I Z N A [ E S R E D I N E

11Maj 2012. www.serbianmirror.com

Pre osam godina na srpskom medi-jskom nebu u ^ikagu, ugasio se jedanneobi~an radio program, koji je ured-

jivala i vodila Gordana Mitrovi}. Neobi~anje bio po tome {to je bio prvi srpski pono}niprogram u ^ikagu. Gordana je najpre radilana radiju kod Petra Jovanovi}a, tada{njegurednika Tesla radia, a zatim se odvojila izapo~ela svoj BIG Radio. Stekla je svojeslu{aoce i pokrovitelje programa, a ondaodjednom odlu~ila da ne{to promeni u svom`ivotu, pa je samim tim i BiG radio prestaosa emitovanjem.

Ovih dana se uveliko vr{e pripremeza otvaranje novog studija i povratak BiGRadija u srpske medije. Tim povodom raz-govaramo sa Gordanom Vasili}, urednicom ivoditeljicom radio emisije.

Gde je Gordana Mitrovi} bila dosada i {ta se sve de{avalo u njenom `ivotuu medjuvremenu?

- Nakon 5 godina bavljenja mediji-ma ovde u Cikagu dobila sam jednu vrlo,vrlo primamljivu poslovnu ponudu od divnihljudi, gospodje Mire i gospodina MajkaPavlovi}a. U pitanju je bilo putovanje uBijeljinu, kako bih upoznala grad Slobomir ieventualno zajedno sa studentima SlobomirUniverziteta otpo~ela emitovanje radio pro-grama. Postojala je i ideja da sa gospodinomVladom Tri{i}em emitujemo na{ program ina BN televiziji, putovala sam sa porodicomPavlovi} u Bjeljinu, Sremsku Mitrovicu,Beograd... Upoznavanje javnih li~nosti je

zaista bio”korak do ostvarenja mojih snova’“koje }u pamtiti ~itavog `ivota. Po povratkuu ^ikagu dobila sam `ivotnu ponudu.Zaprosio me je moj sada{nji suprug BaneVasili} i to je bila raskrsnica i velika odlu-ka izmedju karijere i porodice. Odlu~ila samse da budem Gordana Vasili}. Eto, desio mise “`ivot” u medjuvremenu.

Nakon prvog koraka u bra~nevode desilo se i ono najlep{e?

- Da, ba{ tako, dobila sam moja

dva andjela, Danila koji je sada 6 godina iAnu, koja ima 5 godina. Imala sam 25 god-ina kada sam dobila prvo dete. Zadovoljnasam {to sam postala majka u pravo vreme.Najva`nije je da dobije{ decu kada si spre-man i ima{ vremena da im se posveti{, jersmatram da nikakv novac ne mo`e danadoknadi ose}aj roditelja.

Ka`em dogodio mi se `ivot, jersam pored lepih momenata do`ivela i jako

te{ke udrce. Najpre mi je mu` imao velikusaobra}ajnu nesre}u iz koje je, hvala Boguizvukao `ivu glavu. Boravio je u bolnicimesec dana, prvo u dr`avi Mizuri, a zatimje preba~en u Illinoisu. Tek smo se oporav-ili od toga, a onda je usledio jo{ te`i udarac,pre dve i po godine. Moj otac, za koga sambila posebno vezana, oti{ao je na posaojednog dana i nije se vi{e vratio. Preminuoje iznenada, srce! Te{ko sam podnela njegovodlazak, tugu nosim u srcu i brzo sezaple}em na samu pomisao. Od kako znamza sebe on je bio moja najve}a ljubav,najbolji drug i podr{ka u svemu.

Otvorila sam na FB stranicu MOJTATA - pisala sam o trenutnim ose}anjima,a nisam ni pomislila da }e mi ljudi tolikopisati o sebi i svojim bolima, povezivali smose, ja volim ljude -sve! Volim da pri~am, tosam nasledila od oca, i on je bio takav i zatoje bio ponosan na mene.

A sada da skrenemo pa`nju nane{to drugo, ne{to {to se de{ava ovih dana,a to je otvaranje novog studija?

- Imala sam samo 12 godina kadasam u~estvovala na audicji u Sarajevu“Djeca pjevaju hitove”, a kada sam do{la

ovde, tata me je i odveo kod Pere Tesle daradim na radiju u ^ikagu. Otuda sve to {tome vu~e da ponovo budem u svetu medija.Moj suprug Bane mi je sada najve}a uteha ipodr{ka i moram re}i inicijator mog povrat-ka. Odlu~io je da mi otvori jedan mali stu-dio i da pokrene sve ono {to je bilo u mojojkrvi od ranije, da me kako on ka`e “vrati na{ine radio ma{ine”.

[ta slu{aoci mogu da o~ekuju od

novog BiG radija, ho}e li to biti ne{to novoi druga~ije od onoga {to su slu{ali ranijihgodina?

- Kao i ranije mogu o~ekivatimuzi~ko zabavni program, `iva direktnauklju~enja, najnoviju muziku, informacije iz

^ikaga, a verujem da }u se vratiti i koncer-tima koje sam ranije organizovala: KemalMonteno, Neda Ukraden, Zdravko ^oli}.

Tako }emo 5. maja po~eti sa emi-tovanjem, za sada promo, jedno~asovneemisije – Subotom od 16 h na radio talasi-ma 1080 AM, a nadam se na leto, i radujemse ponovnom no}nom radiju. No}ni BiGRadio je bio poseban samim tim {to se emi-tovao no}u, od pono}i do ujutru. Vra}anjemna radio talase vrati}u najpre sebe, jer tozaista volim i nosim u srcu, a verujem da }ui slu{aoce vratiti u sve te termine zajedno sana{om ekipom

Bane i ja – BiG radio je otvren zasve vas za saradnju u svakom slu~aju. Zasada na prvoj stepinici koja se zovepovratak. Pozivamo sve ljude koji `ele dapredstave svoje firme na{im ljudima u^ikagu da nam se jave, jer su nam potrebnireklameri, sponzori i podr{ka!

Va{em listu “Ogledalo” se posebnozahvaljejemo na podr{ci koju nam pru`ate nesamo sada, ve} i ranijih godina. O~ekujemoVas 4. maja na na{em malom otvaranju iverujem da }emo uspeti da se ujedinimo podovim medijskim nebom u ^ikagu, pa kadana{i ljudi budu ̀ eleli neku reklamicu ili buduimali neku `eljicu da proslede na radiju, da}e se to ~uti kod nas, a pro~itati kod Vas!

[ta drugo nego da po`elimo sre}anpovratak BIG radiju i puno uspeha u raduGordani, a na{e ~itaoce da podsetimo da od5. maja slu{aju emisije BiG radija, subotomod 16 h, na talasima 1080 AM.

BIG RADIO PONOVO SA VAMA

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE SSEE

UU OOGGLLEEDDAALLUU

Dozvolite da predstavimo va{u

kompaniju onako kako to zaslu`uje.

Ogledalo se ~ita {irom SAD, a zahvaljuju}i

internetu i {irom sveta na:

www.serbianmirror.com

Pozovite nas: 773.744.0373

Gordana Vasili} sa suprugom Banetom, sinom Danilom i }erkom Anom

Sre}na mama Gordana

12 Maj 2012.

I Z H O L I V U D A

Pi{e: Sta{a Nasti}

Skoro se doselih u grad Andjela. To jebio prirodan put moje evolucije iverovatno krajnja ta~ka mog bitisanja.

Nema ni{ta lep{e od Zapadne obale. Na kojugod stranu da se okrenem vidim prizor kojisam mogla samo da guglam po netu. Sajedne strane, obronciplanina prekriveni sne-gom, sa drugeneograni~eno pros-transtvo zvano Pacific,sa tre}e zeleni bre`uljcikao iz filmova” Lordof the Rings” i nakraju grad za koji bimi trebalo minimum 4dana da poka`em pri-jatelju – Los Andjeles.

Upravo sevratih iz omiljenekafene “Rainbow”.^uvena “Rainbow”se nalazi na samojgranici Zapadnog Holivuda i Beverli Hilsa,i mo`da je jedini koji odudara odskupocenih restorana, butika, hotela. Tumogu da sretnem sve stare postavemuzi~ara: od ekipe iz “Motley Crue” preko“Kissa”, pa do ~uvenih muzi~kih produce-nata koji danas vladaju ovim gradom.“Rainbow” je mo`e da se ka`e, klasi~anameri~ki bar koji se verovatno nije renovi-

rao od svog nastanka. [to zna~i sigurno 20godina. Opu{tena atmosfera uz muzikugrupe “Queen”, mo`da i najso~nija pi}akoja se slu`e u Holivudu. Ovo nije tipi~noHolivudsko mesto, ali ipak predstavljasamo srce nekada{njeg Holivuda. Odmahpored se nalazi i ~uveni “Royy”, klub ukojem su svi dana{nji mega bendovi

zapo~injali karijeru.[ta je danas Holivud? Mnogi

o~ekuju sjaj, crvene tepihe, poznate li~nosti nasve strane. Mo`da u nekim delovima grada ijeste, na primer, od Doheney ulice pa do LaBrea izmedju Sunseta i Holivud bulevara.

Nema {anse da, ako {etate ovuda nevidite bar jednu poznatu facu. Dodu{e ne}ebiti sredjena i skockana kao u magazinima

{to ih vidjamo, ili po Roberston ulici, ~ak bihrekla da samo dobro oko mo`e da ih prepoz-na: “California Style” obla~enju, odnosno{e{iri}, Ray Ban, kockasta ko{ulja, uske pan-talone podvrnute na spolja i antilop cipele.Na Robertson ulici mo`ete na}i tip-top sred-jene glumce koji odlaze u skupocenerestorane, podalje od o~iju javnosti.

Stari Holivud pa nije ni{ta “fensi”.Preko dana mesto za turiste, gde ih zabavl-jaju: Spajdermen, Pepeljuga, Dart Vader, apreko no}i mesto za okupljanja lokalnihklo{ara, narkomana na “crystal metu” i istotako izdrogiranih prostitutki. Holivud je imesto neke bande, ne bih znala koje, alisigurna sam da je ima ~im je kraj obele`encipelicima iz Alise u zemlji ~uda na Fairfay

i La Brei. Prvi put kada sam obratilapa`nju na cipelice koje vise na kablovimaizmedju bandera, na sred raskrsnice, izmed-ju semafora, pomislila sam da su to nekeumetni~ke instalacije. Onda primetih raznecipele po drugim delovima grada pa mi tekonda nije bilo jasno. I kako bih se prevar-ila. Te cipele {to vise su znak da se ulazi

na teritoriju odredjene bande.To su mi potvridili i policaj-ci, a i ljudi koji `ive ovdedugo.

Holivud je filmskigrad. Veliki “bilboderi” {to birekao [oji}, na svakoj ve}ojraskrnici, opisuju {ta jeosnovni profit ovog grada: daljudi idu u bioskope. SherlokHolms, Mission Impossible:Ghost Protocol, pa razne ser-ije {to se daju na televiziji,film, serija, film, serija…ljudi samo platite da gledate.Na sve strane vas bombardu-ju malim i velikim ekranom.

I dok se vozite i gledate u taj jedan ‘bil-boder’ na raskrsnici, pa slu~ajno okreneteglavu na drugu stranu, a pored vas, ubelom Range Roveru sedi za volanomjedan Al Pa}ino, ili na drugoj strani upreskupom Mercedesu prelepa SharlizeTeron. I svi mi gledamo u besku}nika kojinosi tablu “ treba mi za travu”. I to jeHolivud.

I TO JE HOLIVUD

Pi{e: Sta{a Nasti}

Tek {to sam do{la u Holivud. Te{koje. Nema{ para, veze, oslonac. Ali oovome nekom drugom prilikom.

Odmah sam se bacila na tra`enje posla pofilmovima. Zadatak je da se upoznam sa {tovi{e ljudi, ona ~uvena re~ nove generacije“networking”. Networking my ass na kraju.Ne pripada{ tamo, ne pripada{ ovde…

Snimamo horor film u nedodjiji.Ekipa, nas tridesetak. Sam odlazak u tomesto je nestvaran. Harmony, mesto kada se

iz los Andjelesa ide ka San Francisku.Pejza`i kao iz Gospodara Prstenova. Sa levestrane nestvarno prostranstvo Pacifika, kojemaze kraci sun~eve svetlosti. Sa desnestrane bre`uljci kao iz Prstenova, dre~avozelena trava, pa divlji konji moji omiljeniMustanzi, pa jeleni, pa krave, a onda vidi{ameri~kog orla kako kru`i iznad tvojih kola.Fantasti~ni prizori “Pacific Coast” autoputaili pi-si-ejch u LA slengu. Raj za o~i semenja iz krivine u krivinu.

Mesto u kome smo snimali film sezove Harmony. Populacija – 1 stanovnik.

Neki stari napu{teni mlin i par prostorijakoje su se savr{eno uklapale u ambijentskripta.

Niko od nas nema domet na tele-fonu, nema interneta, nema radija! Ni AMfrekvencije. Jedini dodir sa civilizacijom jesatelistki telefon u slu~aju nesre}e iograni~en satelitski internet, koji je dr`alapod klju~em producentkinja filma.

Svi su relativno mladi u ekipi,ozbiljni, ve}ina u kockastim ko{uljama saka~ketima na glavi. Ta uniformisanost jeu`asno primetna u Holivudu. Po obla~enju

mo`e{ da razlikuje{ scenariste, re`isere,glumce, elektri~are, muzi~are...

Moj radni dan je bio prili~no ambi-ciozan: ustajanje u pet ujutru, odlazak na set,do~ekivanje hrane, prebrojavanje ekipe,po`urivanje onih koji se jo{ nisu razbudili,desna ruka asistenta re`ije, ~iji je rezime ve}bio podeblji. [to je ~ovek ve}i profesionalac,to je mirniji i lep{e se odnosi prema drugima.Po~etnici su uglavnom umi{ljeni i kompliku-ju.

Do ru~ka sam ve} polu iscrpljena.Sigurno sam pretr~ala jedno 5 kilometara.

JEDAN DAN NA SETU

13Maj 2012. www.serbianmirror.com

I Z H O L I V U D A

Apr. 21. 2012.[ta ima novo kod

vas?Malo nam se zima

povratila, ali to ne smeta poli-ti~arima da se ogovaraju i boreza vlast. Ako su naprednjacismislili vic, da Tadi} ~isti sel-jacima {tale, demokrate suuzvratile, da je Toma la`ov.^eda ubira poene uz pomo}Amerikanaca. Nikoli} je poz-vao Amerikanca, biv{eggradona~elnika Njujorka u pomo}, ali seAmbasada SAD odmah ogradila odDjulijanija. Sad se svi pitaju koliko jeDjulijani dobio para da reklamira Tomu iVu~i}a?

Srbi, ina~e, imaju obi~aj da pita-ju ~oveka za koga }e glasati, kolika mu jeplata i da li ima {valerku. Odgovaram daglasam kako se strefi. Moja plata je kaocrni luk – uzme{ je u ruke, i odmah sezapla~e{. Nekad je to i dijetalna plata –~ini mi se da svaki put jedem sve manjei manje. Ume da bude i olujna – nemampojma kad dolazi, niti koliko }e trajati, alii zamrznuta plata – jer se ne menja navi{e ve} 10 godina… Kao i {valerka…

Apr. 27. 2012.Kladioni~ari odjednom Tadi}u

daju najve}e {anse za pobedu. Uz to se

pri~a njegov vic, koji je govorio u Briselu,da su Srbi hrabri kao pijanimi{evi: “Kada se mi{evi napi-ju {ljivovice izazivaju velikoiznenadjenje medju nau~nici-ma, jer dozivaju ma~ke –mac-mac – da ih pojedu!”

Ko }e nas pojesti, jo{se ne zna, jer i NATO, Amerii Nemci o{tre oru`je. [alju naKosmet 800 vojnika da spre~esrpsko glasanje. U Beograduse hapse tajkuni, da se doka`e

borba protiv korupocije, ali i da se zapad-nim kapitalistima o~isti teren…

Sre}a moja da od kapitala imamsamo knjige.

Sre}no Marko Lopu{ina

Markovi konaciI Z M A T I C E

RRRREEEEKKKKLLLLAAAAMMMMIIIIRRRRAAAAJJJJTTTTEEEE SSSSEEEE

UUUU OOOOGGGGLLLLEEEEDDDDAAAALLLLUUUU

KORISTITE USLUGE NA[IH SPONZORA OBJAVITE VA[E OGLASE.

BUDITE DEO SRPSKOG OGLEDALA, DEO SRPSKE DU[E

777733..774444..00337733

Mozak mi se ve} gasi. Po~inje ki{a. Samoje to jo{ trebalo. Dete, glumac se `ali nahladno}u.

Temperatura je naglo pala. Minemamo greja~e za ekipu. Pi{e na listi datrebaju da postoje u kamionu ali ljudi kojisu uzimali stvari sa liste, mislili su da namne}e trebati, jer su vremenske prognozebile sjajne. Dete, glumac po~inje da budeisfrustrirano i gubi koncentraciju. Nije jojlako. Mala ima 9 godina, u kratkim rukav-ima je na 10 stepeni, plus ki{a. Mokra jedo gole ko`e. Obzirom da je ve} ~lanSAG-a, unije za glumce, moramo da bude-mo mnogo vi{e obazrivi, jer jedan njenpoziv uniji, mo`e da zaustavi kompletno

snimanje. Ubacim je u moja kola, pustimgrejanje i dam joj neku njenu igricu, mod-ernu. Bez re~i je igrala 20 minuta, dok jeta frustracija nije pro{la. A onda je devoj~erazvezalo jezik.

Na radiju ~ujem kako glavna glu-mica tra`i }ebe, jer je promrzla. Sada jeve} 4 popodne. Sve hladnije i hladnije je.Greja~i jo{ nisu stigli. Za njih se putuje satvremena minimum od na{e lokacije.Re`iser pravi 10 minutnu pauzu. Mlad,simpati~an i stidljiv Francuz, sav u Brberii Polo Ralf Lorenu, prilazi i tra`i mi ciga-retu. Isfrustriran je hladno}om i ki{om.Moramo malu da otpustimo za danas, anjena poslednja scena na dnevnom redu nemo`e biti snimljena jer bismo probili rokza kori{}enje dece u filmu.

Re`iser pani~i, verbalno prebacu-

jemo scenu od sutra za danas, gde su star-iji glumci. Postaje smireniji. Dajem muostatak pakle i upalja~, a novu paklu ciga-reta za sebe vadim iz kola. Za upalja~ }uda se grebem od drugih.

Odlazim u wc. Napokon. Petminuta mirovanja! Taman {to sam u{la iotkop~ala farmerke, Majk, moja prvapomo}, pita gde sam. Odgovaram mu naprivatnoj liniji, u kodu, da sam u wc-u i daje u pitanju velika nu`da (postoji kod i zato…i mora da im se prijavi). On mi ka`eda po`urim jer im hitno trebam. Stra{no!Ne mo`e{ ni da dane{ du{om i olak{a{ seko ~ovek. Ni{ta, po`urim, pretr~avam dostanice gde smo locirani. Odr`avamo sas-

tanak, kako da najprakti~nije i najjeftinijepre{altujemo scene od sutra za ve~eras i daorganizujemo ostatak ekipe. Umesto u 10uve~e, zavr{i}emo oko 12.

I niko se ne `ali. Svi smo tu izljubavi prema filmu. Nije nam te{ko ni unajgorem umoru. Razumemo se }ute}i.Odlazim sa seta u pola tri ujutru. Sve jespremno za sutra. Tu{iram se vrelomvodom, poku{avam da se bar malo ugrejemi opustim. Ose}am se u`asno premorenom.Odlazim u krevet i prvi put posle nakonmnogo godina kori{}enja ne stavljam~epove u u{i. Navijam mobilni, navijamradio i zovem recepciju hotela da me budeu pola pet. Dva sata spavanja. Jer sam i natome zahvalna {to imam.

I tako jo{ jedan, pa jo{ jedan…Pa jo{ jedan…

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi}, pri SAM Sveti Sava

Prikaz}e odli~nu komediju Miroljuba Nedovi}a

DJAVOLJA POSLAPremijera

u Subotu 2. juna, u 20 hrepriza u nedelju 3. juna, u 20 h

Ulaznice $20za rezervacije pozovite: 773.744.0373

448 W. Barry Ave. u ^ikagu

14 Maj 2012.

M U Z I K A

STAR^EVI]I ODU[EVILI^IKA[KU PUBLIKU

TRIO BALKANSKE @ICE

Krajem pro{log meseca, pred pre-punom salom Srpsko – Ameri~kogmuzeja Sv. Sava, ~ika{koj publici

svojom brilijantnom muzikom iupe~atljivom interpretacijom predstavio se“Trio balkanske `ice”. Porodi~ni bend, otacZoran i sinovi Nikola i @eljko Star~evi},interpretacijom svojoje originalne muzike,za koju su dobili mnoge svetske nagrade ikoja inspiri{e, preneli su sve prisutne barna tren iznad Balkana i Evrope. Ova tri vir-touza na klasi~nim gitarama odu{evili susve u sali, a njihov nastup i {estoru~no svi-ranje na jednoj gitari sigurno }e se dugopamtiti.

Razgovaramo sa najstarijim~lanom Tria balkanske `ice – ZoranomStar~evi}em.

- Ovo je ustvari na{a ~etvrtaturneja po Americi, mada smo prilikomjednog gostovanja bili samo na Zapadnojobali Amerike, tj. San Francisku, tako dato ne ubrajamo u turneju. To je bilo napoziv Kongresa Srpskog Ujedinjenja.Moram da kazem da nam turneje rastu, prepet godina smo imali pet koncerata, a zatimdeset, a sada imamo ~etrnajest. Nastupalismo u Los Andjelesu, Njujorku, Bostonu,evo sada u ^ikagu, a preostaje nam jos NjuHem{ir, Vermont, Severna Karolina…Svira}emo u sedam dr`ava u Americiuglavnom u organizaciji Amerikanaca, ajako malo u organizaciji na{ih ljudi.Slede}i put pri`eljkiujem manje koncerataali sa vi{e publike, kao {to radimo uEvropi, gde sviramo gitarske festivale, ivelike dogadjaje. Mada mi isto sviramo iza sto i za hiljadu ljudi. Drago mi je da jei srpska publika promenila malo ukus i dane prati samo estradne dogadjaje u dijas-pori, ve} i neku drugu vrstu muzike – Ka`eza Ogledalo gospodin Zoran Star~ev}.

Kao {to smo videli, ve~era{njapublika je bila odu{evljena va{im inter-pretacijama, sino} ste svirali zaAmerikance, da li poztoji razlika u pri-lazu publici?

- Mislim da smo i sino}nu ive~era{nju publiku zadovoljili. Mi veoma

profesionalno prilazimo muzici, imamosvoj odabran program i dajemo maksimumod sebe, ~ak mislim da u tome malo ipreterujemo, ali publika to ose}a i vrednu-

je. Nije bitno da li volite d`ez, klasiku ilisfing, bitno je da osetite i da vas dotakneono {to mi radimo. Na{a vrsta d`eza jeBalkan d`ez, koji je vrlo pitak za slu{anje,mi nismo do{li u Ameriku da sviramod`ez, to bi bilo isto kao da Amerikanacdodje u {umadiju i svira kolo. Na{a vrstatog balkanskog d`eza je ono {to ameri~kapublika od nas o~ekuje, a na{u publiku toemotivno ve`e.

To pokazuje mo`da i na{ status,mi smo recimo, pre pet godina do{li u^ikago, ali ne na poziv neke na{e crkve iliorganizacije, ve} na poziv Amerikanaca.

@ELJKO STAR^EVI] rodjen je1986. godine. Diplomirao je na odseku zaklasi~nu gitaru FMU u Beogradu. U toku{kolovanja osvojio je nekoliko nagrada narepubli~kim takmi~enjima i festivalima.^lan je akusti~nog gitarskog sastava: “TrioBalkanske `ice” u kome sa ocem i bratomsvira i aran`ira originalnu balkanskumuziku, a samo sa bratom Nikolom, kao

Duo Star~evi}, klasi~nu i modernu gitarskumuziku.

NIKOLA STAR^EVI] je rodjen1980. godine, `ivi u Beogradu. 2003.

diplomirao je gitaru na FMU i sada radikao prof. gitare u Beogradu. Svira i kom-ponuje razli~ite vrste muzike za gitaru,kamerne sastave i simfonijski orkestar imnogi gitaristi u svetu izvode njegovekompozicije. Osvojio je: Prvu nagradu naJoAnn Falletta 2007 Buffalo, New York,internacionalnom kompozitorskomtakmi~enju za klasi~nu gitaru za kompozi-ciju “Aziana”. Kao i prvu nagradu u kate-goriji World music na najve}em kompozi-torskom takmi~enju u SAD “SongwritingCompetition 2005”, za kompoziciju“Vodenica” i prvu nagradu i statuu delfina– Music World 2004-Festival interna-cionale-Fivizzano-Italija, u kategorijidiplomiranih gitarista klasi~ne gitare.

ZORAN STAR^EVI] je rodjen1958. godine i `ivi u Beogradu. Jedan odnajproduktivnijih i najoriginalnijih gitaristaBalkana. Zoran je po~eo kao rok muzi~ar.Prodao je milion plo~a sa razli~itimmuzi~kim stilovima, ali njegova prva,

kona~na i najve}a ljubav, je instrumentalnagitarska muzika. Komponuje, izvodi vi{evrsta muzike: akusti~nu gitarsku muziku,instrumentalni balkanski gitarski-rok, a pi{ei pesme bazirane na tradiciji Srbije i~itavog Balkana. Napisao je i snimio oko600 pesama koje izvode najpoznatiji peva~iiz Srbije, mnogo hitova, stotinak instrumen-tala oko 10 solo albuma. Objavio je i notnuknjigu ‘’Muzika Balkana’’. Sa sinovima,Nikolom i @eljkom kao gitarski sastav:‘’Trio Balkanske `ice’’ izvodi svoju origi-nalnu instrumentalnu muziku sa Balkana,sa primesama Jazz improvizacije, Svinga iklasi~nih elemenata.

Trio je nastupao na mnogim svet-skim d`ez festivalima i festivalima klasi~negitare u SAD, Kanadi, Italiji, Poljskoj,Madjarskoj, Turskoj, Rusiji, Slova~koj,Finskoj, Austriji, Nema~koj, Belgiji, [vaj-carskoj, [paniji, Engleskoj, Luksemburgu,^e{koj, Holandiji, biv{im republikamabiv{e Jujoslavije i Srbiji. Takodje su dr`alii masterclass studentima klasi~ne i d`ezgitare u Americi (NYU-Univerzitet uNjujorku, The Rivers Jazz School-Boston,New Trier Jazz School-Chicago), i namnogim festivalima u Evropi (EsztergomGuitar Festival, Wroclaw Guitar Festival,Encs Guitar Festival…)

Medju mnogim nagradama koje jeosvojio Trio Balkanske `ice, posebnomesto zauzima nagrada i statua delfina zanajbolji instrumentalni ansambl na “MusicWorld 2004. Italija”.

Kriti~ari ka`u, a Trio balkanske`ice potvrdjuje na sceni, da je njihovamuzika kao ru~no radjen }ilim, pun orna-menata, boja i umetnosti svake {are i `iceupletene jedne u drugu. Trio Balkanske`ice su takav }ilim koji jedan od najboljihbalkanskih gitarista, Zoran Star~evi}, nagitarskim `icama, tka ~itav `ivot. Za to jepotrebno dosta iskustva i tehnike, ali takod-je i prefinjenog ose}aja, kao i klasi~nogitarsko obrazovanje i tehnike koje posedu-ju Nikola i @eljko, a {to sve skupa dajebogatstvo muzici i interpretaciji Tria balka-nske `ice.

Star~evi}i sa upravom srpsko-ameri~kog muzeja Sveti Sava

15Maj 2012. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

^estitajte

krsnu slavu

svojim ro|acima,

kumovima i

prijateqima

uz ikonu sveca,

za{titnika ku}e

pozovite nas :

773.744.0373

16 Maj 2012.

M A N I F E S T A C I J E

M A N I F E S T A C I J E

17Maj 2012. www.serbianmirror.com

18 Maj 2012.

B I Z N I S

19Maj 2012. www.serbianmirror.com

I Z M A T I C E

Deca tranzicije

U vrti}u „Kralj Petar Prvi” na Senjakuroditelji ne dolaze po decu i po pet

dana. Dok ve}ina mali{ana nestrpljivoi{~ekuje po podne i vreme kad }e roditeljido}i po njih, u ovom vrti}u roditelji decudovode ponedeljkom, a dolaze po njih teku petak. To su uglavnom deca samohranihroditelja i iz socijalno ugro`enih porodica.Roditelji zbog nema{tine ili no}nog radnogvremena ne mogu da ~uvaju decu, pa suprinu|eni da ih ostavljaju na vi{ednevno~uvanje. Ima dece koja poti~u iz velikihporodica, tako da su ovde sme{tena sa svo-jom bra}om i sestrama i mnogo im jelak{e. Osim petodnevnog boravka, postoji imogu}nost celodnevnog boravka za decu~iji roditelji rade ceo dan, tako da moguuve~e do}i po njih.

Ve} 35 godina ovaj vrti} radi kaodragstor, non-stop. – U po~etku nije bilo

tako, sedamdesetih, kad je vrti} otvoren,dolazili su roditelji koji su zbog prirodesvog posla ostavljali decu na dan ili dva,ali nakon devedesetih situacija se promeni-la. Sada su ovde deca iz socijalnougro`enih porodica, a ima i dece romskenacionalnosti. Deca imaju pet obrokadnevno, kupaju se dva puta nedeljno, u~eengleski i idu na plivanje. Tako|e, o tro{kugrada obezbe|eno im je letovanje ilizimovanje, u zavisnosti od toga {ta roditeljiodlu~e – ka`e rukovodilac VesnaLaji}-Vojinovi}.

Vehabija u srpskoj

policiji

Arben [ahini, pripadnik Grani~ne poli-cije MUP Srbije, `estoki je zagov-

ornik vehabizma, a ideje te najekstremnijeislamisti~ke grupe, koja je naj~e{}epovezana s terorizmom, propagira ~ak i upolicijskoj stanici. [ahini je ve} pet godina

u srpskoj policiji, a po~eo je ~udno i agre-sivno da se pona{a od pre godinu dana.Kolege policajci pla{e se da bi mogao daih digne u vazduh, a ni njegovi nadre|enine znaju {ta da rade, jer ne smeju da gaotpuste zbog velikog pritiska lokalnih

albanskih politi~ara.Saznanja o potencijalnom teroristi

u policiji potvrdili su i u vrhu MUP-a. UPre{evo su zbog [ahinija odlazile ekipe@andarmerije da s njim obave informativnirazgovor, zbog sumnje da je terorista. –Letos, i to u vreme kad najve}i broj turistaprelazi granicu, bukvalno je ispred rampepostavljao }ilim i klanjao Alahu. To je biloveoma neprijatno, iritirao je ljude. Moralismo da ga sklonimo odatle, da makar nebude na pregledu paso{a. On je i specijal-cima, koji su ga saslu{avali dr`ao preda-vanje o vehabizmu. Zasad smo ga izolovaliod ostalih kolega, da ih ne bi uznemiravao,i pod prismotrom je – ka`e izvor izMUP-a.

Na ~asu istorije, kao

u logoru

Nastavnica Osnovne [koli „\uraJak{i}” u Beogradu Emina @ivkovi}

|ake podeli na naciste i Jevreje, zaka~i im

simbol nacizma i Davidove zvezde, i takoih u~i istoriji. Kako navodi, u pitanju je

neonacisti~ki eksperiment kojim se nas-tavnica slu`i kako bi svoje |ake nau~ilalekciju iz istorije. U~enici i posle ~asanapadaju jedni druge. To traje nekolikodana i deca tada ne smeju da se me{aju, nesamo na ~asu istorije ve} i na ~asovimadrugih nastavnika, pa ~ak i u vreme odmo-ra.

- Dete mi je do{lo uplakano ku}i.Ka`e, morao je da trpi poni`avanja, viku ipretnje svojih drugara, koji su se na zahtevnastavnice na{li u ulozi nema~kih nacista.Izbacili su ga iz reda za u`inu uz re~i:„Jevrejinu, danas nema u`ine”.- ka`eroditelj jednog |aka. Nastavnica tvrdi da jerazlog za, kako i sama ka{e, ovaj radikalnipristup, koji primenjuje ve} tri godine, pri-bli`avanje i aktuelizacija problemadegradacije jedne nacije. – Ovako |acipostaju tolerantniji, u~e se empatiji i tim-skom radu, a stepen nasilja u {koli je uopadanju – rekla je ona i dodala, da suroditelji ti koji pokazuju lo{ ukus inedostatak dobre volje. Direktoraka {kole,podr`ava nastavni~in rad, ka`e da je zasvaku pohvalu. S ovim predavanjima upoz-nati su pedagog, psiholog {kole i nas-tavni~ko ve}e. U Ministarstvu prosveteka`u da je stru~ni pedago{ki nadzor bio u{koli i da }e uskoro doneti zvani~nuodluku.

Stefan lansirao

prevaru do NASA

Student fizike Stefan Vlajkovi} uspeo jeda prevari Fizi~ki fakultet, Fond za

mlade talente, ~uveni Tehni~ki univerzitet uCirihu, a umalo i NASA. Falsifikovao jedokument koji pokazuje da je polo`io 25ispita, sve sa desetkom, i tako dobiostipendiju od 7.000 evra od Fonda zamlade talente. A zatim sa istim dokumen-tima upisao doktorske studije u [vaj-carskoj. Njegova prevara verovatno ne bi

bila otkrivena da se u medijima, pre okomesec dana, nije hvalio da pregovara saNASA i da namerava da lansira prvi srps-ki satelit.

- Studenti su ga prepoznali upojedinim tekstovima u kojima se govoriloo “genijalnom mladom srpskom nau~niku”i skrenuli nam pa`nju da nije dalekoodmakao na studijama – ka`e prof. drIvan Doj~inovi}, prodekan za nastavuFizi~kog fakulteta u Beogradu. – Pogledaosam njegov dosije i video da je polo`iosvega sedam ispita, {to je zanimljivo sadesetkama.

Na Stefanovom sajtu “prvog srp-skog satelita” u timu su navedene ugledne

nau~ne institucije, poput Instituta “Pupin”,“Instituta za fiziku”, Tehni~kog fakulteta uNovom Sadu... – Taj mladi} ostavio je vrlopozitivan utisak. Fakultet u Cirihu veomaje ugledan i rekao mi je da tamo dr`i ve`bena dva-tri predmeta – otkriva dr VladanBatanovi}, direktor “Pupina”. – Taj evrop-ski projekat sa 50 satelita zaista postoji iVlajkovi} je rekao da radi na njemu u[vajcarskoj, pa je odlu~io da pomogne dai Srbija bude uklju~ena. Neki srpskinau~nici ve} su pregovarali sa evropskiminstitucijama i ozbiljno po~eli da se baveovim projektom.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

MIDWESTERN

CARRIER INC.IN ELK GROVE VILLAGE, IL.

IS HIRING COMPANY DRIVERS

AND OWNER OPERATORS.

GRAT PAY AND

DEDICATED RUNS.

847-809-7975

Stefan Vlajkovi}

20 Maj 2012.

I S T O R I J A

Petar Kara|or|evi} je ro|en na Petrov-dan - 29. juna 1844. godine, u ku}ijednog od najbogatijih Srba, trgovca

Mi{e Anastasijevi}a, kao peto od desetoro de-ce kneza Aleksandra Kara|or|evi}a i kneginjePerside. Detinjstvo je proveo u dvoru svogoca u blizini Terazija. Najve}a dilema njego-ve porodice bila je kome poveriti obrazovanjemladog kne`evi}a. Dvor je smatrao da ga nesme podu~avati Srbin {kolovan u Evropi, ka-ko se Petar ne bi „zarazio“ slobodoumnimidejama, ali istovremeno se vodilo ra~una dabude obrazovan u demokratskom duhu. [kol-ske raspuste provodio je u banjama zbog sla-bog zdravlja.

Kada je njegov otac zba~en sa pre-stola 1858. godine, Petar odlazi u @enevu nainstitut „Olivije Venel“, gde se svojevremeno{kolovao i princ Napoleon, a porodica zapo-~inje dug i mukotrpan boravak u izgnanstvu.U njihovom politi~kom delovanju problem jepredstavljalo {to knez Aleksandar nije bio na-sledni knez, ali se nikada nisu odricali preten-zija na presto. Ambicije je najvi{e odr`avalaPetrova majka Persida.

Po~etkom novembra 1862. godine,Petar odlazi na vojne studije na ~uvenu aka-demiju Sen Sir. Kasnije se {kolovao u ratnoj{koli u Mecu. Vremenom razvija slobodarskeideje i sa 24 godine prevodi na srpski jezik~uveno delo „O slobodi“ engleskog filozofaD`ona Stjuarta Mila. U predgovoru knjigeizneo je svojevrstan politi~ki manifest. Napi-sao je da srpski narod ne u`iva slobodu, jerse njegovi delovi nalaze pod vla{}u drugih na-roda, ali i zato {to u obrenovi}evskoj Srbijinema pravih sloboda. Mil je kritikovao njegovpredgovor „jer svako ko pi{e o oslobodi ne bitrebalo da upotrebljava nasledne simbole i ti-me izaziva op{tu sumnju“.

Objavljivanje ove knjige do{lo je unajnezgodnije vreme - po ubistvu kneza Mi-haila Obrenovi}a 1868. Tada se prvi put po-minje da bi kne`evi} Petar mogao da zauzmepresto. Obrenovi}evci su u Srbiji bili suvi{ejaki, pa je ipak izabran maloletni Milan Obre-novi}, Mihailov sestri}. Za atentat su optu`e-ni Kara|or|evi}i, na prvom mestu knez Ale-ksandar, a namesni~ka vlada je donela odlukuo zabrani povratka Kara|or|evi}a u Srbiju i o

oduzimanju njihove imovine.Kne`evi} Petar tada razvija veze sa

Napoleonom III. Mnogo vremena je provodiou pariskim salonima. Dosta je pozajmljivaonovac. ^esta putovanja, darivanja ljubavnica iiznajmljivanje luksuznih stanova ~inili su ka-rakteristi~an `ivot mladih aristokrata tada{nje

Evrope. Zbog takvog `ivota stalno je bio udugovima.

Kada je 1870. po~eo rat izme|u Pru-ske i Francuske, Petar je odlu~io da se bori zazemlju koja ga je {kolovala. Prijavio se u Legi-ju stranaca, gde je dobio i odlikovanje, a na ta-da{njim ratnim podvizima gradio je mit o sebi.

Po~inje dru`enje sa liberalnim ru-skim emigrantima, posle ~ega menja i svojpristup politi~kim de{avanjima u otad`bini -po~inje sa vi{e energije da se bori za svoju inacionalnu stvar. Otac ga je kritikovao zbogsusreta sa ruskim revolucionarima, zbog kojihje dobio nadimak „crveni princ“.

Kada je 1875. godine izbila pobunau Bosni i Hercegovini, poznata kao Nevesinj-ska pu{ka, kne`evi} Petar dobija poziv da seuklju~i. Tra`io je po Evropi podr{ku za bor-bu svoga naroda. Li~no se uklju~uje u borbui prvi put posle dugo vremena dolazi u kon-takt sa srpskim narodom. Pozivao je da se po-buna pro{iri na ceo Balkan. Krajem avgusta

1875. odlazi u Bosnu pod imenom Petar Mr-konji}. Imao je vojsku od oko 500 ustanika,ali je napustio Bosnu jer su ustankom rukovo-dili ljudi zavisni od Srbije i Obrenovi}a.

Odlazi u Bukure{t 1877. i objavlju-je Proglas srpskom narodu u Kne`evini Srbi-ji, gde prvi put javno iznosi cilj da ukloniObrenovi}e sa prestola Srbije. U Srbiji izbijaTopolska buna protiv kneza Milana. Pobunje-nici nisu imali dovoljno municije i oru`ja.Vojska kneza Milana je zauzela Topolu i uni-{tila Topolski grad i Kara|or|evu tvr|avu.

Posle Topolske bune u porodici zau-zima mesto pretendenta na presto, ali je i da-lje bio ekonomski zavisan od oca i bra}e. Presvega brata \or|a. Sredinom juna 1878. kne-`evi} Petar priprema prelazak u Srbiju. Bezprevi{e razvijene strategije ~amcem je pre{aoiz Ugarske do mesta Gospo|in Vir u bliziniDonjeg Milanovca. Sa svojim ljudima lutao jepo Homoljima i skrivao se od potere vlasti.Iscrpljeni i gladni vratili su se nazad, a srpskavlada je raspisala nagradu od 20.000 dukataonom ko uhvati Petra. Po prelasku u Austrou-garsku uhap{eni su, a Petar biva ba~en u in-ternaciju. Ubrzo je pu{ten.

Po~etkom 1883. godine, zamolio jeod crnogorskog knjaza Nikole da poseti Ceti-nje, a prilikom posete zatra`io je ruku knegi-nje Zorke, najstarije k}erke kneza Nikole. Toje bio preloman trenutak u njegovom `ivotu,koji ga je vratio u evropsku kraljevsku poro-dicu, a {tampa po Srbiji ponovo je po~ela da

pi{e o njemu. Knez Nikola je tra`io pristanakruskog cara za sklapanje braka, a srpska vla-da je strahovala da }e Kara|or|evi}i uz crno-gorsku pomo} poku{ati upad u Srbiju.

Tokom sukoba Milana Obrenovi}a(u me|uvremenu krunisan za kralja) sa radi-kalnom strankom, Petar ostvaruje kontakte savo|om radikala Nikolom Pa{i}em. Dve godi-ne kasnije umire

Petrov otac, knez Aleksandar, usled ~ega Pe-tar postaje stare{ina porodice i objavljuje Ma-nifest srpskom narodu, u kome ukazuje na po-gubnost politike kralja Milana i oslanjanja naAustrougarsku. Ali prvi put ne govori da }ega silom svrgnuti sa vlasti. Oko Petrovdana1886. godine sklopljen je i sporazum koji supotpisali Nikola Pa{i} i Petrov brat \or|e Ka-ra|or|evi}. Petar je odbio da potpi{e spora-zum, ali nije odbio saradnju sa radikalima.

Dok je boravio na Cetinju, izme|unjega i knjaza Nikole vladali su toplo-hladniodnosi.

LEGIJA ^ASTI ZA PJER KARA- U francuskim vojnim {kolama i Legiji stranaca bio je po-znat kao Pjer Kara. U Francusko-pruskom ratu 1970. bioje zarobljen. Nema~ki poru~nik [turm, koji je nadgledaozarobljenike, saznao je da ima u pritvoru i jednog Srbina.[turm mu je rekao da je on zapravo Lu`i~ki Srbin. Petarje kasnije pobegao iz zatvora i dobio je Orden Legije ~a-sti. Kada je 1903. do{ao na presto, u Beogradu je upo-znao Pavla Juri{i}a [turma i prepoznao oficira iz nema~-kog zatvora. I imenovao ga za svog a|utanta.

PRVO PA @ENSKO- Kada su Petar i Zorka na Cetinju za prvo dete dobilik}erku, na dvoru knjaza Nikole nastalo je veliko razo~a-ranje {to naslednik nije mu{ki.„Ponekad i nije lo{e imati `ensku decu“, rekao je Petarknjazu Nikoli, koji je udajom svojih k}eri izgradio me|u-narodni ugled kao „tast Evrope“.

\OR\E JE MOJA KRV- Imao je ukupno petoro dece. ]erke Jelena iMilena (umrla kao dete) i sinovi \or|e(odrekao se prava nasledstva pre-stola 1909), Aleksandar i Andrija(umro kao dete). O sukobu svojihsinova koji je zavr{en pobedommla|eg Aleksandra i progla-{avanjem ludim starijeg \o-r|a, Petar je rekao: „\or-|e je moja krv, a Alek-sandar je krv svoga de-de.“

IZBEGAVAO DRU@ENJE SASRBIMA- Kao dvadesetogodi{njak bioje strasan pu{a~. Bavio se foto-

grafijom i slikarstvom. Izbegavao je dru`enje sa Srbi-ma iz politi~kih razloga. Va`io je za velikog tro{ad`i-ju.

PETROVO „NA^ERTANIJE“- Sa {est godina podu~avao ga je ~eh Franti{ehZah, upravnik Vojne akademije, koji je imaonajvi{e uticaja na kreiranje Gara{aninovog„Na~ertanija“.

GOVORI CRVENOM BOJOM- Kao kralj bio je veliki formalista. Insisti-

rao je da crvenom bojom bude podvu~entekst koji je obavezno trebalo da pro~ita.

Dosledno se pridr`avao kalendara da ni{tane zapo~inje u utorak i petak.

POSLEDNJI KRUNISANI KRALJ- On je poslednji krunisan srpski kralj.

Z A N I M L J I V O S T I O P E T R U K A R A \ O R \ E V I ] U

1844. ro|en 11. jula na Petrovdan1861. upisuje pariski Kole` Sen Barb1862. upisuje vojnu akademiju u Sen Siru1868. sa samo 24 godine prevodi knjigu engle-

skog politi~ara i filozofa D`ona Stjuarta Mila „O slo-bodi“1868. porodici Kara|or|evi} zabranjuje se povra-

tak u otad`binu i oduzima sva imovina1870. stupa u Legiju stranaca francuske vojske i

sa njom je u~estvovao u ratu izme|u Francuske iPruske, zbog ~ega je odlikovan Ordenom Legije~asti1875. u~estvuje u ustanku „Nevesinjska pu{ka“

pod imenom Petar Mrkonji}1877. neuspela Topolska buna za ru{enje Obre-

novi}a i dovo|enje Kara|or|evi}a na vlast1878. poku{ava upad u Srbiju, ali biva uhap{en

u Austrougarskoj1883. godine na Cetinju o`enio se kneginjom

Zorkom, najstarijom k}erkom crnogorskog knjazaNikole1894. prodaje ku}u u Parizu i seli se sa porodi-

com u @enevu1897. odlazi u posetu ruskom caru Nikolaju Dru-

gom1900. poku{ao da se sporazume sa kraljem Ale-

ksandrom Obrenovi}em o priznavanju prin~evsketitule i povra}aju oduzete imovine1901. nastojao je da stupi u bli`e odnose sa Au-

strougarskom, nude}i joj svoj politi~ki program1903. Narodna skup{tina 15. juna progla{ava ga

kraljem Srbije1912. staje na ~elo vojske u Prvom balkanskom

ratu protiv Turske i osloba|a Ra{ku oblast, Koso-vo, Metohiju i Makedoniju1914. preneo 24. juna kraljevska ovla{}enja na

svog sina, prestolonaslednika Aleksandra1915. sa vojnicima i seljacima pre`ivljava alban-

sku golgotu i pokazuje da je sa narodom i u dobrui u muci1919. vra}a se u Beograd1921. preminuo 16. avgusta, sahranjen je u svo-

joj zadu`bini na Oplencu

Hronologija

l „Treba da nau~i{ kako se vlada sa naro-dom, pa ako bi do{ao na srpski prijesto,da si u toj vje{tini priugotovljen!“

Crnogorski knjaz Nikola (Kralju Petrupre nego {to je do{ao na vlast)