Kada ljudska inteligencija postene majmunska

Džoš Grinberger

Naslov originala: Human Intelligence Gone Ape by Josh Greenberger

Pisana jezikom laika, ova knjiga osporava teoriju o evolucijina vi{e na~ina. Ona pokazuje kako evolucija nije geneti~kimogu}na; ukazuje na svemirska istra`ivanja drugih planeta kojatako|e potvr|uju da je evolucija teorija bez osnova. Kona~no,ona pokazuje kako bi bezbrojne slu~ajne mutacije na genima -navodni mehanizam za odvijanje evolucije - tokom perioda odvi{e milijardi godina, umesto da potvrdi evolucioni proces doveledo nestanka celokupnog `ivog sveta na na{oj planeti.

Ova knjiga tako|e pokazuje da nau~no prihva}ene teorije oevoluciji na{eg Sun~evog sistema nisu poduprte svemirskimistra`ivanjima, da su nau~ni izve{taji o evoluciji celokupnogsvemira u suprotnosti sa ve}inom nau~nih principa na osnovukojih on funkcioni{e i da nastanak univerzuma nije mogu}noobjasniti u domenu fizi~kih zakona nego se on nalazi izvan do-mena nau~nog istra`ivanja.

Kona~no, ovo izdanje poku{ava da odgonetne neke psiho-lo{ke aspekte koji se nalaze u pozadini prihvatanja odre|enihnau~nih teorija.

Mada ova knjiga tretira mnoga pitanja, ona se ne bavi onim{to je van onoga neophodnog za odre|enu raspravu. Detaljniji

7

PPRREEDDGGOOVVOORR

opis svakog od tih pitanja, sigurno bi u~inio da ova knjigapostane ne{to nalik enciklopediji, a to nije njena namera.

O autoru

Kao kompjuterski konsultant tokom vi{e od jedne decenije,autor ove knjige je radio na razvoju kompjuterskih programa zatakve organizacije kao {to su NASA's Goddard Institute ofSpace Studies, Bell Laboratories, Western Electric, ChaseManhattan Bank i Goldman Sachs. Bio je zadu`en za obukuljudi vi{ih nivoa rukovo|enja, kao i tehni~ki rukovodilac utehnikama programiranja i naprednog dizajna aplikacionih sis-tema.

On je tako|e redovan autor novinskih tekstova u razdobljuod ~etiri godine.

Da li je XX vek bio primitivan?

Za ve}inu ljudi, nauka je savremena, neprikosnovena, svez-naju}a, i mo`da ~ak ona koja obe}ava ~uda u budu}nosti.Generacija koja poseduje supersoni~ne avione, interkontinen-talne balisti~ke rakete, svemirske brodove i vrhunske kom-pjutere, te{ko se mo`e nazvati primitivnom. Zar ne?

Usred sveg tog tehnolo{kog razvoja, izgleda da postoji jednaprimitivna teorija koju, iako polagano gubi svoj kredibilitet ~ak ime|u onima koji su je dugo vremena prihvatali, i dalje zastupa-ju mnogi koji tvrde da je zasnovana na nauci. Ta teorijapotvr|uje jednu stvar bez svake sumnje: iako se savremenatehnologija pribli`ila nivou projekta Ratovi zvezda, savremeni~ovek je jo{ uvek opsednut odre|enim primitivnim mislima kojezbunjuju.

Da bismo razumeli kako odre|ena teorija mo`e biti sveop{teprihva}ena moramo se vratiti na razmi{ljanje koje je preovla-davalo u vreme progona ve{tica. Njihovi stavovi sigurno nisu bilizasnovani na ~vrstim dokazima. O~igledno, ~ovekov um jeveoma sklon izvrdavanju i pogre{nim interpretacijama. Mada jeproganjanje ve{tica bilo samo po sebi pogre{an i nerazuman stav,

8 9

GGEENNEETTIIKKAA

slikovito opisivanje i reklamiranje, koje olak{ava prihvatanjenerazumnih pogleda na realnost, o~igledno to nije. Ja govorim o"nau~noj" teoriji o evoluciji. Ako ta teorija nije iskrena zabluda,onda je ona svakako najperfidnija prevara ikad podmetnuta~ove~anstvu.

Pleme Tasadej

Ako mislite da prevara tako velikih razmera nije mogu}na,razmotrite slede}i slu~aj:

Dana 14. avgusta 1986. godine, Televizija ABC je na progra-mu vesti u 20,20 sati iznela informaciju o plemenu Tasadej koje`ivi u d`unglama Filipina, otkrivaju}i prevaru neverovatnihdimenzija.

Po~etkom 1970-ih, ovo pleme je bilo prona|eno u d`unglamaFilipina kako "`ivi" u najprimitivnijim uslovima. Pripadnici ple-mena Tasadej izgledali su "nedodirnuti savremenom civilizaci-jom". Njihov na~in `ivota bio je nalik onome kako savremeni~ovek zami{lja pe}inske ljude: oni su pribavljali hranu pomo}ulova, nosili ode}u od li{}a i `iveli u pe}inama. Ni{ta nije moglobiti uzbudljivije - i uverljivije.

Otkri}e tog "praistorijskog" plemena u dana{nje vreme biloje tako fascinantno da je do{lo na naslovne strane ~asopisa {iromsveta, mnoge knjige su pisale o tom otkri}u, a bile su dodate inove stranice "istorije" u nekim enciklopedijama.

Pro{lo je dvanaest godina, a onda je otkriveno da je ceo svetbio izlo`en zlokobnoj prevari. Sredinom 1980-ih, u poku{aju daprovere ranije sumnje, mediji su otkrili da su ovi "pe}inski ljudi"bili u stvari dana{nji domoroci Filipina; oni su obi~no nosili plavefarmerke i kratke majce, pu{ili su cigarete, itd. Oni su pristali dase pretvaraju jer su ih slu`benici vlade Filipina ubedili da }e imati

finansijsku i drugu pomo} ako budu "izgledali primitivno" predkamerama. Na kraju nisu dobili nikakvu pomo}, filipinske vlastisu ih napustile i pretvaranje je bilo zavr{eno.

I tako je "najve}i antropolo{ki nalaz", koji je tokom vi{e oddecenije imao "istorijski zna~aj", postao "najve}a istorijska pre-vara". I da nije bilo bri`ljivog traganja koje su izvr{ili mediji, ovaprevara je mogla veoma lako postati najve}e "antropolo{kootkri}e XX veka" u ud`benicima istorije.

Evolucija evolucije

Otkako je ^arls Darvin (Charles Darwin) objavio svojuknjigu "Poreklo vrsta" ("On The Origin Of Species") 1859.godine, teorija o evoluciji je pretrpela promene, bila je menjanai "unapre|ivana" - i ta teorija jo{ uvek "evoluira". U vremenutokom koga su se nau~nici bavili ovom teorijom, "poreklo vrsta"je imalo vi{e verzija nego vrsta. To je u~inilo da "prirodna selek-cija" (jedne verzije) bude izuzetno te{ka.

Nau~ni koncept o nastanku `ivota na Zemlji po~inje pret-postavkom da se `ivot prvi put pojavio pre vi{e milijardi godinaformiranjem mikroskopskih organizama od ne`ive materije.Tokom milijardi godina koje su potom usledile, mali organizmisu evoluirali u vi{e i mnogo slo`enije oblike `ivota tako {to sujedne vrste evoluirale u druge. Za niz doga|aja koji se navodnoodigrao od prvog jedno}elijskog organizma do najslo`enijegorgana, ljudskog mozga, u po~etku se verovalo da je predstavljaolagan i postepen proces.

I arheolozi su iskopali mnogo lopata zemlje u poku{aju dana|u dokaze koji }e opravdati evoluciju. Na kraju, oni imajudovoljno kostiju da se sprijatelje sa svakim psom u ^ikagu idovoljno kostiju da zapo~nu unosan biznis fosilima. Ali dokaza

10 11

nema. Nema serija fosila ili grupa kostiju koje pokazuju potreb-ne prelazne vrste. Ako su jedne vrste evoluirale u druge,"povezuju}e" vrste su morale postojati u velikom broju urazli~itim periodima Zemljine istorije. Me|utim, veliki brojnedostaju}ih karika koje su trebalo da budu ozna~ene kao "ned-vosmisleni dokazi" nisu nikad na|ene.

Tako je do{lo do pojave nove verzije o evoluciji nazvane"isprekidana ravnote`a". Ovu verziju o evoluciji su prihvatilimnogi nau~nici koji se suprotstavljaju "laganoj i postepenoj"verziji. "Isprekidana ravnote`a" ka`e da se vrste pojavljujuveoma naglo i zadr`avaju svoj osnovni oblik sve dok ne izumru.Danas to zvu~i mnogo bolje. To otklanja potrebu zapronala`enjem nedostaju}ih karika. [ta je pogre{no u tome?Ako ne mo`ete na}i osobu koja je po~inila zlo~in, onda ubediteporotu da optu`i metke da su usmrtili `rtvu!

I tako ova teorija ide dalje i dalje, izbegavaju}i i eskiviraju}isvako neslaganje i kontradikciju.

Ako logika i mehanizmi teorije o evoluciji ostavljaju utisak navas, onda ih verovatno niste prou~ili suvi{e objektivno. Nadamse da }e vam ova knjiga, a naro~ito ovo poglavlje, pomo}i kakose budemo pribli`avali kraju.

Ignorisanje ~injenica

Ako su vrste evoluirale jedne iz drugih, tokom istorije jemoralo do}i do velikih geneti~kih promena. Verovatno je najve}iproblem za evoluciju, u vreme njenog po~etka pre vi{e od hiljadugodina, bilo to da se prakti~no ni{ta nije znalo o genetici. ^ak idanas, velika ve}ina javnosti se, iako je delimi~no upoznata saterminima kao {to su "geneti~ki in`enjering" i "slu~ajne mutaci-je", i dalje nalazi u velikom neznanju u odnosu na ovu savre-

menu granu nauke. I uz konstantno isticanje ovih pretpostav-ljenih mehanizama evolucije nije ~udo {to jedna teorija sa takomalo argumenata mo`e imati tako jako upori{te u dru{tvu;prose~an ~ovek jednostavno ne zna dovoljno da bi odgovorioza{to evolucija ne funkcioni{e.

Kada bi javnost pre prezentovanja teorije o evoluciji imalaadekvatno znanje o genetici, a naro~ito o pitanju slu~ajnihmutacija, ja sam uveren da se ova ova teorija ne bi nikad uzimalaozbiljno i sigurno ne bi bila prihva}ena kao zvani~na nauka.

[tavi{e, jo{ jedna stvar u prilog evoluciji jeste gotovo kon-stantno izno{enje njenih neargumentovanih tvrdnji javnosti. Jamislim da se ~ovekova priroda mo`e naviknuti na odre|enuideju ako se ona iznese vi{e puta bez obzira na to koliko ta idejamo`e biti nerazumna. A u slu~aju evolucije, njeno stalno propa-giranje, zajedno sa op{tim odsustvom nerazumevanja javnosti popitanju mehanizama odre|enih genetskih svojstava, jeste ono {topoma`e da ova teorija opstaje.

Evo ideje kako jedna teorija mo`e biti mo}na na prvi pogledako niste mnogo upoznati sa mehanizmima koji u praksi nefunkcioni{u:

Teorija gliste i voza

Nau~nici su stavili glistu na `elezni~ku prugu i posmatrali jepod mo}nim elektronskim mikroskopom. Oni su otkrili da kadaim se }elije uveli~aju tri milijarde puta, gliste pokazujuneverovatnu sli~nost sa prozorom na vozu. Oni su zaklju~ili daako pome{ate trideset glista u rastvoru aminokiselina i hemikali-ja zasnovanih na ugljeniku, one }e za otprilike 1,5 milion godinaeventualno evoluirati u brzi voz Long Island.

12 13

Komedija od nauke

Naravno, ovo je bila samo ironi~na verzija "teorije".Me|utim, ja }u u daljem tekstu poku{ati da poka`em kako teori-ja o evoluciji nije daleko od jednog takvog komi~nog scenarija.

Evolucija: geneti~ka nemogu}nost

Genetski in`enjering ili "manipulacija genima" je verovatnonajpoznatiji i najfascinantniji predmet bavljenja u savremenojmedicini. Izgleda da on mo`e ponuditi odgovore na pitanja nekihod najzagonentnijih bolesti. I izgleda da on svakog dana obe}avasve vi{e.

Genetski in`enjering je posao u kojem se manipuli{e genima.Prona|eno je na stotine, nekada i na hiljade gena u svakoj }elijikoji izazivaju razvoj takvih karakteristika kao {to su boja kose,visina, oblik nekih organa, itd. Promena gena mo`e uzrokovatito da jedan organizam, ili njegovo potomstvo, dostigne novedimenzije - njegove fizi~ke dimenzije se mogu doslovnopromeniti. U slu~aju genetskog in`enjeringa, te promene mogubiti dobre. U drugim slu~ajevima, te promene gena, generalnoozna~ene kao mutacije, mogu uzrokovati geneti~ka o{te}enjakoja mogu uni{titi organizam. Mada su potencijali genetskogin`enjeringa i njegov uticaj na biolo{ke sisteme u ovom trenutkudaleko od svoje potpune realizacije, nauka je postigla velikinapredak na tom polju.

Pogre{no razumevanje pojmova "moglo bi" i "jeste"

U ljudskoj prirodi je da nekad vidi mogu}nost nekogdoga|aja kao ne{to {to je sli~no ostvarenju tog doga|aja. To nasne mo`e odvesti na pogre{no zaklju~ivanje kada tretiramo pita-nje kako se dostignu}a u genetici odnose prema teoriji o evolu-ciji.

Mnogi ljudi, kako evolucionisti tako i laici, izlo`eni su medi-jskom uticaju po pitanju napretka u geneti~kom in`enjeringu.Me|utim, po{to ~injenice nisu iznesene u adekvatnoj perspek-tivi, mnogi su u situaciji da pogre{no razumeju "{ta je mogu}e",a "{ta se stvarno de{ava". To jest, ideja da genetska istra`ivanjamogu potvrditi neke stavove po pitanju evolucije predstavljapogre{no razumevanje do kojeg se lako mo`e do}i ako ~oveknije svestan nelogi~nosti koja je tu uklju~ena. Logika mo`enekad i}i u ovom smeru: ako nau~nici mogu promeniti izgledneke vrste do odre|enog stepena kroz proces genetskih mutaci-ja u laboratoriji, to bi moglo potvrditi argument evolucionista dase tako ne{to moglo prirodno desiti u pro{losti.

To je pogre{no.U pogre{noj logici moramo se osloboditi slede}eg: ako vi

mo`ete dokazati da je Jovan Jovanovi} najve}i umetnik koji jeikada `iveo, onda mo`ete dokazati da je on naslikao Mona Lizu.Da biste dokazali da je Jovan Jovanovi} naslikao Mona Lizu nijedovoljno da u~inite samo to. Sam dokaz da je on sposoban da tou~ini nije dokaz da je on to i u~inio. Slonovi mogu izbacivativodu kroz svoje surle, ali to nije dokaz da afri~ki slonovi imajusvoju vatrogasnu stanicu.

Bez obzira na to {ta nau~nici rade u laboratoriji po pitanjubiotehnologije, to predstavlja malo ili ni{ta u odnosu na ono {tose zaista desilo u pro{losti. Dana{nja biotehnologija je proizvelaukr{tene `ivotinje koje bez sumnje nisu nikada postojale u istori-

14 15

ji Zemlje. Na taj na~in, ono {to je proizvedeno u laboratoriji negovori ni{ta vi{e od onoga {ta je mogu}e proizvesti u laboratori-ji. [ta je nastajalo na Zemlji u njenoj pro{losti - to je druga pri~a.

Mnogo ozbiljniji problem

^injenica da mogu}nost ne~ega ne potvr|uje njegovo posto-janje, predstavlja najmanji problem sa kojim se suo~avaju evolu-cionisti. Ono {to savremeni ~ovek mo`e saznati o genetskimmutacijama ne samo da ne podupire evoluciju nego prakti~nouni{tava tu teoriju i u potpunosti je negira.

Za po~etak je va`no da napravimo razliku izme|u genetskihpromena koje nastaju na dva razli~ita na~ina:

Slu~ajne mutacije

Prvo, da ka`emo ne{to o slu~ajnim mutacijama. Ovaj tipgenetskih promena nastaje slu~ajno, bez ikakvog prethodnosmi{ljenog plana ili projekta na genetskom nivou. Prema evolu-cionistima, slu~ajne mutacije su navodno ono {to je u~inilo da se`ivot razvije od jedne }elije do svoje sada{nje slo`enosti. To jest,kroz serije pozitivnih doga|aja uzrokovanih slu~ajnim mutacija-ma, tvrde oni, prosti organizmi su evoluirali u periodu od vi{emilijardi godina u nove i slo`enije vrste.

"Inteligentne genetske promene"

Drugo, da ka`emo ne{to o procesu koji mo`emo ozna~iti kao"inteligentne genetske promene". Promene i manipulisanje ge-

nima u laboratoriji uklju~eni su u ovu vrstu promena. Geni se"rekombinuju" ili "spajaju" sa namerom da se izazovu promenekod organizma ili njegovog potomstva.

Inteligentne genetske promene su odgovorne za dva impre-sivna geneti~ka napretka. Prvo, nau~nici su dobili vinske mu{icesa crvenim o~ima od roditelja sa braon o~ima. Drugo, kombinu-ju}i gene za rast kod pacova sa onim kod mi{eva, nau~nici suu~inili to da na svet do|u mi{evi dva puta ve}i od normalnih.

Za one kojima biologija ili medicina nisu previ{e bliske, takvebezna~ajne promene mogu izgledati bez ikakve vrednosti.Dakle, potrebno je ista}i da to govori o naprednom XX veku ukojem je nauka uspela da izazove odre|ene trivijalne promene.Tu nema ni{ta od velikih dostignu}a.

Ponovimo, neki mogu po`eleti da takve vrste genetskogmanipulisanja mogu predstavljati podr{ku evoluciji, i to naslede}i na~in: "Ako mi to mo`emo u~initi u laboratoriji, za{topriroda to ne bi mogla u~initi slu~ajno, u mnogo ve}oj meri, uproteklih tri i po milijarde godina?"

Jedno sme{no upore|enje

Odmah da ka`emo da je upore|enje inteligentnih genetskihpromena sa slu~ajnim mutacijama sli~no upore|enju stru~noghirur{kog zasecanja sa slu~ajnim udarcem kriminalca. Nijezabele`en nijedan slu~aj udarene `rtve koja je oti{la od svognapada~a sa uspe{no presa|enim organom, ili sa uspe{no ot-klonjenom koprenom sa oka. Svaki lekar, ili nau~nik zna daslu~ajno odsecanje gotovo uvek proisti~e iz haosa i destrukcije, ane kao rezultat napredne hirurgije.

Uzimati inteligentne genetske promene kao pokazatelj dapriroda mo`e proizvesti slo`ene vrste od jedno}elijskog organiz-

16 17

ma kroz duge serije doga|aja slu~ajnog mutiranja je isto kaome{anje "jabuka i pomorand`i". Inteligentni dizajn je normalanprodukt inteligencije i dizajna. A kada postoje}i sistem pred-stavlja dizajn visokog stepena, kao {to je slu~aj sa `ivim oblicima,to ukazuje na inteligenciju veoma visokog nivoa. Slu~ajnost, sadruge strane, ne}e proizvesti inteligentne ili prefinjene strukture.Verovati da je priroda slu~ajno formirala slo`ene oblike `ivota,u bilo kom periodu vremena, bez obzira na to koliko dugom,otprilike je sli~no verovanju kako je Svetski trgovinski centar uNjujorku nastao tako {to je ~opor divljih magaraca sortiraogra|evinski materijal na pravo mesto udarcima svojih nogu.

Ne{to sme{no ~ak i bez upore|enja

Me|utim, genetska nemogu}nost evolucije dolazi sa svihstrana i predstavlja jedan od najja~ih argumenata protiv nje. Abez ~vrste genetske osnove za evoluciju `ivih organizama u vi{eoblike `ivota, teorija o evoluciji se jednostavno raspr{ava u ne-vidljivu pra{inu.

Tako ovde mo`emo videti da genetika - najva`niji aspektevolucije - ne samo da ne podupire tu teoriju nego joj se o~igled-no suprotstavlja.

Izvori slu~ajnih mutacija

Savremeni ~ovek je bio upoznat i bio je neposredno pod uti-cajem slu~ajnih mutacija mnogo pre nego {to je ~ak i ~uo zainteligentne genetske promene. Neki izvori slu~ajnih mutacija supostojali mnogo pre nego {to smo saznali kako oni uti~u na gene.Koji su to izvori? Kancerogene hemikalije. Kosmi~ki zraci.

Izvori radioaktivnosti kao {to su nuklearno oru`je, nuklearnireaktori, nuklearni otpad i X-zraci u medicini.

Uzmimo za po~etak radioaktivnost

X-zrake je otkrio nema~ki nau~nik Vilhelm Konrad Rentgen(Wilhelm Conrad Roentgen), {to je bilo objavljeno 6. januara1896. godine. To otkri}e je tada bilo nevino, a ~ovek je u svomposedu imao veoma sna`nu silu - radijaciju. Ti zraci }e jednogadana postati izvor le~enja u medicini, a tako|e i uzrok velikihkatastrofa i nesre}a.

Nije pro{lo ni oko pola veka, a ~ovek je realizovao stra{anpotencijal ovog "nevidljivog svetla": 16. jula 1945. godine upustinji Alamogordo, Novi Meksiko, Sjedinjene Ameri~keDr`ave su prvi put u svetu isprobale atomsku bombu.Destruktivan potencijal ovog novog oru`ja bio je zastra{uju}i.Ono nije uni{tavalo `ivot i okolinu samo svojom eksplozijomnego je to isto ~inilo snagom svoje toplote i zra~enja. [tavi{e, onoje moglo da u~ini da sredina postane nemogu}a za `ivot tokommnogih godina, decenija, pa ~ak i vekova.

Te iste 1945. godine, Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave su baciledve atomske bombe na dva japanska grada, Hiro{imu iNagasaki. Te dve bombe - onako slabe i primitivne sa dana{njeggledi{ta - ubile su vi{e od 190.000 ljudi. Postalo je jasno damoramo kontrolisati silu koja je tako surova, da zna~enje re~i"rat" ne}e vi{e nikad biti kao {to je bilo.

Zatim, krajem aprila 1986, o{te}enje nuklearnog reaktora u^ernobilu je kona~no u~inilo da ljudi postanu svesni opasnostiod destruktivne snage zra~enja, ~ak i u mirnodopske svrhe. Tajnesre}ni slu~aj u Sovjetskom Savezu izazvao je pani~an strah odzra~enja u velikom delu svetske populacije. Jo{ jednom se ~ovek

18 19

na{ao u situaciji da se susretne sa posledicama delovanja nuk-learne sile kakve nije mogao ni da zamisli.

Zajedni~ki imenilac

Ono {to napred izneseni doga|aji imaju zajedni~ko jeste to dasavremeni ~ovek po~inje razumevati zra~enje. Najrazorniji vidzra~enja jeste njegova sposobnost da izazove slu~ajne promenena geneti~kom, molekularnom i atomskom nivou, tako da sedelimi~no ili potpuno uni{ti doti~ni organizam.

Evo jednog primera {ta je u stvari zra~enje:

Trenutno uni{tenje

Ako se ograni~eni deo tela izlo`i jakom zra~enju mo`e do}ido velikog o{te}enja tkiva.

Ako se celo telo izlo`i zra~enju od nekoliko stotina "rema"(rem je jedinica za merenje efikasnosti zra~enja), ~ovek mo`etrenutno osetiti mu~ninu. Tako za otprilike jedan mesec, kod~oveka mo`e do}i do krvarenja, anemije, zamora, slabosti ipove}anja rizika od infekcija. Mada neki mogu pre`iveti, drugi}e umreti od posledica tih bolesti.

Pri oko 1.000 rema, mu~nina, povra}anje i proliv mogu semanifestovati nakon nekoliko sati izlaganja zra~enju. Kako tisimptomi postaju izra`eniji, oni bivaju pra}eni groznicom,gubitkom te~nosti, jakim infekcijama i kona~no smr}u.

Pri oko 10.000 rema, {to predstavlja dozu kojoj radnik mo`ebiti izlo`en za vreme o{te}enja nuklearnog reaktora, povra}anjei proliv se mogu desiti u toku jednog sata, pra}eni smanjenjem

krvnog pritiska, gr~evima i nesvesticom. Smrt nastupa u roku odjednog do tri dana.

Dugotrajno uni{tenje

^injenica da zra~enje mo`e izazvati mutacije i uzrokovatigenetske efekte, poznata je bar pedeset godina. Studije pokazu-ju da zra~enje mo`e izazvati ne samo jedan nego vi{e razli~itihtipova mutacija. Jedna od posledica degeneracije jeste rak. Rakse mo`e pojaviti posle godinu dana ili ~ak decenija nakon {to jeorganizam bio izlo`en zra~enju. Ako doti~ni organizam nepoka`e nikakve znakove raka, jo{ uvek postoji mogu}nost da serak pojavi u slede}im generacijama.

Neka druga o{te}enja ili genetski poreme}aji koji se mogumanifestovati u kasnijim generacijama kao rezultat slu~ajnihmutacija jesu: hemofilija, Daunov sindrom, uro|ena koprena,spontani abortusi, cisti~na fibroza, daltonizam i mi{i}na distrofi-ja.

Tako|e i druge bolesti, kao {to su dijabetes, poreme}aji uradu srca, astma i {izofrenija, mogu se manifestovati u kasnijimgeneracijama kao rezultat slu~ajnih mutacija kombinovanih safaktorima sredine.

Pozitivne promene

Ukratko smo analizirali {tetne posledice slu~ajnih mikroskop-skih promena na `ive organizme. Izgleda da nije va`no na komnivou se te promene de{avaju - genskom, molekularnom iliatomskom - rezultat je gotovo uvek isti: pogor{anje, destrukcija,i u mnogim slu~ajevima smrt.

20 21

Da li se to poklapa sa onim {to govore evolucionisti tokomsvih ovih godina?

Mno{tvo godina smo slu{ali pri~e o tome kako je `ivot naZemlji bio pod uticajem slu~ajnih genetskih promena tokom vi{emilijardi godina. Tako|e je re~eno da su neke od tih slu~ajnihpromena dovele do nastanka pozitivnih mutacija. Isto tako smoslu{ali kako su ove navodne pozitivne mutacije eventualnoproizvele nove i mnogo slo`enije vrste. Ali kada pogledamo {tasu slu~ajne genetske promene - ili bilo koje druge slu~ajnepromene u tom domenu - koje o~igledno deluju na `ive orga-nizme, mi ne nalazimo ni{ta osim bolesti i smrti. Gde su sve tepozitivne mutacije o kojima govore evolucionisti? Jo{ nijedanbolesnik nije razvio ili na budu}e generacije preneo ~vr{}emi{i}e, na primer, kao rezultat izlo`enosti zra~enju. Nijedna odhiljada pre`ivelih `rtava bombi ba~enih na Hiro{imu i Nagasakinije razvila napredniji mozak kao rezultat izlo`enosti zra~enju.Nijedna osoba koja je bila pod uticajem havarije nuklearnogreaktora nije, na primer, razvila mnogo prefinjeniju ko`u, koja bibila ~vr{}a i izdr`ljivija od prose~ne. U prakti~no svakom slu~aju,slu~ajne mutacije su izazivale pusto{enje i destrukciju.

Da li je mogu}e da savremena tehnologija o~igledno negiraevoluciju umesto da joj poma`e?

Evolucionisti su se u pro{losti rutinski krili iza izjave da su zasve potrebne "milijarde godina". I pre nuklearne ere bilo jemogu}e ustanoviti da li slu~ajne mutacije mogu uzrokovatievoluciju `ivota ako im se pru`i dovoljno vremena. Me|utim, sanapretkom savremene tehnologije koja je omogu}ila analizuvelikog broja slu~ajnih mutacija u kratkom vremenskom periodunije vi{e bilo potrebno kopati po pro{losti da bi se uo~ilapogre{nost pretpostavki koje navodno podupiru evolucionusnagu slu~ajnih mutacija. Jasan odgovor se nalazi tu pred nama.Slu~ajne mutacije izazivaju upravo suprotno od onoga u {to bi

neki hteli da veruju. One ne uzrokuju ni{ta drugo sem bolesti ismrti - a kamoli pobolj{anje. [tavi{e, {to je njihov broj ve}i i nji-hovo delovanje du`e, ve}i su pusto{enje i destrukcija. I {ta bismoo~ekivali da bi se desilo da je na{a planeta bila pod dejstvomslu~ajnih mutacija tokom vi{e milijardi godina? Potpunouni{tenje `ivota!

Kada uzmemo u obzir ~injenicu da mi danas znamo {ta suslu~ajne mutacije i poku{amo da rekonstrui{emo scenario tokomtih navodnih nekoliko milijardi godina Zemljine istorije, umesto~arobne pri~e o evoluciji dolazimo do slike koja je mnogo sli~nijastra{noj sceni iz filma o doga|ajima nakon nuklearnog rata.

^ak i da je Zemlja bila naseljena kao {to je danas tokom togpretpostavljenog perioda od tri i po milijarde godina, i da je bilapod uticajem milijardi i milijardi slu~ajnih mutacija, `ivot biprema onome {to danas znamo o slu~ajnim mutacijama bioverovatno potpuno zbrisan. Sa slu~ajnim mutacijama koje pred-stavljaju izuzetno destruktivnu silu, proces za koji neki pret-postavljaju da je uzrokovao evoluciju `ivota, u stvari bi, po svojverovatno}i, izazvao takvo geneti~ko uni{tenje koje te{ko da biostavilo u `ivotu i jedva nekoliko organizama. [tavi{e, podtakvim uslovima je "pre`ivljavanje najsposobnijih" potpunoneozbiljan koncept. Re~ "prilago|en" trebalo bi da opi{euglavnom one organizme koji su bili manje bolesni od ostalih,koji bi u tom slu~aju predstavljali "najbolje vrste" u evoluciji. Ai od tih "prilago|enih" koji bi pre`iveli, mnogi bi morali pro}ikroz geneti~ka o{te}enja, a potom dali potomstvo. ^ak i kada ti"prilago|eni" ne bi bili zbrisani slu~ajnim mutacijama, njihovopotomstvo bi imalo malo {ansi da pre`ivi nasle|ene genetskebolesti. Dalje, nakon procesa uni{tenja, pre`ivelo potomstvo biponovo bilo izlo`eno celokupnom ciklusu delovanja mutacija.

Tako, nakon milijardi i milijardi godina delovanja slu~ajnihmutacija, ~ak i kad bismo prihvatili pretpostavku da bi neki

22 23

mutirani geni mogli izazvati izvesne pozitivne promene kodorganizma, celokupna populacija organizama na Zemlji bi ve}bila ograni~ena, u najboljem slu~aju, na nekoliko degenerisanih`ivotnih oblika. Tih nekoliko pozitivnih gena, ako bi ikad i pos-tojali, bili bi prega`eni neverovatno velikim brojem o{te}enihgena koji bi neminovno nastali u tom procesu produkcije pozi-tivnih doga|aja, tako da oni nikada ne bi mogli doneti ni{tadobro. Takav organizam bi bio zbrisan mnogo pre nego {to biimao i trunke {anse da se promeni ili uznapreduje. U su{tini,Zemlja bi izgledala kao planeta nakon nuklearne katastrofe.

Dakle, ako je planeta po~ela sa nekoliko `ivotnih oblika, kao{to je na Zemlji navodno bilo u po~etku, koliko dugo bi `ivot nanjoj opstao? Ja ne mislim na to koliko dugo bi se evolucija odvi-jala. Ja se pitam koliko dugo bi ti organizmi opstali pre nego {tobi bili zbrisani destruktivnim delovanjem slu~ajnih mutacija?Prema onome {to mi o~igledno mo`emo videti kada je u pitanjudelovanje slu~ajnih mutacija u dana{nje vreme, `ivot se nikad nebi odr`ao na Zemlji, a kamoli se razvio u visoko razvijene izdrave vrste. U svakom slu~aju, Zemlja bi odavno bila pretvore-na u pustu planetu.

^ak i mi{evi, pomenuti ranije, koji su do{li na svet sa dva putave}im dimenzijama kao rezultat inteligentnih genetskih prome-na imaju veoma visoku stopu smrtnosti. Prema tome, ne samo daslu~ajne mutacije izazivaju bolesti kod `ivih organizama nego~ak i na izgled pozitivne promene mogu imati smrtonosneposledice. Kako su onda slu~ajne mutacije tokom pretpostav-ljenih milijardi godina mogle uticati na `ivot ~ak i ako je slu~ajnonastalo nekoliko pozitivnih promena? Kako je zapo~eo procesevolucije? Destrukcija je ono {to bismo mnogo pre mogli o~eki-vati.

Besmislene teorije

Nema sumnje da inteligentne genetske promene mogu izaz-vati odre|ene pozitivne promene kod organizama ili njihovihpotomaka. Nema sumnje da prirodni procesi nasle|ivanja moguuzrokovati da neki ~lan vrste do|e na svet "ve}i i ja~i" od osta-lih - ne kao rezultat slu~ajnih mutacija, nego kao manifestacijagenetskog potencijala koja mo`e ostati neiskazana kod mnogihgeneracija. Nema sumnje da se biolo{ki sistemi mogu adaptiratina uslove `ivota u svojoj sredini i da se to mo`e uo~iti. Ali re}i daadaptacija na uslove sredine ili bilo koji drugi prirodni fenomenmo`e biti uzrokovana slu~ajnim mutacijama, {to bi eventualnomoglo proizvesti nove i mnogo slo`enije vrste, potpuno jebesmisleno. Re}i da je `ivot zapo~eo sa nekoliko `ivih oblika izatim evoluirao u dana{nje bezbrojne slo`ene i generalno zdraveoblike `ivota je suprotno svemu onome {to je nauka u XX vekusaznala o slu~ajnim mutacijama. Re}i da je jedno}elijski organi-zam evoluirao ~ak i u jednu ribu veli~ine tri centimetra, to pred-stavlja nerealan skok ma{te koji zahteva veliku dozu nepo{tenjai pogre{nog rezonovanja. Re}i da je ~ovek nastao kao rezultatslu~ajnog evolucionog procesa je pravo ludilo.

^injenica da danas postoje milijarde milijardi zdravih `ivihoblika, o~igledno pokazuje upravo ono suprotno od onoga u {taevolucija veruje - da `ivot na Zemlji nije mogao nastati kroz veli-ki broj slu~ajnih genetskih promena. A bez genetskih pro-mena,evolucija je mrtva kao fosil.

[tavi{e, ako geneti~ki in`enjering bilo {ta potvr|uje, onpotvr|uje to da je u njega uklju~en visok stepen inteligencije iznanja sa kojima mo`e samo malo da ~eprka u radu sapostoje}im oblicima `ivota. Tako|e, da bi se stvorila ili bar deli-mi~no promenila jedna vrsta potrebni su inteligencija i znanjeneverovatno visokog stepena. Tvrdnja da bilo koja slu~ajna

24 25

genetska promena mo`e stvoriti nove ili mnogo slo`enije vrstene predstavlja nauku, logiku ili ~ak teoriju - to je ~ist produktma{te.

Matemati~ka nemogu}nost

^ak i bez razmatranja o genetici, neozbiljnost evolucije mo`ese izraziti u terminima proste matemati~ke verovatno}e. Akokao argument uzmemo tvrdnju da }e proces delovanja slu~ajnihmutacija razviti `ivot u periodu od nekoliko milijardi godina i da}e isti proces uni{titi `ivot za vreme ~ovekovog `ivotnog veka,{ta }e se dogoditi pre? Uni{tenje? Ne, to se ne}e dogoditi kaoprvo, to je jedino {to }e se dogoditi. Za vreme tokom koga se`ivot navodno razvijao, `ivot bi bio bukvalno uni{ten vi{e mi-liona puta - nikad ni{ta ne bi bilo od razvoja.

^ak i pitanje "mo`e li vi{e milijardi poku{aja prosipanja mas-tila po papiru proizvesti re~i koje je napisao [ekspir" postajeneprikladno u svetlu sada{njeg ~ovekovog razumevanjaslu~ajnih mutacija. Danas znamo da je verovatno}a takoastronomska da je re~ o doga|aju koji prakti~no nije mogu}. Tovi{e nije ni pitanje verovatno}e. Sada se postavlja pitanje iz kog}e poku{aja do}i do uni{tenja organizma. To jest, mi imamo pro-gram (geneti~ku "informaciju") koji se degradira (zboggeneti~kih o{te}enja) sa svakim novim poku{ajem (slu~ajnogmutiranja) i koji eventualno mo`e da prestane da funkcioni{e.Tako umesto pitanja "mo`emo li se osloniti na takvu neverovat-nu mogu}nost" postavlja se pitanje "nakon samo nekolikopoku{aja da li }e ostati imalo mastila, papira ili mogu}nosti da sepoku{a jo{ jednom". Po{to bi svaki `ivot za koji se pretpostavljada bi evoluirao bio uni{ten u tom procesu, to ne bi bilo mogu}eda do|e do njegovog razvoja tokom bilo kog perioda vremena.

To ukazuje na to da je krajnje problemati~no uop{te govoriti ometodu poku{aja i gre{aka preko genetskih mutacija sa gledi{tarealne verovatno}e - bez obzira na besmislene mogu}nosti kojepretpostavljaju evolucionisti. Dakle, da li se `ivot mogao razvitiu uslovima (delovanja geneti~kih mutacija) u kojima ne mogupre`iveti ~ak ni potpuno razvijeni biolo{ki sistemi, van svakesumnje je ravno verovatno}i da krava pre`ivi pod vodomdovoljno dugo da bi mogla biti oplo|ena i dati potomstvo - tojednostavno nije mogu}e.

Evolucija umetnosti?

Neozbiljnost evolucije je tako|e o~igledna u mnogimateisti~kim gledi{tima kod ~oveka. Kako su osobine kao {to suumetnost, apstraktno mi{ljenje i razumevanje muzike moglepostati zajedni~ke osobine za sve ljude? Prema mehanizmima (ilima{ti) evolucije bilo bi veliko ~udo ako bi takvi kvaliteti, takobezna~ajni za ~isto fizi~ke i biolo{ke sisteme, evoluirali ~ak i kodmalog broja individua. Ipak je do danas zabele`eno da je to, umanjoj ili ve}oj meri, osobina prakti~no svakog ~oveka. Kako?Do toga ne bi nikako trebalo da do|e.

Postojanje takvih estetskih ljudskih osobina kao {to su emo-cije, humor i intelekt ne mogu se objasniti biolo{ki bez obzira nato koliko ~ovek bio neozbiljan. Za{to nam je, na primer, prirodadala smisao za humor? Kako je priroda ikada mogla da zna {ta jeto smisao za humor? I kako bi smisao za humor mogao da uti~ena to da ~ovek bude "prilago|eniji u borbi za opstanak"? Postojemilioni biljaka i `ivotinja bez smisla za humor koje su o~iglednopre`ivele. Postoje ~ak i ljudi bez smisla za humor koji su o~igled-no pre`iveli. Kako su takve osobine mogle ikad da evoluiraju?

26 27

Savremena nauka?

Evolucija sigurno nije neka osrednja teorija. Iako predstavljanedokazanu i zastarelu teoriju, nju je prihvatio veoma veliki brojljudi. Oni koji se suo~e sa njenim pogre{nim rezonovanjem, pret-postavkama, neadekvatnim nalazima i o~iglednim odsustvomsmisla i logike, u njoj vide samo jo{ jedan slab poku{aj oduzi-manja i potkopavanja ~ovekovih racionalnih ideala. Ona semo`e staviti u istu kategoriju sa lopovlukom i prostitucijom.Takvi pokreti imaju jednu stvar koja je zajedni~ka - zbog odsus-tva bilo kakve logike, njih "shvataju" samo oni koji su odlu~ili daveruju u njih. Najzna~ajnija razlika je u tome {to se do sada nijeniko usudio da lopovluk i prostituciju nazove naukom.

Ironi~no je to {to neki od istih ljudi koji konstantno izra`avajubojazan za `ivot na Zemlji zbog mogu}eg nuklearnog razaranjada u nuklearnoj eri mogu i dalje verovati da jedan od veomadestruktivnih vidova nuklearne sile - slu~ajne mutacije - jestemehanizam koji je u~inio da budemo ovde. U vreme Darvinanije se gotovo ni{ta znalo o genetici, a sigurno ni{ta o nezamisli-vo destruktivnoj prirodi slu~ajnih mutacija. Ali kakvo je stanjedanas? Teorija koja je nastala pre vi{e od sto godina - u vremerelativnog ignorisanja nauke - danas bi trebalo da bude potpunoodba~ena. Me|utim, izgleda da {to su ja~i dokazi protiv evoluci-je, neki ljudi }e jo{ upornije verovati u nju.

Nau~na fantastika

U ovom trenutku je ne{to bar delimi~no jasno, ~ak i onimakoji prihvataju evoluciju u odre|enoj meri, a to je da pret-postavljeni scenario te neozbiljne teorije ne funkcioni{e i sigurnose ne}e nikad ostvariti. Neki se mogu ~uditi kako je izmi{ljotina

kao {to je evolucija mogla ikad do}i u sredi{te pa`nje nauke. Jamislim da ukoliko bismo evoluciju mogli nazvati naukom, ondabi trebalo da i nekoliko drugih, podjednako kvalifikovanihnau~nih pravaca uklju~imo u nau~ne ud`benike - fizi~ka svojstvaSupermenovog pogleda pomo}u X-zraka, pri~u o evoluciji govo-ra kod Miki Mausa i hemijski sastav Betmenovog za{titnog spre-ja. Ako `elimo imati zabavne teorije, onda hajde da one buduzaista zabavne.

28 29

Slede}e opovrgavanje

Kada se evolucija ospori na genetskom nivou, onda izgledapotpuno nepotrebno analizirati druge grane nauke u negiranje teteorije. Kako god da je pogledate, ona je mrtva pa mrtva.Me|utim, mnogi ekseri jo{ nisu zakucani u mrtva~ki kov~eg uprevenciji da mrtvac ne ispadne. Stoga je neophodno napravitimrtva~ki sanduk kako treba.

Pored toga, u slu~aju pravljenja "mrtva~kog kov~ega" zaevoluciju, sami "ekseri" nisu dovoljni. Ova teorija je na svomvrhuncu u`ivala takvu popularnost da je nekima zaista te{ko daprihvate da je ona mrtva. To je na neki na~in sli~no doga|ajukada neka poznata li~nost umre; vi znate da je ta osoba mrtva, alito jo{ uvek ne mo`ete prihvatiti. Za evoluciju je dakle potrebnosagraditi kov~eg oko kov~ega da bi se naglasila ~injenica da je tateorija ne samo mrtva nego da ona nije nikada ni bila `iva.

Ovo poglavlje }e analizirati neka otkri}a ovde na Zemlji, kaoi ona iz svemira.

'Milijarde i milijarde godina'

Verovatno naj~e{}a fraza koju upotrebljavaju evolucionistijeste "milijarde i milijarde godina": "`ivot je evoluirao tokommilijardi i milijardi godina", "Sun~ev sistem se razvio tokom mi-lijardi i milijardi godina", "univerzum se {iri tokom milijardi imilijardi godina". Jasno je da te tvrdnje o navodno dugoj evolu-ciji na{eg univerzuma imaju za cilj da uvere ljude da ne trebasumnjati u ne{to {to navodno ne mo`e da se potvrdi. To jest,kako mo`ete osporiti ne{to {to se desilo tako davno? Veoma jete{ko u laboratoriji konstruisati planetu i posmatrati je milijardei milijarde godina da bi se dokazalo kako `ivot nije mogao danastane sam od sebe. Osim ako, naravno, ne iznajmite planetuna tako dug period.

Ako iznajmite planetu na slede}ih ~etiri i po milijarde godina,onda bi ovi podaci mogli biti interesantni za vas:

Neke fenomenalne ~injenice

Godine 1977, dva nau~nika su u traganju za izvorima vru}evode sa okeanskog dna u{li u malu istra`iva~ku podmornicu naz-vanu ALVIN i spustili se na dno okeana u blizini ostrvaGalapagos. Kada su prona{li prvi hidrotermalni izvor, otvor izkojeg je voda zagrejana u Zemljinoj usijanoj unutra{njosti izlazi-la u okean, to nije bilo ono {to ih je fasciniralo, nego ono {to suslu~ajno otkrili - oko izvora su se nalazile `ivotinje koje ranijenisu nikad videli. Blizu otvora, usred vode koja je ponekad topli-ja od 250 stepeni Celzijusovih, otkriveni su okrugli crvi od kojihsu neki bili dugi vi{e od dva i po metra.

Pronala`enje organizama koji `ive na tako velikoj dubiniokeana i u tako vreloj vodi bilo je zapanjuju}e. Ali to nije sve.

30 31

@@IIVVOOTT IIZZ SSVVEEMMIIRRAA

Ve}ini organizama je potrebna Sun~eva svetlost u njihovompre`ivljavanju, a na ovaj deo okeana nije uop{te dopiralaSun~eva svetlost.

Dalje, ono {to je bilo sme{no sa aspekta "normalnih"biolo{kih oblika jeste to da ovi okrugli crvi nisu imali ni o~i, niusta, niti sistem za varenje. U tom mraku se nije moglo mnogovideti, pa opet, kako su ovi organizmi jeli i varili hranu?

To je podstaklo nau~nike da tokom vi{e godina prou~avajupitanje kako ovi okrugli crvi uzimaju hranu. Da ne ulazimo udetalje otkriveno je da ti okrugli crvi ulaze u simbioti~ku zajed-nicu sa bakterijama koje postoje u velikim koli~inama blizu pod-vodnog izvora. Bakterije ulaze u ove okrugle crve, bukvalnoizme|u njihovih }elija. Okrugli crvi primaju hranu od ovih bak-terija, a bakterije, sa druge strane, preuzimaju neke vitalnefunkcije od okruglih crva.

Ako mislite da je ovaj izve{taj suvi{e neozbiljan i da je toverovatno jo{ jedna od mojih teorija nalik onoj o glisti i vozu, javas uveravam da je ovo istinit izve{taj. Takvi organizmi zaistapostoje. Ako ho}ete mo`ete prikupiti jo{ bezbroj fascinantnihizve{taja o tim organizmima.

Jedan dodatni faktor u podru~ju oko izvora ~ini to podru~jejo{ nepovoljnijim za `ivot nego {to je napred opisano (ako tomo`ete zamisliti). Bakterije od kojih zavise ovi okrugli crvi razvi-jaju se na osnovu hemikalije koja se zove vodonik-sulfid,prona|ene u vodi koja dolazi iz ovog izvora. Za ve}inu vi{ih`ivotinja, vodonik-sulfid je otrovan kao cijanid!

Mi smo opisali deo na{eg sveta za koji, pre nego {to je otkri-ven, te{ko da smo mogli zamisliti da postoji. Neprijateljska sre-dina u kojoj `ive okrugli crvi i njihovi partneri u `ivotu - bakte-rije - je zaista "izvan na{eg sveta". To bi moglo da predstavlja~udo ako se po|e od pretpostavke da su odre|eni organizmita~no ograni~eni na odre|ena stani{ta.

Od 1977. godine na|eno je jo{ nekoliko drugih izvora naokeanskom dnu. Osim okruglih crva otkrivene su i drugeegzoti~ne `ivotinje kako `ive u neposrednoj blizini ovih izvora -ru`i~aste ribe, pu`evi, rakovi, sumporno`ute dagnje i {koljkeduge tridesetak centimetara. Sli~na populacija organizama jeprona|ena u vodama koje su samo nekoliko stepeni toplije odzamrzavanja. U svakom slu~aju, nau~nici su otkrili tri potpunonova oblika `ivota i desetine novih vrsta.

Kao dodatak nepovoljnim uslovima pod kojima su ovi orga-nizmi `iveli, o~igledno je da bi oni mogli pre`iveti u {irokomrasponu temperatura.

Poznato je da kaktusi uspevaju pod veoma nepovoljnim ineobi~nim klimama. Njihova sposobnost da pre`ive upodru~jima sa malo padavina, gde duvaju topli i suvi vetrovi, gdeje mala vla`nost, jako sunce i velike promene u temperaturi, nijeni{ta drugo nego fenomen vredan pa`nje. Izgleda kao da je nekodizajnirao fizi~ku strukturu ovih biljaka koja im poma`e dasa~uvaju malo vode koju su primili i da ih za{titi od prekomernogsun~evog svetla. Neki kaktusi mogu pre`iveti temperature i odgotovo 80 stepeni Celzijusovih. Ve}ina biljaka ne bi imalanikakvih izgleda da pre`ivi tamo gde uspevaju kaktusi.

Li{ajevi, kombinacija gljiva i algi, prona|eni su da uspevajuna podru~ju Antarktika gde su temperature ponekad ni`e odminus 56 stepeni Celzijusovih. Potpuna suprotnost ovoj neprijat-noj sredini bila bi duboka, tamna i vru}a voda.

Postoje insekti na Antarktiku koji proizvode prirodni"antifriz" da bi se za{titili od smrzavanja na niskim temperatura-ma. Jedan drugi insekt na Antarktiku proizvodi anti-antifriz.Kada se temperature toliko spuste da se drugi insekti smrzavajudo smrti, ovaj prirodni sastojak omogu}ava tom insektu da sesmrzava postepeno. Kada temperature postanu toplije, insekt seraskravi i nastavlja da `ivi.

32 33

Bakterije su otkrivene pod zemljom na dubinama i preko 4kilometra. Za postojanje `ivota na takvim dubinama rekli bismoda nije mogu}e.

Postoje `ivotinje i insekti koji poseduju otrov dovoljno jak daizazove bolest i smrt kod drugih organizama, pa ipak su ti orga-nizmi koji nose otrov otporni na njega. Komarci prenose `utugroznicu, malariju, bolest dengu i encefalitis na `ivotinje koje suhiljadama puta krupnije od njih. Ali nije poznat nijedan komarackoji je umro od tih bolesti. Zmije tako|e izbacuju otrov kojiubija druge `ivotinje, ali one same nisu podlo`ne uticaju otrovakoji nose.

Na Zemlji danas ima vi{e miliona vrsta biljaka i `ivotinja.Ta~an broj vrsta biljaka i `ivotinja nije lako utvrditi. Broj `ivihorganizama je toliki da vam se od njega mo`e zavrteti u glavi. Araznolikost tih organizama - od ogromnih kitova, pa sve domikroskopskih `ivotnih oblika kao {to je ameba - verovatno jevan svake ma{te i najve}eg re`isera nau~ne fantastike.

Veruje se da . . .

Tokom istorije planete Zemlje je postojalo oko pola milijarde`ivotinjskih vrsta. U taj broj nisu ~ak ni uklju~ene biljke.

Pretpostavlja se . . .

Sunce, Zemlja i druge planete u Sun~evom sistemu su premaevolucionistima nastali pre oko ~etiri i po milijarde godina. Daljese pretpostavlja da su se najprimitivniji oblici `ivota pojavili naZemlji pre oko tri i po milijarde godina. Ogromne `ivotinje, kao{to su dinosaurusi, hodale su ovom planetom pre oko 200 mi-

liona godina. One su vladale tokom izuzetno dugog perioda odpreko 100 miliona godina. Kona~no, pojavili su se i ljudi pre okodva ili tri miliona godina. To jest, ne{to tako slo`eno kao {to jeljudski mozak postoji navodno bar dva miliona godina. Opti~kiinstrument na nivou slo`enosti jednog oka (koji ne pripada~oveku) postoji tokom mnogo du`eg perioda.

Potvr|ivanje

Dakle, kako neko mo`e dokazati na~in na koji su svi ti `iviorganizmi nastali? To jest, ako ne mo`ete stvoriti svoju vlastituplanetu i posmatrati je tokom vi{e milijardi godina, {ta vam pre-ostaje da uradite? Mo`da otkri}e planete u svemiru koja bi bilanalik Zemlji. To nije re{enje. To nije slede}e najbolje {to bismomogli u~initi.

Za{to?Zato {to je nauka o evoluciji planeta, ako je tako mo`emo

nazvati, daleko od egzaktne nauke, najbla`e re~eno. Nakon 30godina, neki nau~nici izra`avaju ozbiljnu sumnju u vezi saop{teprihva}enim pogledom vezanim za sastav Zemljine atmos-fere u tom pretpostavljenom periodu od tri i po milijarde godina.Tokom dugog perioda, nau~nici su verovali da je Zemljina prvo-bitna atmosfera sadr`avala malo ili nimalo kiseonika. Danasneke studije ukazuju na to da je Zemljina atmosfera moglasadr`avati milion puta vi{e kiseonika nego {to se prethodnoverovalo, a ultravioletno zra~enje koje dospeva na Zemlju saSunca moglo je biti hiljadu puta ja~e nego danas.

Nije va`no je da li nove interpretacije imaju vi{e smisla negostare pretpostavke. Ono {to je ovde va`no jeste to da su simu-lacija u laboratoriji i nau~no zaklju~ivanje o prvobitnim uslovimana Zemlji zasnovani o~igledno na mnogim naga|anjima i

34 35

nepotvr|enim pretpostavkama. Ali za{to pribegavati takvimneozbiljnim izmi{ljotinama kada nam prava "`iva" planeta go-vori istinu, celu istinu, i ni{ta drugo osim istine?

@ivot na Marsu

Dva svemirska broda "Viking" spustila su se na Mars u leto1976. godine. "Viking 1" se spustio u region Krajs Planitia, a"Viking 2" u region Utopia Planitia. Jedan od ciljeva njihovemisije bio je pronala`enje `ivota ili dokaza o `ivotu na Marsu.Ovi svemirski brodovi su proveli jedan mesec analiziraju}i tlo iatmosferu Marsa, ali bez uspeha. Nije prona|en nikakav trag`ivota, niti sada, niti u pro{losti. Nije bilo dinosaurusa. Nije bilomikroorganizama. Ni le{eva. Ni kostiju. Ni fosila. Apsolutnoni~ega. Nau~nicima je postalo jasno da ukoliko `ele da prona|udokaze o `ivotu na Marsu moraju poslati Franka Perdua (FrankPerdue) da tamo ~erupa svoje koko{ke.

Kada su prou~avane planete zaklju~eno je da je Mars naj-sli~niji Zemlji u odnosu na druge planete. Ako je `ivot mogao dapostoji bilo gde u na{em Sun~evom sistemu, onda ga je verovat-no trebalo da bude na Marsu. Ali nije otkriven nikakav trag`ivota na Marsu, niti na bilo kojoj drugoj planeti.

Favorizovanje u prirodi?

Sada analizirajmo ono {to je poznato, ono u {ta se "veruje" iono {to se "pretpostavlja" vezano za Zemlju, pa to uporedimo saonim {to znamo o Marsu. Dokle }emo do}i? Do potvr|ivanjateorije? Ne. Do}i }emo do nerazja{njivih kontradikcija! Mi`ivimo na planeti na kojoj se `ivot razvija u prakti~no svakom

uglu. Bi}e vam veoma te{ko da na|ete mesto na Zemlji gdenema `ivota. I razli~iti uslovi sredine pokazuju istu situaciju.@ivot na Zemlji se razvija pod razli~itim okolnostima. Ipak, kadapogledamo na planetu koja je upravo ispred nas u svemiru, {tapronalazimo? Pronalazimo pust svet bez tragova da je `ivotikada postojao. Kako je to mogu}e?

Da li }emo verovati da taj bog kojeg zovu evolucija, koji jedao Zemlji tako prefinjen organ kao {to je ljudski mozak, i to predva miliona godina, nije mogao da stvori na Marsu ni jednogjedinog glupog magarca? Da li }emo verovati da je ta ista evolu-cija koja je Zemlji dala organizme veli~ine dinosaurusa, i to pre200 miliona godina, bila u stagniranju tokom ~etiri i po milijardegodina ne daju}i Marsu nijedan prost jedno}elijski organizam?Da li }emo verovati da ta slavna evolucija, koja je do sada dalaZemlji astronomsku cifru od doslovno vi{e miliona i milionavrsta biljaka i `ivotinja, nije u istom periodu podarila Marsunijednu biljnu ili `ivotinjsku vrstu?

Sigurno je da su uslovi na Marsu nepovoljni. Ali ovde naZemlji, na tri i po kilometara dubokom okeanskom dnu, blizuizvora koji izbacuje vrelu vodu pome{anu sa vodonik-sulfidom, upotpunom mraku, postoje nepovoljni uslovi kakvi se samo moguzamisliti! Me|utim, `ivot se tu u potpunosti razvija uprkos tome{to to normalno predstavlja ekolo{ki nepovoljne uslove.Antarktik je tako|e nepovoljna sredina za razvoj `ivota. Tako|ei dubine od preko ~etiri kilometara ispod zemlje. Tako|e ipustinje. [tavi{e, u tom pretpostavljenom periodu od tri i po mi-lijarde godina, cela Zemlja, prema evolucionistima, bila je nepo-voljna za `ivot. @ivot na Zemlji je navodno zapo~eo u sredinikoja je bila mnogo nepovoljnija od one u kojoj danas `ive orga-nizmi. I mnogi dana{nji oblici organizama `ive u uslovima koji sunepristupa~ni za organizme koji su navodno doveli do razvoja

36 37

`ivota pre nekoliko milijardi godina. Ali `ivot na Zemlji se razvi-ja uprkos svemu tome.

@ivot na Zemlji se razvio ~ak i korak dalje. Neki organizmi nesamo da se razvijaju u nepovoljnim sredinama nego su postaliimuni na uslove koji su uticali na njihov razvoj i u odre|enojmeri ih uni{tavaju.

Bakterijsku dizenteriju je postalo sve te`e i te`e le~iti. Postojiproblem sa gonorejom koja je otporna na penicilin. Izvesni obli-ci gube ne mogu se le~iti standardnim lekovima. Postoji nekolikovrsta bakterija koje su postale otporne na antibiotike kao rezul-tat izlo`enosti lekovima koji su ih nekada uni{tavali. U nekimslu~ajevima, bakterija ~ak prenosi tu otpornost na druge bakte-rije koje nisu bile izlo`ene dejstvu lekova.

U Ju`noj Americi postoji vrsta p~ele koja je postala otpornana DDT. Ta p~ela mo`e podneti dozu koja je hiljadu puta ve}aod iznosa potrebnog za uni{tavanje drugih p~ela. Neki komarcisu tako|e otporni na DDT.

Tako mo`emo videti da `ivot na Zemlji ima veliki potencijalraznolikosti. On ide napred, pobe|uju}i mnoge velike prepreke.Posmatraju}i raznolikost uslova pod kojima se razvija `ivot naZemlji, kao i oblike `ivota koji pobe|uju u borbi protiv te{kihuslova sredine i delovanja ~oveka, te{ko je zamisliti da bi `ivot naZemlji mogao ikada biti potpuno uni{ten bilo kakvom vrstomkatastrofe, prirodne ili one koju ~ovek izazove. Pa ipak, `ivot naMarsu ne postoji - ili su tragovi `ivota misteriozno sakriveni, ilipostoji ne{to {to spre~ava da tamo nastane `ivot. Kako objasnitipotpuno odsustvo bilo kakvog traga `ivota na Marsu? Da lievolucija favorizuje neke planete? Potpuno je nepojmljivo dane{to tako sna`no i razgranato kao {to je `ivot ne ostavljanikakve tragove na Marsu. Gde su svi ti dokazi o evolucionomprocesu? Ako nema `ivih organizama, za{to nema bar kostiju ifosila?

Neki smatraju da je to te{ko objasniti. No da li je to zaistate{ko objasniti? Mo`da neki ljudi samo posmatraju pogre{naobja{njenja. Mo`da oni posmatraju unapred zami{ljenaobja{njenja i propu{taju da vide ~injenice. ^injenica je da nemaznakova `ivota na Marsu.

Novi oblici `ivota

Hajde da napravimo jedan korak dalje. Ko je u~inio da orga-nizmi na Zemlji budu sposobni za `ivot? To jest, kako `ivi orga-nizmi uspevaju da koriste kiseonik, ugljen-dioksid, ili ~ak jedi-njenja ugljenika? Ako je `ivot navodno nastao od onoga {to jetada postojalo na Zemlji, onda je `ivot mogao nastati od bilo~ega {to je postojalo bilo gde u svemiru. Nakon svega, jo{ uvekimamo problema sa utvr|ivanjem ograni~enja u odnosu narazvoj `ivota - kao {to je jasno prikazano u primeru okruglih crvai drugih neobi~nih `ivotnih oblika - a tako|e ne mo`emo u pot-punosti razumeti svest i inetelekt na nau~nom nivou. Mimo`emo uo~iti to da svest i intelekt deluju na odre|ene biolo{kesisteme, ali nam nije potpuno jasno kako i za{to; jo{ nijedannau~nik nije ustanovio vezu izme|u biolo{kog sistema i psihe. Paza{to onda ne postoji `ivot na Mesecu? To jest, Mese~eva verzi-ja "biolo{kog" `ivota. Mo`da bi inteligentna bi}a koja bi nastalana povr{ini Meseca mogla da se hrane uz pomo} kosmi~kihzraka?

A {ta je sa Venerom? Na njoj je temperatura oko 500 stepeniCelzijusovih. Ali prema astronomskim standardima, kada znamoda je na nekim zvezdama temperatura oko pet miliona stepeniCelzijusovih, Venera bi bila "Sibir" u galaksiji Mle~ni put. Za{tona njoj nema organizama koji bi `iveli u uslovima od 500 stepeniCelzijusovih i uzimali sumpornu kiselinu kao hranu?

38 39

Ako neko misli da u ovome ima malo neozbiljnosti, onda sevara. Zapamtite, mi ne govorimo o Svemo}noj Inteligenciji kojaje upotrebila plan, dizajn i svrhu, jer bi to zna~ilo da je `ivotuspostavljen ta~no tamo gde se `elelo i nigde drugde iz razlogakoji mo`emo ili ne mo`emo u potpunosti razumeti. Mi govorimoo bezli~noj sili prirode koja je navodno stvorila `ivot na slu~ajanna~in od ne`ive materije. [ta je to {to `ivot na Zemlji ~ini"mogu}im", a `ivot na drugim mestima "nemogu}im"?

Logi~ki problem

Re}i da je "te{ko objasniti" za{to je `ivot u takvom izobiljuprisutan ovde na Zemlji, a nije prisutan na drugim poznatimmestima u univerzumu zna~i jo{ jedan slu~aj zabijanja glave upesak. Razumeti za{to cigareta ne}e goreti pod vodom mo`e bitite{ko samo za onoga ko je zbog nekog suludog razloga ube|enda }e se to ipak desiti uprkos suprotnim dokazima. Za{to onane}e goreti pod vodom nije te{ko objasniti. Te{ko}a le`i u tomekako objasniti da neki veruju da }e ona goreti. Tako|e, nijete{ko objasniti za{to ne postoji `ivot na drugim poznatim mesti-ma u svemiru. Na{a istra`ivanja svemira daju nedvosmislenodgovor: proces evolucije jednostavno ne funkcioni{e. Te{ko}ale`i u razumevanju onih koji su odlu~ili da ignori{u ~injenice.

Prilikom istra`ivanjima koje je izvela NASA, mikroorganizmisu bili spu{teni na Mesec pomo}u svemirske letilice bez posade.Kada se oprema te svemirske letilice vratila na Zemlju, posle dvei po godine su astronauti otkrili da je jedan mikrob sa Zemljepre`iveo uslove na Mesecu koji su suroviji od onih na Marsu.O~igledno, da bi se `ivot razvijao na nekom objektu izvanZemlje nije potrebno da priroda pribegne nekim biolo{ki "stra-nim" organizmima. Uprkos nepovoljnim uslovima u tim sredina-

ma, oblici `ivota koji su nama poznati mogu tu da pre`ive. Ipak,ti svetovi pokazuju da apsolutno nema znakova da je tu ikad pos-tojao bilo kakav oblik `ivota - normalan ili stran. Kako sve touti~e na evoluciju? Ne mnogo pozitivno.

Neprijateljska Zemlja

^injenica je da ~ak i Zemlja, koja se smatra pristupa~nomsredinom za sada{nje oblike `ivota, izgleda tako samo na prvipogled. Pojava side, epidemije XX veka, u~inila nas je svesnimaprave prirode sredine u kojoj `ivi savremeni ~ovek. Sida jeuzrokovana virusom koji napada imunolo{ki sistem i ~ini teloosetljivim na mnoge smrtonosne bolesti koje mogu biti uzroko-vane drugim virusima i mikrobima. Sida ukazuje na surovu real-nost da je Zemlja danas zaga|ena smrtonosnim virusima i bak-terijama koje slo`en i izuzetan imunolo{ki sistem prose~nog~oveka, kao i mnogih drugih `ivih organizama, ne mo`e da pobe-di. Da li je svemir oko nas mnogo gori od toga? Nije te{koodgovoriti. Za{to onda `ivot van na{e Zemlje nije evoluirao irazvio imunolo{ki sistem koji bi omogu}io njegov opstanak? Dali problem predstavljaju nepovoljni uslovi? Nepovoljni uslovinisu o~igledno prepreka za razvoj `ivota. Jasno je da ne postojitakav proces kao {to je evolucija.

40 41

"Dokazi"

Nakon osporavanja evolucije iz dve razli~ite perspektivemo`emo re}i da zaista nije potrebno da analiziramo druge"dokaze" koje evolucionisti iznose u prilog ovoj teoriji.Indirektni dokazi, bez obzira na to koliko su jaki, ne mogu sta-jati ako se nasuprot njih postave neoborivi dokazi. Indirektnidokazi - ili neki njihov slab varijetet, ja bih dodao - jeste ono {tosu evolucionisti prikupljali sve do danas. Tako da osporavanjetih "dokaza", u ovom trenutku, predstavlja vi{e kao jednu odmogu}ih opcija na{e aktivnosti nego kao potrebu. Sa tim naumu, ja }u kratko pomenuti neke od takozvanih "dokaza".

Metod ugljenika C-14

Metod ugljenika C-14 je obi~no kori{}eni metod zaodre|ivanje starosti arheolo{kih nalaza. Taj proces, nekadaozna~en kao "radiokarbon datiranje", uklju~uje merenje raspa-da atoma ugljenika.

Metod ugljenika C-14 se u su{tini sastoji u slede}em: radioak-tivni izotop ugljenika, C-14, formiraju u atmosferi kosmi~kizraci. Kao rezultat toga, svi `ivi organizmi apsorbuju navodnoravnote`nu koncentraciju radioaktivnog ugljenika. Kada organi-zam ugine, C-14 iz organizma se raspada i ne nadokna|uje se.Po{to je mogu}e odrediti koncentraciju ugljenika C-14 kod orga-nizma dok je bio `iv, i po{to tako|e znamo da je potrebno oko5.760 godina da se polovina tog ugljenika C-14 raspadne, i jo{5.760 godina za raspad polovine preostalog dela, i tako redom,merenjem preostale koncentracije ugljenika mo`emo re}i kolikoje pro{lo otkako je jedan organizam uginuo.

Jedna o~igledna pogre{ka u ovoj tehnici jeste ta da zaista nemo`emo saznati koli~inu ugljenika C-14 koju je organizam imaonekada u istoriji o kojoj nemamo mnogo podataka. Evolucionistiprave veliku pretpostavku da se koncentracija radioaktivnih ele-menata u atmosferi - ugljenika ili nekog drugog elementa kojimerimo - nije menjala otkako je organizam uginuo. Tako|e,evolucionisti pretpostavljaju da se stopa raspada elemenata nijemenjala od tog vremena. Da li su to korektne pretpostavke?

Nakon {to nam evolucionisti sve ovo iznesu mo`emo ih pitatina osnovu ~ega su izveli takve pretpostavke? Sa jedne stranere~eno nam je da je univerzum pretrpeo velike promene od svognastanka. Jedan trenutak pre Velikog praska, univerzum je biopotpuno druga~iji od onoga koji je nastao trenutak nakonVelikog praska. Oblaci gasova u svemiru su se kondenzovali ipretvorili u zvezde i planete. Stvorili su se sateliti oko nekih pla-neta. Neke planete su pretrpele evolucione promene ~ak i nakonsvog formiranja. Neke zvezde su kolabirale u neutronske zvezde,a neke u crne rupe. Na{ univerzum je tokom tog pretpostav-ljenog vremena od petnaest milijardi godina pretrpeo vi{e pro-mena nego li radionica vrednog kroja~a.

42 43

KKOOSSTTII,, FFOOSSIILLII II MMEETTOODDII DDAATTIIRRAANNJJAA

Sa druge strane, nama se govori: "Sigurno je da se sve menja,ali ne i intenzitet bombardovanja kosmi~kim zracima i stopa ras-padanja radioaktivnih elemenata - oni su ostali na istom nivoutokom milijardi godina." Izgleda kao da je priroda znala da }earheolozi jednog dana `eleti da na|u fosile koji }e izgledati mi-lione godina stari da bi ostali u poslu.

Kako objasniti ~injenicu da je sve u univerzumu bilo pod uti-cajem drasti~nih promena tokom milijardi godina osim inten-ziteta kosmi~kog zra~enja na{e planete i stope radioaktivnog ras-padanja hemijskih elemenata koji predstavljaju va`an i inte-gralan deo svakog poku{aja da se uspostavi evolucija? Da li je"priroda" naklonjena Darvinu?

Dokazano da se menja

^injenica je da je dokazano da se koncentracija ugljenikaC-14 menja. Jedna od najstarijih poznatih `ivih stvari na Zemljije bor sa ~ekinjastim {i{arkama u Kaliforniji, za koji se procenju-je da je star 4.600 godina. Za jedan drugi bor, pose~en u ciljunau~nog istra`ivanja, smatra se da je bio jo{ stariji. Upore|iva-njem podataka dobijenih od metoda ugljenika C-14 i onih odgodova drve}a koje pronalazimo u prirodi pokazano je da metodugljenika C-14 daje neta~ne podatke. Ta neta~nost je uo~ena ve}za period koji bi prema astronomskim standardima mogliozna~iti kao ju~e. Jednostavnim ekstrapoliranjem tog poznatogstepena neta~nosti na du`i vremenski period, jasno se uo~ava daje metod ugljenika C-14 mnogo nepouzdaniji nego {to evolu-cionisti `ele da veruju. Tako kad znamo da postoje odstupanja uodre|ivanju starosti metodom ugljenika C-14 u tom relativnokratkom vremenskom periodu, ko mo`e re}i da nije bilo odstu-

panja u promeni intenziteta kosmi~kog zra~enja pre vi{e hiljada,miliona ili milijardi godina.

Iz toga jasno sledi da fosilni nalazi za koje se na osnovuradioaktivnih metoda datiranja smatra da su stari milijarde go-dina, u stvari mogu biti stari samo nekoliko hiljada godina.[tavi{e, na osnovu pretpostavki zasnovanih na ju~era{njimpodacima o intenzitetu kosmi~kog zra~enja i stopi raspadanja,jedan organizam mo`e izgledati kao da je star vi{e hiljada ili ~akmiliona godina, iako je uginuo pre samo nekoliko dana ili mese-ci.

Jo{ jedan sistem za odre|ivanje starosti

Postoji jo{ jedan nau~ni sistem za odre|ivanje starosti poredmetoda zasnovanih na radioaktivnom raspadanju. On se sastojiu analizi strukturnih promena aminokiselina u telu nakon nje-gove smrti. Isti ljudski ostaci bili su analizirani ovim metodom, azatim metodom radioaktivnog datiranja. Ta dva sistemaodre|ivanja starosti pokazala su neslaganja izme|u 39.000 i59.000 godina. Zastupnici svakog od ova dva metoda smatraju daje onaj drugi metod pogre{an. O~igledno, jedan od ovih"nau~nih" metoda mora biti pogre{an bez svake sumnje. A kakvisu ostali metodi? Ostali metodi su mnogo nepouzdaniji od ovih.

Tako, da bi ustanovili kada je jedan organizam uginuo, nekiljudi su pribegli jednom starom i po njima mnogo pouzdanijemmetodu za uvr|ivanje starosti - seansama u kojima prizivajuduhove umrlih organizama i u kojima od njih tra`e odgovore ota~nom datumu njihove smrti. Taj sistem ne izgleda mnogonau~no, ali on okuplja mnoge zainteresovane (`ive) ljude.

44 45

Krte kosti i nejasni fosili

Materijali kojima se odre|uje starost u skladu sa evolucijom,~esto se pokazuju kao ve}a farsa od samog metoda za utvr|iva-nje starosti. Kosti i fosili koje analiziraju paleontolozi pokazujumnoga neslaganja i neta~nosti - {to naravno nije iznena|uju}epo{to se doga|aji koje oni navodno opisuju nisu nikada ni desili- jer oni bi trebalo da uka`u na istoriju evolucije na sli~an na~inna koji }elije gliste ukazuju na rane stadijume prozora kod voza.Navodni "dokazi" nestaju usled tih neslaganja, a "logi~an" na~inzaklju~ivanja u poku{aju da se otklone ta neslaganja izgleda krtkao i same fosilne kosti. ^udno je to da jedini koji "razumeju"kako se svi deli}i kostiju i fosila uklapaju zajedno jesu upravo onikoji su bili potpuno uvereni u njihovu "istinitost" davno pre nego{to su sami "dokazi" bili otkriveni.

Jedini put kad bi kosti i fosili bili ozbiljnije razmatrani bio biu slu~aju da se prona|e neka od mnogobrojnih navodnihme|uvrsta u lancu evolucije. To jest, da je bilo prona|eno neko-liko ~lanova neke me|uvrste - to bi samo pokazalo da su posto-jale vrste koje su jednostavno sli~ne me|usobno. Ili da suprona|eni izolovani ~lanovi nekoliko me|uvrsta - to bi samopokazalo da su neke vrste povremeno produkovale deformisane~lanove. I mnoge me|uvrste i njihovi ~lanovi trebalo bi dapokazuju nedvosmislene transformacije iz jedne vrste u drugu. Uovoj ta~ki, me|utim, ne samo da nije prona|eno mno{tvome|uvrsta nego nije prona|ena nijedna me|uvrsta. [ta da radearheolozi sa primerima izolovanih kostiju i fosila koje morajuobjasniti i dati im "zna~enje"? Ti nalazi, bez sumnje govore samiza sebe. "Nau~ni" metod za obja{njenje kostiju i fosila izgledaumnogom sli~an onome kako psiholozi obja{njavaju nekefenomene, u smislu da ono {to vidite zavisi u velikoj meri od togako ste vi i kakve su va{e sklonosti. Na taj na~in, ako prona|ete

tanak konac zatrpan zajedno sa nekim starim kostima koko{ke,na primer, vi mo`ete, ako budete uporni, to objasniti u smislu daje praistorijska koko{ka imala zube po{to je o~igledno da jekoristila konac za zube. ^injenica da nijedan zub nije prona|en,samo bi zna~ila to da "nebitna" nedostaju}a karika nije jo{prona|ena u ovoj ina~e utemeljenoj teoriji.

Ono {to "nau~no" obja{njenje kostiju i fosila ~ini neozbiljnimjeste igra u kojoj svako obja{njenje mo`e biti ispravno sve dok sene mo`e osporiti. Ali dokazivanje nekog obja{njenja nije deo teigre. I to iz veoma jakog razloga. Obja{njenje ne mo`e bitidokazano iz istog razloga zbog kojeg ne mo`e biti ni osporeno -sami po sebi, kosti i fosili ne sadr`e u sebi dovoljno takvih~injenica.

Zajedni~ke osobine

Dve teme koje smo malopre analizirali - metodi za odre|iva-nje starosti i arheolo{ki zapisi - imaju jednu zajedni~ku stvar:kada se upotrebljavaju, nijedna od njih niti dokazuje niti ospora-va evoluciju. I po{to su te grane nauke ograni~ene u otkrivanju~vrstih dokaza pri rekonstrukciji pro{lih doga|aja, ja smatram dane postoji mogu}nost da }e se bilo {ta drasti~no promeniti kad jeu pitanju evolucija u daljoj budu}nosti. Dakle, smatram da nijemudro tro{iti mnogo vremena na ove teme kada se u najboljemslu~aju one vrte ukrug.

Ironija je u tome da kada se krene na utvr|ivanje evolucije,evolucionisti se ve}inom pozivaju na fosilne nalaze. Mo`da onito ~ine iz istog razloga zbog kojeg sam ih ja samo ukratko opisao- jer oni ne obja{njavaju ni{ta, ni za ni protiv. Ako neko izbega-va mogu}nost da bude opovrgnut, pitanje je na koliko ~vrstomtemelju se on nalazi.

46 47

[tavi{e, kada bi i postojao veliki broj me|uvrsta, koje o~igled-no ne postoje, one i dalje ne bi mogle da stanu u odbranu evolu-cije nasuprot genetici i svemirskim istra`ivanjima {to smo objas-nili u pro{lom poglavlju. Geneti~ka neverovatnost evolucije i~injenica da nije otkriven `ivot u svemiru zahtevaju da se pru`idrugo obja{njenje za te fosilne nalaze. Takvi nalazi ne mogudokazati da je evolucija geneti~ki mogu}a kad savremena naukapokazuje da nije mogu}a. I takvi nalazi ne mogu ukazati na to damora postojati `ivot negde u svemiru kad svemirska istra`ivanjapokazuju da on ne postoji. Tako|e, ~ak i kada bi takva fosilnaotkri}a i postojala, ona ne bi bila "ozbiljan oponent" genetici isvemirskim istra`ivanjima - jer se genetika i svemirskaistra`ivanja nalaze sa jedne strane, a takvi fosilni nalazi sa drugestrane, one koja ne nudi re{enje. Nepotrebno je nagla{avati to dakoliko god se danas nastavlja objavljivanje fosilnih nalaza, oniza evoluciju ne}e biti povoljni osim ako ne budu i dalje zatrpaniduboko u zemlji.

Trnje sa ru`ama

Pre nego {to nastavim dalje `eleo bih da ne{to razjasnim.Moja namera je da budem izri~it pobornik nau~nog istra`ivanja,prou~avanja i razvoja. Sigurno je da nau~na otkri}a uti~u narazvoj ~ove~anstva na razne na~ine, od luksuza do zdravlja.Nau~ne teorije su prirodan proces otkrivanja "kako" i "za{to"deluju zakoni prirode. Na `alost, postoji tamna strana nau~nihstudija koja se ne mo`e zanemariti. U nekim slu~ajevima pri-likom poku{aja da se razviju i unaprede istra`ivanja prirodedopu{ta se da emocije i revnost uti~u na objektivnost i odnosprema istini, {to nije u interesu nauke i sigurno ne u interesu`elje javnosti da razume svet u kome `ivi. I ja, prvi, nisam zain-teresovan da prihvatim odre|ene teorije kao ta~ne samo zato {tosu one ve} "dugo prihva}ene". Teorije se ne mogu preokrenuti uistinu samo zato {to su dovoljno dugo oko nas tako da smo senavikli na njih. Da bi bila prihva}ena kao istinita, teorija morabiti dokazana. A prihvatanje teorije o evoluciji u svetlu brojnihkontradiktornih dokaza koji prikazuju evoluciju vi{e kao fanta-ziju nego kao realnost mora se ozna~iti kao nenau~no, bez

48 49

NNEENNAAUU^̂NNAA PPRRIIMMEENNAANNAAUUKKEE

namere da se atakuje na inteligenciju bilo kog ljudskog bi}a kojeje pod uticajem takve tvrdoglavosti u ime nauke.

Nova vrsta

Na sre}u, stalno se pove}ava broj kompetentnih nau~nika kojinapu{taju nepotvr|enu, opovrgnutu i osporenu teoriju o evolu-ciji. O~igledno, prihvatanje evolucije ima malo toga zajedni~kogsa poslom nau~nika. Ako se ovaj trend nastavi, jednog dana}emo mo}i da se hvalimo sa nau~nom zajednicom koja je iskre-na u svom traganju za istinom u njenoj sveobuhvatnoj primeni.Ko zna {ta }e se desiti u tom novom grani~nom domenu.

Oblak gasa?

Teorija o evoluciji `ivota nije jedina "nauka" koja nijepoduprta ~injenicama. U dana{nje vreme se pojavljuju teorije oevoluciji Sun~evog sistema koje tako|e nisu utemeljene nanau~nim ~injenicama.

Teorija koju su prihvatili mnogi nau~nici u vezi sa evolucijomna{eg Sun~evog sistema ka`e da se veliki oblak gasa kondenzo-vao u ono {to mi danas zovemo Sunce. Komadi tog gasa su seodvojili u orbite oko Sunca i kondenzovali u planete. To jest,druge planete u na{em Sun~evom sistemu su navodno nastale naisti na~in na koji je nastala i na{a planeta Zemlja.

Da li to zvu~i logi~no? Mo`da - ali u XVIII veku. Danassvakako ne. Svemirska istra`ivanja ne podupiru tako ne{to.

Istra`ivanje Venere

Sovjetski Savez je 12. februara 1961. godine lansirao letilicu"Venera 1" u Su~nevu orbitu, prave}i na taj na~in jedan od prvihpoku{aja da se istra`i Venera. Ve} po~etkom 1982, letilice

50 51

SSUUNN^̂EEVV SSIISSTTEEMM

"Venera 13" i "Venera 14" su stigle na svoje odredi{te i ~ovekje spustio na Veneru nekoliko istra`iva~kih stanica koje su muposlale valjane podatke nazad na Zemlju. Tokom tih istra`iva-nja, za nau~nike je postalo bolno jasno da prava Venera imamalo sli~nosti sa Venerom kakvu su oni zami{ljali pre nego {tosu napravili istra`ivanja.

Venera je jednom nazvana "Zemljinim blizancem". Ona jena{ najbli`i sused u Sun~evom sistemu i pribli`no je iste veli~inei gustine kao Zemlja. Mada Venera prima dva puta vi{e Sun~evesvetlosti nego Zemlja, jer je bli`a Suncu, smatrano je da su uslovina njenoj povr{ini sli~ni onima na Zemlji po{to debeo globalanoblak Venere odbija ve}i deo vi{ka svetlosti. Nau~nici su daljesmatrali da po{to su i Zemlja i Venera nastale navodno odme|uzvezdanih oblaka u istom regionu svemira, njihov elemen-tarni sastav bi morao biti uveliko isti.

Teorije o Veneri su i{le dalje u proceni da je njena atmosferasa~injena od istih gasova kao i Zemljina i da jedan dan na Veneritraje otprilike isto koliko i dan na Zemlji. Slika koju smo imali oVeneri govorila je da je re~ o planeti sli~noj Zemlji osim {to ima"tamnu d`unglu" koja se prote`e preko njene cele povr{ine.Nau~nici su mislili da }e astronauti kada se spuste na Venerunai}i na ne{to sli~no magli u Londonu.

Usledilo je istra`ivanje Venere, a ~injenice su potpuno zame-nile pogre{ne teorije. Ne samo da uslovi na Veneri nisu bilionakvi kakve smo o~ekivali nego su podaci dobijeni odistra`iva~kih stanica pokazali kao neverovatno da su Zemlja iVenera mogle evoluirati od istog oblaka gasa. Utvr|eno je da jeVenera mnogo nepristupa~nija sredina od "tamne d`ungle" kojaje predvi|ana. [tavi{e, klima na Veneri je mnogonepristupa~nija od bilo koje druge planete u na{em Sun~evomsistemu. Jedini koji su bili razo~araniji od nau~nika bili su tigrovi

u Banglade{u koji su bili ube|eni da }e nakon smrti dospeti ud`unglu Venere.

Evo otprilike kako stoje stvari na Veneri: temperatura iznosioko 500 stepeni Celzijusovih, {to predstavlja lepo vreme zaodmor, ako `elite da budete okrugao crv sa slabom cirkulacijom.Ugljen-dioksid sa~injava 97% njene atmosfere, dok Zemljinaatmosfera ima oko 90% azota i kiseonika. Svetli sun~ani dani naVeneri ne postoje; svaki dan je veoma obla~an. Pa ako se Suncei pojavi, vi ne mo`ete oti}i na pla`u jer na Veneri nema mora.Venera je tako suva da relativna vla`nost retko dosti`e 1%; za-boravite ono o "malo vode na dlanu". Pored toga, poslednjastvar koju biste tamo po`eleli jeste ki{a. Takva ki{a bi rastvorilasumpor, `ivu, olovo, kalaj i ve}inu stena. Ako bi stigao u takvopodneblje, majmun Toto bi tra`io da obu~e ne{to od prekaljenog~elika, a Tarzan bi nosio ne{to mnogo ja~e nego {to je "prirodnaode}a".

Ako i dalje mislite da su uslovi na Veneri sli~ni onima naZemlji, ja vam ipak ne bih savetovao da tamo `ivite.

Venera ima pritisak na svojoj povr{ini koji je 90 puta ve}i odonoga na Zemlji, {to je otprilike isto kao kada biste se spustili800 metara u dubinu okeana. Sunce izlazi na zapadu i zalazi naistoku. Jedan dan na Veneri traje otprilike koliko osam mesecina Zemlji; bra~ni par koji bi `iveo na Veneri mogao bi imatibebu gotovo svakog "dana".

Ponovo kontradikcije

Od svih velikih razlika izme|u Zemlje i Venere, jedna naposeban na~in ukazuje na va`no i o~igledno pitanje: ako suZemlja i Venera nastale od istog oblaka gasa, kako je onda 70%Zemljine povr{ine prekriveno vodom, a na Veneri postoje samo

52 53

tragovi vode i vla`nost iznosi oko 1%? [ta se desilo sa svomvodom na Veneri? Ili, odakle je stigla sva ta voda na Zemlju?

A onda - teorije

Jedna teorija, a mo`da ~ak i jedina, koja govori o tome gde jeoti{la voda sa Venere, ka`e slede}e: pre vi{e miliona godina,efekat staklene ba{te Venerine atmosfere uzrokovao je da senjena temperatura podigne na preko 1.100 stepeni Celzijusovih.To je uzrokovalo da se voda pretvori u vodonik i kiseonik.Vodonik je oti{ao u svemir, a kiseonik je sa usijanim stenamaformirao koru Venere.

Zatim, za{to postoji velika koli~ina vode na Zemlji? Nau~nestudije pokazuju da je Zemlja tokom svog pretpostavljenogformiranja bila dovoljno topla da je do dana{njeg dana zadr`alausijanu unutra{njost. Dakle, ako je Zemlja tako|e pro{la krozperiod velikog usijanja tokom svog formiranja, za{to voda nijedo`ivela istu sudbinu kao voda na Veneri? Tokom hla|enjaZemlje, na njoj bi ostalo otprilike isto onoliko vode koliko imadanas na Veneri - prakti~no ni{ta.

[tavi{e, ne postoje dokazi koji bi ukazivali na to da je ikadpostojala velika koli~ina vode na Veneri. Tamo nema jaruga,kanala ili kratera koji bi ostali prazni od okeana, jezera ili reka.Kada bi sva voda sa Zemlje i{~ezla, ona bi ostavila za sobomneverovatan prirodni reljef.

Odgovor koji su neki ponudili jeste taj da mo`da visoka tem-peratura na Veneri nije nikada dopustila da voda pre|e u te~noagregatno stanje. Za{to onda nema vode na Marsu? Mars jehladniji i udaljeniji od Sunca nego Venera i Zemlja; on nematoplu atmosferu, ali je izuzetno suva planeta. To jest, Mars nematakvu vrstu atmosfere koja bi mogla spre~iti vodu u njenom pro-

cesu kondenzacije ili uzrokovati da ona i{~ezne, kako se tonavodno desilo na Veneri. Ipak, Mars ima samo malo leda napolovima i male tragove vodene pare u atmosferi. Nema okeane,mora, gle~ere ili ~ak jezerca. Gde je onda i{~ezla sva voda saMarsa? Ili za{to je nema bar malo?

Dakle, mo`emo videti da bez obzira na to koje stajali{te nekozauzima, ~injenica da je 70% Zemljine povr{ine prekrivenovodom predstavlja, sa evolucionog stanovi{ta, neobja{njivfenomen. Da li su planete zaista evoluirale od istog materijala izsvemira? Da li su one uop{te evoluirale? Sigurno je da se to nijedesilo. Kako objasniti da se tri planete nalaze jedna pored druge,pa je jedna kao u`arena pe}, druga je kao suva pustinja, a tre}aje prekrivena vodom? Da li je to nastalo evolucijom? Razmislitejo{ jednom.

I dok budete razmi{ljali poku{ajte da objasnite za{to Zemljaima magnetno polje, a Venera ga nema. I za{to se Venera okre}eu suprotnom smeru u odnosu na druge planete. I za{to je ve}inaplaneta zaravnjena na polovima, a Venera je zaobljena. I za{to jepovr{ina Venere glatka u pore|enju sa onom na Zemlji i Marsu?Da li je to zato {to su planete u na{em Sun~evom sistemu formi-rane istim evolucionim procesom? Nema boljeg dokaza od samihplaneta da teorije kojima se obja{njava planetarna evolucija "nepiju vodu".

Bolja teorija

Mo`da je u stvari potrebna jedna zami{ljena teorija u pogle-du nestanka vode sa Venere: pre oko 648 miliona godina, sedammiljardi malih vanzemaljaca spustilo se na Veneru u svemirskombrodu veli~ine vulkana Krakatau. Oni su popili svu vodu, a ondaodleteli na Zemlju.

54 55

Teorije ne menjaju ~injenice

Pitanje da li postoje nau~ni dokazi o evoluciji planeta nije pri-oritetno u ovom trenutku. Postoji mnogo va`nije pitanje: da liteorije o evoluciji planeta imaju bilo kakav smisao? Uprkossna`nom napadu "nau~nih" teorija, koje ponekad ostavljaju uti-sak da su formulisane tako da imaju smisla, svemirska istra`iva-nja pokazuju da te teorije nemaju smisla.

Interesantno je da ovde na Zemlji precizna klimatska pred-vi|anja uti~u na doga|aje u danu. Razvoj takvih vremenskih pri-lika, kao {to su vetrovi i orkani, nekada se ne mogu ta~no pred-videti ni u roku od samo 24 sata. Ali nekako postoje "eksperti"koji sa za~u|uju}om sigurno{}u tvrde kako su vremenski uslovina Veneri tokom navodnih milijardi godina uzrokovali da kom-pletni okeani i{~eznu u svemir, ili odu u stene. Mo`da kada bineke nau~nike poslali da `ive na Veneri, mo`da bi nam davalibolja predvi|anja vremena ovde na Zemlji?

Novi alati

Problem je o~igledno u tome {to nau~nici poku{avaju da re{enove zagonetke, zagonetke pristigle od svemirskih istra`ivanja,sa zastarelim "alatima" - starim teorijama. Vreme je da prestanuizvrtanja i zloupotrebe tog alata u uzaludnom poku{aju da seizvr{i poklapanje sa ~injenicama. Vreme je da se uzmu novi alati.Ono {to nam je potrebno jesu teorije koje }e se poklapati sa~injenicama i koje ne}e pretendovati na to da objasne ono {to nemogu. Potrebne su nam teorije koje ne}e zastariti svakog putakada nauka napravi korak napred. Mo`da }e se takve teorijepojaviti kada kona~no shvatimo da gotovo svaki fizi~ki fenomen

mora imati svoj nastanak i da ne mora svaki nastanak biti fizi~keprirode.

56 57

[ta nas to zadr`ava?

Mi smo upravo osporili teoriju o evoluciji sa tri razli~itestrane. Sa jedne strane smo pokazali kako biolo{ka evolucija nijegeneti~ki mogu}a, sa druge kako svemirska istra`ivanja pokazu-ju nemogu}nost biolo{kih sistema da evoluiraju, sa tre}e kako~ak ni evolucija Sun~evog sistema nema smisla. Ali za{to ondajo{ uvek postoje ljudi koji veruju u teoriju o evoluciji?

Jedan nau~ni rad koji sam ~itao isti~e slo`enost oka. Umestoda konstatuje da evolucija nije geneti~ki mogu}a, ovaj radpokazuje kako je evolucija realnost i kako je nekoliko savr{enihdelova oka evoluiralo istovremeno - scenario sa tako velikim ste-penom nemogu}nosti koji ~ini tu teoriju potpuno nemogu}om.Ovaj sam nau~ni rad je dovoljan da neke ubedi u evoluciju.Mada }e taj rad biti upotrebljen u odre|ene svrhe, on ne}e mo}ida podr`i teoriju o evoluciji. Za{to?

Napisana je op{irna literatura koja osporava teoriju o evolu-ciji. Mnoge od tih knjiga imaju vi{e stru~nih termina nego ova.Ipak, mada neke od tih knjiga jasno pokazuju neozbiljnost teori-je o evoluciji, one o~igledno ne uspevaju da sve ljude uvere uapsurdnost verovanja u tu teoriju. Za{to?

I pored svega nije potrebno osporiti svaki vid evolucije da bise osporila cela teorija. Da bi se dokazalo da se svemirski brodne}e nikada spustiti na Mesec nije neophodno pokazati da jesvaki njegov deo neadekvatno konstruisan. Jednostavnimdokazivanjem da bar jedan vitalni deo u projektu spu{tanja naMesec nije funkcionalan - motor za pokretanje, sistem zanavo|enje, ure|aj za spu{tanje na Mesec - ~ini celu misijunemogu}om. Ista je situacija i sa evolucijom. Osporavanje samojednog njenog vitalnog dela predstavlja ujedno i osporavanjecele teorije. [to zna~i da svak ko se upozna sa samo jednim odapekata nemogu}nosti evolucije trebalo bi ve} sada da je odbaci.Sigurno je da }e svak ko se susretne sa bezbroj dokaza protiv teteorije imati odnos prema njoj kao prema vru}em krompiru.Za{to svi ti dokazi protiv nje uti~u tako slabo na neke ljude?

Ja mislim da problem le`i u "pobedi na pogre{nom polju".Moje iskustvo pokazuje da mnogi laici koji veruju u evolucijuznaju malo o njoj. O~igledno, oni ili imaju simpatije prema tojteoriji, ili jednostavno veruju nau~nicima koji je propovedaju. Javerujem da je to razlog za{to sva literatura koja osporava teorijuevolucije nije uspela da vi{e uti~e na ljude u odnosu na ono {to jeo~ekivano. Ako neki ljudi nisu nikada dovoljno obra}ali pa`njuna nau~ni nivo onoga {to su slu{ali da je teorija, kakva je svrhaiznositi stru~na obja{njenja da odre|ena teorija nema smisla? Nijasno razumevanje, ni logika, a ni opravdanost same teorije ne}ebiti razlog da je ti ljudi prihvate ili ne prihvate na prvi pogled.Tako da nastavljanjem osporavanja evolucije, vi samo i dalje"pobe|ujete na pogre{nom polju". To polje nije relevantno uprihvatanju ili ne prihvatanju odre|ene teorije. Problem je uopa`anju onoga ko odbija da veruje da je divlja `ivotinja mrtvabez obzira na to {to njen le{ le`i upravo ispred njega. Zato jasmatram da se pitanje verovanja u evoluciju nalazi izvan dome-

58 59

KKOOMMEENNTTAARR

na nau~nog prihvatanja. Izgleda da nau~ne ~injenice imaju slabuticaj na neke ljude. Za njih je to pitanje li~nog izbora.

Ja verujem da je evolucija mnogo vi{e psiholo{ki problemnego stru~no nau~ni. Nakon osporavanja evolucije na nau~nomnivou, kao {to su to ~inili i drugi pre mene, i mo`da na ne{todruga~iji na~in, moj cilj je da sada dodirnem psiholo{ki aspektove teorije. Traganje za razlozima ili uzrocima - koji ne zavise odnau~nih dokaza - koji se nalaze u pozadini prihvatanja evolucijeod mnogih, tako slepo, mo`da nam mo`e pomo}i da otkrijemovrstu svetla koja je potrebna da bi neki otkrili pravi put. Mo`da}e ukazivanje na logiku koja je pogre{na, ili potpuno izmenjenausled emocija, pomo}i nekima da vide evoluciju u njenompravom svetlu - kao neverovatnu izmi{ljotinu savremene ma{te.

Dakle, moj cilj u slede}im poglavljima bi}e taj da poka`emkako prihvatanje evolucije od laika predstavlja jednu vrstuduplih standarda u logici. To jest, vrsta "logike" na osnovu kojeneki ljudi prihvataju "nau~ne" teorije nije ista vrsta logike pokojoj o~igledno `ive.

Prihvatanje bez argumenata

Pre nego {to prika`emo neopravdan na~in na koji laici prih-vataju neke nau~ne teorije, neophodno je, kao {to }ete uskorovideti, ponovo analizirati neke od ~udnih i neobja{njivih nalazau na{em Sun~evom sistemu kao dodatak onima koja smo ve}nabrojali.

Mesec

Apolo 11 je poleteo 16. jula 1969. godine sa ekipom u sastavuod tri astronauta. To su bili Nil Armstrong (Neil A. Armstrong),Edvard Oldrin (Edward E. Aldrin, Jr.) i Majkl Kolins (MichaelCollins). Njihov zadatak je bio da se spuste na Mesec. Ta misijaje bila prvi poku{aj da se istra`i neko telo izvan na{e planete, {toje izazvalo neverovatnu medijsku pa`nju. Prvi korak ~oveka naMesecu bio je prikazivan na televizijama toliko mnogo puta da jemoj papagaj nau~io da ka`e: "Jedan mali korak za ~oveka, jedanveliki skok za ~ove~anstvo."

60 61

NNEEPPOOZZNNAATTEE PPLLAANNEETTEE

Pre ispitivanja Meseca, {iroko prihva}ena teorija u pogledustanja Meseca bila je teorija "mrtvog kamena". Nau~nici suverovali da su sile koje su dovele do nastanka Meseca moglejedino proizvesti "mrtvo telo". Oni o~igledno nisu mogli pred-videti bilo kakvu aktivnost ili istorijat aktivnosti na Mesecu -vatre, vulkana, usijanih stena i tome sli~no.

Od vremena kad je Apolo program zavr{en, astronauti sudoneli tako mnogo stena sa Meseca da je "pun Mesec" nekimaizgledao istanjen. Te stene su analizirane tokom godina, a nalazisu doveli do slede}eg zaklju~ka: Mesec nije bio sasvim "mrtvaplaneta". Stene sa Meseca su bile sa~injene od razli~itih vulkan-skih materijala. U odre|enim periodima istorije Meseca, on jemo`da bio preplavljen okeanima usijanih stena. Nau~nici suzaklju~ili da je Mesec nekada predstavljao pozornicu zatermi~ku, hemijsku i mehani~ku aktivnost velikih razmera.

Teorije vezane za evoluciju Meseca bile su prera|ene. Ali ihnisu preradili nau~nici nego same stene sa Meseca. Mesec je sadapostao "nekada{nja mala `iva planeta", a ne vi{e "mrtva plane-ta". I bez obzira na to {to njena spoljna aktivnost izgleda kao daje zamrla postoje spekulacije da je unutra{njost Meseca jo{ uvekaktivna.

U ovom trenutku nije jo{ uvek jasno odakle je do{ao taj"`ivot" Meseca.

Ironija je da su nau~nici pre po~etka Apolo programa imali triosnovne teorije u pogledu nastanka Meseca. Prva, da je Mesecstigao iz spoljnog svemira i nekako dospeo u svoju sada{njuorbitu. Druga, Mesec je komadi} koji se odlomio od Zemlje iu{ao u svoju sada{nju orbitu. Tre}a, Mesec je nastao sabijanjemmanjih komadi}a materijala iz svemira. ^udno je da nau~nicinisu nikada bili sigurni u to da li su prva i druga teorija uop{tefizi~ki mogu}e. I Apolo-program se zavr{io, a nau~nici se nisupribli`ili re{enju problema; iako stene daju neko obja{njenje o

sastavu Meseca, one su izazvale veliku misteriju po pitanju svognastanka i formiranja.

Tako je pitanje porekla Meseca pro{lo od stava pogre{nograzumevanja pre istra`ivanja do nemogu}nosti obja{njenjanakon istra`ivanja.

Saturn

Letilica "Vojad`er" je 25. avgusta 1981. godine proletelapored Saturna. Ponovo su ~injenice izazvale smeh u vezi satada{njim teorijama. Mi ne bismo bili dalje od istine oSaturnovim prstenovima da smo smatrali kako oni predstavljajukolekciju peciva me|ugalakti~kih stvorenja.

Nakon istra`ivanja, nau~nici su Saturnove prstenove opisalire~ima kao {to su "ne~uveni", "zbunjuju}i", "izlu|uju}i","zagonetni", i sli~no. Ono za {ta su nau~nici nekada mislili dapredstavlja sistem prstenova sa "dobro poznatom" strukturompostalo je zbunjuju}i sistem hiljada prstenova. I Saturnoviprstenovi su iznenada postali zbunjuju}a misterija. Nauka je opetprizvala fiziku da to objasni. Kako su oni nastali? Kako oni me-njaju svoj oblik?

Misterije vezane za Saturn zalaze {ire od samog nastanka ovihprstenova. Jedna svemirska letilica je uhvatila sna`ne radio-talase koji su bili oko milion puta sna`niji od talasa koje emitujuSaturnovi prstenovi. Ovo otkri}e je bilo toliko zbunjuju}e ineo~ekivano da su nau~nici u to vreme mislili da su se pokvariliinstrumenti letilice. Ti radio-talasi su ostali nere{ena misterijasve do danas upravo kao i sami prstenovi.

Neki smatraju da }e pro}i godine dok nau~nici objasne sveono na {ta su nai{li tokom istra`ivanja Saturna i njegovih prste-

62 63

nova. Neki nisu nastrojeni tako optimisti~ki i smatraju da ihne}emo nikada mo}i objasniti.

Uran

Letilica "Vojad`er 2" je 24. januara 1986. godine, nakon osamgodina putovanja i pre|enih pet milijardi kilometara, proletelana udaljenosti od oko 80.000 kilometara od Urana. Informacijekoje su dospele do Zemlje, jo{ jednom su pokazale samo to dami zaista malo znamo o fizici kosmosa.

Ni Uran tako|e nije ni{ta manje od jedne velike zagonetke.Ta planeta le`i na svom boku; umesto svog ekvatora, jedan odnjegovih polarnih regiona je okrenut prema Suncu. Dodatnaenigma jeste to da je severni pol Urana udaljen 55 stepeni odsevernog magnetnog pola; kod Zemlje ta udaljenost iznosi samooko 12 stepeni.

Od pet glavnih satelita koji okru`uju Uran, jedan je naro~itospecifi~an. Satelit pod imenom Umbrail zapanjio je nau~nike. Idok druga ~etiri satelita imaju duge grebene, gle~erske tokove iduboke useke koji predstavljaju znakove unutra{nje aktivnosti,satelit Umbrail nema ni{ta od toga. Izjava doktora LaurensaSoderbloma (Laurence A. Soderblom) odra`ava zbunjenostnau~nika po tom pitanju: "Stisnut izme|u objekata koji su vrloaktivni postoji jedan (Umbrail) koji je veoma taman i veoma stari neaktivan." On tako|e ukazuje na to da su nau~nici bili svevreme neuspe{ni u obja{njavanju za{to je Umbrail tako razli~itod drugih satelita.

Nakon posmatranja fotografija jednog od slede}ih satelitaUrana, zvanog Miranda, nau~nici su ga opisali kao jedan od naj-tamnijih svetova u na{em Sun~evom sistemu. Njegove osobine

su zbunjuju}e kao i u slu~aju Umbraila, s tim {to su jo{ upadljivi-je.

Dr Edvard Ston (Edward C. Stone) sa Instituta tehnologijeKolumbija sumirao je to na slede}i na~in: "Uranov sistem je pot-puno druga~iji od bilo ~ega {to smo do sada videli."

Porazno iskustvo

Da li je mogu}e da je na{e razumevanje kosmolo{ke fizike uovim danima velikog tehnolo{kog napretka, jo{ uvek tolikoplitko da mi ne mo`emo adekvatno objasniti neka otkri}a una{em vlastitom Sun~evom sistemu? Ako uz to dodamo novumuku na ranu, Saturn i Uran sami po sebi jo{ vi{e razaraju ve}osporene teorije. Istra`ivanje tih planeta pokazuje da postojefenomeni u na{em Sun~evom sistemu koji prkose postoje}imobja{njenjima ~ak i nakon njihovog otkri}a. To jest, ne samo daoni osporavaju postoje}e teorije nego je i na{e celokupno znanjeo nauci nedovoljno da objasni neke postoje}e fenomene. A migovorimo o fenomenima koji su relativno blizu nas - ne milioneili milijarde svetlosnih godina daleko od nas. Mi govorimo odoga|ajima u na{em sopstvenom vremenu, a ne o dalekojpro{losti univerzuma.

Pitanja koja su dovela do razo~aranja i zabrinutosti priprou~avanju na{eg Sun~evog sistema posta}e jasnija u slede}empoglavlju.

64 65

Nedoku~ivi

Do danas su na{a svemirska istra`ivanja, sa posadom ili beznje, otkrila svet intrigantnih, kompleksnih, zbunjuju}ih, fasci-nantnih i ~ak strahopo{tovanja vrednih fenomena. Bez obzira nato da li ih mi razumemo ili ne, univerzum u kojem `ivimo izgle-da kao veoma organizovan sistem ili grupa manjih sistema kojifunkcioni{u u harmoniji. Svaka od njegovih komponentifunkcioni{e u okviru veoma slo`enih, preciznih i jasno defi-nisanih prirodnih zakona. Ako tako ne bi bilo, univerzum ne bimogao opstati kao takav, veoma slo`en, tokom dugog perioda,sigurno ne tokom milijardi godina. Kada bi zakoni gravitacijeprestali da funkcioni{u tokom samo jednog trenutka, svanebeska tela koja se kre}u po orbitama promenila bi svojeorbite. To bi za `ivot na Zemlji bilo katastrofalno. Kada bisna`ne sile koje dr`e zajedno subatomske ~estice prestale dadeluju, sva materija u svemiru bi se raspala. O~igledno, prirodnizakoni funkcioni{u svakog trenutka u toku svakog dana sanajve}om precizno{}u.

Na{ univerzum sadr`i atomske i subatomske ~estice koje nisuvidljive golim okom, a nekad nisu vidljive ni uz pomo} najsavre-

menijih instrumenata. On tako|e sadr`i planete, zvezde,ogromne galaksije koje se prostiru du` vi{e hiljada svetlosnihgodina u svemiru - od kojih se neke ~ine tako daleko od Zemljeda izgledaju kao ta~kice na nebu. Zakoni prirode su tako slo`enida podr`avaju milione `ivotnih oblika na na{oj planeti, dok uisto vreme odr`avaju celokupnost kosmosa kao celine. Bilo bite{ko, ako ne i nemogu}e, za najinteligentnija ljudska bi}a da ~aki zamisle slo`eniji sistem koji bi mogao da nastane od bilo ~ega{to oni znaju.

I kako savremeni ~ovek sve vi{e u~i, on po~inje da uvi|a jedvavrh ledenog brega u pogledu slo`enosti prirodnih zakona.Postoje ljudi koji ceo svoj `ivot posve}uju otkrivanju iprou~avanju zakona prirode. Lekari prou~avaju medicinu.Astronomi prou~avaju nebesa. Biolozi prou~avaju veliki broj`ivih bi}a. Fizi~ari prou~avaju zakone prirode koji upravljajukosmosom, pa sve do onih koji upravljaju doga|ajima na kvan-tnom nivou. Spisak se nastavlja. Ipak, nijedan od tih napora nijedoveo do toga da se stiglo do potpunog znanja o nekom pred-metu. To se jo{ nije desilo. Neko mo`e pomisliti da nakon svihnau~nih otkri}a, dostignu}a i unapre|enja u XX veku, takvo pot-puno znanje le`i u nekoj vidljivoj budu}nosti. Ali to nije slu~aj.U mnogim slu~ajevima je upravo suprotno. Neke grane naukeizgleda da postaju sve neuhvatljivije kako se dalje razvijaju. Toje konstatovano za fizi~ki sv