KOLEKTIVNI UGOVO vodovod i kanalizacija - sindikat …sindikat-beograda.rs/.../KOLEKTIVNI-vodovod-i-kanalizacija.pdf · KOLEKTIVNI UGOVOR JKP "BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA" ("Sl

KOLEKTIVNI UGOVOR

JKP "BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA"

("Sl. list grada Beograda", br. 51/2009)

I - OSNOVNE ODREDBE

lan 1

Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) ureuju se u skladu sa Zakonom o radu (u daljem tekstu: zakonom), Zakonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa i Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduzea u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu (u daljem tekstu: Poseban kolektivni ugovor): prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca iz radnog odnosa, zatita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata i poslodavca, postupak izmena i dopuna ugovora, meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znaaja za zaposlene i poslodavca.

Ovaj ugovor zakljuuje se izmeu osnivaa, poslodavca i reprezentativnih sindikata kod poslodavca, u ime svih zaposlenih kod poslodavca.

lan 2

Osniva je grad Beograd.

Poslodavac je Javno komunalno preduzee "Beogradski vodovod i kanalizacija" (u daljem tekstu: preduzee), koga zastupa generalni direktor (u daljem tekstu: direktor).

Reprezentativni sindikati su Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" i Nezavisni sindikat radnika JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija".

Zaposleni je lice koje je u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.

lan 3

Ovaj ugovor je obavezan za osnivaa, poslodavca i sve zaposlene u preduzeu.

Ovaj ugovor se primenjuje na sve zaposlene.

Prava, obaveze i odgovornosti direktora ureuju se ugovorom u skladu sa zakonom.

lan 4

Osniva obezbeuje preduzeu materijalne, finansijske, tehnike i druge uslove za nesmetano obavljanje delatnosti, prati uslove rada i preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vrenje delatnosti.

Poslodavac prati izvrenje posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i obezbeuje sredstva za isplatu zarada, obraunata na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrivanje visine zarade utvrenih zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.

Poslodavac i osniva obezbeuju sredstva za isplatu zarada obraunatih na osnovu ugovorene cene radnog asa kada sredstva ne mogu biti obezbeena iz sopstvenih prihoda preduzea.

Poslodavac i osniva obezbeuju sredstva za isplatu zarada najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije uveane za 20% kada sredstva ne mogu biti obezbeena iz sopstvenih prihoda poslodavca.

lan 5

Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu ureene ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona, Posebnog kolektivnog ugovora i drugi propisi i opti akti poslodavca.

II - RADNI ODNOSI

lan 6

Radni odnos u preduzeu zasniva se sa licem koje ispunjava opte uslove utvrene zakonom i uslove predviene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).

Zaposleni zasniva radni odnos zakljuivanjem ugovora o radu.

Pravilnikom se utvruju organizacioni delovi preduzea, vrsta poslova, vrsta i stepen strune spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima (zdravstveni i psihofiziki uslovi).

lan 7

Poslodavac je duan da zaposlenom omogui da prema uslovima i na nain propisan zakonom i kolektivnim ugovorima ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.

Poslodavac je duan da po zahtevu zaposlenog za zatitu prava omogui sindikalnoj organizaciji u preduzeu ili van preduzea uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.

lan 8

O pojedinanim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa odluuje direktor, u skladu sa Zakonom o radu.

Direktor moe preneti svoja ovlaenja, u skladu sa zakonom na drugog zaposlenog.

Ovlaenje iz stava 2. ovog lana daje se u pisanom obliku.

1. Zasnivanje radnog odnosa

lan 9

O potrebi zasnivanja radnog odnosa u preduzeu odluuje direktor u skladu sa Godinjim programom poslovanja za tekuu godinu.

lan 10

Radni odnos zasniva se zakljuivanjem ugovora o radu prema uslovima propisanim u zakonu i pravilnikom.

Ugovor o radu zakljuuje zaposleni i poslodavac. U ime poslodavca ugovor o radu zakljuuje direktor. Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac na neodreeno i odreeno vreme u skladu sa zakonom i isti se dostavlja reprezentativnim sindikatima u preduzeu.

Prijem novozaposlenih poslodavac moe da vri po predhodno dobijenoj saglasnosti od gradonaelnika grada Beograda.

lan 11

Ugovorom o radu moe da se utvrdi rad na neodreeno vreme, rad na odreeno vreme, rad sa nepunim radnim vremenom, probni rad i rad sa pripravnikom.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i uslovi od utvrenih zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.

Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljui ugovor o radu u skladu sa prethonim stavom ovog lana smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodreeno vreme danom stupanja na rad.

lan 12

Pre zakljuivanja ugovora o radu kandidat je duan da poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima na kojima zasniva radni odnos, utvrenih pravilnikom.

Poslodavac je duan da pre zakljuivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima utvrenih odredbama zakona.

Za poslove na kojima se zahtevaju posebne zdravstvene i psihofizike sposobnosti ili se poslovi obavljaju pod specifinim ili oteanim uslovima rada i kao takvi su utvreni pravilnikom, vri se provera zdravstvenih i psihofizikih sposobnosti kandidata o troku poslodavca.

Poslodavac moe zaposlenom ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada aneksom Ugovora o radu u sluajevima predvienim zakonom.

lan 13

Zaposleni ostvaruju prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

lan 14

Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

lan 15

Radni odnos moe da se zasnuje na neodreeno ili odreeno vreme, i za rad sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom.

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom moe da se zasnuje na neodreeno vreme ili odreeno vreme, pod uslovom da postoji potreba za obavljanjem poslova u manjem obimu od punog radnog vremena, a to je neophodno zbog organizacije i prirode posla.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.

lan 16

Radni odnos na odreeno vreme moe da se zasnuje u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom, s tim da tako zasnovan radni odnos neprekidni ili sa prekidom ne moe da traje due od 12 meseci, i to:

- kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovanje, rad u inostranstvu, obavljanje javne funkcije i odsluenje vojnog roka);

- kada obavljanje posla po svojoj prirodi traje odreeno vreme;

- kada se privremeno povea obim posla, rad na odreenom projektu i u drugim sluajevima predvienim programom poslovanja i

- u svojstvu pripravnika radi osposobljavanja za samostalni rad.

lan 17

Pravilnikom se utvruju radna mesta za koja je, kao poseban uslov za rad, predvieno da zaposleni odreeno vreme provede na probnom radu. Probni rad moe da traje najdue est meseci.

Ugovorom o radu utvruje se duina trajanja, otkaz probnog rada i nain provere radne i strune sposobnosti.

Probni rad u smislu stava 1. ovog lana ne moe se utvrditi za pripravnika.

lan 18

Radne i strune sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvruje komisija, koju imenuje direktor ili drugo zaposleno lice koje on ovlasti.

Komisija se sastoji od najmanje tri lana koji moraju imati najmanje isti stepen strune spreme kao i zaposleni ija se sposobnost ispituje, s tim to po jednog lana predlau reprezentativni sindikati.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajue radne i strune sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka odreenog u ugovoru o radu.

Zaposleni i poslodavac za vreme probnog rada mogu da otkau ugovor o radu, sa otkaznim rokom koji ne moe biti krai od pet radnih dana.

lan 19

Poslodavac moe da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreenu vrstu i stepen strune spreme ako je to kao uslov za rad na odreenim poslovima utvrenim pravilnikom. Pripravniki sta traje:

- na poslovima na kojima se zahteva visoka struna sprema devet meseci,

- na poslovima na kojima se zahteva via struna sprema est meseci i,

- na poslovima na kojima se zahteva srednja struna sprema tri meseca.

lan 20

Za vreme pripravnikog staa pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

Zarada iz prethodnog stava iznosi 80% osnovne zarade za poslove za koje se osposobljava pripravnik.

Na kraju pripravnikog staa pripravnik polae struni ispit.

Proveru radnih sposobnosti pripravnika vri struna komisija, koju imenuje direktor, sastavljena od tri do pet lanova koji imaju najmanje isti stepen strune spreme kao i pripravnik, s tim to po jednog lana predlau reprezentativni sindikati.

lan 21

Ugovor o radu moe da se zakljui za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada (poslovi sa poveanim rizikom) samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima, odnosno ako je od strane nadlenog zdravstvenog organa utvreno da je zdravstveno sposoban za rad na tim poslovima.

2. Izmena Ugovora o radu

lan 22

U toku rada, poslodavac moe zaposlenom da ponudi da se izmene pojedini ugovoreni uslovi rada (u daljem tekstu: aneks Ugovora o radu) zakljuivanjem ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

Poslodavac moe zaposlenom da ponudi aneks ugovora o radu radi premetaja na drugi odgovarajui posao zbog potrebe procesa rada i organizacije rada za ije obavljanje se zahteva ista vrsta i stepen strune spreme koji su utvreni ugovorom o radu na dan ponude za izmenu ugovora.

Poslodavac i zaposleni mogu da se sporazumeju i drugaije, odnosno da zaposleni prihvati ponudu poslodavca da radi na poslovima za koje se zahteva druga vrsta i stepen strune spreme od one koja se zahteva na poslovima na kojima je radio. Ukoliko se zaposleni i poslodavac ne sporazumeju, zaposleni ne moe da snosi posledice odbijanja da zakljui aneks ugovora o radu.

Poslodavac izmenu ugovora moe zaposlenom da ponudi u sledeim sluajevima: pri uvoenju novih, odnosno ukidanju postojeih poslova, statusnim ili organizacionim promena, razmetaju zaposlenih zavisno od njihovih sposobnosti, primena mera za unapreenjem tehnologije rada i radnih postupaka, otklanjanja uzroka zastoja u radu ili loih odnosa meu zaposlenima, boljem funkcionisanju delova sistema rada i drugim situacijama.

Zaposlenom koji odbije da zakljui aneks Ugovora o radu u smislu stava 1. ovog lana, poslodavac moe da otkae ugovor o radu.

lan 23

Uz ponudu za zakljuivanje aneksa ugovora o radu, saglasno prethodnom lanu, poslodavac je duan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zakljuivanje aneksa Ugovora o radu ako se ne izjasni u datom roku.

Ako zaposleni prihvati ponudu za zakljuivanje aneksa ugovora o radu zadrava pravo da pred nadlenim sudom osporava zakonitost aneksa Ugovora o radu.

3. Obrazovanje, stru no osposobljavanje i usavravanje

lan 24

Poslodavac je obavezan da u skladu sa promenama zakonskih i drugih propisa, tehniko-tehnolokim unapreenjima, potrebama procesa rada i uvoenjem nove organizacije rada u preduzeu, obezbedi uslove za struno osposobljavanje, usavravanje i sticanje posebnih znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, specijalizaciju zaposlenih u zemlji i inostranstvu (postdiplomske studije, simpozijum, kurs, seminar i sl.) i da o tome upozna reprezentativne sindikate.

Zaposleni je duan da se u toku rada obrazuje struno osposobljava i usavrava za rad.

Poslodavac moe da stipendira kolovanje, potrebnih kadrova preduzea.

Meusobna prava i obaveze izmeu poslodavca i zaposlenog koji je upuen na struno osposobljavanje i usavravanje ureuju se posebnim ugovorom.

Izdaci za obrazovanje, struno osposobljavanje i usavravanje utvruju se programom poslovanja preduzea.

Upravni odbor preduzea donosi Program strunog osposobljavanja i usavravanja zaposlenih na predlog direktora i uz prethodno pribavljeno miljenje reprezentativnih sindikata.

4. Radno vreme

lan 25

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 asova nedeljno.

Radni dan traje osam asova a radna nedelja traje pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvruje direktor preduzea.

Direktor je u obavezi da poetak i kraj radnog vremena usaglasi sa tehnolokim procesima u preduzeu i da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.

Raspored, poetak i zavretak radnog vremena u preduzeu utvruje se polazei od sledeeg:

- na poslovima gde proces rada to dozvoljava, radno vreme je jednokratno, radna sedmica traje pet radnih dana, a subotom i nedeljom se ne radi;

- na poslovima gde proces rada traje neprekidno ili due od radnog vremena rad se organizuje u smenama ili turnusima.

Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova direktor moe da utvrdi klizno radno vreme na poetku, odnosno zavretku radnog dana i to najvie do 1,5 asova.

lan 26

Radno vreme izmeu 22 asa i est asova narednog dana smatra se radom nou i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrivanja prava i zatite zaposlenih.

Kada je rad organizovan u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi vie od jedne radne nedelje nou, u toku meseca, a due samo uz njegovu pisanu saglasnost.

lan 27

Puno radno vreme se skrauje zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i po zdravlje tetnim poslovima.

Skraivanje radnog vremena se vri srazmerno tetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifinosti poslova i zadataka osnovne delatnosti, a najvie deset asova nedeljno.

Poslovi na kojima se skrauje puno radno vreme utvruju se optim aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova u skladu sa zakonima i drugim propisima.

Zaposleni koji rade skraeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.

lan 28

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, odmor izmeu dva uzastopna radna dana i nedeljni odmor, u skladu sa zakonom.

Odluku o rasporedu korienja odmora u toku dnevnog rada donosi direktor.

lan 29

Direktor ili lice koje on ovlasti u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka procesa rada, moe da uvede rad dui od punog radnog vremena.

U skladu sa odlukom direktora ili lica koje on ovlasti, zaposleni je obavezan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugim sluajevima kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji nije planiran (prekovremeni rad).

Zaposleni ne moe da radi prekovremeno due od osam asova nedeljno, niti due od etiri asa dnevno.

lan 30

Direktor moe zaposlenom da uvede preraspodelu radnog vremena u skladu i pod uslovima utvrenim zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom, posebnim reenjem i to:

- kada to zahteva priroda delatnosti rada obezbeenja potrebnog obima i kvaliteta usluga,

- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korienja sredstava rada,

- zbog racionalnijeg korienja radnog vremena u cilju izvravanja odreenih poslova u utvrenim rokovima.

lan 31

Zaposleni je duan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene spreenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi kadrovskoj slubi potvrdu lekara koja sadri i vreme oekivane spreenosti za rad.

U sluaju tee bolesti zaposlenog potvrdu iz stava 1. ovog lana dostavljaju lanovi ue porodice ili druga lica sa kojima ivi u porodinom domainstvu.

Ako zaposleni ivi sam, potvrdu iz stava 1. ovog lana duan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako neposredni rukovodilac ili direktor preduzea posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog lana, moe da podnese zahtev nadlenom zdravstvenom organu radi utvrivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

5. Odmori i odsustva

5.1. Godinji odmor

lan 32

Zaposleni ima pravo na godinji odmor u skladu sa zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom u trajanju od najmanje 20 a najvie 35 radnih dana po svim osnovama. Godinji odmor zaposlenog od 20 radnih dana uveava se:

1. po osnovu radnog iskustva:

- tri radna dana - za navrene tri do est godina radnog staa;

- pet radnih dana - za navrenih sedam do devet godina radnog staa;

- sedam radnih dana - preko devet godina radnog staa;

2. po osnovu sloenosti poslova radnog mesta odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu:

- za poslove za koje se zahteva I-IV stepen strune spreme - dva radna dana;

- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen strune spreme - tri radna dana;

- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen strune spreme - etiri radna dana;

- za poslove sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima - pet radnih dana.

3. po osnovu invalidnosti - zdravstvenog stanja zaposlenog ili lana ue porodice i to: invalidu, zaposlenom koji u svom domainstvu izdrava dete koje ima smetnje u psihofizikom razvoju, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenom sa dvoje ili vie dece do 14 godina ivota - etiri radna dana.

4. po osnovu uslova rada zaposlenima koji rade na radnim mestima sa poveanim rizikom ili posebnim specifinostima, i to:

a) za zaposlene koji rade na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci rada rauna kao 14 i 15 meseci radnog staa - sedam radnih dana;

b) za ostale zaposlene koji rade na poslovima sa skraenim radnim vremenom - pet radnih dana.

5. po osnovu uspenosti u radu i evidentno iskazanim rezultatima rada zaposlenog u toku godine na predlog neposrednog rukovodioca - jedan do tri radna dana.

lan 33

Godinji odmor moe da se koristi u dva dela: prvi deo bez prekida u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo do 30. juna naredne godine.

Ukoliko zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu dana radnog staa ima pravo na dvanaestinu godinjeg odmora za mesec dana rada u kalendarskoj godini.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos i zaposleni koji je imao prekid radnog odnosa dui od 30 radnih dana stie pravo da koristi godinji odmor posle est meseci neprekidnog rada.

Zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor, niti mu se to pravo moe uskratiti.

Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staa i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staa i 50 godina ivota zaposlenog i zaposlene utvruje se duina godinjeg odmora u trajanju od 30

radnih dana. Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim poslovima godinji odmor ne moe trajati due od 35 radnih dana.

Poslodavac je duan da zaposlenom u sluaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorienom broju dana godinjeg odmora.

lan 34

Duinu i vreme korienja godinjeg odmora uz prethodnu konsultaciju zaposlenog i prema potrebama procesa rada utvruje direktor ili ovlaeno lice na osnovu kriterijuma utvrenih zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom, a na osnovu plana korienja godinjih odmora za kalendarsku godinu.

Reenje o korienju godinjeg odmora donosi direktor ili ovlaeno lice u pisanom obliku i uruuje ga zaposlenom preko kadrovske slube, najkasnije 15 dana pre datuma odreenog za poetak korienja godinjeg odmora.

Direktor ili ovlaeno lice moe da izmeni vreme korienja godinjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odreenog za korienje godinjeg odmora.

lan 35

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godinji odmor, ima pravo na naknadu tete u visini prosene zarade u prethodna tri meseca.

Visina tete se utvruje srazmerno broju dana neiskorienog odmora.

5.2. Plaeno odsustvo sa rada

lan 36

Direktor je duan da zaposlenom omogui plaeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini, u sledeim sluajevima:

1. roenja deteta, poroaja supruge - sedam radnih dana;

2. sklapanja braka - sedam radnih dana;

3. smrti lana ue porodice (roditelja ili usvojioca, branog druga, deteta ili usvojenika zaposlenog) - sedam radnih dana;

4. smrti brata ili sestre zaposlenog - tri radna dana;

5. smrti roditelja ili usvojioca, brata ili sestre branog druga zaposlenog i smrti lica koja ive u zajednikom domainstvu sa zaposlenim - dva radna dana;

6. tee bolesti lana ue porodice zaposlenog - sedam radnih dana;

7. zatite i otklanjanja tetnih posledica u domainstvu, prouzrokovanih elementarnim nepogodama - tri do pet radnih dana;

8. selidbe sopstvenog domainstva - etiri radna dana;

9. polaganje strunog ili drugog ispita - jedan do tri radna dana po ispitu za prvo polaganje, a ukupno sedam radnih dana;

10. korienje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - sedam radnih dana;

11. uestvovanja u takmienjima koje organizuju organizacije sindikat (sportska i radno-proizvodna takmienja) - tri do sedam radnih dana, u zavisnosti od udaljenosti mesta odravanja takmienja;

12. regulisanje prava pred nadlenim organima - dva radna dana;

13. praznovanja krsne slave - jedan radni dan;

14. dobrovoljnog davanja krvi - dva radna dana za svako davanje.

lanovima ue porodice u smislu ovog lana smatraju se: brani drug, deca, roditelji zaposlenog, braa, sestre, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja ive u zajednikom domainstvu sa zaposlenim.

Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo i u dane dravnih i verskih praznika saglasno zakonu.

Zaposleni ima pravo da koristi u toku kalendarske godine plaeno odsustvo po svakom osnovu iz stava 1. ovog lana, pod uslovom da je podneo pismeni zahtev i odgovarajuu dokumentaciju (dokaz o razlozima za korienje plaenog odsustva). Izuzetno u sluaju smrti lana ue porodice, dokaz se moe dostaviti u roku od pet dana od dana zavretka plaenog odsustva.

Plaeno odsustvo u sluaju: poroaja supruge zaposlenog, smrti lana ue porodice, prevencije radne invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi ne uraunava se u ukupan broj radnih dana plaenog odsustva u toku kalendarske godine (sedam radnih dana).

Odsustvo u toku dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.

lan 37

Vreme provedeno na plaenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu u odnosu na ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa.

lan 38

Zaposlenom se moe odobriti plaeno odsustvo u trajanju duem od pet radnih dana, a najvie do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u sluaju: polaganja strunog ispita ili ispita kojim se stie neposredno vii stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, uea u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima strunog usavravanja.

5.3. Neplaeno odsustvo sa rada

lan 39

Zaposlenom se moe odobriti neplaeno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledeim sluajevima:

- nege lana ue porodice - pet radnih dana;

- nege lana ire porodice - tri radna dana;

- smrti srodnika koji nisu navedeni u lanu 36. - dva radna dana;

- uea u sportskim i drugim aktivnostima koje nisu u organizaciji sindikata - sedam radnih dana;

- izvrenje posla koji zaposleni mora lino da obavi - jedan do pet radnih dana.

Odluku o neplaenom odsustvu iz stava 1. ovog lana donosi direktor ili lice koje on ovlasti.

lan 40

Zaposlenom se moe izuzetno odobriti neplaeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana neprekidno u toku kalendarske godine, kada direktor oceni da to ne remeti proces rada.

Odluku o neplaenom odsustvu iz stava 1. ovog lana donosi direktor ili drugo lice koje on ovlasti.

Za vreme neplaenog odsustva sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugaije predvieno.

5.4. Mirovanje radnog odnosa

lan 41

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu i po osnovu rada u sluajevima utvrenim zakonom, osim prava i obaveza za koje je zakonom drugaije odreeno.

Zaposleni ima pravo da se vrati na rad u roku od 15 dana od dana prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa.

6. Zatita na radu

lan 42

Poslodavac i zaposleni su duni da se u procesu rada pridravaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu, Posebnog kolektivnog ugovora, drugih propisa iz oblasti zatite na radu, kao i ovog ugovora.

Poslodavac je duan da obezbedi propisane uslove zatite zaposlenih, a u postupku primene mere zatite na radu obavezno je uee predstavnika sindikata.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu zdravlja u toku rada u skladu sa zakonom i drugim podzakonskim aktima.

Pored zaposlenih pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: uenici i studenti koji se nalaze na profesionalnoj praksi i lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odreenih poslova.

Potpisnici ovog ugovora su duni da donesu kolektivni ugovor o zdravlju i bezbednosti na radu u skladu sa Zakonom o zdravlju i bezbednosti na radu.

lan 43

Direktor je duan da rad u preduzeu organizuje tako da se obezbedi zatita ivota i zdravlja zaposlenih.

Direktor se obavezuje:

1. da obezbedi zaposlenima lina zatitna sredstva i opremu prema propisima o zatiti na radu i standardnim tehnikim normativima, ako se opasnosti i tetnosti koje se pojavljuju u procesu rada ne mogu otkloniti na drugi nain. Sredstva za zatitu na radu i oprema se obezbeuju saglasno specifikaciji linih zatitnih sredstava i opreme, koja ini sastavni deo opteg akta poslodavca i na osnovu godinjeg plana zatite na radu;

2. da organizuje poslove za bezbednost i zdravlje na radu u okviru posebne strune slube;

3. da obezbedi izradu godinjeg plana i programa zatite na radu i potrebna finansijska sredstva;

4. da obezbedi sredstva za svakodnevnu linu higijenu zaposlenih, a posebno zaposlenima koji rade na poslovima pri ijem obavljanju dolazi do prljanja, maenja i sl.;

5. da obezbedi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, uputstva za rad, teoretsku i praktinu obuku svakog zaposlenog na njegovom radnom mestu. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad sprovodi se saglasno Zakonu o zdravlju i bezbednosti na radu i programu koji utvruje struna sluba;

6. da obezbedi odravanje sredstava i opreme za rad, i sredstava za linu zatitu na radu u ispravnom stanju, saglasno optem aktu poslodavca;

7. da optim aktom poslodavca utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povreivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz obavezu informisanja Sindikata;

8. da preduzima potrebne mere zatite od tetnih uticaja za ivot i rad zaposlenih;

9. da obezbedi posebnu zatitu invalida, profesionalno obolelih lica, ena, roditelja, omladine u skladu sa zakonskim i drugim vaeim propisima;

10. da u toku kalendarske godine kolektivno osigura sve zaposlene za sluaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvruje Upravni odbor poslodavca;

11. obavetava blagovremeno zaposlene i njihove predstavnike o uvoenju novih tehnologija i sredstava za rad kao i o opasnostima od povreda i oteenja zdravlja koja nastaju njihovim uvoenjem, odnosno da u takvim sluajevima donese odgovarajua uputstva za rad;

12. da obezbedi preventivne mere pre poetka rada svakog zaposlenog, u toku njegovog rada i kod svake promene tehnolokog postupka;

13. da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi, saglasno zakonu, za sva radna mesta i druge akte iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

14. da odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu u preduzeu;

15. da zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost po ivot ili zdravlje zaposlenih;

16. da obezbedi druge uslove za zatitu na radu u skladu sa zakonskim i drugim vaeim propisima.

lan 44

Lina zatitna sredstva i oprema daje se zaposlenima koji obavljaju poslove na radnim mestima na kojima se opasnost od povreivanja ili oteenja zdravlja ne moe otkloniti odgovarajuim tehnikim merama.

Standardizacija, nabavka, zaduivanje i korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu ureuje se posebnim aktima preduzea.

Direktor je obavezan da u komisiju za nabavku linih zatitnih sredstava i opreme imenuje po jednog predstavnika reprezentativnih sindikata.

Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre poetka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na svom radnom mestu i da se osposobljava za sprovoenje takvih mera.

Zaposleni ima pravo:

- da poslodavcu daje predloge, primedbe i obavetenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu,

- da kontrolie svoje zdravlje na teret poslodavca prema rizicima radnog mesta u skladu sa propisima o zdravstvenoj zatiti.

lan 45

Zaposleni se obavezuju:

1. da se osposobe za primenu mera zatite na radu i za pruanje pomoi ostalim zaposlenima ukoliko im zapreti opasnost po ivot i zdravlje;

2. da svoje poslove vre sa punom panjom radi obezbeenja svog ivota i zdravlja i ostalih zaposlenih i da pravilno rukuju oruima za rad;

3. da se pridravaju propisanih i naloenih mera zatite na radu i da se staraju o sprovoenju i unapreenju zatite na radu;

4. da se podvrgnu odgovarajuem alko-testu ukoliko se posumnja da su pod uticajem alkohola;

5. da obavljanjem svojih poslova spreavaju zagaivanje radne i ivotne sredine;

6. da se osposobe za pruanje pomoi ostalim zaposlenima;

7. da namenski koriste lina zatitna sredstva i opremu, da njima paljivo rukuju i da ih odravaju u ispravnom stanju;

8. da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima;

9. da stalno usavravaju svoje znanje i praktinu sposobnost u vezi zatite na radu i zatite radne i ivotne sredine i da obavljanjem svojih poslova spreavaju zagaivanje radne i ivotne sredine.

lan 46

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu line zatite, nepravilno rukuje njima i ne odrava sredstva u ispravnom stanju, ako odmah ne obavesti neposrednog rukovodioca o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti ivot drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.

lan 47

Zaposleni koji rukovode ili organizuju proces rada odgovorni su za sprovoenje mera bezbednosti i zdravlja na radu u svom delu procesa rada u skladu sa zakonom i aktima nadlenog organa poslodavca.

Direktor je odgovoran za sprovoenje i unapreenje bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima koji reguliu oblast bezbednosti i zdravlja na radu, kao i za obezbeenje finansijskih sredstava.

lan 48

Direktori sektora se obavezuju: da preduzmu mere za obezbeenje sigurnosti zaposlenih na radu u saradnji sa strunom slubom; obezbede uslove za obavljanje lekarskih pregleda zaposlenih, za ispitivanje radne sredine i orua za rad i postupe po nalogu poslodavca, u vezi sprovoenja naloenih mera zatite na radu.

efovi pogona i slubi, rukovodioci rejona i odeljenja se obavezuju: da neposredno sprovode propisane i naloene mere na radu u skladu sa zakonom; prate i kontroliu u okviru svoje organizacione jedinice redovno vrenje zdravstvenih pregleda zaposlenih, orua za rad i uslova rada; da obavetavaju strunu slubu o svakoj povredi na radu, o pojavama koje bi mogle da ugroze bezbednost zaposlenih i pripremaju naloge za nabavku linih zatitnih sredstava i opreme.

Poslovoe i brigadiri se obavezuju da neposredno sprovode propisane i naloene mere zatite na radu u skladu sa zakonom; obavetavaju efa svoje organizacione jedinice i strunu slubu o svakoj povredi na radu i svakodnevno kontroliu korienje linih zatitnih sredstava i opreme u svojoj organizacionoj jedinici.

lan 49

Zaposleni ima pravo da odbije da radi poslove na svom radnom mestu ako mu zbog vrenja tih poslova preti opasnost po ivot ili zdravlje i ako mu poslodavac u skladu sa zakonom i ovim ugovorom nije obezbedio odgovarajua sredstva za rad i uslove za rad, sve dok se ne otklone opasnosti i ne sprovedu odgovarajue mere.

Odbijanje zaposlenog da radi na osnovu stava 1. ovog lana ne moe se smatrati povredom radne obaveze i ne moe mu se otkazati ugovor o radu.

Za vreme ne obavljanja radne obaveze u smislu stava 1. ovog lana zaposleni ima pravo na zaradu svog radnog mesta kao da je radio.

lan 50

Poslovi sa poveanim rizikom (poslovi sa posebnim uslovima rada) kod poslodavca su:

- radna mesta na kojima postoji poveani rizik od povreivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i oteenja zdravlja zaposlenog;

- radna mesta na kojima postoje specifini zahtevi u pogledu zdravstvene i psihofizike sposobnosti zaposlenog;

- radna mesta na kojima ne postoji mogunost primene pojedinih propisanih mera zatite na radu.

lan 51

Kriterijumi za utvrivanje poslova sa poveanim rizikom su:

- tetnost po zdravlje zaposlenih (nepovoljni klimatski i mikroklimatski uslovi, poveana buka i vibracija, fiziko i psihofiziko optereenje, bioloke tetnosti i sl.);

- prisutni rizici u radu (rad pod vodom i zemljom, rad pod visokim naponom, rad sa fluidima pod pritiskom, otrovnim ili nagrizajuim materijama);

- reim i vrsta rada (smenski rad i rad u turnusu, terenski rad i rad koji zahteva posebne zdravstvene, fizike i psihofizike sposobnosti).

lan 52

Poslovi sa posebnim uslovima rada su poslovi: na utiskivanju i regeneraciji u reni bunaru, poslovi tehniara za pripremu hemikalija, poslovi zaposlenih na eksploataciji odravanja, voza specijalnih vozila, poslovi na pranju i dezinfekciji hemikalija, poslovi brigadira u pogonu tehnike delatnosti, mehaniar za regulaciju mernih instrumenata; poslovi zavarivaa, kovaa, zidara, graevinskog limara, mainbravara zaposlenih na ispitivanju dizalica i sudova pod pritiskom, poslovi montera u vodovodnoj mrei, zameni vodomera, poslovi montera, zavarivaa i pomonog radnika i brigadira u vodovodnoj mrei, ita vodomera, laborant za uzorke, kanalski radnik, kontrolor rejona i poslovoa na poslovima kanalizacione mree, graevinskih radova i kanalizacione mehanizacije, poslovi zidara, rukovaoca energetskim i graevinskim mainama na graevinskim vozilima i poslovima kanalske mehanizacije, poslovi elektriara, geobuaa, rukovaoca sistema za sniavanje nivoa podzemnih voda, tesara i pomonog radnika na istovaru cisterni u kanalizacionoj mrei, poslovi mainiste, pomonog radnika na istovaru cisterni u kanalizacionim crpnim stanicama, poslovi elektro i mainskog odravanja, elektriara, brigadira, poslovoe, tehniara, mehaniara i pomonog radnika na odravanju elektromainske opreme, poslovi peraa kanalizacionih vozila, radnika na servisu opsluivanja vozila za kanalizaciju, pomonog radnika - podmazivaa vozila za kanalizaciju, rukovaoca specijalnog vozila za ienje kolektora i slivnika, kanaloistaa za transport kanalske sadrine, automehaniara, mainbravara, brigadira i poslovoe i autolakirera na odravanju specijalnih vozila, peraa

vodomera, poslovi mainiste i odravanja na liniji za ozonizaciju, poslovi pranja talonika, bazena i rezervoara.

Zaposleni koji se rasporeuje na radno mesto sa posebnim uslovima rada, pored optih mora da ispunjava i posebne uslove iz oblasti zatite na radu, propisa vezanih za obavljanje delatnosti preduzea, da je izvrilac mukog pola, da nije mlai od 18 godina.

Poslovi sa posebnim uslovima rada utvruju se po iframa poslova u optem aktu kojim se regulie oblast zatite na radu.

lan 53

Predsednici reprezentativnih sindikata imaju pravo da se neposredno upoznaju sa primenjenim merama zatite na radu i uslovima na svakom radnom mestu i da poslodavcu predloe preduzimanje potrebnih mera zatite na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima.

O preduzetim merama po predlogu iz prethodnog stava poslodavac je duan da obavesti predsednike sindikalnih organizacija u roku od 30 dana.

lan 54

Zaposleni imaju pravo da izaberu predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Poslodavac se obavezuje da obrazuje Odbor za bezbednost i zdravlje na radu, kao savetodavno telo od predstavnika poslodavca i reprezentativnih sindikata.

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu daje predloge za poboljanje zatite na radu po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev organizacija sindikata, osnivaa, Upravnog odbora i direktora, u skladu sa zakonom.

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu ima pet lanova od kojih najmanje dva su strunjaci iz oblasti zatite na radu i imenuje ih direktor.

Poslodavac je obavezan da uz isplatu konanog mesenog obrauna zarade zaposlenih izdvoji sredstva u iznosu od 0,20 % na masu sredstava isplaenih na ime bruto zarada, za svaki mesec za prevenciju radne invalidnosti i korienje organizovanog rekreativnog odmora zaposlenih, a zaposleni su duni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi reprezentativni sindikat.

Poslodavac i reprezentativni sindikati se obavezuju da u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog ugovora, donesu normativni akt shodno stavu 5. ovoga lana.

7. Odgovornost, naknada tete i udaljenje zaposleno g

7.1. Odgovornost

lan 55

Stupanjem na rad zaposleni preuzima dunosti i obaveze na radu i u vezi sa radom (radne obaveze). Zaposleni koji svojom krivicom ne ispunjava radne obaveze ili se ne pridrava odluka donetih kod poslodavca odgovara za povredu radne obaveze u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i Ugovorom o radu.

Krivina odgovornost, odnosno odgovornost za privredni prestup ili prekraj ne iskljuuje odgovornost zaposlenog za povredu radnih obaveza, ako ta radnja predstavlja povredu radne obaveze.

Zaposleni je odgovoran za povrede radne obaveze utvrene ugovorom o radu.

Postupak utvrivanja odgovornosti zaposlenog obuhvata: pismenu prijavu, imenovanje komisije za utvrivanje injeninog stanja (po jednog lana imenuju reprezentativni sindikati), postupak utvrivanja injeninog stanja, pismeni izvetaj komisije i odluku poslodavca sa obrazloenjem.

lan 56

Zaposleni odgovara za povredu radne obaveze koju je uinio svojom krivicom u stanju uraunljivosti. Dovoenje sebe u stanje neuraunljivosti usled upotrebe alkohola ili opojnih sredstava ne iskljuuje odgovornost zaposlenog za povrede radnih obaveza.

Uraunljivim se smatra onaj zaposleni koji je u vreme izvrenja povrede radne obaveze bio sposoban da shvati znaaj svog ponaanja i da upravlja svojim postupcima.

Povreda radne obaveze moe biti uinjena umiljajem ili iz nehata. Povreda radne obaveze uinjena je umiljajem kada je zaposleni bio svestan svog dela i hteo je njegovo izvrenje, ili je usled njegovog injenja ili neinjenja moglo da doe do odreenih posledica.

Povreda radne obaveze uinjena je iz nehata ako je zaposleni bio svestan da njegovo delo moe da izazove zabranjene posledice, ali je mislio da e moi da ih sprei ili da nee nastupiti.

Ako je konstatovano da je povreda radne obaveze uinjena umiljajem ili iz nehata, ispunjen je uslov krivice zaposlenog.

lan 57

Zaposleni je odgovoran za tetu na radu ili u vezi sa radom, koju je na radu poslodavcu uinio namerno ili krajnjom nepanjom, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo tete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog lana ne moe utvrditi deo tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i tetu nadoknauju u jednakim delovima.

Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu krivinim delom sa umiljajem, za tetu odgovaraju solidarno.

Postojanje tete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je tetu prouzrokovao i kako se nadoknauje, utvruje komisija, koju za svaki pojedinani sluaj obrazuje direktor ili lice koje on ovlasti, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

lan 58

Postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu prouzrokovanu poslodavcu, pokree se reenjem direktora ili lica koje on ovlasti.

Direktor ili lice koje on ovlasti je duno da donese reenje o pokretanju postupka za utvrivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj teti poslodavcu ili linog saznanja da je teta prouzrokovana poslodavcu i obrazuje komisiju iz lana 55. ovog ugovora.

Prijava iz stava 2. ovog lana, naroito sadri: ime i prezime zaposlenog koji je tetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i nain izvrenja tetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao tetu poslodavcu i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti zaposlenog za tetu.

lan 59

Reenje o pokretanju postupka za utvrenje odgovornosti zaposlenog za tetu donosi se u pisanom obliku i naroito sadri: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni rasporeen, vreme, mesto i nain izvrenja tetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvrio tetnu radnju.

lan 60

Visina tete utvruje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.

Ako se visina tete ne moe utvrditi u tanom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne trokove, visinu naknade tete utvruje poslodavac u paualnom iznosu, procenom tete ili vetaenjem strunog lica.

lan 61

Kad komisija iz lana 57. ovog ugovora utvrdi sve injenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, direktor ili lice koje on ovlasti donosi reenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi tetu ili se oslobaa od odgovornosti.

Reenjem kojim se zaposleni obavezuje da naknadi tetu utvruje se nain kako e zaposleni tetu da naknadi i u kom roku.

Direktor ili lice koje on ovlasti moe zaposlenog obavezati da tetu naknadi u novcu ili, ako je to mogue, popravkom ili dovoenjem oteene stvari u stanje koje je postojalo pre nastupanja tete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi tetu, zaposleni je duan da dostavi pismenu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi tetu ili ne nadoknadi tetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da tetu nadoknadi, o teti odluuje nadleni sud.

lan 62

Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao tetu treem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, duan je da poslodavcu naknadi iznos isplaene tete.

lan 63

Ako zaposleni pretrpi povredu ili tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je duan da mu nadoknadi tetu u skladu sa zakonom, optim aktom i ovim ugovorom.

O zahtevu zaposlenog za naknadu tete iz stava 1. ovog lana odluuje direktor ili lice koje on ovlasti, na predlog komisije koju imenuje u roku od pet dana od dana podnoenja zahteva za naknadu tete. Komisija utvruje sve injenice u vezi sa podnetim zahtevom, postojanje odgovornosti poslodavca ili drugog zaposlenog kod poslodavca za nastalu tetu, kao i visinu tete.

Na osnovu predloga komisije iz stava 2. ovog lana, direktor ili lice koje on ovlasti donosi reenje kojim se obavezuje da poslodavac zaposlenom nadoknadi tetu i rok u kome se teta isplauje ili se podneti zahtev odbija kao neosnovan.

Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili tete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi tete, zaposleni ima pravo da naknadu tete zahteva pred nadlenim sudom.

lan 64

Zaposleni moe da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je uinio povredu radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti utvrene optim aktom, i ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno krenje radne discipline, ili ponaanje zaposlenog takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka od pet dana, u kome zaposleni treba da se izjasni, a sindikat da dostavi miljenje o otkaznom razlogu po dostavljenom upozorenju.

lan 65

Zaposleni kome je odreen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

lan 66

Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu l. 64. i 65. ovog ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne etvrtine, a ako izdrava porodicu u visini jedne treine mesene zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja u smislu lana 65. ovog ugovora, isplauje se na teret organa koji je odredio pritvor.

lan 67

Udaljenje iz lana 64. ovog ugovora moe da traje najdue tri meseca, u kom periodu je poslodavac duan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkae ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi utvreni ovim ugovorom.

Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika izmeu iznosa naknade zarade primljene po osnovu lana 65. ovog ugovora i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uveanog za proseni rast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:

1. ako krivini postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnanom odlukom, ili ako pravnosnanom odlukom bude osloboen optube, ili je optuba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadlenosti;

2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu lana 72. ovog ugovora.

8. Prestanak radnog odnosa

lan 68

Radni odnos prestaje:

1. istekom roka na koji je zasnovan;

2. kad zaposleni navri 65 godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju;

3. sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca;

4. otkazom Ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog;

5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota;

6. smru zaposlenog;

7. u drugim sluajevima utvrenim zakonom.

lan 69

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

1. ako je na nain propisan zakonom utvreno da je kod zaposlenog dolo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnanog reenja o utvrivanju gubitka radne sposobnosti;

2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnanom odlukom suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja odreene poslove, a ne moe da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnane odluke;

3. ako zbog izdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duem od est meseci - danom stupanja na izdravanje kazne;

4. ako mu je izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u trajanju od est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom poetka primenjivanja te mere;

5. u sluaju prestanka rada poslodavca u skladu sa zakonom.

lan 70

Radni odnos moe da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.

Pre potpisivanja sporazuma, iz stava 1. ovog lana, poslodavac je duan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za sluaj nezaposlenosti.

lan 71

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

U sluaju otkaza iz stava 1. ovog lana, zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrenih zakonom, optim aktom, ovim ugovorom ili Ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada, kao u sluaju da mu je zakonito prestao radni odnos.

lan 72

Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i potrebe poslodavca, i to:

1. ako je utvreno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2. ako zaposleni svojom krivicom ini povredu radne obaveze utvrene Ugovorom o radu;

3. ako ne potuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca;

4. ako zaposleni uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom;

5. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanja radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;

6. ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad;

7. ako zaposleni odbije zakljuivanje aneksa ugovora o radu u smislu odredaba Zakona o radu i ovog ugovora;

8. ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla.

lan 73

Ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene ovim ugovorom ili Ugovorom o radu, zaposlenom se mogu izrei sledee mere:

1. upozorenje zaposlenom da e mu biti otkazan Ugovor o radu ako ponovi istu ili slinu povredu bez ponovnog upozorenja,

2. privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade u trajanju od jednog do tri radna dana,

3. otkaz Ugovora o radu.

lan 74

Poslodavac je duan da pre otkaza Ugovora o radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i Ugovorom o radu, zaposlenog u pisanom obliku upozori na postojanje razloga za otkaz Ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.

U upozorenju poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza, injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje naveden u stavu 1. ovog lana.

Postupak utvrivanja povrede radne obaveze zaposlenog utvrdie se posebnom odlukom poslodavca, uz obavezno miljenje sindikata iji je lan.

Poslodavac je duan da upozorenje dostavi na miljenje sindikatu iji je lan zaposleni. Sindikat je duan da dostavi miljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.

Zaposlenom se ne moe otkazati Ugovor o radu pre isteka roka iz stava 1. ovoga lana.

lan 75

Ako postoje olakavajue okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze, ili nepotovanje radne discipline, nije dovoljan razlog za otkaz Ugovora o radu, poslodavac e u upozorenju zaposlenog obavestiti da e mu otkazati Ugovor o radu ako ponovo uini istu ili slinu povredu bez ponovnog upozorenja.

Upozorenje iz stava 1. ovog lana prestaje da vai istekom jedne godine od dana kada je zaposlenom upozorenje dostavljeno.

lan 76

U sluaju otkaza Ugovora o radu zaposlenoga na osnovu lana 72. stav 1. taka 8. ovog ugovora poslodavac ne moe da zaposli drugo lice na istim poslovima u roku od est meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka navedenog roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zakljuivanje Ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vie od 20 godina, odnosno u preduzeu vie od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne moe prestati radni odnos usled tehnolokog unapreenja ili ekonomskih tekoa.

lan 77

Opravdanim razlogom za otkaz Ugovora o radu, u smislu lana 72. ovog ugovora, ne smatra se:

1. privremena spreenost za rad usled bolesti, nesree na radu ili profesionalnog oboljenja;

2. korienje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

3. odsluenje ili dosluenje vojnog roka;

4. lanstvo u politikoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, politiko ili drugo uverenje ili neko drugo lino svojstvo zaposlenog;

5. obraanje zaposlenog sindikatu ili organima nadlenim za zatitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, optim aktom i ovim ugovorom.

lan 78

Otkaz ugovora o radu iz lana 72. ta. 1-3, 5. i 6. ovog ugovora poslodavac moe dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od est meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza.

Otkaz Ugovora o radu iz lana 72. taka 4. ovog ugovora poslodavac moe dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrenog zakonom za krivino delo.

lan 79

Otkaz Ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obavezno sadri obrazloenje i pouku o pravnom leku.

Akt iz stava 1. ovog lana je konaan danom dostavljanja zaposlenom.

Reenje iz stava 1. ovog lana dostavlja se zaposlenom lino u prostorijama poslodavca ili na adresu prebivalita, odnosno boravita zaposlenog. Ukoliko reenje nije moglo biti dostavljeno zaposlenom, struna sluba poslodavca je duna da o tome saini pisanu beleku i reenje o otkazu Ugovora o radu objavi na oglasnoj tabli preduzea. Po isteku osmog dana od dana objavljivanja, reenje se smatra dostavljenim.

Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja reenja, osim ako zakonom ili reenjem nije odreen drugi rok.

Zaposleni je duan da narednog dana od dana prijema reenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako eli da spor u vezi otkaza Ugovora o radu reava pred arbitrom.

lan 80

Poslodavac moe zaposlenom da otkae Ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i Ugovorom o radu.

Ako zaposleni u periodu od najmanje tri meseca, a najdue est meseci, uzastopno ne ostvaruje predviene rezultate rada ili ne pokae potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, pokree se postupak za utvrivanje ili proveru znanja i sposobnosti, odnosno utvrivanje rezultata rada tog zaposlenog.

Predlog neposrednog rukovodioca kojim se inicira pokretanje postupka iz stava 2. ovog lana daje se u pisanoj formi i sadri razloge zbog kojih se pokretanje postupka predlae.

Poslodavac obrazuje posebnu komisiju za proveru znanja i sposobnosti, odnosno za utvrivanje rezultata rada zaposlenog.

Komisija se sastoji od najmanje tri lana koji moraju imati najmanje isti stepen strune spreme koja se trai za poslove koje zaposleni obavlja, s tim to po jednog lana predlau reprezentativni sindikati.

Komisija je duna da u roku od najvie 15 dana utvrdi injenino stanje, odnosno podnese izvetaj o utvrenim potrebnim znanjima i sposobnostima, odnosno rezultatima rada zaposlenog i konstatuje opravdanost ili neopravdanost zahteva za pokretanje postupka za proveru znanja i sposobnosti, odnosno rezultata rada zaposlenog.

Komisija utvruje injenino stanje na sledee naine:

- uvidom u radnu dokumentaciju zaposlenog (radni nalozi, planovi rada, radne liste i sl.);

- neposrednim uvidom u rad zaposlenog;

- pisanim obrazloenjem neposrednog rukovodioca zaposlenog;

- uzimanjem izjava od zaposlenog, neposrednog rukovodioca zaposlenog i od drugih zaposlenih koji su imali uvid u rad zaposlenog.

lan 81

Ukoliko komisija utvrdi opravdanost zahteva za pokretanje postupka za proveru znanja i sposobnosti, odnosno rezultata rada zaposlenog u roku od sledea tri meseca, ista komisija prati rad zaposlenog na slian nain kao to je opisano u prethodnom lanu ovog ugovora.

Komisija nakon toga donosi ocenu, odnosno odluku veinom glasova od ukupnog broja lanova komisije i dostavlja je direktoru koji je komisiju obrazovao i sindikatu.

Ukoliko komisija utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na koje je rasporeen ili da neostvaruje odgovarajue rezultate rada, direktor moe zaposlenog da rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njegovom znanju i sposobnostima, odnosno poslove za koje je potrebna nia struna sprema od one koju zaposleni poseduje, uz njegovu saglasnost.

Ukoliko zaposleni nije saglasan sa ponuenim predlogom iz prethodnog stava, direktor zaposlenom otkazuje Ugovor o radu.

lan 82

Zaposleni kome je Ugovor o radu otkazan zato to ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i dunost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najdue tri meseca, u zavisnosti od ukupnog staa osiguranja, i to:

1. mesec dana, ako je navrio do deset godina staa osiguranja;

2. dva meseca, ako je navrio preko deset do 20 godina staa osiguranja;

3. tri meseca, ako je navrio preko 20 godina staa osiguranja.

Otkazni rok poinje da tee narednog dana od dana dostavljanja reenja o otkazu Ugovora o radu.

Zaposleni moe, u sporazumu sa poslodavcem, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim to mu se za to vreme obezbeuje naknada zarade u visini, i to:

1. u visini jedne zarade - do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca;

2. u visini jedne i po zarade - od dve do deset godina neprekidnog rada kod poslodavca;

3. u visini dve zarade - od deset do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca;

4. u visini dve ipo zarade - preko 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca.

Zaradom u smislu stava 3. ovog lana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos u skladu sa zakonom, optim aktom i ovim ugovorom.

lan 83

Poslodavac je duan da izvri uplatu svih dospelih zarada i drugih primanja zaposlenom odmah po prestanku radnog odnosa.

9. Zarade, naknade zarada i druga primanja

9.1. Zarade

lan 84

Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu koja se sastoji iz:

- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog, poslovnog uspeha poslodavca (nagrade, bonusa i sl.) i

- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih Ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom i drugim optim aktima.

Zarada se utvruje na osnovu cene posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.

Zaposleni imaju pravo na zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti ili rad jednake vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen strune spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fiziki i intelektualni rad.

lan 85

Masa zarada za zaposlene kod poslodavca utvruje se Programom poslovanja za odgovarajuu godinu u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovarajuim propisima i na koji saglasnost da Gradsko vee grada Beograda.

Mesena bruto masa poslodavca utvrdie se zakljukom gradonaelnika grada Beograda u skladu sa odgovarajuom politikom zarada u javnom sektoru.

lan 86

Masa zarada za zaposlene utvrena lanom 85. ovog ugovora, raspodeljuje se na principima i kriterijumima utvrenim u l. 84, 91, 93, 94, 95, 96, 97. (u delu koji se odnosi na naknade trokove ishrane i regresa) ovog ugovora.

lan 87

Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvruje se na osnovu:

- osnovne zarade,

- dela zarade za radni uinak i

- uveane zarade.

Osnovna zarada zaposlenog utvruje se na osnovu:

- vrednosti radnog asa,

- vrednosti - koeficijenta posla,

- vremena provedenog na radu, odnosno mesenog fonda ostvarenih asova rada.

lan 88

Vrednost radnog asa za tekui mesec utvruje se na osnovu odobrene mase za odgovarajui mesec i mesenog fonda ostvarenih asova, umanjene za obaveze koje na zarade plaa poslodavac, obraunate naknade po svim osnovama, topli obrok i regres. Vrednost radnog asa ne moe biti nia od vrednosti asa koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije uveane za 20%, po osnovu specifinosti poslova i uslova rad.

lan 89

Vrednost posla - koeficijent, utvruje se na osnovu rangiranja poslova u okviru kvalifikacionih grupa, odnosno sloenosti, odgovornosti i uslova rada i stepena strune spreme, koji je uslov za obavljanje poslova.

Osnovna zarada kod poslodavca utvruje se u rasponu 1:6, izmeu najnieg i najvieg koeficijenta.

Poslodavac i reprezentativni sindikati, ovim kolektivnim ugovorom utvruju i razrauju poslove po grupama poslova, polazei od strune spreme i utvruju vrednost - koeficijent za svaki posao.

Poslodavac i reprezentativni sindikati su obavezni da u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovog ugovora utvrde poslove po grupama poslova kao i vrednost - koeficijent za svaki posao shodno stavu 3. ovoga lana.

lan 90

Zarada iz lana 87. ugovara se na osnovu sledeih kriterijuma:

- stepena strune spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi;

- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazei od specifinosti poslova;

- drugih kriterijuma od znaaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazei od specifinosti osnovne delatnosti poslodavca.

9.2 Deo zarade za radni u inak

lan 91

Zarada zaposlenih moe se umanjiti do 20%, odnosno uveati do 40% po osnovu sloenosti, obima, kvaliteta, odgovornosti i uslova rada.

Uveanje zarada - stimulacija moe se vriti na osnovu kriterijuma iz sredstava, izdvojenih najvie do 1% od utvrene mase zarada za tekui mesec.

Zarada zaposlenog moe se uveati na osnovu kriterijuma:

1. obima izvrenih poslova u odnosu na planirane - do 10%;

2. kvaliteta izvrenih poslova u odnosu na standardni kvalitet uobiajen za odreenu vrstu poslova, kreativnost i zainteresovanost u radu, strunost u radu, aurnost i izvravanje poslova u odreenim rokovima, to omoguava sigurna i kvalitetna reenja u obavljanju radnih zadataka - do 10%;

3. odnos zaposlenog prema radu koji podrazumeva odgovornost, pouzdanost za svaki neophodan posao, obavljanje dodatnih poslova pored radnih zadataka, prisutnost na radu, radnu disciplinu i prihvatanje da se po potrebi radi due od propisanog radnog vremena - do 10%;

4. uslova rada izvrenih poslova u zavisnosti od pojaanih psihofizikih napora u obavljanju poslova, opasnosti od nastanka profesionalnih oboljenja, opasnosti od povreda i nesrenih sluajeva - do 10%.

Po osnovu uslova rada osnovna zarada zaposlenog moe se uveati za:

- 3% do 6% u sluaju izloenosti buci, praini, prljavtini ili neugodnim mirisima i opasnosti od zaraza ili profesionalnih oboljenja,

- 3% do 6% u sluaju tekih fizikih napora, rada na temperaturi nioj od minus 10 ili vioj od 30 stepeni, rukovanje tetnim ili otrovnim materijama,

- 5% do 10% u sluaju poveane opasnosti od povrede na radu.

Za sluajeve od take 4. prethodnog stava ovog lana, obaveza je neposrednog rukovodioca da za svakog zaposlenog pojedinano navede, odnosno pismeno obrazloi koji su to oteani uslovi pod kojima zaposleni radi, kao i vreme koje je u toku rada proveo radei pod tim uslovima.

Umanjenje zarade se moe izvriti na osnovu kriterijuma:

- za manji obim izvrenog posla i odnos zaposlenog prema radu (tj. ako zaposleni ne izvrava svoje predviene i planirane obaveze na poslovima na kojima su rasporeeni, kao i neefikasno korienje radnog vremena) - do 10%;

- za loiji kvalitet izvrenog posla (tj. ako propuste - prekorae rokove ili loije izvri svoje zadatke i poslove iz opisa radnog mesta) - do 10%.

Umanjenje, odnosno uveanje zarade moe se izvriti po svim osnovama kumulativno ili samo po pojedinim osnovama.

Odluku o visini umanjenja, odnosno uveanja zarada donosi direktor ili lice koga on ovlasti na osnovu pisanog predloga direktora sektora, odnosno neposrednog rukovodioca.

Po pravilu, umanjenja odnosno uveanja zarada po kriterijumima iz st. 3. i 5. ovog lana ne mogu se primenjivati na zaposlene rasporeene na poslovima od zamenika generalnog direktora do zakljuno sa efovima slubi ili pogona.

lan 92

Poslodavac se obavezuje da, zajedno sa osnivaem, obezbeuje isplatu zarada zaposlenima dva puta meseno, i to:

- akontaciju za tekui mesec izmeu 25. i 30. u tekuem mesecu i

- konani obraun do 15. u narednom mesecu.

Poslodavac je duan da zaposlenom, prilikom svake isplate konanog obrauna zarade, dostavi pismeni obraun.

9.3. Uveana zarada

lan 93

Zaposleni imaju pravo na uveanu zaradu za:

1. prekovremeni rad u koji se ne uraunava radno vreme unapred odreeno na osnovu izvrenja godinje preraspodele radnog vremena - 45% od osnovice;

2. rad na dravni ili verski praznik, za koji je zakonom predvieno da se ne radi - 150% od osnovice;

3. rad nou (izmeu 22 i est asova narednog dana), ako takav rad nije uraunat pri utvrivanju cene rada - 45% od osnovice;

4. rad u smenama (sve tri smene) - 5% od osnovice;

5. rad nedeljom - 15% od osnovice;

6. rad u bunaru (za vreme provedeno u bunaru) - 10% od osnovice.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uveanje zarade po vie osnova u smislu stava 1. ovoga lana, procenat uveanja ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova uveanja.

Osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada, utvrena u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i Ugovorom o radu.

Uveanje osnovne zarade po elementima iz stava 1. ovog lana vri se na osnovu programa poslovanja kojim se utvruje ukupan fond asova rada.

Kod utvrivanja rasporeda rada radnika za rad na dan praznika, za rad nou, u smeni, ihti i nedeljom, ako proces rada to zahteva, vodie se rauna da se obezbedi raspored rada, tako da zaposleni koji obavljaju rad po ovim osnovama budu ravnomerno ukljueni.

lan 94

Poslodavac je obavezan da zaposlenom isplati dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu od 0,5% od osnovice.

9.4. Naknade zarade

lan 95

Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% prosene zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je nastupila privremena spreenost, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene zakonom, u sledeim sluajevima:

- zbog prekida rada do kojeg je dolo naredbom nadlenog organa, odnosno ovlaenog radnika;

- za vreme prekida rada zbog neobezbeivanja zatite na radu usled ega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po ivot i zdravlje radnika ili drugih lica;

- korienja godinjeg odmora i plaenog odsustva;

- na dan dravnog i verskog praznika koji je zakonom propisan kao neradni dan;

- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;

- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela;

- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa;

- strunog osposobljavanja i usavravanja radi potreba procesa rada;

- uea na radno-proizvodnim takmienjima i izlobama inovacija i drugih vidova stvaralatva;

- prisustvovanja sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja ili organa sindikata.

lan 96

Zaposleni ima pravo na naknadu za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana, u visini od 70% prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena spreenost.

9.5. Naknade trokova

lan 97

Zaposleni ima pravo na naknadu trokova i to:

- za trokove prevoza u javnom saobraaju radi dolaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju. Pravo na trokove prevoza u javnom saobraaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni gradski, prigradski i meugradski prevoz, kao jedino sredstvo prevoza;

- dnevnicu za slubeno putovanje u zemlji, u visini od 5% prosene zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku nadlenog organa za statistiku, s tim to se putni trokovi priznaju u celini prema priloenom raunu, izuzev u hotelu prve kategorije; Ukoliko je zaposlenom obezbeeno prenoite i ishrana, zaposleni ima pravo na 60% dnevnice. Zaposleni je duan da obraun trokova putovanja podnese najkasnije u roku od osam dana od dana povratka sa slubenog puta;

- dnevnicu za slubeno putovanje u inostranstvo, najmanje u visini utvrenoj Uredbom o naknadi trokova i otpremnini dravnih slubenika i nametenika;

- trokovi prevoza sopstvenim putnikim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra benzina po preenom kilometru;

- trokove smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosene mesene zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku nadlenog organa za statistiku, ako poslodavac zaposlenom nije obezbedio smetaj i ishranu bez naknade.

Mesenu naknadu za trokove ishrane u toku rada, u visini od 250 dinara bruto zarade po radnom danu.

Mesena naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog lana isplauje se po isteku meseca istovremeno sa konanom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekui mesec.

Zaposleni ima pravo na regres za korienje godinjeg odmora u visini 1/12 meseno od proseno isplaene zarade po zaposlenom u Beogradu za decembar mesec prethodne godine.

Visina regresa e se utvrivati svake godine programom poslovanja.

Zaposleni koji ima pravo na godinji odmor u trajanju kraem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godinji odmor, ima pravo na srazmerni iznos regresa.

Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pravo na godinji odmor niti zapone korienje godinjeg odmora do 31. decembra tekue godine, ima pravo na naknadu tete za neiskorieni regres u visini utvrenoj u stavu 1. ovog lana.

9.5. Druga primanja

lan 98

Poslodavac je duan da zaposlenom isplati:

1. otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korienja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini etiri bruto zarade koje bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplauju otpremnine, s tim to isplaena otpremnina ne moe biti nia od visine predviene Posebnim kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu;

2. naknadu trokova pogrebnih usluga zaposlenom u sluaju smrti lana ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog prema prosenim cenama pogrebnih usluga JKP;

3. naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

lanovima ue porodice zaposlenog smatraju se brani drug i deca zaposlenog.

Ukoliko vie lanova ue porodice podnese zahtev za naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti zaposlenog ili lana ue porodice, naknada trokova se odobrava samo jednom lanu.

lan 99

Poslodavac moe deci zaposlenog uzrasta do deset godina ivota da obezbedi poklon za Boi i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana.

Ukoliko u preduzeu rade oba roditelja, po istom osnovu poklon moe da ostvari samo jedan roditelj.

Poslodavac moe, uz prethodno dobijenu saglasnost osnivaa, u organizaciji reprezentativnih sindikata vriti isplate zaposlenima povodom Nove godine, Boia, 8. marta i drugih prigodnih prilika.

lan 100

Poslodavac je obavezan da zaposlenima koji rade na terenu due od punog radnog vremena u toku jednog radnog dana, obezbedi dodatni topli obrok u sledeim sluajevima:

- vanredne intervencije na vodovodnoj i kanalizacionoj mrei i objektima vodovoda i kanalizacije ili

- realizaciji investicionih objekata vodovoda i kanalizacije.

lan 101

Poslodavac se obavezuje da radi reavanja stambenih potreba zaposlenih izdvaja sredstva u iznosu od 2% meseno na masu sredstava isplaenih na ime bruto zarada.

Konano izdvajanje sredstava iz prethodnog stava vri se na kraju godine raspodelom ukupnog prihoda, a u okviru rezultata preduzea.

Sredstva za reavanje stambenih potreba zaposlenih koriste se po Uredbi Vlade Republike Srbije o reavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u dravnoj svojini ("Slubeni glasnik RS", br. 41/02 i 76/02) i po Pravilniku o reavanju stambenih pitanja preduzea.

lan 102

Zaposleni ima pravo na nagradu povodom godinjice rada - osnivanja preduzea ili povodom jubilarne godine rada zaposlenih kod poslodavca.

Pod jubilarnom godinom rada preduzea podrazumeva se najmanje dvadeset godina postojanja preduzea, a posle toga svaka desetogodinjica rada, ukljuujui i statusne promene kojima preduzee nastavlja rad kao pravni sledbenik. Za svaki naredni desetogodinji jubilej zaposleni imaju pravo na nagradu u iznosu koji utvrdi nadleni organ preduzea, a na osnovu prethodno dobijene saglasnosti od gradonaelnika.

Pravo na jubilarnu nagradu povodom godinjice neprekidnog rada zaposlenog u preduzeu, zaposleni stie nakon provedenih prvih deset godina rada, a posle toga nakon svake pete godine neprekidnog rada kod poslodavca.

Zaposleni ima pravo na nagradu povodom jubilarne godine rada, i to:

- za deset godina neprekidnog rada kod poslodavca - jedna prosena zarada kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vri isplata;

- za svaku narednu petogodinjicu uveava se za 1/4 mesene zarade kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vri isplata;

- za 40 godina neprekidnog rada kod poslodavca - 2,5 prosene zarade kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vri isplata;

Pod zaradom u smislu ovog lana podrazumeva se zarada sa porezima i doprinosima.

lan 103

Poslodavac je duan da zaposlenom isplati:

- solidarnu pomo za sluaj tee bolesti zaposlenog ili lanova ue porodice u visini 1-3 prosene bruto zarade u Beogradu, prema poslednjem objavljenom podatku.

Tee bolesti u smislu ovog ugovora su: akutna tuberkuloza, maligna oboljenja, infarkt srca, teka srana oboljenja - uroene srane mane sa dekompezacijom, oteenja sranog miia (koksaki i sl.), sva stanja sa ugraenim pejsmejkerom ili sranim zaliscima, operacija veih krvnih sudova, hemofilija, tromboembolija, eerna bolest (inzulozavisan), lupus, sida, tei operativni zahvati kime, ekstremiteta i vitalnih unutranjih organa: eluca, jetre, pankreasa, tankog i debelog creva, teka oteenja jetre (hepatitis C i B), insufisijencija bubrega (dijaliza...), apopleksija, plegija, paraliza, distrofija, teka neuroloka oboljenja (multipleks skleroza, cerebralna paraliza, Parkinsonova bolest, epilepsija itd.), tea psihotina i psihoneurotina stanja i bolesti (stacionarno leenje i dnevna bolnica), teak oblik osteoporeze i reumatoidnog artritisa, bronhijalna astma (utvrena na klinici ili drugoj

stacionarnoj ustanovi), teka isuficijencija ventilacije plua i teka oboljenja oka (maligna oboljenja, glaukom, slepilo);

- solidarnu pomo za sluaj zdravstvene rehabilitacije zaposlenog ili lanova ue porodice i nastupanje tee invalidnosti u visini 1-3 prosene bruto zarade u Beogradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa za poslove statistike;

- solidarnu pomo za sluaj ublaavanja posledica elementarnih nepogoda u visini 1-3 prosene bruto zarade u Beogradu, prema poslednjem objavljenom podatku;

- solidarnu pomo za sluaj nabavke lekova za zaposlene ili lana ue porodice u visini trokova prema priloenim raunima, a najvie u visini do tri prosene bruto zarade u privredi Beograda, prema poslednjem objavljenom podatku;

- pomo porodici za sluaj smrti penzionera i roditelja ili staraoca zaposlenog prema priloenim raunima, a najvie do visine neoporezovanog iznosa;

- pomo porodici za sluaj smrti zaposlenog u visini jedne proseen zarade u Beogradu;

- pomo zaposlenom u sluaju vantelesne oplodnje zaposlene, odnosno branog druga zaposlenog u visini 1-3 prosene bruto zarade u Beogradu;

- pomo porodici zaposlenog za koju je odlukom nadlenog organa zasnovan odnos hraniteljstva (hraniteljska porodica) u visini jedne prosene bruto zarade u Beogradu;

- za roenje deteta u visini dve prosene bruto zarade u preduzeu.

lanom ue porodice u smislu ovog lana smatraju se brani drug i deca, odnosno deca koja su maloletna ili nezaposlena lica.

Pravo na solidarnu pomo zaposleni ostvaruje po svakom osnovu jednom godinje, a za lanove ue porodice jedan predvieni iznos za sve sluajeve u toku godine.

Ako u preduzeu ima dvoje ili vie zaposlenih koji mogu da ostvare pomo po istom osnovu, pravo ima samo jedan zaposleni.

Isplata solidarne pomoi u tekuoj godini vri se do ukupnog iznosa sredstava predvienih Finansijskim planom poslodavca za tekuu godinu.

Uz zahtev za solidarnu pomo iz stava 1. ovog lana, zaposleni je u obavezi da dostavi medicinsku i drugu dokumentaciju koja nije starija od tri meseca.

Odluku o isplati solidarne pomoi donosi direktor ili drugo ovlaeno lice na predlog komisije koja se formira u tu svrhu.

lan 104

Deci umrlog zaposlenog dok su na redovnom kolovanju dodeljuje se stipendija u visini i pod uslovima utvrenim odlukom poslodavca.

lan 105

Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje, a isplatu vri poslodavac po dobijenoj saglasnosti gradonaelnika grada Beograda.

Poslodavac je duan da na svoj teret, u skladu sa finansijskim planom preduzea, kolektivno osigura zaposlene za sluaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.

Premije za napred navedena osiguranja posebno se ugovaraju.

Odluku o iznosu premije donosi Upravni odbor u zavisnosti od ekonomsko-finansijskih mogunosti preduzea.

9.6. Minimalna zarada

lan 106

U sluaju poremeaja u poslovanju, poslodavac moe zaposlenom da isplauje minimalnu zaradu.

Minimalna zarada za standardni uinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednaava sa punim radnim vremenom, uveava se za 20% po osnovu specifinosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvrene odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

Poslodavac moe minimalnu zaradu da isplauje na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete po dobijanju miljenja od reprezentativnih sindikata u periodu ne duem od est meseci u toku kalendarske godine.

Prilikom donoenja odluke, poslodavac zajedno sa reprezentativnim sindikatima precizira rokove isplate razlike izmeu isplaene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je rasporeen.

10. Zabrana konkurencije

lan 107

Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moe da radi u svoje ime i za svoj raun, kao i u ime i za raun drugog pravnog ili fizikog lica, bez saglasnosti poslodavca (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).

Zabrana konkurencije moe da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno vana tehnoloka znanja, irok krug poslovnih partnera ili da doe do saznanja vanih poslovnih informacija i tajni.

Zabrana konkurencije vai za teritoriju grada Beograda, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca.

Ako zaposleni prekri zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu tete.

lan 108

Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu lana 107. ovog ugovora i naknadu tete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne moe da bude dui od dve godine po prestanku radnog odnosa.

Odluka iz stava 1. ovog lana nee se primenjivati ako poslodavac zaposlenom otkae Ugovor o radu, a za to nije imao opravdanih razloga u smislu lana 72. ovog ugovora.

III - UEE U UPRAVLJANJU

lan 109

Osniva imenuje i razreava predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru na predlog zaposlenih.

Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzea, koji ine 1/3 lanova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje lanova Upravnog i Nadzornog odbora, do okonanja, vode i za njega odgovaraju reprezentativni sindikati, uz miljenje drugih sindikata i zaposlenih.

Ukoliko je kod poslodavca organizovano vie reprezentativnih sindikata, predlozi zaposlenih e se dostavljati direktoru srazmerno broju lanova reprezentativnih sindikata.

Ukoliko reprezentativni sindikati ne dostave predlog predstavnika zaposlenih u Upravni i Nadzorni odbor preduzea u roku od 20 dana od dana prijema zahteva direktora, direktor moe samostalno dati predlog osnivau za imenovanje predstavnika zaposlenih u Upravni i Nadzorni odbor.

lan 110

Reprezentativni sindikati uestvuju u postupku statusnih promena preduzea, a posebno svojinske transformacije ili ugovaranja koncesija preduzea i imaju pravo davanja miljenja i predloga uz potovanje primedbi, predloga i sugestija ostalih sindikata kod poslodavca.

lan 111

Upravni odbor donosi pravilnik o reavanju stambenih potreba zaposlenih, uz miljenje registrovanih sindikata.

Upravni odbor je, pre donoenja pravilnika o zatiti na radu, duan da pribavi miljenje registrovanih sindikata.

lan 112

Poslodavac e ovlaenom predstavniku organa sindikata van preduzea omoguiti da, po zahtevu zaposlenog za zatitu prava, izvri uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije reen u postupku pred organima preduzea.

IV - PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

lan 113

Potpisnici kolektivnog ugovora utvrivae dogovorom broj zaposlenih za ijim je radom prestala potreba.

U programu poslovanja, prilikom utvrivanja politike zaposlenosti, poslodavac je obavezan da predvidi potreban broj zaposlenih, potujui princip produktivnosti i planirajui poveanje obima poslova i proirenje obima delatnosti, na osnovu potreba korisnika i odluka Osnivaa.

Obavezuju se potpisnici da na osnovu elemenata iz st. 1. i 2. ovog lana, donesu Program racionalizacije broja zaposlenih za period 2009-2012. godine, polazei od specifinosti poslova komunalno-stambene delatnosti.

U sluaju da poslodavac smanji broj zaposlenih, primenjivae stimulativne mere i to:

1. kada se smanji 5% i vie zaposlenih, poslodavac je obavezan da uplauje dobrovoljno penzijsko osiguranje do visine neoporezovanog iznosa u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak graana.

2. masa zarada utvrena zakljukom gradonaelnika ne umanjuje se po osnovu smanjenja broja zaposlenih.

lan 114

Ukoliko doe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora su duni da potuju proceduru propisanu Zakonom o radu i donesu Program za reavanje vika zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju.

Ukoliko doe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena, pri predlaganju i utvrivanju zaposlenog za ijim je radom prestala potreba, odreivanje kriterijuma za proglaenje tehnolokog vika utvrivae reprezentativni sindikati i poslodavac.

Izuzetno zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vie od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne moe prestati radni odnos usled tehnolokog unapreenja ili ekonomskih tekoa.

Pri predlaganju i utvrivanju zaposlenog za ijim je radom prestala potreba, primenjivae se kriterijumi iz zakona i kolektivnih ugovora, i to posebno u sluaju da zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.

lan 115

Potpisnici ovog ugovora formirae zajedniku komisiju za socijalni dijalog koju ine po tri predstavnika potpisnika ugovora.

Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene kod poslodavca, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestrukturiranja i unapreivanja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvrilaca u osnovnoj delatnosti.

V - USLOVI ZA RAD SINDIKATA

lan 116

Poslodavac je duan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogui sindikalno organizovanje i sprovoenje aktivnosti usmerenih ka poboljanju njihovih uslova rada i ukupnog ivotnog poloaja.

Sindikat ne moe biti rasputen ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.

lan 117

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogui delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora i to da:

- pokree inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove po svim pitanjima od znaaja za materijalni i socijalni poloaj zaposlenih i uslove rada;

- kontroliu sprovoenje i primenu kolektivnih ugovora i drugih propisa;

- daju inicijative i predloge pri izradi optih akata poslodavca, kojima se reguliu prava i obaveze zaposlenih po osnovu rada;

- uestvuju u postupku utvrivanja prestanka potrebe za radom, kao i u postupku utvrivanja prava tih zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima;

- da se informie o pitanjima koja su od znaaja za materijalni i socijalni poloaj zaposlenih;

- da se poziva dostavljanjem materijala, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju miljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odluuje o pojedinanim pravima zaposlenih.

lan 118

Poslodavac je duan:

- da sindikatu obezbedi korienje prostorija bez plaanja naknade i pruanje potrebnih strunih, administrativnih i tehnikih usluga neophodnih za njegov rad;

- da omogui predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih i poslodavaca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;

- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvren broj plaenih asova meseno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne, najmanje 40 plaenih asova meseno ako sindikat ima najmanje 200 zaposlenih, i po jedan as meseno vie na svakih 100-1.000 lanova, i po tri asa vie na svakih 500 lanova;

- da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podrunica reprezentativnih sindikata sporazumno obezbedi utvren broj plaenih asova meseno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaenih asova koji se obezbeuju za predsednika tog sindikata;

- da predsednicima sindikalnih organizacija i sindikalnim poverenicima drugih (ne reprezentativnih) sindikata sporazumno obezbedi broj plaenih asova meseno za obavljanje funkcije, u skladu sa zakonom;

- da predstavnicima sindikata omogui informisanje zaposlenih, isticanjem obavetenja na odreenim mestima, pristupanim zaposlenima i za to odreena;

- da predstavnicima sindikata omogui odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;

- da predsednike reprezentativnih sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predsednike ostalih sindikata kod poslodavca, kada se razmatraju inicijative upuene od strane odreenog sindikata ili odluuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih (ekonomski poloaj, stambena problematika, zatita na radu);

- da se miljenja i predlozi reprezentativnih sindikata razmotre pre donoenja odluka od znaaja za materijalni, ekonomski i socijalni poloaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli.

lan 119

Predsednici reprezentativnih sindikata, ako profesionalno obavljaju svoju funkciju, za vrem

KOLEKTIVNI UGOVO vodovod i kanalizacija - sindikat …sindikat-beograda.rs/.../KOLEKTIVNI-vodovod-i-kanalizacija.pdf · KOLEKTIVNI UGOVOR JKP "BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA" ("Sl

Text of KOLEKTIVNI UGOVO vodovod i kanalizacija - sindikat...

vodovod-skopje.com.mk · 2019. 12. 23. · vodovod-skopje.com.mk

POSEBAN kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove ciji je osnivac Republika Srbijaapotekavranje.rs/POSEBAN kolektivni ugovor za zdravstvene... · 2017-04-27 · POSEBAN KOLEKTIVNI

Nezavisni sindikat radnika Hrvatske elektroprivrede mirovinski fond HEP... · Dana 12. siječnja 2011. godine poslodavci i svi registrirani sindikati u HEP-u sklopili su novi Kolektivni

Sindikat 8

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

NIKE Sindikat 2

Beogradski BeogradSkI vodovod I kaNalIzacIja Vodovod i ... · ISP News ISPNews INSTITUTIONAL SUPPORT PROGRAMME Beogradski Vodovod i Kanalizacija BeogradSkI vodovod I kaNalIzacIja

KOLEKTIVNI UGOVO vodovod i kanalizacija - sindikat-beograda.rs · KOLEKTIVNI UGOVOR JKP "BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA" ("Sl. list grada Beograda", br. 51/2009) I - OSNOVNE ODREDBE

· 2021. 7. 13. · Masuknya Narkoba ke Indonesia tidak terlepas dari pengaruh sindikat narkoba internasional yaitu sindikat Golden Triangle, sindikat Golden Crescent, dan sindikat

NN 61/2018 (11.7.2018.), Kolektivni ugovor za djelatnost ...sindikat-kbc-zagreb.com/Files/Documents/ku-za... · NN 61/2018 (11.7.2018.), Kolektivni ugovor za djelatnost socijalne

Sindikat Materi Ndp

RADNO PRAVO - sindikat-kbc-zagreb.comsindikat-kbc-zagreb.com/Files/Documents/kolektivni-ugovori... · može li takav kolektivni ugovor biti važeći ako ga potpiše samo jedan reprezentativan

JKP ,,Vodovod ikanalizacija“Subotica ... - Vodovod Subotica

Granski kolektivni ugovor za djelatnost poljoprivrede ... kolektivni ugovor za... · Granski kolektivni ugovor za djelatnost poljoprivrede, prehrambene i duvanske industrije i vodoprivrede

NN 39/2017, Kolektivni ugovor za ... - sindikat-atos.hrsindikat-atos.hr/wp-content/uploads/sites/576/2017/04/GKU-oš.pdf · – načelom promicanja socijalnog partnerstva i kolektivnog

Temeljni kolektivni ugovor - poslovni-edukator.hr TKU.pdf · Dinamika: Granski kolektivni ugovori

Sindikat strojevodij

KOLEKTIVNI UGOVOR ZA PODRUČJE ... - sindikat… ugovor za telekomunikacije FBiH.pdf · 2 Na temelju članka 112. Zakona o radu Federacije Bosne i Hercegovine, (‘’Službene novine

Nezavisni cestarski sindikat

OPŠTI KOLEKTIVNI UGOVOR

Kolektivni ugovor HZ Infrastrukture - szh.hr · Sindikat željezni čara Hrvatske – Podru čje rada HŽ Infrastruktura 2 Privremeno udaljenje radnika 2. Tarifni dio sastoji se od:

KOLEKTIVNI UGOVORI 1018 KOLEKTIVNI UGOVOR Vlada …sindikat-preporod.hr/.../GRANSKI-KOLEKTIVNI-UGOVORI-za-osnovnoškolsko... · KOLEKTIVNI UGOVORI . 1018 . VLADA REPUBLIKE HRVATSKE

KOLEKTIVNI UGOVOR - Nezavisni sindikat znanosti i · PDF file2. Ako zbog promjena okolnosti koje nisu postojale niti su bile poznate u trenutku zaključenja ugovora, jedna od strana

KOLEKTIVNI UGOVOR - advokathrvacic.baadvokathrvacic.ba/assets/files/zakoni/kolektivni-ugovor-o-pravima... · opći kolektivni ugovor) i drugim zakonskim propisima uređuju se prava

Granski kolektivni ugovor

OPSTI KOLEKTIVNI UGOVOR.pdf

KOLEKTIVNI UGOVOR Prijedlog

NN 39/2017, Kolektivni ugovor za ... - sindikat-atos.hrsindikat-atos.hr/wp-content/uploads/sites/576/2017/04/GKU-sš.pdf · Izmjene i dopune ugovora Članak 7. (1) Svaka ugovorna

Sindikat pregovaranje

SINDIKAT DRŽAVNIH I LOKALNIH SLUŽBENIKA I NAMJEŠTENIKA ... · Ovaj Kolektivni ugovor za službenike i namještenike u upravnim tijelima Koprivničko-križevačke županije (u daljnjem