1

ISTRAIVANJE JAVNOG MNJENJA DECEMBAR 2013. GODINE

STAV GRAANA SRBIJE PREMA KORUPCIJI

Osmi istraivaki ciklus

UNDP SRBIJA

Miljenja izneta u ovom izvetaju su miljenja autora izvetaja i ne predstavljaju nuno

stanovite Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

* Svi pojmovi koji se u ovom istraivanju koriste u mukom rodu obuhvataju iste pojmove u

enskom rodu.

2

Celine

1. Metodoloke napomene .................................................................................................................... 3

2. Opis uzorka ........................................................................................................................................ 4

3. Uvod .................................................................................................................................................... 5

4. Saetak ............................................................................................................................................... 6

5. Socijalno-ekonomska situacija u zemlji oekivanja graana Srbije .......................................... 8

6. Glavni problemi sa kojima se suoavaju graani Srbije ................................................................ 9

8. Percepcija i shvatanje korupcije .................................................................................................... 15

9. Percepcija korupcije po oblastima ................................................................................................ 19

9.1 Korupcija po sektorima zdravstvo ........................................................................................ 22

10. Borba protiv korupcije ................................................................................................................... 27

11. Percepcija rada Agencije za borbu protiv korupcije ................................................................... 32

3

1. Metodoloke napomene

Istraivanje realizovali Agencija za istraivanje javnog mnjenja CeSID i

UNDP Srbija

Terenski rad U periodu izmeu 7. i 17. decembra 2013. godine

Tip i veliina uzorka Sluajni, reprezentativni uzorak od 600

punoletnih graana Republike Srbije (bez KiM)

Okvir uzorka Teritorija birakog mesta kao najpouzdanija

registarska jedinica

Odabir domainstva Sluajno uzorkovanje bez zamene u okviru birakog mesta, svaka druga kuna adresa od

poetne take

Odabir ispitanika u okviru domainstva

Sluajno uzorkovanje bez zamene izbor ispitanika metodom prvog roendana u odnosu na

dan anketiranja

Istraivaka tehnika Licem u lice u okviru domainstva

Istraivaki instrument Upitnik

Istraivanje javnog mnjenja, koje su realizovali CeSID i UNDP Srbija, sprovedeno je u periodu

izmeu 7. i 17. decembra 2013. godine na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije).

Istraivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 600 graana Srbije.

Kao istraivaki instrument je korien upitnik, formiran u saradnji sa klijentom, koji se

sastojao od 112 pitanja.

Intervjuisanje graana je sprovedeno tehnikom licem u lice, direktnim kontaktom sa

ispitanikom. Prilikom obuke anketara, instruktori su insistirali na sprovoenju i potovanju

dva veoma vana pravila koja, pored samog uzorka, znaajno utiu na reprezentativnost

istraivanja potovanje koraka i pravilo prvog roendana. Potovanjem koraka se obezbeuje

da anketar sveobuhvatno pokrije kompletan istraivaki punkt, dok se pravilom prvog

roendana iskljuuje mogunost da na upitnik odgovaraju samo oni graani koji prvi otvore

vrata domainstva anketaru. Naime, od anketara se zahtevalo da u domainstvu anketira

osobu stariju od 18 godina kojoj je prvoj roendan u odnosu na dan posete. Tako je

obezbeena i polna, obrazovna i starosna reprezentativnost ispitanika.

4

2. Opis uzorka

Na osnovu metodologije koja je uspostavljena prilikom sprovoenja ovog istraivanja

obuhvaene su sledee kategorije ispitanika.

Polna struktura ispitanika: 49% ena i 51% mukaraca.

Prosena starost ispitanika: 48 godina.

Obrazovna struktura ispitanika: Osnovna kola i manje 20% ispitanika,

dvogodinja/trogodinja srednja kola 11% ispitanika, etvorogodinja srednja kola

46% ispitanika, via kola / fakultet 20% ispitanika, uenik/student 3% ispitanika.

Prosena primanja po lanu domainstva (u domainstvima koja su bila obuhvaena

istraivanjem): 17. 835, 00 dinara.

Nacionalnost ispitanika: srpska 88%, maarska 4%, bonjaka 2%, albanska 1%, romska

2%, ostali 3%.

5

3. Uvod

Ovo istraivanje predstavlja deo zajednikog istraivakog projekta organizacije UNDP

Srbija i agencije za istraivanje javnog mnjenja CeSID DOO. U pitanju je osmi

istraivaki ciklus projekta koji je zapoeo u oktobru 2009. godine.

U dosadanjem toku ovog istraivakog projekta jasno se prepoznaju dve faze: prva, do

republikih izbora 2012. godine, i druga, postizborna faza, zakljuno sa decembrom 2013.

godine.

Prvu fazu su karakterisali visoko nepoverenje u glavne institucije sistema, nezadovoljstvo

njihovim radom i malodunost graana kada je re o borbi protiv korupcije i njenih

pojavnih oblika u drutvu.

Druga faza zapoinje formiranjem republike Vlade i hapenjem Miroslava Mikovia,

kada borba protiv korupcije postaje jedan od prioriteta novih vlasti i kada meu

graanima poinje da raste poverenje u institucije, a u oima prosenog graanina Srbije

raste percepcija korupcije kao veoma znaajnog problema sa kojim se Srbija suoava.

Stie se utisak da nas VIII istraivaki ciklus uvodi u treu fazu, u kojoj ivotni standard,

nezaposlenost i siromatvo ponovo skreu panju graana sa problema korupcije.

Poverenje u institucije stagnira ili opada, a graani sve vie gube strpljenje jer borba

protiv korupcije za sada nije dovela do oekivanih i najavljivanih rezultata.

Dobra vest je da graani i dalje shvataju da je korupcija problem. Loa vest je to to

smatraju da u Srbiji u ovom trenutku ima mnogo preih problema, a veina tih problema

je vezana upravo za lo ivotni standard i alarmantno visoku stopu nezaposlenosti.

Kada se na to doda injenica da se u poslednjih mesec dana sve ee govori o vanrednim

parlamentarnim izborima i da su akteri afera koje izlaze na videlo sve ee pojedinci iz

trenutno vladajuih politikih partija, ne treba da nas ude neto loiji rezultati po

pitanju stavova graana o borbi protiv korupcije u ovom trenutku...

6

4. Saetak

Graani Srbije, kada je re o borbi protiv korupcije, jo uvek najvie poverenja imaju

u trenutnu republiku Vladu. Kao i u prolom istraivakom ciklusu, 64% graana

smatra da Vlada pokazuje odreene rezultate u borbi protiv korupcije, a 46%

graana smatra da Vlada treba da bude na elu borbe protiv ove pojave.

Ipak, postoji odreena stagnacija u percepciji rada Vlade na spreavanju korupcije

sve je manje onih koji smatraju da je Vlada veoma efikasna u borbi protiv korupcije,

a nautrb ove grupe dolazi do porasta kategorije ispitanika koji smatraju da je Vlada

malo efikasna u borbi protiv korupcije.

Uporedo sa smanjenom percepcijom borbe protiv korupcije, meu graanima dolazi

i do sve veeg oseaja korumpiranosti unutar glavnih institucija sistema.

U ovom trenutku, procenat graana koji smatraju da su glavne institucije sistema,

poput republike Vlade i Parlamenta, donekle i veoma korumpirane vei je za ak

10% nego pre samo est meseci!

Percepcija nivoa korupcije unutar politikih partija u decembru 2013. godine je

najvia od poetka ovog istraivakog projekta i iznosi ak 80%!

Nivo percepcije korupcije unutar policije, slino kao kod politikih partija, nikada

nije bio vei nego u ovom istraivakom ciklusu 74%!

No, da nije sve tako crno dokazuje injenica da je smanjen nivo direktne interakcije

koju su graani imali sa korupcijom u poslednjih est meseci procenat direktnog

kontakta graana sa korupcijom smanjen je sa 11% na 8%, kao i u jeku borbe protiv

korupcije prolog decembra.

U poslednja dva ciklusa se uspostavio trend prema kome graani imaju sve manje

razumevanja za zloupotrebu javnog poloaja u line ili stranake svrhe i za

ostvarivanje interesa koji je sve samo ne javni. Procenat onih koji ovakvo ponaanje

karakteriu kao koruptivno je preao rekordnih 80% u ovom istraivakom ciklusu!

Graani pokazuju sve manje tolerancije prema darivanju medicinskih radnika, ali i

dalje 58% graana smatra da pokloni koje se daju lekarima ili sestrama nisu mito.

Drutveno poeljni odgovori graana uoavaju se i kroz injenicu da su oni sami,

iako skloni kritici koruptivnog ponaanja drugih, esto spremni da zaobiu pravila

ukoliko im to odgovara.

7

Skoro 60% graana Srbije koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa

korupcijom SAMI su ponudili mito da bi dobili odreenu uslugu!

Lekari i policajci su i dalje profesije koje graani izdvajaju kao najsklonije korupciji,

ali posebnu panju treba obratiti na zabrinjavajui podatak da je za celih 5% vei

broj sluajeva korupcije unutar dravne administracije, tj. meu dravnim

slubenicima!

Svaki peti sluaj korupcije (19%) u poslednja tri meseca odnosi se na dravne

slubenike, to znai da se trend rasta korupcije unutar ove profesije u poslednja tri

ciklusa nastavlja.

Raduje injenica da je broj sluajeva korupcije u kojima je jedna od strana bio

prosvetni radnik (nastavnik) pao na svega 2%, dok su pre samo godinu dana

nastavnici bili deo svakog desetog sluaja korupcije u Srbiji.

Kada je re o sredstvima za borbu protiv korupcije, ispitanici se zalau za stroe

zakonske mere, poboljanje postojeih zakona, ali i za jaanje svesti o korupciji meu

graanima Srbije.

ak 86% ispitanika smatra da se na prevenciji korupcije mora raditi tako to e se

otklanjati njeni uzroci i to je najbolji rezultat od poetka ovog istraivakog

projekta.

Zanimljivo je da prvi put vie od polovine ispitanika (54%) smatra kako bi kontrola

civilnog sektora nad javnom administracijom dovela do smanjenja nivoa korupcije

unutar dravnih organa.

8

5. Socijalno-ekonomska situacija u zemlji oekivanja graana Srbije

Skoro treina graana (31%) u ovom trenutku smatra da se stvari u Srbiji kreu u

dobrom smeru! Ovo je ve trei istraivaki ciklus u kome beleimo gotovo istovetan

procenat graana koji pokazuju optimizam u pogledu budunosti Srbije grafikon 1.

Grafikon 1 Uopteno gledano, da li mislite da stvari u Srbiji idu u pravom ili u pogrenom smeru?

Dobra vest jeste i to to opstaje trend po kome manje od polovine graana Srbije

smatra da se drava kree u loem smeru. Oba nalaza su direktna posledica promene

vladajue garniture posle majskih izbora 2012. godine i ukazuju na to da graani jo

uvek gaje oprezni optimizam kada je re o aktivnostima republikih organa vlasti.

Grafikon 2 Kako biste ocenili svoju sadanju materijalnu situaciju?

12%

14%

73%

13%

16%

71%

23%

32%

45%

19%

32%

49%

21%

31%

48%

Ne zna/ne moe da proceni

U pravom smeru

U pogrenom smeru

2013 decembar

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

1% 1% 0% 1%

0% 1% 0%

1%

1% 1%

12%

9% 10% 9% 9%

35%

31%

45%

37%

37%

45% 45%

31% 36% 36%

6%

14% 13%

16% 18%

2011 novembar 2012 jun 2012 decembar 2013 jun 2013 decembar

Ne zna/BO

Izuzetno dobra

Uglavnom dobra

Podnoljiva

Loa

Nepodnoljiva

9

Zabrinjava injenica da sve gora ekonomska situacija u Srbiji podriva optimizam koji

graani gaje u pogledu budunosti zemlje.

U ovom trenutku beleimo najvei procenat ispitanika koji smatraju da je njihova

materijalna situacija nepodnoljiva (18%) od poetka ovog istraivakog projekta 2009.

godine. Kada uzmemo u obzir da ima jo 36% onih koji svoju ekonomsku situaciju vide

kao lou, dobijamo neto vie od polovine graana u Srbiji iji su materijalni resursi jedva

dovoljni za preivljavanje.

Subjektivni parametar (linu procenu o sopstvenoj materijalnoj situaciji) prati i

objektivni parametar koji nam ukazuje da je proseni iznos primanja po lanu

domainstva u Srbiji u decembru 2013. godine nii nego u junu iste godine i da iznosi

svega 17.835,00 dinara!

Ukoliko se uzme u obzir podatak da sva relevantna istraivanja pokazuju kako su

ivotni standard i nezaposlenost trenutno najvea briga graana Srbije, injenica da

graani sve loije ive, a pri tome pokazuju zavidan stepen optimizma u pogledu

budunosti zemlje, govori da trenutna vladajua koalicija (jo uvek) uiva veliko

poverenje (strpljivih) graana.

Potvrdu ovog nalaza dobijamo i u injenici da je u ovom trenutku ak 45% graana

uvereno da ivi loije nego pre godinu dana, a da ima svega 7% onih ija se materijalna

situacija poboljala u prethodnih 12 meseci.1

Kada su u pitanju oekivanja od idue godine, 18% ispitanika oekuje poboljanje

materijalne situacije, to je za 2% vie nego u junu ove godine i pribliava se

maksimumu optimizma zabeleenom u dosadanjim istraivakim ciklusima od jedne

petine ispitanika koji su oekivali poboljanje sopstvene materijalne situacije u

narednoj godini (nalaz iz decembra 2012. godine).

6. Glavni problemi sa kojima se suoavaju graani Srbije

Krajnje negativni parametri ivotnog standarda koje smo obradili u prethodnoj celini

uslovljavaju i redosled na listi glavnih problema sa kojima se suoavaju graani Srbije

grafikon 3.

1 U junskom istraivakom ciklusu nalazi su bili gotovo istovetni. Svoju materijalnu situaciju je kao loiju nego pre 12 meseci ocenilo 44% ispitanika, dok je 5% izjavilo da ivi bolje nego pre godinu dana.

10

Primarni problem, koji iz ciklusa u ciklus zauzima prvo mesto na ovoj

nepopularnoj listi, jeste nezaposlenost! Vie od dve petine graana Srbije (43%)

smatra nedostatak radnih mesta najveim problemom sa kojim se suoavaju. Upravo je

nemogunost zaraivanja za osnovne ivotne potrebe direktno odgovorna za barem jo

dva problema sa ove liste siromatvo i nedostatak mogunosti za mlade ljude u

Srbiji.

Grafikon 3 Glavni problemi graana Srbije (pregled po istraivakim ciklusima)

Siromatvo je potisnulo korupciju sa drugog na tree mesto liste najveih problema sa

kojima se suoavaju graani. U ovom trenutku, posle nezaposlenosti (koja dominira na

prvom mestu) sledi siromatvo, koje je glavni problem za 18% graana Srbije, dok je

korupcija tek na treem mestu, sa 12% onih koji nju vide kao najvei problem graana

Srbije danas.

1%

1%

1%

2%

3%

2%

4%

5%

7%

12%

21%

41%

1%

1%

2%

3%

1%

1%

3%

5%

9%

9%

23%

40%

1%

2%

2%

1%

2%

3%

3%

7%

6%

15%

14%

44%

0%

1%

1%

1%

2%

4%

3%

6%

6%

15%

15%

44%

0%

0%

1%

2%

2%

2%

4%

7%

9%

12%

18%

43%

Kosovo i Metohija

Odnosi sa Evropom i EU

Zdravstvo

Penzije

Lo obrazovni sistem

Slabost i neefikasnost institucija

Kriminal i bezbednost

Nedostatak mogunosti za mlade ljude

Niske plate

Korupcija

Siromatvo

Nezaposlenost

2013 decembar

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

11

injenica je da i dalje veina graana u prvi plan istie ekonomske probleme, koji

ih realno i najvie tite, ali je oigledno da se svest o problemu korupcije uvruje kod

prosenog graanina ove zemlje. Meutim, stie se utisak da su politika svakodnevica

i loa ekonomska situacija gurnuli problem korupcije u drugi plan i da entuzijazam koji

su graani gajili prema reavanju ovog problema u odreenoj meri jenjava.

7. Iskustva sa korupcijom

Dobra vest je da je smanjen nivo direktne interakcije koju su graani imali sa

korupcijom u poslednjih est meseci grafikon 4.

U junu 2013. godine, 11% ispitanika nam je potvrdilo da su dali mito u vidu poklona ili

novanog iznosa, a procenat onih koji su uestvovali u koruptivnim radnjama sada je

manji za ak 3% i vraen je na nivo iz decembra 2012. godine.

Grafikon 4 Direktno i indirektno iskustvo sa korupcijom (uporedni pregled)

Osim manjeg procenta graana koji su direktno uestvovali u koruptivnim radnjama,

smanjen je i procenat indirektnih saznanja o korupciji. U decembarskom istraivakom

ciklusu smo pronali najmanje ispitanika koji su nam potvrdili da je neko iz njima

najblieg kruga ljudi (rodbina ili prijatelji) imao iskustva sa koruptivnim radnjama!

38%

33% 34%

39%

35%

20%

26%

19% 15% 16%

13% 11%

14%

8% 11%

8%

ok

t.0

9

ma

r.10

ok

t.10

no

v.1

1

jun

.12

de

c.12

jun

.13

de

c.13

ok

t.0

9

ma

r.10

ok

t.10

no

v.1

1

jun

.12

de

c.12

jun

.13

de

c.13

Indirektno iskustvo Direktno iskustvo

12

Svega 19% ispitanika tvrdi da su njima bliski ljudi u prethodna tri meseca imali

iskustva sa korupcijom, to je za 1% nie nego pre godinu dana. Ovo je istovremeno

najnii nalaz od poetka ovog istraivakog projekta. 2

Koje su profesije najpodlonije korupciji?

Graani Srbiji igou pojedine profesije kao sklone korupciji grafikon 5. Trendovi

koje pratimo u poslednja tri ciklusa jasno nam izdvajaju lekare i policajce kao profesije

u kojima su sluajevi korupcije stalno prisutni.

Grafikon 5 Kome ste dali mito u prethodna tri meseca? (procenat od ukupnog broja sluajeva u kojima je ispitanik davao mito u prethodna tri meseca)

Zabrinjava nivo mita (u vidu poklona ili novca) koji su graani u poslednja tri meseca

dali lekarima. U poslednja dva ciklusa skoro polovina od ukupnog broja sluajeva

davanja mita (48%) bila je vezana za zdravstvo i lekare! Rekordni broj sluajeva

davanja poklona i novanog mita lekarima zabeleen je u junu 2012. godine, kada je ak

61% ispitanika potvrdilo ovaj vid korupcije! Neophodno je istai da graani ovde

ubrajaju i sitne poklone u vidu kafe, slatkia ili pia kojim zahvaljuju lekarima i

medicinskom osoblju na dobro uraenom poslu.

Policija u poslednja tri ciklusa varira izmeu 15 i 20%, s tim da je u ovom ciklusu nivo

percepcije korupcije unutar policije za nijansu vei nego pre est meseci.3

2 Procenat ispitanika koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom prepolovljen je u

odnosu na 2009. godinu, kada je sprovedeno prvo istraivanje o korupciji po ovoj istraivakoj metodologiji.

25% 19%

9% 5%

12% 9%

3% 3% 5% 3% 7%

47%

15% 14%

5% 5% 4% 4% 4%

1% 1% 1%

48%

18% 19%

0%

7% 2% 2% 3% 0% 0% 1%

Do

kto

ru

Po

licajcu

Slu

ben

iku

u d

ravno

j ad

min

istraciji

Tu

iocu

Nek

om

dru

go

m

Nastavn

iku

/pro

fesoru

Po

resko

m slu

ben

iku

Carin

iku

Su

diji

Ad

vok

atu / P

ravnik

u

Oso

blju

iz ko

mu

naln

e slu

be

dec.12 jun.13 dec.13

13

Izdvajamo zabrinjavajui podatak da je za ak 5% vei broj sluajeva korupcije

unutar dravne administracije, tj. meu dravnim slubenicima! Svaki peti sluaj

korupcije (19%) u poslednja tri meseca odnosi se na dravne slubenike!4

Udeo ostalih profesija u sluajevima korupcije je ostao na istom nivou ili je ak neto

nii u odnosu na junski ciklus.

Raduje injenica da je broj sluajeva korupcije u kojima je jedna od strana bio prosvetni

radnik (nastavnik) pao na svega 2%, dok su pre samo godinu dana nastavnici bili deo

svakog desetog sluaja korupcije u Srbiji!

Grafikon 6 ta je razlog za davanje mita?

Inicijativa za davanja mita i dalje najee kree od samih graana; znatno su rei

sluajevi u kojima je neko direktno ili posredno traio mito da bi obavio neki posao

grafikon 6. Ovo je trend koji se ne menja i koji nam govori da meu graanima Srbije

postoji zabrinjavajua navika da svoje probleme i potrebe reavaju poklonima bez

straha da e zbog takvog svog postupka biti na bilo koji nain sankcionisani.

Skoro 60% graana Srbije koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom

SAMI su ponudili mito da bi dobili odreenu uslugu!

3 Najvei broj sluajeva direktne korupcije prema policiji je zabeleen u oktobru 2010. i novembru 2011.

godine ak 26%, a najmanji broj onih koji su dali mito policajcu zabeleen je u junu 2013. godine 15%. 4 Najmanji broj graana koji su dali mito dravnim slubenicima zabeleen je u junu i decembru 2012.

godine 9%. Rekordni broj graana koji su dali mito dravnom slubeniku (19%), osim u ovom ciklusu, zabeleili smo i u novembru 2011. godine.

27% 24% 17% 18%

58% 56%

19% 22% 24% 22%

56% 57%

jun.13 dec.13 jun.13 dec.13 jun.13 dec.13 jun.13 dec.13 jun.13 dec.13 jun.13 dec.13

Traili su im mito direktno

Ponudili su plaanje mita kako

bi izbegli probleme sa nadlenima

Ponudili su mito radi dobijanja odreene usluge

Traili su mi mito direktno

Ponudio/la sam plaanje mita kako

bi se izbegli problemi sa nadlenima

Ponudio/la sam mito radi dobijanja

odreene usluge

Indirektno iskustvo Direktno iskustvo

14

Ipak, moramo napomenuti da je broj sluajeva u kojima se od graana direktno

trailo mito za nijansu vei nego pre est meseci (rast sa 19% na 22% u kategoriji

graana kojima je direktno traeno mito). Sa druge strane, kada se radi o indirektnom

iskustvu sa korupcijom, broj sluajeva u kojima se od graana direktno trailo mito

smanjen je u poslednja tri meseca za 3% (sa 27% na 24%).

Grafikon 7 Prosean iznos mita, komparativni prikaz

Zabrinjava podatak da je proseni iznos datog mita u prethodna tri meseca ovog

istraivakog ciklusa po trei put preao 200 evra! Najvei zabeleeni proseni iznos mita

u prethodnih est ciklusa bio je 255 evra, u oktobru 2010. godine. Nalazi iz ovog ciklusa

(proseni iznos mita je 250 evra) ukazuju na to da se visina mita ozbiljno pribliava

rekordnom iznosu iz oktobra 2010. godine.

Dakle, broj sluajeva korupcije u poslednja tri meseca se smanjuje, ali nautrb

smanjenog broja sluajeva korupcije dolazi do porasta ozbiljnosti sluajeva u kojima se

ona koristila, kao i do poveanja rizika za one koji daju i primaju mito, to se vidi kroz

poveanje prosenog iznosa mita u poslednja tri meseca.

Poveanje prosenog iznosa mita u poslednja tri meseca znaajno se odrazilo i na

porodini budet koji je, kao to smo mogli videti, sve manji. Za 34%5 graana koji su

davali mito u poslednja tri meseca ovaj izdatak je predstavljao ozbiljan udar na

porodini budet. I pored toga, graani su ipak odluivali za davanje mita umesto da

probleme reavaju legalnim putem, ime su iskazali nepoverenje i u rad institucija koje

se bave spreavanjem korupcije i u rad institucija u kojima su koristili mito.

5 U istraivanju iz juna 2013. godine takoe smo pronali treinu graana za iji je porodini budet mito

predstavljalo ozbiljan izdatak, tako da se ve moe govoriti o trendu po kome i neto manje imuni graani prihvataju mito kao sredstvo za postizanje cilja mimo utvrenih procedura i pravila.

164 169

255

178

103

168 205

250

0

50

100

150

200

250

300

2009 Okt 2010 Mar 2010 Okt 2011 Nov 2012 Jun 2012 Dec 2013 Jun 2013 Dec

15

8. Percepcija i shvatanje korupcije

Krajem 2012. godine smo zabeleili nagli pad korupcije u percepciji graana Srbije, do

koga je dolo zbog politikih promena i sluajeva hapenja vanih igraa na srpskoj

javnoj sceni grafikon 8.

Grafikon 8 Nivo korupcije u prethodnih godinu dana

Meutim, u poslednja dva ciklusa je dolo do stagnacije u percepciji graana kada je

re o smanjenju nivoa korupcije u Srbiji. U ovom istraivakom ciklusu je za nijansu

smanjen broj onih koji tvrde da se nivo korupcije u Srbiji malo smanjio i ovaj nalaz

ukazuje na to da kod graana jo uvek postoje odreene nedoumice u kom pravcu se

odvija borba protiv korupcije.

Grafikon 9 Nivo korupcije u narednih 12 meseci oekivanja

7%

9%

10%

10%

9%

23%

24%

8%

7%

11%

25%

24%

12%

11%

9%

35%

35%

45%

43%

46%

10%

8%

24%

27%

24%

0%

0%

1%

2%

1%

2011 novembar

2012 jun

2012 decembar

2013 jun

2013 decembar Ne zna/BO

Veoma se poveao

Malo se poveao

Ostao je isti

Malo se smanjio

Veoma se smanjio

11%

9%

13%

15%

13%

16%

19%

4%

7%

9%

21%

21%

9%

8%

7%

38%

36%

33%

37%

43%

13%

12%

34%

28%

27%

1%

3%

7%

5%

2%

2011 novembar

2012 jun

2012 decembar

2013 jun

2013 decembar Ne zna/BO

Veoma poveati

Malo poveati

Ostati isti

Malo smanjiti

Veoma smanjiti

16

Ove nedoumice su verovatno i glavni razlog to meu graanima opada optimizam

kada je u pitanju budunost borbe protiv korupcije u Srbiji grafikon 9.

U odnosu na maksimalna oekivanja od borbe protiv korupcije (decembar 2012.

godine), kada je vie od dve petine graana oekivalo da e se u narednih 12 meseci

smanjiti nivo korupcije u zemlji, trend pada u oekivanjima graana zapoet u junu

2013. nastavlja se i u ovom istraivakom ciklusu.

Trenutno tek 2% graana oekuje da e se nivo korupcije smanjiti u narednih 12

meseci, to je za 3% nie nego pre est meseci. Za nijansu je smanjen (sa 28% na 27%) i

broj graana koji tvrde da e se nivo korupcije malo smanjiti u narednoj godini. Najvie

graana (43%) smatra da se u narednoj godini nita znaajno nee promeniti kada je

re o nivou korupcije u Srbiji i da e sve ostati na istom.

Dobra strana izraene medijske kampanje za nultu toleranciju prema korupciji, kroz

koju su graani upoznati sa posledicama korupcije, jeste i to to je uspostavljen trend

po kome su graani itekako svesni uticaja koji korupcija ima na njihov privatni ivot,

ali i na poslovne i politike prilike u zemlji.

Ovogodinje decembarsko istraivanje je potvrdilo prethodne nalaze, pa tako ak 57%

graana smatra da korupcija u odreenoj meri utie na njihov porodini, lini ivot.

Uticaja korupcije na poslovne prilike svesno je 73%, a uticaja na politike prilike u

naoj zemlji svesno je 84% ispitanika, to potvruje nalaze iz prethodna dva

istraivaka ciklusa.

Osim to su graani sve svesniji sveobuhvatnog uticaja korupcije na svakodnevni ivot

u Srbiji, iz ciklusa u ciklus oni postaju i sve manje tolerantni prema pojavnim oblicima

korupcije u srpskom drutvu grafikon 10.

U poslednja dva ciklusa se uspostavio trend prema kome graani imaju sve manje

razumevanja za zloupotrebu javnog poloaja u line ili stranake svrhe i za ostvarivanje

interesa koji je sve samo ne javni. Procenat onih koji ovakvo ponaanje karakteriu kao

koruptivno preao je rekordnih 80% u ovom istraivakom ciklusu!

Veoma je vano i to to se do sada ukorenjene radnje poput davanja poklona ili

dodatnog plaanja prosvetnim ili zdravstvenim radnicima sve vie percipiraju kao

koruptivne!

Procenat graana koji smatraju da je ovo jedan vid korupcije u prola dva ciklusa preao

je 60%, a u ovom ciklusu je ak 87% ispitanika potvrdilo da su pokloni radnicima u

obrazovanju i zdravstvu jedan od oblika korupcije!

17

Grafikon 10 Da li su i u kojoj meri sledee stvari primeri korupcije?6

Glavni izvor informacija i najvanije sredstvo komunikacije sa graanima o pitanjima

korupcije predstavljaju mediji grafikon 11.

Mediji su u poslednjih est meseci zabeleili znaajan porast kao primarni izvor

informacija o korupciji u odnosu na jun 2013. godine. ak 74% graana informacije o

korupciji dobija putem medija (TV, tampa, internet i radio), to je za 14% vie nego u

junu ove godine.

Posredna saznanja o korupciji predstavljaju veoma vaan izvor informacija o korupciji

u Srbiji, mada njihova objektivnost moe biti problematina. U ovom trenutku 31%

graana informacije o korupciji dobija tako to ih uje u svakodnevnom razgovoru, dok

svaki trei ispitanik tvrdi da se po pitanju korupcije oslanja na informacije koje dobija

od prijatelja i rodbine. Lino iskustvo sa korupcijom potvrdilo je 10% graana, to je za

3% manje nego u junu.

Manji broj sluajeva korupcije u prethodna tri meseca je uslovio da se graani o korupciji

sve vie informiu putem medija, a sve manje kroz sopstvena iskustva i iskustva sebi

bliskih ljudi.

6 Procenti predstavljeni u grafikonu 10 dobijeni su sabiranjem odgovora ispitanika koji su se sloili da se

navedene aktivnosti u osrednjoj meri i u velikoj meri mogu smatrati korupcijom.

46%

56%

54%

56%

56%

59%

61%

44%

52%

53%

55%

54%

55%

60%

52%

60%

64%

64%

66%

70%

77%

53%

63%

69%

64%

68%

70%

73%

81%

81%

85%

87%

86%

84%

88%

Podela poklona tokom izborne kampanje

Korienje javne pozicije za pomo prijateljima i rodjacima

Korienje javne pozicije za dobijanje poklona i novca

Davanje poklona ili novca profesorima ili medicinskom osoblju

Sukob interesa, promocija politikih partija/poslovnih grupa korienjem

dravnog poloaja

Preusmeravanje dravnog budeta na svoje izborne jedinice

Finansiranje neije izborne kampanje, oekujui posebne povlastice u sluaju

pobede

2013 decembar

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

18

Grafikon 11 Izvori informacija o korupciji

Poveana svest graana o korupciji za posledicu ima i neto otriji kritiki odnos

javnosti prema ulozi drave u njenom spreavanju tabela 1.

Tabela 1 Koliko se slaete sa tvrdnjama navedenim u tabeli?

Korupcija uopte Ciklus Ne zna /

BO Slaem

se Delimino se slaem

Delimino se ne

slaem

Ne slaem

se

U Srbiji ne postoji volja za pravim i efikasnim iskorenjivanjem korupcije

dec.12 6 40 20 15 19

jun.13 6 50 19 13 12

dec.13 6 39 22 16 16

Korupcija se moe iskoreniti samo strogim kanjavanjem poinilaca

dec.12 3 71 15 5 6

jun.13 3 73 15 5 4

dec.13 3 72 15 7 4

Korupcija se moe iskoreniti samo otklanjanjem njenih uzroka

dec.12 3 66 18 8 5

jun.13 5 64 18 8 6

dec.13 4 68 18 6 5

Svaka institucija podjednako treba da bude odgovorna za spreavanje i borbu protiv

korupcije u svojim redovima

dec.12 4 71 16 6 3

jun.13 5 73 14 6 2

dec.13 3 73 14 5 5

Specijalizovane institucije (policija, pravosue, Agencija) treba da imaju glavnu re u borbi

protiv korupcije

dec.12 4 68 18 6 4

jun.13 4 58 25 8 5

dec.13 4 64 19 10 4

U borbi protiv korupcije nema saradnje i koordinacije izmeu razliitih institucija

dec.12 17 46 22 9 6

jun.13 14 50 19 10 7

dec.13 14 48 20 11 8

Vie od 60% ispitanika (62%) i dalje tvrdi da u dravi ne postoji volja za pravim i

efikasnim reavanjem problema korupcije.

66%

34% 35%

13%

2%

60%

38%

31%

13%

1%

74%

31% 34%

10%

0%

Mediji Glasine Prijatelji, rodbina Lino iskustvo Drugi izvori

dec.12 jun.13 dec.13

19

Ovo je za nijansu bolji rezultat nego u prethodnom istraivakom ciklusu, kada

se ak 69% graana slagalo sa tim da u dravi nema volje za borbom protiv korupcije.

Treba imati u vidu i injenicu da je skoro treina ispitanika uverena da u dravi postoji

volja za razraunavanjem sa ovim problemom.

Graani su skeptini i prema kaznenim merama za sluajeve korupcije, pa 87%

ispitanika smatra da se jedino pootravanjem i primenom kaznenih mera moe spreiti

korupcija u Srbiji.

Procenat graana koji smatraju da specijalizovane institucije (pravosue, Agencija i

policija) treba da vode glavnu re u borbi protiv korupcije ostao je na istom, veoma

visokom nivou kao i prole godine 83%.

Da se na prevenciji korupcije mora raditi tako to e se otklanjati njeni uzroci smatra

86% ispitanika, to je najbolji rezultat od poetka ovog istraivakog projekta.

9. Percepcija korupcije po oblastima

U osmom istraivakom ciklusu graani pokazuju sve vie nepoverenja u rad

institucija. Ono to je obeleilo ovaj istraivaki ciklus jeste najloiji rezultat politikih

partija ak 80% ispitanika ih smatra korumpiranim organizacijama!

Percepcija nivoa korupcije unutar politikih partija u decembru 2013. godine je najvia od

poetka ovog istraivakog projekta i iznosi ak 80%!

Grafikon 12 Institucije sa nivoom percepcije korupcije iznad 50%

Uporedo sa porastom percepcije korupcije unutar politikih partija, beleimo rast

percepcije nivoa korupcije i u skoro svim institucijama koje graani iz ciklusa u ciklus

55%

63%

63%

74%

76%

64%

66%

64%

74%

77%

51%

52%

56%

69%

72%

51%

62%

65%

68%

72%

59%

59%

74%

71%

80%

Grad/administracija

Carina

Policija

Zdravstvo

Politike partije

nov.11

jun.12

dec.12

jun.13

dec.13

20

smatraju dominantno korumpiranim (zdravstvu, policiji, gradskoj administraciji

itd.) u odnosu na jun 2013. godine grafikon 12.

Jedini izuzetak u ovom istraivakom ciklusu predstavlja carina, kod koje je percepcija

korupcije smanjena sa 62% na 59%.

Sa druge strane, primetan je rast percepcije nivoa korupcije unutar policije, zdravstva i

gradske administracije, a procenti rasta variraju od 3% u zdravstvu do ak 9% u policiji.

Nivo percepcije korupcije unutar policije, kao i kod politikih partija, nikada nije bio vei

nego u ovom istraivakom ciklusu 74%!

Zabrinjava injenica da je, osim porasta percepcije korupcije u institucijama koje

graani smatraju dominantno korumpiranim, dolo i do porasta percepcije nivoa

korupcije unutar glavnih institucija sistema grafikon 13.

Grafikon 13 Nivo percepcije korupcije u glavnim institucijama sistema

Podseamo da je posle izbora 2012. godine dolo do porasta poverenja u institucije

sistema, to je rezultiralo i smanjenom percepcijom nivoa korupcije unutar njih. Tako

je pre samo godinu dana zabeleena najmanja percepcija korupcije unutar dravnih

institucija od poetka ovog istraivakog projekta.

U ovom trenutku, meutim, procenat graana koji smatraju da su glavne institucije

sistema, poput republike Vlade i Parlamenta, donekle i veoma korumpirane vei je

ak za 10% nego pre samo est meseci!

Predsednika drave u ovom trenutku smatra korumpiranim 6% vie ispitanika nego u junu 2013. godine, a ak 11% vie nego prethodnog decembra!

25%

45%

67%

63%

32%

47%

69%

65%

13%

24%

47%

44%

16%

29%

47%

48%

20%

35%

57%

58%

Vojska

Predsednik drave

Vlada

Parlament / zakonodavstvo nov 2011

jun 2012

dec 2012

jun 2013

dec.13

21

Vojska trenutno uiva najvee poverenje graana. Tek svaki peti graanin, odnosno

20% ispitanika, smatra ovu instituciju korumpiranom. Ipak, ak i kada je vojska u

pitanju, beleimo rast percepcije korupcije u ovoj instituciji od 4% u odnosu na

prethodni, junski istraivaki ciklus.

I ostale institucije koje su testirane u ovom istraivakom ciklusu zabeleile su neto

loije rezultate u odnosu na prethodni istraivaki ciklus grafikon 14.

Jedine institucije kod kojih je percepcija korupcije neto nia nego pre est meseci jesu

banke! Korupciju unutar banaka percipira 40% graana, to je za 2% manje nego pre est

meseci.

U ovom istraivakom ciklusu su ak etiri institucije nazadovale u oima graana

kada je re o nivou percepcije u njima mediji, optinska administracija, poreska

uprava i obrazovanje. Za sve navedene institucije beleimo nivo percepcije korupcije

iznad 50%. Negativni rekord dri optinska administracija, koju ak 55% graana

smatra korumpiranom, to je najloiji rezultat od novembra 2009. godine.

Grafikon 14 Percepcija korupcije ostale institucije

Porazna je injenica da je nivo percepcije korupcije u obrazovnim institucijama, tj. u

itavom sistemu obrazovanja, posle stagnacije i pada u prethodna dva ciklusa, opet

znatno porastao, pa tako sada svaki drugi ispitanik smatra obrazovanje u Srbiji

korumpiranim.

28%

36%

36%

49%

49%

45%

52%

52%

50%

41%

54%

30%

36%

36%

50%

45%

45%

51%

55%

49%

42%

55%

22%

27%

35%

38%

41%

36%

38%

40%

46%

48%

49%

30%

35%

32%

42%

41%

34%

44%

46%

44%

45%

49%

31%

36%

40%

40%

43%

46%

46%

50%

51%

55%

55%

Verska tela

NVO

Komunalne slube

Banke, finansijski sektor

Poslovni/privatni sektor

Katastar

Programi meunarodne pomoi i donacije

Obrazovanje

Poreska uprava

Optinska uprava

Mediji

nov 2011

jun 2012

dec 2012

jun 2013

dec.13

22

9.1 Korupcija po sektorima zdravstvo

Zdravstvo, prema shvatanju graana, spada u jednu od dominantno korumpiranih

oblasti svakodnevnog ivota.

ak 71% ispitanika percipira postojanje korupcije u zdravstvu, a ak 48% sluajeva

direktne korupcije u poslednja tri meseca vezano je upravo za zdravstvo, tj. za poklone i

mito lekarima i medicinskom osoblju.

Na skali od 1 do 5, pri emu 1 oznaava da korupcije nema, a 5 da je korupcija veoma

mnogo zastupljena, nai ispitanici su zdravstvo pozicionirali veoma visoko, sa ocenom

3,99, to je za nijansu vie nego u prethodna dva istraivaka ciklusa, kada se ocena na

skali kretala oko 3,90.

Grafikon 15 Percepcija korupcije u zdravstvu

Vie od dve petine ispitanika smatra da je korupcija unutar zdravstvenog sistema veoma

mnogo izraena, a 27% smatra da je u ovoj oblasti ima mnogo!

Svega 5% graana sumnja u postojanje korupcije u zdravstvu, a samo 2% graana tvrdi

da korupcije u zdravstvu nema!

Graani do saznanja o postojanju korupcije u zdravstvu uglavnom dolaze iz posrednih

izvora grafikon 16. etvrtina graana se o pojavnim oblicima korupcije u zdravstvu

obavetava putem medija i medijskih sadraja, dok je 45% graana o korupciji dobilo

informacije od najbliih prijatelja i roaka.

37

29

25

9

1

38

26 26

8

3

41

27 25

5 2

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Veoma mnogo Mnogo Osrednje Malo Nimalo

dec.12 jun.13 dec.13

23

Dobra vest je to to je znatno smanjen broj onih koji su se u to lino uverili

(mada ima sve vie onih koji smatraju da korupcija u zdravstvu postoji).

Grafikon 16 Na osnovu ega smatrate da je kod nas rairena korupcija u zdravstvu?

U prethodna dva ciklusa smo beleili trend rasta linog iskustva graana sa korupcijom

u zdravstvu. Tako je u junu 22% ispitanika tvrdilo da su se lino uverili u postojanje

korupcije u zdravstvu. est meseci kasnije, procenat ispitanika sa linim iskustvom o

postojanju korupcije u zdravstvu smanjio se za 7%, to se moe tumaiti i neto

manjim brojem sluajeva korupcije u poslednja tri meseca.

Iako je broj graana koji su imali lino iskustvo sa korupcijom u zdravstvu neto manji,

stav graana prema korupciji u zdravstvu generalno se nije mnogo izmenio tabela 2.

Broj ispitanika koji opravdavaju sitne poklone lekarima i medicinskom osoblju je ostao

na nivou iz prethodna dva istraivanja i trenutno iznosi 58%. Jo 55% ispitanika smatra

da je normalno dati poklon medicinskom radniku koji vam omogui obavljanje

medicinske intervencije preko reda.

Kada je u pitanju korupcija u zdravstvu, uoavaju se kontradiktorni stavovi graana

iako sa jedne strane opravdavaju poklone i ulazak preko reda u medicinsku ustanovu,

sa druge strane ak 81% graana smatra da su mito i korupcija rak-rana srpskog

zdravstva!

7

18

41

23

5

6

7

22

42

18

8

3

10

15

45

26

4

0

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

Ne znam, ne mogu da ocenim

Lino iskustvo (vama ili vaim najbliim neko je traio novac, poklon ili neku uslugu)

Iz iskustva vaih prijatelja, roaka, komija ...

Putem informacija iz medija

Vidim da zdravstveni radnici imaju male plate, a dobro ive, to znai da verovatno primaju

mito

Smatram da korupcija u zdravstvu nije rairena

dec.13 jun 2013 dec. 2012

24

Istovremeno, 55% ispitanika se zalae za potpunu zabranu davanja bilo kakvih

poklona medicinskim radnicima, pa ak i najmanjih sitnica.

Tabela 2 Koliko se slaete sa tvrdnjama navedenim u tabeli?

Zdravstvo Ciklus ne

zna/BO slaem

se delimino se slaem

delimino se ne

slaem

ne slaem se

Pie, kafa ili bombonjera koje se daju lekarima ili sestrama nisu mito, to je samo panja prema

ljudima koji nam ine usluge i pomau nam

dec.12 5 36 23 15 21

jun.13 4 40 19 19 19

dec.13 5 37 21 19 19

Mito i korupcija su rak-rana naeg zdravstva

dec.12 6 57 23 7 7

jun.13 6 57 20 11 7

dec.13 4 59 22 11 5

Ako hoe neto preko reda, normalno je da da neto onome ko ti je pomogao

dec.12 5 19 20 18 37

jun.13 6 24 19 19 32

dec.13 7 23 22 22 27

Nije poteno da se korupcija opravdava malim platama zaposlenih u zdravstvu

dec.12 6 59 18 10 7

jun.13 6 69 14 5 6

dec.13 6 62 16 9 7

Korupcije u zdravstvu ne bi bilo da pacijenti ne nude mito lekarima i sestrama

dec.12 6 24 23 20 27

jun.13 8 25 20 20 27

dec.13 7 29 19 19 27

Trebalo bi zabraniti da se bilo ta daje lekarima i sestrama, pa i najmanje sitnice

(pie, kafa, okolada)

dec.12 5 38 22 14 21

jun.13 7 34 15 14 29

dec.13 7 37 18 17 22

Kada je re o percepciji korupcije meu medicinskim radnicima, situacija je veoma

slina onoj iz prethodna dva istraivaka ciklusa grafikon 17.

Grafikon 17 Percepcija nivoa korupcije kod zdravstvenih radnika u Srbiji

25

Sve je vie graana koji su uvereni da su lekari nosioci korupcije i da je meu njima

korupcija veoma izraena. Skoro polovina ispitanika (48%) uverena je da su lekari

prilino ili veoma korumpirani.

Broj onih koji veruju u apsolutnu korumpiranost lekara je porastao za 6% u odnosu na

junski istraivaki ciklus!

Kod ostalih medicinskih radnika se takoe belei porast percepcije korupcije u odnosu

na prethodna dva ciklusa. Graani najvie veruju u potenje administrativnih radnika u

bolnicama i zdravstvenim ustanovama, slede medicinske sestre i tehniari, a posle

lekara najvie korupcije graani percipiraju kod radnika filijala RFZO.

Grafikon 18 Percepcija nivoa korupcija u medicinskim ustanovama

7

5

8

13

13

13

5

5

6

28

27

26

15

12

12

20

23

17

4

3

2

9

9

5

24

27

23

23

22

23

7

6

9

8

5

9

27

27

25

21

20

19

19

20

16

18

21

18

15

15

16

12

12

16

29

26

22

19

18

18

12

14

16

10

10

12

36

40

46

18

20

23

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

Med

icin

ske

sest

re i

te

hn

iar

i

Ad

min

istr

ativ

no

oso

blj

e u

b

oln

icam

a L

ekar

i

Fil

ijal

e R

epu

bli

ko

g

fon

da

zdra

vstv

eno

g

osi

gu

ran

ja

ne zna/BO

uopte nisu korumpirani

malo su korumpirani

umereno su korumpirani

prilino su korumpirani

veoma su korumpirani

26

Trendovi koji se tiu nivoa korupcije u razliitim medicinskim ustanovama, a koji su

uspostavljeni u prethodna dva ciklusa, i dalje vae. Nivo korupcije je najizraeniji u

kliniko-bolnikim centrima, klinikim centrima i optim bolnicama, dok se znatno

manji nivo korupcije vezuje za rehabilitacione centre i domove zdravlja.

Tabela 3 Da li je potrebno mito za

Da li je potrebno mito za...? Ciklus Ne zna /

BO Ne, nije

potrebno mito Potrebno je

mito

Obian pregled

dec.12 31 63 6

jun.13 23 73 4

dec.13 32 60 8

Laboratorijski pregled

dec.12 32 64 4

jun.13 25 70 5

dec.13 34 58 8

Specijalistiki pregled

dec.12 37 38 25

jun.13 28 44 28

dec.13 39 36 25

Smetaj u zdravstvenu ustanovu

dec.12 44 29 27

jun.13 37 32 31

dec.13 46 28 26

6

6

11

10

8

11

15

16

23

15

16

23

23

25

29

15

16

12

5

6

5

4

3

4

5

3

4

7

7

8

32

28

27

15

17

15

9

9

8

9

9

7

13

13

9

26

25

17

26

26

24

20

23

18

22

20

17

26

24

20

13

13

18

25

24

20

26

22

22

26

26

22

19

18

16

8

12

15

18

18

26

25

27

26

23

26

28

13

13

18

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

Do

mu

zd

ravl

ja

Op

to

j bo

lnic

i K

lin

ik

o

bo

lni

ko

m c

entr

u K

lin

ik

om

cen

tru

Reh

abil

itac

ion

om

ce

ntr

u (

ban

je,

lei

lit

a i

sl..

.)

ne zna/BO

ne postoji uopte

u maloj meri

u osrednjoj meri

u velikoj meri

u veoma velikoj meri

27

Operaciju

dec.12 37 16 48

jun.13 29 22 49

dec.13 39 19 42

Operaciju preko reda

dec.12 37 9 55

jun.13 34 8 58

dec.13 43 5 52

Produenje bolovanja kod lekarske komisije

dec.12 60 18 22

jun.13 59 18 23

dec.13 65 15 20

Korupcija je rezervisana za sloenije medicinske aktivnosti, poput operacije, operacije

preko reda ili smetanja u zdravstvenu ustanovu, dok se za obine i laboratorijske

preglede lekarima ne mora davati mito.

10. Borba protiv korupcije

Efikasna borba protiv korupcije zahteva pre svega rad na kvalitetnijoj kontroli dravnih

slubi i suzbijanju korupcije unutar organa koji se bave sprovoenjem zakona.

Prema miljenju graana, neadekvatna kontrola dravnih slubi i visok nivo korupcije

u organima za sprovoenje zakona predstavljaju glavne faktore koji ometaju borbu

protiv korupcije grafikon 19.

Grafikon 19 Faktori koji ometaju borbu protiv korupcije u Srbiji

28

Dve petina graana izdvaja neadekvatnu kontrolu dravnih slubi, a neto manje od

treine korupciju unutar organa za sprovoenje zakona kao glavne prepreke za

efikasnu borbu protiv korupcije. Kada se na to doda uobiajena praksa meu

graanima Srbije da se problemi reavaju korienjem veza mimo zakonskih procedura,

jasno se uoavaju prepreke koje treba prevazii kako bi se nivo korupcije u budunosti

smanjio.

Spremnost graana da koriste sva sredstva kako bi reili neki problem ili ostvarili neki

svoj cilj moe se prepoznati i u injenici da se izmeu dva istraivaka ciklusa smanjio

procenat onih ispitanika koji ne bi dali mito slubeniku ako bi on to od njih zatraio, a

porastao broj onih koji bi dali mito ako bi imali dovoljno novca grafikon 20.

11%

20%

17%

29%

25%

31%

32%

47%

7%

21%

14%

25%

33%

37%

35%

53%

7%

20%

18%

27%

27%

30%

34%

42%

5%

15%

21%

23%

28%

29%

30%

42%

10%

18%

20%

28%

30%

30%

31%

41%

Nedovoljan broj mesta za prijavu korupcije

Pasivnost graana

Neznanje graana ili nedovoljno znanje njihovih prava

Nesavreno zakonodavstvo ili kazne za korupciju (blage kazne i sl.)

Odsustvo volje kod politikih lidera da kontroliu korupciju

Uobiajena praksa da se problemi reavaju korienjem veza mimo zakona

Rasprostranjena korupcija u organima za sprovoenje zakona

Neadekvatna kontrola dravnih slubi

2013 dec

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

29

Grafikon 20 Ukoliko biste se nali u situaciji da vam neko direktno trai mito, ta

biste uradili?

Procenat ispitanika koji ne bi dali mito spao je sa 46% na 40%, to znai da se vratio na

nivo iz decembra 2012. godine, dok je nivo onih koji su spremni da daju mito u vidu

novca porastao na jednu petinu od ukupnog broja ispitanika.

Broj ispitanika koji su spremni da daju mito vratio se na nivo iz marta 2010. godine, kada

je takoe jedna petina ispitanika bila spremna da plati kako bi mimo zakonskih

procedura reila problem ili uspeno obavila posao.

Sa druge strane, nastavlja se stagnacija u kategoriji onih ispitanika koji bi sluaj u kome

se od njih trailo mito prijavili organima za sprovoenje zakona, a dolo je do pada u

kategoriji ispitanika koji bi sluaj korupcije prijavili nadlenoj upravi.

Tek svaki jedanaesti ispitanik je spreman da prijavi nadlenoj upravi sluaj korupcije u

koji je direktno umean neko od njenih slubenika!

Za koje organe graani smatraju da treba da budu nosioci borbe protiv korupcije?

Vlada Republike Srbije je i dalje primarni izbor veine ispitanika kada je u pitanju

borba protiv korupcije grafikon 21. U ovom trenutku 46% ispitanika je uvereno da je

jedino republika Vlada u stanju da se suprostavi korupciji u zemlji. Ovo je drugi

istraivaki ciklus za redom u kome graani izdvajaju Vladu kao organ koji bi trebalo

da povede borbu protiv korupcije.

8%

10%

10%

15%

13%

29%

33%

7%

11%

11%

17%

11%

26%

33%

4%

9%

14%

18%

24%

34%

40%

7%

14%

14%

17%

18%

32%

46%

6%

15%

9%

20%

19%

28%

40%

Prijavio/la bih novinarima

Nita ne bih uinio/la, ekao/la bih da se situacija promeni

Prijavio/la bih upravi

Platio/la bih ukoliko imam novac

Prijavio bih organima za sprovoenje zakona

Potraio bih nekog da mi pomogne bez plaanja mita

Ne bih platio/la

2013 dec

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

30

Grafikon 21 Nosioci borbe protiv korupcije

Vlada se od samog poetka prepoznaje kao organ od koga graani dosta oekuju u

ovom procesu, a u poslednja dva ciklusa je preuzela primat u borbi protiv korupcije od

policije (mada se procenat onih koji smatraju da je policija najadekvatniji organ za

suprotstavljanje korupciji u zemlji ipak neto poveao u odnosu na junski istraivaki

ciklus, sa 39% na 41%).

Neto slabije medijsko eksponiranje u poslednjih est meseci dovelo je do toga da 6%

manje ispitanika prepoznaje Agenciju za borbu protiv korupcije kao nosioca u borbi

protiv ove pojave. Sa druge strane, kada je u pitanju sudstvo, porastao je broj ispitanika

koji od sudstva u ovom trenutku oekuju vie napora u suprotstavljanju korupciji.

40% ispitanika koji smatraju da sudstvo treba da predvodi borbu protiv korupcije

predstavlja najbolji rezultat koji je sudstvo postiglo u dosadanjem toku ovog

istraivakog projekta!

Graani smatraju da bi se borba protiv korupcije morala voditi kroz uvoenje stroih

sankcija za poinioce ovog krivinog dela. Za stroge sankcije i kaznene mere se zalae

82% ispitanika, to jo jednom potvruje da graani daju primat ovom nainu borbe

protiv korupcije u odnosu na ostala reenja.

1%

1%

7%

3%

3%

4%

2%

11%

24%

13%

47%

46%

1%

1%

5%

5%

6%

9%

2%

18%

37%

26%

49%

41%

1%

2%

3%

3%

3%

5%

10%

19%

27%

35%

39%

43%

1%

1%

7%

3%

5%

5%

5%

16%

40%

29%

41%

46%

Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti

NVO

Specijalne elitne jedinice

Dravna revizorska institucija

Parlament

Predsednik

Zatitnik graana

Graani (pokreti graana)

Sudstvo

Agencija za borbu protiv korupcije

Policija

Vlada

dec.13

jun.13

dec.12

jun.12

31

Grafikon 22 Sredstva za borbu protiv korupcije

Ispitanici mnogo oekuju i od poboljanja zakonskih mera i od jaanja svesti o

korupciji meu graanima Srbije. Po 67% ispitanika podrava i jedan i drugi vid borbe

protiv korupcije.

Vrlo je zanimljivo da ima sve vie onih koji cene ulogu kontrole civilnog sektora nad

javnom administracijom kako bi se u njoj smanjio nivo korupcije. Vie od polovine

ispitanika (54%) smatra dobrom idejom da se civilni sektor to vie ukljui u kontrolu

rada javne administracije.

Kada je re o tome kako graani trenutno percipiraju rad republike Vlade na

suzbijanju korupcije u Srbiji, uoava se stagnacija grafikon 23.

Iako je procenat onih koji smatraju da postoji odreeni stepen efikasnosti u naporima

Vlade da se suzbije korupcija u zemlji isti kao u prethodnom ciklusu (64%), smanjio se

procenat onih koji napore Vlade ocenjuju kao vrlo efikasne, a poveao broj onih koji

smatraju da su ti napori malo efikasni.

Trenutna stagnacija je proizvod oekivanja graana da se ree 24 sporne privatizacije i

da se zavre sudski procesi u korupcionakim sluajevima koji su zapoeti u

prethodnih 12 meseci.

30%

38%

41%

46%

48%

49%

66%

21%

40%

43%

47%

47%

44%

71%

33%

45%

51%

60%

61%

69%

79%

24%

39%

47%

53%

62%

64%

81%

26%

43%

54%

67%

64%

67%

82%

Poveanje plata slubenika u javnom sektoru

Transparentnost u donoenju administrativnih odluka

Jaanje kontrole civilnog (nevladinog) sektora nad javnom administracijom

Jaanje javne svesti o korupciji

Jaanje kontrole drave nad javnom administracijom

Poboljanje zakonskih mera (novi antikorupcijski zakon, meunarodne konvencije...)

Stroge kaznene mere

2013 dec

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

32

Grafikon 23 Efikasnost Vlade Republike Srbije u borbi protiv korupcije

11. Percepcija rada Agencije za borbu protiv korupcije

Prepoznatljivost rada Agencije za borbu protiv korupcije meu graanima Srbije

uopte nije sporna. U ovom trenutku 77% graana je svesno postojanja Agencije i

njenih aktivnosti grafikon 24.

Grafikon 24 Prepoznatljivost Agencije za borbu protiv korupcije

8%

2%

32%

23%

35%

11% 9%

49%

22%

9% 9% 11%

53%

21%

6% 7% 7%

57%

20%

8%

Ne zna/BO Vrlo efikasna Malo efikasna Uglavnom neefikasna

Uopte nije efikasna

2012 jun 2012 decembar 2013 jun 2013 dec

60% 65% 63%

75% 77% 77% 77%

2010 mart 2010 oktobar

2011 novembar

2012 jun 2012 decembar

2013 jun 2013 dec

33

U poslednja tri istraivaka ciklusa nalazimo istovetan rezultat u pogledu

prepoznatljivosti ove institucije meu ispitanicima, to ukazuje na to da je Agencija

uspela da se adekvatno predstavi i profilie meu graanima Srbije.

Grafikon 25 Doprinos Agencije borbi protiv korupcije

Problem sa kojim se Agencija suoava jeste neto mirniji period u njenom radu, uz

slabije medijsko praenje njenih aktivnosti, koji je nastupio po okonanju praenja

finansiranja izborne kampanje, to je dovelo do smanjene percepcije aktivnosti ove

institucije u oima prosenog graanina. Samim tim smanjio se i procenat graana koji

smatraju da Agencija daje adekvatan doprinos borbi protiv korupcije u ovom trenutku.

Neophodno je istai da je i dalje veoma visok procenat graana koji ne znaju kakvi su

dometi Agencije u borbi protiv korupcije. Iz ciklusa u ciklus pronalazimo skoro treinu

graana koji ne umeju da nam odgovore na ovo pitanje, to se moe tumaiti njihovim

nepoznavanjem rada i mandata ove institucije.

U odnosu na jun 2013. godine, procenat ispitanika koji smatraju da Agencija delimino

i znatno doprinosi borbi protiv korupcije smanjio se za ak 8%. U skladu s tim, za 8%

se poveao broj onih koji tvrde da Agencija malo doprinosi ili nimalo ne doprinosi

borbi protiv korupcije.

Grafikon 26 Da li je Agencija u stanju da kontrolie finansiranje politikih partija?

20%

14%

13%

20%

10%

12%

16%

29%

32%

36%

38%

35%

31%

35%

15%

24%

22%

19%

24%

24%

17%

2%

3%

2%

3%

5%

5%

4%

33%

28%

27%

20%

26%

28%

29%

2010 mart

2010 oktobar

2011 novembar

2012 jun

2012 decembar

2013 jun

2013 dec

Ne zna/BO

Znatno

Delimino

Malo

Uopte ne

34

Pored toga, sve manje graana veruje u mogunosti Agencije za borbu protiv korupcije

da kontrolie finansiranje politikih partija grafikon 26.

Naspram maksimalnih 27% ispitanika koji su, u junskom ciklusu od pre est meseci,

smatrali da Agencija delimino i u potpunosti moe da kontrolie finansiranje

politikih partija, u ovom istraivakom ciklusu nalazimo neto manje od jedne petine

onih koji tvrde to isto.

17%

24%

39%

16%

4%

27%

19%

32%

19%

3%

27%

23% 24% 23%

4%

30%

23%

29%

16%

3%

Ne zna/BO Uopte nije Veoma malo Delimino jeste U potpunosti

2012 jun 2012 decembar 2013 jun 2013 dec