Broj 2 • Decembar, 2013

trijalizam

EkspErt o januarskom prElaznom roku

thE italian

jobdekart i fm

Piter Hol - sky sPorts

Garsija - roma

asmir bEgović

intervju

sp brazil 2014

analiza

golman stouka govori o prEmijEr ligi, svEtskom

prvEnstvu u brazilu i portsmutu

kEni milarintervju

jEdan od autora knjigE “football managEr stolE my lifE” govori o opsEsiji prEma ovoj igrici i škotskom fudbalu...

o namaSa ciljem da se uradi nešto novo, da se kreativnost ispolji na pravi nacin, da se FM svet na neki način približi igracima, pre nekih mesec dana nastala je “Opsesija”. I taj naziv ne predstavlja samo hiperboličnu zagriženost prema ovoj igri, već hiperboličnu zagriženost za vođenjem svog omiljenog tima, za uspehom, za pobedom, koja Vašem omiljenom timu često izmakne u stvarnosti. U našem magazinu možete pročitati razna iskustva, i da li se ona granice sa opsesijom ili je prevazilaze ostaje na Vama da procenite. A tu su i razne priče iz sveta sporta. Tim koji je radio ovaj broj je ojačan u odnosu na prethodni, pa samim tim i ovo izdanje će biti kvalitetnije. Sve je odrađeno sa velikom dozom entuzijazma, i uvereni smo da će “Opsesija” nastaviti da raste uz Vašu pomoc.

uživajte u Opsesiji!

naŠ timGlavni urednikRade Milaković

zamenik urednikaAlen Babačić

Pisac seniorAlbin Ličina

Saša Malenović

Ivica Madžarović

dragan stanar

Pisac juniorMihailo Vuković

kontakte mail - opsesija@outlook.com opsesija22@gmail.comfB - magazin opsesija

SADRŽAJ

GRAFIČKA PODRŠKA8iGHt desiGn

FM svet04 Trijalizam

06 Predlažemo klub

10 avantura na Cm 99/00

spOrtski svet22 Intervju - PIter Hal

24 Sve bI bIlo drugačIje

28 Intervju - aSmIr begovIĆ

30 HulIganI = navIjačI

08 toP 3 golmanI

12 Intervju - kenI mIlar

14 Šta glume večItI?

20 muSt buy

32 tHe ItalIan job

34 SP brazIl 2014

36 najveĆI PrevarantI SvetSkog fudbala

38 bobI mur legenda WeSt Hema

40 Street Workout - teodora CelarevIĆ

42 on je PromenIo fudbal - II deo

zahvaljujemo se

asMiru BegOviću

piteru halu

keniju Milaru

teOdOri celarević

Siguran sam da bi jedan od najvećih filozofa u istoriji čovečanstva, Rene Dekart bio istinski zaljubljenik u Football Manager. Čak bi, pod utiskom neke sjajne sezone ili prelaznog roka, revidirao sopstveno učenje, pa bi od najpoznatijeg dualiste, polako se preobrazio u začetnika novog pravca u filozofiji – TRIJALIZAM. Predmet novog pravca filozofije bio bi taj treći element, taj koji je tako bolno nedostajao Dekartu u vremenu bez Football Manager-a. Karika koja nedostaje, spona realnog sveta i unutrašnjeg duševnog života. Taj element je fenomen Football Manager-a.Sigurno smo dakle, kaže Dekart, samo u postojanje sopstvenog duha, čiji dokaz proizilazi iz samog čina razmišljanja. Spoljni svet, odnosno „realnost“ ne možemo dokazati, ali je prihvatamo. A šta je sa „realnosti Football Managera-a – A.K.A. menadžerskom realnosti?“ Taj treći element, koji objedinjuje prethodna dva, koji je i zaslužan za neodoljivu privlačnost ove kompjuterske simulacije, jeste „menadžerska realnost.“ Zapitajte se, da li bi serijal bio i približno uspešan i zaposedajući, po telo i duh igrača, da ne postoji svojevrsna faction-fiction crta ove igre? Koliki bi procenat igrača ostao zelotski veran FM-u, da ovaj ne povezuje realnost i fantaziju? Koliko broj prodatih/skinutih primeraka FM14 bi postojao, ukoliko bi se igrala liga izmišljene Atlantide, sa izmišljenim klubovima i igračima koji su proizvod mašte programera, ili puka slučajnost kao rezultat random engin-a AI-a? Upravo ta magična nota, koja od FM-a čini simfoniju života, jeste prividna mogućnost manipulacije stvarnošću! Nije isto biti menadžer nekog izmišljenog kluba, iz nepostojećeg grada, sa grbom i bojama bez istorije, i menadžer jednog Liverpoola, sa armijom Skauzera na Enfildu! Iako se obe situacije deša-vaju u virtualnom prostoru, emotivna komponenta, i sam doživljaj igre je neuporediv! Sesti u fotelju posle posla/škole/fakulteta, i „otići“ na San Siro, oduzeti Baloteliju dvonedeljnu platu, i zatim isprazniti Berluskonijeve džepove kupovinom Levandovskog, izaziva lučenje neuporedivo više seratonina i endorfina nego otići na imaginarni Wood Road, kazniti Johna Williamsa, i kupiti Michaela Stona. Otići dan posle na posao/fakultet ili u školu, i podeliti sa dragim osobama kako je Abate retardiran, i kako Milanu fali upravo Vidić da bi uzeli Seriu A, i tu tvrdnju potkrepiti činjenicama i gotovo empirijskim dokazima, mogu samo ljudi koji su imali tu životnu sreću, da se upoznaju sa FM-om. Draž gledanja Lige šampiona utorkom, upoređujući postavu Galatasaraja koju je izveo „amater“ Terim, i koja dobija 6 komada od Reala, i objašnjavanje ostatku publike kako bi ti izvukao bar bod sa svojom taktikom 3-5-2, je nešto što ne može da donese niti jedna jedina igra na svetu! To je ta „menadžerska realnost“, jer vi de facto uživate u plodovima FM-a i kada ga ne igrate! Ne samo kada gledate fudbal, već i kada čekate bus na stanici i razmišljate o tome da l je pametnije igrati sa IF ili sa klasičnim Wingerima, a već tri busa odoše! Ako slučajno imate drugara koji konstantno startuje sve što je ženskog roda, a svi ga imamo (ako tvrdite da ga nemate u društvu, vi ste taj drugar), i koji redovno pije ispale, konstatovaćete da ima FINISHING 0, ali da mu je STAMINA preko 18. Kada god odete sa ekipom u balon na fudbal, pa onda kao zatvarate bok-ove sa jednim zadnjim veznim, iako vas je sve ukupno 10, a od toga dvojica samo popunjavaju broj, dvojica su došla da se istrče, a jedan trezan nije! Pa onaj epski momenat samopoštovanja, kada vam „neprosvetljeni“ (ovo je izraz za ljude koje ćete prepoznati po frazi – „Šta igraš to, samo neka slova“) kaže: „Nije loš ovaj igrač, ovaj Rojs iz Borusije, odakle ih vade više, je l to neki Danac, šta li je?“ U tom momentu vama naviru sva sećanja na private talk-ove sa ovim dečakom od kojega ste u FM12 napravili najboljeg igrača sveta, na sve golove i zahvaljivanja upravo vama na osvojenim zlatnim loptama. Robena gledate gotovo očima roditelja, sada kada je u Bajernu i kada radi to što radi, svi ga tapšu po ramenu, ali kada je u Groningenu pre 10 godine gledao u vas kao u Boga kada mu date 15 minuta protiv Ajax-a, i on grune dva gola sa 30 metara, onda ste samo vi znali koje Arjen. Onaj momenat mentalnog nasilja kada neko tvrdi da je David

trijalizamTrezege legenda Milana, a nije svestan sati i sati koje ste proveli pokušavajući da ga dovedete upravo u Milan, i koliko puta vam je zabio poslednji ekser u kovčeg, proizvodi imaginaran bol koji je psihički nepodnošljiv u istoj meri kao i fizički. Slušate Stojadinovića i Džaju kako pričaju da se nema para za bolje igrače, da nema kvaliteta za te pare, a u vama bukti oganj podložen milionima evra zarađenim od prodaje Kardenasa, Pulhaca, Motija, Afanasijeva, Kisljaka, Dragea, Mathohoa koji su postali leg-ende Crvene zvezde, za platu manju nego što je prima Mladenović! Taj doživljaj, priznajemo svi, iskrivljene realnosti, kada smo, iako kognitivno izuzetno sposobni da razlučimo real-nost od fantazije, emotivno u potpuno-sti opčinjeni „menadžerskom realno-sti“, tim galimatijasom i homogenom smešom stvarnog i umišljenog, čini FM načinom života! Ipak, pravi igrači poznaju se po tome što im emotivna komponenta ponekad prevlada ovu kognitivnu, pa uhvate sebe u tom groznom momentu života, kada se na trenutak izgubi granica. Situacija u kojoj „menadžerska real-nost“ izlazi iz vaših usta nekontrolisano i neobuzdano, jeste pravi momenat da preispitate prioritete i „spustite loptu“. Svi smo čuli, retki i doživeli, situacije u kojima se „igrači“ nađu u veoma neprijatnim situacijama, upravo zbog nemogućnosti kontrole trijalizma. Lično sam dva puta obrisao FM sa računara, na nekoliko meseci, da bih ponovo uspostavio kontrolu nad realnosti. Prvi put bilo je to u Sjedinjenim Američkim Državama, gde sam, kao i mnogo studenata, radio preko leta u jednom fantastičnom hotelu. U jednom trenutku dan se svodio na rad 8 sati, zatim 12 sati menadžera i 4 sata sna. Igranje menadžera bila je jedina nepromenjiva

veličina. Ukratko, sezona 2021/2022, ja menadžer Frankfurta, osvojio sam Bundesligu sa 10 različitih klubova, cilj da do 2050 osvojim sa 18 različi-tih. Posle kompenzacije sna i rada, u smislu radio sam 10 sati, zatim igrao menadžer 12 sati, pa odmah otišao na posao, desila mi se situacija posle koje sam otišao kući i obrisao FM, sve sejvove, i polomio CD. Naime, onako polu-živ stojao sam u lobiju hotela i razgovarao sa gostom. Imao je jak nemački akcenat. Upitao sam ga odakle je, na šta sam dobio neobja-šnjivo emotivno doživljen odgovor – iz Frankfurta. Izgubio sam liniju, i, u sin-ergiji sa deprivacijom sna, „menadžer-ska realnost“ postala je relanost. Kao iz topa odgovorio sam: „Vi mene sigurno znate, ja sam menadžer Frankfurta!“ U momentu kada je poslednji slog napuštao moja usta, i kada je gost napravio korak unazad, shvatio sam šta sam upravo izgovorio. Čovek se kurtoazno nasmešio i otišao sa izrazom lica koje je govorio samo jedno – OVAJ JE LUUUUD! Rekao sam menadžeru da mi nije dobro, spakovao se, otišao kući, izvršio svetogrđe, i zaspao snom pravednika. Trebalo mi je 6 meseci da ponovo instaliram FM. Drugi put, bilo je bolnije. Pre dve-tri godine, pratio sam sa drugarima utakmicu lokalnog kluba, za koji sam nekada i sam igrao. Standardno ned-eljno druženje na „stadionu“, na rezer-visanom delu ograde, nekih 1-1,5 metara od klupe protivnika. Te sezone bili smo dobri. Okosnicu tima činili su igrači iz mesta, komšije, prijatelji itd. Bilo je zadovoljstvo svake nedelje provesti dva sata uživajući u „umeću“ nižerazrednih fudbalera. Tih dana sam igrao neprestano FM, vodeći Dover iz poslednje lige, do Lige šampiona. Utakmica je bila zaista napeta, i na ivici

noža. Sredinom drugog poluvremena, gostujući špic igrač dobija crveni kar-ton, i moja ekipa dobija vetar u leđa. Ni dan danas nisam siguran šta mi se to dogodilo, ali čim je sudija izvadio karton, odmah sam počeo iz svog glasa da dozivam trenera protivničke ekipe. Čovek je ustao, pošto je sedeo na metar od mene nije mu bilo teško da me čuje, u pitao u čemu je problem. Bio sam u toliko pomračenom stanju svesti, da mi je „menadžerska real-nost“ ponovo pokuljala iz usta. Vrištao sam na njega da obavezno sad stavi romb u sredini, i da ostavi ovog jedinog špica u igri, a da iza njega stavi 10-ku, i da samo uporno pokušava da „prcne“ loptu preko odbrane! Nisam ni trena odustajao od svoje namere, što je iza-zvalo salve smeha pored i na terenu. Trener kojem sam ovo objašnjavao zaista je bio potpuno zbunjen i nije znao šta da mi kaže. Kao krucijalan i odlučujući argument, na kraju sam upotrebio i rečenicu „Pa poslušaj me čoveče, valjda ja znam, izrazbijao sam Everton sa igračem manje na istu foru!“ Ponovo, svojevrsna epifanija zapljus-nula je moju svest. Istog momenta sam seo u kola, otišao kući i obrisao FM. Nisam ga instalirao 3-4 meseca.Eto dokaza trećeg elementa. Eto trijal-izma. Eto treće dimenzije stvarnosti. „Menadžerska realnost“ pomešana je sa realnosti i sa svesti svakoga ko je proveo više od 100-200 sati uz FM. Igra koja je više od igre, koja se igra i kada se ne sedi za računarom, koja bukvalno zauzima jedan deo duše, kao što zauzima i deo hard diska. Kome je Football Manager religija, trijalizam mu je filozofija. A Dekart sad sedi gore, igra treću sezonu sa Toursom, bitku bije sa Monakom i konstatuje – LUDO ERGO SUM (IGRAM, DAKLE POSTOJIM)

vaj tim nosi epitet “Večiti drugoligaš” i pored svoje dugačke istorije u kojoj je 34 sezone proveo u Drugoj

ligi ovaj tim je postigao ogroman uspeh pre 12 godina kada je Alaveš igrao Finale Kupa UEFA. 1999/00 sezona u Španskom fudbalu je bila i više nego čudna. Na kraju trke iz lige ispadaju Sevilja, Atletiko Madrid i Betis a Šampion je Deporivo La Korunja.Veliki Real je bio na 5. mestu a samo bod manje imao je Alaves koji je trku završio kao šesti i time izborio kvalifikacije za Kup UEFA. Napadač Havi Moreno je možda i najjzaslužniji sa svoja 22 postignuta gola za veliki uspeh ovog tima ali i ostatak je bio veoma važan. Na mišiće Alaveš u prvoj rundi izbacuje turskog prestavnika Gaziantepspor, onda redom padaju Lilestrom,

Rozenborg, Inter, Valjekano i posled-nja prepreka ka finalu je bio nezgod-ni Kajzerslauten koji je sa ukupnim rezultatom 9-2 deklasiran i put u finale je bio obezbeđen. Tog 16. maja 2001 godine Liverpul i Alaveš su izašli na megdan. Nije se španski tim uplašio veličine jednog Liverpula ali tok utakmice je imao šokantan ritam. Do 16. minuta Liverpul je vodio sa 2-0 i Alaveš preko Ivana Alonsa smanjuje rezultat, do poluvremena “Redsi” dobijaju penal koji MekAlister precizno izvodi i donosi velikih 3-1 na poluvremenu. Tek što je sudi-ja označio početak Havi Moreno je sa dva gola vratio u igru špance, Liverpul opet dolazi do prednosti preko Flauvera a Krojf minut pre kraja pogađa za produžetke. Umor je stizao oba tima i posle kiše golova ostalo je još pola sata igre pre pena-la. Defanzivac Alaveša autogolom u

116 minutu donosi Liverpulu Kup UEFA i ostalo je istorija. Alaveš danas igra u Drugoj Ligi Španije i ovo im je najveći uspeh u istoriji kluba. Ovaj klub su trenirali čuveni Ferenc Puškaš, Luis Košta, Mane i Pepe Mel. Ikone Baskijskog tima su Antonio Karmona, Oskar Telez, Žorž Valdano, i Havi Moreno. Najveći rivali su Real Sosijedad, Atletik Bilbao, Osasuna i Aurera. Razlog zašto bi uzeli ovaj tim je izazov da ponovite ili da napravite veći uspeh Alaveša. Bidžet tima je 0 i sigurno će biti ogroman izazov za one koji vole slabije timove sa zanimljivom istorijom.

o

osnovan: 1921stadion: mendizorrozatrofeji: 3 liGa adelante

DePoRTIvo alaves

Golmani

ivan Crespo | spain | 1984

inaki Goitia | spain | 1982

jorge mediavilla | spain | 1993

odBrana

luciano | spain | 1981

Pepe mora | spain | 1981

alex ortiz | spain | 1985

jiri jarosik | Czech r. | 1977

unai medina | spain | 1990

vezni

juame delgado | spain | 1983

Carlos lazaro | spain | 1990

nicolas schenone | uruguay | 1986

nano | spain | 1982

oscar serrano | spain | 1981

emilio sanchez | spain | 1985

juanma | spain | 1981

Guzman | spain | 1984

toti | spain | 1987

ion velez | spain | 1985

naPad

Borja viguera | spain | 1987

mauro Qurioga | argentina | 1989

ToP 3

GolmaNI

Diego Cavalieri

Ima 30 godina i nosio je dres Palmeirasa, Liverpula i Ćezene. Trenutno je golman Palmeirasa. Odličan refleks, izletanje i snalažl-jivost krase ovog golmana. Slabija strana je komunikacija sa saigrači-ma. Ima i 2 nastupa za reprezent-aciju Brazila, ako ga dovodite u ev-ropski tim trebaće mu par meseci da se privikne pošto nije imao nastupe dok je igrao u Engleskoj i Italiji.

7.250.000 €14.250 p/w31.12.2014

Jefferson

Takođe 30-šnji golman koji je prve korake učio u Kruzeiru da bi nosio dres Botafoga i onda je usledio prelazak u Trabzon i Konjaspor i opet je odlučio da se vrati u Bo-rafogo gde i sad brani. Odlični refleksi, jedan na jedan i komand-ovanje odbranom su vrline ovog golmana. Mane su skok i vazdušni dueli usled prekida. Iskusan gol-man koji je branio u Evropi i ima 7 nastupa za Brazil.

7.500.000 €14.000 p/w31.12.2014

Agustin Orion

Ima 32 godine i igrao je samo za tri kluba (San Lorenco, Estudi-jantes i Boku). On je treći po kval-itetu golman u ovoj prezentaciji. Veliko iskustvo nosi iz Argentine a nosio je dres Argentine 2 puta. Re-fleks i komunikacija su mu pred-nosti dok su mu mane loše čitanje igre i smirenost. Ovo je golman koji može da vam posluži ako ste slabiji sa finansijama, preporuču-jem vam za srednje timove.

975.000 €8.250 p/w30.06.2014

Pozicija golmana možda spa-da u najodgovornije mesto u fudbalskom timu, imati lošeg golmana u jakom timu koliko god da vam je snažna odbra-na može biti pogubno po vas i može vam doneti seriju slabih rezultata. u ovom broju vam prikazujemo toP 3 Golmana iz Južne Amerike a u narednim brojevima biće sličnih izbora.

sKauT

osle legendarnog 97/98 koga smo doveli do usijanja do 1999.godine i kad su prošli dani prašine, sirena i podruma, na jesen

vratili smo se svakodnevnici i isčekivanju novog FM-a 99/00. Kao da je šapat novog milenijuma koji se približavao doveo i do grafičke revolucije FM-a, pa je nova igra vratila osmeh na lice dečacima. I dalje sam mislio da sam sam, da nema sličnih meni ali sam se maksimalno potrudio da pustim virus van mog računara pa sam uključio nekoliko drugova koji su se “navukli”. Početak 21. veka doneli su nam fudbalsku globalizaciju pa je Istok polako zaostajao za zapadnim giganti-ma i počele su da se rađaju neuništive imperije. Više nije bilo moćnih dečaka iz Amsterdama ili Filipsovca iz Ajdhovena, Spartak i Dinamo nisu imali svežinu ni nekadašnju moć, a na prostoru Juge poče-la se osećati gorčina i posledica rata pa su nestale generacije velike četvorke koji su otišli na Zapad da uveseljavaju neke druge navijače. Sav kvalitet je otišao u TOP 4 lige Evrope. Čuveni Kalčo koga smo subotom i nedeljom pomno pratili na BK TV i čekali da gledamo Dekija i Mihu sa drugovima Nedvedom, Salasom i Nestom u Laciju kako se suprostavlja Romi sa Delvekiom, Montelom i Totijem ili pak oni Crno Beli više su bili okrenuti Juventusu i pratili Batu Mirkovića i Darka Kovačevića sa zvezdama Zidanom, Del Pijerom, Inzagijem i Davidsom, dok su Rosoneri (Ševčenko nova zvezda uz Birofa, bili su

udarni tandem) i Interisti imali timove za pamćenje. Na Pirinejima nastaje nova Holandska Barsa koju je predvodio brazi-lac Rivaldo i upravo je ona bila savreme-nik rađanja super-tima GALAKTIKOSA iz Madrida. Prava doza tom koktelu bili su “Slepi Miševi” iz Valensije sa Mendietom, Đukićem, Angulom i Klaudiom Lopezom koji su pravili pravu pometnju Španijom i Evropom. U Nemačkoj dominacija Bajerna, a Englezi još uvek bez tajkunskog novca pa su tako Junajted i Arsenal vodili svoj lični rat. Junajted je sa proverenim timom pokušao da ponovo dominira, ali je Venger spremio revoluciju u svom timu sa kvintetom Anri, Viera, Berkamp, Pires i Ljumberg. Gde među ovim Golijatima pronaći tim koji može doći na tron Evrope a da glumite Davida? Izbor je pao na O`Lirijev Lids! Tim u nastanku sa ogromnim potencijalom. Vudgejt, Jan Hart, Rio Ferdinand, Bati, Bojer, Viduka, Smit, Radebe i Kjuel samo su neki od momaka koji su igrali za klub. Liga je bila izjednačena do poslednjeg kola, a jedino pojačanje bio je mladi Andrea Pirlo posle dolaska iz Intera (pozajmica pre toga u Peruđi) bio je čarobnjak u nastanku pa je na terenu pokušavao da uvežba svoju magiju na Eland Roudu. U 37. kolu na “Teatru snova” snove je ugasio ili bolje rečeno pritajio Denis Irvin i činilo se da je Fergi pokazao da je ipak on gazda na Ostrvu.Tabela posle tog kola bila je 1. Mančester J. 71, 2. Lids 70, 3. Arsenal 69 a poslednje kolo u London dovodi Junajted, dok Lids čeka Liverpul. I krenuli

avaNTuRa Na cm 99/00

Psu 90 minuta nade i straha da je šansa dočekana (propuštena)!? `2 minut doneo je radost na Eland Roudu pogotkom Hari Kjuela dok u Londonu mreže miruju i tako sve do `70 minuta u kome je šampion Lids, ali mladi Oven soloprodorom postiže gol i pravi kamernu atmosferu na stadionu. Poslednja šansa da pokaže Pirlo svoju magiju. Ni to nije bilo dovoljno jer je Anri samo minut kasnije pogodio mrežu Marka Bosnića i Topdžijama donosi pehar (nadali su se) dok Skols nije najpre poravnao u `80 a preokrenuo u `85 minutu tako da je Junajted sad bio u prednosti. Dramu je okončao Pires u `89 minutu kada je poravnao na 2-2. U Lidsu navijači kameleoni jednim okom u sema-for koji pokazuje rezultat u Londonu dok momci ne uspevaju da stvore gol šansu. Minut do kraja Radebe ruši Faulera i penal! Isti igrač rešio je da se ogluši na nepisano pravilo i uspešno vara Martina ali i sebe pa lopta pogađa stativu. Vreme prolazi, kraj u Londonu, Junajted je šampion ali ima još dva minuta igre u Lidsu i počinje bunarenje lopte tako da crveni prave prekršaj u `92 minutu, a loptu uzima Pirlo šutira i... GOL, 2-1! Lids vodi, vreme protiče! Sudija svira KRAJ! Lids je šampion! Ta generacija je došla do polufinala LŠ 2001. ali je Ševčenko bio koban dok su Kup UEFA osvojili 2002. godine kada su u Amsterdamu pobedili Inter. Vrhunac je bio 2003. kada je savladan Real sa 3-2 uz brilijantnu partiju nove zvezde dovedene iz Parme, Arijela Ortege. Igrač koji mi je bio omiljen da opet iskoristim termin (mog druga) “ja sam ga otkrio” bio je napadač Rozenborga Ružedvt (ako se lepo sećam imena igrača), ali sam ga imao u svakom klubu. Naravno Zvezdina čigra mladi Perica Ognjenović je bio pravi šećer za svaki tim.

Nezaboravna sezona, nezaboravan FM, ali mi smo želeli uvek više od igre!

Vreme kad su nestajale istočne fudbalske imperije

intervjukeni milar

Jedan od autora knjige “Football Manager Stole my life” govori o fudbalu u Britaniji, pisanju knjige i opsesiji prema Menadžeru

Za početak, da li možete da nam se predstavite?

Sportski sam novinar u škotskom Sanu, najprodavanijoj škotskoj novini. Takođe sam priključen Champions i FourFourTwo. Ono važnije je to da sam ko-pisac knjige “Football Manager Stole My Life”, zajedno sa Janom Me-kintošom i Nilom Vajtom.

Koja verzija CM/FM je bila prva koju ste igrali?

Prva verzija koju sam igrao je svevremešni klasik Championship Manager 2001/2002.

Vaše mišljenje o trenutnom stanju u škotskom fudbalu?

Škotski fudbal je u recesiji već duže vremena. Novca jednostavno nema i više ne posvećujemo preveliku pažnju razvitku mladih igrača kao nekad. Ali mnogo truda je uloženo da se situacija popravi i ja imam optimističan pogled na budućnost. Trenutno postoji mnogo mladih škotskih igrača koji se probijaju na scenu. Dundee Utd ima fantastične mladiće poput Endija Robertsona, Džo-na Sutara, i Rajana Golda.

“FM Stole My Life” je veoma pop-ularna knjiga među FM fanovima. Koju poruku ova knjiga ima za njih?

Mislim da glavna poruka knjige je da niste sami. Svi smo igrali igru i svi imamo svoje navike. Kontrolisao sam sve selekcije klubova koje sam vodio, da bi se uverio u pravi razvitak mladih igrača. Mislio sam da je to loše, ali kad pročitate knjigu uverite se da opsesija može ići mnogo dalje.

Možete li nam opisati vašu omiljenu taktiku?

Napadački sam nastrojen. Svi moji ig-rači koriste svaku priliku da napadaju i često su postrojeni u formaciji 4-1-3-1-1. Po meni, najbitnije je imati 2 dobra spoljna beka.

“sport interaktiv je potrošio 20 godina na stvaranju i poboljšanju igre koja će ukrasti živote miliona “

Fm stole my life

Najuticajniji menadžer po vašem mišljenju?

Kao Škot, mislim da je nemoguće zao-bići ostvarenja Ser Aleksa, ali takođe, kao i mnogo ljudi uživam posmatrajući igru Jirgena Klopa. Po svojim spos-obnostima u menadžmentu se ističe i Žoze Murinjo. Sa druge strane, poseb-nu pažnju trebamo obratiti na Stivena Preslija i posao koji je uradio u Koven-triju.

Postoji li neka šansa da uskoro obja-vite nešto novo?

Veoma sam zauzet radeći svoj posao u Sanu, ali izdavači sa kojima sam radio su zaista bili sjajni, i bilo je sjajno ra-diti sa njima. Voleo bi da se udružimo opet u nekoj bližoj budućnosti.

Vaš pogled na engleski fudbal?

Nisam preterano opterećen engleskim fudbalom, ali se nadam da će Arsenal dodatno ojačati i nastaviti svoju borbu za titulom u pravom smeru. Mislim da je Arsen to zaslužio nakon svega što je učinio za klub. Takođe se nadam da će se Andre Viljaš Boaš zadržati u Toten-hemu jer ima neke zanimljive ideje.Vaš omiljeni igrač sa Balkana?

Navijač sam Hiberniana, pa moram priznati da će to biti bosanac Alen Orman. Postao je kultna ličnost ovde. Mada trenutno mi se dopada Luka Modrić. Veoma je ležeran sa loptom u nogama.

Šta glume Večiti?Od uvođenja „uloga“ igrača, odnosno player role opcije, FM serijal postao je mnogo prirodniji i bliži realnosti. Pot-punim uklanjanjem popularnih slajdera, uputstva igrači-ma svela su se na ono što u realnosti trener može i da traži od njih. Svakako da Mojes ne može da „pomeri sla-jder“ Vidiću, ne bi li ovaj odigravao loptu do najbližeg sai-grača, već može jedino da mu kaže: „Gospodine ministre, molim Vas da odigravate kraće lopte.“ Mada sumnjam da i to sme da mu kaže. Šalu na stranu, evolucija prilagođa-vanja stvarnosti napravila je veliki korak izlaskom fm 14, te se sada mnogo lakše saosećamo sa nemoćnim me-nadžerima/trenerima koji gledaju kako igrači ignorišu njihove instrukcije, bez mogućnosti da malko pomere slajder. Naročito to važi za naše fudbalske aždaje koje žare i pale livad.., pardon, terenima JSL-a, i koji u ogrom-noj većini slučajeva smatraju da ipak baš oni znaju kako i kada treba, mnogo bolje od trenera. Mada, čovek se i zapita koliko greše kada pogleda ko sve sedi na klupama superligaša. suštinski, trener je taj koji postavi oblik, od-nosno formaciju na terenu, odredi stil igre, dodeli pozicije i uloge igračima, da par saveta, i jednostavno se prepus-ti dinamičnosti 90 minuta fudbalske utakmice. Upravo u takvu poziciju stavljen je i menadžer koji učita novi fm14. Pored svih peripetija treninga, kupovine, prodaje, pregovaranja i ostalih stvarčica koje ovu igru čine spek-takularno zavodljivom, sve se ipak svodi na tih 90 minu-ta neizvesnosti. Siguran sam da ste gledajući utakmice JSL-a, bar jednom izustili: „Pa šta igra ovaj čovek?“ pita-jući se koja je tačno uloga gospodina sa besprekornom frizurom, neuprljanim dresom i boemskom reputacijom. Pred nama je izazov, objasniti koje to uloge „glume“ igrači koji igraju u onome što bi trebalo da predstavlja krem srpskog fudbala, u beogradskim večitim rivalima. Dakle, kao i ogromna većina igrača iz Srbije, a bogami i iz regiona, po premijernom startovanju bilo kog fm-a, učitavate srpsku ligu, i birate stan blizu Autokomande. Posle kratkog uvoda, izveštaja pomoćnika, stručnog šta-ba, diskusije sa Džajom ili Đurom, postrojavate ekipu, iznosite očekivanja, i krećete na stvaranje tima. Postoje dve vrste ljudi, oni koji prilagođavaju igrački kadar svojoj viziji taktike, ili oni koji rade suprotno. Bez obzira kojoj grupi pripadate, uparivanje igrača na raspolaganju i po-zicije, tj. role može da počne. Prirodno, krećete od temel-ja, od golmana. Postoje dve varijante kada birate ulogu golmana, klasičan GK i Sweeper Keeper. Klasičan gol-man je upravo ona pozicija koja se decenijama ne men-ja, pouzdan, visok, dobar refleks i po mogućstvu da nije linijaš. Od atributa Kicking i Throwing zavisi koliko dobro

će ispoštovati vaše ideje o tome kome i kako ide lopta posle gol-auta. Sweeper Keeper je ono što omoguća-va ekipama koje napadaju sa visoko postavljenom odranom da se efikasno brane od dugih lopti preko od-brane. Pace, Acceleration, Rushing out se svakako traže kod ove uloge, jer ovaj golman mora biti i libero i golman. Kod večitih tu dileme nema, ako je iko Sweeper Keep-er, sa zabrinjavajućim akcentom na Sweeper, to je onda Boban Bajković, sada se već može slobodno reći, legend-arni golman Crvene zvezde. kod Partizana, situacija je nešto drugačija, jer je Vladimir Stojković golman koji više voli da sačeka igrača u situaciji 1 na 1, gde je neprikosno-ven. Ipak, ni uloga Sweeper Keepera mu ne predstavlja problem. Desni i levi bek, igrači koji poslednjih sezona u večitim rivalima slove za najslabije karike u, i onako, slabom lancu. u suštini, sve se svodi na 2 role full back i Wing back, sa varijacijama limited, odnosno complete. Nemojte mi zameriti što ću banalizovati i uveliko upros-titi, ali birate između ofanzivnog i defanzivnog beka. U zavisnosti od formacije, ideje itd, poziciju pored aut linije pokrivaće vam ili ona prava, u žargonu, „bekčina“ ala Mi-lovan Đorić, koja i nema neke pretenzije da nešto preter-ano prelazi na suparničku polovinu, ali je zato Tackling, strenght, Positioning, Heading i marking na nivou tek malko ispod štopera. isto tako, zbog ideje da se nešto i ne bakće napadom, mogu mu se oprostiti i mali Acceler-ation i Pace. o Crossingu i ne razmišlja. sa druge strane, Wing back upravo pretenduje da bude taj igrač koji se pridodaje vezi kada krila uđu u sredinu, ili jednostavno da glumi krila u napadu, kada igrate bez klasičnih kril-nih igrača. Pomenuti Crossing, Acceleration, Pace, uz Dribling i Off the ball čine ono što će vašeg WB učiniti ofanzivno veoma potentnim. Naravno, oprostićemo mu lošu igru glavom, ili krhku građu. Svakako da je najbolja opcija imati igrača koji je kombinacija ovih osobina, ali sumnjam da on igra u JSL-u, bar ne duže od jedne se-zone. Volkov i Aksentijević u Partizanu, odnosno Mlad-enović i Vešović u Crvenoj zvezdi su igrači koji slove za ofanzivno sposobne bekove, dok od Milana Obradovića ili Voje Stankovića na prinudnim pozicijama beka očeku-jte veću čvrstinu i sigurnost ispred svog gola, ali ne toliku učinkovitost na protivničkoj polovini. Nikola Mijailović i Marko Petković u Crvenoj zvezdi su donekle izbalansi-rani bekovi, koji podjednako dobro, ili loše, igraju u oba pravca. Pozicije WlB i WrB, i role koje pripadaju ovoj po-ziciji, po mom skromnom mišljenju, iste su kao i one dr i dl, samo dosta ofanzivnije. srce odbrane, lumbalne pršl-jenove kičme svake ekipe čine štoperi. Ugalvnom ih je

dvojica, ali u poslednje vreme beležimo ekspanziju tak-tika sa tri igrača u liniji, pogotovo u Južnoj Americi, i u italiji. tri opcije postoje, kada se radi o poziciji štopera, Ball playing defender, limited defender i Central defend-er. Ball playing defender je ona pozicija na kojoj bi danas igrao Bekenbauer, i slični igrači koji su igrali na već pom-alo zaboravljenoj poziciji libera. Svakako da je to igrač koji igra štopera, ali je tehnički sasvim pristojno obučen. Pored opštih ocena za štopera, Heading, marking, tack-ling, Positioning, jumping, strenght itd, kod ovog tipa igrača važnu ulogu igra Passing, Concentration, Com-posure, Creativiti idr. ocene koje inače pronalazimo kod kreativnih zadnjih veznih. ukoliko igrate bez dmC-a, a volite da trčite kontre, ova pozicija je pun pogodak za vas. Nažalost, u po vas i po mene, takvig igrača ćemo teško naći na Autokomandi. Pozicija Limited defendera je na-jzastupljenija u našem fudbalu. Kao što sam naziv kaže, igrač je fudbalski prilično ograničen, i smatra se sjajnim igračem ako je jak, ne ispada toliko, i ume da ukliza. svi štoperi Crvene zvezde spadaju u kategoriju ld. kod Partizana, jedino možda iskusni Milan Obradović može da odgovori izazovu CD-a, igrača koji je makar malo „pismeniji.“ U zavisnosti od toga da li je igračeva uloga podešena na Cover, Stopper ili klasično Defend, i nara-vno od vaše taktike, nekad će prednost imati brži, nekada jači, a nekada viši štoperi. Ukoliko se odlučite da izvadite libera iz naftalina, želim vam svu sreću sveta, jer je za ovu poziciju potreban umetnik odbrane. vezni red. Centralni nervni sistem svake ekipe. najviše pozicija, a samim tim i uloga, naći ćemo upravo u sredini terena. Počinjemo nar-avno omiljenim mestom svakog srpskog trenera, zadn-jim veznim. Ponekad imam osećaj da bi naši treneri izašli i sa četiri zadnja vezna da nekako mogu. A i dešavalo se… svakako jedna od najbitnijih pozicija u modernom fudbalu, koja je doživela potpunu evoluciju od nastanka ove igre. Od klasičnih „mesara“ koji su mogli da trče sati-ma, ovu poziciji polako preuzimaju igrači koji su ponekad tehnički i taktički savršeniji i od polu-špiceva. Half Back je uloga koja se „vratila“ na velika vrata u svetski fudbal, pogotovo usavršavanjem ultra ofanzivnih taktika sa WB koji igraju vrlo visoko, ali pritom zadržavajući samo dva igrača u poslednjoj liniji. Ideja ove uloge jeste da bude ofanzivnija verzija Ball Playing defendera, sa akcentom na brzinu. Kada ekipa napada usko, ovaj igrač gotovo da igra klasičnog veznog igrača, neretko i pred protivničkim šesnaestercom. Međutim, kada WB pređu u potpunos-ti u protivničku trećinu terena, oni „padaju“ u liniju sa dva štopera, transformišući tako sistem u sistem sa tri igrača u odbrani. Samo zamislite Maskerano/Buskets i sve će vam biti jasno. Nisam siguran da je srpski fudbal od penzionisanja Gorana Bunjevčevića imao igrača koji može da odgovori toj poziciji. Možda Zvezdin Peruanac

Arauho može u budućnosti pod vašim vođstvom posta-ti igrač tog kova. Ono čega ne bi smelo da nedostaje ni Zvezdi ni Partizanu jeste igrač sa ulogom Anchor man-a. Kao što samo ime kaže, čovek-sidro, koji se „usidri“ iz-među odbrane i sredine terene, trči, uklizava, prvenstveno bije, i ne razmišlja o pasu dalje od 5 metara. Goran Gogić je svakako odličan primer ovog tipa igrača. Work rate i stamina su must have u ovoj ulozi, naravno u kombinaci-ji sa snagom. Kada igrač ovog tipa malo uznapreduje, onda postaje Ball winning midefielder. Sada mu je pored svega nabrojanog, potrebno i poprilično fudbalske inteli-gencije da se pored oduzimanja lopti posveti i nečemu što je u modernom fudbalu još bitinije, presecanju paso-va. Svakako da ovde Anticipation, Positioning i nešto veći Acceleration, u odnosu na Anchor man-a, igraju važnu ulogu. on istu ovu ulogu ima i kada se premesti sa dmC na mC-a, sa donekle ofanzivnijim karakteristikama. erik Djemba Djemba, Saša Marković u Partizanu i Aleksan-dar Kovačević u Zvezdi sasvim su pristojni primeri ove role. Djemba Djemba je takođe primer kako igrač koji je klasa, ili je makar nekada bio, može da odgovori zahtevi-ma više uloga. Defensive Midfielder već pored defanzive, može da razmišlja i o razigravanju saigrača na rastojan-ju većem od 10 metara. Naravno, ponavljam, apsolutno sve zavisi od toga kako postavite ostatak ekipe, koje su vaše ideje, da li igrate ofanzivno/defanzivno, i još od za-ista mnogo faktora. Možda bi Nikola Gulan bio odgova-rajuć izbora za ovu poziciju. E sad dolazimo do onoga što smo nazvali revolucijom, pozicije deep lying Playmak-er-a i Registe. Ove dve uloge su toliko slične da je čini se, jedina razlika u nivou posvećenosti defanzivi. Umetnici u kopačkama, koji sa pozicije zadnjeg veznog fudbalera, ili fudbalera sredina terena (mC) koji ispred sebe imaju još veznih fudbalera, kreiraju napade svog tima. naglasak ovoga puta definitivno nije na defanzivi, koju uglavnom kompenzuju ostali centralni vezni igrači. Regista gotovo i da nema defanzivne striktne zadatke, već u potpunosti vuče konce igre, pogotovo dugim i dijagonalnim lopta-ma. Shodno tome, Passing i Creativity ključni su atributi za ove pozicije. Budući da nema toliko mnogo izleta ka protivničkoj trećini terena, fizičke osobine nisu presudne za ovu poziciju. ukoliko pokušate da nenada milijaša stavite na poziciju registe ili dlP, bilo na prirodnoj mC ili DMC poziciji, očekujte da će neko morati da trči i za nje-ga. Zvuči poznato? Mladi Brašanac deluje obećavajuće kao perspektiva na ovoj poziciji. Možda pad fizičkih atrib-uta natera i Sašu Ilića na poziciju sličnu ovoj? Kao što smo videli, dosta istih uloga postoji i za pozicije dmC-a i MC-a. To je svakako vrlo logično, jer zauzimaju goto-vo identičan deo kostura ekipe. Ali kao što su određene uloge svojstvene dmC-u, postoje i one koje su rezer-visane za MC-a i AMC-a. Klasičan centralni vezni igrač,

odnosno mC jeste ono na šta se prvo pomisli kada se kaže vezni igrač. On je zadužen da poveže odbranu i na-pad, levo i desno krilo, i sve ostale delove ekipe. u zavis-nosti od toga da li će biti defanzivan ili ofanzivan, pored neophodnog Passinga first toucha, decisionsa, team-worka i Stamine, potrebno je obratiti pažnji i na atrib-ute dribling, tackling, Positionig, long shots idr. nenad Milijaš i Miloš Ninković mogu da odgovore ovoj poziciji u Crvenoj zvezdi, sa akcentom na ofanzivu, dok u Parti-zanu ponovo Djemba Djemba, Brašanac i Marković čine najbolji, ili najmanje loš, izbor. Po meni, jedna izuzetno zanimljiva uloga u vezi jeste Box to box midfielder. Igrač koji igra i ofanzivu i defanzivu, poput klasičnog MC, ali sa mnogo većim radijusom kretanja. Za razliku od MC koji se mota oko kruga na centru, BBm mora biti spre-man u istoj akciji uklizati ispred svog, a onda i raspaliti po lopti sa ivice protivničkog šesnaesterca. Miloš Ninković i Saša Marković jedini u svojim klubovima imaju donekle odgovarajuću kombinaciju atributa za ovu poziciju. Na poziciji advanced playmaker-a, tj izuzetno ofanzivno orjentisanog i kreativnog veznog igrača, koji koristi sva-ku priliku da ode tik iza špiceva svakako bi bilo zanim-ljivo probati mladog Nikolu Ninkovića, pa čak i Miloša Jojića u Partizanu. Nisam siguran da Saša Ilić to može fizički ispratiti. U slučaju Zvezde, opet spala knjiga na dva slova, Miloša Ninkovića i Nenada Milijaša. Entuzijas-ti možda mogu ovde oprobati i Vukana Savićevića, koji je fizički sasvim pristojan. Pozicije do aut linija, odnosno mr i ml, po defaultu su nekako rezervisane za probojne igrače odličnog centaršuta. Moderni fudbal ipak prefer-ira amr i aml, odnosno ofanzivnije verzije mr i ml-a, prvenstveno zbog sve veće ofanzivnosti bekova. Retko u kojem klubu ćete naći igrača kojem je upravo ovo pri-marna pozicija, pa tako i u zvezdi i Partizanu. svakako da možete probati da igrače koji su ofanzivni bekovi, ili možda nešto defanzivnija krila (AMR/AML) oprobate na ovim pozicijama. Ukoliko se odlučite za ofanzivniji pris-tup, AMR/AML može sasvim pristojno odigrati poziciju MR/ML-a, recimo Jojić i Ninković u Partizanu, odnosno Vešović i Mirić u Zvezdi. Svakako da je izuzetno zaniml-jiva taktička zamisao staviti MR i ML na ulogu Wide mid-fieldera, koji onda obnašaju ulogu, pomalo arhaičnog, spoljnog veznog igrača, koji de facto igra MC, ali široko. kao što smo spomenuli, ova uloga, pa i pozicija na ter-enu polako izumire u modernom fudbalu, gde je zamen-jena ultra ofanzivnim krilima, tj lateralnim napadačim i ultra-ofanzivnim bekovima, odnosno lažnim krilima. Up-ravo na poziciji krilnih napadača, tj AMR i AML, u pos-lednjih 20 godina pojavio se najveći broj vanserijskih ig-rača. Ronaldinjo, Mesi, Kristijano Ronaldo, Riberi, Roben i mnogi drugi bočni napadači obeležili su poslednju de-ceniju fudbala. kako je sve više ekipa prelazilo na tak-tičke opcije sa jednim napadačem, tako su krilni igrači

sve više ulazili u sredinu sa loptom, i nisu više bili toliko limitirani zahtevima da se šparta aut-linijom i besomučno centrira. Upravo zbog toga, pozicija AMR/AML-a postaje polako najzahtevnija pozicija, jer je kombinacija snage, brzine, probojnosti, centaršuta, driblinga, šuta, kretanja bez lopte, pa i udarac glavom postaje neophodna. Wing-er je uloga najsličnija klasičnom krilu, kog više zanima linija i centaršut nego ulaženje u sredinu. Shodno tome, Crossing, acceleration i Pace su dominantni atributi. u Zvezdi tu rolu fantastično može da odigra Darko Lazović, čak mu je možda to i primarna uloga, dok su svi osta-li krilni igrači više priučeni špicevi, sa izuzetkom Nejca Pećnika, koji je priučeni ofanzivni vezni. U Partizanu velik broj igrač može korektno da odgovori izazovu Wingera, ali se gotovo svi mnogo bolje snalaze kao Inside forwar-di, pozicija koja trenutno dominira fudbalom. jedino je Predrag Luka klasičan Winger. Kada se radi o IF, onda je to zaista krilni napadač, sa velikim akcentom na ovo napadač. Zadatak IF jeste da u ofanzivi, zajedno sa špi-com čini sistem sa tri špica, da upazi između štopera i beka, ali i da sam uzima loptu na boku, pa da prodire u srce šesnaesterca. Dribling je čini mi se ovde najbitniji atribut, uz pomenute Acceleration, Pace i Off the ball. Creativity takođe igra veliku ulogu, kao i Finishing, Flair i long shots. if je svakako jedna od najkompleksnijih rola u modernom fudbalu, i krilni napadači su uglavnom zvezde velikih svetskih klubova. u Crvenoj zvezdi filip Kasalica, Luka Milunović i Nejc Pečnik dobri su izbori za ovu poziciju, sa tim što svaki od njih nosi svoj nedosta-tak – brzina, dribling ili završnica. Darko Lazović takođe može sjajno da odigra ovu poziciju. U Partizanu čini se da je upravo to najbolja rola za polivalentnog miloša jo-jića. Petar Grbić i Filip Malbašić su isto tako prvenstveno IF. Nikola Ninković u suštini može uspešno da odigra i ovu poziciju, ali je ipak mnogo bolji na poziciji iza špica/ceva. Defensive winger je uloga koju ćete retko koristi-ti. Prvenstveni cilj ove role jeste da vaše krilo, sa nekim minimumom defanzivnih sposobnosti, uspešno ograniči ofanzivne izlete protivničkog beka. Ukoliko ne možete da zamislite zašto bi to neko uradio, setite se utakmice Hrvatska – Srbija, gde je Alen Stevanović kao krilo imao prvenstveno defanzivne zadatke, da zaustavi proboje fenomenalnog darija srne. videli smo kako se to završi-lo. Uloga Advanced playmakera biće bolje objašnjena u kada budemo pričali o ofanzivnim veznim igračima. Prak-tično, zadaci su isti, ali se igra kreira sa krila, što je vrlo vrlo interesantno pokušati u Crvenoj zvezdi sa Ninkovićem ili Lazovićem, odnosno u Partizanu sa Ninkovićem. Ronald-injo je sa pozicije AP na krilu opčinio planetu. Nova uloga u FM14 je Wide target man ili Target flank man. Rešen-je za ovu nesvakidašnju poziciju, čije uvođenje svakako podržavamo, teško ćete naći u bilo kom klubu na planeti, a samim tim i kod nas. suštinski, ideja je da se koristi

Target man, ali na krilu, koji će sa jedne strane, svojom snagom, visinom i pregledom igre snabdevati špica, reci-mo Poachera, loptama. ne vidim da bi iko u zvezdi i Par-tizanu mogao to uspešno igrati, ali ako baš želite, mož-da se može probati sa Mirićem ili Pečnikom. Meni lično najdraža pozicija jeste ona AMC-a, u širem smislu. Bilo u formaciji sa krilima, rombom ili nekom drugom varijaci-jom, od vremena sergeja nikiforenka, ova pozicija je ono što za mene čini FM. Otkriti klasičnu 10-ku, kreatora igre, virtuoza, i onda ga okružiti dobrim igračima, meni ostaje poenta ove igre. Ilić, Ninković, Jojić sa jedne, a drugi Nink-ović, Savićević i možda Darko Lazović su igrači za pozic-iju iza špica. Atacking midfielder je rola koju svi pozna-jemo i odgovara onoj u MC-a, sa tim da je ova, očigledno mnogo ofanzivnija. Advanced playmaker je igrač koji je mozak ekipe, koji stalno traži loptu, razigrava saigrače i ulazi u šanse. Passing, first touch i Creativity su ubedlji-vo najbitniji atributi, sve ostalo se može „oprostiti“, ali ovi atributi moraju da budu na visokom nivou. long shots svakako da je najubojitije oružije za postizanje golove u ovoj ulozi. Trequartista je dosta slična pozicija, s tim da gotovo ne postoje defanzivni zadaci, kretanje je u nešto većem radijusu, te je Dribling i Flair ovde izuzetno znača-jan. Takođe, trequartista ipak podjednako želi i sam da postigne gol, dok je advanced playmakeru izraziti cilj da asistira. Dve nove role u FM14 su Shadow striker i En-ganche. ne mogu da se otmem utisku da u razvojnom timu SI-a sedi čovek koji više od svoje dece voli Huana romana rikelmea. a ja delim tu strast i ljubav sa njim. Pozicija enganche jeste pozicija koju igra jedino i samo Rikelme. Možete vi da stavite ovde bilo koga, ali ta po-zicija jeste rikelme. ukoliko smatrate da postoji neki am koji je već u godinama, i svoje fizičke nedostatke može bez problema da otkloni nadljudskom fudbalskom inteli-gencijom, dodelite mu ovu rolu. naravno, na pamet pada Saša Ilić, ali Enganche je Rikelme. I tačka. Shadow strik-er u drugu ruku prilično nova, i kažu, revolucionarna rola u modernom fudbalu. Rola koju ćete poveriti igraču za kojeg niste sigurni da li je špic ili polu špic, ali nekako više vuče na špica, i koristićete je kada igrate BEZ špi-ca. iskreno, ja je nikada nisam upotrebio, jer nikada nis-am igrao bez špica. u poslednje vreme nekoliko ekipa je isprobalo taj pristup, Holandija sa snajderom, roma sa Totijem, Mančester sa Runijem, Everton sa Felainijem itd, i možda najočiglednije Barselona sa Mesijem. Poen-ta ove role jeste igrač koji se nalazi u ofanzivnom delu sredine terena, odakle može da postepeno, sa dosta ofanzivnih veznih saigrača dolazi do protivničkog gola, bukvalno kroz štopere, koji ne čuvaju nikog, jer nema špi-ca. Probajte, ukoliko imate avanturističnog duha, Nikolu Ninkovića na toj poziciji. Iako sam bio ubeđen da niko nikada neće igrati formaciju bez špica, sem Zvezde pod Kosanovićem, ispada da je Kosan fudbalska avangarda.

došli smo do momaka zbog kojih gledaoci dolaze na sta-dion. Šta je fudbal bez golova? A za njih su prvenstveno zaduženi napadači, tj. špicevi. Rak rana srpskog fudbala, koja je možda rešena pojavom mladih i talentovanih na-padača u omladinskoj reprezentaciji, muči i večite rivale. Hronična neefikasnost, pogotovo u Evropi, uglavnom je razlog slabih rezultata. Kod večitih rivala, dijametralno suprotna situacija. kod Crvene zvezde špiceva na iz-voz, u celom FK Partizan samo dve seniorska napadača. Krenimo od standardnih, i najčešće korišćenih DLF i AF. Deep lying forward jeste napadač koji je svojevrsna ka-rika između napada i odbrane, i uglavnom nadoknađu-je nedostatak klasičnog AMC-a. Idealan DLF je snažan, visok, ima dobar dribling, first touch i Pasing, Creativiti svakako pomaže, a naravno, budući da je ipak u suštini špic, atributi Finishing, Heading, Composure, Off the ball su takođe važni. Ni Kojić ni Fofana nisu baš najsrećni-ji izbor za ovu rolu, ali, opet inovativno, možete probati pretrenirati nekog od mlađih ofanzivnih veznih igrača. U izobilju špiceva, ni Zvezda nema klasičnog DLF, ali naj-bliži toj poziciji jeste Filip Kasalica, ili čak i Luka Miluno-vić. Ali zato ima mnogo kandidata za poziciju Advanced forwarda, odnosno špica koji jeste upravo špic formacije, odnosno konstantno najistureniji igrač. Finishing, Head-ing, Composure i Off the ball, najbitniji su atributi svakog AF-a. Dauda, Onjilo, Mrđa, Kasalica pa čak i mladi Miha-jlović mogu sasvim korektno da odigraju na ovoj poziciji, a čini se da su Mrđa i Kasalica, zbog kombinacije atrib-uta najbolji izbor. Kod Partizana, opet – Kojić ili Fofana, prilično sličan tip igrača. Moja omiljena rola napadača jeste Poacher, špic sa njuhom za gol i osećajem za iz-begavanje ofsajda. Igrač koji je posvećen samo golu, i u svakom trenutku želi da bude na granici ofsajda, ne bi li driblingom i prvenstvenom brzinom uspeo da umakne čuvarima. Svakako da je Filip Kasalica očigledan izbor, mada ne bi bilo loše probati ni sa ostalim bržim igračima Zvezde. Target man je igrač kojeg svaki navijač Crvene zvezde sanja od odlaska Nikole Žigića. Snažan i robusan napadač koji skokom i snagom gradi prostor za sebe i za saigrače. Strenght, Heading, Team work i Work rate vrlo su bitni kod ovog tipa napadača, od kojega možete da očekujete i priličan broj asistencija za vezne igrače i krila. Đorđe Rakić je doveden kao prototip fudbalera koji upravo snagom i visinom može bar da podseti na Nikolu Žigića, ali se vrlo brzo ozbiljno povredio. Onjilo ima sve fizičke predispozicije da dobije šansu kao TM, dok mladi Mihajlović obećava upravo u toj ulozi. Kojić u Partizanu svojom snagom može da odigra ovu rolu. Ulogu Com-plete forwarda nema potrebe podrobnije objašnjavati, jer ona objedinjava sve atribute svih do sada pomenutih rola špiceva. Ukoliko imate igrača čiji atributi su podjednako dobri ili loši, ovo može biti rešenje. Kojić u Partizanu.o

Odnosno Mrđa, Kasalica i Dauda mogu biti upotrebljeni u ovoj ulozi. Defensive forwarda, odnosno napadača čiji je primarni zadatak da pritiska odbranu, i radi za tim, moram priznati, koristio sam samo jednom, i to prilično bezuspešno. Work rate, stamina, tackling i recimo strenght, odnosno atributi nekog defanzivnog veznog, mer-ilo su kvalitetnog df-a. apsolutno ne vidim ko bi to u zvezdi ili Partizanu mogao da igra. kao i na poziciji amC, uloga trequartiste ista je i na poziciji špica, sa naravno obrnutim smerom kretanja. iskustvo i kombinacija brzine i tehnike, možda može promovisati Dragana Mrđu u vašeg budućeg trequartistu. Još jedna novina stiže nam na poziciji napadača, sa ulogom False 9, odnosno „lažne devetke.“ Kao što je Shadow striker bio „lažna desetka“, nešto između špica i polušpica, koji naginje špicu ali igra kao AMC, tako i F9 jeste nešto između polu špica i špica, ali naginje polu špicu i igra na poziciji špica. Imajući u vidu koliko šizofreno to zvuči, vrlo je tanka linija između ove dve pozicije. Po mom viđenju, koje je vrlo često pogrešno, ukoliko bi F9 pomerili malko prema svom golu, dobili bi Shadow strikera, i vice versa. Ipak ova uloga nije toliko strana za naše klubove, pa smo vrlo često svedoci da je nešto što izgleda kao formacija sa dva špica ustvari formacija sa jednim špicem i jednim igračem koji baš i nije špic, ali nekako je stalno tu. Nadam se da ovakvo nebulozno objašnjenje daje bar neku naznaku jasnosti. Lično bih se ovde opredelio za Kasalicu ili Milunovića. Sigurno da je moja završna molba čitaocima, koji su verujem iskusni igrači FM-a i CM-a, da tekst shvate kao najopštije i najpliće tumačen-je BESKRAJNO kompleksnog sistema FM-a, koji je apsolutno banalizovan i uprošćen, ne bi li nekako stao u čitljiv novinarski format. Složićete se sa mnom, da je za opis svih varijacija atributa, rola i pozicija, potrebno stotine i stotine stranica, i desetine sati čitanja. Ovo je veština, neki bi rekli i umetnost, koja se uči godinama, pa sad već i celu deceniju, te svakako nije moguće sažeti to u nešto kratko, koncizno a pri tom i sveobuhvat-no. Posmatranje rola igrača, kroz prizmu Crvene zvezde i Partizana, kao klubova najbližih većini čitalaca, služi da okvirno upozna igrače FM-a sa suštinskim činjenicama igre, kako bi, u analogiji sa realnosti, mogli lakše spoznati mehanizme funkcionisanja ove igre. Bezbroj faktora koji utiču na igru, upravo su taj tajni sastojak, koji čini ovu igru potpuno nepredvidivom i igrivom godinama, makar i sa istim klubom! Tek kada barem malo razmislimo o kompleksnosti ove igre, možemo biti zahvalni, i ceniti trud i napor koji se ulaže u SI svake go-dine, i koji sigurno vredi i više od 30-40 eur kojih se sa teškom mukom, ali nikada ne izneverenom nadom, odričemo! Ipak, i pored svog tog neoprostivog uprošćavanja i banalizovanja sistema FM-a u ovom tekstu, ne možemo da se otmemo utisku da je ono što se laički i logički primeti samo kroz gledanje naše lige i igranje ove igre, nekako ostalo skriveno trenerima i rukovodstvu naših klubova. Reći ćete jedno je igrica, a drugo je stvaran život. Istina, ali logika je logika, i ona je uvek ista, i u igri i u stvarnom životu Jer spoznaja kauzalnosti i neumit-nih i bolno očiglednih grešaka, usred poznavanja materije fudbala, i sistema ove igre koji se bliži savršenstvu, zaista čini da se zapitamo koje uloge imaju, i ŠTA GLUME IGRAČI NAŠA DVA NAJVEĆA KLUBA?

mustJeftini igrači koji imaju zavidan kvalitet i koji mogu da vam donesu razliku u timu. Jednos-tavno ih morate kupiti ako vodite timove sred-njeg kvaliteta.

Frickson Erazo je igrač koji je postao poprilično popularan u FM svetu prethodnih godina. Ali sudeći po njegovim kvalitetima, on definitivno zaslužuje više pažnje. U pravim je godinama i može rešiti probleme u odbrani čak i onih većih klubova. Ima sve ono što je potrebno da bude odličan štoper. Visok je i snažan, a uz to i tehnički obdaren. Markiranje I oduzimanje lopte su takođe na veoma visokom nivou kod ovog igrača. Ali ipak, niko nije savršen, pa tako nije ni Frickson. Jedina mana kod nje-ga bi bila njegovi mentalni atributi, tačnije determination koji je jedan od važnijih atributa na igri. Sve u svemu, ovo je definitivno must-buy igrač ovog serijala, a cena je prava sitnica – pola miliona evra je suma za koju ga verovatno možete dovesti.

Vodite sasvim prosečan evropski klub i vaši napadači vam toliko idu na živce da često poželite da jednostavno obrišete FM. To je priča mnogih

igrača FM-a, a brisanje igre je ono što se verovatno neće desiti , a ukoliko vam stvarno vaši napadači zadaju glavobolje, onda trebate obratiti pažn-

ju na našu narednu preporuku. Alan ima 23 godine, igra za Salzburg, i ima sve predispozicije da postane sjajan napadač. Radi se o kompletnom napadaču sa odličnim fizičkim predispozicijama, koji samo čeka ponudu

velikog kluba da eksplodira na svetskoj sceni. Da je jednostavno previše dobar za austrijsku ligu, dokazuje njegova statistika. Slobodno možemo

reći da je Alan najkompletniji napadač na igri u svom cenovnom rangu. Za njegov transfer je potrebno izdvojiti od 2 do 3 miliona evra, što i nije

neka velika suma za mnoge klubove.

Yannick N’Djeng igra za ES Tunis, i takođe predstavlja napadača sa ogrom-nim potencijalom. Možda nije kompletan kao njegov prethodnik Alan, ali je svakako igrač koji zna praviti razliku u manjim i prosečnim klubovima. Ima sasvim dobre fizičke predispozicije, koje možemo iskoristiti na pravi način, tako što ćemo mu dodeliti rolu Target Man-a. Atribut determination mu je na veoma visokom nivou, što je svakako veliki plus. Možda ga ne krase teh-ničke sposobnosti, ali kod njega svakako ima mesta za razvitak, jer ima sve-ga 23 godine. Uz pravi trening ovde možemo imati novog “afričkog ubicu”, poput Drogbe, Bonija, Etoa i ostalih. Naime, on je već imao svoju epizodu u Evropi, koja je nažalost bila neuspešna. Yannick svakako poseduje ogro-man potencijal, i zaista bi bila šteta neiskoristiti ga, jer uz pravi razvoj, može predstavljati okosnicu napada bilo kog tima.

BuyNa prvi pogled će vam se verovatno činiti sasvim prosečnim štoperom, ali ipak Fernando Tobio poseduje “ono nešto” što ga izdvaja iz proseka. A “ono nešto” je zapravo konzistentnost. Odavno se već može zaključiti da je Fer-nando jednostavno prerastao argentinsku ligu. S obzirom da mu na kraju već prve sezone ističe ugovor, odvesti ga iz Argentine je veoma lako. On svakako poseduje kvalitet da zaigra za jedan prosečni Evropski klub, a uz malo više sreće može dogurati i do velikana. Potencijala za to svakako ima. Na prvi po-gled, njegove ocene će vam reći da je sasvim solidan igrač, i ništa više od toga. Ali uz pravi trening on svakako može dostići visoke domete. Kao i svako, i Fernando ima svoje mane. Čini nam se da mu je atribut oduzimanja lopte i nije preterano visok kao što bi trebao biti, ali on to nadoknađuje odličnim fizičkim atributima i atributom markiranja. Ima svega 23 godine, i svakako ima mesta za napredak, tako da suma od oko 2 miliona evra koja će za njega biti potreb-ni predstavlja sigurnu investiciju u budućnost vaše odbrane.

Francisco Cerro je kao i svoj prethodnik odlučio ime praviti u svojoj domo-vini – Argentini. I možemo slobodno reći da mu je to pošlo za rukom. On je

već debitovao za nacionalnu selekciju Argentine i trenutno predstavlja stub u veznom redu Veleza. Ukoliko vam je potreban dominantni i borbeni vezn-

jak, koji će ginuti na terenu trčeći i boreći se sa suparničkim igračima, onda je Fernando Cerro ime na koje trebate obratiti posebnu pažnju. Ima 25 godina, i svakako njegovo vreme za Evropski fudbal je došlo. A kvaliteta za to ima,

bez sumnje. Stilom igre uveliko podseća na svog zemljaka Havijera Mas-kerana, i ukoliko mu se ukaže prilika u Evropi, mislim da se može približiti

njegovom potencijalu. Svi atributi koji su potrebni za jednog osvajača lopte na sredini su mu na nivou, a jedina mana bi bila njegova visina. Od 2 do 3

miliona evra je potrebno izdvojiti za njegov transfer, što je poprilično malo s obzirom na kvalitet koji poseduje ovaj igrač.

Za kraj smo vam spremili pravu poslasticu, 16-godišnjeg supertalenta dos-tupnog za svega 700.000 evra. Sve bi to bilo veoma drugačije da se ne radi o dečaku koji ima potencijal da postane svetska klasa. Da, dobro ste pročita-li, svetska klasa za samo 700.000 evra. Ali put do svetske klase je još uvek predug. Guido Vadala je 16-godišnji trekvarista Boke Juniors, i trenutno predstavlja jednog od najvećih talenata sa područja čitava Južne Amerike. Kao i mnogi njegovi uzori iz reprezentacije, i mali Guido je tehnički obdaren, i već sa 16 godina ima zavidnu kompletnost svojih atributa. Jedina mana mu može biti njegova fizička snaga, ali to je sasvim prirodno za dečaka njegovih godina. Pred njim je svakako veliki put, u njemu je mnogo potencijala i on je svakako must-buy na samom početku, jer će njegova cena biti astronomska u budućnosti.

Za početak, možete li molim Vas da nam se predstavite?

Zovem se Peter Hall, sportski sam novinar i pišem za Sky Sports online.

Premijerligaški klubovi su potrošili re-kordnih 630 miliona funti ovog leta, pa da li možemo ocekivati tako veliku aktivnost i u zimskom roku?To će svakako značiti da će manje novca biti potrošeno. Klubovi kojima je obnova igračkog kadra bila neophodna (Totenhem npr.) su to izvršili letos pa jednostavno više nemaju nov-ca na raspolaganju. Januar je više vreme za takozvana “Pojačanja iz očaja”, posebno za timove iz donjeg dela tabele pa tako možemo očekivati više pozajmica i sitnih transfera. Arsenal i Čelsi će pokušati da ojačaju svoj napad, što znači da će najverovatnije jedan od ova dva kluba dovesti neko zvučnije ime.

Uprkos mogućnosti kršenja pravila Finan-sijskog fer pleja veliki klubovi su i dalje zainteresovani za zvučne igrače. Ko su potencijalne velike zvezde ovog roka?Naravno da su klubovi i dalje zainteresovani. Veliki klubovi će uvek naći način da dovedu svoju metu, i FFP pravila dodaju samo više birokratije transferu, i sigurno neće sprečiti menadžere u svojim ciljevima. Žulio Cezar (golman QPR-a) će najverovatnije preći u prvoligaški tim. Lejton Bejns takođe može biti potencijalna meta većih klubova. Postoji veli-ka šansa da Džekson Martinez pojača napad Čelsija, jer im je napadač neophodan. Koke iz Atletika ima klauzulu koja može privući pažnju engleskih klubova.

PITeR halsKY sPoRTs

Transferi Koentraa i Herere u Mančester Junajted su propali u poslednjim minuti-ma prelaznog roka. Možemo li očekivati da ce Junajted osvežiti svoje interesovanje za ove igrače u januaru?

Definitivno ne Koentrao. Bio je očajnički pokušaj u poslednjim trenucima, jer Bejns nije bio dostupan a Mojes je žarko želeo levog beka. Tako da od ovoga neće biti ništa a ni Real ga verovatno ne bi pustio. Herera je upravo igrač koji je Junajtedu potreban. To je igrac u Roj Kin stilu koji može svakako biti veoma popularan kod Ðavola. On je otvoren za transfer, pitanje je samo da li su čelnici Junajteda spremni da izdvoje za njega sumu koju Baskijci traže.

Prema poslednjim spekulacijama, Mojes će biti oprezan u ovom roku i pratiće ig-rače za budućnost. Vaše mišljenje o tome i ko su potencijalne mete?

Letnji rok je bio razočaravajuć za Mojesa i Vudvarda. Nisu uspeli dovesti svoje mete i završili su rok tako što su za Felainija platili više nego što su očekivali. Postoji ne-koliko mladih igrača u planu. Ros Barkli je igrač koji je svojim partijama privukao in-teresovanje i takođe je sarađivao vec sa Mo-jesom. Anton Grizman iz Sosijedada je još jedan igrač koji je privukao pažnju Ðavola. Sa samo 22 godine on može biti dugoročno rešenje za Mojesove planove.

Žoze Murinjo je u septembru izjavio da neće biti aktivan u ovom prelaznom roku. Verovatno se predomislio do sada. Ko je po Vama najslabiju karika u Čelsiju koju treba zameniti?

Sudeći po formi njegovih napadača, Žoze Murinjo je svakako promenio svoje mišljen-je. Fernando Tores svakako nije na nivou na kom je bio u Liverpulu, Eto se i dalje prilagođava a Demba Ba jednostavno nije materijal za klub koji se bori za titulu. Kao što sam već rekao, Džekson Martinez ima ve-like šanse da pojača Čelsi u ovom prelaznom roku. Vejn Runi je ponovo srećan u Junajt-edu, kao i Luis Suarez u Liverpulu. Dijego Košta je pravo otkrovenje ove sezone i astron-omska ponuda iz Londona bi svakako nat-erala čelnike Atletika da razmisle o njegovoj prodaji.

Jedini igrač za kog se spekulisalo da napušta Junajted je Patris Evra. Može li se to desiti već u januaru? I da li je Lejton Bejns pravi čovek da ga zameni?

Ja lično ne vidim odlazak Patrisa Evre. Bio je odličan ove sezone i imao nekoliko asistenci-ja. Bejns bi koštao Junajted isuviše novca i navijači svakako ne bi bili zadovoljni da klub potroši toliko novca na poziciju koju i nije potrebno toliko ojačati. Bejns je odličan igrač, i lako bi se uklopio na Old Trafordu, ali on nije toliko potreban i iskreno, bio bih veoma iznenađen ukoliko bi Patris Evra napustio Junajted.

SVE BI BILO DRUGAČIJEČuvena glumica Meri Pikford je izjavila: “Ako ste činili greške, čak i ozbiljne greške, uvek

postoji još jedna prilika.” U stvarnom životu ponekad ovo bude istina a ponekad samo ute-ha, u fudbalu fatalne greške teško se ispravljaju i još teže zaboravljaju. Svake godine kad se zavesa spusti na fudbalske terene širom sveta započne “Transfer groznica”. Mediji tad jure svoje insajdere i osluškuju poteze timova. Neizvesna trka traje oko 11 nedelja i dešava

se da igrač bude jednom nogom u jednom timu a kroz par sati potpiše ugovor sa nekim drugim timom. Menadžeri i skauti uglavnom uz gazde timova vode glavnu reč o dovođenju

pojačanja, evo fatalnih grešaka pojedinih timova u prelaznim rokovima.

Zidan je imao solidne igre za Bordo i usledio je debi za Francuski tim protiv Češke koji je završen 2-2 a talentovani vezista je dva puta savladao protivničkog golmana. Tada je pokazivao da se radi o sjajnom igraču koga bi poželeo svaki menadžer u svojoj ekipi. Tadašnji menadžer Blekburna Keni Dagliš posle osvajanja titule prvaka Engleske želeo je da ojača tim za nove uspehe i njegova prva želja je bio upravo Zidan. Presednik kluba se nije složio sa Kenijevom željom i izjavio “Šta želite? Da potpiše On (Zidan)? Imamo Tima Šervuda (tadašnji igrač Blekburna)” Ovo je kako se ispostavilo kasnije greška zbog koje će Džek Voker da se kaje do smrti, svi znamo kakvu je karijeru napravio popularni Zi-Zu.

Zidan - Blekburn (1994)

Sjajni vezista Valensije posle osvajanja Kupa UEFA 2004 godine dobija ponudu da pređe u redove “Topdžija” što rado prihvata. Prvi deo pregleda je bio završen i samo potpis je delio Angula od Arsenala, on se na iznenađenje svih pa i njegovog agenta predomislio zbog straha da se preseli u London. Ova priča je svakako unikatna i šokantna (za navijače Arse-nala).

Angulo - Arsenal (2004)

Odlično krilo Torina koga su poredili sa Džordžom Bestom blistao je sredinom 60-tih u dresu Torina. Svakako i njegova popularnost je rasla i skretao je pažnju na sebe. Veliki rival Juventus rešen da dovede Meronija u svoje redove. Vest o ovome se brzo proširila pa su zaposleni u fabrici automobila “Fiat” (radnička klasa koja je navijala za Torino) bili jako revoltirani. Čelnici Torina su prihvatili ponudu Juventusa međutim Anjeli je povukao ponudu zbog straha od pobune u njegovoj fabrici. Ipak sve ovo je ispalo najgore po Mer-onija koji je samo par meseci kasnije pregažen od strane jednog fanatika Torina koji je imao 19 godina. Da ova priča bude još šokantnija taj isti mladić koji je pregazio zvezdu Torina postao je presednik “Bikova” 2000. godine.

Meroni – Juventus (1967)

Brazilska zvezda posle odbijanja novog ugovora od strane Real Madrida odlučno je stavio do znanja da želi da ode. Čelsi je prvi poslao “ponudu” Realu koju kako su mislili ljudi iz Čel-sija, “Kraljevi” moraju prihvatiti zbog činjenice da će Robinjo za 6 meseci biti slobodan igrač. Tadašnji direktor Čelsija Piter Kenjon izjavio je da je Robinjo na korak od “Plavaca” a ma-jice sa Robinjovim imenom već su mogle da se kupe u navi-jačkim prodavnicama Čelsija. Šok je usledio kada je Mančester Siti “poturio” Robinju snažan ugovor koji je on potpisao bez gledanja koji je tim u pitanju. Na dan promocije Robinjo je izjavio “Poslednjeg dana Čelsi je izneo odličnu ponudu i ja sam pristao”. PR Sitija je promrljao Robinju nešto i brazilac se is-pravio “Da, mislio sam na Mančester, izvinite”Komična priča koja pokazuje da neki fudbaleri gledaju samo nule na papiru a ne ime kluba.

Robinjo – Čelsi (2008)

Sjajni dribler je već imao dogovorenu saradnju sa francuskim PSŽ-om ali je zahtevao da se preseli u Evropu pre roka kako bi se privikao na evropski stil fudbala. Gremio je pristao na taj potez a Ronaldinjo je izabrao baš tim iz predgrađa Glazgova kao idealnu sredinu za adaptaciju. Sve je bilo dogovoreno i samo je trebala da se obavi formalnost ali Ronaldinjova umešanost oko lažnog pasoša i sporo reagovanje Brazilskog saveza sprečili su prelazak na vreme u škotski tim.

Ronaldinjo – St. Mirren (2001)

Čuveni holanđanin je imao tada 33 godine i istekao mu je ugovor sa američkom ekipom Vašingtona, želeo je da zai-gra opet u evropi kako bi uspeo da se nađe u reprezentaciji Holandije. Prvi se pojavio Lester sa ponudom od 4.000 funti po utakmici koju je usmeno Krojf prihvatio. U posled-njem trenutku pojavio se Levante koji je ponudio četvrtinu prihoda od prodaje ulaznica plus plata što je Krojfa nateralo da se brzo predomisli i odluči da zaigra u drugoj ligi Španije.Ono što je velika uteha za navijače “Lisica” to je da se Krojf nije proslavio u dresu Levantea.

Krojf - Lester Siti (1981)

Liverpul nije uspeo da osvoji titulu i sama činjenica da će “Redsi” teško do Premijer Lige naterala je Stiva na raz-mišljanje o promeni sredine. Pojavio se bogati Čelsi sa 20.000.000 funti, bilo je malo po razmišljanju ljudi sa Enfilda. Naredne sezone Čelsi je osvojio titulu a Abramo-vič poslao još jednu ponudu za Džerarda koja je iznosila 32.000.000 funti a kapiten Liverpula je zamolio da mu klub pomogne oko prelaska. Brzo se Stiv predomislio kada su on i njegova porodica počeli da primaju preteće poruke dok su navijači palili njegove dresove uživo na TV.Može se reći da je ovde samo Čelsi izgubio dok je Džerard sledeće sezone osvojio Ligu Šampiona sa svojim timom a i ostaće besmrtna legenda Liverpula što svakako više znači od jedne Premijer lige, zar ne?

Džerard - Čelsi (2004-05)

Raskošni talenat mladog Dijega prvi je primetio Hari Haslam menadžer Šefilda. Nije oklevao Hari i brzo se dogovorio sa Argentinosom a cena je iznosila 400.000 funti. Čelnici Šefilda su posle jednog sastanka doneli odlu-ku da je to previše novca za igrača koji po njihovoj proceni nije vredeo toliko. Izabrali su jeftinijeg argentinca (Aleksa Sabelu) kojeg su platili 160.000 funti. Jeftinija varijanta se i nije baš proslavila ali Maradona? Svakako da razilka od 240.000 funti je sigurno bila smeš-na čelnicima Šefilda kada su gledali Maradonu kako igra za Boku,Barselonu,Napoli,Argentinu… Siguran sam da im nije bilo svejedno.

Maradona - Šefild (1978)

Talentovani i anonimni tinejdžer je mogao da bude igrač Bajerna. Bivši napadač “Bavaraca” Elber zapazio je Nej-mara koji je “odskakao” od njegovih vršnjaka. Predložio je dovođenje ovog tinejdžera svom bivšem klubu koji je posle kraćeg razmišljanja odbio transfer. Razlog je bio previsoka cena a čelnici nisu hteli da rizikuju toliki novac u igrača za koga nisu znali dal će se razviti do kraja. Ovog leta Nejmar je prešao u Barselonu za 57.000.000 eura.

Nejmar - Bajern (2008)

Siguran sam da za neke priče već znate a za neke ste tek sad čuli, jedno je sigurno da ovakvi slučajevi postoje i postojaće. Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu i retko ko može da vam garantuje da će neki “klinac” biti među najvećim fudbalerima sveta, može samo da se pre-pozna talenat i da se kroz kvalitetan rad dođe do svetskog nivoa zato je fudbal i zanimljiv, ništa nije jednostavno kao što izgleda!

Gotovo svakog dana engleski mediji Vas pov-ezuju sa najvećim klubovima u Engleskoj. Kakav je Vaš pogled na sve te spekulacije?

Iskreno, ne pridajem nikakvu pažnju spekulacija-ma i stvarima koje su vezane za to. Sve što želim je da se fokusiram na svoj posao u Stouku i da nastavim da naporno radim svaki dan kako bi postao bolji igrač i pomogao svojoj ekipi.

Vi i Vaši saigrači iz reprezentacije ste bukval-no postali heroji nacije, pa Vam ovom pri-likom čestitamo na izborenom plasmanu. Kakva su Vaša očekivanja na predstojećem SP u Brazilu i koje reprezentacije su po Vama glavni favoriti?

Plasman na SP je stvarno ogromna stvar za našu zemlju i bilo je zaista fantastično biti dijelom svega ovoga i napraviti nešto takvo za sve nas i našu zemlju. Prije svega, sada se radujemo no-vom izazazovu. Naravno, ekipe poput Brazila, Argentine, Njemačke i Španije su glavni favoriti i svi koji budu igrali protiv njih morat će napraviti jako puno da bi ih eventualno savladali.

Nekoliko godina ste proveli na pozajmicama u raznim klubovima, ali celo vreme ste bili član ekipe Portsmuta. Da li i dalje pratite dešavan-ja u ovom klubu i kako nam možete objasniti njihov ovako velik pad u 4. rang engleskog fudbala?

Portsmut je zaista veliki dio moje karijere. Nar-avno da i dalje pratim njihove rezultate i sve što se dešava s ekipom i zaista je šteta sve ovo što im se dogodilo i da su došli do League 2. Ali, uvjeren sam da će uz podršku navijača koja je sada još u veća u budućnosti napredovati.

Kakvi su po Vama realni dometi ovogodisnjeg ekipe Stouka?

Naša realna očekivanja i nadanja su da ćemo izboriti opstanak u Premijer ligi i eventualno se ugurati među deset prvoplasiranih. Imamo do-brog trenera i ambicionznu ekipu, ali trebat će nam vremena da bismo napravili korak naprijed.

Situacija u vrhu tabele Premijer Lige nikad nije bila neizvesnija. Desile su se mnoge promene u skoro svim klubovima, pa kako Vi prognozirate ishod Premijer Lige na kraju sezone?

Moram priznati da je jako teško prognozirati bilo šta ove sezone. PL je najuzbudljivija i najiz-jednačenija liga na svijetu. Arsenal i Man City izgledaju jako dobro ove sezone i mislim da će jedna od ove dvije ekipe osvojiti titulu.

Poznato je da u Premijer ligi postoje “Ljudi iz senke” tačnije ljudi u klubovima koji brinu o strancima i na raspolaganju su im bilo kakav problem da imaju. Jeste li i Vi imali ovakvog čoveka u nekom klubu?

Da, u klubovima postoje ljudi koji pomažu ig-račima koji dolaze sa strane i trebaju vremena za prilagodbu, ali ja nikada nisam trebao tako nešto. Već dugo sam tu u Engleskoj, i nemam nikakvih problema sa snalaženjem. Veoma sam sretan da su se stvari za mene rasplele dobro.

Ušli ste u uži krug golmana koji su postigli gol, kakva su Vam bila osećanja nakon posti-zanja gola?

To je zaista poseban osjećaj, i naravno da sam jako sretan da sam se, da tako kažem, upisao u taj klub. Na kraju, ipak je najvažnije to da smo mi taj dan osvojili bod i to zahvaljući tom golu. Ali osjećaj je stvarno sjajan!

ASMIR BEGOVIĆintervju

GolmaN sTouKa

HULIGANI = NAVIJAČI?

Huligani,ultrasi,vandali sve su to termini koje svakodnevno mozemo čuti među ljudima kada se priča o nekoj navijačkoj grupi. Koliko je ustvari sve to tačno? Pitanje je veliko... Obično sama pomisao na fudbalske stadione širom Evrope pogotovo na prostorima Bal-kanskog poluostrva pa sve do Velike Britanije a i dalje širom sveta gde su zastupljene navijačke grupe navodi nas na misli vezane za upravo takozvane ,,huligane’’, po nekima ogromni problem današnjice.Pa da vidimo koliki stvarno problem predstavljaju i da li je to toliki problem? Mnogo činjenica govore tako. Engleska je krajem 20. i početkom 21. veka bila može se reći žarište i uporište huliganstva sa kojim se bilo teško boriti. Sve utakmice Engleskih timova širom Evrope bile su strah i trepet za organe bezbednosti i obično nije mogao proći nijedan odlazak Engleskih navijača preko granice bez incidenata,međutim da li zbog Engleskog temperamenta i načina života ali među tim ljudima su uglavnom bile ličnosti sumnjivog karaktera spremni da u svakom trenutku izazovu incident više želeći da istaknu sebe nego da pomognu tim koji vole. Bilo je veliko pitanje kako to rešiti ali ne i nemoguće i iz godine u godinu kroz niz pokušaja da se sve to reši uspelo se, na kraju jer je zakonom strogo zabranjen bilo kakav vid prekršaja kada ste na stadionu I strogo kažnjavanje počinilaca. Sada svi mogu zavideti Englezima na mirnim utakmicama,utak-micama bez ijedne zapaljenje baklje,bačene pirotehničke naprave I upada u stadion. Međutim pitanje je da li je to ono pravo? Huliganstvo za mnoge pri samom pomenu reči je strašan pojam dok je za druge to način života, i postavlja se pitanje koliko je navijački način života loš za nas,našu decu i sve one koji žele da se ugledaju na određene vođe navijačkih grupa. Pa ovako,moje gledište na sve je to da su pravi navijači ljudi koji imaju ogromno srce,spremni da učine sve za tim,grb,grad I boju koju vole, da daju srce na tribini i da ceo svoj život posvete jednoj pravoj ljubavi koja te nikada izneveriti neće, jer iako nekad ne postigne ono što od nje očekuješ ipak u srcu ostaje ono nešto zbog čega se zauvek voli! A razni okršaji koji se dese,neželjene i nemile scene na tribinama su dela onih kojih su tu da samo oni budu u centru pažnje, da se priča o njihovoj navodnoj ,,hrabrosti’’ kako su ušli u okršaj sa organima vlasti i kako oni na neke apsurdne načine brane čast svog tima umesto da se ugledaju na prave navijače,ljude koji stvarno vole,l-jude koji ginu za tim koji vole! Eto par činjenica zbog kojih mislim da navijačke grupe, ili takozvani ,,huligani’’ ipak pozitivna strana kako fudbalskih tako i drugih tribina jer se ,,pozorišnom’’ publikom gubi draž fudbala i bilo kojeg drugog sporta. Samo je bitna organizacija pravilno ophođenje prema tim ljudima jer su i oni deo našeg društva i mno-gi od njih osobe koje su zadužene za funkcionisanje našeg društva. A one koji kvare ugođaj na navijačkim tribinama svojim ponašanjem prete da naškode ljudskim životi-ma, i prvenstveno za cilj imaju da sabotiraju utakmice kazniti na pravi način i ne dozvoli-ti da se stotine,hiljade, desetine hiljada nedužnih kažnjava zbog par lica.

Najviše Huligana u Velikoj Britaniji je starosti 20-29 godina

Umesto Marka Valberga u glavnoj ulozi je Rudi Garsija a mesto radnje nije Venecija već Rim. Dolazak iskus-nog Zdenjaka Zemana u Romu doneo je nadu u bolje rezultate, napadački stil koji je forsirao Zeman doneo je lepotu ali svi su mu zamerali na zapostavljanju odbrane. malo više od pola sezone je prošlo i usledio je poraz od kaljarija posle koga je zeman napustio romu, u tom trenutku roma je bila na 8 mestu serije a. andrea-coli je bio naslednik i doneo je solidne rezultate, 6 mesto u Seriji A bilo je nedovoljno dobro ali u poređenju sa zemanovom zaostavštinom bio je dobar rezultat. velika šansa za romu a i samog andreacolija bilo je fina-le Kupa Italije protiv gradskog rivala Lacija, velika želja Rome nije bila dovoljna a odluku je doneo Lulić u 71. minutu a slavlje je počelo za Plavi deo Rima.Prvi pik bio je Valter Macari međutim bivši trener Napolija je izabrao Inter. Dovođenje Zemana i loši potezi oko macarija bili su dovoljni da direktor franko Baldini plati ceh i ako su u romi demantovali ovaj razlog za otpuštanje Baldinija jasno je svima da je Baldini izgubio poverenje i da nije razlog preveliki broj zaposlenih u Romi. Samo par dana kasnije stiže francuski trener španskog porekla Rudi Garsija. Njegov dolazak u Romu je okarakterisan na novu grešku čelnika „Vučice“, po anketi Korijera Dela Sporta da li je Garsija pravi čovek za Romu? 46.6% Da – 53.4% Ne, već je Garsija u neku ruku bio otpisan i nije imao potpuno poverenje navi-jača. Rudi je prvi francuski trener u Romi, njegova igračka karijera i nije bila toliko senzacionalna i velika ali je kod navijača Lila imao posebno mesto u njihovim srcima zbog postignutog gola protiv PSŽ-a 1984. godine bio je to pobedonosni gol ali šta je bilo toliko specijalno u vezi toga? Garsija je bio vezni igrač i malo je posti-zao golova (ukupno 5 u svojoj karijeri). Svoj trenerski posao započeo je u Sent Etijenu gde je radio kao fitnes trener godinu dana. Kako bi napredovao 2002. godine Garsija poziva svog bivšeg saigrača Angloma koji je tada radio u valensiji i zamolio ga da prisustvuje treninzima koje je vodio rafa Benitez, dobio je vrlo brzo dozvolu i to je značajno uticalo na njegov trenerski razvoj. Novi angažman mu je obezbedio Dižon u kome je napravio čudo kad je tim odveo do polufinala Kupa Francuske. Le Man je pružio šansu Garsiji ali 9. pozicija je bila slab argument da se zadrži na klupi i usledio je povratak u Lil 2008. godine i započela je jedna čudna i zanimljiva priča između Garsije i Lila. Počelo je jako „traljavo“ i nije izgledalo dobro da bi na kraju sezone zbog sukoba sa jednim od čelnih ljudi Garsija dobio otkaz. Niko nije slutio da će posle samo dve nedelje isti taj Garsija biti vraćen na klupu Lila, neverovatno zar ne? Samo dve sezone kasnije Lil sa Garsijom osvaja Prvu ligu francuske i time ispisuje nove stranice istorije ovog kluba. lil je igrao najlepši fudbal u francuskoj, takti-ka 4-3-3 i sistem do maksimalno dva dodira bio je dovoljno jednostavan kad se gleda ali to nije bilo tako kao što izgleda. titula i lepršava i atraktivna igra izbacili su i nove zvezde lila, johan kabaje bio je novi naslednik Ćavija, Adil Rami imao je neverovatan igrački put od amaterskog fudbalera do člana reprezentacije Francuske, tu je i štoper Čeđou koji je proglašen za novog Pujola a Eden Hazard? E to je tek posebna priča. Osipanje tima je započelo može se reći i sasvim očekivano, težak udarac je zadat odlaskom Ramija, Kabajea i Žervin-ja lilu. nije to bilo sve, u zimskom prelaznom roku musa sov najbolji strelac tima odlazi i tad se lil oprostio od odbrane titule. Završili su kao trećeplasirani u Ligi a prva zvezda Hazard pakuje kofere i seli se u London. dolazak u romu doneo je nešto novo u Garsijinoj karijeri, pošto nije nikada trenirao zvezde poput totija i de Rosija. Razlika između Rome i Lila? Činjenica je bila da 4-3-3 ostavlja dosta prostora protivniku da ugrozi vaš gol, Romina statistika je bila 131:110 dok je Lil imao 131:79 i u Romi su se nadali da taj način fokusa na odbranu može napraviti razliku i doneti mesto koje vodi u Evropu. Roma je započela kao „Uragan“ novu sezonu i ne-očekivano je bila na 1. mestu Serije A, pogledajmo do sada učinak koji je postignut za 13 odigranih mečeva. 10 pobeda, 3 remija, 0 poraza a gol razlika 26:3. Baš ono čemu su se nadali u Romi je i postignuto ali sačekajmo kraj sezone. Roma je dobila ono što je nedostajalo, pobednički mentalitet je tu a atraktivna igra je lični pečat Rudija Garsije, njegova karijera i sama priča u svetu fudbala može da se svrsta kao dobar scenario za neki film. Gde će biti Garsija za 5 godina? Hoće li Roma osvojiti Seriju A? Na to ne znamo odgovor a vreme će pokazati dalji razvoj Garsije a veći deo navijača oseća da je ovo Romina sezona...

TheITALIAN JOB

u njeGa niko nije verovao kad je letos stiGao u rim. njeGov tren-erski Put je viŠe neGo zanimljiv, ON JE NAPRAVIO PREPOROD U VUČ-iCi. Prvi franCuz na kluPi rome. RUDI GARSIJA!

Nakon dolaska Mundijala na Afrički kontinent 2010. i nakon osvajanja trona Španaca došlo se do pocetka kvalifikacija za Mundijal u Brazilu 2014. koje su veoma burno prošle uz smenjivanja vodećih ekipa,iznenđujućih rezultata,prolaska nekih manje očekivanih reprezentac-ija i ispadanja određenih favorita došlo se i do veličan-stvenih 32 koji će odmeravati snage počev od 12. juna pa do 13. jula 2014. godine. Stari kontinent će na ovom Mundijalu imati svojih 13 predstavnika, da li nesrećnih kao što je broj 13 ili ne pitanje je na koje ćemo dobiti odgovor . Reprezentacije koje su se kvalifikovale su: Belgija,Bos-na I Hercegovina,Grčka,Engleska,Italija,Nemčka,Por-tugal,Rusija,Francuska,Holandija,Hrvatska i aktuelni svetski prvak Španija.Belgija se našla u prilično pogodnoj grupi sa Rusi-jom,Alžirom i Južnom Korejom gde je cilj Evropljana prolazak grupne faze. Bosna će u grupi sa Argen-tinom,Nigerijom i Iranom tražiti šansu za to drugo mes-to, naravno ne potcenjujući ni Iran koji je ipak autsajder u ovog grupi, najzanimljivijju bitku vodiće Argentina i Bosna. Klupski drugovi Agero na jednoj i Džeko na drugoj, šta će biti ostaje da vidimo. Grčka je dobila sas-vim ujednačenu grupu gde će sitnice određivati sudbinu reprezentacija, a u grupi su još i Obala Slonovača,Japan i Kolumbija. Da li Falkao ili Drogba? Honda ili Mitroglu? Veliko je pitanje ali sigurno je da će biti varnica na sve strane. Engleska nakon popriličnih turbulencija doživl-jenih u toku kvalifikacija ide na megdan Urugvaju,Kos-tariki i Italiji. Takođe jedna grupa u kojoj je veoma teško predvideti tok dešavanja. Englezi koji su po nekom ne-pisanom pravilu uvek svrstani među favorite, ovoga puta će morati preći poprilično teške prepreke kao što je vrlo neugodni Urugvaj a takođe i reprezentacija Italije koja iako poprilično podmlađena imaće da kaže svoju reč na ovom takmičenju. Nemačka se našla u grupi sa Portu-galom,Ganom (za njih poprilično neugodnog rivala od prošlog prvenstva) i SAD-om. Portugal predvođen Ron-aldom pokušaće da na prvenstvu učini sve kako bi došao do što boljeg plasmana a Portugalac koji je vec u zrelijim godinama možda upravo treba da zasija u pravom svetlu

i kada su u pitanju svetska prvenstva. Međutim neće biti lako ni jednoj od reprezentacija u ovoj grupi a što je sigurno očekuje nas puno borbe i nadamo se dobrom fudbalu. Reprezentacija Francuske nakon šoka u prvom meču baraža i gotovo bezizlazne situacije u kojoj se našla ipak je uspela da se kvalifikuje i sada osokoljena mladim snagama u reprezentaciji očekuje verovatno puno na ovom prvenstvu. Ali pre svega moraju se proći prepreke u grupi u kojoj će ovoga puta biti reprezentacije Švajcar-ske,Ekvadora i Hondurasa, a jedno je očigledno, to da je Francuska favorit za osvajanje prvog mesta u grupi. Međutim, sigurno je da se ostale reprezentacije neće lako predati i da drugoj Evropskoj reprezentaciji Švajcarskoj neće biti tako lako da izbori prolaz dalje. Holandija će u grupi B ukrstiti koplja sa aktuelnim prvakom Špani-jom,Australijom i Čileom. Nakon što su se prošetali kroz kvalifikacije i standardno lako dobijali većinu protivnika očekuje ih težak posao na ovom prvenstvu, četa pred-vođena možda i poslednji put nekim asovima kao što su Snajder,Roben, Van Persi kojima je ovo možda posled-nja šansa da se okite medaljom sa svetskog prvenstva. Španija koja je aktuelni šampion moraće dobro da se potrudi za održavanje svog trona na vrhu jer sudeći po njihovim igrama u nekim od utakmica tokom kvalifik-acija ne funkcioniše ta mašinerija kao nekada i nešto ipak treba da se promijeni za najveće domete. Hrvatska reprezentacija predvođena Lukom Modrićem nije imala toliko sreće u žrebu i naći će se u grupi sa domaćinom Brazilom,Kamerunom i Meksikom. Osim favorizovanog domaćina sve ostale reprezentacije imaju realne šanse za prolazak dalje i sigurno je da nijednoj od njih neće biti lak posao da dođu do druge faze takmičenja. Svi željno iščekujemo početak prvenstva i to burno leto koje se očekuje u Brazilu nadamo se dobrom fudbalu i mnoštvu bravura od strane svih majstora ove prve na-jvažnije sporedne stvari na svetu.

SP BRAZIL 2014

NAJVEĆIPRevaRaNTISVETSKOG FUDBALA

oći do ugovora sa nekim od klubo-va iz Premijer lige, argentinske ili brazilske lige nije nimalo lako. Igrač mora da poseduje velike

kvalitete da bi uspeo da se izbori za mesto u nekom od klubova koji se takmiče u ovim ligama.Međutim, da nije uvek tako posvedočiće primeri dvojice fudbalera za koje se može reći da su najveći prevaranti koji su se do sada pojavili na fudbalskim terenima.

Većini ljubitelja fudbala ime Karlos Kajser ne znači ništa. Ako bi vam rekli da je taj fudbaler nastupao za najveće brazilske klubove poput Vasko da Game, Flamenga, Fluminensea, Botafoga odmah bi vam bilo jasno da nešto nije kako treba. Kajser je tokom svoje igračke karijere promenio desetak klubova, igrao je na poziciji napadača. Tokom cele svoje kari-jere odigrao je samo 30 mečeva i nije posti-gao nijedan gol.Jednostavno, želio sam da budem fudbaler, a da ne moram da igram - govorio je nakon što je okončao karijeru.Njegova strategija je bila jasna i efikasna, stvarati prijateljstva sa najvećim brazilskim igračima 80-ih godina. Tako je postao prijatelj sa Edmundom, Romariom, Renatom Gaučom, Rikardom Ročom i mnogim drugim.Kad bih lažnim pozivima i kontaktima došao do kluba potrudio bih se da potpišem ugov-or. Nakon toga je sve išlo lako. Izađem na

teren, padnem napravim scenu da sam doživ-io užasnu povredu. Tada nije bilo magnetne rezonance i svi bi mi verovali. Mesec dana bih odmarao, pa mesec trčkarao, ponovo se povredio i tako u krug.Uvek je uspevao da sakrije koliko je loš fud-baler. Dok je nastupao za ekipu po imenu Bangu uvek je bio rezerva i bio je uveren da nikada neće ulaziti u igru. Na jednoj utak-mici njegov tim je gubio, a trener je rekao da mora da se zagreje i uđe u igru. Kajser je sada morao da brzo smisli kako da se izvuče iz ove situacije. Posle nekoliko minuta trener ga je uveo u igru. Kajser je na terenu proveo par minuta, a onda je dobio direktan crveni karton jer je otišao do navijača i vređao ih. Vlasnik kluba De Andrade je bio besan i zahtevao je objašnjenje, a Kajser mu je rekao:“Pre nego što kažete bilo šta, poslušajte me. Bog mi je jednog dao oca, kojega sada više nemam, ali mi je onda dao i drugog,” pokazu-jući na De Andradea. “Nikada ne bih dozvolio da navijači mog oca nazivaju lopovom, a oni su upravo to radili. Zato sam intervenisao.”De Andrade ga je za ovaj gest nagradio pro-duženjem ugovora.Nakon 20 godina karijere iza njega je ostalo 30 odigranih mečeva i nula golova.

dDruga priča stiže iz Afrike. Senegalac Ali Dia nakon neus-pešnih pokušaja da potpiše ugovor sa niželigaškim klubovima, potpi-

suje ugovor (1996.godine) sa Sautemptonom koji se takmičio u Premijer ligi. Naravno, do ugovora nije došao zahvaljujući fudbal-skim veštinama, već zbog toga što je imao perfektan plan. On je “unajmio” cimera iz studentskog doma koji je trebao da odglumi Žorža Veu, a lažni Vea je trebao da pozove tadašnjeg menadžera Sautemptona Grejema Sunesa i predloži mu da potpiše ugovor sa Diom. Sunes je primio poziv i odlučio je da poveruje na reč velikom fudbaleru i osvajaču Zlatne lopte Žoržu Vei, pa je sa Diom potpisao profesionalni ugovor.Dia je za Sautempton odigrao jedan meč, a publika i igrači nisu mogli da veruju svojim očima kada je Dia počeo da trčkara po terenu.Izgledao je kao bambi na ledu – kazao je Met Le Tisije, kojeg je Dia zamenio na toj utakmici.Dia je kasnije prešao u Gejtshed, za koji je na osam mečeva postigao dva gola. Devet godina se bavio fudbalom, promenio je 10 klubova u kojim je odigrao ukupno 17 mečeva i postigao dva gola.

d

BOBI

muRRobert Čelsi Fredrik Mur većina ga zna kao Bobi Mour. Rođen je u Barkingu 12. aprila 1941.godine,a umro je 24. februara 1993. godine. Bobi Mur je igrao u West Hemu 15 godina,od čega je deset godina bio kapiten. Prvu utakmicu za West Ham je odigrao 8. septembra 1958. godine kada je igrao umesto Alis-ona koji je tada dobio tuberkolozu. Bio je jedan od najboljih igrača u to vreme,takođe je bio reprezen-tativac Engleske,1963. godine je postao na kratko kapiten kada se tadašnji kapiten povredio,tada je postao i najmlađi kapiten Engleske do tada.Na svetskom prvenstvu u Engleskoj 1966. godine je bio kapiten,tada je Engelska osvojila Svetsko pr-venstvo.U finalnoj utakmici je bio jedan od najboljih igrača na terenu,završio je utakmicu sa 2 asistencije.Posle West Hema igrao je za Fulam, San Antonio Tunder i za Sijetl Soaunders.U Fulam Mur je prešao posle 15 godina u West Hemu inače velikom rivalu West Hema.Fulam je tada igrao u drugoj ligi Eng-leske. Takođe 2 puta je igrao protiv West Hema u prvoj utakmici je Mur izašao kao pobednik u pitanju je bio Kup Engleske,a u drugoj Fulam je izgubio sa 2-0 i to je bila poslednja utakmica Mura protiv West Hema. Poslednju utakmicu za Fulam odigrao pro-tiv Blekburna 14. Maja 1977. godine i to mu je bila takođe poslednja utakmica u Engleskoj.Posle fud-balske karijere bio je trener Oksford Sitija,Istern AA i Sauthend Unajteda, ali bez ikakvih velikih uspeha.Bobi Mur je umro od raka 1993. godine, njegov broj 6 u West Hemu je povučen iz upotrebe i od tada ga niko nije nosio. Osnovana je fondacija pod njego-vim imenom za borbu protiv raka. Jedan od najvećih legendi West Hem Junajteda!

West Ham to England’ s WembleyThey knew it just maybe he’ s the best they have ever seenTaught people how to play, the football game including PeleA said he was the best he’ d ever seenBobby Moore viva Bobby MooreNo. 6 was all he knew he was the best in red white and blueTurned out to the Captain of the crewBeckenbauer would look in aweBobby was the score in a Sensation

TeoDoRasTReeT

woRKouTCELAREVIĆ

O ovom zanimljivom sportu govori Teodora Celarević članica kluba Serbian Sbartans. Ona je druga u Srbiji u takmičenju “Muški sklekovi”, ima samo 16 godina i potpuno je

posvećena ovom sportu.

Opišite nam svoj početak u Street Workout-u?

U početku nisam znala sta je to. Moja mama je našla stranicu na facebook-u “Serbian Sbartans”, i konsultovala se sa vodjom tima,kako bih ja to počela da treniram jer sam imala veliko in-teresovanje

Šta Vas je privuklo u ovom sportu?

U ovom sportu me je privukla energija i zdrav duh koje prenose osobe iz Sbartans tima sa Poli-gona u Tašmajdanskom parku.

Vaš najveći uspeh u ovom sportu?

Osvajanje drugog mesta,smatram da sam postigla jedan veliki uspeh.Trenirala sam naporno i svaki dan kako bih postigla željeni cilj,i pratila me je rečenica “No pain no gain”

Ova vrsta sporta nije baš popularna u Srbiji, kakva je budućnost za ovaj sport?

Nažalost nije,ali se trudimo da taj sport što vise zaživi i brojčano se pojačamo a pogotovo zato što ima malo devojaka.14.09.2013. Organizovan je prvi Street Workout festival u Srbiji na Poligonu od strane Sbartans tima.Došlo je mnogo ljudi i takmičara iz raznih gradova.Muškarci su se takmišili u raznim disciplinama kao što su zgibo-vi,sklekovi,propadanja i freestyle dok su se devo-jke takmišile u sklekovima.Među prva tri mesta su dodeljene vredne nagrade,diplome i medalje.Nadam se da su se svi lepo proveli,jer je naš tim dao maksimum od sebe kako bi sve ispalo perfekt-no.Svi jedva čekamo sledeći Street Workout festi-val u Beogradu,nove uspehe i nova upoznavanja.

Šta vam je najveća motivacija pred trening?

Najveća motivacija mi je da uvek pomeram gran-ice sopstvenog maksimuma.

Jako malo mladih u Srbiji je fizički aktivno, šta donosi Street Workout?

Parafraziraću čuvenu recenicu “U zravom telu,zdrav duh”

Poruka za kraj?

Ponosna sam na sebe jer sam ulozila mnogo truda a najbitnije je to što sam verovala i nisam se predavala.”Formula je volja”, i baš onda kada mislite da ste na izmaku snage treba da date sve od sebe jer vas samo korak deli od uspeha! Svi koji žele da dovedu svoje telo u formu i budu puni energije trebaju što više da se pre svega zdravo hrane, da budu u pokretu i da pokušaju da izbeg-nu teretanu jer je mnogo zdravije u prirodi.Ovaj sport ni malo nije lak, ali svi koji dođu trudimo se da ih motivišemo i da im pomognemo da ostvare svoje ciljeve.

Street Workout se održava uglavnom u ot-vorenim parkovima ili u školskim dvorišti-ma na njihovim spravama. Street Workout je moderan naziv za fizičke vežbe na otvore-nom, osim što pomoću ovog sporta možete da razvijete miđićnu masu ujedno i pomaže u promociji zdravog duha i druženja. Street Workout je dosta popularan među mlađom populacijom pre svega što nemate nikakve troškove. Potrebno je samo da dođete do otvorene teretane i da započnete sa vežban-jem.

d glavobolje za najveće klubove, raskošnog života igrača pa sve do socijalne pomoći i mogućeg suočavanja sa zatvorskom kaz-nom, životna priča Žan-Marka Bosmana deluje zaista filmski. Možda i sama ideja o

snimanju filma o njemu i nije toliko loša. Gotovo sva-kodnevno možemo čuti vest kako je neki igrač potpisao multimilionski ugovor, i tada se zapitamo da li on zaista zaslužuje toliki novac. Kuda ide takvo tržište? Kakva budućnost očekuje fudbalere? Pa ne toliko loša sa obzirom na to koliko se ta cirkulacija novca povećava u njihovim ugovorima iz godine u godinu. Prava fudbalera su sve veća, a srazmerno tome Bosmanov život sve više gubi smisao. Doneo je revoluciju fudbalu, izašao je kao pobednik iz već poznate bitke „Čovek vs Sistem“, ali nije pobedio rat. Rat sa životom nakon suđenja. Retko kad se desi da se takva borba završi pozitivnim ishodom, nara-vno računajući na onoga koji tera pravdu. Kao da mu se sam Kafka igrao sa sudbinom. Još veću paradoksalnost nam donosi činjenica da sav taj svet bogatih fudbalera, u koji se on nadao, ne pruža mu pomoć koju je očekivao. Ta pomoć je trebala biti nepisano pravilo. Ali život se ne odigrava po pravilima. I kakav je bio Bosmanov život pre svega ovoga? Kao i većina tadašnjih talentovanih klin-aca, i Bosman je imao svoje snove. Snove da zaigra na najvećem mogućem nivou i da postane svetska zvezda. Možemo reći da je bio na dobrom putu da to i ostvari, sve do tog čuvenog procesa. Već je imao svoju ulogu u inter-nacionalnom timu i igrao je za jedan solidni Standard iz Liježa. Sva budućnost je bila pred njim. A onda se dobija ponuda iz Francuske, za koju verovatno nije mogao ni slutiti koliko će biti uticajna na njegov život, a i na sami fudbal. Naime Standard ga nije želeo pustiti u francuski Dankerk, i tu je sve počelo. Počela je nova era u svetu fudbala, ali Bosmanova karijera je ugašena. Tačnije, u tom trenutku je bila na putu do gašenja. Bilo je potreb-no mnogo vremena da se pravda istera na sudu, tako da se Bosman sve manje posvećivao fudbalu. Situacija je bila zaista teška. Standard je tražio čak 600.000 evra za njegov transfer jer je odbio novi ugovor, ali

uz manju platu. Bosman nije odustao. Karijera mu je polako propadala, i tako nekadašnja nada belgijskog fudbala završava u amaterskim klubovima. Životni put ga je čak odveo i do Indijskog okeana, gde je igrao na ostrvu Reinion. 15. decembra navršava se 18 godina od uvođenja Bosmanovog pravila. Tokom svih tih godina proizašlo je mnogo transfera iz svega ovoga. Veliki broj igrača treba biti zahvalan ovom čoveku, ali nažalost, sve je manje onih koji i znaju nešto o njemu. Čitav njegov slučaj polako pada u zaborav, uprkos tome što je pravilo i dalje aktuelno. Svi znamo za Bosmanovo pravilo, ali malo ko zna zapravo ko je Bosman. Ali to nije ono što zabrinjava ovog čoveka. Da može promeniti par stvari u današnjem fudbalu, to bi bile solidarnost i fer plej, koje u mnogome nedostaju, prema njegovim izjavama. Sudski procesi nikad ne budu jednostavni. Da je znao kakva ga sudbina čeka, upitno je da li bi se Bosman u sve ovo upustio, verovatno bi ostao u Standardu, završio nezapaženo i uživao u mirnoj penziji. Ali on je bio dovoljno hrabar da riskira. Bio je revolucionarna žrtva, podlegla posledicama surovog sistema i teške životne borbe. Očito je da Žan nije rođen pod srećnom zvezdom. Još jedna loša odluka u njegovom životu je doneta i veliki novac je izgubljen. Naime, radi se o inves-ticiji u majice sa njegovim natpisom, za koje je Bosman verovatno očekivao da će olako prodati. Pogotovo u svetu fudbalera, nadao se tom znaku podrške. Ali sreća je ponovo zaobišla Žana. Uspeo je prodati samo jednu majicu i to sinu svog advokata. I to nije kraj svega. Loša sreća jednostavno ne odlazi tako lako. I kada pomislite da više nema kud, nešto novo se stvori. I tako, danas, 49-godišnji Bosman se suočava sa zatvorskom kaznom i njegov život tone sve dublje i dublje. Zaista je teško raz-umeti kakav čovek morate biti da bi ste napali ženu zbog alkoholnog pića. Ljudske osobine i kvalitet je ono što ovde izostaje. Mnogo ljudi na njegovom mestu bi vero-vatno odustalo od svega još davno, ali Žan ipak pronala-zi neki motiv da svoju borbu nastavi i da ide dalje.

oN je PRomeNIo FUDBAL - II DEO

ojean-marC Bosman

IlusTRacIja