa biohemijskim procesima u organizmu, koji imaju dva toka predvarenja (za proteine i ugljene hidrate). &gljeni hidrati pocinju da se vare u ustima, sto je potpomognuto pljuvackom. Proteini pocinju da se vare u zelucu, uz pomoc kiselog zeludacnog soka. Toplo - hladno !: Da li je stetno kada se posle vruce supe (ili obroka uopste) popije hladna voda, ili posle toplogruckapojedehladansladoled?Kakostomakreagujenanaglepromene temperature? O: Opste je uvrezeno uverenje dahladno pice (vodu) ne treba piti uz toplojelo,ilineposredno poslenjega.%oseobjasnjavatimedahladnavodaocvrsnemastiiuljauhraniiusporava varenje. Medutim,nema dokaza dahladna picamogu da budustetna ako se uzimaju sa toplom hranom.&nutrasnjatemperaturatelabrzoponistirazlikeutemperaturirazlicitehranekojaje konzumirana.%akode,hladnapicanestvrdnjavajumastikadasenaduzajednouzelucu,jer zeludacna kiselina eIikasno razgraduje grudvastu hranu pre nego sto dospe u tanko crevo. pravila kombinovan|a brane

!ravilna ishrana podrazumeva i ispravno kombinovanje zdrave hrane u okviru obroka eset osnovnih pravila kombinovanja hrane su: 1. Koncentrisane proteine i ugljene hidrate ne treba jesti u istom obroku. %o znaci da meso, jaja, sir, jezgrasto voce i ostale namirnice bogate proteinima ne bi trebalo konzumirati u obroku koji sadrzi hleb, zitarice, kromprir, slatko voce, kolace... 2. Dve razlicite namirnice, kojesadrzeznacajne kolicine proteina, ne trebakonzumirati u istomobrokuakle,trebaizbegavatikombinovanjeorasastihplodovaimesa,ilijajaimesa, sirai orasastih plodova, siraijaja,mesaimleka,jajaimleka... u istom obroku. Ovo pravilo se objasnjavacinjenicomdasvakaproteinskanamirnicazahtevarazlicitukolicinusokovaza varenje, kao i razlicito vreme njihovog lucenja. 3.amirnicebogatemastimanisudobrakombinacijasaproteinskimnamirnicama,jer masti znatno usporavaju lucenje enzima potrebnih za razgradnju proteinskih namirnica. zuzetak je dodavanje hladno cedenih ulja. 4. amirnice bogateskrobom i namirnice bogate secerom su takodelosakombinacija Na primer,ukolikoseuistomobrokukombinujudzem,medislatkovocesazitaricama,hlebom, krompirom i slicno, doci ce do procesa Iermentacije. 5. Voce ne treba jesti nakon obroka, vec minimum pola sata pre jela - najbolje ujutru na prazan stomak. 6.Vodunetrebapiti tokomobroka,nitiodmahnakonjela(idealnoje20minutapre,itri-cetirisatanakonobroka).Vodasedobrokombinujesamosamedom,malteksomisvezim vocem. 7.Uzobrokekojisadrzekoncentrisaneproteine,trebajestistovisesvezesalatePovrce znatno olaksava varenje tesko svarljivih proteina. 8.Kombinovanjeslozenihugljenihhidratasaslozenimugljenimhidratimajedozvoljeno, iako ga ljudi cesto izbegavaju. akle, hleb, krompir, pirinac i druge zitarice slobodno mogu da se mesaju u istom obroku, jer imaju vrlo slican, a jednostavan proces varenja. 9.$lozeniugljenihidratimogudasekombinujusamasnocama,alitrebavoditiracunao zdravomizborumasti.obrukombinacijupredstavlja,naprimer,hlebsaputeromodorahaili suncokreta, ili palenta sa maslinovim uljem... 10. $uvo voce i kostunjavi plodovi mogu da se mesaju u istom obroku $venamirnicekojenesmetedajedetetokomistogobroka Kombinovanjehrane Koliko puta ste culi da su krompiri i meso ubitacna kombinacija za sistem za varenje? Ako ovo cujeteprviput,znajtedajeinIormacijapotpunotacna.Nutricionistitvrdedapostojepravilazapravilnokombinovanjehraneuistomobroku.Ako ih se budete pridrzavali vas organizam ce iz hrane uzeti sve materije koje su mu neophodne ilakocesvaritihranu.Predvamasupravila,aviodlucitesami. Ugljenihidratiivocnekiseline -nikadazajedno.Namirnicebogateugljenimhidratimainamirnicekojesadrzevelikekolicine kiselina ne smete da jedete u istom obroku. rugim recima, izbegavajte da u istom obroku jedete krompir, pirinac ili hleb u kombinaciji sa paradajzom, limunom ili kiselim krastavcima. Pozadina ove preporuke stoji u cinjenici da enzim ptijalin, koji pocinje ugljene hidrate da razgradjuje vec u ustima,ubijacakinajmanjekoncentracijekiseline.Posledica,teskoimucnovarenje.Paradajz takodjenebi trebalo da kombinujete sanamirnicamabogatim skrobomjervelika koncentracija kiselinaprisutnauparadajzu,kojasecakipovecavakuvanjem,sigurnootezavaproces razgradnjeskroba.dealnakombinacija:Paradajzsalisnatimpovrcemilimasnomhranom. Hranabogatamastimaihranabogataproteinima Namirnice bogate mastima nisu dobra kombinacija s namirnicama bogatim proteinima jer masti znacajnousporavajulucenjesokovazavarenjepotrebnihzarazgradnjuproteinskihnamirnica. akle,akozelitedasezdravohranite,zaboravitenakajmakukombinacijisamesom. !roteiniikiselovoce rugimrecima,meso,jaja,mleko,sirnetrebadajedeteuistomobrokusapomorandzama, paradajzom,limunom,ananasom...Kiselovoceozbiljnonarusavavarenjeproteina. !roteiniiugljenihidrati Koncentrisaneproteineikoncentrisaneugljenehidratenikadanebistesmelidajedeteuisto vreme. %o znaci da orasaste plodove, meso, jaja, sir ili ostale namirnice bogate proteinima ne bi trebalodajedetezajednosabelimhlebom,zitaricama,krompirom,slatkimvocem...Namirnice bogate seceromsigurno kocelucenje sokovaneophodnih zavarenjei tako znacajno usporavaju citavproces.Akouzimateseceruvelikimkolicinamaupotpunosticeteuspavatizeludac, usporitimetabolizam,akaoposledicudobitistomacic.. Dvenamirnicepuneproteina ve razlicite namirnice koje sadrze znacajne kolicine proteina ne smete da konzumirate u istom obroku. Kombinacije zaizbegavanje: orasasti plodoviimeso, jajaimeso, siri orasasti plodovi, sirijaja,mesoimleko,jajaimleko...Svakaproteinskanamirnicazahtevaodredjenukolicinu sokovazavarenje.&kolikoseuorganizamunesepreviseproteinaizdverazlicitenamirnice, organizamcesezbunitiinecemocidasvarisveproteine. amirnicebogateproteinima: mleko,jaja,meso,orasastiplodovi,sir,riba,soja...amirnicebogateugljenimhidratima: pirinac,testenine,krompir,keleraba,sargarepa,cvekla...amirnicebogatemastima: maslac, svinjske masti, margarin, ulja, bundevino seme... ombinovan|e namirnicakomblnovan[enamlrnlca uablsehranapravllnolskomblnovalaLrebapraLlLlprvelosnovnellnl[evodll[e [esLlvocenaprazanzeludacposLo[lmnogonaclnazapovecan[ekollclnevocaulshranl poplLlcasusvezegvocnogsokaclmu[uLruusLaneLe po[esLl 23 komada svezeg voca kao osvezava[ucl l lak dorucak umesLo svog uoblca[enog dorucka 12 puLanedel[no po[esLl[abukukruskulllbananukao[uLarn[uuzlnuumesLokafelllkeksa akovamLrebadodaLnlpodsLlca[usredpopodnevauzlva[Leucaslsvezegvocnogsoka umesLovocazadeserLposlevecern[egobrokazasLonebluzellsalaLuodsvezegvocakaopred[elo razredlLeclsLlvocnlsoksa30vode 2 ne komblnovaLl koncenLrovane belancevlne sa konceLrovanlm skrobom u lsLom obroku sredlna za varen[ebelancevlna morablLlklselaL[ varen[euzelucuprouzroku[esLvaran[evecekollclnezeludacne klsellneallskrobLrazlbassuproLnobaznusredlnukadaseuzlma[uulsLomobrokunemoguse normalnovarlLl[erceuvek[ednoodn[lhblLlsprecenoodsLraneonogdrugogSamlmLlmseproces varen[ausporavanamlrnlceko[epredugoosLa[uuLelupodsLlcuvren[enakupl[an[egasoval prolzvodn[uLokslna namlrnlcesakoncenLrovanlmbelancevlnamasusvevrsLecrvenlhmesakonzervlranalsvezarlbaslr plleLlna [a[a dlvl[ac skol[ke mleko od so[e Lofu slr cureLlna so[a u zrnu bll[ne belancevlne (odrezak od so[e) namlrnlcesakoncenLrovanlmskrobomsusvevrsLezlLarlca([ecamplrlnackukuruzovasproso hel[da)svevrsLebrasnaLesLenlnebulgurkuskusmusllllsnaLaLesLakromplrmahunarke(sveoslm so[e) 1rebakomblnovaLlbelancevlnesa * svezlmpovrcem * varlvlmaodpovrca(nekromplrom) * ul[lmamasLlmanamazlma[ezgrasLlmplodovlmasemenkamalprellvlma SkrobLrebakomblnovaLlsa * svezlmpovrcem * varlvlmaodpovrcalkromplra * ul[lmamasLlmanamazlma[ezgrasLlmplodovlmasemenkamalprellvlma CesLoseposLavl[aplLan[ekollklblLrebaodabuderazmaklzmeduuzlman[aobrokaodbelancevlnal skrobaldealnoblbllodarazmaklzmeduLadvaobrokabudena[man[e34saLa komblnovan[epo[edlnlhnamlrnlca Secerraflnlsanlugl[enlhldraLlLrebagaLreLlraLlkaoskrob ueserLlakose[edunakonproLelnskogobrokaomeLacezeludacnuklsellnuSveslaLkenamlrnlce na[bol[e[eogranlclLlnamlnlmum uzlma[Lelhpovremenolpokusa[LepauzlraLlna[man[e1saLlzmedu glavnog[elaldeserLa AlkoholakovollLepoplLlcasuvlnauzobroknebrlnlLeseko[enamlrnlceLrenuLnokorlsLlLeMale kollclnealkoholanenarusava[uobrokkomblnovanehraneumerenekollclnealkoholapredsLavl[a[u zdravdodaLaklshranluprevellklmkollclnamaalkohol[evrloopasanlsLeLan MasLl mogu se LreLlraLl kao prllagodl[lve komblnu[u se l sa skrobom l sa belancevlnama all se mora[u mudrokorlsLlLlMora[usenapravlLlrazllkelzmedudobrlhlloslhmasnoca Mlekolpavlakalakoserazmlsl[aomlekukaobelancevlnasLo[namlrnlclonalzperspekLlve komblnovan[a hrane lma nlzak udeo belancevlna (oko 3) 8ogaLo [e lakLozom (ugl[enl hldraL) ko[a moze blLl Lesko probavl[lva avlaka lma [os man[l procenaL belancevlna all [e procenaL masLl vlsok pa [e Lreba korlsLlLlkaomasnocukomblnu[esesaveclnombelancevlnalskroba !ogurLlklselomlekoprllagodl[lvanamlrnlca 1esLenlna sa lll bez [a[a posmaLra se kao skrobna namlrnlca uobra [e komblnacl[a sa zaclnsklm bll[em spanacemkupusomsosomodparada[zalbeloglukalnaravnouvekuzsvezusalaLu rellvzasalaLukaslclcabllokakvogprellva(slrcelul[e)mozesekomblnovaLllsaskrobnlmlsa belancevlnasLlmnamlrnlcamaCblcnosedoda[umalekollclnedabluzrokovaleznaca[nupromenuu varen[uglavnlhsasLo[aka MladlkukuruzlgrasakovakomladekorlsLlLlkaoprllagodl[lvenamlrnlceLakosekomblnu[ulsa belancevlnamalsaskrobomasLaren[emposLa[usveskrobnl[l Ca[ l kafa konzumlran[e prevlse kafe l ca[a (pravog) moze naruslLl apsorpcl[u neklh vlLamlna l mlnerala nema poLrebe da se Llh plca odrekneLe zauvek (posLo[e dokazl o Lome kako sol[lca lll dve dnevno mogu blLlpodsLlca[nelukusne)alllh[ena[bol[eplLlodvo[eneodglavnogobroka Cokoladaneuklapasedobroukomblnovan[ehranerlusLlLe[eseblkaoposlasLlcuall[ene komblnu[Lenlsabelancevlnamanlsaskrobom Sladolednl[edobarkomblnaLorneklsladoledsadrzemlecneprolzvodeza[ednosamodlflkovanlm skrobom SokaozaclnmozesekorlsLlLllsabelancevlnamalsaskrobomAllsasol[uopreznoSkorosvl lndusLrl[sklprolzvodl[elma[uuvellklmkollclnama 8ezalkoholnlnaplcllzbegava[LenaplLkesaadlLlvlmallllhkonzumlra[Lemlnlmalnovlsoksadrza[ mnoglhvrsLaadlLlvaznacldalh[ena[bol[eplLlodvo[enoodosLallhnamlrnlca by uragana Mlha[lovlc ombinovan|e namirnicaveoma[eblLnopravllnokomblnovaLllshranukakonebldoslodocesLlhproblemasavaren[emlsa prevellklmlucen[emzucneklsellneCva[modelprehraneko[lvamnavodlmzasnlvasenalde[lda[e pravllnokomblnovan[enamlrnlcavaznozaadekvaLnuprobavulskorlscen[elaslmllacl[unuLrl[enaLa poLrebnlhnasemorganlzmukakoblmogaofunkclonlsaLl1akosuprlmeraradlproceslprobave ugl[enohldraLa (skroba l secera) l proLelna Lollko razllclLl da konzumlra[e ovlh dve vrsLa namlrnlca u lsLom obroku rezulLlra medusobnlm narusavan[em procesa razgradn[e SLoga na[bol[l uclnak probave zahLeva dahranu[edemonanaclndauna[veco[moguco[merlsman[lmo?prepreke?uraduprobavnog sasLavarobavnlenzlmlluceseuspeclflcnlmkollclnamauLacnoodredenovreme8azllclLevrsLe namlrnlcazahLeva[urazllclLeprobavnesokoveaupravoznan[eoprocesuprobavenavodlmnoge prakLlcaredapreporucu[upravllnokomblnovan[ehraneko[eseukraLkomozeob[asnlLlu9sLavkl 1 namlrnlce bogaLe ugl[enohldraLlma l namlrnlce ko[e sadrze vellke kollclne klsellna ne sme[u se [esLl u lsLomobrokuuruglmreclmaulsLomobrokunemo[Le[esLlkromplrrlzulllkruhlllmunnarandze ananas parad[z l drugo oporo voce ozadlna ove preporuke sLo[l u cln[enlcl da pLl[alln enzlm ko[l delu[e uusLlmadelu[esamouluznaLommedl[uLegaunlsLava[ucaklmalekoncenLracl[eklsellneCslmsLo vocneklsellnelnakLlvlra[uclpLl[allnsprecava[urazgradn[uugl[enohldraLaoneLakodepoLlculproces fermenLacl[earada[z se Lakode ne bl Lrebalo komblnovaLl sa namlrnlcama bogaLlm skrobom [er vellka koncenLracl[aklsellnaprlsuLnauparad[zuko[asecaklpovecavakuvan[emsasvlmslgurnooLezava proces razgradn[e skroba s obzlrom da La[ proces zahLeva luznaLl medl[ arad[z se moze konzumlraLl sa llsnaLlmpovrcemlmasnomhranom 2koncenLrlsanlproLelnllkoncenLrlsanlugl[enohldraLlneblsesmellkonzumlraLlulsLomobroku1o znacldaseorasasLlplodovlmeso[a[aslrlllosLalenamlrnlcebogaLeproLelnlmaneblLreball konzumlraLl u obroku ko[l sadrzava bell hleb zlLarlce kromprlr slaLko voce kolace lsl namlrnlce bogaLe seceromuvellke?koce?lucen[ezeludacanlhsokovalznaca[nousporava[uprobavu?Lavlseukollkose konzumlra[uuvellklmkollclnamacakluman[u[uzeludacanuakLlvnosL 3 uve razllclLe namlrnlce ko[e sadrze znaca[ne kollclne proLelna ne sml[u se konzumlraLl u lsLom obroku 1reba lzbegavaLl unos orasasLlh plodova l mesa lll [a[a l mesa slra l orasasLlh plodova slra l [a[a mesa l mleka[a[almlekalslkomblnacl[eulsLomobrokuoLrebuzalzbegavan[emovakvlhkomblnacl[a prlsLallce meLodekomblnlovan[ahraneob[asn[ava[ucln[enlcomdasvakaproLelnskanamlrnlcazahLeva razllclLukollclnuprobavnlhsokovakaolrazllclLovremen[lhovoglucen[arlmera[a[amesolmleko zahLeva[urazllclLovremelucen[aprobavnlhenzlma 4namlrnlcebogaLemasLlmanlsudobrakomblnacl[asnamlrnlcamabogaLlmproLelnlma[ermasLl znaca[nousporava[ulucen[eprobavnlhsokovapoLrebnlhzarazgradn[uproLelnsklhnamlrnlca 3 u lsLom obroku ne val[a konzumlraLl proLelne l klselo voce uruglm rl[eclma meso [a[a mleko slr l sl neLreba[esLlulsLomobrokusanarandzamaparad[zomllmunomananasomlslklselovoceozbll[no narusavaprobavuproLelna namlrnlce bogaLe skrobom l namlrnlce bogaLe secerom Lakode su losa komblnacl[a rlmera ukollko se u lsLom obroku dzem med slaLko voce konzumlra[u sa zlLarlcama kromplrlma lsl docl ce do procesa fermenLacl[e1akoderprlkonzumacl[lsecerausLasevellkombrzlnomnapunesllnomnoLasllnane sadrzlpLl[allnenzlmpoLrebanzarazgradn[uskroba 7u[ednomobrokuLrebakonzumlraLlsamo[ednunamlrnlcubogaLuskrobom 8uln[ellubenlceneLrebakonzumlraLlsadruglmnamlrnlcama 9Mleko[ena[bol[ekonzumlraLlzasebnoMlekosenevarluzelucuvecudvanaesLopalacnomcrevu sLoga prlsuLnosL mleka u zelucu ne rezulLlra lucen[em probavnlh sokova Kombinovanjenamirnica abisehranapravilnoiskombinovalatrebapratitiprveiosnovnelinijevodilje: 1-jestivocenaprazanzeludac-postojimnogonacinazapovecanjekolicinevocauishrani:popiticasusvezegvocnogsoka,cimujutruustanetepojesti2-3komadasvezegvocakaoosvezavajuciilakdorucak,umestosvoguobicajenog dorucka,1-2putanedeljnopojestijabuku,kruskuilibananukaojutarnjuuzinuumestokaIeilikeksaakovamtrebadodatnipodsticajusredpopodnevauzivajteucasisvezegvocnogsokaumestovocazadesert,poslevecernjegobroka,zastonebiuzelisalatuodsvezegvocakao predjelorazreditecistivocnisoksa30vode 2-nekombinovatikoncentrovanebelancevinesakoncetrovanimskrobomuistomobroku sredinazavarenjebelancevinamorabitikisela,tj.varenjeuzelucuprouzrokujestvaranjevece kolicinezeludacnekiseline,aliskrobtrazibassuprotnobaznusredinu.Kadaseuzimajuu istom obroku ne mogu se normalno variti, jer ce uvek jedno od njih biti spreceno od strane onog drugog.Samimtimseprocesvarenjausporava.Namirnicekojepredugoostajuutelupodsticu vrenje,nakupljanjegasovaiproizvodnjutoksina. Namirnicesakoncentrovanimbelancevinamasu:svevrstecrvenihmesa,konzerviranaisveza riba,sir,piletina,jaja,divljac,skoljke,mlekoodsoje,toIusir,curetina,sojauzrnu,biljne belancevine(odrezakodsoje). Namirnicesakoncentrovanimskrobomsu:svevrstezitarica(jecam,pirinac,kukuruz,ovas, proso,heljda),svevrstebrasna,testenine,bulgur,kuskus,musli,lisnatatesta,krompir, mahunarke(sveosimsoje). Trebakombinovatibelancevinesa: svezimpovrcemvarivimaodpovrca(nekrompirom)uljima,mastima,namazima,jezgrastimplodovima,semenkamaiprelivima $krobtrebakombinovatisa: svezimpovrcemvarivimaodpovrcaikrompirauljima,mastima,namazima,jezgrastimplodovima,semenkamaiprelivima Cestosepostavljapitanjekolikibitrebaodabuderazmakizmeduuzimanjaobrokaod belancevinaiskroba.dealnobibilodarazmakizmedutadvaobrokabudenajmanje3-4sata. Kombinovanjepojedinihnamirnica SecerraIinisaniugljenihidratitrebagatretiratikaoskrob. Desertiakosejedunakonproteinskogobroka,ometacezeludacnukiselinu.Sveslatke namirnicenajboljejeogranicitinaminimum.&zimajteihpovremenoipokusajtepauzirati najmanje1satizmeduglavnogjelaideserta. Alkoholakovolitepopiticasuvinauzobrok, nebrinitesekojenamirnicetrenutnokoristite. Malekolicinealkoholanenarusavajuobrokkombinovanehrane.&merenekolicinealkohola predstavljajuzdravdodatakishrani.&prevelikimkolicinamaalkoholjevrloopasanistetan. Mastimogu se tretirati kao prilagodljive. Kombinuju se i sa skrobom i sa belancevinama, ali se morajumudrokoristiti.Morajusenapravitirazlikeizmedudobrihilosihmasnoca. Mlekoipavlakaiakoserazmisljaomlekukaobelancevinastojnamirnicionaizperspektive kombinovanjahraneimanizak udeo belancevina(oko 3). Bogato jelaktozom (ugljenihidrat) kojamozebititeskoprobavljiva.Pavlakaimajosmanjiprocenatbelancevina,alijeprocenat mastivisok,pajetrebakoristitikaomasnocu.Kombinujesesavecinombelancevinaiskroba. 1ogurtikiselomlekoprilagodljivanamirnica. Testeninasailibezjajaposmatrasekaoskrobnanamirnica.obrajekombinacijasa zacinskim biljem, spanacem, kupusom, sosom od paradajza i belog luka i naravno uvek uz svezu salatu. !reliv za salatu kasicica bilo kakvog preliva (sirce i ulje) moze se kombinovati i sa skrobnim i sabelancevinastimnamirnicama.Obicnosedodajumalekolicine,dabiuzrokovaleznacajnu promenuuvarenjuglavnihsastojaka. Mladikukuruzigrasakovakomladekoristitikaoprilagodljivenamirnice.Lakose kombinujuisabelancevinamaisaskrobom,astarenjempostajusveskrobniji. Caj i kafa konzumiranje previse kaIe i caja (pravog) moze narusiti apsorpciju nekih vitamina i minerala. Nema potrebe dase tih pica odreknete zauvek (postoje dokazi o tome kako soljicaili dve dnevnomogu biti podsticajnei ukusne), aliihjenajbolje piti odvojene od glavnog obroka. Cokolada ne uklapa se dobro u kombinovanjehrane. Priustitejesebi kao poslasticu, alijene kombinujtenisabelancevinamanisaskrobom. $ladolednijedobarkombinator.Nekisladoledsadrzemlecneproizvodezajednosa modiIikovanimskrobom. $okao zacin moze se koristiti i sa belancevinama i sa skrobom. Ali sa solju oprezno. Skoro svi industrijskiproizvodijeimajuuvelikimkolicinama. Bezalkoholninapiciizbegavajtenapitkesaaditivimailiihkonzumirajteminimalno.Visok sadrzaj mnogih vrsta aditiva znaci da ih je najbolje piti odvojeno od ostalih namirnica Kombinovanjehraneucinasovome:ljudskotelonijestvorenodaistovremenouzelucu probavljaviseodjednekoncentrisanehrane(svakahranakojanijevoceipovrceje koncentrisana hrana) zato ne treba dajedete viseod jedne koncentrisanehraneistovremeno. %o jesasvimjednostavno. Pitamsedalisteikadajelimesoikrompirezajedno?Ribuipirinac?Piletinuiknedle?ajai tost?Sirihleb?Zitoimleko? Mozda cete reci: ``Ej, cekajmalo, stajejos ostalo?`` Nebrinite,imajosmnogo hrane. Sta ako vam kazem da uzimanje tih razlicitih kombinacija nije u vasem najboljem interesu i da isto tako necete zacelo imati ni vitko telo ni energiju koju zelite? & stvari, redovno uzimanje ove narocite kombinacijesigurnodanikadaneceteimatienergijekojavamjepotrebna.Kamentemeljac gubljenja tezine je detoksiIikacija, a intezitet detoksiIikacije potpuno zavisi od energije. &pravo nepravilnokombinovanahranauzelucujerazlogzbogkojegimamo``krizuenergije``... &zmimomesoikrompir,jerjetoverovatnosvakojednomjeo.Kaostogovorimomesui krompirimamogao bihisto tako govoritii o ribii pirincuili piletinii knedlamailihlebui siru. Zamisltedajedetesniclu.Pripremitejeonakokakovoliteazatimjejedete.Kadsenadeu zelucu,ovajkoncentrisaniproteinzahtevanarocitiprobavnisokdagarazlozikiselisok. stovremenonameravatedajedetepecenikrompir. Sad,vibistemoglikazati``Cekajmalo.krompirjepovrce``.%acno,krompirjepovrce.Kadbi zagrlizli sirov krompir i sazvakali ga on bi bio hrana sa visokim sadrzajem vode u vasem zelucu. Ali kada se jednom ispece mozete ga zvakati dok vam vilica ne atroIira a on se nece pretvoriti u vodu. Kad se krompir ispece veci deo vode se ukloni i on postane koncentrisan i skroban. %ako koncentrisan skrob ulazi u zeludac s sniclom. Probavni sok potreban za razgradnju ove hrane nije kiseo vec alkalican. Ako ste ucili hemiju znacete sta se dogada kad kiselina i baza doalze u dodir jednasdrugom. %elo,kojejebezgranicnomudro,odmahuocavaopasnostjerjezateloprobavaprioritetbroj jedan. %eloje doslovno umetezu. Onomora dalucivise probavnih sokova. %o trazivremenai energiju.Noviprobavnisokoviluceseuzelucu.Oniseponovoneutralisu.Sadjetelozaista gurnuto do krajnjih granica. Vise energijeje potrebno daselucijosvise sokova u zeludac. %aj procestrajedugo.&stvarinekolikocasovaprodedokteloproizvedesavtajprobavnisok. Probavnisokovi ponovo seluce u zeludacimi pocinjemo da osecamolosu probavui gorusicu. Najzad hrana, koja se u opste nije pravilno svarila, napusta zeludac uz pomoc peristaltike creva. Ovanesvarenahranauteravaseucrevapostosenekolikocasovazadrzavalauzelucu.Kaoda zeludackaze``Eto,uzmitejesadvinekovreme``! Vecinaproteina,buducidajebilatolikodugouzelucu,istrulilaje.Vecinaugljenihhidrataje Iermentisala.%ruljenjeiIermentacijasudvaelementakojaljudskomteluniukomslucajune mogu koristiti.. Hranljivi sastojci koji su podvrgnti ovakvim procesima ne mogu se inkorporisati u zdravu celijsku strukturu. Hrana koja je istrulila ili Iermentisala stvara u telu toksicne kiseline. Zbog truljenja i Iermentacije dolazi do stvaranja gasova, nadutosti, gorusice, hrana postaje kisela ineprobavljivapaseuzimajulekovizaolaksavanjeprobave. Zbog svega tog truljenjaiIermentacije, te kisleine kojajenjihova posledica, ono sto se stvarno nalazi u zelucu u tom trenutku jeste gomila pokvarene, trule, smrdljive hrane. Eto, znam da da to nezvucisuviseprivlacnoinezelimbitigrubalizelimbitirealanjerbastosedesavau organizmu. Hranasena siluzadrzava u zelucu,nesvarena doslovce truli. Hranljivisastojcikoji sumozdapostojaliuhraninestalisu.Hranaostajeuzelucudugovremenaateloistovremeno trosi neverovatnu kolicinu energije. Zatim sehrana silom potiskuje u creva gde gde putuje kroz crevnitraktdugacaknekih9metara.Predocitetosebi!9metaracrevamoradasenosistom trulom hranom. Zbog toga se ljudi posle takvog jela umorni. Zato ljudi nemaju energije. %akvoj hranijepotrebno8satidaizadeizzelucai20do40satidaprodekrozcreva. Znacidaistovremenokonzumiranjeproteinaiugljenihhidratausporava,pacakisprecava probavu.Probavaproteinase,kadsupomesanisaskrobom,usporavauzelucu;stepen usporenostisemenjakodrazlicitihosobasobziromnavrstuproteinailiskrobakojisejedu. Medutimkadaseuzimajuodvojeno,iproteiniiskrobsepotpunorazgrade.Akosehrana pravilnokombinujetelojepotpunorazgradi,apsorbujeiiskoriscava. Kadasejedenepravilnokombinovanahrana,uprobavnomtraktukaorezultatIermentisanja proizvodi se alkohol sa istim posledicama koje bi nastale od uzimanja alkohola i sa mogucnosscu ostecenjajetre. Princip pravilno kombinovanja hrane zahteva samo ovo: ne zelimo da rasipamo energiju. Kombinovanje hrane Kombinovanjehrane Veoma je bitno pravilno kombinovati ishranu, kako ne bi doslo do cestih problema sa varenjem i saprevelikimlucenjemzucnekiseline.Ovajmodelprehrane,kojivamnavodim,zasnivasena idejidajepravilnokombinovanjenamirnicavaznozaadekvatnuprobavu,iskoriscenjei asimilaciju nutrijenata potrebnih nasem organizmu kako bi mogao Iunkcionisati.%ako su primera radi,procesiprobaveugljenohidrata(skrobaisecera)iproteinatolikorazlicitidakonzumiraje ovihdvevrstanamirnicauistomobrokurezultiramedusobnimnarusavanjemprocesa razgradnje.Stoga,najboljiucinakprobavezahtevadahranujedemonanacindaunajvecoj mogucojmerismanjimo?prepreke?uraduprobavnogsastava.Probavnienzimiluceseu speciIicnimkolicinamautacnoodredenovreme.Razlicitevrstenamirnicazahtevajurazlicite probavnesokove,aupravoznanjeoprocesuprobavenavodimnogeprakticaredapreporucuju pravilnokombinovanjehranekojeseukratkomozeobjasnitiu9stavki; 1. Namirnicebogate ugljenohidratimainamirnice kojesadrzevelike kolicine kiselinane smeju sejestiuistomobroku.rugimrecima,uistomobrokunemojtejestikrompir,rizuilikruhi limun, narandze, ananas, paradjz i drugo oporo voce. Pozadina ove preporuke stoji u cinjenici da ptijalin, enzim koji deluje u ustima, delujesamouluznatommediju te ga unistavaju cakimale koncentracijekiseline.Osimstovocnekiselineinaktivirajuciptijalinsprecavajurazgradnju ugljenohidrata,onetakodepoticuiprocesIermentacije.Paradajzsetakodenebitrebalo kombinovatisanamirnicamabogatimskrobom,jervelikakoncentracijakiselinaprisutnau paradjzu, koja se caki povecava kuvanjem, sasvim sigurno otezava proces razgradnje skroba, s obzirom da taj proces zahteva luznati medij. Paradjz se moze konzumirati sa lisnatim povrcemi masnomhranom. 2. Koncentrisani proteini i koncentrisani ugljenohidrati ne bi se smeli konzumirati u istom obrokuToznacidaseorasastiplodovi,meso,jaja,siriliostalenamirnicebogate proteinima ne bi trebalikonzumirati u obroku koji sadrzava beli hleb, zitarice,kromprir, slatko voce, kolace isl Namirnice bogate secerom uvelike ?koce? lucenje zeludacanih sokovai znacajnousporavajuprobavu.?tavise,ukolikosekonzumirajuuvelikimkolicinama,caki umanjujuzeludacanuaktivnost. 3. ve razlicite namirnice koje sadrze znacajne kolicine proteina ne smiju se konzumirati u istom obroku. %reba izbegavati unos orasastih plodova i mesa, ili jaja i mesa, sira i orasastih plodova, sira ijaja, mesa i mleka, jaja i mleka isl. kombinacije u istom obroku. Potrebu za izbegavanjem ovakvihkombinacija,pristalicemetodekombiniovanjahraneobjasnjavajucinjenicomdasvaka proteinska namirnica zahteva razlicitu kolicinu probavnih sokova kao i razlicito vreme njihovog lucenja.Primera,jaja,mesoimlekozahtevajurazlicitovremelucenjaprobavnihenzima. 4.Namirnicebogatemastimanisudobrakombinacijasnamirnicamabogatimproteinimajer mastiznacajnousporavajulucenjeprobavnihsokovapotrebnihzarazgradnjuproteinskih namirnica. 5.&istomobrokunevaljakonzumiratiproteineikiselovoce.rugimrijecima,meso,jaja, mleko, sir i sl. ne treba jesti u istom obroku sa narandzama, paradjzom, limunom, ananasom isl. Kiselovoceozbiljnonarusavaprobavuproteina. 6. Namirnicebogate skrobominamirnicebogate secerom takode su losa kombinacija. Primera, ukolikoseuistomobrokudzem,med,slatkovocekonzumirajusazitaricama,krompirimaisl., docicedoprocesaIermentacije.%akoder,prikonzumacijisecera,ustasevelikombrzinom napuneslinom,notaslinanesadrziptijalin,enzimpotrebanzarazgradnjuskroba. 7.&jednomobrokutrebakonzumiratisamojednunamirnicubogatuskrobom. 8.injeilubenicenetrebakonzumiratisadrugimnamirnicama. 9. Mlekojenajbolje konzumirati zasebno. Mleko senevari u zelucuvec u dvanaestopalacnom crevu, stoga prisutnost mleka u zelucu ne rezultira lucenjem probavnih sokova. ioloska vrednost brane !un 20 2011 Wellness Adrla ?0Smatrasedajevocenajvrednijahranakojasemozeunetiuorganizam,jersadrziidealnu ravnotezu pet bitnih elemenata koji suneophodniorganizmu: glukoza (90), aminokiseline (4-5), minerali (3-4), masne kiseline (1) i vitamini (do 1). Poredtoga,zanjegovuprobavunijepotrebnadodatnaenergija,stoznacidastedienergiju organizma i pomaze njegovom prociscavanju, ima i sposobnost da neutralise stetne kiseline koje se stvaraju u telesnim sistemima. Podrazumeva se da je rec iskljucivo o vocu u svezem stanju, jer kuvano i preradeno voce u potpunosti gubi pomenuta svojstva i dovodi do povecanja toksicnosti i kiselosti organizma. Zbog visokog sadrzaja vode, svez paradajz i krastavac mogu se kombinovati sa vocem i uzimati i tokom perioda asimilacije i eliminacije. Preporucuje se uzimanjevocaisokova najmanje30minuta pre ostalehrane (nikadneposredno nakonobroka),kakosehranauzelucunebimesala.Mesanjehranesavocemdovodido Iermentacije, kojom se gube hranljive materije, i otezava se i usporava probava. Nakon voca, najbolje je uzeti koktel sokova od svezeg povrcasargarepa, cvekla, persun, celer, kupus,karIiol,keleraba,maloparcesirovogkrompira(posebnojevaznonekombinovatigasa vocem). Nakon10minutaoduzimanjasokovasledisvezasalata,azatimpravilnokombinovanojelo. Nepravilno kombinovanje hrane dovodi do poremecaja ciklusa asimilacije i eliminacije. Kada se hranapravilnokombinuje,organizammozedajepotpunorazgradi,apsorbujeiiskoristisve hranljive materije. Svakahrana kojanijevoceili povrcenazivase koncentrisana hrana.Koncentrisana hranasene treba uzimati istovremeno, jer to otezava njenu probavu. Naprimer:hleb(pomogucstvuprepeceninapravljenodintegralnihzitarica)netreba kombinovatisakrompirom,pirincem,pasuljem,graskom,boranijom,testeninama,jajima, mlekom i sirevima, niti ove namirnice medusobno treba mesati. Svakaodovihnamirnicamozesekombinovatisamasnocama(gi-precisceniputer,hladno cedena ulja, maslac, puteri od semenki, suncokret, bundeva, susam, kikiriki) i sirovim ili barenim povrcem(salate,variva).Preporucujesezamenasircetalimunovimsokomilivocnimi jabukovim sircetom. &zimanjeorasastogvoca(badem,lesnik,orah,kikiriki,indijskiorah)isemenki(susam, bundeva,suncokret,lan,leblebija,kajsija,semebora)veomajevaznoupravilnojizdravoj ishrani. Ova hrana je prebogata mineralima, vitaminima, belancevinama, ugljenim hidratima i mastima, a dovoljnoje uzimati dva do tri puta nedeljno po polovinu solje. Na primer: 100 g susama sadrzi 630mgkalcijuma,badema282mg,oraha186mg,asuncokreta140mg.stovremeno100g mleka sadrzi 100 mg, dok razni sirevi od 250850 mg, a persunov list 245 mg kalcijuma. Ciljprelaskanaovakavnacinishranejesteikonzumiranjenamirnicausirovomstanju,koje omogucava stvaranje vece kolicine energije u organizmu. Preradena hrana kuvanjem, przenjem, pecenjemgubisvojaprirodnasvojstvaipotrebnajevecakolicinahranedabisezadovoljile dnevne potrebe organizma. Kojekombinacijehranesufatalne? Kolikoputavamsedesilodanakonobrokaosetitetromostinaduvenost?%ojezatostosteu jednomobrokuunelinamirnicekojenebitrebalounositiistovremeno.a organizamnebibio zatrovantoksinima,trebadaznatepravilnodakombinujetenamirnice Pravilno kombinovanje namirnica podrazumeva odvojeno uzimanje hrane bogate belancevinama ihranekojasadrziugljenehidrate.zmeduuzimanjaovedvegrupenamirnicatrebadaprode najmanje dva sata. Varenje namirnica koje sadrze ugljene hidrate (povrce, zitarice, voce) pocinje vec u ustima pod dejstvom pljuvacke, avarenjenamirnica kojesadrzebelancevine (meso, riba, jaja,pecurke,orasi,grasak,pasulj,socivo)pocinjeuzelucupoduticajemhlorovodonicne kiselineipepsina. Vrlo brzo, nakon prelaskana ovakavnacinishrane, vas organizam cese osloboditi toksina koji suposledicanepravilneishrane. !#!O#UKD#STOAOdmahpreditenazdravnacinishraneipazitekakokombinujetenamirnice. rSeltonsmatradanijepotrebanperiodprilagodavanjaidanagliprelazaksanezdravogna zdravnacinishranenepredstavljanikakvuopasnostzaorganizam.Stojeprelazakbrzi, organizam cese pre osloboditi toksina. Najlaksinacin da se predesanezdravog na zdravnacin ishranejegladovanje.Nakongladovanjacovekotkrivanovukushranebezdodavanjasecerai soliiuspevadasavladazeljuzakaIom,cajem,alkoholom,cigaretamainarkoticima. MO1T1$TI$UVIs#AOV#$UH#AUUOKVI#U1DOGOB#OKA Premamisljenju dr Seltona, covek pojedemnogo manjehrane ako prilikomjednog obroka jede samojednuvrstuhrane.&tosemozemoisamiuveriti.Akojedemojednuvrstupovrca,brze cemosezasititinegokadajedemodvevrstepovrca.Raznovrsnosthranejeokidacza prozdrljivostiprejedanje. DAA!OcITVOcM Voce sadrzi bezbroj minerala, vitamina, secer u najpovoljnijem obliku za varenje i apsorpciju, a povrhsvegajeiukusno.Medutim,vocenijeuniverzalnahrana,jernesadrzidovoljno belancevina, kalcijuma i vitamina A. r Selton preporucuje da jedete iskljucivo sveze voce jer je zdravijenegosuvo.Konzervisanoisuvovocecestonemanikakvunutritivnuvrednosti predstavlja samo poslasticu. Voce treba da se jede kao poseban obrok. %ri ploda za jedan obrok trebalobidazadovoljepotrebeodraslogcoveka. 1DIT!UO$AAT Lisnatopovrcejenezamenljivouishranicovekainepostojivocekojemozedagazameni. Lisnatopovrcesadrzislozenebelancevinekojeodgovarajubelancevinamaljudskogorganizma. Zitarice,korenastopovrceivocenesadrzedovoljnoslozenihbelancevina.Najboljebibiloda spremitesalatu od najvise 4vrste povrca (bez zacina). Za salatu sunajpogodniji: kupus, zelena salata, krastavac,luk, paradajz, persuni celer. Kupus sadrzi 10 puta vise kalcijuma nego zelena salata.Nepreporucujeseuzimanjevelikihkolicinaljutogpovrca,kaostojelukirotkva. $VAKODVO!O1DITKOIKOO#AHA Orasisadrzedovoljnukolicinusvihvrstabelancevinakojesuneophodnezaljudskiorganizam. Semtoga,sadrzevelikukolicinulakovarljivihmasti,minerala,vitaminaisecera.rSelton preporucujedaglavniizvorbelancevinabuduorasi,anemeso. OG#AIcITUO$MA$OcA Masnocekojeunosimouorganizam(maslac,ulje,pavlakaidr.)usporavajuprocesvarenja, narocitoapsorpcijubelancevina.Natajnacinonedovodedozadrzavanjahraneuzelucu, nadimanjaiintoksikacijejetreibubrega. r Seltonsavetuje da semasnoce dodajuhraninakon pripreme,anetokomnjeidaseneunosezajednosabelancevinama. !I1T$AMOOBIcUVODU Vodajeidealnopicezacoveka.Sveostalopripadailihrani(vocnisokovi,mleko)iliotrovima (kaIa, caj, kakao, vino). Oni koji su nakon dugogodisnjeg koriscenja ostavili kaIu ili caj patice od glavobolje.Medutim,onetrajusamonekolikodana.Vodanetrebadasepijesamoondakada osecamozedinikakotokomobroka. !#KIIT$AU!OT#BOM$OIID#UGIHAcIA Ovesupstancenisunikorisnenipotrebneorganizmu.Onemenjajuculoukusaiusporavaju procesvarenjahrane.Onomekomesenedopadnenezacinjenahrana,drSeltonsavetujeda preskocijedanobrok.Napocetkucemuhranabitibljutavaineukusna,aliuskorocesenervni zavrseciculaukusaregenerisatiicovekceosetitinovuaromuiprekrasne,dotadanepoznate ukuse hrane. Osobe koje su prestale sa upotrebom soli imace cestu potrebu za mokrenjem. %o ce nestaticimseorganizamoslobodinagomilanesoli. MKO T#BA UIMATI IMdU OB#OKA II !OT!UO IBACITI I I$H#A Mlekopredstavljaprirodnuhranumladuncadisisara.SvisisaristvarajuspeciIicnomlekokoje odgovarapotrebamanjihovihmladunaca.rSeltonskrecepaznjunatodamladunceuzima mlekoposebno,anezajednosadrugomhranom.Mlekoseneresorbujeuzelucunegou dvancstopalacnom crevu. Zato zeludacneluci sokove kada semleko nalazi unjemu. %o ometa resorpcijudrugehrane,kojaseuzimazajednosamlekom. 1DITDI1IUBIC$AD#UGOMH#AOM rSeltonsavetujedaselubeniceidinjeuvekunosekaoposebanobrok.Premanjegovom misljenju ove namirnice se vrlo brzo razlazu u zelucu i izazivaju poremecaj njegove Iunkcije ako seuzimajusanekomdrugomhranom.Akoseuzimaposebno,ovovocebrzoprolazikroz zeludac i predstavlja izvrsnu hranu za coveka. Oni koji se zale da im ne prijaju dinje i lubenice, zapazicedace,akoihposebnounose(alineizmeduglavnihobroka),uzivatiunjimabez ikakvogdiskonIorainezeljenihposledica. !#AVIAI$H#A editesamokadasteopusteni.Akosteloseraspolozenihranakojuunositesenevari.Svi neprijatni razgovori tokomjela remete proces varenja.Ako ste uzrujani, bolje preskocite obrok. ubokodisanjetokom5minutapotpunoceumiritipsihu,inakonpolasatamozetedajedete. Nepricajtedokjedete,dobrozvacitehranuibuditesvesnionogastajedete.%okomjela,akostebasjekozedni,mozetepititopluvodu.editehranutelesnetemperature.zbegavajtesuvisevrucuihladnuhranu.Nemojtejestineposrednopreiposlerada-napravitepauzu.editesamoondakadosetitepotrebuzahranom. Nejeditesuviserano.Sannikadneprouzrokujeglad,aranidorucakoduzimasnagu.&jutru odmoran covek ne zeli da jede i to je normalno, jer jos uvek nije potrosena energija. oruckujte oko9satikadazeludacpocnedaradi.Mozetedoruckovatiudvanavrata:npr.oko9huzmite jabukuilidvesargarepe,akasnije,kadsejavipraviosecajgladi,napraviteobilnijidorucak. 15minutaprejelanemojtenistapiti.Vodapreiposlejelaremetivarenje.%okomjela,mozete popitinekolikogutljajatoplevode.Poslevocnogobrokatecnostseuzimanakon30minuta, posleskrobnehranenakon2sata,aposlehranebogatebelancevinamanakon4sata. KO#I$OGADOVA1 Gladovanjejenajbezbednijinacin da se odbranite od mnogihbolesti. Naime,bolestan covek ce preozdraviti,akosnagukojomraspolazeutrosinaodbranuodbolesti,negonavarenjehrane. Ako ste gladovanjem i pravilnom ishranom ocistili organizam, postacete zeljni Iizicke aktivnosti ina tajnacin ojacatisvoje teloi skinutivisak kilograma. Strah od starenjajejedan od najvecih strahovakojipraticovecanstvo.Poznavanjempravilagladovanja,uspecetedausporitesvoj bioloskisat.ednodnevimgladovanjemtokomnedeljudanaisedmodnevnimgladovanjemtri puta godisnje, eliminisacete sve toksine iz misica i zglobova. Gladovanje je jedini nacin ciscenja telaodpesticidailekova. Kakoprepoznatizatrovanostorganizma?Vasorganizamjezatrovanakoimate: neobjasnjivumorglavoboljenejasnoguzroka nenormalnesekrecije:vlazankasalj,alergijskikonjuktivitis,rinitis,razneosipe;otokenoguililicazucnekolikeosecajnadimanjainelagodnostiuzelucuneprijatanzadahizusta krckanjevratapriokretanjuustranu KOIKODUGOT#BAGADOVATI?Ako nikada niste gladovali, najbolje bi bilo da pocnete jednodnevim gladovanjem tokom nedelju dana.Kasnije,mozetedapredetenaduzegladovanje(od4do7dana)nasvaka3-4meseca. GladovanjeceimatieIektasamoakopreiposlenjegavoditezdravnacinzivota. Gladovanje 1.%ridanaprepocetkagladovanjapostepenoprelazitenavegetarijanskuishranu.Prespavanja uzmitecajodsene(prirodnilaksans).Odaberite pice koje vam najvise odgovara. %okom dana, svakih sat vremena, popijte casu jednog odsledecihnapitaka:a)cajodsipka-10bobicana2lkljucalevode; b) vodu sa limunom i medom - nekoliko kapi soka od limuna i 1/4 kasicice meda na jednu casu vode;c)cajodkantariona-1-2kasicicenacasukljucalevode,ostavitidastojiprekonoci; d)mineralnuvodu. %okomdanapopijtenajmanje2ltecnosti.2.Peritezube2-3putadnevnoicistitejezikkasikom2putadnevno. 3.izickaaktivnostjeobavezna,kaoimasazazaopustanje. 4. %usirajte se dva-tri puta dnevno (tusiranje obavezno zavrsite hladnom vodom). Preko koze se izlucujepunotoksina,kojenatajnacinuklanjamo.5.%ruditesedatogdanabudeteokruzenidobroraspolozenimljudima. !#AVIAIA$KAIGADOVA1A: zlazakizgladovanjamoradatrajekolikoisamogladovanje. &&%R&:1.Popijtecasutoplevodeukojustedodalisokodjednoglimunaikasicicumeda. 2.Nakonpolasatauzmite100gsvezegvocnogsoka.Pijtegapolako,kaodaga"zvacete".3.Nakonsatvremenapojediteoljustenurendanujabuku. 4.Nakondvasatamozetepojestirendanusargarepusakasomodovsenihpahuljica. %OKOMANA:1.Popijtecajsalimunomimedom.Nakonpolasatauzmitevoce(polajabukepolakruske). Nakon pola sata pojeditejedan orah, dinstano povrce namalo suncokretovog uljai parce suvog hleba. 2.Pojedite100-150gkiselogmleka. &VEcE:1.Popijtecajsalimunomimedom. 2.&18huzmitenekovoce. 3.&19hpojeditemalonemasnogsira. Akostegladovalidvadana,izlazakizgladovanjatrebadaseodvijapremasledecojshemi: 1.Povrceilikiselomlecnaishranaiorasi(do5kom.). 2.Postepenouvoditemargarin. 3.editetriputadnevnovegetarijanskuhranu. Gladovanjenikadaneprekidajteuzimanjemhranebogatebelancevinama(meso,sir,riba). KOT#AIDIKACI1AGADOVA1:teziobliktuberkuloze,dojenje,drugapolovinatrudnoce,Bazedovljevabolest,sveendokrine bolesti,teziobliksecernebolesti,zavrsnistadijumionkoloskihoboljenjasanepokretnoscu bolesnika,akutnaoboljenjakojazahtevajuhirurskipristup,cirozajetreibubrega,organska oboljenja centralnog nervnog sistema, jaki upalni procesi u organizmu (apscesi, gangrene), tezak stepen pothranjenosti (kod starijihljudi), psihicke bolestiimentalna retardacija, poremecaj sna, poremecajEKG-a(pulspreko100/min). $OUISTAVAO#GAIAM So nije hrana! Ne vari se i organizam ne moze da je iskoristi. Nema nikakvu hranljivu vrednost, stavise,vrlojestetnaimozedadovededooboljenjabubrega,mokracnebesike,srcaikrvnih sudova.%akode,somozedaizazovezadrzavanjevodeutkivima,izlucivanjekalicijumai ostecenjesluzokozesistemazavarenje.Natrijum,kojijeorganizmupotreban,mozetedobitiiz cvekle,sargarepeidrugebiljnehrane.Nutricionisti tvrde da se cetvorodnevnim gladovanjem izlucuje sva suvisna so iz organizma i telo se resava masnih naslaga. &mesto soli mozete koristiti prirodne zacine kao sto je beli luk." VegetarijanskaishranaispunjavasestneophodnihuslovadabidijetabilaeIikasnaibezopasna pozdravlje: Namirnicebiljnog porekla sumanje koncentrisane od onih zivotinjskog porekla, sto znaci da priistojtezinisadrzemanjekalorija.&zvegetarijanskirezimishraneteskojeunetimnogo kalorija,jerbizatobilopotrebnosuvisenapunitizeludac. Voce i povrce su najmanje koncentrisane namirnice. Zbog velike kolicine organski vezane vode, koja olaksava apsorpciju vitamina i minerala, veliki udeo u nasoj ishrani treba da ima sveze voce ipovrcekojejepunoenzimaivitamina,ikojecedoprinetidetoksikacijiorganizma,tako znacajnojzamrsavljenje.etoksikacijajekamentemeljacmrsavljenja!Akoredovnobudemo uklanjaliotrovnematerijeizorganizma,mrsavicemoiostatimrsavi.Zbogtogajepravilno kombinovanje hrane veoma znacajno: ljudsko telo ne moze da svari vise od jedne koncentrisane namirnice u istom obroku. Pod koncentrisanim namirnicama podrazumevamo sve sto nije voce i povrce.Pravilnokombinovanjeolaksavateludasvarihranuiasimilujehranljivematerije. Potpuno nesvarenu hranu tesko je ukloniti i ona je uzrok debljanja i toksikacije organizma. abidijetabilakorisna,trebadasesacuvaidealanodnosrazlicitihhranljivihsastojaka (ugljenihidrati,masti,proteini).shranatrebadabuderaznolikaidasenesvedesamona nekolikonamirnica.Raznolikavegetarijanskaishranaobezbedujesveneophodnehranljive sastojke u odgovarajucoj srazmeri u toku mrsavljenja. Oko 55-75 kalorija uishrani trebalobi da potice od ugljenih hidrata, 15-30 od masti i 10-15 od proteina. & mesnom rezimu ishrane unoseseproteiniimasti,asmanjujeseunosenjeugljenihhidrata.%onarusavaravnotezu metabolizma i dovodi do povecanja mokracne kiseline, pospesuje stvaranje bubreznog kamenca i artritisa, kao i veceg izbacivanja kalcijuma preko urina. Slozeniugljenihidrati,kaooniizintegralnihzitarica,uzetiudovoljnimiodgovarajucim kolicinamaneizazivajugojaznost,kaostoseveruje,vecsuneophodniuuravnotezenojdijeti. Prostiugljenihidrati(seceri)nisuneophodniorganizmu,posebnoakosupracenimastima,kao sto je slucaj u tortama i slatkisima. 4Biljnenamirnicesadrzemanjemastiodnamirnicazivotinjskogporekla.%oomogucava smanjenje ukupne kolicine masti, sto je i pozeljno u svakom rezimu ishrane za mrsavljenje. 5Mastiiznamirnicabiljnogporeklauglavnomsunezasiceneizdravije,zarazlikuodmasti zivotinjskog porekla. Ne treba potpuno izbacitimasti,jer odredene esencijalnemasne kiseline - koje se nalaze narocito u biljnim uljima - imaju neophodne Iunkcije u organizmu. 6 edino biljnahrana sadrzivlakna. edna od brojnihvrlinabiljnihvlakanajeste sto deluju kao sigurnosni mehanizam protiv prejedanja. Ona vam pomazu da osetite sitost pre nego sto uzmete previsekalorija.Hranibezvlakananedostajeovajautomatskizatvarac.Kadosetitedastesiti, vec ste pojeli kalorija za petoclanu porodicu. Snaga volje je jedina prepreka koja stoji izmedu vas igojaznosti.Svimnamirnicamazivotinjskogporeklanedostajuvlakna.%uubrajamomeso, mleko,jajaisir.Osimtoga,proizvodacihranemlevenjemodstranjujuvlaknaizmnogih namirnicakojeihinaceimaju.%uspadajusecer,belobrasno,uljaivecinapakovanehrane. Voce, povrce, integralne zitariceimahunarke bogate su vlaknima. editeih obilnoibicete sitii necete se udebljati. KO#I$I$AVTI Evojosnekihsavetakojiceubrzatiprocesozdravljenjaiskidanjaviskakilograma: - edite samo neraIinisane biljne proizvode - voce, povrce, zitarice i orasaste plodove - one koje kupujete na pijaci i u prodavnici zdrave hrane u njihovom prirodnom obliku. Covek je po svojoj anatomijiiIiziologijibiljojedibiljnahranamunajviseodgovara,aonausebisadrzisve potrebnehranljivesastojkekojisunamneophodni. -&okviruobrokatrebaizbegavatimesanjevocaipovrca,postosetedvevrstenamirnicane slazu - mineralne soli iz povrca i vocni seceri iz voca mogu da izazovu nadimanje, proliv... Zato sepreporucujedajedanobrokbude,sladak"(voce,zitariceiorasastiplodovi),adrugi,slan" (povrce,zitariceiorasastiplodovi). - Nemojte jesti izmedu obroka jer je zeludac misic i potrebno mu je da se odmara. Pauza izmedu obroka trebalo bi da bude najmanje pet sati. zmedu obroka se moze piti cista negazirana voda, i toprejela,inajranijesatvremenaposlejela. - Provodite vreme na suncu kad god mozete, i to u periodu kada sunce nije jako (5-10 ujutru, 17-20uvece). -diteranijenaspavanje.ZalaskomSuncapocinjedaselucihormonmelatoninkojinas podmladuje i regenerise, i luci se u velikoj kolicini samo tokom noci, a mi ga mozemo iskoristiti spavanjem. -Provoditevremenacistomvazduhu. - Pijte najmanje dva litra negazirane ciste vode dnevno. KO#AK!#DI1T Pre nego sto pocnete dijetu evo nekoliko korisnih saveta koji ce skratiti vreme pripreme hranei mnogo vam olaksati novi rezim ishrane !SICA Operite300gpseniceistaviteucetiriputavisevode,kuvajte20minuta(uekspresloncu10 minutamaksimalno),sklonitesasporeta,poklopiteiostavitesatvremenauvodidanabubri. Procedite,dobroisperitehladnomvodomitodrzatikadseohladiuIrizideru(upoklopljenoj posudi). Moze da stoji tako tri-cetiri dana. !#O$O Kuvati 300 g prosa 20 minuta u cetiri puta vise vode, procediti, isprati hladnom vodom i drzati u Irizideru. -Mozeseupotrebitiizaslatkuizaslanuvarijantujela,stoumnogomeubrzavapripremujela. - Kad se skuvaju zitarice (psenica, ovas, jecam, proso, raz), ne bacati vodu, vec prohladiti, dodati med,limun, cimetilimuskatni orascic, dumbirili nanu (svezu)inapravitihladan caj. li dodati voce i u blenderu napraviti Irape. Ova voda je puna minerala. Kojauljakoristiti? Koristitehladnocedenomaslinovo,suncokretovoilisusamovoulje,abundevinoilanenoza preliv i dresing. TOI1VAMA#IADA & svim receptima obavezno stavljam marinadu koja jelima daje bogat ukus. Pravi se tako sto 10-12cenovabelogluka,trivezepersunaivezumirodije(pozelji)staviteuseckoisameljete. Stavitesmesuudubljuposudu,dodatehladnocedenoulje(60suncokretovo,40maslinovo ulje) da je iznad smese da pliva. rzati u Irizideru najvise tri-cetiri dana! Izbacitesecere &jutruvampreporucujemvocnesalateilisalateodpovrca.Akozelitebrzedasmrsate,na primer, za nekivazan datum, onda pravite salate od mesanog povrca i kilogrami sejednostavne tope, lice i telo vam se zatezu, podmladujete se i dobijate novu energiju za zivot. Ako zelite brzo da oslabite, izbacite voce i secere u svim oblicima. epravilnaineuravnotezenaishrana mozenegativnodauticena zdravlje,sto moze dovesti do bolesti kao sto su kardiovaskularne bolesti, dijabetes,gojaznost,osteoporoza.Mnogeuobicajenebolesti cestose moguizbeciilisprecitipravilnom ishranomivezbanjem.Izdvajamo nekolikosavetakojicevampospesitizdravljeipomociuodrzavanju telesne mase u granicama normalne. O epreskci9eobroke.Jedi9edoruck,ruckiveceru.dpreskoci9eobrok,vse9elo prepoz3jed3emhr3ezpre9vr3jeue3ergijus9omozedoves9idousporava3ja me9abolizma O !ij9evodu.Vodjeodsus9i3skogz3cjzpravil3uishra3u.Izbegvj9egazira3ai zsle3 pic. O Jedi9e3ems3epro9ei3e.!oredvode,pro9ei3je3jcescigradiv3im9erijluvsem9elu. obriizvoripro9ei3su mlec3iproizvodi,proizvodiodsoje,meso(pos3omesoje9koe odlic3 izvor gvoz), ribe i zivi3e. O Jedi9evise zi9ric. Veci3 ljudi jedu m3je od polovi3e iz3os vlk3 3ego s9o je po9reb3o svki d3.. !ovec3jem u3os vlk3, moze9e sm3ji9i rizik od boles9i popu9 rk debelog crevisrc3ihboles9i.Vlk3apospesujuosecajsi9os9i,pomzu iu ko39roli 3ivoaholes9erol u krvi kao i 3ivoa secer u krvi. O Jedi9evisepovrcivoc.Zdrvishr39rebd sdrzi 3jm3je pe9 porcij povrc i voc svki d3. Voce i povrce su od kljuc3og z3cj z prvil3u ishr3u. Voce je 9koe odlic3azame3az gricklice izmeu obrok. O udi9efizickiak9iv3i.Fizickak9iv3os9od20mi3u9d3ev3o,3d33edelj3ojes93drd3 preporuk. osled3 vezb ce sm3ji9i rizik od dijbe9es, boles9i src, i produzi9i vs zivo9.!avilnaishranazamrsavljenjeneznacikonzumiranjenekihspecijalnih namirnicakojetrebatrazitipoprodavnicamazdravehraneilinanekimposebnim mestima Mnogimisledadijeteiishranazamrsavljenjepodrazumevajunekespecijalnenamirnicekoje ljudinejedusvakodnevno...alitojepogresnomisljenje. stinajenasrecudamozetedauraditemnogotogazamrsavljenjesahranomkojavamjena raspolaganjuikojuveckoristite,ito takostosto ceteunetimalopromeneusvojvecpostojeci nacinishrane.Zapravilnuishranuzamrsavljenjejepotrebnopromenitikolicinehranekoju konzumirate,nekevrstepovecatiadrugesmanjitiivecmozetedadodjetedorezultata. Pravilnaishranazamrsavljenjezahtevapovecanjeucestalostikonzumiranjanamirnicakoje sadrzevecekolicinevlakana.Vlaknaimajuvaznuuloguzamrsavljenjeiodrzavanjetezinejer sprecavajudasemastiakumulirajuuteluuvidusala.Vlaknatakodepomazudaocistitevas stomak i da imate osecaj sitosti.Beli hleb treba zameniti integralnim hlebom od celih zrana.Belim hlebom se unose velike kolicine kalorija koje se pretvaraju u salo i onemogucuju mrsavljenje cak ikadvezbate.obrojekoristitiovasne,jecmene,razaneidrugepahuljiceilimuslisa kombinacijomraznihvrstapahuljicaodcelogzrnazita. &mesto obicnog mleka i mlecnih proizvoda predjite na po ukusu iste mlecne proizvode i mleko samalimprocentommasnoce. Zdravahranaiz kojemozete dobitineophodne proteinesu svevrste pasulja,grasak,socivo kaoi soja. Sojasadrzilecitinkojijejedinjenjepoznatopoubrzanjuprocesasagorevanjamasti,atakode uticenasmanjenjeholesterola.Akozamenitebelobrasnosasojinimbrasnomsmanjicetepreteranekolicineskrobai kalorija.zbegavajte koriscenje industrijski preradjene hrane. Na primer, raIinisani pirinac je lisen svih hranljivih vrednosti i sve sto se od njega dobija je skrob. %o je skrob ili prosti secer koji je zapravo pun kalorija.S druge strane, ako konzumirate smedi pirinac,pored manje kolicine skroba dobicetemnhttp://www.blogger.com/img/blank.giIogevaznevitamineimineralekojitakodje potpomazupravilnoIunkcionisanjeorganizmaimrsavljenje. Mnogikazudapravilnaishrananepodrazumevanistaukusnoilidasvestojeukusnosteti zdravljuigoji. &kus je nesto sto se stice ono sto je za jedan narod specijalitet drugima je potpuno neukusno pa zatopristupitepostepenimpromenamauishranikakobisepolakoprivikavali.Odmesaje najbolje koristitibelo pilecei ribui to pecenoilikuvano.Mi koristimomnogo ulja za przenje a takvemasnoceipravilnaishranazamrsavljenjeneiduzajedno.%ruditesedajedetestovise povrca kuvanog ili na pari, neka voce bude svakodnevno na vasem jelovniku.