1

ISTRAŽIVANJE JAVNOG MNJENJA – DECEMBAR 2013. GODINE

STAV GRAĐANA SRBIJE PREMA KORUPCIJI

Osmi istraživački ciklus

UNDP SRBIJA

Mišljenja izneta u ovom izveštaju su mišljenja autora izveštaja i ne predstavljaju nužno

stanovište Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

* Svi pojmovi koji se u ovom istraživanju koriste u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u

ženskom rodu.

2

Celine

1. Metodološke napomene .................................................................................................................... 3

2. Opis uzorka ........................................................................................................................................ 4

3. Uvod .................................................................................................................................................... 5

4. Sažetak ............................................................................................................................................... 6

5. Socijalno-ekonomska situacija u zemlji – očekivanja građana Srbije .......................................... 8

6. Glavni problemi sa kojima se suočavaju građani Srbije ................................................................ 9

8. Percepcija i shvatanje korupcije .................................................................................................... 15

9. Percepcija korupcije po oblastima ................................................................................................ 19

9.1 Korupcija po sektorima – zdravstvo ........................................................................................ 22

10. Borba protiv korupcije ................................................................................................................... 27

11. Percepcija rada Agencije za borbu protiv korupcije ................................................................... 32

3

1. Metodološke napomene

Istraživanje realizovali Agencija za istraživanje javnog mnjenja CeSID i

UNDP Srbija

Terenski rad U periodu između 7. i 17. decembra 2013. godine

Tip i veličina uzorka Slučajni, reprezentativni uzorak od 600

punoletnih građana Republike Srbije (bez KiM)

Okvir uzorka Teritorija biračkog mesta kao najpouzdanija

registarska jedinica

Odabir domaćinstva Slučajno uzorkovanje bez zamene – u okviru biračkog mesta, svaka druga kućna adresa od

početne tačke

Odabir ispitanika u okviru domaćinstva

Slučajno uzorkovanje bez zamene – izbor ispitanika metodom prvog rođendana u odnosu na

dan anketiranja

Istraživačka tehnika Licem u lice u okviru domaćinstva

Istraživački instrument Upitnik

Istraživanje javnog mnjenja, koje su realizovali CeSID i UNDP Srbija, sprovedeno je u periodu

između 7. i 17. decembra 2013. godine na teritoriji Republike Srbije (bez Kosova i Metohije).

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 600 građana Srbije.

Kao istraživački instrument je korišćen upitnik, formiran u saradnji sa klijentom, koji se

sastojao od 112 pitanja.

Intervjuisanje građana je sprovedeno tehnikom „licem u lice“, direktnim kontaktom sa

ispitanikom. Prilikom obuke anketara, instruktori su insistirali na sprovođenju i poštovanju

dva veoma važna pravila koja, pored samog uzorka, značajno utiču na reprezentativnost

istraživanja – poštovanje koraka i pravilo prvog rođendana. Poštovanjem koraka se obezbeđuje

da anketar sveobuhvatno pokrije kompletan istraživački punkt, dok se pravilom prvog

rođendana isključuje mogućnost da na upitnik odgovaraju samo oni građani koji prvi otvore

vrata domaćinstva anketaru. Naime, od anketara se zahtevalo da u domaćinstvu anketira

osobu stariju od 18 godina kojoj je prvoj rođendan u odnosu na dan posete. Tako je

obezbeđena i polna, obrazovna i starosna reprezentativnost ispitanika.

4

2. Opis uzorka

Na osnovu metodologije koja je uspostavljena prilikom sprovođenja ovog istraživanja

obuhvaćene su sledeće kategorije ispitanika.

Polna struktura ispitanika: 49% žena i 51% muškaraca.

Prosečna starost ispitanika: 48 godina.

Obrazovna struktura ispitanika: Osnovna škola i manje 20% ispitanika,

dvogodišnja/trogodišnja srednja škola 11% ispitanika, četvorogodišnja srednja škola

46% ispitanika, viša škola / fakultet 20% ispitanika, učenik/student 3% ispitanika.

Prosečna primanja po članu domaćinstva (u domaćinstvima koja su bila obuhvaćena

istraživanjem): 17. 835, 00 dinara.

Nacionalnost ispitanika: srpska 88%, mađarska 4%, bošnjačka 2%, albanska 1%, romska

2%, ostali 3%.

5

3. Uvod

Ovo istraživanje predstavlja deo zajedničkog istraživačkog projekta organizacije UNDP

Srbija i agencije za istraživanje javnog mnjenja CeSID DOO. U pitanju je osmi

istraživački ciklus projekta koji je započeo u oktobru 2009. godine.

U dosadašnjem toku ovog istraživačkog projekta jasno se prepoznaju dve faze: prva, do

republičkih izbora 2012. godine, i druga, postizborna faza, zaključno sa decembrom 2013.

godine.

Prvu fazu su karakterisali visoko nepoverenje u glavne institucije sistema, nezadovoljstvo

njihovim radom i malodušnost građana kada je reč o borbi protiv korupcije i njenih

pojavnih oblika u društvu.

Druga faza započinje formiranjem republičke Vlade i hapšenjem Miroslava Miškovića,

kada borba protiv korupcije postaje jedan od prioriteta novih vlasti i kada među

građanima počinje da raste poverenje u institucije, a u očima prosečnog građanina Srbije

raste percepcija korupcije kao veoma značajnog problema sa kojim se Srbija suočava.

Stiče se utisak da nas VIII istraživački ciklus uvodi u treću fazu, u kojoj životni standard,

nezaposlenost i siromaštvo ponovo skreću pažnju građana sa problema korupcije.

Poverenje u institucije stagnira ili opada, a građani sve više gube strpljenje jer borba

protiv korupcije za sada nije dovela do očekivanih i najavljivanih rezultata.

Dobra vest je da građani i dalje shvataju da je korupcija problem. Loša vest je to što

smatraju da u Srbiji u ovom trenutku ima mnogo prečih problema, a većina tih problema

je vezana upravo za loš životni standard i alarmantno visoku stopu nezaposlenosti.

Kada se na to doda činjenica da se u poslednjih mesec dana sve češće govori o vanrednim

parlamentarnim izborima i da su akteri afera koje izlaze na videlo sve češće pojedinci iz

trenutno vladajućih političkih partija, ne treba da nas čude nešto lošiji rezultati po

pitanju stavova građana o borbi protiv korupcije u ovom trenutku...

6

4. Sažetak

Građani Srbije, kada je reč o borbi protiv korupcije, još uvek najviše poverenja imaju

u trenutnu republičku Vladu. Kao i u prošlom istraživačkom ciklusu, 64% građana

smatra da Vlada pokazuje određene rezultate u borbi protiv korupcije, a 46%

građana smatra da Vlada treba da bude na čelu borbe protiv ove pojave.

Ipak, postoji određena stagnacija u percepciji rada Vlade na sprečavanju korupcije –

sve je manje onih koji smatraju da je Vlada veoma efikasna u borbi protiv korupcije,

a nauštrb ove grupe dolazi do porasta kategorije ispitanika koji smatraju da je Vlada

malo efikasna u borbi protiv korupcije.

Uporedo sa smanjenom percepcijom borbe protiv korupcije, među građanima dolazi

i do sve većeg osećaja korumpiranosti unutar glavnih institucija sistema.

U ovom trenutku, procenat građana koji smatraju da su glavne institucije sistema,

poput republičke Vlade i Parlamenta, donekle i veoma korumpirane veći je za čak

10% nego pre samo šest meseci!

Percepcija nivoa korupcije unutar političkih partija u decembru 2013. godine je

najviša od početka ovog istraživačkog projekta i iznosi čak 80%!

Nivo percepcije korupcije unutar policije, slično kao kod političkih partija, nikada

nije bio veći nego u ovom istraživačkom ciklusu – 74%!

No, da nije sve tako crno dokazuje činjenica da je smanjen nivo direktne interakcije

koju su građani imali sa korupcijom u poslednjih šest meseci – procenat direktnog

kontakta građana sa korupcijom smanjen je sa 11% na 8%, kao i u jeku borbe protiv

korupcije prošlog decembra.

U poslednja dva ciklusa se uspostavio trend prema kome građani imaju sve manje

razumevanja za zloupotrebu javnog položaja u lične ili stranačke svrhe i za

ostvarivanje interesa koji je sve samo ne javni. Procenat onih koji ovakvo ponašanje

karakterišu kao koruptivno je prešao rekordnih 80% u ovom istraživačkom ciklusu!

Građani pokazuju sve manje tolerancije prema darivanju medicinskih radnika, ali i

dalje 58% građana smatra da pokloni koje se daju lekarima ili sestrama nisu mito.

Društveno poželjni odgovori građana uočavaju se i kroz činjenicu da su oni sami,

iako skloni kritici koruptivnog ponašanja drugih, često spremni da zaobiđu pravila

ukoliko im to odgovara.

7

Skoro 60% građana Srbije koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa

korupcijom SAMI su ponudili mito da bi dobili određenu uslugu!

Lekari i policajci su i dalje profesije koje građani izdvajaju kao najsklonije korupciji,

ali posebnu pažnju treba obratiti na zabrinjavajući podatak da je za celih 5% veći

broj slučajeva korupcije unutar državne administracije, tj. među državnim

službenicima!

Svaki peti slučaj korupcije (19%) u poslednja tri meseca odnosi se na državne

službenike, što znači da se trend rasta korupcije unutar ove profesije u poslednja tri

ciklusa nastavlja.

Raduje činjenica da je broj slučajeva korupcije u kojima je jedna od strana bio

prosvetni radnik (nastavnik) pao na svega 2%, dok su pre samo godinu dana

nastavnici bili deo svakog desetog slučaja korupcije u Srbiji.

Kada je reč o sredstvima za borbu protiv korupcije, ispitanici se zalažu za strože

zakonske mere, poboljšanje postojećih zakona, ali i za jačanje svesti o korupciji među

građanima Srbije.

Čak 86% ispitanika smatra da se na prevenciji korupcije mora raditi tako što će se

otklanjati njeni uzroci i to je najbolji rezultat od početka ovog istraživačkog

projekta.

Zanimljivo je da prvi put više od polovine ispitanika (54%) smatra kako bi kontrola

civilnog sektora nad javnom administracijom dovela do smanjenja nivoa korupcije

unutar državnih organa.

8

5. Socijalno-ekonomska situacija u zemlji – očekivanja građana Srbije

Skoro trećina građana (31%) u ovom trenutku smatra da se stvari u Srbiji kreću u

dobrom smeru! Ovo je već treći istraživački ciklus u kome beležimo gotovo istovetan

procenat građana koji pokazuju optimizam u pogledu budućnosti Srbije – grafikon 1.

Grafikon 1 – Uopšteno gledano, da li mislite da stvari u Srbiji idu u pravom ili u pogrešnom smeru?

Dobra vest jeste i to što opstaje trend po kome manje od polovine građana Srbije

smatra da se država kreće u lošem smeru. Oba nalaza su direktna posledica promene

vladajuće garniture posle majskih izbora 2012. godine i ukazuju na to da građani još

uvek gaje oprezni optimizam kada je reč o aktivnostima republičkih organa vlasti.

Grafikon 2 –Kako biste ocenili svoju sadašnju materijalnu situaciju?

12%

14%

73%

13%

16%

71%

23%

32%

45%

19%

32%

49%

21%

31%

48%

Ne zna/ne može da proceni

U pravom smeru

U pogrešnom smeru

2013 decembar

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

1% 1% 0% 1%

0% 1% 0%

1%

1% 1%

12%

9% 10% 9% 9%

35%

31%

45%

37%

37%

45% 45%

31% 36% 36%

6%

14% 13%

16% 18%

2011 novembar 2012 jun 2012 decembar 2013 jun 2013 decembar

Ne zna/BO

Izuzetno dobra

Uglavnom dobra

Podnošljiva

Loša

Nepodnošljiva

9

Zabrinjava činjenica da sve gora ekonomska situacija u Srbiji podriva optimizam koji

građani gaje u pogledu budućnosti zemlje.

U ovom trenutku beležimo najveći procenat ispitanika koji smatraju da je njihova

materijalna situacija nepodnošljiva (18%) od početka ovog istraživačkog projekta 2009.

godine. Kada uzmemo u obzir da ima još 36% onih koji svoju ekonomsku situaciju vide

kao lošu, dobijamo nešto više od polovine građana u Srbiji čiji su materijalni resursi jedva

dovoljni za preživljavanje.

Subjektivni parametar (ličnu procenu o sopstvenoj materijalnoj situaciji) prati i

objektivni parametar koji nam ukazuje da je prosečni iznos primanja po članu

domaćinstva u Srbiji u decembru 2013. godine niži nego u junu iste godine i da iznosi

svega 17.835,00 dinara!

Ukoliko se uzme u obzir podatak da sva relevantna istraživanja pokazuju kako su

životni standard i nezaposlenost trenutno najveća briga građana Srbije, činjenica da

građani sve lošije žive, a pri tome pokazuju zavidan stepen optimizma u pogledu

budućnosti zemlje, govori da trenutna vladajuća koalicija (još uvek) uživa veliko

poverenje (strpljivih) građana.

Potvrdu ovog nalaza dobijamo i u činjenici da je u ovom trenutku čak 45% građana

uvereno da živi lošije nego pre godinu dana, a da ima svega 7% onih čija se materijalna

situacija poboljšala u prethodnih 12 meseci.1

Kada su u pitanju očekivanja od iduće godine, 18% ispitanika očekuje poboljšanje

materijalne situacije, što je za 2% više nego u junu ove godine i približava se

maksimumu optimizma zabeleženom u dosadašnjim istraživačkim ciklusima od jedne

petine ispitanika koji su očekivali poboljšanje sopstvene materijalne situacije u

narednoj godini (nalaz iz decembra 2012. godine).

6. Glavni problemi sa kojima se suočavaju građani Srbije

Krajnje negativni parametri životnog standarda koje smo obradili u prethodnoj celini

uslovljavaju i redosled na listi glavnih problema sa kojima se suočavaju građani Srbije –

grafikon 3.

1 U junskom istraživačkom ciklusu nalazi su bili gotovo istovetni. Svoju materijalnu situaciju je kao lošiju nego pre 12 meseci ocenilo 44% ispitanika, dok je 5% izjavilo da živi bolje nego pre godinu dana.

10

Primarni problem, koji iz ciklusa u ciklus zauzima prvo mesto na ovoj

nepopularnoj listi, jeste nezaposlenost! Više od dve petine građana Srbije (43%)

smatra nedostatak radnih mesta najvećim problemom sa kojim se suočavaju. Upravo je

nemogućnost zarađivanja za osnovne životne potrebe direktno odgovorna za barem još

dva problema sa ove liste – siromaštvo i nedostatak mogućnosti za mlade ljude u

Srbiji.

Grafikon 3 – Glavni problemi građana Srbije (pregled po istraživačkim ciklusima)

Siromaštvo je potisnulo korupciju sa drugog na treće mesto liste najvećih problema sa

kojima se suočavaju građani. U ovom trenutku, posle nezaposlenosti (koja dominira na

prvom mestu) sledi siromaštvo, koje je glavni problem za 18% građana Srbije, dok je

korupcija tek na trećem mestu, sa 12% onih koji nju vide kao najveći problem građana

Srbije danas.

1%

1%

1%

2%

3%

2%

4%

5%

7%

12%

21%

41%

1%

1%

2%

3%

1%

1%

3%

5%

9%

9%

23%

40%

1%

2%

2%

1%

2%

3%

3%

7%

6%

15%

14%

44%

0%

1%

1%

1%

2%

4%

3%

6%

6%

15%

15%

44%

0%

0%

1%

2%

2%

2%

4%

7%

9%

12%

18%

43%

Kosovo i Metohija

Odnosi sa Evropom i EU

Zdravstvo

Penzije

Loš obrazovni sistem

Slabost i neefikasnost institucija

Kriminal i bezbednost

Nedostatak mogućnosti za mlade ljude

Niske plate

Korupcija

Siromaštvo

Nezaposlenost

2013 decembar

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

11

Činjenica je da i dalje većina građana u prvi plan ističe ekonomske probleme, koji

ih realno i najviše tište, ali je očigledno da se svest o problemu korupcije učvršćuje kod

prosečnog građanina ove zemlje. Međutim, stiče se utisak da su politička svakodnevica

i loša ekonomska situacija gurnuli problem korupcije u drugi plan i da entuzijazam koji

su građani gajili prema rešavanju ovog problema u određenoj meri jenjava.

7. Iskustva sa korupcijom

Dobra vest je da je smanjen nivo direktne interakcije koju su građani imali sa

korupcijom u poslednjih šest meseci – grafikon 4.

U junu 2013. godine, 11% ispitanika nam je potvrdilo da su dali mito u vidu poklona ili

novčanog iznosa, a procenat onih koji su učestvovali u koruptivnim radnjama sada je

manji za čak 3% i vraćen je na nivo iz decembra 2012. godine.

Grafikon 4 – Direktno i indirektno iskustvo sa korupcijom (uporedni pregled)

Osim manjeg procenta građana koji su direktno učestvovali u koruptivnim radnjama,

smanjen je i procenat indirektnih saznanja o korupciji. U decembarskom istraživačkom

ciklusu smo pronašli najmanje ispitanika koji su nam potvrdili da je neko iz njima

najbližeg kruga ljudi (rodbina ili prijatelji) imao iskustva sa koruptivnim radnjama!

38%

33% 34%

39%

35%

20%

26%

19% 15% 16%

13% 11%

14%

8% 11%

8%

ok

t.0

9

ma

r.10

ok

t.10

no

v.1

1

jun

.12

de

c.12

jun

.13

de

c.13

ok

t.0

9

ma

r.10

ok

t.10

no

v.1

1

jun

.12

de

c.12

jun

.13

de

c.13

Indirektno iskustvo Direktno iskustvo

12

Svega 19% ispitanika tvrdi da su njima bliski ljudi u prethodna tri meseca imali

iskustva sa korupcijom, što je za 1% niže nego pre godinu dana. Ovo je istovremeno

najniži nalaz od početka ovog istraživačkog projekta. 2

Koje su profesije najpodložnije korupciji?

Građani Srbiji žigošu pojedine profesije kao sklone korupciji – grafikon 5. Trendovi

koje pratimo u poslednja tri ciklusa jasno nam izdvajaju lekare i policajce kao profesije

u kojima su slučajevi korupcije stalno prisutni.

Grafikon 5 – Kome ste dali mito u prethodna tri meseca? (procenat od ukupnog broja slučajeva u kojima je ispitanik davao mito u prethodna tri meseca)

Zabrinjava nivo mita (u vidu poklona ili novca) koji su građani u poslednja tri meseca

dali lekarima. U poslednja dva ciklusa skoro polovina od ukupnog broja slučajeva

davanja mita (48%) bila je vezana za zdravstvo i lekare! Rekordni broj slučajeva

davanja poklona i novčanog mita lekarima zabeležen je u junu 2012. godine, kada je čak

61% ispitanika potvrdilo ovaj vid korupcije! Neophodno je istaći da građani ovde

ubrajaju i sitne poklone u vidu kafe, slatkiša ili pića kojim zahvaljuju lekarima i

medicinskom osoblju na dobro urađenom poslu.

Policija u poslednja tri ciklusa varira između 15 i 20%, s tim da je u ovom ciklusu nivo

percepcije korupcije unutar policije za nijansu veći nego pre šest meseci.3

2 Procenat ispitanika koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom prepolovljen je u

odnosu na 2009. godinu, kada je sprovedeno prvo istraživanje o korupciji po ovoj istraživačkoj metodologiji.

25% 19%

9% 5%

12% 9%

3% 3% 5% 3% 7%

47%

15% 14%

5% 5% 4% 4% 4%

1% 1% 1%

48%

18% 19%

0%

7% 2% 2% 3% 0% 0% 1%

Do

kto

ru

Po

licajcu

Slu

žben

iku

u d

ržavno

j ad

min

istraciji

Tu

žiocu

Nek

om

dru

go

m

Nastavn

iku

/pro

fesoru

Po

resko

m slu

žben

iku

Carin

iku

Su

diji

Ad

vok

atu / P

ravnik

u

Oso

blju

iz ko

mu

naln

e slu

žbe

dec.12 jun.13 dec.13

13

Izdvajamo zabrinjavajući podatak da je za čak 5% veći broj slučajeva korupcije

unutar državne administracije, tj. među državnim službenicima! Svaki peti slučaj

korupcije (19%) u poslednja tri meseca odnosi se na državne službenike!4

Udeo ostalih profesija u slučajevima korupcije je ostao na istom nivou ili je čak nešto

niži u odnosu na junski ciklus.

Raduje činjenica da je broj slučajeva korupcije u kojima je jedna od strana bio prosvetni

radnik (nastavnik) pao na svega 2%, dok su pre samo godinu dana nastavnici bili deo

svakog desetog slučaja korupcije u Srbiji!

Grafikon 6 – Šta je razlog za davanje mita?

Inicijativa za davanja mita i dalje najčešće kreće od samih građana; znatno su ređi

slučajevi u kojima je neko direktno ili posredno tražio mito da bi obavio neki posao –

grafikon 6. Ovo je trend koji se ne menja i koji nam govori da među građanima Srbije

postoji zabrinjavajuća navika da svoje probleme i potrebe rešavaju poklonima bez

straha da će zbog takvog svog postupka biti na bilo koji način sankcionisani.

Skoro 60% građana Srbije koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom

SAMI su ponudili mito da bi dobili određenu uslugu!

3 Najveći broj slučajeva direktne korupcije prema policiji je zabeležen u oktobru 2010. i novembru 2011.

godine – čak 26%, a najmanji broj onih koji su dali mito policajcu zabeležen je u junu 2013. godine – 15%. 4 Najmanji broj građana koji su dali mito državnim službenicima zabeležen je u junu i decembru 2012.

godine – 9%. Rekordni broj građana koji su dali mito državnom službeniku (19%), osim u ovom ciklusu, zabeležili smo i u novembru 2011. godine.

27% 24% 17% 18%

58% 56%

19% 22% 24% 22%

56% 57%

jun.13 dec.13 jun.13 dec.13 jun.13 dec.13 jun.13 dec.13 jun.13 dec.13 jun.13 dec.13

Tražili su im mito direktno

Ponudili su plaćanje mita kako

bi izbegli probleme sa nadležnima

Ponudili su mito radi dobijanja određene usluge

Tražili su mi mito direktno

Ponudio/la sam plaćanje mita kako

bi se izbegli problemi sa nadležnima

Ponudio/la sam mito radi dobijanja

određene usluge

Indirektno iskustvo Direktno iskustvo

14

Ipak, moramo napomenuti da je broj slučajeva u kojima se od građana direktno

tražilo mito za nijansu veći nego pre šest meseci (rast sa 19% na 22% u kategoriji

građana kojima je direktno traženo mito). Sa druge strane, kada se radi o indirektnom

iskustvu sa korupcijom, broj slučajeva u kojima se od građana direktno tražilo mito

smanjen je u poslednja tri meseca za 3% (sa 27% na 24%).

Grafikon 7 – Prosečan iznos mita, komparativni prikaz

Zabrinjava podatak da je prosečni iznos datog mita u prethodna tri meseca ovog

istraživačkog ciklusa po treći put prešao 200 evra! Najveći zabeleženi prosečni iznos mita

u prethodnih šest ciklusa bio je 255 evra, u oktobru 2010. godine. Nalazi iz ovog ciklusa

(prosečni iznos mita je 250 evra) ukazuju na to da se visina mita ozbiljno približava

rekordnom iznosu iz oktobra 2010. godine.

Dakle, broj slučajeva korupcije u poslednja tri meseca se smanjuje, ali nauštrb

smanjenog broja slučajeva korupcije dolazi do porasta ozbiljnosti slučajeva u kojima se

ona koristila, kao i do povećanja rizika za one koji daju i primaju mito, što se vidi kroz

povećanje prosečnog iznosa mita u poslednja tri meseca.

Povećanje prosečnog iznosa mita u poslednja tri meseca značajno se odrazilo i na

porodični budžet koji je, kao što smo mogli videti, sve manji. Za 34%5 građana koji su

davali mito u poslednja tri meseca ovaj izdatak je predstavljao ozbiljan udar na

porodični budžet. I pored toga, građani su ipak odlučivali za davanje mita umesto da

probleme rešavaju legalnim putem, čime su iskazali nepoverenje i u rad institucija koje

se bave sprečavanjem korupcije i u rad institucija u kojima su koristili mito.

5 U istraživanju iz juna 2013. godine takođe smo pronašli trećinu građana za čiji je porodični budžet mito

predstavljalo ozbiljan izdatak, tako da se već može govoriti o trendu po kome i nešto manje imućni građani prihvataju mito kao sredstvo za postizanje cilja mimo utvrđenih procedura i pravila.

€ 164 € 169

€ 255

€ 178

€ 103

€ 168 € 205

€ 250

€ 0

€ 50

€ 100

€ 150

€ 200

€ 250

€ 300

2009 Okt 2010 Mar 2010 Okt 2011 Nov 2012 Jun 2012 Dec 2013 Jun 2013 Dec

15

8. Percepcija i shvatanje korupcije

Krajem 2012. godine smo zabeležili nagli pad korupcije u percepciji građana Srbije, do

koga je došlo zbog političkih promena i slučajeva hapšenja „važnih igrača“ na srpskoj

javnoj sceni – grafikon 8.

Grafikon 8 – Nivo korupcije u prethodnih godinu dana

Međutim, u poslednja dva ciklusa je došlo do stagnacije u percepciji građana kada je

reč o smanjenju nivoa korupcije u Srbiji. U ovom istraživačkom ciklusu je za nijansu

smanjen broj onih koji tvrde da se nivo korupcije u Srbiji malo smanjio i ovaj nalaz

ukazuje na to da kod građana još uvek postoje određene nedoumice u kom pravcu se

odvija borba protiv korupcije.

Grafikon 9 – Nivo korupcije u narednih 12 meseci – očekivanja

7%

9%

10%

10%

9%

23%

24%

8%

7%

11%

25%

24%

12%

11%

9%

35%

35%

45%

43%

46%

10%

8%

24%

27%

24%

0%

0%

1%

2%

1%

2011 novembar

2012 jun

2012 decembar

2013 jun

2013 decembar Ne zna/BO

Veoma se povećao

Malo se povećao

Ostao je isti

Malo se smanjio

Veoma se smanjio

11%

9%

13%

15%

13%

16%

19%

4%

7%

9%

21%

21%

9%

8%

7%

38%

36%

33%

37%

43%

13%

12%

34%

28%

27%

1%

3%

7%

5%

2%

2011 novembar

2012 jun

2012 decembar

2013 jun

2013 decembar Ne zna/BO

Veoma povećati

Malo povećati

Ostati isti

Malo smanjiti

Veoma smanjiti

16

Ove nedoumice su verovatno i glavni razlog što među građanima opada optimizam

kada je u pitanju budućnost borbe protiv korupcije u Srbiji – grafikon 9.

U odnosu na maksimalna očekivanja od borbe protiv korupcije (decembar 2012.

godine), kada je više od dve petine građana očekivalo da će se u narednih 12 meseci

smanjiti nivo korupcije u zemlji, trend pada u očekivanjima građana započet u junu

2013. nastavlja se i u ovom istraživačkom ciklusu.

Trenutno tek 2% građana očekuje da će se nivo korupcije smanjiti u narednih 12

meseci, što je za 3% niže nego pre šest meseci. Za nijansu je smanjen (sa 28% na 27%) i

broj građana koji tvrde da će se nivo korupcije malo smanjiti u narednoj godini. Najviše

građana (43%) smatra da se u narednoj godini ništa značajno neće promeniti kada je

reč o nivou korupcije u Srbiji i da će sve ostati na istom.

Dobra strana izražene medijske kampanje za nultu toleranciju prema korupciji, kroz

koju su građani upoznati sa posledicama korupcije, jeste i to što je uspostavljen trend

po kome su građani itekako svesni uticaja koji korupcija ima na njihov privatni život,

ali i na poslovne i političke prilike u zemlji.

Ovogodišnje decembarsko istraživanje je potvrdilo prethodne nalaze, pa tako čak 57%

građana smatra da korupcija u određenoj meri utiče na njihov porodični, lični život.

Uticaja korupcije na poslovne prilike svesno je 73%, a uticaja na političke prilike u

našoj zemlji svesno je 84% ispitanika, što potvrđuje nalaze iz prethodna dva

istraživačka ciklusa.

Osim što su građani sve svesniji sveobuhvatnog uticaja korupcije na svakodnevni život

u Srbiji, iz ciklusa u ciklus oni postaju i sve manje tolerantni prema pojavnim oblicima

korupcije u srpskom društvu – grafikon 10.

U poslednja dva ciklusa se uspostavio trend prema kome građani imaju sve manje

razumevanja za zloupotrebu javnog položaja u lične ili stranačke svrhe i za ostvarivanje

interesa koji je sve samo ne javni. Procenat onih koji ovakvo ponašanje karakterišu kao

koruptivno prešao je rekordnih 80% u ovom istraživačkom ciklusu!

Veoma je važno i to što se do sada ukorenjene radnje poput davanja poklona ili

dodatnog plaćanja prosvetnim ili zdravstvenim radnicima sve više percipiraju kao

koruptivne!

Procenat građana koji smatraju da je ovo jedan vid korupcije u prošla dva ciklusa prešao

je 60%, a u ovom ciklusu je čak 87% ispitanika potvrdilo da su pokloni radnicima u

obrazovanju i zdravstvu jedan od oblika korupcije!

17

Grafikon 10 – Da li su i u kojoj meri sledeće stvari primeri korupcije?6

Glavni izvor informacija i najvažnije sredstvo komunikacije sa građanima o pitanjima

korupcije predstavljaju mediji – grafikon 11.

Mediji su u poslednjih šest meseci zabeležili značajan porast kao primarni izvor

informacija o korupciji u odnosu na jun 2013. godine. Čak 74% građana informacije o

korupciji dobija putem medija (TV, štampa, internet i radio), što je za 14% više nego u

junu ove godine.

Posredna saznanja o korupciji predstavljaju veoma važan izvor informacija o korupciji

u Srbiji, mada njihova objektivnost može biti problematična. U ovom trenutku 31%

građana informacije o korupciji dobija tako što ih čuje u svakodnevnom razgovoru, dok

svaki treći ispitanik tvrdi da se po pitanju korupcije oslanja na informacije koje dobija

od prijatelja i rodbine. Lično iskustvo sa korupcijom potvrdilo je 10% građana, što je za

3% manje nego u junu.

Manji broj slučajeva korupcije u prethodna tri meseca je uslovio da se građani o korupciji

sve više informišu putem medija, a sve manje kroz sopstvena iskustva i iskustva sebi

bliskih ljudi.

6 Procenti predstavljeni u grafikonu 10 dobijeni su sabiranjem odgovora ispitanika koji su se složili da se

navedene aktivnosti u osrednjoj meri i u velikoj meri mogu smatrati korupcijom.

46%

56%

54%

56%

56%

59%

61%

44%

52%

53%

55%

54%

55%

60%

52%

60%

64%

64%

66%

70%

77%

53%

63%

69%

64%

68%

70%

73%

81%

81%

85%

87%

86%

84%

88%

Podela poklona tokom izborne kampanje

Korišćenje javne pozicije za pomoć prijateljima i rodjacima

Korišćenje javne pozicije za dobijanje poklona i novca

Davanje poklona ili novca profesorima ili medicinskom osoblju

Sukob interesa, promocija političkih partija/poslovnih grupa korišćenjem

državnog položaja

Preusmeravanje državnog budžeta na svoje izborne jedinice

Finansiranje nečije izborne kampanje, očekujući posebne povlastice u slučaju

pobede

2013 decembar

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

18

Grafikon 11 – Izvori informacija o korupciji

Povećana svest građana o korupciji za posledicu ima i nešto oštriji kritički odnos

javnosti prema ulozi države u njenom sprečavanju – tabela 1.

Tabela 1 – Koliko se slažete sa tvrdnjama navedenim u tabeli?

Korupcija uopšte Ciklus Ne zna /

BO Slažem

se Delimično se slažem

Delimično se ne

slažem

Ne slažem

se

U Srbiji ne postoji volja za pravim i efikasnim iskorenjivanjem korupcije

dec.12 6 40 20 15 19

jun.13 6 50 19 13 12

dec.13 6 39 22 16 16

Korupcija se može iskoreniti samo strogim kažnjavanjem počinilaca

dec.12 3 71 15 5 6

jun.13 3 73 15 5 4

dec.13 3 72 15 7 4

Korupcija se može iskoreniti samo otklanjanjem njenih uzroka

dec.12 3 66 18 8 5

jun.13 5 64 18 8 6

dec.13 4 68 18 6 5

Svaka institucija podjednako treba da bude odgovorna za sprečavanje i borbu protiv

korupcije „u svojim redovima“

dec.12 4 71 16 6 3

jun.13 5 73 14 6 2

dec.13 3 73 14 5 5

Specijalizovane institucije (policija, pravosuđe, Agencija) treba da imaju „glavnu reč“ u borbi

protiv korupcije

dec.12 4 68 18 6 4

jun.13 4 58 25 8 5

dec.13 4 64 19 10 4

U borbi protiv korupcije nema saradnje i koordinacije između različitih institucija

dec.12 17 46 22 9 6

jun.13 14 50 19 10 7

dec.13 14 48 20 11 8

Više od 60% ispitanika (62%) i dalje tvrdi da u državi ne postoji volja za pravim i

efikasnim rešavanjem problema korupcije.

66%

34% 35%

13%

2%

60%

38%

31%

13%

1%

74%

31% 34%

10%

0%

Mediji Glasine Prijatelji, rodbina Lično iskustvo Drugi izvori

dec.12 jun.13 dec.13

19

Ovo je za nijansu bolji rezultat nego u prethodnom istraživačkom ciklusu, kada

se čak 69% građana slagalo sa tim da u državi nema volje za borbom protiv korupcije.

Treba imati u vidu i činjenicu da je skoro trećina ispitanika uverena da u državi postoji

volja za razračunavanjem sa ovim problemom.

Građani su skeptični i prema kaznenim merama za slučajeve korupcije, pa 87%

ispitanika smatra da se jedino pooštravanjem i primenom kaznenih mera može sprečiti

korupcija u Srbiji.

Procenat građana koji smatraju da specijalizovane institucije (pravosuđe, Agencija i

policija) treba da vode glavnu reč u borbi protiv korupcije ostao je na istom, veoma

visokom nivou kao i prošle godine – 83%.

Da se na prevenciji korupcije mora raditi tako što će se otklanjati njeni uzroci smatra

86% ispitanika, što je najbolji rezultat od početka ovog istraživačkog projekta.

9. Percepcija korupcije po oblastima

U osmom istraživačkom ciklusu građani pokazuju sve više nepoverenja u rad

institucija. Ono što je obeležilo ovaj istraživački ciklus jeste najlošiji rezultat političkih

partija – čak 80% ispitanika ih smatra korumpiranim organizacijama!

Percepcija nivoa korupcije unutar političkih partija u decembru 2013. godine je najviša od

početka ovog istraživačkog projekta i iznosi čak 80%!

Grafikon 12 – Institucije sa nivoom percepcije korupcije iznad 50%

Uporedo sa porastom percepcije korupcije unutar političkih partija, beležimo rast

percepcije nivoa korupcije i u skoro svim institucijama koje građani iz ciklusa u ciklus

55%

63%

63%

74%

76%

64%

66%

64%

74%

77%

51%

52%

56%

69%

72%

51%

62%

65%

68%

72%

59%

59%

74%

71%

80%

Grad/administracija

Carina

Policija

Zdravstvo

Političke partije

nov.11

jun.12

dec.12

jun.13

dec.13

20

smatraju dominantno korumpiranim (zdravstvu, policiji, gradskoj administraciji

itd.) u odnosu na jun 2013. godine – grafikon 12.

Jedini izuzetak u ovom istraživačkom ciklusu predstavlja carina, kod koje je percepcija

korupcije smanjena sa 62% na 59%.

Sa druge strane, primetan je rast percepcije nivoa korupcije unutar policije, zdravstva i

gradske administracije, a procenti rasta variraju od 3% u zdravstvu do čak 9% u policiji.

Nivo percepcije korupcije unutar policije, kao i kod političkih partija, nikada nije bio veći

nego u ovom istraživačkom ciklusu – 74%!

Zabrinjava činjenica da je, osim porasta percepcije korupcije u institucijama koje

građani smatraju dominantno korumpiranim, došlo i do porasta percepcije nivoa

korupcije unutar glavnih institucija sistema – grafikon 13.

Grafikon 13 – Nivo percepcije korupcije u glavnim institucijama sistema

Podsećamo da je posle izbora 2012. godine došlo do porasta poverenja u institucije

sistema, što je rezultiralo i smanjenom percepcijom nivoa korupcije unutar njih. Tako

je pre samo godinu dana zabeležena najmanja percepcija korupcije unutar državnih

institucija od početka ovog istraživačkog projekta.

U ovom trenutku, međutim, procenat građana koji smatraju da su glavne institucije

sistema, poput republičke Vlade i Parlamenta, donekle i veoma korumpirane veći je

čak za 10% nego pre samo šest meseci!

Predsednika države u ovom trenutku smatra korumpiranim 6% više ispitanika nego u junu 2013. godine, a čak 11% više nego prethodnog decembra!

25%

45%

67%

63%

32%

47%

69%

65%

13%

24%

47%

44%

16%

29%

47%

48%

20%

35%

57%

58%

Vojska

Predsednik države

Vlada

Parlament / zakonodavstvo nov 2011

jun 2012

dec 2012

jun 2013

dec.13

21

Vojska trenutno uživa najveće poverenje građana. Tek svaki peti građanin, odnosno

20% ispitanika, smatra ovu instituciju korumpiranom. Ipak, čak i kada je vojska u

pitanju, beležimo rast percepcije korupcije u ovoj instituciji od 4% u odnosu na

prethodni, junski istraživački ciklus.

I ostale institucije koje su testirane u ovom istraživačkom ciklusu zabeležile su nešto

lošije rezultate u odnosu na prethodni istraživački ciklus – grafikon 14.

Jedine institucije kod kojih je percepcija korupcije nešto niža nego pre šest meseci jesu

banke! Korupciju unutar banaka percipira 40% građana, što je za 2% manje nego pre šest

meseci.

U ovom istraživačkom ciklusu su čak četiri institucije nazadovale u očima građana

kada je reč o nivou percepcije u njima – mediji, opštinska administracija, poreska

uprava i obrazovanje. Za sve navedene institucije beležimo nivo percepcije korupcije

iznad 50%. Negativni rekord drži opštinska administracija, koju čak 55% građana

smatra korumpiranom, što je najlošiji rezultat od novembra 2009. godine.

Grafikon 14 – Percepcija korupcije – ostale institucije

Porazna je činjenica da je nivo percepcije korupcije u obrazovnim institucijama, tj. u

čitavom sistemu obrazovanja, posle stagnacije i pada u prethodna dva ciklusa, opet

znatno porastao, pa tako sada svaki drugi ispitanik smatra obrazovanje u Srbiji

korumpiranim.

28%

36%

36%

49%

49%

45%

52%

52%

50%

41%

54%

30%

36%

36%

50%

45%

45%

51%

55%

49%

42%

55%

22%

27%

35%

38%

41%

36%

38%

40%

46%

48%

49%

30%

35%

32%

42%

41%

34%

44%

46%

44%

45%

49%

31%

36%

40%

40%

43%

46%

46%

50%

51%

55%

55%

Verska tela

NVO

Komunalne službe

Banke, finansijski sektor

Poslovni/privatni sektor

Katastar

Programi međunarodne pomoći i donacije

Obrazovanje

Poreska uprava

Opštinska uprava

Mediji

nov 2011

jun 2012

dec 2012

jun 2013

dec.13

22

9.1 Korupcija po sektorima – zdravstvo

Zdravstvo, prema shvatanju građana, spada u jednu od dominantno korumpiranih

oblasti svakodnevnog života.

Čak 71% ispitanika percipira postojanje korupcije u zdravstvu, a čak 48% slučajeva

direktne korupcije u poslednja tri meseca vezano je upravo za zdravstvo, tj. za poklone i

mito lekarima i medicinskom osoblju.

Na skali od 1 do 5, pri čemu 1 označava da korupcije nema, a 5 da je korupcija veoma

mnogo zastupljena, naši ispitanici su zdravstvo pozicionirali veoma visoko, sa ocenom

3,99, što je za nijansu više nego u prethodna dva istraživačka ciklusa, kada se ocena na

skali kretala oko 3,90.

Grafikon 15 – Percepcija korupcije u zdravstvu

Više od dve petine ispitanika smatra da je korupcija unutar zdravstvenog sistema veoma

mnogo izražena, a 27% smatra da je u ovoj oblasti ima mnogo!

Svega 5% građana sumnja u postojanje korupcije u zdravstvu, a samo 2% građana tvrdi

da korupcije u zdravstvu nema!

Građani do saznanja o postojanju korupcije u zdravstvu uglavnom dolaze iz posrednih

izvora – grafikon 16. Četvrtina građana se o pojavnim oblicima korupcije u zdravstvu

obaveštava putem medija i medijskih sadržaja, dok je 45% građana o korupciji dobilo

informacije od najbližih prijatelja i rođaka.

37

29

25

9

1

38

26 26

8

3

41

27 25

5 2

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Veoma mnogo Mnogo Osrednje Malo Nimalo

dec.12 jun.13 dec.13

23

Dobra vest je to što je znatno smanjen broj onih koji su se u to lično uverili

(mada ima sve više onih koji smatraju da korupcija u zdravstvu postoji).

Grafikon 16 – Na osnovu čega smatrate da je kod nas raširena korupcija u zdravstvu?

U prethodna dva ciklusa smo beležili trend rasta ličnog iskustva građana sa korupcijom

u zdravstvu. Tako je u junu 22% ispitanika tvrdilo da su se lično uverili u postojanje

korupcije u zdravstvu. Šest meseci kasnije, procenat ispitanika sa ličnim iskustvom o

postojanju korupcije u zdravstvu smanjio se za 7%, što se može tumačiti i nešto

manjim brojem slučajeva korupcije u poslednja tri meseca.

Iako je broj građana koji su imali lično iskustvo sa korupcijom u zdravstvu nešto manji,

stav građana prema korupciji u zdravstvu generalno se nije mnogo izmenio – tabela 2.

Broj ispitanika koji opravdavaju sitne poklone lekarima i medicinskom osoblju je ostao

na nivou iz prethodna dva istraživanja i trenutno iznosi 58%. Još 55% ispitanika smatra

da je normalno dati poklon medicinskom radniku koji vam omogući obavljanje

medicinske intervencije preko reda.

Kada je u pitanju korupcija u zdravstvu, uočavaju se kontradiktorni stavovi građana –

iako sa jedne strane opravdavaju poklone i ulazak preko reda u medicinsku ustanovu,

sa druge strane čak 81% građana smatra da su mito i korupcija rak-rana srpskog

zdravstva!

7

18

41

23

5

6

7

22

42

18

8

3

10

15

45

26

4

0

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

Ne znam, ne mogu da ocenim

Lično iskustvo (vama ili vašim najbližim neko je tražio novac, poklon ili neku uslugu)

Iz iskustva vaših prijatelja, rođaka, komšija ...

Putem informacija iz medija

Vidim da zdravstveni radnici imaju male plate, a dobro žive, što znači da verovatno primaju

mito

Smatram da korupcija u zdravstvu nije raširena

dec.13 jun 2013 dec. 2012

24

Istovremeno, 55% ispitanika se zalaže za potpunu zabranu davanja bilo kakvih

poklona medicinskim radnicima, pa čak i najmanjih sitnica.

Tabela 2 – Koliko se slažete sa tvrdnjama navedenim u tabeli?

Zdravstvo Ciklus ne

zna/BO slažem

se delimično se slažem

delimično se ne

slažem

ne slažem se

Piće, kafa ili bombonjera koje se daju lekarima ili sestrama nisu mito, to je samo pažnja prema

ljudima koji nam čine usluge i pomažu nam

dec.12 5 36 23 15 21

jun.13 4 40 19 19 19

dec.13 5 37 21 19 19

Mito i korupcija su rak-rana našeg zdravstva

dec.12 6 57 23 7 7

jun.13 6 57 20 11 7

dec.13 4 59 22 11 5

Ako hoćeš nešto preko reda, normalno je da daš nešto onome ko ti je pomogao

dec.12 5 19 20 18 37

jun.13 6 24 19 19 32

dec.13 7 23 22 22 27

Nije pošteno da se korupcija opravdava malim platama zaposlenih u zdravstvu

dec.12 6 59 18 10 7

jun.13 6 69 14 5 6

dec.13 6 62 16 9 7

Korupcije u zdravstvu ne bi bilo da pacijenti ne nude mito lekarima i sestrama

dec.12 6 24 23 20 27

jun.13 8 25 20 20 27

dec.13 7 29 19 19 27

Trebalo bi zabraniti da se bilo šta daje lekarima i sestrama, pa i najmanje sitnice

(piće, kafa, čokolada)

dec.12 5 38 22 14 21

jun.13 7 34 15 14 29

dec.13 7 37 18 17 22

Kada je reč o percepciji korupcije među medicinskim radnicima, situacija je veoma

slična onoj iz prethodna dva istraživačka ciklusa – grafikon 17.

Grafikon 17 – Percepcija nivoa korupcije kod zdravstvenih radnika u Srbiji

25

Sve je više građana koji su uvereni da su lekari nosioci korupcije i da je među njima

korupcija veoma izražena. Skoro polovina ispitanika (48%) uverena je da su lekari

prilično ili veoma korumpirani.

Broj onih koji veruju u apsolutnu korumpiranost lekara je porastao za 6% u odnosu na

junski istraživački ciklus!

Kod ostalih medicinskih radnika se takođe beleži porast percepcije korupcije u odnosu

na prethodna dva ciklusa. Građani najviše veruju u poštenje administrativnih radnika u

bolnicama i zdravstvenim ustanovama, slede medicinske sestre i tehničari, a posle

lekara najviše korupcije građani percipiraju kod radnika filijala RFZO.

Grafikon 18 – Percepcija nivoa korupcija u medicinskim ustanovama

7

5

8

13

13

13

5

5

6

28

27

26

15

12

12

20

23

17

4

3

2

9

9

5

24

27

23

23

22

23

7

6

9

8

5

9

27

27

25

21

20

19

19

20

16

18

21

18

15

15

16

12

12

16

29

26

22

19

18

18

12

14

16

10

10

12

36

40

46

18

20

23

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

Med

icin

ske

sest

re i

te

hn

ičar

i

Ad

min

istr

ativ

no

oso

blj

e u

b

oln

icam

a L

ekar

i

Fil

ijal

e R

epu

bli

čko

g

fon

da

zdra

vstv

eno

g

osi

gu

ran

ja

ne zna/BO

uopšte nisu korumpirani

malo su korumpirani

umereno su korumpirani

prilično su korumpirani

veoma su korumpirani

26

Trendovi koji se tiču nivoa korupcije u različitim medicinskim ustanovama, a koji su

uspostavljeni u prethodna dva ciklusa, i dalje važe. Nivo korupcije je najizraženiji u

kliničko-bolničkim centrima, kliničkim centrima i opštim bolnicama, dok se znatno

manji nivo korupcije vezuje za rehabilitacione centre i domove zdravlja.

Tabela 3 – Da li je potrebno mito za…

Da li je potrebno mito za...? Ciklus Ne zna /

BO Ne, nije

potrebno mito Potrebno je

mito

Običan pregled

dec.12 31 63 6

jun.13 23 73 4

dec.13 32 60 8

Laboratorijski pregled

dec.12 32 64 4

jun.13 25 70 5

dec.13 34 58 8

Specijalistički pregled

dec.12 37 38 25

jun.13 28 44 28

dec.13 39 36 25

Smeštaj u zdravstvenu ustanovu

dec.12 44 29 27

jun.13 37 32 31

dec.13 46 28 26

6

6

11

10

8

11

15

16

23

15

16

23

23

25

29

15

16

12

5

6

5

4

3

4

5

3

4

7

7

8

32

28

27

15

17

15

9

9

8

9

9

7

13

13

9

26

25

17

26

26

24

20

23

18

22

20

17

26

24

20

13

13

18

25

24

20

26

22

22

26

26

22

19

18

16

8

12

15

18

18

26

25

27

26

23

26

28

13

13

18

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

dec.12

jun.13

dec.13

Do

mu

zd

ravl

ja

Op

što

j bo

lnic

i K

lin

ičk

o

bo

lnič

ko

m c

entr

u K

lin

ičk

om

cen

tru

Reh

abil

itac

ion

om

ce

ntr

u (

ban

je,

leči

lišt

a i

sl..

.)

ne zna/BO

ne postoji uopšte

u maloj meri

u osrednjoj meri

u velikoj meri

u veoma velikoj meri

27

Operaciju

dec.12 37 16 48

jun.13 29 22 49

dec.13 39 19 42

Operaciju preko reda

dec.12 37 9 55

jun.13 34 8 58

dec.13 43 5 52

Produženje bolovanja kod lekarske komisije

dec.12 60 18 22

jun.13 59 18 23

dec.13 65 15 20

Korupcija je rezervisana za složenije medicinske aktivnosti, poput operacije, operacije

preko reda ili smeštanja u zdravstvenu ustanovu, dok se za obične i laboratorijske

preglede lekarima ne mora davati mito.

10. Borba protiv korupcije

Efikasna borba protiv korupcije zahteva pre svega rad na kvalitetnijoj kontroli državnih

službi i suzbijanju korupcije unutar organa koji se bave sprovođenjem zakona.

Prema mišljenju građana, neadekvatna kontrola državnih službi i visok nivo korupcije

u organima za sprovođenje zakona predstavljaju glavne faktore koji ometaju borbu

protiv korupcije – grafikon 19.

Grafikon 19 – Faktori koji ometaju borbu protiv korupcije u Srbiji

28

Dve petina građana izdvaja neadekvatnu kontrolu državnih službi, a nešto manje od

trećine korupciju unutar organa za sprovođenje zakona kao glavne prepreke za

efikasnu borbu protiv korupcije. Kada se na to doda uobičajena praksa među

građanima Srbije da se problemi rešavaju korišćenjem veza mimo zakonskih procedura,

jasno se uočavaju prepreke koje treba prevazići kako bi se nivo korupcije u budućnosti

smanjio.

Spremnost građana da koriste sva sredstva kako bi rešili neki problem ili ostvarili neki

svoj cilj može se prepoznati i u činjenici da se između dva istraživačka ciklusa smanjio

procenat onih ispitanika koji ne bi dali mito službeniku ako bi on to od njih zatražio, a

porastao broj onih koji bi dali mito ako bi imali dovoljno novca – grafikon 20.

11%

20%

17%

29%

25%

31%

32%

47%

7%

21%

14%

25%

33%

37%

35%

53%

7%

20%

18%

27%

27%

30%

34%

42%

5%

15%

21%

23%

28%

29%

30%

42%

10%

18%

20%

28%

30%

30%

31%

41%

Nedovoljan broj mesta za prijavu korupcije

Pasivnost građana

Neznanje građana ili nedovoljno znanje njihovih prava

Nesavršeno zakonodavstvo ili kazne za korupciju (blage kazne i sl.)

Odsustvo volje kod političkih lidera da kontrolišu korupciju

Uobičajena praksa da se problemi rešavaju korišćenjem veza mimo zakona

Rasprostranjena korupcija u organima za sprovođenje zakona

Neadekvatna kontrola državnih službi

2013 dec

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

29

Grafikon 20 – Ukoliko biste se našli u situaciji da vam neko direktno traži mito, šta

biste uradili?

Procenat ispitanika koji ne bi dali mito spao je sa 46% na 40%, što znači da se vratio na

nivo iz decembra 2012. godine, dok je nivo onih koji su spremni da daju mito u vidu

novca porastao na jednu petinu od ukupnog broja ispitanika.

Broj ispitanika koji su spremni da daju mito vratio se na nivo iz marta 2010. godine, kada

je takođe jedna petina ispitanika bila spremna da plati kako bi mimo zakonskih

procedura rešila problem ili uspešno obavila posao.

Sa druge strane, nastavlja se stagnacija u kategoriji onih ispitanika koji bi slučaj u kome

se od njih tražilo mito prijavili organima za sprovođenje zakona, a došlo je do pada u

kategoriji ispitanika koji bi slučaj korupcije prijavili nadležnoj upravi.

Tek svaki jedanaesti ispitanik je spreman da prijavi nadležnoj upravi slučaj korupcije u

koji je direktno umešan neko od njenih službenika!

Za koje organe građani smatraju da treba da budu nosioci borbe protiv korupcije?

Vlada Republike Srbije je i dalje primarni izbor većine ispitanika kada je u pitanju

borba protiv korupcije – grafikon 21. U ovom trenutku 46% ispitanika je uvereno da je

jedino republička Vlada u stanju da se suprostavi korupciji u zemlji. Ovo je drugi

istraživački ciklus za redom u kome građani izdvajaju Vladu kao organ koji bi trebalo

da povede borbu protiv korupcije.

8%

10%

10%

15%

13%

29%

33%

7%

11%

11%

17%

11%

26%

33%

4%

9%

14%

18%

24%

34%

40%

7%

14%

14%

17%

18%

32%

46%

6%

15%

9%

20%

19%

28%

40%

Prijavio/la bih novinarima

Ništa ne bih učinio/la, čekao/la bih da se situacija promeni

Prijavio/la bih upravi

Platio/la bih ukoliko imam novac

Prijavio bih organima za sprovođenje zakona

Potražio bih nekog da mi pomogne bez plaćanja mita

Ne bih platio/la

2013 dec

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

30

Grafikon 21 – Nosioci borbe protiv korupcije

Vlada se od samog početka prepoznaje kao organ od koga građani dosta očekuju u

ovom procesu, a u poslednja dva ciklusa je preuzela primat u borbi protiv korupcije od

policije (mada se procenat onih koji smatraju da je policija najadekvatniji organ za

suprotstavljanje korupciji u zemlji ipak nešto povećao u odnosu na junski istraživački

ciklus, sa 39% na 41%).

Nešto slabije medijsko eksponiranje u poslednjih šest meseci dovelo je do toga da 6%

manje ispitanika prepoznaje Agenciju za borbu protiv korupcije kao nosioca u borbi

protiv ove pojave. Sa druge strane, kada je u pitanju sudstvo, porastao je broj ispitanika

koji od sudstva u ovom trenutku očekuju više napora u suprotstavljanju korupciji.

40% ispitanika koji smatraju da sudstvo treba da predvodi borbu protiv korupcije

predstavlja najbolji rezultat koji je sudstvo postiglo u dosadašnjem toku ovog

istraživačkog projekta!

Građani smatraju da bi se borba protiv korupcije morala voditi kroz uvođenje strožih

sankcija za počinioce ovog krivičnog dela. Za stroge sankcije i kaznene mere se zalaže

82% ispitanika, što još jednom potvrđuje da građani daju primat ovom načinu borbe

protiv korupcije u odnosu na ostala rešenja.

1%

1%

7%

3%

3%

4%

2%

11%

24%

13%

47%

46%

1%

1%

5%

5%

6%

9%

2%

18%

37%

26%

49%

41%

1%

2%

3%

3%

3%

5%

10%

19%

27%

35%

39%

43%

1%

1%

7%

3%

5%

5%

5%

16%

40%

29%

41%

46%

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

NVO

Specijalne elitne jedinice

Državna revizorska institucija

Parlament

Predsednik

Zaštitnik građana

Građani (pokreti građana)

Sudstvo

Agencija za borbu protiv korupcije

Policija

Vlada

dec.13

jun.13

dec.12

jun.12

31

Grafikon 22 – Sredstva za borbu protiv korupcije

Ispitanici mnogo očekuju i od poboljšanja zakonskih mera i od jačanja svesti o

korupciji među građanima Srbije. Po 67% ispitanika podržava i jedan i drugi vid borbe

protiv korupcije.

Vrlo je zanimljivo da ima sve više onih koji cene ulogu kontrole civilnog sektora nad

javnom administracijom kako bi se u njoj smanjio nivo korupcije. Više od polovine

ispitanika (54%) smatra dobrom idejom da se civilni sektor što više uključi u kontrolu

rada javne administracije.

Kada je reč o tome kako građani trenutno percipiraju rad republičke Vlade na

suzbijanju korupcije u Srbiji, uočava se stagnacija – grafikon 23.

Iako je procenat onih koji smatraju da postoji određeni stepen efikasnosti u naporima

Vlade da se suzbije korupcija u zemlji isti kao u prethodnom ciklusu (64%), smanjio se

procenat onih koji napore Vlade ocenjuju kao vrlo efikasne, a povećao broj onih koji

smatraju da su ti napori malo efikasni.

Trenutna stagnacija je proizvod očekivanja građana da se reše 24 sporne privatizacije i

da se završe sudski procesi u korupcionaškim slučajevima koji su započeti u

prethodnih 12 meseci.

30%

38%

41%

46%

48%

49%

66%

21%

40%

43%

47%

47%

44%

71%

33%

45%

51%

60%

61%

69%

79%

24%

39%

47%

53%

62%

64%

81%

26%

43%

54%

67%

64%

67%

82%

Povećanje plata službenika u javnom sektoru

Transparentnost u donošenju administrativnih odluka

Jačanje kontrole civilnog (nevladinog) sektora nad javnom administracijom

Jačanje javne svesti o korupciji

Jačanje kontrole države nad javnom administracijom

Poboljšanje zakonskih mera (novi antikorupcijski zakon, međunarodne konvencije...)

Stroge kaznene mere

2013 dec

2013 jun

2012 decembar

2012 jun

2011 novembar

32

Grafikon 23 – Efikasnost Vlade Republike Srbije u borbi protiv korupcije

11. Percepcija rada Agencije za borbu protiv korupcije

Prepoznatljivost rada Agencije za borbu protiv korupcije među građanima Srbije

uopšte nije sporna. U ovom trenutku 77% građana je svesno postojanja Agencije i

njenih aktivnosti – grafikon 24.

Grafikon 24 – Prepoznatljivost Agencije za borbu protiv korupcije

8%

2%

32%

23%

35%

11% 9%

49%

22%

9% 9% 11%

53%

21%

6% 7% 7%

57%

20%

8%

Ne zna/BO Vrlo efikasna Malo efikasna Uglavnom neefikasna

Uopšte nije efikasna

2012 jun 2012 decembar 2013 jun 2013 dec

60% 65% 63%

75% 77% 77% 77%

2010 mart 2010 oktobar

2011 novembar

2012 jun 2012 decembar

2013 jun 2013 dec

33

U poslednja tri istraživačka ciklusa nalazimo istovetan rezultat u pogledu

prepoznatljivosti ove institucije među ispitanicima, što ukazuje na to da je Agencija

uspela da se adekvatno predstavi i profiliše među građanima Srbije.

Grafikon 25 – Doprinos Agencije borbi protiv korupcije

Problem sa kojim se Agencija suočava jeste nešto mirniji period u njenom radu, uz

slabije medijsko praćenje njenih aktivnosti, koji je nastupio po okončanju praćenja

finansiranja izborne kampanje, što je dovelo do smanjene percepcije aktivnosti ove

institucije u očima prosečnog građanina. Samim tim smanjio se i procenat građana koji

smatraju da Agencija daje adekvatan doprinos borbi protiv korupcije u ovom trenutku.

Neophodno je istaći da je i dalje veoma visok procenat građana koji ne znaju kakvi su

dometi Agencije u borbi protiv korupcije. Iz ciklusa u ciklus pronalazimo skoro trećinu

građana koji ne umeju da nam odgovore na ovo pitanje, što se može tumačiti njihovim

nepoznavanjem rada i mandata ove institucije.

U odnosu na jun 2013. godine, procenat ispitanika koji smatraju da Agencija delimično

i znatno doprinosi borbi protiv korupcije smanjio se za čak 8%. U skladu s tim, za 8%

se povećao broj onih koji tvrde da Agencija malo doprinosi ili nimalo ne doprinosi

borbi protiv korupcije.

Grafikon 26 – Da li je Agencija u stanju da kontroliše finansiranje političkih partija?

20%

14%

13%

20%

10%

12%

16%

29%

32%

36%

38%

35%

31%

35%

15%

24%

22%

19%

24%

24%

17%

2%

3%

2%

3%

5%

5%

4%

33%

28%

27%

20%

26%

28%

29%

2010 mart

2010 oktobar

2011 novembar

2012 jun

2012 decembar

2013 jun

2013 dec

Ne zna/BO

Znatno

Delimično

Malo

Uopšte ne

34

Pored toga, sve manje građana veruje u mogućnosti Agencije za borbu protiv korupcije

da kontroliše finansiranje političkih partija – grafikon 26.

Naspram maksimalnih 27% ispitanika koji su, u junskom ciklusu od pre šest meseci,

smatrali da Agencija delimično i u potpunosti može da kontroliše finansiranje

političkih partija, u ovom istraživačkom ciklusu nalazimo nešto manje od jedne petine

onih koji tvrde to isto.

17%

24%

39%

16%

4%

27%

19%

32%

19%

3%

27%

23% 24% 23%

4%

30%

23%

29%

16%

3%

Ne zna/BO Uopšte nije Veoma malo Delimično jeste U potpunosti

2012 jun 2012 decembar 2013 jun 2013 dec