GODINA XII · BROJ 55 · 19. JUN 2010. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.org.rs

SremSki karlovci, Stara Pazova i Pančevo ne mogu biti deo beograda

LSV podneLa Više od Stotinu primedaba na nacrt proStornog pLana repubLike Srbije

strana 2-3

stra

na

4-5

AleksAndrA Jerkov

Ponovo smo sprečili da novac ode iz Vojvodine

strana 12-13

potpredSednik LSV aLekSandar marton

strana 14-15

strana 6

Šarićeve vile pretvoriti u policijske stanice i obdaništa

Tajkuni treba da

oduže dug i Vojvodini

LSV zatražiLaSubVencioniSanje

goriVa poLjopriVrednim gazdinStVima

strana 7

Država mora pomoći poljoprivrednicima!

nakon Više godina gLaSnog šaputanja o maLVerzacijama miLanka Šarančića, kadra VeLimira iLića, držaVa krenuLa Sa „čiŠćenjem“

Bojan Kostreš pre dve godine tražio reakciju MUP-a

i Saveta za borbu protiv korupcije

PUN VAGON AFERA

strana 8-9

aktuelno2 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

NOVI SAD – Liga soci-jaldemokrata Vojvodine podnela je 10 amandmana na Predlog zakona o elek-tronskim komunikacijama kojima se sprečava smanji-vanje ingerencija AP Voj-vodine, a Vlada Republike Srbije ih je usvojila, čime je stvoren uslov da LSV da podršku njegovom usva-janju. Kako u intervjuu za

Slobodnu Vojvodinu ističe portparolka LSV i narodna poslanica Aleksandra Jer-kov, reč je o još jednoj po-bedi Lige u borbi za zaštitu interesa Vojvodine i njenih građana i građanki. Kako je objasnila, aktuelni Zakon o telekomunikacijama Voj-vodini daje čitav niz nad-ležnosti koje bi bile ukinute da Ligini amandmani nisu prošli. - To su, recimo, prava Voj-vodine da preko svojih nadležnih organa učestvu-je u donošenju strateških i planskih dokumenata u oblasti telekomunikacija, usvajanje različitih vrsta akata na polju telekomu-

nikacija, zatim predlaga-nje članova UO Agencije za telekomunikacije i ono što je praktično najvažni-je - pitanje novca. Naime, zakonom je predviđeno da se, ukoliko prihodi iz obla-sti telekomunikacija budu veći od rashoda, deo tog novca srazmerno količini koja je ostvarena na teri-toriji Vojvodine uplaćuje

u njen budžet. Svega toga u Zakonu o elektronskim komunikacijama nije bilo i zbog toga je Liga reagovala podnošenjem amandma-na.

Neki o decentralizaciji pričaju samo zato što je to popu-larno

Da li je LSV bila spremna da ide do kraja, ako treba i po cenu rušenja tog zako-na?- Jeste, kao i uvek. Na ža-lost, možda je loša poruka to da se, uvek kada dođe do ovakvih situacija, mora ići na silu, sa nekim uslov-

ljavanjima. Tako je bilo i sa Statutom AP Vojvodine, tako je i sa njenim budže-tom svake godine. Ono što je malo paradoksalno je što je taj zakon došao iz mini-strastva koje pripada stran-ci koja se ovih dana najviše deklarativno zalaže za de-centralizaciju - G17 plus. Decentralizacija podrazu-meva stalno davanje novih

nadležnosti regionima, što ovde ne samo da nije slu-čaj, nego se i oduzimaju već postojeće nadležnosti, što se zove centralizacija. Liga to nije mogla da podrži.

Otkud taj paradoks da se sve više govori o decentralizaci-ji i regionalizaciji, a vuče ka centralizaciji zemlje?- Otud što je to sada popu-larna priča. Neki političari su se setili da postoji nešto što se zove decentralizacija i regionalizacija, da to ljudi-ma lepo zvuči i da bi to bilo zgodno ljudima govoriti, jer oni to žele da čuju. Istovre-meno, u praksi se radi pot-puno suprotno.

INTERVJU:

aLekSandra jerkoV, portparoLka Lige SocijaLdemorata VojVodine i narodna poSLanica

vlAdA Je usvoJilA nAše AmAndmAne nA Predlog zAkonA o elektronskim komunikAciJAmA koJi bi oštetio VojVodinu i zakinuo joj deo nadležnosti. a da

paradoks bude Veći, taj predlog zakona je došao iz ministrAstvA u koJem Je strAnkA koJA se ovih dAnA najViše deklaratiVno zalaže za decentralizaciju

PONOVO SMO SPREČILI DA NOVAC ODE IZ VOJVODINE

lošedobro

Čanak: I Niš mora imati veću političku uloguNOVI SAD – Predsednik Lige socijaldemokrata Voj-vodine Nenad Čanak izjavio je nedavno na gostovanju na niškoj TV 5, da decentrali-zacija ne znači podelu Srbije nego njenu bolju organizaciju i dodao da pritom ne misli

samo na AP Vojvodinu nego i na Niš, Leskovac i druge delove Srbije. Kako je rekao, grad veličine Niša mora ima-ti daleko jaču političku ulo-gu nego što je ima sada, “jer nema biznisa tamo gde nema odlučivanja”. Takođe, kako je rekao, ne može se privući ka-pital bez imovine i ubiranja

dela poreza.– A svega toga nema, jer sve poreze uzima Republika Srbija, a ovo što ostaje na lokalu je toliko malo da su nam prosto svi gradovi pred bankrotom. Dakle, Niš mora imati veći politički zna-čaj u Srbiji. A politički zna-čaj znači da mora imati više onoga o čemu odlučuje. Mora imati svoje poreze, pa kad ih prikupi onda će iz njih davati prinadležnosti Republici, a ne obrnuto pa da se nada hoće li mu nešto ostati – naveo je predsednik LSV. Čanak je za-ključio i da bi u tom slučaju to bili čisti računi, ali je i dodao da parazatiski birokratski sloj odmah počne da se buni da je to udar na državu.– Zato je rekonstrukcija dr-žavne uprave jedan od najte-žih poslova koji uopšte može da se zamisli – zaključio je Čanak.

Radaković doneo novce od igara na sreću BEOGRAD - Državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković uručio je prethod-nih dana nekoliko rešenja o do-deli sredstava od igara na sreću, a lokalne samouprave su ih do-bile na osnovu prvog konkursa koji je objavljen u ovoj godini. Opštini Nova Crnja pripalo je tri miliona dinara, opštini Žiti-šte 2,9 miliona, a opštini Ruma dva miliona dinara. Nova Crnja će novac uložiti u projekat vo-dosnabdevanja. – Ministarstvo za državnu upra-vu i lokalnu samoupravu imalo je konkurs na kojem odeljuje novac od igara na sreću. Opština Nova Crnja je dobila 3 miliona dinara za rešavanje jednog svog urgentnog problema, za koje je lokalno rukovodstvo odlučilo da to bude prioritet. Mi smo to prepoznali i dodelili sredstva, a siguran sam na zadovoljstvo

građana opštine Nova Crnja – objasnio je Radaković. Opština Ruma će svoja sredstva upo-trebiti za nabavku sanitetskog vozila, koje će biti korišćeno u projektu „Geronto-domaćice”,

za prevoz nepokretnih i teško pokretnih lica, korisnika usluga Centra za socijalni rad iz Rume. Ministarstvo za državnu uora-vu i lokalnu samoupravu je do sada na ovakav način podelilo oko 118 miliona dinara, od čega je 14 vojvođanskih opština do-bilo je 35 miliona. Do kraja go-dine biće otvorena još dva javna poziva za dodelu sredstava, a prvi već u roku od mesec dana.

- Odobren početak ratifika-cije Sporazuma o stabilizaci-ji i pridruživanju EU.

- U Jabuci kod Pančeva or-ganizovani rasistički napadi na Rome.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

INTERVJU:

aLekSandra jerkoV, portparoLka Lige SocijaLdemorata VojVodine i narodna poSLanica

Zašto?- Ne možete očekivati da se Sr-bija regionalizuje i decentra-lizuje od gore ka dole. Niko iz Beograda neće biti spreman da se odrekne dela svoje vlasti uko-liko iz samih regiona ne potekne inicijativa. A ta kvaziregiona-lizacija i kvazidecentralizacija su dugoročno još i opasnije od centralizacije.

Samo stranke sa centralom u Vojvodinimogu se boriti za vojvođanske interese

Može li Vojvodina biti žrtva te kvaziregionalizacije Srbije? - Vojvodina može biti žrtva u onoj meri koliko sama pristane da bude žrtva. Zakon o regio-nalnom razvoju sve regione tre-tira kao statističke, iako o Gradu Beogradu i Vojvodini postoje posebni zakoni koji definišu nji-hove nadležnosti, a imaju i svoje organe. Tako da najveća od-govornost leži na pokrajinskoj administraciji - Vladi i Skup-štini Vojvodine, koje bi morale da preuzmu aktivniju političku ulogu u tom procesu decentra-lizacije. Pojavila se jedna veoma opasna teza, a to je da su oni koji inače zagovaraju decentra-lizaciju, a žive van Vojvodine, odjednom počeli na Vojvodinu da gledaju ne kao na politički uzor, već pre kao na neprijate-lja ili nekoga ko stoji na putu njihovog dobijanja autonomije.

Kakva je Ligina uloga u čitavoj toj priči i šta će ona uraditi da se to ne desi? - Liga je oduvek bila nosilac ide-je o autonomiji Vojvodine. Ona je u nekoliko navrata pokazala da samo stranke sa centralom u Vojvodini mogu beskompro-misno da se bore za Vojvodinu i njene građane i da kad god

dođe do nekog biranja između centrale u Beogradu i Vojvodi-ne, stranke sa centralom u Beo-gradu, ma koliko se možda njeni funkcioneri u pokrajini iskreno zalagali za autonomiju, uvek izaberu centralu. To je nešto što mora biti prekinuto. Kada je u pitanju republička koalicija, Liga može da ne dopušta smanjivanje nadležnosti Vojvodine, a onda kada je to moguće da traži i nji-hovo povećavanje, ali u zavisno-sti od dogovora sa koalicionim partnerima, jer je naša pozicija takva da sami ne možemo do-nositi odluke. Kada su u pitanju drugi delovi Srbije, Liga može u razgovoru sa građanima da daje pozitivne primere toga šta znače autonomija i jaki regioni.

Nikada nije poslata poruka da je ova država drugačija

Kritikovali ste rezultate izbora za nacionalne savete, prven-stveno zbog pobede nacional-nih opcija. Šta dalje?- Rezultati izbora ne treba da čude. Mogu samo da zamislim kako je, recimo nekom građa-ninu hrvat-ske nacio-nalnosti k a d a s l u -š a

kako je proterivanje Hrvata iz Vojvodine bila razmena ne-kretnina. Srbija nikada nije poslala jasnu poruku svojim građanima druge nacionalno-sti da je ova država drugačija od one u kojoj su bili prote-rivani, ubijani i u kojoj su im bila ugrožavana prava i narav-no da to kod njih izaziva nepo-verenja u sadašnje institucije. Ipak, i pored svega, nacionalni saveti će morati da sarađuju sa vlastima na republičkom nivou ukoliko žele da ispune svoju funkciju.

LSV dve decenije stoji iza svojih reči

Liga 14. jula puni 20 godina, kako Vi doživljavate taj jubilej?- Mislim da je taj jubilej zapra-vo prilika da sagledamo veliči-nu Lige. Ne mislim na veličinu učešća u vlasti, već upravo na to što će Liga tog 14. jula moći da se pohvali da je jedna od retkih, ako ne i jedina koja danas, 20 go-dina nakon svog osnivanja može da stane iza svake reči koja je pisala u svom osnivačkom aktu, svom programu, iza svake izjave koju je neki od njenih funkcione-ra dao i mislim da je to veličina Lige. Naravno da smo daleko od ostvarivanja svojih ciljeva zacr-tanih tog 14. jula 1990. godine - zakonodavna, sudska i izvršna vlast, izvorni prihodi i imovina za Vojvodinu. Oni su u velikoj meri ostvareni, ali pred nama je još velika i važna borba, a podrš-ku i pomoć očekujemo isključivo od građana Vojvodine.

Zašto samo građani Vojvodine? Zašto ne Liga i u Beogradu ili negde u Srbiji?- Mi imamo veliki broj člano-va u Beogradu, čak su i neki naši funkcioneri iz Beograda. I svakako da bi naša priča i tamo

mogla biti prepoznata, a sve u cilju osnivanje jedne široke re-

gionalne mreže Liga. Ali to neće biti kao što je slučaj sa Ujedinjenim regionima Srbije, da će one biti pred-vođene jednom centra-lističkom strankom koja tobož treba da predvodi decentralizaciju. To će za-ista biti skup lokalnih ini-cijativa koje će, pre svega deliti građanske vrednosti i koje će, za razliku od URS

povezivati ideje o regionali-zaciji Srbije. A sve veći broj glasova koji Liga na svakim

izborima dobija govori da građani prepoznaju našu priču,

da prepoznaju doslednost Ligi-nih ideja i beskompromisnost sa kojom se mi za njih borimo i to nam pruža neko ubeđenje da ćemo se na kraju izboriti za svih pet najvažnijih ciljeva.

in

te

rv

ju

PONOVO SMO SPREČILI DA NOVAC ODE IZ VOJVODINE

aktuelno4 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

NOVI SAD – Zamenik predsednika Lige socijalde-mokrata Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je nedavno da Liga ne želi da se ponovi priča koja je pratila usvaja-nje Statuta AP Vojvodine i da, zbog toga, pokušava da se “ispod radara” dogovori oko zakona o imovini i fi-nansiranju Pokrajine. – Liga je preuzela obavezu

da sačini te zakonske kon-cepte i trenutno intenzivno razgovaramo s našim ko-alicionim partnerima o ta dva zakonska predloga. A kad se postigne konsenzus oko najvećeg broja pitanja, pod uslovom da to ne bude neki neprimereni rok, onda ćemo s tim izaći u javnost. Nismo želeli da dođemo u situaciju u kojoj se našao Statut – da se godinu dana nakon njegovog utvrđivanja u Skupštini Vojvodine vodi rasprava o tom aktu – naveo je on. Kostreš je prokomen-tarisao i nivo komunikacije između pokrajinskih i repu-bličkih organa vlasti i izme-đu stranaka.– Mogu samo da kažem da imamo vrlo intenzivnu ko-munikaciju o tim pitanjima i da se ona odvija na više ni-voa. Na nivou dve vlade i na nivou unutarpartijske ko-munikacije. Mislimo da je taj put mnogo delotvorniji i želimo da najpre sve uskla-dimo, pa da onda izađemo u javnost – kaže zamenik predsednika LSV. On je oce-nio i da je pogrešna procena da bi otvaranje kancelarije APV u Briselu bilo bacanje

para ukoliko bi se to učini-lo pre nego što Srbija dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.– Ja sam čak uveren da bi to predstavništvo već sutra po-čelo da daje rezultate, ali je to odluka koju mora da do-nese Vlada Vojvodine, od-nosno njen premijer Bojan Pajtić, odnosno DS kao naj-jača stranka u koaliciji. Isti-

na je da jedino LSV i Savez vojvođanskih Mađara zago-varaju da se to predstavniš-tvo otvori što pre. Uostalom, mogu da kažem da su rezul-tati Vojvođanskog biznis kluba u Parizu, koji je funk-cionisao od 2004. do 2008. godine, bili veoma značajni, bez obzira što nismo imali status kandidata – rekao je Kostreš. On, međutim, kaže i da Liga i SVM ne mogu da izvrše pritisak koji bi ubrzao odluku o briselskom pred-stavništvu Pokrajine, pošto je poznato da demokrate i sami imaju većinu u Vladi i Skupštini Vojvodine i ta od-luka potpuno zavisi od njih. On je na kraju rekao da ne zna zašto je takvu odluku tako teško doneti, jer nije iz DS niti je premijer Vojvodi-ne. – Dok sam bio u prilici da budem pokrajinski funkci-oner, na mestu predsednika pokrajinskog parlamenta, otvorio sam Vojvođanski bi-znis klub u Parizu, što samo govori da se to može i treba, kad se hoće. A zašto trenut-no postoji zadrška oko te kancelarije, zaista ne znam – zaključio je Kostreš.

Kostreš: O imovini i finasiranju APV se priča “ispod radara”

NOVI SAD - Liga soci-jaldemokrata Vojvodine podnela je, krajem maja, gradskoj upravi u Novom Sadu i ogranku Republičke agencije za prostorno pla-niranje u Novom Sadu, više od sto primedbi na Nacrt prostornog plana Republi-ke Srbije. Podsetimo, predsednik Sr-bije Boris Tadić nedavno je, na predstavljanju Nacr-ta prostornog plana Srbije od 2010. do 2021. Godine, ukazao da je reč o doku-mentu od najvišeg strate-gijskog i političkog značaja kojim se uvodi red u Srbi-ji. Ministar zaštite životne sredine i prostornog pla-niranja Srbije Oliver Dulić najavio je tada da će tim planom, a zatim i prostor-nim planovima lokalnih samouprava, celokupna te-riotorija države biti pokri-vena do kraja 2011. godine svim neophodnim aktima potrebnim za brzo izdava-nje građevinskih dozvola.

- Time će se omogućiti da svaki grad i opština znaju gde može da se gradi put, bolnica, park, industrijska zona, koji regioni su po-desni za poljoprivrednu ili hemijsku proizvodnju, od-nosno sva ključna starteška pitanja neophoda da bismo od Srbije napravili normal-nu i uređenu zemlju - ka-zao je on.

Nema granica regiona

Na početku zajedničke analize koju su uradili stručni saveti LSV, pohva-ljen je trud svih učesnika na izradi Prostornog plana Republike Srbije, a zatim navedene sugestije kako bi se predupredile sve moguće nepravilnosti i nejasnoće, naročito kada je reč o Voj-vodini. Predsednik Struč-nog saveta za urbanizam i građevinarstvo LSV Radoje Cvetkov kaže za Slobodnu Vojvodinu da su primedbe sačinili svi stručni saveti

stranke, te da je najviše pri-medaba upućeno iz oblasti poljoprivrede, vodoprivre-de i šumarstva, saobraćaja i telekomunikacija i turizma. On, međutim, napominje da je najvažnija primedba ona u vezi sa granicom AP Vojvodine. Naime, kako kaže, u Nacr-tu prostornog plana Repu-blike Srbije, kao dodatak, postoji karta regionalne organizacije na kojoj nema ucrtanih granica regiona u Srbiji, pa samim tim i AP Vojvodine. Sa druge stra-ne, u samom tekstu Nacr-ta postoji deo koji govori o funkcionalnim urbanim područjima u Republici Srbiji u kojem su Pančevo, Stara Pazova, Nova Pazova, pa čak i Inđija, podvučeni pod funkcionalno urbano područje grada Beograda. – Ako se to ne ispravi, na-kon usvajanja Prostornog plana Republike Srbije mo-gli bismo doći u situaciju da teritorija koja tradicio-

LSV podneLa Više od Stotinu primedaba na nacrt proS tornog pLana repubLike Srbije

Sremski Karlovci, Pančevo i Stara Pazova ne mogu biti deo Beograda

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 5

veStiLSV podneLa Više od Stotinu primedaba na nacrt proS tornog pLana repubLike Srbije

Sremski Karlovci, Pančevo i Stara Pazova ne mogu biti deo Beograda

nalno pripada Vojvodini, u stvari uđe u adminstrativnu oblast Beograda – upozora-va Cvetkov. On napominje da stanovništvo tih mesta već duže vremena funkcio-nalno gravitira ka Beogradu kao jednom mega centru, ali da se ne sme dozovoliti i da se tako povuku granice regiona, jer bi na taj način region Beograda došao do Sremskih Karlovaca.– Drugim rečima, bojim se da to funkcionalno gra-vitiranje sutra ne postane motiv za administrativno određivanje granica regio-na i za pomeranje granice regiona Beograda visoko na sever – rekao je on. Cvetkov smatra da je možda sve ovo moglo biti izbegnuto da je ranije donet zakon o grani-cama regiona, jer je ovako ostavljen prostor za gomilu nedoumica i problema.

Vojvodina da ispravi šta može

Cvetkov kaže da je veoma važno što pre rešiti sve ne-odumice oko Prostornog plana Republike Srbije, jer je to osnovni dokument za svaku državu i svaki region.

U prostornom planu se na-laze osnovni pravci razvoja privrede, saobraćaja, infra-strukture, telekomunikaci-ja, zaštite životne sredine i mnogo toga drugog, a on će biti i polazna osnova za izradu prostonog plana AP Vojvodine. Takođe, prema članu 33. Zakona o plani-

ranju i izgradnji, Prostorni plan AP Vojvodine mora biti u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije.– AP Vojvodina je počela izradu svog Nacrta prostor-nog plana. U njemu bi pa-žljivo morale biti definisa-ne granice pokrajine, ali bi morali isto tako pažljivo biti definisani i svi oni sporni momenti koji su u Nacrtu prostornog plana Republi-ke ostali nedorečeni, a na koje je LSV skrenula pažnju – rekao nam je Cvetkov.

Zaboravljen prelaz u Srpskoj Crnji

U dokumentu koji je preda-la LSV, ima više od stotinu primedaba na tekst Nacrta prostornog plana Repu-blike Srbije koje su sačinili stručni saveti LSV. Između

ostalog, da je veoma malo mesta posvećeno poljopri-vredi, da je u spisku granič-nih prelaza u Srbiji izostav-ljen prelaz Srpska Crnja, da se mora obratiti pažnja i na izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju niza zaštitnih obje-kata na Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Begeju i drugim vodotocima u pokrajini. Primera radi, Stručni savet za turizam LSV je skrenuo pažnju na to da je južna granica klastera Vojvodina postavljena severnije od južne granice AP Vojvodi-ne. Tako su u tom klasteru izostavljeni: tok Save, južni deo Srema (kao da nije u Vojvodini), deo donjeg toka Dunava i takoreći čitav Juž-ni Banat, koji je svrstan u klaster Beograd/Centralna Srbija?!

Prostorni plan treba shvatiti kao ozbiljan strateški dokument Predsednik Političkog saveta LSV Dušan Jakovljev ocenio je da Prostorni plan nije dovoljno ozbiljno shvaćen. - Nije shvaćen kao strateski dokument za narednu deceniju i po, a posle ko zna. Prišlo se politikantski, bez dovoljnog učesća struke i sa pozicija prepodnevne politike. Tako, na primer, Zrenjanin sa zgražavanjem odbija regionalnu deponiju otpada uključujući i opasni, dok 36 kilometara udaljen Novi Becej želi da je dobije. Ne stiče se utisak da su ljudi pažljivo čitali Nacrt prostornog plana, a kamoli zakone, pre svega, Zakon o planiranju i izgradnji koji su u osnovi ovog nacrta – ukazuje Jakovljev. - Tamo piše da Prostorni plan Vojvodine ne može ni na javnu raspravu dok ministar ne odobri njegovu usaglašenost sa Prostornim planom Srbije. Dakle, rasprava i popravljanje Nacrta plana Republike Srbije su bili osnov za donošenje Prostornog plana Vojvodine. Ne znam kako će sve ovo završiti, ali znam za dobar osećaj koji je stvorila LSV ovakvim, ozbiljnim stručnim pristupom raspravi o ovom dokumentu, a isključivo sa pozicija interesa građanki i građana Vojvodine i Srbije – rekao je Jakovljev za Slobodnu Vojvodinu.

Putevi, pruge...

Stručni saveti LSV su skrenuli pažnju i da Vojvodina mora preći na NUTS klasifikaciju i da i njoj, kao i gradovima i opštinama mora biti vraćena imovina.Kako se navodi, sva podrška i pomoć EU ide preko banaka kojima je potrebno pružiti određene garancije, a bez imovine to nije moguće. Osim toga, na primer, predlaže se i izgradnja autoputa od Rume do Novog Sada, kao i autoputa Segedin-Kikinda-Temišvar-Zrenjanin-Pančevo-Smederevo sa graničnim prelazom na tromeđi. Takođe, predlaže se i revitalizacija i izgradnja više pružnih pravaca na teritoriji pokrajine.

Bitange ne mogu biti ligaši

NOVI SAD - Zamenik pred-sednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš, izja-vio je za Večernje novosti, go-voreći o tome kako i ko može postati član LSV, da članovi Lige ne mogu da budu oni koji su ”krivično gonjeni i osuđivani, bitange koje šire versku, rasnu i nacionalnu mržnju ili su uče-stvovale u ratnom huškanju devedesetih.” Kostreš je dodao i da on u redovima LSV nikako ne vidi bivše radikale, socijaliste i naprednjake.

LSV u kampanji za vraćanje imovine pokrajini i lokalu

NOVI SAD - Sve stranke vla-dajuće koalicije nadaju se da će na vlasti izdržati ceo mandat, ali se većina ”na terenu” uveliko ponaša kao da će već sutra biti izbori, pisale su nedavno Večer-nje novosti. Ipak, svi poručuju da predizborna kampanja nije počela i da će se na glasanje ići u redovnom terminu - 2012. S druge strane, Aleksandra Jer-kov, funkcionerka LSV, smatra da je start predizborne kampa-nje uveliko označen:- Stranke i treba da pomažu gra-đanima sve vreme dok su na vla-sti, a ne da im mesec dana pred izbore obećavaju kule i gradove, a posle na njih zaborave. I LSV je trenutno u kampanji - za vra-ćanje imovine pokrajini i lokalu – kaže Jerkova.

Zastave Vojvodine na jarbolima u Beškoj

BEŠKA - Članovi Lige socijal-demokrata Vojvodine u Beški, koji vode izvršnu vlast u ovom mestu, početkom juna su u okviru uređenja sela i zelenih površina postavili i jarbole sa zastavama ispred zgrade Mesne zajednice Beške i policijske sta-nice. Sada se na tim jarbolima vijore zastave Republike Srbije, Autonomne Pokrajine Vojvo-dine i zastava sa grbom Beške. Podsetimo, LSV se prethodnih meseci već izborila za isticanje vojvođanskih zastava u Šidu, Sremskim Karlovcima i Inđiji. U nekim mestima se, kao i u Beški, zastave vijore na jarboli-ma, dok su u drugim istaknute u gradskim kućama, a u nekim opet za sada samo u skupštin-skim salama.

FokuS6 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

ZRENJANIN – Poslednjih nekoliko nedelja jedna od najvažnijih tema u Srbiji jeste da li kod nas ima „ne-pristojno bogatih“, kako ih je nazvao predsednik Boris Tadić, i da li oni mogu ne-kako da vrate društvu deo od tog zarađenog novca. Predsednik Tadić je pred-ložio da bi mogli da napra-ve, bar jedan most, a oni su ubrzo odlučili da kupe nove platane za Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu. Potpredsednik Lige soci-jaldemokrata Vojvodine, Aleksandar Marton kaže za Slobodnu Vojvodinu da je lepa ideja da se obnove platani u centru Beograda, ali da i u drugim delo-vima Srbije ima mnogo mesta kojima treba pomoći, te da bi svi oni koji imaju dovolj-no novca da p o m o g nu i dru-g i m a , trebalo da po-gleda-ju i

malo dalje od beogradskog „kruga dvojke“.– Šta je da stanovnicima AP Vojvodine, koja je, recimo, najmanje pošumljena regija u Evropi, ako već govorimo o drveću? Šta je sa Zrenja-ninom koji je i pre devede-setih bio slabo pošumljen? Šta je sa Nišom, Južnom Sr-bijom? – upitao je Marton. On smatra da bi pomaga-njem i drugim sredinama van Beograda, domaći bi-znismeni, pokazali da vole čitavu državu Srbiju, a ne samo grad Beograd.– Sagrađen je Avalski to-ranj, u doba najveće krize, kada ljudi gladuju i kada ostaju bez posla. To je tre-balo uraditi, ali ovo nije bio

pravi trenutak, a, sa

druge strane, sada se ulaže u samo jednu ulicu u cen-tru Beograda, koji je ionako daleko iznad proseka čitave Srbije – rekao je Marton. On je napomenuo i da ovde nije reč samo o platanima i pošumljavanju i da postoje razni načini da se pomogne nekim ugroženim i siro-mašnijim sredinama. – Ima ljudi koji imaju dovoljno para da, na pri-mer, u Vojvodini otvore nekoliko novih narodnih kuhinja. U Vojvodini i u drugim delovima Srbije ima dosta mesta u kojima ljudi bukvalno gladuju, pa bi samo na teritoriji Vojvo-dine dobro došle još barem tri narodne kuhinje – pred-laže Marton.

potpredSednik LSV aLekSandar marton

TAJKUNI TREBA DA ODUŽE DUG I VOJVODINI

nakon platana u centru beograda, sada bi mogli noVac da ulože za barem tri narodne kuhinje u VojVodini. trebalo bi da pokažu da Vole celu srbiju, a ne samo beograd, smatra marton

Neke vojvođanske škole nemaju ni za kredu

Aleksandar Marton kaže i da bi u Vojvodini tre-balo otvoriti i još nekoliko centara za nezbrinutu

decu, a ne bi bilo loše ni kada bi neko po-mogao i školama u nerazvijenim

sredinama.– U nekim mestima u Vojvodini škole nemaju novca ni za krede i sunđere, a ne za nešto ozbiljnije, dok sa druge strane u Beogradu ima škola koje rade po evrop-

skim standardima. To je ve-oma dobro, ali mislim da i druge sredine u Srbiji zaslužuju bolje škole. To bi mogao biti jedan od načina da naši imućniji sugrađani pametno utro-

še svoj novac – zaključio je Marton.

BRISEL - Potpredsedni-ca Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević, koja je i pot-predsednica Stalnog komi-teta za jednake mogućnosti Skupštine evropskih regija (AER), prezentovala je 15. juna u Briselu, na konferen-ciji posvećenoj obeležavanju 25. godišnjice rada najveće mreže evropskih regiona, ci-ljeve i planove ovog radnog tela za 2010. godinu.Konferencija je održana pod nazivom „Od subsidijarno-sti do uspeha: Jaki regioni za jaku Evropu”, a na njoj su učestvovavao i veliki broj delegata iz većine evropskih regiona, kao i predstavnici Evropskog parlamenta i dru-gih evropskih institucija.Obraćajući se učesnicima konferencije, Sedlarevićeva je istakla da je Stalni komitet za jednake mogućnosti AER-a

mesto gde političari i državni službenici aktivno učestvuju u procesu poboljšanja stva-ranja jednakih mogućnosti i mogu da se sretnu i razme-ne iskustva i najbolje ideje iz prakse.– Kao novoformirano telo u okviru AER-a, Stalni komi-tet za jednake mogućnosti je zamoljen od strane Gene-ralne skupštine AER-a koja je održana u Belfortu da uvede jednake mogućnosti u sva tela AER-a, kao i da otvori druga pitanja u vezi sa ravnopravnošću – rekla je Sedlarevićeva i precizira-la da je ovaj Komitet, zajed-no sa Komitetom 1 AER-a, u Istambulu organizovao

vrlo uspešnu Konferenciju o ženskom preduzetništvu, na kojoj je učestvovalo više od 200 učesnika i učesnica, kao i trening akademiju sa istom temom. Ona je napomenula da je žensko preduzetništvo važna tema za Komitet 1 i za AER-ov Stalni komitet za jed-nake mogućnosti i dodala da veruje da je žensko preduzet-ništvo izuzetno važna tema i za sve regione. Sedlarevićeva je naglasila da veruje da je promovisanje ženskog pre-duzetništva najviše od sve-ga povezano sa promenom mentaliteta i usvajanjem ade-kvatnih zakona kojim će se napraviti bolji balans između rada i života za sve.– Potrebno je da žene koje su već preduzetnice budu mno-go vidljivije, kako bi one bile primeri. Mlade žene treba da razumeju da možete da bude-

te dobra majka i dobra predu-zetnica, da uspešna poslovna žena nije sprinter, kao što bi neki voleli da misle – rekla je Sedlarevićeva, navodeći da u prepreke koje bi trebalo pre-vazići spadaju i nedostatak pristupa relevantnim poslov-nim mrežama, velike teškoće u dobijanju finansija, najviše zbog predrasuda. Ona je na-vela i da ovaj Komitet želi i da proširi svoj krug delovanja da ne bi bili limitirani samo na jednake mogućnosti između žena i muškaraca, i pozvala je regione da daju svoje pred-loge, kao što je predsednica ovog Komiteta Monika Kar-loson dala predlog o borbi protiv homofobije.

Sedlarevićeva na konferenciji AER-a u Briselu

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 7

ukratko

NOVI SAD – Početkom juna država je počela sa rasproda-jom imovine odbeglog Darka Šarića koji se navodi kao orga-nizator kriminalne grupe koja je švercovala 2,8 tona kokaina zaplenjenog u Urugvaju i Ar-gentini. Odluku o prodaji nje-govih pokretnih stvari donelo je Veće posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, kako im ne bi opala vrednost u toku traja-nja krivičnog postupka, koji je još u fazi optuženja. Za samo jedan dan prikupljeno je oko osam miliona dinara. Ljudi se nisu libili da za jednu peglu plate 35.000 dinara, ili 70.000 dinara za usisivač. U ponu-di je bio luksuzni nameštaj, tehnički uređaji, bela tehnika, oprema za teretanu i čak 76 plazma televizora. Najskuplja izložena stvar bila je multitre-nažer koji služi za vežbanje či-tavog tela čija je početna cena iznosila 256.000 dinara. Jedino što je kupcima bilo važno jeste da ostanu anonimni, što im je i garantovalo Ministarstvo pravde. Prema pisanju medija, u planu je da se sredstva dobi-jena aukcijom utroše za finan-siranje narodnih kuhinja za

koje će Crveni krst na svaka tri meseca dobijati novac, dok će ostatak prihoda biti korišćen za hitne slučajeve.

Pametno iskorisiti novac

Inače Darko Šarić je, barem prema navodima medija, vla-snik nekoliko hiljada hektara oranica u Vojvodini, dve vile u Sremskoj Kamenici, dva hotela u Novom Sadu, a sa njim se u vezu dovode i nekoliko hotela i ugostiteljskih objekata na Pali-ću i u Subotici. Takođe se navodi i da je vla-snik više poljoprivrednih pre-duzeća širom Vojvodine. Predsednik Skupštine grada Novog Sada i potpredsednik LSV Aleksandar Jovanović kaže za Slobodnu Vojvodi-nu da bi i gradovi i opštine u kojima se nalazi ili se nalazila Šarićeva imovina morali imati koristi od njihove prodaje. - Ja sam već ranije pisao mini-stru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću da se, u skladu sa za-konom, jedan deo zaplenjene imovine koristi za otvaranje policijske stanice na Novom naselju, ako u tom delu pose-duje neku imovinu, ili da se iz-

vrši neka zamena – rekao nam je on. Jovanović, takođe, kaže da bi novac trebalo pametno iskorisititi i da bi se deo mogao upotrebiti za popravljanje so-cijalnog položaja policajaca. - Možda bi se deo Šarićeve imovine mogao iskoristiti da se zamenom dođe do stanova za policiju, ili da se prodajom dođe do novca za njihovu iz-gradnju – predlaže Jovanović.

Otvoriti škole, prihvatilišta…

Predsednik Gradskog odbora LSV Subotica Veljko Vojnić slaže se da bi mesta u kojima je zaplenjena Šarićeva imovina morala imati koristi od njene

prodaje. - Ako se ispostavi da ova imovina u Subotici stvarno pripada Šarićima i ako ona bude prodata, Subotica bi od toga morala imati koristi – kaže Vojnić. Prema njegovim rečima, ta korist se ne mora ogledati samo u novcu, već bi moglo biti otvoreno neko novo obdanište, škola ili mož-da prihvatilište za nezbrinutu

decu.- Mnogo je načina da se taj novac ili nekretnine iskori-ste i nadam se da novac neće ponovo otići u Beograd, a da Subotičani, kao i ostali Vojvo-đani od toga nemaju nikakve koristi – kaže Vojnić.

prodajom imoVine zapLenjene narko karteLu VojVodina bi moraLa dobiti puno toga što joj nedoStaje

Šarićeve vile pretvoriti u policijske stanice i obdaništa

Nema volje za decentralizaciju

NOVI SAD – Bivša potpred-sednica G17 plus i dosko-rašnja potpredsednica Vlade Vojvodine, Ivana Dulić Mar-ković izjavila je, u intervjuu za portal www.autonomija.info, da je već u samom procesu usvajanja Statuta AP Vojvo-dine bilo sasvim jasno da ne postoji istinska volja da se napravi takav akt koji će do-prineti da se što se više prava i odgovornosti Vojvodini zaista vrati. Ivana Dulić, kojaje do skora bila predsednica pokra-jinskog odbora G!/ u Vojvodi-ni, stranke koja se sada kroz Ujedinjene regione srbije bori za decentralizaciju i regionali-zaciju, ističe da sada niko više

ne govori o vraćanju imovine opštinama i pokrajini, niti o finansiranju nadležnosti Voj-vodine.– Sigurna sam da ni pokrajin-ska vlast, niti stranke koje čine vladajuću koaliciju u Vojvodi-ni, nisu ni imali izbora. Iako lično smatram da bi bilo bolje da Statut nije usvojen, nego što je to učinjeno u tako pro-blematičnom kontekstu, jer, da je stav iz Vojvodine bio oštriji, možda bi se nešto brže i kvalitetnije rešavalo – navela je Dulićeva. – Nažalost, suštinski se ništa ne čini da građani bolje žive. A jedan od mehanizama koji-ma bi se taj boljitak omogućio je i sprovođenje procesa de-centralizacije. Naime, opšti-nama i gradovima se ne vraća imovina, iako svi dobro znaju da bi to bio mehanizam koji bi omogućio lakše rešavanje na-gomilanih problema. A naje-videntniji dokaz da ne postoji ni minimum volje da se vlast spusti na lokalni nivo jeste drastično smanjenje transfe-ra lokalnim samoupravama. Time je zapravo centralna vlast pokazala da nema ni-kakvu nameru da se odrekne dela vlasti i novca u korist lo-kalnih samouprava. Njihova poruka bila je zapravo: mi bo-lje od vas znamo potrošiti vaš novac – navela je Dulićeva.

FokuS8 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

NOVI SAD – Nakon hap-šenja nekadašnjeg direk-tora JP “Železnice Srbije” Milanka Šarančića zbog sumnji da je zloupotrebio službeni položaj i oštetio preduzeće za više od 1,2 miliona evra, čini se da je država konačno rešila da raščisti sa aferama koje su potresale to javno predu-zeće. Sa Šarančićem se, prema navodima medija, iza re-šetaka našla i nekolicina njegovih kompanjona, pa i vlasnik butika koji je ugovarao posao kupovine lokomotiva preko posred-ničkih firmi iz Trsta i Lon-dona. Svi oni su privedeni zbog sumnje da su, od maja 2004. do oktobra 2006. go-

dine, tokom nabavke šest dizel lokomotiva od slo-venačkih “Železnica” i 10 dizel motornih vozila od švedske firme naneli štetu državi.

Stan, plata, automobili, toalet…

Iako najpoznatije, lokomo-tive nisu jedina afera koja se stranačkom kolegi Veli-mira Ilića, stavlja na teret, pošto se nakon hapšenja otvorila Pandorina kutija u vezi sa poslovanjem Že-leznica Srbije, jednog od najvećih gubitaša među budžetskim korisnicima. Šarančićevo ime se tako, prema pisanju Blica, vezu-je za otkup službenog stana od 108 kvadratnih metara

u elitnom beogradskom naselju Vračar po godiš-njoj kamati od jedan odsto, kao i kupovinu 70 vozila ukupne vrednosti oko dva miliona evra, koje je naru-čio iako je znao da će biti smenjen. Takođe, na teret mu se stavlja i da su “Že-leznice” preko „ Želtursa” isplatile više od 70 miliona dinara za odmor radnika u hotelu na Goču, čiji je for-malni vlasnik Obrad Ša-rančić, njegov brat. Milan-ko Šarančić je za poslednji mesec rada sebi dodelio platu od 640.000 dinara, a planirao je i da potroši 1,3 miliona evra za reprezen-

taciju za 2008. godinu. Za prvih osam meseci potro-šeno je 28 miliona dinara u hotelu „Beograd”, ćerki firmi „Železnica Srbije”, koji je navodno držao pre-ko svojih ljudi. Poslednja, ali ne manje bitna optužba jeste da je za toalet na žele-zničkoj stanici u Kraljevu fakturisao 75.000 evra. Tu je i kapitalna investicija popravke 1000 vagona u Šinvozu i Želvozu (vidi okvir).

Železnice moraju biti čiste Milan Vučinić, predsed-

nik Vojvođanskog društva za železnicu nije želeo da se upušta u procene rezultata istrage pomenutih afera niti da govori o njihovom uticaju na funkcionisanje tog preduzeća. Međutim, kako je naveo za Slobod-nu Vojvodinu, u interesu Železnica Srbije je da se ta situacija razreši. On kaže da je, prema nje-mu dostupnim podaci-ma, već oformljena radna grupa koja treba da pruži smernice za restruktuira-

nje železnica.– Jedna varijanta je izve-sna, a to je da bi se že-leznica transformisala u holding koji bi bio po di-rektivama Evropske unije u smislu saglasja sa žele-zničkim i evropskim za-konodavstvom – naveo je Vučinić. Ipak, za sada nije moguće reći ništa konkret-nije, navodi on, dodajući da bi okončanje tog posla trebalo da dovede do bo-ljitka u poslovanju Žele-znica Srbije.

nakon ViŠe godina gLaSnog Šaputanja o maLVerzacijama miLanka Šarančića, kadra VeLimira iLića, držaVa krenuLa Sa „čiŠćenjem“

PUN VAGON AFERA

Liga socijaldemokrata Vojvodi-ne godinama je i nizom akcija podsećala da je u železnicu dok je bila u nadležnosti pokra-jinske administracije itekako ulagano, sve dok je Milošević i Vojislav Šešelj nisu oduze-li svojim zakonima iz 1992. I 1996. godine, kao i svu ostalu vojvođansku imovinu.Između ostalog, marta 2008.

godine, povodom obeležavanja 125 godina od dolaska prvog voza u Novi Sad i puštanja u sa-obraćaj pruge Subotica - Novi Sad, na konferenciji za novi-nare održanoj u vozu 5432, koji saobraća na pruzi Novi Sad – Sombor, Bojan Kostreš je rekao da je Vojvodina od 1977. do 1989, kada je postojala puna autonomija, imala 550 kilome-

tara pruga, 44 elektrolokomoti-ve, 10 elektromotornih vozova, 94 dizel lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17.000 sedišta i 600 ležaja, kao i više od 6.000 teretnih vagona. - Tadašnji ŽTO “Novi Sad” imao je elektrolokomotive za vožnju i do 160 kilometara na sat i vagone za brzine do 200

kilometara na sat. Danas je pro-sečna brzina voza u Srbiji 45 ki-lometara na sat, a davne 1829. na pruzi između Liverpula i Mančestera parnom lokomoti-vom se vozilo 56 kilometara na čas. Broj dnevnih polazaka u Vojvodini pao je za dvadesetak godina s 500 na 100, što govori o tome koliko je naša železnica devastirana – rekao je Kostreš.

On je tada podsetio i da je brzi voz od Subotice do Beograda 1926. godine putovao 3.15 sata, 1989. godine dva sata, a 2007. godine 3.08 sata, samo sedam minuta brže nego pre više od 80 godina. To je razlog, na-glasio je Kostreš, da se osnuju Železnice Vojvodine i da budu stavljene na upravljanje vojvo-đanskoj administraciji.

LSV godinama traži da se vrati vojvođanska železnica

Ideja evropske integracije nije novijeg datuma i ne pri-pada samo drugoj polovini XX veka. Naprotiv. Jedna ta-kva ideja bila je prisutna i na odgovarajući način potkre-pljivana kod nekih ugled-nih evropskih državnika, učenih ljudi i intelektualaca već u XVI, a potom u XVII veku i docnije. Prvi znača-jan predstavnik i protagoni-sta ”grand decesion” (velike odluke, velike odlučnosti) o stvaranju zajednice država čuvara evropskog mira bio je francuski vojvoda, savet-nik i kraljev ministar Mak-similijan de Sali (Maximili-en de Béthune Sully, 1560-1641). Njegovu koncepciju evropske federacije trebalo je da čine ”hrišćanske repu-blike” koje bi u zaštiti mira predvodila Francuska. Zanimljivu “profederativnu evropsku poziciju” XVIII veka nalazimo kod nemač-kog filozofa Imanuela Kan-ta. U njegovom rukopisu ,,Ka večnom miru’’ izložena je koncepcija jedne ”fede-ralno organizovane Evro-pe republikanskih država” koja treba da se temelji na dva osnovna principa: prvo, građanski ustav u svakoj dr-žavi treba da bude republi-kanski; drugo, međunarod-no pravo treba da se zasniva na federalizmu slobodnih država.Veliki zagovornik “ideje evropejstva” bio je francuski književnik Viktor Igo, koji bio i aktivan političar. Nai-me, Igo je bio poslanik Pari-ske gradske skupštine, Na-cionalne skupštine i Senata, te predsedavajući Drugog internacionalnog mirovnog

kongresa ujedinjenih drža-va Evrope održanog 1849. godine. “Naš kontinent će biti država jednog naroda. Neće biti granica ni carine, ni zabrana, biće samo slo-bodnog protoka roba i lju-di”, pisao je Viktor Igo dav-ne 1855. godine. Iste godine, 24. februara dokazivao je da treba stvoriti jedinstven no-vac na kontinentu, metalni i papirni, koji bi za jemstvo imao kapital cele Evrope, a za motor pokretač slobod-nu aktivnost 200 miliona ljudi. Ipak, svoju pravu i ozbiljnu realizaciju ideja evropskog ujedinjenja dobija tek na-kon Drugog svetskog rata, odnosno, krajem četrdese-tih i početkom pedesetih godina XX veka, kada se ugledni državnici, privred-nici I političari poput Vin-stona Čerčila, javno dekla-rišu za evropsko jedinstvo. Najzad, Evropski parlamen-ti 1947. godine osnivaju Evropsku parlamentarnu uniju sa sekcijama u razli-čitim zemljama. Dankan Sendiz predsedava Koor-dinacionom odboru koji je pripremio konstituisanje Haškog kongresa 7. maja 1948. godine. Na kongresu je iznet zahtev da se sazove Evropska skupština koja bi se sastojala od članova par-lamenata pojedinih evrop-skih zemalja. To je bio poli-tički podsticaj za pregovore vlada, koji su finalizovani stvaranjem Evropskog sa-veta u Strazburu. Taj zahtev bio je podsticaj za pregovo-re vlada, koji su finalizovani stvaranjem Evropskog save-ta u Strazburu…

Istorija ideje EU

Piše: Radivoj Stepanov

POLITIČKA ENCIKLOPEDIJAu crticama

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 9

NOVI SAD – Nakon hap-šenja nekadašnjeg direk-tora JP “Železnice Srbije” Milanka Šarančića zbog sumnji da je zloupotrebio službeni položaj i oštetio preduzeće za više od 1,2 miliona evra, čini se da je država konačno rešila da raščisti sa aferama koje su potresale to javno predu-zeće. Sa Šarančićem se, prema navodima medija, iza re-šetaka našla i nekolicina njegovih kompanjona, pa i vlasnik butika koji je ugovarao posao kupovine lokomotiva preko posred-ničkih firmi iz Trsta i Lon-dona. Svi oni su privedeni zbog sumnje da su, od maja 2004. do oktobra 2006. go-

dine, tokom nabavke šest dizel lokomotiva od slo-venačkih “Železnica” i 10 dizel motornih vozila od švedske firme naneli štetu državi.

Stan, plata, automobili, toalet…

Iako najpoznatije, lokomo-tive nisu jedina afera koja se stranačkom kolegi Veli-mira Ilića, stavlja na teret, pošto se nakon hapšenja otvorila Pandorina kutija u vezi sa poslovanjem Že-leznica Srbije, jednog od najvećih gubitaša među budžetskim korisnicima. Šarančićevo ime se tako, prema pisanju Blica, vezu-je za otkup službenog stana od 108 kvadratnih metara

u elitnom beogradskom naselju Vračar po godiš-njoj kamati od jedan odsto, kao i kupovinu 70 vozila ukupne vrednosti oko dva miliona evra, koje je naru-čio iako je znao da će biti smenjen. Takođe, na teret mu se stavlja i da su “Že-leznice” preko „ Želtursa” isplatile više od 70 miliona dinara za odmor radnika u hotelu na Goču, čiji je for-malni vlasnik Obrad Ša-rančić, njegov brat. Milan-ko Šarančić je za poslednji mesec rada sebi dodelio platu od 640.000 dinara, a planirao je i da potroši 1,3 miliona evra za reprezen-

taciju za 2008. godinu. Za prvih osam meseci potro-šeno je 28 miliona dinara u hotelu „Beograd”, ćerki firmi „Železnica Srbije”, koji je navodno držao pre-ko svojih ljudi. Poslednja, ali ne manje bitna optužba jeste da je za toalet na žele-zničkoj stanici u Kraljevu fakturisao 75.000 evra. Tu je i kapitalna investicija popravke 1000 vagona u Šinvozu i Želvozu (vidi okvir).

Železnice moraju biti čiste Milan Vučinić, predsed-

nik Vojvođanskog društva za železnicu nije želeo da se upušta u procene rezultata istrage pomenutih afera niti da govori o njihovom uticaju na funkcionisanje tog preduzeća. Međutim, kako je naveo za Slobod-nu Vojvodinu, u interesu Železnica Srbije je da se ta situacija razreši. On kaže da je, prema nje-mu dostupnim podaci-ma, već oformljena radna grupa koja treba da pruži smernice za restruktuira-

nje železnica.– Jedna varijanta je izve-sna, a to je da bi se že-leznica transformisala u holding koji bi bio po di-rektivama Evropske unije u smislu saglasja sa žele-zničkim i evropskim za-konodavstvom – naveo je Vučinić. Ipak, za sada nije moguće reći ništa konkret-nije, navodi on, dodajući da bi okončanje tog posla trebalo da dovede do bo-ljitka u poslovanju Žele-znica Srbije.

nakon ViŠe godina gLaSnog Šaputanja o maLVerzacijama miLanka Šarančića, kadra VeLimira iLića, držaVa krenuLa Sa „čiŠćenjem“

PUN VAGON AFERAJedna od afera za koje je osumnjičen bivši direktor JP “Železnice Srbije” Milan-ko Šarančić jeste i poslovni aranžman sklopljen između železnica i firmi “Šinvoz” i “Želvoz”, a koji se odnosi na kapitalnu investiciju poprav-ke 1000 vagona. Nakon Šarančićevog hapše-nja, list “Politika” je 4. juna objavio dokumentaciju o ovom slučaju. Prema toj do-kumentaciji, Šarančić je kao generalni direktor železnica 31. marta 2005. godine pot-pisao aneks ugovora na 840 miliona dinara sa Drago-mirom Čohadžićem, koji je zastupao fabriku železničkih vozila „Želvoz“ iz Smedereva, i to bez tendera i bez obzira što je reč o nelikvidnom pre-duzeću. U projekat se, zatim, kao nosilac poslovnih aktivnosti uvodi „Šinvoz” iz Zrenjanina, iako je ta firma neposredno pre ovog projekta privatizo-vana i bila takođe nelikvidna. A, kao ilustracija šta se sve dešavalo sa Šinvozom najbo-lje može da posluži izjava Ra-dislava Orašanina, predstav-nika malih akcionara Šinvo-za, koji je izneo niz optužbi na račun bivšeg vlasnika, a koji je osnovao novu firmu TTC Logistika i svoja potraživanja za nabavku rezervnih delova prema železnici naplaćivao sa nekoliko hiljada polovnih i starih vagona

Po njegovim rečima, železni-ca je uslugu remonta plaćala rashodovanim kolima koja su fakturisana po osam dinara za kilogram, tako da jedan vagon vredi 1.500 evra kao staro gvožđe, a kad se on re-montuje i preproda na razlici u ceni TTC Logistika zaradi više od 20 hiljada evra. “Jedan stari vagon koji se, na ovaj način, remontuje u Šinvozu stvarno košta 6.000 evra, a posle toga se, kao nov, pro-daje na evropskom tržištu za 28.000 evra. Tako je železnica ostala bez pet hiljada svojih vagona”, kazao je Orašanin marta 2008. godine, kada ih je primio Bojan Kostreš, ta-dašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine..Kostreš je, još novembra 2007. godine, posetio “Šinvoz”, kako bi se na licu mesta upoznao sa razlogom nezadovoljstva rad-nika, a zatim im obećao da će se obratiti Agenciji za priva-tizaciju, MUP-u i Savetu za borbu protiv korupcije kako bi izvršili detaljnu proveru poslovanja te fabrike..Radnici “Šinvoza” tom prili-kom su Kostrešu rekli da su od Agencije za privatizaciju zatražili raskid kupoprodaj-nog ugovora. Fabrika je na-vodno trebalo da završi u ste-čaju zbog dugotrajne blokade računa i duga od 31 miliona dinara, ali su mali akcionari “Šinvoza” sumnjali da ih ve-ćinski vlasnik namerno gura u stečaj. Agencija za privati-zaciju je u januaru 2008. go-dine, posle sedam žalbi rad-nika ipak raskinula ugovor o prodaji Šinvoza, ali situacija se nije značajno popravila, pa je Kostreš u Skupštini Vojvo-dine, u martu 2008. godine, primio radnike zrenjanin-skog Šinvoza i smederevskog Želvoza. Kostreš je tada od nadležnih organa zatražio da ispitaju privatizacije ova dva preduzeća i zaštite zaposlene i njihove porodice.

Liga socijaldemokrata Vojvodi-ne godinama je i nizom akcija podsećala da je u železnicu dok je bila u nadležnosti pokra-jinske administracije itekako ulagano, sve dok je Milošević i Vojislav Šešelj nisu oduze-li svojim zakonima iz 1992. I 1996. godine, kao i svu ostalu vojvođansku imovinu.Između ostalog, marta 2008.

godine, povodom obeležavanja 125 godina od dolaska prvog voza u Novi Sad i puštanja u sa-obraćaj pruge Subotica - Novi Sad, na konferenciji za novi-nare održanoj u vozu 5432, koji saobraća na pruzi Novi Sad – Sombor, Bojan Kostreš je rekao da je Vojvodina od 1977. do 1989, kada je postojala puna autonomija, imala 550 kilome-

tara pruga, 44 elektrolokomoti-ve, 10 elektromotornih vozova, 94 dizel lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17.000 sedišta i 600 ležaja, kao i više od 6.000 teretnih vagona. - Tadašnji ŽTO “Novi Sad” imao je elektrolokomotive za vožnju i do 160 kilometara na sat i vagone za brzine do 200

kilometara na sat. Danas je pro-sečna brzina voza u Srbiji 45 ki-lometara na sat, a davne 1829. na pruzi između Liverpula i Mančestera parnom lokomoti-vom se vozilo 56 kilometara na čas. Broj dnevnih polazaka u Vojvodini pao je za dvadesetak godina s 500 na 100, što govori o tome koliko je naša železnica devastirana – rekao je Kostreš.

On je tada podsetio i da je brzi voz od Subotice do Beograda 1926. godine putovao 3.15 sata, 1989. godine dva sata, a 2007. godine 3.08 sata, samo sedam minuta brže nego pre više od 80 godina. To je razlog, na-glasio je Kostreš, da se osnuju Železnice Vojvodine i da budu stavljene na upravljanje vojvo-đanskoj administraciji.

Kostreš pre dve godine tražio reakciju MUP-a i Saveta za borbu protiv korupcije

LSV godinama traži da se vrati vojvođanska železnica

Šarančićev učinak- Nabavka polovnih vagona - Otkup službenog stana- Kupovina vozla - Hotel na Goču- Plata 640.000 dinara- Milionska reprezentacija- Jedan toalet u Kraljevu plaćen 75.000 evra - Rekonstrukcija 1000 vagona

teMa10 SLOBODNA VOJVODINA TEMA

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

LIGAŠICA

Dr Maja Timotijević

Rođena u Novom Sadu, 1958. go-dine, gde je završila osnovnu ško-lu, gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ i Poljoprivredni fakultet, Stočarski smer. Na tom fakultetu je i magistrirala i doktorirala, a teme magistarskog rada i dok-torske disertacija bile su u vezi za reprodukcijom domaćih živo-tinja, pre svega svinja. Sa svojim radovima učestvovala je na mno-gobrojnim domaćim i međuna-rodnim stručnim skupovima i seminarima.Karijeru je počela kao pripravnik na svinjarskoj farmi Kamendin, kod Siriga. Nakon toga, prelazi na Novosadski sajam, gde je tokom dvadesetak godina prošla sve ste-penice, od stručne saradnice do direktorke Direkcije za ocenjiva-nje kvaliteta proizvoda. Za držav-nu sekretarku u Ministarstvu po-ljoprivrede, šumarstva i vodopri-vrede imenovana je 2008. godine, a tu dužnost obavlja i danas.U Ligu socijaldmokrata Vojvodi-ne učlanila se 2006. godine, iako je uvek bila simpatizerka stranke. Na taj korak se, kako kaže, odlu-čila kada je uvidela sve posledice koje Vojvodina trpi ‘beogradiza-cijom’ Srbije. - Jedino se u Vojvodini proizvode tržišni viškovi u poljoprivrednoj proizvodnji, a lošom agrarnom politikom, koja ne ide na ruku vojvođanskom seljaku, naša ne-kada bogata vojvođanska sela, danas su oronula i pusta – isti-če ona. Timotijevićeva je, kako sama kaže, upravo zbog toga sa zadovoljstvom prihvatila da bude predsednica Saveta za poljopri-

vredu LSV, i da, na taj način, svo-jim stručnim znanjem doprinese sagledavanju problema seljaka, ali i predlaganjem rešenja koja će pomoći ljudima da ostvare svo-ju budućnost na selu. Po svojoj funkciji je i članica Glavnog od-bora LSV.U svojoj političkoj karijeri po-sebno je ponosna na ostvareni neposredni kontakt sa poljo-privrednim proizvođačima, bez obzira da li su članovi LSV, i što joj se oni obraćaju sa svojim pro-blemima i poverenjem da može da im pomogne. Upravo u tome i vidi svoju ulogu poltičarke - re-šavanju svakodnevnih, životnih pitanja ljudi. Uspela je u životu da napravi balans između porodice i karijere. Majka je dvoje dece, sina i ćerke, koji su dobri đaci i dobri i pošteni ljudi. Ponosna je kao roditelj, ali i kao žena političar što, kako navo-di, danas u Srbiji nije lako biti.Voli da pročita dobru knjigu, a i danas se svakodnevno obrazuje i prati šta se dešava u poljopri-vrednoj nauci, privredi i politici. Druženje sa decom i prijateljima joj je najbolje provedeno slobod-no vreme. Nekada se aktivno bavila konjič-kim sportom, čak je bila i držav-na reprezentativka u prepon-skom jahanju. Ta ljubav prema konjima nikada je nije napustila i to je razlog zašto je i upisala Po-ljoprivredni fakultet. Žao joj je što je prekinula bavljenje ovim sportom, ali se nada da će imati vremena da se posveti konjima, barem u penziji…

NOVI SAD – Nakon „Jo-gurt revolucije“, odnosno puča koji je izveo Slobodan Milošević, Ustavnim aman-dmanima na Ustav Srbije iz 1989. godine, a konačno Ustavom Republike Srbije iz 1990. godine, autonomne pokrajine su izgubile svaku nadležnost u oblasti unu-trašnjih poslova. Tako je ukinuta vojvođanska poli-cija, a Vojvodina je prestala da bude jedna od najmirni-jih regija u Evropi. O peri-odu dok je Vojvodina imala svoje bezbednosne službe i kada je svako bio jedna-ko bezbedan na ulici kao u svom stanu, za Slobodnu Vojvodinu pričaju nekadaš-nji načelnik Službe javne bezbednosti SAP Vojvodi-

ne, Jovan Babić, i potpred-sednik ondašnjeg Izvršnog veća Vojvodine i predsed-nik Odbora za unutrašnju politiku, Todor Gajinov.

Decentralizacija ključ uspeha

Babić kaže da je na teritoriji Vojvodine, tokom osamde-

setih godina prošlog veka, u okviru Javne bezbednosti, funcionisao jedan gradski i 12 međuopštinskih sekre-tarijata unutrašnjih poslova sa 38 odeljenja i 83 policij-ske stanice.– Organizacija je bila takva da se izbegne centralizacija rada policije, ali i da se iz-begne uticaj lokalne sredine na načelnike međuopštin-skih sekretarijata, jer je to bio jedini način za stvaranje dobrih rezultata na terenu – kaže Babić. Kako kaže, rad policije je bio potpuno decentralizovan osim u se-gmentima za koje nije bilo bitno da ih poseduje svaka policijska stanica ili bi tako nešto bilo prekupo, kao što je na primer služba forenzi-

ke i visoke kriminalističke tehnike.– U Vojvodini je u to vreme godišnje bilo u proseku oko 22.000 krivičnih dela, od ko-jih je, recimo, svako ubistvo razjašnjeno i procesuirano. Kada je reč o razbojništu i razbojničkim krađama, više od 90% je bilo razjašnjeno i procesuirano, dok su osta-

le kriminalne radnje bile procesuirane u preko 60% slučajeva. To znači da smo u proseku uspešno rešavali oko 80% svih krivičnih dela u pokrajini – kaže Babić.

Dobar standard, dobri rezultati

Babić kaže da je vojvođan-ska policija posedovala ta-kvu tehniku da je čak bila od pomoći i privredi u peri-odu kada im neka sredstva, koja imaju, nisu bila u pot-punosti angažovana. – U to vreme, imali smo instument za otkrivanje or-ganskih tragova i sistem za elektronsku obradu podata-ka koji su bili na evropskom nivou. Jednom je čak mi-nistar unutrašnjih poslova SFRJ Stane Dolanc bio u poseti, pa je video naš si-stem za elektronsku obradu podataka i odmah je zatra-žio da se isti takav napravi u svim republikama – kaže naš sagovornik. Babić, ipak, kaže da je glavni razlog za kvalitet vojvođanske polici-je bila činjenica da je pokra-jina imala izvorna sredstva za njeno finansiranje.– Naša policija je imala i visoki lični standard. Na primer, policajci su unapred znali kada će dobiti stan. Recimo, sredstva Fonda za bezbednost saobraćaja su bila tolika da smo mogli da gradimo i stanove i da ku-pujemo automobile za sao-braćajnu policiju i tehniku za kontrolu saobraćaja – na-vodi on. Jedna od potvrda

nekadaŠnji načeLnik SLužbe jaVne bezbednoSti Sap VojVodine joVan babić

VOJVOĐANSKA POLICIJA JE IMALA VRHUNSKE REZ ULTATE

u to Vreme, na teritoriji VojVodine je bilo rasVetljeno i ProcesuirAno 100% ubistAvA i 90 % rAzboJništAvA i

razbojničkih krađa, dok su ostale kriminalne radnje bile procesuirane u preko 60% slučajeVa. u proseku, uspešno je

rešaVano oko 80% od 22. 000 kriVičnih dela u pokrajini

do- brog rada vojvođanske

policije, kako kaže, jeste i informacija da je o metodama i pravilnima rada, koje je tada ima-la pokrajinska policija, predavano i u Engleskoj.

Druga stvar, koju Babić izdvaja, jeste dobra sa-radnja i međusobno

poverenje i razume-vanje koje su imali

policija i građani. – Imali smo reon-

ske policajce, koji su znali svakog građa-

nina koji tamo živi i oni su znali njega – naveo je Babić. Kako kaže, takozvani kru-pni kriminalci, poreklom iz Vojvodine, uglavnom su bili u inostranstvu, a kada bi do-lazili kući nikada nisu pravi-li probleme jer su znali da u suprotnom više neće izaći iz države.

Samostalna i državna bez-bednost

Todor Gajinov kaže da je organizacija, u to doba, bila takva da je federacija reguli-sala osnove sistema bezbed-nosti, a na tim osnovama su sve republike i pokrajine do-nosile svoje zakone i orga-nizovale službu unutrašnjih poslova. – Dakle, Vojvodina je imala

samostalnu služ-bu unutrašnjih

poslova potčinje-nu funkcionalno samo federaciji. Imala je isti rang kao SUP Srbije – navodi Gajinov.

S druge strane, kako kaže, Državna

bezbednost Vojvodine je bila samostalna u odnosu na Državnu bezbednost Republike Srbije, ali je imala obavezu da sa njom

usklađuje svoj rad. – O praktičnim stvarima u ovom slučaju ne mogu govoriti, ali prema mojim saznanjima, nije bilo proble-ma u saradnji ove dve službe bezbednosti – kaže on. Gaji-nov kaže da je vojvođanska policija uživala veliki ugled zbog svojih rezultata, i zbog svoje opremljenosti, struč-nosti, a kao neke od njenih najboljih delova ističe spe-cijalnu jedinicu sa Klise, i helikoptersku jedinicu koja je imala četiri letelice među kojima i jedan najmoderniji višenamenski helikopter.– Stanje bezbednosti građa-na i građanki Vojvodine u ono doba je bilo na veoma viskom nivou i ne mogu se porediti sa ovim današnjim– zaključio je Gajinov.

Više pripadnika nacional-nih zajednica u policiji

S obzirom da se ovih dana postavlja problem zastuplje-nosti predstavnika nacional-nih zajednica u policiji, Jovan Babić kaže da je u vojvođan-skoj policiji bilo više od 10% Mađara, 7% Jugoslovena, 3% Crnogoraca i Hrvata i Slova-ka... – Mi smo problem rešavali u hodu, školovanjem kadrova. A stvarali smo i poverenje kod nacionalnih zajednica da je dobro da budu u policiji i njihov broj se stalno pove-ćavao – rekao je Babić, uz na-pomenu da je u to doba bilo i više načelnika policije koji su bili pripadnici nacionalnih zajednica. LSV najistrajniji borac za povratak vojvođanske policije

O važnosti postojanja Upra-ve policije za Vojvodinu, Liga socijaldemokrata Voj-vodine priča već duže vreme, a o toj temi je dosta govorio zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš. Primera radi, aprila 2006. godine, dok je bio predsednik Skupštine AP Vojvodine, izjavio je da bi osnivanje pokrajinske poli-cije efikasnije rešilo problem

međunacionalnih incidenata, koji su se u to vreme javljali. Ocenio je i da bi osnivanje uprave policije za Vojvodinu i prenošenje nekih pravosud-nih nadležnosti na Pokrajinu doprinelo stabilizovanju me-đuetničkih odnosa.– Pokrajinska policija bila bi jednako efikasna kao što je bila u vreme dok je postojala, krajem osamdesetih godina. Pokrajinska administracija je, po prirodi stvari, više za-interesovana za stabilizaciju prilika u Vojvodini – rekao je Kostreš. Nekako u isto vreme i sama LSV je putem saopštenja in-sistirala na osnivanju uprave policije za Vojvodinu, koja bi bila u vezi i pod ingerencijom pokrajinske administracije, u cilju uspostavljanja bezbed-nosti svih građana i građanki koji žive na teritoriji AP Voj-vodine. Da se od ove ideje nije odu-stalo ni danas svedoči izjava potpredsednice Skupštine Vojvodine Maje Sedlarević

iz aprila ove godine da zbog porasta kriminala treba for-mirati upravu vojvođanske policije.- Mi ne predlažemo nikakvu paralelnu policiju. Vojvo-đanska policija je postojala, i sve informacije govore u prilog tome da je ona bila i spremnija, i opremljenija i efikasnija nego u ovakvoj organizacionoj strukturi – navela je Sedlarevićeva. Treba napomenuti i da je Branislav Pomoriški, visoki funkcioner LSV, još 2002. godine, kao predsednik gradske vlade u Novom Sadu, pronašao način da pomogne SUP-u Novi Sad. Grad je tada, u okviru ak-cije „Novi Sad – bezbedan grad“, novosadskoj policiji poklonio 20 automobila, 16 kamera za video nadzor, najmodernije radare, 60 pištolja za zatvor na Klisi i mnogo toga drugog, što je najbolji primer kako policija može da funkcioniše ako je decentralizovana.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 11

nekadaŠnji načeLnik SLužbe jaVne bezbednoSti Sap VojVodine joVan babić

VOJVOĐANSKA POLICIJA JE IMALA VRHUNSKE REZ ULTATE

AKCIJA12 SLOBODNA VOJVODINA AKCIJA

NOVI SAD – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uputilo je, pre mesec dana, dopis lokalnim samoupravama u Srbiji da se izjasne koje bi nadležnosti mogle biti prenete na lokalni nivo. Državni sekretar u tom ministarstvu Duško Radako-vić kaže za Slobodnu Vojvo-dinu da je osnovna ideja da se još neke ingerencije spuste na niži nivo, te da je, zbog toga, ovaj dopis prosleđen i lokal-nim samoupravama i mini-starstvima u Vladi Srbije.– Deo ingerencija, kao što su inspekcijske službe, ne mogu biti prenete na lokalni nivo dok ministarstva zakonima to ne učine i u tom kontekstu je ministar već obavio određene razgovore sa svojim kolegama u vladi – kaže Radaković. Pre-ma njegovim rečima, sada se očekuje da će ministar trgo-vine Slobodan Milosavljević omogućiti da se tržišne in-spekcije spuste na nivo lokal-

ne samouprave. – Ja sam siguran da tu po-stoji još niz mogućnosti koje bi mogle da se iskoriste, a sa druge strane mi u ministar-stvu želimo da imamo defini-san stav lokalnih samouprava o pitanjima decentralizacije i njihovih mogućnosti – kaže Radaković.Predsednik Skupštine Grada Novog Sada Aleksandar Jova-nović kaže da je dobro što je ovaj proces počeo, ali i smatra da je 30 dana, koliko je dato lokalnim samoupravama da dostave svoje predloge, suviše malo vremena da bio ovaj po-sao bio kvalitetno obavljen.On, takođe, kaže da nije samo prenošenje ili poveravanje nadležnosti lokalu decen-tralizacija, te da bi pokraji-na takođe morala imati svo-je izvorne nadležnosti koje bi dalje poveravala lokalnim sredinama. Predsednik Skupšti-ne grada Zre-

njanina Aleksandar Marton, smatra da je ovo prvi korak u dobrom pravcu, ali da se tu mora još mnogo raditi. Kako kaže, s obzirom da Ustav Sr-bije trenutno ograničava ovaj proces, u Zrenjaninu su po-kušali da izvuku maksimum u zadatim kordinatama.– Mi smo ocenili da je spušta-nje inspekcijskih službi ono što grad Zrenjanin trenutno može da preuzme. To su tr-žišna, poljoprivredna inspek-cija i inspekcija rada za koje bi bilo sasvim realno da trenut-no funkcionišu na lokalnom novou. Za ostale nadležnosti

je Ustav i dalje brana – za-

ključio je Marton.

SLobodna VojVodina otkriVa:

Inspekcije prelaze u nadležnost lokalnih samouprava

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu uputilo

je, pre mesec dana, dopis lokalnim samoupravama u Srbiji da se izjasne koje bi nadležnosti mogle biti

prenete na lokalni nivo. Osnovna ideja je da se još neke ingerencije spuste na

niži nivo, objašnjava državni sekretar Duško Radaković

NOVI SAD - Gradski odbor Liga socijaldemokrata Vojvo-dine Novi Sad obeležio je 5. jun, svetski Dan zaštite život-

ne sredine. Nekoliko desetina funkcionera GrO LSV obišlo je na biciklovima i rolerima osam tačaka u gradu na koji-ma je narušena životna sredi-na i istaklo table kojima se na to upozorava. - Vožnjom na biciklovima I

rolerima želeli smo da poša-ljemo poruku da treba sma-njiti emisiju štetnih gasova. Kod Futoške pijace, kao i na raskrsnici između Bulevara Oslobođenja I Bulevara Cara Lazara, postavljene su table sa upozorenjem da je tu zagađe-nje najveće. Pored toga, na još šest lokacija, na zelenim povr-šinama širom grada, istaknute su table sa molbom da se na tim mestima ne baca smeće i navedenim adresama deponi-ja – istakla je potpredsednica GrO LSV Novi Sad Aleksan-dra Jerkov. Akcija je zvršena na keju, kod JKP “Vodovod I kanalizacija” gde su ligašice i ligaši čistili i obalu.

Rasizam u Jabuci je primer beznađa društvaNOVI SAD – Državni sekre-tar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić osudio je nedavne rasističke napade u mestu Jabuka nakon ubistva seda-mnaestogodišnjeg Dejana S. u tom mestu.– Rasistički napadi na građa-ne Srbije romske nacional-nosti u Jabuci predstavljaju najstrašniji primer beznađa u kome se naše društvo na-lazi – rekao je Karadžić, za-htevajući da se objave imena uhapšenih mladića osumnji-čenih za ovo delo, što je po-licija kasnije i učinila. Posle ubistva Dejana S. za šta je osumnjičen maloletni Rom B.J. (17) iz istog mesta, poče-le su protestne šetnje koje su se pretvorile u nasilje i šire-nje mržnje prema Romima.– Kriminalci, rasisti i faši-sti već peti dan uzastopno napadaju nedužne građane Srbije i, umesto da imamo pola zemlje na nogama koja će stati u odbranu svojih građana, vidimo pozive da se Romima dostavi hrana i medicinska pomoć, jer iz straha ne izlaze iz kuća. Mi-slim da je vreme da rodbi-na i prijatelji donose hranu

mafijašima u zatvore, a da pošteni građani ove zemlje bez straha mogu da izađu iz svojih kuća – naveo je tada Karadžić. Grupa od 500 ljudi pod plaštom žalosti za ubijenim mladićem je svake večeri posle 22 časa kame-

novala romske kuće uzvi-kujući parole koje pozivaju na linč. Meštani Jabuke čak nisu hteli da razgovaraju sa gradonačelnicom Pančeva Vesnom Martinović i na-čelnikom Policijske uprave Pančevo Zvezdanom Ra-dojkovićem, jer su to uslov-ljavali puštanjem iz pritvora uhapšenih, što je Radojko-vić odbio. Više tužilštvo u Pančevu podnelo je 15. juna zahtev sudu za pokretanje istrage protiv petorice sta-novnika Jabuke koji se sum-njiče za izazivanje nacional-ne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti sa teškim po-sledicama.

Gradski odbor LSV Novi Sad obeležio Dan zaštite životne sredine

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 13

ukratko

NOVI SAD – Vojvođanska akademija nauka i umet-nosti (VANU) trebalo bi da, u naredna dva meseca, uveća svoje članstvo, po-što je u toku izbor novih dopisnih i redovnih, kao i počasnih i inostranih čla-nova, rekao je predsednik te instucije akademik En-dre Pap. U razgovoru za „Slobodnu Vojvodinu“, akademik Pap navodi da je, u skladu sa odobrenjem nadležnih organa u VANU, u ovom roku moguće pri-miti najviše četiri nova do-pisna člana, te da se na ta četiri mesta prijavilo čak 32 kandidata. Među njima su i prof. dr Mikloš Biro, prof. dr Ranko Končar, prof. dr Svenka Savić, mr Stevan Divjaković, prof. dr Radmila Marinković-Ne-dučin i drugi. – Još pokušavamo da ur-giramo kod nadležnih or-gana da se taj broj nešto

poveća, s obzirom na ova-ko veliki broj prijavljenih kvalitetnih kandidata u društvenom, umetničkom, prirodnom, medicinskom i tehničkim poljima. Tre-nutno ističe rok od 15

dana za prigovore, a zatim, u roku od minimum mesec dana zakazujemo izbornu skupštinu. Računamo da bi to bilo negde između 20. i 30. jula – objašnjava Pap. On dodaje da za izbor ino-stranih, počasnih i redov-nih članova VANU nema ograničenja, jer za to nema ni finansijskih izdataka.

Smiruju se tenzije

Pap ocenjuje da izuzetno veliko interesovanje za članstvo u VANU ukazu-je na to da je vojvođan-ska akademija konačno prihvaćena i u Srbiji. Ne raduje ga, međutim, činje-nica da institucionalna sa-radnja sa SANU još uvek ne postoji, iako VANU ima vrlo tesnu saradnju sa većinom akademija iz okruženja. Ipak, navodi on, čini se da je trenutno zavladala pauza u napa-

dima na VANU, koje je, pored SANU, trpela i od crkve i ekstremnih nacio-nalističkih grupa.– Nadam se da nije samo pauza nego prestanak na-pada. Nadam se da ćemo

u nekom momentu doći i do te institucionalne sa-radnje, a individiualna postoji sasvim normalno – ističe Pap, dodajući da on već decenijama sa aka-demikom Olgom Hadžić piše zajedničke radove i monografije, dok je akade-mik Miomir Vukobratović jedan od glavnih u orga-nizacionom odboru Kon-ferencije o intelignetnim sistemima koju VANU organizuje svake godine u Subotici. Takođe, Pap je nedavno sa predsednikom SANU Nikolom Hajdinom prisustvovao svečanosti u Austrijskoj akademiji na-uka.

Saradnja sa Poljskom akademijom nauka

Inače, Endre Pap se ne-davno vratio iz Gdanjska,

gde je na tamošnjim ode-ljenju Poljske akademije nauka održao predavanje. Takođe, dogovorena je zajednička saradnja i na-pravljen Nacrt sporazuma o zajedničkoj delatnosti VANU i odeljka Poljske akademije nauka u Gdanj-sku. Reč je o produbljiva-nju saradnje koja već po-stoji, navodi Pap. – Njihov član, profesor Kalisan je bio gost naše akademije i održao je ovde predavanje. Tada je uspo-stavljena tesna saradnja sa našim članovima koji se bave hemijom, tako da će se, najverovatnije, raditi na zajedničkim naučnim radovima i projektima – objašnjava Pap dodajući da je poljski kolega član Baltičke akademije nauka i priznat u farmaceutskim naukama.

predSednik VojVođanSke akademije nauka i umetnoSti dr endre pap, za SLobodnu VojVodinu

Uskoro prvi tom Enciklopedije Vojvodine

Jedan od najvažnijih poslova na kojima VANU trenutno radi jeste Enciklopedija Vojvodine. Kako za naš list na-vodi predsednik VANU akademik Endre Pap, na jesen ili do kraja godine trebalo bi da bude završeno pisanje odrednica na slova A i B, te da će se, nakon stavljanja tih pomova na sajt, krenuti i u štampanje prvog toma enciklopedije. Paralelno se radi i na ostalim slovima, a ceo projekat Enciklopedije Vojvodine trebalo bi da bude okončan u roku od desetak godina.

VANU osnovana 1979. godine

NOVI SAD – Vojvođanska akademija nauka i umetnosti osnovana je odlukom Skup-štine AP Vojvodine 23. okto-bra 2003. godine. Međutim, taj datum bi se preciznije mo-gao okarakterisati kao datum reosnivanja VANU. Jer, reč je o instituciji koja je naslednica VANU osnovane još 1979. godine, koja je u naletu srp-skog nacionalizma 23. juna 1992. godine ukinuta pro-menom statusa u novosadski Ogranak SANU.Naime, Skupština SAP Voj-vodine 20. juna 1979. godi-ne, uz podršku i pozitivno mišljenje tadašnje SANU kojoj, u to vreme, predsedava akademik Pavle Savić, do-nosi Zakon o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti. Postavljeni su i ciljevi i zadaci nove naučne institucije – „da organizuje, razvija, podstiče i koordinira naučno i umet-ničko stvaralaštvo i primenu rezultata naučnih istraživa-nja, da učestvuje u utvrđi-vanju i ostvarivanju politike društvenog razvoja nauke i umetnosti”. Vojvođanska akademija je označena kao najviša naučna i umetnička ustanova u Vojvodini, a sme-štena je u zgradu Platoneu-ma – palatu koju je još 1861. godine kupio vladika Platon Atanacković sa ambicijom da tu bude budući „Srpski aka-demski institut”.Tadašnja Vojvođanska aka-demija imala je i plodnu me-đunarodnu naučnu saradnju.VANU danas ima 17 članova od čega tri redovna, 14 dopi-snih i dva počasna. Redovni članovi su: akademik Rudolf Kastori (agronom), akade-mik Julijan Tamaš (istoričar književnosti) i akademik En-dre Pap (matematičar), koji je i predsednik VANU. Iako je, zahvaljujući LSV-u novi Statut AP Vojvodine ušla odredba o tome da se VANU finansira iz pokrajin-skog budžeta, ta institucija još nema svoje prostorije, već se služi dvema kancelarijama u Muzeju Vojvodine. Podse-timo i da je na čelu pokrajin-skog parlamenta, u trenutku kada je ponovo osnovana VANU, tog 23. oktobra 2003. godine, bio Nenad Čanak

Veliko interesovanje za članstvo u VANU

lokal14 SLOBODNA VOJVODINA LOKAL

SUBOTICA – Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvo-dine u Subotici pokrenuo je inicijativu u Severnoj Bačkoj za osnivanje seoskih zemljo-radničkih zadruga, kao jednog od načina za bolji plasman po-ljoprivrednih proizvoda. Kako kažu, zalažu se za obnovu i omasovljavanje zemljorad-ničkog zadrugarstva, jer ono na ovom prostoru postoji još od kraja devetnaestog veka. S obzirom na to da je za Subo-ticu ovo veoma važna tema, u njenom sprovođenju su se angažovali svi članovi GrO LSV, među kojima i predsed-nik tog odbora Veljko Vojnić, kao i potpredsednik dr Tibor Murenji. – Poznato je da su u Vojvodi-ni posedi individualnih po-ljoprivrednih proizvođača, u proseku, manji od 4 hektara. Udruživanjem u zadruge koje mogu da budu opšte, sa većim brojem delatnosti i specijalizo-vane – recimo žitarske, voćar-ske, stočarske i drugo, proizvo-đači mogu direktno nabavljati repromaterijal, a ne preko po-srednika, isto tako udruženi mogu da plasiraju svoje proi-zvode bez preprodavaca – kaže Murenji. Polazeći od značaja finansira-nja tekuće proizvodnje, Liga socijaldemokrata Vojvodine se zalaže da se u Repu-blici dugoročno reši sistem finansiranja poljoprivrede, a od posebne važnosti je obezbeđivanje stal-nih i realnih izvora sredstava za te name-ne. – Takođe, merama p o l j o -p r i -vredne politi-ke tre-b a l o bi da s e

obezbedi da državni podsticaji budu usmeravani preko zadru-ga za sva registrovana i neregi-strovana porodična gazdinstva koja ugovaraju proizvodnju i nabavku inputa – kaže on. Dr-žavna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Srbije dr Maja Timotijević kaže da je akcija koju poduzimaju subotičke li-gašice i ligaši pravi put da po-ljoprivredni proizvođači zaštite svoja prava. – Jedino udruženi mogu da pregovaraju sa državom o za-štiti svojih prava i da ostvaruju subvencije, da se bore za bolje uslove rada i lakše dobijanje kredita – navela je ona. Timo-tijevićeva kaže i da se uvećava-njem poljoprivrednih površina podiže njihova ekonomičnost, ali i lakša prodaja poljoprivred-nih proizvoda, kako na doma-ćem tako i na stranom tržištu. Inače, na području Gradske organizacije LSV Subotica već deluje nekoliko mešovitih i specijalizovanih zadruga, a pre-ma onome što se od zadrugara može čuti, oni već osećaju olak-šice i beneficije koje se mogu ostvariti preko tih udruženja. Inače, Zakon jasno definiše da je zadruga organizacija zadru-gara, te da posluje na zadruž-nim principima dobrovoljnosti, solidarnosti, demokratičnosti,

ekonomskog učešća, jednakog prava

upravljanja, sa-mostalnosti, z a d r u ž n o g organizova-nja i među-z a d r u ž n e saradnje.

NOVI SAD – Narodni po-slanik Radovan Radova-nović prosledio je Odboru za poljoprivredu, vodopri-vredu i šumarstvo Skupšti-ne Srbije zahtev Lige soci-jaldemokrata Vojvodine u kojem za subvencionisanje goriva za registrovana po-ljoprivredna gazdinstva. U zahtevu Saveta za po-ljoprivredu LSV, koji je, na predlog predsednice tog saveta dr Maje Timo-tijević, nedavno usvojio Glavni odbor Lige socijal-demokrata Vojvodine, od Vlade Republike Srbije za-hteva se da donese odluku o subvencionisanju dizel goriva za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u visini od 30 dinara po litru. Kako je navedeno u pred-logu koji je podneo Rado-vanović, u Republici Srbiji

danas ima oko 400.000 re-gistrovanih poljoprivred-nih gazdinstava, od čega samo 80.000 poljoprivred-nih proizvođača može da koristi subvencije države, tačnije samo korisnici PIO fonda Republike Srbije. – Smatramo da oni koji se bave poljoprivredom i do-prinose da najvažnija pri-vredna grana u Republici Srbiji opstane, treba da imaju iste uslove, bar što se

goriva tiče. Cena naftnih derivata u poslednjoj go-dini je značajno poskupela i, samim tim, i troškovi po-ljoprivredne proizvodnje su porasli. Subvencionisa-nje naftnih derivata je naj-

manje što država u ovom momentu može da učini za poljoprivredne prizvođače – naveo je Radovanović u dopisu, dodajući da bi sub-vencija mogla da se ispla-ćuje bonovima, po hektaru obradive površine. Kako je potvrdio za Slobodnu Voj-vodinu, sada je sve na Od-boru koji bi na narednoj sednici trebalo da razmo-tri ovu inicijativu, s tim što ne postoji vremenski rok

u kojem sednica mora biti zakazana.

Poljoprivrednici zadovoljni inicijativom

Miroslav Grubanov, pred-

sednik Udruženja poljopri-vrednika “Paori“ iz Crepa-je, pozdravio je inicijativu LSV, dodajući da je svaka pomoć zemljoradnicima dobrodošla, te da bi sub-vencionisanje goriva treba-lo da bude samo početak – Podržavamo ovaj zahtev Lige za subvencionisanje goriva. Svaka pomoć nam je dobrodošla, a ova pomoć bi nam bila značajna pošto predstoji žetva i jesenji ra-

LSV zatražiLa SubVencioniSanje goriVa poLjopriVrednim gazdinStVima

DRŽAVA MORA POMOĆI POLJOPRIVRE DNICIMA

predsednik udruženja poljopriVrednika “paori“ iz crepaje, miroslaV grubanoV, pozdraVio je inicijatiVu lsV, dodajući da je sVaka pomoć zemljoradnicima dobrodošla, te da bi subVencionisanje goriVa trebalo da bude samo početak

Zadrugarstvom do lakšeg plasmana proizvoda

maja timotijeVić

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 15

LSV zatražiLa SubVencioniSanje goriVa poLjopriVrednim gazdinStVima

DRŽAVA MORA POMOĆI POLJOPRIVRE DNICIMA

dovi – naveo je Grubanov.

Petrović: Država da se više anagažuje

Pokrajinski sekretar za po-ljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Daniel Petrović I funkcioner LSV, ističe da bi država usvajanjem tog zahte-va značajno pomogla poljo-privrednicima i smanjila gu-bitke koje trpe zbog visokih cena repromaterijala i niskih otkupnih cena. – Država bi trebalo da razmi-sli i o drugim modalitetima pomoći poljoprivrednicima, ali bi već i olakšica za kupo-vinu govora bila značajna. Ne smemo zaboraviti da je

poljoprivreda jedina grana koja konstantno beleži sufi-cit, uprkos svim problemima sa kojima se zemljoradnici svakodnevno susreću već go-dinama – istakao je Petrović.Predsednica Saveta za poljo-privredu LSV dr Maja Ti-motijević, ističe da zahtev za subvencionisanje goriva nije jedina inicijativa Lige koja je usmerena ka boljitku poljo-privrednih proizvođača.– Jedna od ideja jeste i da se na nivou grada Novog Sada osnuje Veće za poljoprivredu koje bi se bavilo ulaganjem u razvoj poljoprivrede u pri-gradskim naseljima – ista-kla je Timotijevićeva. Ona je navela da je ove godine u

Beogradu za iste namene iz-dvojeno gotovo 10 puta više iz gradskog budžeta, a da je novac usmeren u razvoj po-ljoprivrede u prigradskim naseljima, kao i izgradnju plastenika i staklenika. Miroslav Grubanov dodaje da bi država trebalo da se an-gažuje i po pitanju ograniča-vanja marži na repromateri-jal, čime bi značajno pomogla seljaku, a ne bi ništa izdvajala iz sopstvenog džepa.– Trebalo bi ograničiti zele-naške rabate koje pojedinci ugrađuju u cene repromate-rijala. To bi pojeftinilo pro-izvodnju, a razlika bi ostala nama poljoprivrednicima – kaže on.

Poplave ugrožavaju rod

Osim visoke cene goriva, poljoprivrednicima su velike probleme prouzrokovale i vremenske nepogode. Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dr Maja Timotijević navela je za naš list da je trenutno veoma teško proceniti eventualnu štetu, pošto na nekim njivama još uvek leži voda, dok je na drugima zemlja već popucala. – Rod će svakako biti umanjen zbog vremenskih prilika. Ali na vremenske prilike se unekoliko može uticati, pa je to naša želja da u budućnosti poljoprivrednici što manje zavise od neba – navela je ona. Timotijevićeva je rekla da se nada da će ministrastvo, nakon što se dobija precizne podatke o šteti, moći da pomogne poljoprivrednicima, podsećajući da je budžet namenjen poljoprivredi svake godine sve manji i manji.

TOMAŠEVAC – Povodom jubilarnog 10. Svetskog pr-venstva u Banatskim šora-ma, koje će u Tomaševcu biti održano 3. i 4. jula, juče je u tom mestu otvorena izložba posvećena tom sportu i de-ceniji postojanja Društva za zaštitu banatskih šora. U pro-storijama Mesne zajednice Tomaševac, u okviru izložbe, izložene su fotografije, pla-kati sa prethodnih svetskih prvenstava, dresovi svetskih prvaka, kao i rekviziti - pali-ce i loptice koje se koriste u igri. Jedan od ljudi koji su pre deset godina pokrenuli čitavu priču sa ciljem da nekadašnju tradicionalnu banatsku čo-bansku igru otrgnu od zabo-rava jeste i Bojan Kostreš. – Drago mi je što su šore, kao jedan autentičan banatski i, po mom saznanju, jedini au-

tentični timski sport na teri-toriji Balkana opstale, da su dobile neki svoj novi život. Da sada više nije pitanje da li neko zna za šore, nego da li hoće da ih igra – kazao je Ko-streš. On dodaje da se šorama sada „zarazilo“ mnogo mla-dih ljudi, te da će na predsto-jećem svetskom prvenstvu, pored seniorskih biti i junior-skih ekipa.Kostreš najavljuje da nakon 10. prvenstva, banatske šore kreću u novu fazu.

– Pokušaćemo da šore re-gistrujemo kao sport i kada dobijemo registraciju, onda ćemo pokrenuti jedan veliki projekat za koji u ovom tre-nutku ne mogu da tvrdim da ćemo uspeti - da probamo da šore stavimo pod zaštitu UNESKO-a. Mislim da šore to zaslužuju i ako budemo imali podršku svih ovih div-nih ljudi koji sve ove godine igraju šore i podržavaju nas, mislim da ćemo uspeti – re-kao je Kostreš. Inače, po lo-kalnoj legendi, u koju će vam se zakleti mnogi Tomaševča-ni, bejzbol je nastao tako što je Mihajlo Pupin odneo lop-ticu za šore u Ameriku, pa ih naučio da igraju. Kostreš se ne usuđuje da tvrdi da je baš tako bilo, ali kaže da gde ima dima, verovatno ima i vatre. – Ono što je sigurno jeste da

bejzbol i šore imaju zajed-ničke korene i mnogo pra-vila se podudaraju – naveo je on dodajući da se posled-njih godina sve češće šorači i bejzbolaši okušavaju u oba sporta i na taj način, prema Kostrešvim rečima omogu-ćuju da se ovaj sport sačuva i dalje razvijaSvetsko prvenstvo će biti or-ganizovano na fudbalskom stadionu u Tomaševcu, a učestvovaće 11 ekipa, među kojima i jedna iz Rumunije.

SPort

tomaŠeVac 3. i 4. juLa domaćin deSetog SVetSkog prVenStVau banatSkim šorama

Otvorena izložba palica, loptica i dresova svetskih prvaka

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.org.rs

NOVI SAD - U trenutku dok zaključujemo ovaj broj Slobodne Vojvodine, upra-vo se završava kampanja za izbore u Boru, koja je pod-setila na sve druge kampa-nje u poslednje vreme. Po-litički marketing je odavno prevazišao svaki mogući okvir i pretvorio se u puku kupovinu glasova najrazli-čitijim sredstvima plaćanja, od kojih neka prelaze svaku granicu pristojnosti.Najdrastičniji primer je, na-ravno, bio u Aranđelovcu gde je glasačima deljeno baš svašta: od ovaca i koza, do ginekoloških pregleda, nov-ca i naočara. U Kosovskoj Mitrovici je takođe deljeno svaša - od čokolada, preko kompleta za šah i domine do - novca. Ni u izborima za jednog poslanika Skupštine AP Vojvodine u Žablju nije bilo ništa bolje. Tu su u op-ticaju bile i cigle i novci, uz autobuski prevoz do birač-kom mesta sa ceduljicom. O obećanjima izgradnja ko-ječega uz zabadanje prvog ašova da i ne govorimo.Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Slo-bodnu Vojvodinu da ova či-njenica, da se glasovi danas ovako jefitno i lako kupuju, govori o velikoj političkoj i moralnoj krizi u Srbiji i koliko smo daleko od neke

javne kulture koja bi bila primerena demokratskom društvu. – Mislim i da je to dokaz da demokratiju nismo uspeli da shvatimo kao jednu prak-su koja je zaživela u našem društvu. Mi demokratiju više doživljavamo deklara-tivno, kao neku vrstu parole ili mrtvog slova na papiru – smatra naš sagovornik. Kako kaže, dokle god de-mokratija ne bude postala praksa, a ne samo parola, i dok se na izborima bude manipulisalo na sve načine samo da bi se došlo na vlast, društvo u Srbiji neće moći dalje da se razvija.Stanković kaže i da je uvek bilo takozvane kupovine glasova, ali da se njemu čini da je to u poslednje vreme dosta izraženije nego rani-je.– Strankama su bitni rezul-tati na lokalnim izborima, ali i na pokrajinskim, jer ih oni koriste kao argumente na nekom širem političkom planu, te stoga i dolazi do te kupovine glasova da bi se obezbedio što bolji rezul-tat. Opozicija u tim rezul-tatima vidi argument kroz koji može da potkopava le-gitimitet vlasti na republič-kom nivou, dok vlast svoje dobre rezultate koristi kaže da je njena vladavina dobra

– naveo je on. Da su stran-kama ti izbori važni, kako kaže, svedoči i činjenica da se i u najmanim mestima u Srbiji u predizbornim kam-panjama pojavljuju i lideri stranaka. Stanković kaže da je rešenje za ovaj problem u demokratizaciji unutar samih partija. On smatra da bi davanjem mogućno-sti lokalnim odborima da izbore shvate prvenstveno kao jednu vrstu lokalnog takmičenja, sa njih bio skinut pritisak, a i malver-zacije sa glasačima bi bile manje. – Rešenje je dakle u pro-meni svesti a samim tim i promeni prakse po kojoj se odvija politički život. Ovo rešenje međutim, ima jed-nu olakšavajuću i otežava-juću okolnost. Sve zavisi od ljudi koji vode politički ži-vot. Olakšavajuća okolnost je u tome što nema ničega što bi moglo da ih spreči da to urade ako žele, a oteža-vajuća je da su akteri koji vode stranke manje više isti i presonalno, ali i po načinu razmišljanja – naveo je on.

poLitički anaLitičar dejan Vuk StankoVić za SV ocenjuje

NOVI SAD - U poslednje vre-me se sve više javlja jedna ve-oma loša antidemokratska po-javava kupovine glasova. Iako, to nije neka velika novost, kada su neke stranke u pitanju, zabrinjava što se to sada čini otvorenije i prizemnije nego ikad. Glas građana i građanki je devalviran na vrednost ki-lograma brašna, pregled kod očnog lekara ili jednostavno par hiljada dinara. Kolika god da je kriza, građani i građanke bi ipak trebalo da razmisle o tome da li se isplati na ovakav način narušavati demokratiju i da li će tako vladati najboga-tiji ili najbolji. S druge strane, o etici i moralu stranaka koje

na ovakav način dolaze do po-drške birača ne vredi ni govo-riti, ali zato Liga socijaldemo-krata Vojvodine čista obraza može reći da se tako nečim nikada nije bavila. Da se LSV uvek bavila samo korektnom političkom kampanjom naj-bolje svedoče i dvadeset go-dina postojanja stranke. Na svim lokalnim, pokrajinskim i republičkim izborima, LSV je imala politički korektne i poštene kampanje. Liga svoje glasove nikada nije kupovala

raznim nagradama za glasače i poklanjanjem paketa različi-te sadržine. Jedini motiv funk-cionisanja naše stranke, jeste i uvek je bio, da politku stranke plasiramo do svih građana Vojvodine i Srbije kako bi im život učinili lakšim, boljim i kvalitetnijim. Liga socijalde-mokrata Vojvodine kontinu-irano raste a posebno inten-zivno u poslednjem periodu što je, prema mom mišljenju rezultat naše kampanje koja je zaista strogo kontrolisana i zasnovana na političkim idea-lima i rešenjima problema koji postoje u društvu. Mi smatra-mo da je bilo kakva trgovina glasova kratkog daha. Jedino

što je dugoročno opravdano i valjano jeste politika neke stranke. A oni koji kupuju gla-sove će se pre ili kasnije suočiti sa problemom da će se ti nji-hovi glasači, kada stranke više ne budu imale para, okrenuti drugim parijama. Onda će biti u ozbiljnom problemu. Liga socijaldemokrata Vojvodine nikada neće biti u problemu zato što se naš čitav rad zasni-va našoj političkoj koncepciji i to dugoročno može samo do-neti dobre rezultate.

Liga nije i neće kupovati glasove

Stav

Kolika god da je kriza, građani i građanke bi ipak trebalo da razmisle o tome da li se isplati na ovakav način narušavati

demokratiju i da li će tako vladati najbogatiji ili najbolji. A oni koji kupuju glasove će se

pre ili kasnije suočiti sa problemom da će se ti njihovi glasači, kada stranke više ne budu

imale para, okrenuti drugim partijama

Piše: Dejan Čapo, potpredsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV

kupovina glasova je dokaz

deklarativnog shvatanja

demokratije