Click here to load reader

Kejnzijanski presek

  • View
    72

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Kejnzijanski presek. IS kriva. AD kriva. IS-LM model. Model agregatne ponude i a gregatne tra žnje. Objašnjenje kratkoročnih privrednih fluktuacija. Teorije p referencije likvidnosti. LM k riv a. AS kriva. Teorija kratkoro čnih fluktuacija. Ravnotežni dohodak. - PowerPoint PPT Presentation

Text of Kejnzijanski presek

  • Kejnzijanski presekLM krivaIS krivaTeorije preferencije likvidnostiIS-LM modelAD krivaAS krivaModel agregatne ponude i agregatnetranjeObjanjenjekratkoronihprivrednih fluktuacijaTeorija kratkoronih fluktuacija

  • Ravnoteni dohodak

  • kako funkcionie multiplikator?Kao stepenice

  • PITANJAPrikaite agregatni makroenomski model u kome su endogene varijable Y i C a egzogena varijabla IPrevedite ovaj model iz strukturne u redukovanu formuta je to investicioni multiplikatorObjasnite pojam granine sklonosti potronji (grafiki i analitiki )

  • PITANJA6. Objasnite pojam inflacionog i deflacionog jaza7. Deluje li multiplikator u oba pravca8. Kako e se porast investicija multiplikovati u nacionalni dohodakIzvedite funkciju tednje iz funkcije potronjeObjasnite pojam granine sklonosti tednji

  • PITANJA11. Kakav je odnosi izmeu granine sklonosti tednji i multiplikatora 12. Prikaite grafiki multiplikovano delovanje investicija na nacionalni dohodak pomou fukcija tednje i pomou funkcije potronje13. Od ega zavisi visina multiplikatora?14. Objasnite paradoks tednje

  • AGREGATNA TRANJA I TRITE ROBEY=C+I+G+(X-Z)

    Y= C+I+G+(X-Z)C = C(Q, Y T) + +I = I (q, r) + -q - Tobinovo qr - realna kamatna stopaPTR = X - Z Z = Z(A, ). + +A domaa apsorpcija - realni devizni kurs X = X(A*, ). + -A inostrana apsorpcija - realni devizni kursPTR = PTR (Y, Y*, ) - + -

  • FUNKCIJA ELJENE TRANJE

    DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ). + + + - + - + -

    Zato se ova funkcija naziva eljenom a ne stvarnom tranjom?

    relacija pokazuje koliko bi privredni subjekti eleli da troe za datu vrednost endogenih varijabli, to ne znai da e tako u stvari i biti.ponudaeljena tranja

  • DD = C( , Y- T) + I(Q, R) + G+ PTR(Y, Y*, ). + + + - + - + -

    Dejstvo Y na DD : prvo, pozitivno deluje na potronju. drugo, negativno utie na primarni tekui raun, poto rast dohotka istovremeno znai rast uvoza.

    Koji e efekat preovladati?

  • ALI, TRANJA E RASTI MANJE OD RASTA BDPto objanjava zato linija DD ima ugao manji od 45.

    Zato je taka A ravnotena?Jer se ponuda izjednaava sa tranjom ponudaeljena tranja

  • ELJENA TRANJA I ZALIHEViak ponude, raspon BC,predstavljae zalihe neprodate robe. Pre ili kasnije, firme e smanjiti proizvodnju i nivo autputa e se smanjiti.ponudaeljena tranja

  • OBRATITI PANJU!!!Robno trite e biti u ravnotei kada BDP (proizvodnja, autput) bude jednak BDP (koji inerpretiramo kao rashode).Y - rashodiY - prihodi

  • BDP UTIE NA ELJENU TRANJU KROZ C I KROZ PTR: DD =C+PTR

    C < Y, zbog toga to je C=+cY.

    PTR= -Z

  • DA REZIMIRAMO 1. BDP se automatski vraa u ravnoteu tako to firme svoju proizvodnju usklauju sa tranjom. 2. neravnotea relativno kratko traje. Firme koriste zalihe kao osigura: gomilaju ih kada je slaba tranja3. Nacionalne statistike slube reavaju taj problem tako to zalihe tretiraju kao investicije u zalihe.

  • MULTIPLIKATORU praksi se vodi velika debata o visini multiplikatora.Deo debate odnosi se ak i na odbacivanje kejnzijanskihpretpostavki

  • U optem sluaju, multiplikator e biti veliki u velikoj i relativno zatvorenoj privredi,poput evrozone ili SAD, jer su uvoznepukotine prilino male.

  • EGZOGENE I ENDOGENE VARIJABLEako neku varijablu proglasimo egzogenom, oslobaamo se obaveze da objanjavamo njeno kretanje.Egzogene varijable: G, Tabogatstvo Inostrane varijable tipa BDP (Y*) i nivoa cena (P*)S i Tobinovo q

  • JEDINA ENDOGENA VARIJABLA ZA SADA JE AUTPUT YDevizni kurs i Tobinovo q e unarednom odeljku biti endogenizovani.potronja i PTR sudo sada tretirane kao endogene jer zavise od autputa.DD = C( , Y- T) + I(q, r) + G+ PTR(Y, Y*, ). + + + - + - + -

  • IME IS KRIVE POTIE OD KLJUNE MAKROEKONOMSKE JEDNAINE

    I - S = T- G + PTR, prvi ga je izveo dobitnik Nobelove nagrade ser Don Hiks(Sir John Hicks).

    Jednostavno, on je pretpostavio da je dravni budet u ravnotei, kao i to da nema spoljnetrgovine,

    te je identitet redukovao na izraz I = S

  • IZVOENJE IS KRIVEta se deava sa ravnotenim autputom kada se kamatna stopa menja?Znamo da e PRI PADU KAMATNE STOPE Tobinovo q da poraste- nije vie egzogenoAli rast q u stvari znai da rastu cene akcija. Poto su akcije deo bogatstva , i bogatstvo raste. Ovo poveava privatnu potronju. Tako se pokazuje da i bogatstvo moemo endogenizovati.

  • slide *Izvoenje IS kriveta se deava sa ravnotenim autputom kada se kamatna stopa menja?Znamo da e PRI PADU KAMATNE STOPE Tobinovo q da poraste- nije vie egzogenoAli rast q u stvari znai da rastu cene akcija. Poto su akcije deo bogatstva , i bogatstvo raste. Ovo poveava privatnu potronju. Tako se pokazuje da i bogatstvo moemo endogenizovati.

  • IS KRIVA PREDSTAVLJA sve kombinacije nominalne kamatne stope i realnog BDP koje odgovaraju stanju ravnotee na robnom tritu.SVAKA TAKA NA KRIVOJ JE RAVNOTENA!!!!!!

  • KAKO EMO ZAPAMTITI DA JE IS KRIVA NAGNUTA NADOLE? 1. Prvo, IS kriva daje odgovor na : tase deava sa investicijama kada se menja kamatna stopa?

    Drugo, Y=C+I(r)+G+NXvea kamatna stopa smanjuje privatne investicije, to smanjuje tranju i, preko multiplikatora, smanjuje i autput.

  • NAGIB IS KRIVE I MULTIPLIKATORnagib IS dat je kolinikom linija AA i AB. AA je visina pretpostavljenog pada kamatne stope, linija AB govori koliko e zbog toga porasti ravnoteni autput.Intuitivno, to vie poraste autput, to e poloenija biti IS kriva.

  • IS KRIVA JE SVE POLOENIJA

    (1) to je vea elastinost tranje u odnosu na kamatnu stopu, mereno vertikalnom distancom AA/ AB(2) tj. to je vei multiplikator - AB.

  • VAN IS KRIVEtako da take van krive moraju predstavljati ili viak tranje ili viak ponude.

    Ali ta je ta?Ponimo od take A i zamislimo da se kamatna stopa povea, uz isti autput- tranja- Ponuda Potronja je porasla ali manje od dohotkaPorasla i, pada agregatna tranja za isti autput

  • PRIVREDA MOE NEKO VREME DA OSTANE VAN IS KRIVEfirme koriste zalihe kao osigura,iz take C privreda se kree ka taki A, - nema smisla akumulirati zalihe. iz take D privreda e se kretati horizontalno ulevo

  • KLJUNA RAZLIKA: SKOKOVI ILIPOMERANJE DU IS KRIVEbilo koja promena egzogenih varijabli ekspanzivnog tipa pomera IS krivu udesno.

  • KOJE SU TO PROMENE?Fiskalna politikaPromena bogatstvaPromena oekivanja qOtvorenost privrede - i Y*

  • TRITE NOVCA I LM KRIVA

    Tranja za realnim novcem = L(Y, i), + -pekulativna = L(Y) Transakciona = L(i)

  • TERMIN LM KRIVA u svakoj taki du krivetranja za likvidnou (L) izjednaava sa ponudom novane mase (M)

    Ravnotea M1/P1 = L(Y1, i).

  • PRAVILO O KONSTANTNOSTINOVANE PONUDEvertikalna linija ponude novca Tranja za novcem BDP pada sa rastom kamatne stope. Ravnotea M1/P1 = L(Y1, i).

  • SADA EFEKAT RASTA BDP SA Y NA Y- NAGIB LM KRIVEpozitivna korelacija izmeu BDP i kamatne stope.To je LM kriva.

    Nagib je BC / ACRast i /rast BDP

  • OD EGA ZAVISI STRMINA LMDohodne elastinosti

    Elastinosti na promenu kamatne stopeto je vea, linija strmija

    to je vea, linija poloenija

    M1/P1 = L(Y1, i).

  • ZONA VAN LM KRIVETo je viak ponude ili viak tranje za novcem

    Ako poraste Y, pri istoj kamatnoj stopi CB nudi A a privreda trai C ta se deava sa privredom dok se nalazi van LM krive?Viak tranje navodi CB da podigne kamatnu stopu

    Ovo se deava skoro trenutno, privreda je skoro uvek NA LM

  • AKO POSTOJI VIAK TRANJEnajbolje je uzeti kredit. Banke daju kredite i poveavaju rezerve. centralna banka NE poveava ponudu novca. Rezultat - rast kamatne stope na tritu novca

  • BITNO!!!!U praksi, ovo se deava za nekoliko dana ili nekoliko nedelja, tako da kao prvu aproksimaciju slobodno moemo uzeti

    da je privreda uvek na LM krivoj.

  • SKOK ILI KRETANJE DU LM KRIVEDok egzogene varijable budu konstantne privreda se nalazina istoj LM krivoj.

    LM kriva se pomeraudesno kada raste ponuda realnog novca transakcije na tritu novca postanu jeftinije.

  • TEJLOROVO PRAVILO I TR KRIVALM kriva - ponuda novca konstantnaTR - nita u stvari nije konstantno, nego CB uvodi pravilo

  • PRETPOSTAVLJAMO DA JEINFLACIJA JEDNAKA NULITejlorovo pravilo tada se svodi na(10.12)

    centralna banka jednostavno ploviuz vetar: podie kamatnu stopu kad autput raste i obratno

  • U optem sluaju, linija TR je nagnuta navieOna nam govori da,

    kada autput Y bude vei do trenda , centralna banka podie kamatnu stopu iznad prirodne stope. U tom sluaju, ravnotea na tritu novca dolazi u taku E.Prema LMTejlorovo pravilo

  • TAKA E JE IZMEU TAAKA B I Ckamatna stopa pri primeni Tejlorovog pravila biti via nego kada kada bi CB zamrzla nivo kamatne stope. nia nego pri monetarnom targetiranju.

    Prema LMTejlorovo pravilo

  • TR KRIVA OPISUJE PONAANJE CB I PRIVREDA SE, PO DEFINICIJI, MORA NALAZITI NA NJOJNeka restriktivnija centralna banka bi izabrala viu kamatnu stopu - taka F. U tom sluaju, dolo bi do kontrakcije novane ponude i rasta i

    Restriktivnost vei koeficijent b!!!!

  • KRETANJE DU LINIJE TR

    strategija CB ima pet parametara.1. Prva dva parametra su a i b 3. inflacioni target 4. trend BDP Y 5. neutralna kamatna stopa i Dok se parametri ne promene, kreemo se dulinije TR. Kada se promene, TR linija se pomera.

    a i b menjaju ugao,

  • NEUTRALNA KAMATNA S

Search related