PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

BROJ 51 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 27. DECEMBAR 2013. GODINE

U novogodi{wem dvobroju na

POKLONKALENDARZA 2014!

64strane

069 - 310-04-60032 - 310-460

CENTRUM

www.hostelcentrum.rscentrumcacak@gmail.com

Slede}i broj

„^a~anskog glasa”

izlazi 10. januara

PETARDE NISUIGRA^KE!

Da li su pirotehni~ka sredstva ukras

praznika?

strana 11.

PISAWE JEMOJ @IVOTA @IVOTJE IGRA

Qubivoje R{umovi}

strana 17.

VO]ARSTVO JEUNOSAN POSAO

Mr Mira Milinkovi}

strana 15.

BRANKO KUKI],LI^NOST GODINE

strana 22.

Priznawe nedeqnika „Vreme” uredniku

~asopisa „Gradac”

2 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

3PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

DI REK TO R: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

RE DAK CI JA: Mi lan ka Ne {i}, Emi li ja Vi {wi}, Gordana Domanovi}, Zo ri ca Le {o vi} Sta no je vi}, Zo ri ca Ja ko vqe vi}, Ne la Ra di ~e vi} i Irena Milo{evi}.

PRE LOM LI STA: Mar ko Mi lo {e vi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRE SA: ^a ~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, te le fo ni re dak ci je: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Ru ko pi si se ne vra }a ju. [tam pa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Ovih da na po se ti li smo pred {kol ce u vr ti }u “Maj ski cvet”, gru pu od 29 ma li {a na ko je“vo de” vas pi ta ~i ce Sne ̀ a Dra mi }a nin i Da na Kur ~u bi}. De ca ve} u`i va ju u no vo go di -{wem am bi jen tu, uz jel ke i ukra se, i na rav no u “dru {tvu” De da Mra za. Za jed no sa vas pi -

ta ~i ca ma, ma li {a ni su or ga ni zo va li pri red bu i iz lo ̀ bu cr te ̀ a sa no vo go di {wim mo ti vi ma,a na {im ~i ta o ci ma, sa osme hom i raz dra ga no {}u, ka kvi su sa mo de ci svoj stve ni, po ̀ e le li susre} nu No vu 2014. go di nu!

[ta sve mi od ra sli `e li mo, te {ko da bi nam po mo gao je dan De da Mraz, ma ko li ko do bar bio,ali evo {ta su ovi ma li {a ni odgovorili na pitawe: Kakav poklon o~ekujete?

Ta ma ra Ma ru {i}:

- Pra vu ku} nu pu dli cu.

Ja na Si mo vi}:

- Ma lu ~u pa vu be lu ku cu,pra vu.

Ivo na Spa so je vi}:

- Ne ku lut ki cu i del fi -na.

Je le na [va bi}:

- Ko wi }a sa ra {i re nimkri li ma i re pi }em saki ki ca ma.

Na |a Mu ni tlak:

- @e lim bar bi ku.

An |e la Pet ko vi}:

- Po klo ne, bo ji ce, lut kei be bu, ba ta ili se ku.

An |e la To do ro vi}:

- Ku hiw ski pri bor za de -voj ~i ce.

Va wa Jo va no vi}:

- Za me ne i bra ta po dvaau ti }a na da qin ski.

Mi ha i lo Si mi}:

- Ma le te go ve, da ra dimve ̀ be.

Mi li ca Ru ̀ i ~i}:

- Sti ke re i bar bi ku.

Da vid Be ge ni {i}:

- Ne ke le go koc ke.

Sa ra Ra ki }e vi}:

- Ne kog me du.

Tea

Ma to vi}:

- @e lim me du.

Jo van Mi ti}:

- Ka mion i au to na da -qin ski.

Da vid Pre li}:

- @e lim au to.

Zo ran Kne ̀ e vi}:

- Ve li ki ka mion, sa pri -kqu~ kom na stru ju, da mo -gu da u|em.

Ili ja Ste pa no -

vi}:

- Ka mioni ba gerna da -qin -ski.

Mi lan

Bo gi }e vi}:

- Avion na da -qin ski.

Ma ti ja Axe mo vi}:

- Ka mion na da qin ski iau to.

Pa vle [va bi}:

- “Do ba zma je va”.

Ni ko la Ni ko li}:

- Ne kogsme{nogku va rako meula zemu {i ceu su pu.

Aco Mi lo {e vi}:

- CD “Nin xa Kor wa ~a”,broj 5.

Uro{ Ani ~i}:

- Dva au tana da -

qin -ski, zame ne ibra ta.

Ma te ja Ave i}:

- Ne ke po klo ne, sa mo pip -ne{ i iza |e kli ker.

4 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 5POLITIKA

Iako je “iznu|en”, jer je projekto-

van na osnovu zakona i drugih

propisa Ministarstva finansija,

buxet Grada ^a~ka za 2014. godinu

je realan i “odgovoran”, a prihod

od 3,550 milijardi dinara ravno-

merno raspore|en, {to }e omogu-

}iti da, kao i ove, i slede}e go-

dine, blagovremeno budu izmiri-

vane obaveze prema svim korisni-

cima. Ovaj stav vladaju}e ve}ine

u gradskoj Skup{tini, koja je u

sredu, 25. decembra, na 25. zase-

dawu, usvojila predlog odluke o

buxetu za 2014. godinu, me|utim,

nisu podr`ali predstavnici opo-

zicionih stranaka, oceniv{i da

je odluka prepisana iz prethodne

i da novi buxet nije ni razvojni,

ni investicioni, niti da ima vi-

ziju razvoja Grada.

Uskoro jedno~asovnom obrazlagawu

predlo`ene odluke na~elnik GU za

finansije Zoran Todosijevi} je na-

glasio da je buxet za 2014. godinu projek-

tovan u iznosu od 3,550 milijardi dinara,

od kojih su izvorni prihodi Grada 3,079

milijardi dinara, iz Republike 145,6 mi-

liona dinara i od indirektnih korisnika

ne{to vi{e od 294 miliona dinara. Po-

{to je naglasio da je buxet za narednu go-

dinu skoro identi~an ovogodi{wem, koji

je, ina~e, dobro planiran i realizovan i

da }e oko 200 miliona dinara namenskih, a

neiskori{}enih sredstava, biti preneto u

gradsku kasu za 2014, Todosijevi} je ista-

kao i ~iwenicu da se Grad lane nije zadu-

`ivao, niti da planira da i slede}e godi-

ne uzima kredit za kapitalne i druge inve-

sticije. Iako }e prihodi biti realno ma-

wi, prvenstveno zbog smawewa takozvanih

transfernih sredstava za oko 287 miliona

dinara, primawa su prili~no ambiciozno

planirana, smatra on, jer se pretpostavqa

da }e “minus” biti nadome{}en iz nekih

rezervi, kakva je, na primer, i naplata du-

ga po osnovu poreza na zarade od kompani-

je “Sloboda”. Na~elnik resorne GU je mno-

go vi{e govorio o rashodnoj strani buxe-

ta, naglasiv{i da }e, osim zapo{qavawa,

u 2014. godini biti ograni~ena i masa

sredstava za plate radnika u ustanovama i

gradskim upravama, u kojima je, ina~e,

stalno zaposleno 607 qudi i 51 lice na od-

re|eno vreme, {to je znatno mawe od za-

konskog maksimuma. Detaqno je obrazlo-

`io i planirana izdvajawa u osnovnom,

sredwem i pred{kolskom obrazovawu,

sportu, kulturi, poqoprivredi, socijal-

noj i primarnoj zdravstvenoj za{titi, za

koju je, po{to je pre{la u nadle`nost lo-

kalne samouprave, predvi|eno 25 miliona

dinara.

Buxet za 2013. godinu je bio dobar, kva-

litetan i uspe{no je realizovan, a sva JP

su pozitivno poslovala, ocenio je i grado-

na~elnik Vojislav Ili}, naglasiv{i da

je, zahvaquju}i dobroj saradwi sa resor-

nim ministarstvima i Vladom Srbije od

Republike dobijeno vi{e od 100 miliona

dinara za zavr{etak zna~ajanih investi-

cija. Uz pomo} dr`ave u 2014. bi}e okon~a-

ni radovi na zgradi Muzi~ke {kole, fi-

skulturne sale u Mr~ajevcima, Gradskom

stadionu, uveren je Ili} koji je jo{ nagla-

sio da }e, zahvaquju}i najvi{e anga`ova-

wu gradskog rukovodstva, biti obezbe|eno

oko 40 miliona evra za revitalizaciju ka-

nala za navodwavawe. Najavio je i da }e

danas biti potpisan memorandum o javno

privatnom partnerstvu sa potencijalnim

investitorima iz Arapskih Emirata, za-

interesovanim za ulagawe oko 40 miliona

evra u izgradwu solarne elektrane na lo-

kaciji “Preli}i”.

Buxet je projektovan po principu “ce-

|ewa suve drenovine”, jer su prakti~no od

dinara, pravqena dva, smatraju odborni-

ci vladaju}e ve}ine, koji su pohvalili na-

pore i rad finansijera i rukovodstva jer

su, u uslovima krize i u situaciji kada je

Republika “zadr`ala” ve}i deo transfera,

uspeli da izbalansiraju primawa buxeta i

potrebe svih korisnika. Oni smatraju i da

su buxet diktirali zakoni, uputstva, pre-

poruke Vlade Srbije, da je ura|en po svim

pravilima i principima ekonomske nauke

i da je prili~no uravnote`en. Pove}awe

osnovnog prihoda od poreza na zarade,

{to se mo`e posti}i pove}awem zaposle-

nosti, smatraju oni, mora biti imperativ-

ni zadatak lokalne vlasti. Bitno je i {to

je gradska kasa zadr`ala socijalni karak-

ter, i {to su zna~ajna sredstva (22 milio-

na dinara) izdvojena za tro{kove prevoza

lica starijih od 65 godina, stipendije

studentima, za sport, besplatno letovawe

pred{kolaca, za pomo} novoro|en~adima,

porodiqama, nezaposlenim trudnicama,

smatraju odbornici vladaju}e koalicije.

Oni tvrde i da je buxet “odgovoran”, sred-

stva ravnomerno raspore|ena i da je ambi-

ciozan, uprkos smawewu transfernih

sredstva i prihoda od poreza na zarade.

Nasuprot predstavnicima vladaju}e

koalicije, opozicija je predlog odluke o

buxetu ocenila kao “novogodi{wu i bo-

`i}nu bajku”, kao ku}u koja je oronula i

svake godine sve vi{e propada, dok wen

doma}in samo redovno pla}a ra~une, a pa-

re koje mu uzima Republika, nadokna|uje

“preko le|a gra|ana”, pove}awem lokal-

nih poreza i poskupqewem komunalnih

usluga. Nisu prihvatili ni konstataciju

da su JKP pozitivno poslovala, jer su po-

tro{ila velika sredstva iz buxetskih sub-

vencija, koja je trebalo usmeriti, na pri-

mer, za pomo} poqoprivrednicima koji su

pretrpeli velike {tete od grada. Opozi-

cioni odbornici su negodovali i zbog to-

ga {to o predlogu odluke o buxetu nije bi-

la organizovana javna rasprava, jer ga je,

kako je prime}eno, “vlast krila kao zmija

noge”. Zamereno je GV i vladaju}oj koali-

ciji {to je od 36 predlo`enih, prihvati-

la samo jedan amandman opozicije, a fi-

nansijerima {to su 200 miliona dinara

namenskih, a neutro{enih sredstava, koja

}e biti preneta u kasu za 2014. godinu, is-

kazali kao suficit. Buxet nije “{tedno

kreditna zadruga”, re~eno je, zbog ~ega je te

pare trebalo upotrebiti za investicije

koje bi donele dobrobit gra|anima. Zame-

reno je i {to su planirana ogromna sred-

stva (22 miliona dinara) za tro{kove pre-

voza lica starijih od 65 godina, koja ih,

izra~unato je, ne mogu potro{iti za godi-

nu dana, pod uslovom i “da ne izlaze iz au-

tobusa”.

Porazna je ~iwenica da su za 30 odsto

smawene subvencije za poqoprivrednike,

a pove}ana sredstva za nabavku protiv-

gradnih raketa, od kojih su, kako je re~eno,

i “Dodole efikasnije”. Nedopustivo je

{to je za kulturne manifestacije, po koji-

ma se grad “prepoznaje”, predvi|eno samo

9,5 miliona dinara, a za “svirke na Trgu i

Kupusijadu” vi{e od pet miliona dinara,

jo{ jedna je zamerka opozicije, koja smatra

da je, osim kulture, o{te}eno i informi-

sawe. Savet za privredu nije u~estvovao u

kreirawu buxeta, primetili su predstav-

nici opozicije i ocenili da buxet nema

viziju, ne sadr`i predloge i ideje koji bi

doprineli napretku, razvoju privrede, no-

vom zapo{qavawu, niti re{avawu prio-

ritetnih problema i potreba. Buxet je

prepisan, “ne prepoznaje mlade”, za koje je,

od 3,5 milijardi dinara, izdvojeno samo

13 miliona dinara i to za u~eni~ke i stu-

dentske stipendije”. Malo pa`we je posve-

}eno i staroj populaciji, “kojoj nisu po-

trebni samo dom i besplatan prevoz”.

Neke tvrdwe opozicije poku{ao je da

demantuje zamenik gradona~elnika Raden-

ko Lukovi}, podsetiv{i da je ovogodi{wi

buxet realno ostvaren, da nije bio marke-

tin{ki, da je sve vreme bio likvidan i da

su obaveze prema korisnicima redovno iz-

mirivane. Buxet za 2014, pak, je ambicio-

zno projektovan, imaju}i u vidu smawewe

izvornih prihoda, naglasio je on i kao

imperativ aktuelnog gradskog rukovod-

stva istakao obavezu da doprinese pove}a-

wu naplate lokalnih prihoda. Smawewe

poreza na zarade i parafiskalnih nameta

su mere koje doprinose direktnom rastere-

}ewu privrede, smatra Lukovi}. Grad }e

obezbediti i 35 miliona dinara za pod-

sticaj zapo{qavawa i do 2015. godine

opremiti industrijske zone za otvarawe

novih proizvodnih pogona i radnih mesta,

najavio je zamenik gradona~elnika.

M. N.

ODBORNICI SG U SREDU DONELI ODLUKU O BUXETU GRADA ZA 2014. GODINU

U li~no i ime skup{tinske ve}i-

ne, koja je glasala da zvawe po~asnog

gra|anina na sve~anoj sednici SG,

odr`anoj 18. decembra, bude dodeqe-

no Tomislavu Nikoli}u, predsednik

SG Veqko Negovanovi} je na po~etku

25. zasedawa izrazio ogor~ewe zbog

reagovawa odbornika Dveri:

- Uvredili ste instituciju pred-

sednika dr`ave, odbornike koji su u

legalnoj demokratskoj proceduri

usvojili taj predlog, tim pre {to ste

i vi imali dovoqno vremena da u is-

toj toj proceduri obrazlo`ite za{to

ste protiv takve odluke. Svojim kraj-

we nevaspitanim nastupom uvredili

ste sve koji su prisustvovali sve~anoj

sednici. Ono {to ste uradili na sve-

~anoj sednici SG je vrhunac nepo{to-

vawa i prema ostalim odborni~kim

grupama.

Negovanovi} je zamolio odborni-

ke Dveri da ubudu}e “vode ra~una o

ugledu skup{tinskog doma” i ustvr-

dio da je sve~ana sednica “prekretni-

ca” i najavio da }e se ubudu}e odbor-

nici vladaju}e ve}ine prema Dverima

pona{ati “onako kako se oni prema

wima pona{aju”. Potvrdio je sumwe

da je on pozvao policiju, da bi spre~-

la eventualne nerede, uveren da je ciq

Dveri bio, ne samo da izraze negodo-

vawe, ve} da prekinu sve~anu sednicu.

NEVASPITAWE

Vladaju}a ve}ina je jedinstvena u nameri da spre~i opoziciju da iznosi istinu

o ovom gradu i dr`avi, rekao je {ef odborni~ke grupe Dveri Bo{ko Obradovi}:

“Nama slu`i na ~ast to {to smo radili na sve~anoj sednici SG, {to smo pokazali

mi{qewe ogromnog broja ^a~ana i imali hrabrosti da ka`emo istinu o ovom re-

`imu koji godinu i po dana uni{tava Srbiju. Nikoga nismo fizi~ki ugrozili, ni-

ti maltretirali, ve} smo izrazili protest zbog sramne odluke koja ne slu`i na ~ast

ni predlaga~ima, ni vladaju}oj koaliciji”, rekao je Obradovi}, naglasiv{i da je

“neko Tomislavu Nikoli}u morao da skrene pa`wu na sva izneverena predizborna

obe}awa i da su tu obavezu upravo imale Dveri.”

U znak protesta {to je Obradovi} na adresu predsednika Nikoli}a uputio jo{

neke uvrede, ve}ina odobrnika iz vladaju}e koalicije je napustila skup{tinsku sa-

lu, u koju se vratili kada je zapo~et rad prema usvojenom dnevnom redu sednice.

DVERIMA NA ^AST

NI RAZVOJNI, NI

INVESTICIONI, ALI REALAN

6 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEGRAD

VB lizing i Kolo srpskih sestara i

ove godine organizuju humanitarnu

akciju “Neka se svako dete raduje

Bo`i}u”. Akcija }e trajati do 5. januara, a

organizatori pozivaju ~a~anske privred-

nike i sugra|ane da im pomognu da na

najve}e hri{}anske praznike Badwi dan i

Bo`i} nijedno dete u ^a~ku ne gladuje. Po

re~ima Igora Jerini}a iz VB lizinga, za

sada je odziv privrednika odli~an. Svi

zainteresovani da u~estvuju u ovoj human-

itarnoj akciji mogu se javiti organiza-

torima na telefone 032/ 24-89-00, 032/32-

07-89 i 060/ 20-24-624.

Zahvaquju}i razdvajawu kreditnih

obaveza, koje }e ubudu}e “teretiti”

buxet devet osniva~a regionalne

deponije “Duboko” i stvarnih tro{kova,

cena odvo`ewa i deponovawa sme}a na ovu

lokaciju }e, umesto 29,5, u 2014. godini

iznositi 15 evra po toni. Ovaj dogovor

postignut je, zahvaquju}i prvenstveno

rukovodstvu ^a~ka, ~ije je, ina~e, u~e{}e u

finansirawu ovog infrastrukturnog objek-

ta najve}e (skoro 27 odsto), ~ulo se, pored

ostalog, na sednici GV od 23. decembra,

tokom rasprave o programu poslovawa JKP

“Duboko” za 2014. godinu. Direkor Nedeqko

Milosavqevi} je tom prilikom naglasio da

}e kqu~na investicija u slede}oj godini

biti otkup zemqi{ta za pro{irewe “tela”

deponije i da je obezbe|ewe sredstava za to,

uslov i da {vedska agencija SIDA za real-

izaciju ovog projekta izdvoji 1,5 miliona

evra. “Bode o~i” podatak da je ovo JKP ve}

zaposlilo 79 qudi, zapazio je Milijan

Mini}, a zamenik gradona~elnika Radenko

Lukovi}, da su osim broja zaposlenih,

pove}ane i zarade, zbog ~ega je insistirao

da ubudu}e o svemu tome odlu~uje iskqu~ivo

Koordinaciono telo.

Gradsko ve}e je dalo saglasnost i odbor-

nicima na razmatrawe uputilo i program

poslovawa JKP “^a~ak”, koje }e, kako je

naglasio direktor Obrad Stevanovi}, na

kraju 2013. iskazati pozitivne finansijske

rezultate i ostvariti dobit od oko dva mil-

iona dinara, odnosno da je u narednoj

planiran ukupan prihod od oko 685 i dobit

od 3,6 miliona dinara. Ve}nici su dali

saglasnost i na odluku o ceni grejawa za

tarifne kupce, koje je uslovqeno, podsetio

je Stevanovi}, poskupqewem gasa i elek-

tri~ne energije. Re~ je ustvari samo o

pove}awu varijabilnog dela cene sa 5,33 na

5,52 dinara po kilovat ~asu.

Rasprava o programu poslovawa JKP

“Gradsko zelenilo” iznela je na videlo bro-

jne probleme sa kojima se ovaj kolektiv

suo~ava i tokom posledwe godine, kada se na

wegovom ~elu nalazi novo rukovodstvo.

^ulo se, pored ostalog, da jo{ ne postoji

realna evidencija o broju grobnih mesta i

da je neshvatqivo i nedopustivo da se

“operi{e” sa podacima od 10 do 15 hiqada

(!), da mere preduzete za pove}awe naplate

prihoda od zakupa i odr`avawa grobnih

mesta jo{ nisu dale o~ekivane rezultate.

Brojne kritike ve}nici su uputili i na

predlog odluke o kori{}ewu buxetske

pomo}i, u iznosu od ~etiri miliona

dinara, predlo`iv{i u jednom trenutku da

ona i ne bude “prosle|ena” odbornicima

SG. Pare iz gradske kase, firmi su, ina~e,

neophodne za “usagla{avawe” fizi~kog i

fakti~kog stawa grobnih mesta i parcela,

wihov popis i obezbe|ewe video nadzora za

poslovne objekte na grobqu. Drugi deo bux-

etske pomo}i trebalo bi da bude

iskori{}en za tro{kove bu{ewa bunara i

obezbe|ewe vode za zalivawe biqaka u

rasadnicima i staklenicima ovog JKP.

Uprkos nezadovoqstvu stawem u kolektivu,

GV je dalo saglasnost i na pove}awe cena

pogrebnih usluga i odr`avawa grobqa za

5,5 odsto, u skladu sa projektovanom stopom

rasta potro{a~kih cena u ovoj godini.

Na posledwoj sednici gradske Vlade

data je salasnost i na program poslovawa

JKP “Moraavc”, koje planira da na kraju

slede}e godine iska`e dobit od oko 2,6 mil-

iona dinara, zahvaquju}i prvenstveno

pove}awu prihoda od odr`avawa sistema

“Kuki}i”, lokalnih i nekategorisanih

puteva, javnih povr{ina, popravke mre`e...

Po{to nije ni kadrovski, ni materijalno

opremqeno da “upravqa” i sistemom

“Kuki}i”, iz koga se vodom snabdeva oko

1.000 korisnika iz sedam sela, GV je

odlu~ilo da ovom JKP bude izdvojena bux-

etska pomo} od pet miliona dinara. Ova

sredstva su neophodna za nabavku teretnog

vozila, plato prikolice, putni~kog vozila

i rezervnih delova. Data je i saglasnost na

odluku Nadzornog odbora preduze}a da voda

za doma}instva i prvu kategoriju

potro{a~a iz privrede i vanprivrede

poskupi za 11, odnosno 5,6 odsto za drugu i

tre}u kategoriju potro{a~a u privredi i

vanprivredi. Na osnovu odluke NO i

saglasnosti GV, me{tani Mr~ajevaca i

okolnih sela pla}a}e za 20 odsto skupqe i

usluge izno{ewa i deponovawa sme}a.

M. N.

GRADSKO VE]E U PONEDEQAK DALO SAGLASNOST NA PROGRAME POSLOVAWA JAVNO

KOMUNALNIH PREDUZE]A

POPULISTI^KI

I POLITI^KI

Od 36 amandmana, koje su na predlog

odluke o buxetu za 2014. godinu,

dostavili odbornici “Dveri”, DS- a,

SDP, “LDP - Zeleni” i nove

odborni~ke grupe “Zajedno za Srbiju”,

Gradsko ve}e je prihvatilo samo jedan.

Re~ je o predlogu DS-a da buxetska

sredstva namewena za funkcionisawe

Turisti~ke organizacije od 4,6 mil-

iona dinara, budu “svedena” na 3,7, a

razlika od 900.000 dinara upotrebqena

za ugradwu be`i~nog interneta u

Gradskom parku. Za to su se, podsetili

su Nemawa Trnavac i Bratislav

Jugovi}, oni “borili” mesecima, ali su

od nadle`nih gradskih uprava dobi-

jali odgovor da za ovu investiciju nisu

planirana finansijska sredstva, te da

je, najbla`e re~eno, nekorektno {to }e

ta ideja biti realizovana, po{to ju je

prakti~no “ukrala” opozicija.

Po{to je na~elnik GU za finansije

detaqno obrazlo`io sve ostale amand-

mane, oceweno je da je ve}ina nerealna,

da neki nisu ni pravno mogu}i, ili

najkra}e, {to je konstatovao Zvonko

Mitrovi}, da su uglavnom svi poli-

ti~ki i populisti~ki.

Iove godine je na terenima

Sportsko rekreativnog centra

“Mladost” otvoreno klizali{te

nekoliko dana pre zimskog raspusta. Od

utorka je dostupno za sve posetioce, a dan

pre led su prvi isporobali studenti

Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku. Kao i

pro{le godine, cene su ostale

nepromewene. Sat i po klizawa ko{ta 150

dinara, a klizaqke je mogu}e iznajmiti uz

kupqenu ulaznicu i bilo koji identi-

fikacioni dokument.

- Kako se kod nas klima iz godine u god-

inu mewa, izgleda da }e klizawe |acima

biti jedna od retkih zimskih zanimacija.

Trebalo bi bez problema da odr`avamo

led u danima kada je temperatura u plusu,

a nadamo se da ne}e biti ba{ ekstremnih

dnevnih temperatura. To bi ve} moglo da

izazove probleme - ka`e Aco Jakovqevi},

direktor SRC “Mladost”.

Za sve posetioce klizali{te je

otvoreno svakodnevno od 12 do 20 ~asova.

Sportski centar omogu}io je i profe-

sorima da u prepodnevnim satima dovode

u~enike i organizuju besplatnu {kolu

klizawa.

Z. J.

CENE NOVE, A PROBLEMI STARI

HUMANITARNA AKCIJA VB LIZINGA

I KOLA SRPSKIH SESTARA

NEKA SE SVAKO DETE

RADUJE BO@I]U

PROBILI LED

PO^ELO DA RADI KLIZALI[TE

STUDENTI PRVI

7MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

8 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 9DRU[TVO

Zahvaquju}i relativno

povoqnim vremen-

skim prilikama, rad-

nici ~a~anskog preduze}a

“Putevi” privode kraju re-

konstrukciju Ulice vojvo-

de @ivojina Mi{i}a,

glavne saobra}ajnice u Qu-

boviji. Sa kolegama svako-

dnevno na terenu je i {efi-

ca, kako je zovu i radnici i

me{tani, ^a~anka Sne`ana

Marke{i}. Ro|ena je u ^a~-

ku 1964. godine i jo{ kao

osnovac, dok je posmatrala

izgradwu puta kroz svoje

selo, po`elela je da bude

gra|evinac. U radnom veku

bila je rukovodilac mno-

gih radova, poverenih

preduze}u “Putevi”, provo-

de}i skoro svakodnevno

vreme na terenu sa putari-

ma koji je izuzetno uva`a-

vaju i po{tuju. Udata je,

majka dvoje dece i baka tro-

je unu~i}a, {to je ni u po-

odmaklim godinama radnog

sta`a nije “odvratilo” od

te{kog terenskog posla. Ne

kontroli{e ona i samo

nadgleda radove, ve} ~esto

uzme lopatu u ruke i “bara-

bar” sa mu{kim delom eki-

pe radi na saobra}ajnica-

ma i drugim objektima.

Posle radnog vremena,

koje ~esto traje i vi{e od

deset sati, pri~a kako je za-

volela niskogradwu:

- Slu~ajno. Kada je gra-

|en put kroz moje selo, bilo

mi je interesantno da po-

smatram proces izgradwe.

To mi je privla~ilo pa-

`wu, iako sam tek i{la u

tre}i razred osnovne {ko-

le. U isto vreme mnogo sam

volela i biologiju i ve} se-

be zami{qala kao biologa

u nekom institutu. Zbog to-

ga sam prilikom upisa u

sredwu {kolu, ponela do-

kumenta i krenula u ~a~an-

sku Gimnaziju, `ele}i da

upi{em smer citologija i

citogenetika. Me|utim, ka-

da sam stigla pred komisi-

ju, kao da me je neko uzeo

pod ruku i izveo iz prosto-

rije u kojoj je ona primala

dokumenta. Iza{la sam i u

kwi`ari kupila novu pri-

javu i upisala se u Gra|e-

vinsku {kolu, smer nisko-

gradwa. I nisam se pokaja-

la.

U onda{we Preduze}e za

puteve “Titovo U`ice”,

kao pripravnik do{la je

1987. godine i po~ela da

“pe~e zanat” i gradi karije-

ru na prvom gradili{tu,

putu Qeqej - Srezojevci.

Posao je vodio sa gradili-

{ta na gradili{te, da bi

stigla i do Qubovije, pri-

~a Sne`ana, uverena da su

za uspeh u poslu najva`niji

dobra komunikacija sa ko-

legama, predstavnicima

nadzora, investitorima i

pretpostavqenima: “Va`ni

su i dobra organizacija po-

sla, razumevawe, strpqewe,

upornost. Ovaj posao zahte-

va dosta odricawa, zbog ~e-

ga malo vremena provodim

sa porodicom i suprugom.

I suprug je gra|evinski

tehni~ar i zahvaquju}i,

pored ostalog, i tome u sve-

mu se razumemo i me|usobno

poma`emo.”

Iako radi posao koji se

smatra “mu{kim”, a u pred-

uze}u “Putevi [trabag” je

jedina `ena izvo|a~, nika-

da, tvrdi, nije osetila ne-

kakvu rodnu diskrimina-

ciju, ve} je uvek imala po-

dr{ku svih u~esnika u po-

slu. I sa me{tanima i

predstavnicima vlasti u

svim lokalnim sredinama,

kao i u Quboviji, u kojoj je

provela nekoliko meseci,

ostvarivala je lepu sarad-

wu. Ovo mesto sa manasti-

rima, prirodnim lepotama,

bistrim “kao suza” rekama

Qubovijom i Qubvi|om,

naprosto su je o~arali,

zbog ~ega namerava da u

ovom prelepom kraju nared-

ne godine provede godi{wi

odmor. M. Mali{i}

Povodom 2.400 godi-

na od osnivawa

Platonove akade-

mije u staroj Gr~koj, Bojan

Nedeqkovi}, profesor fi-

lozofije u Ma{insko - sa-

obra}ajnoj {koli odr`ao

je u ponedeqak predavawe

“Etika (vrlina) kao na~in

`ivota”. Obja{wavaju}i

zna~aj ove godi{wice, Ne-

deqkovi} ka`e da Plato-

novu akademiju vaqa shva-

titi kao prvu sredwu {ko-

lu, odnosno univerzitet u

svetskoj istoriji obrazo-

vawa, po{to su pre we po-

stojale samo privatne {ko-

le, koje su napla}ivale svo-

je usluge. Platon je, nagla-

{ava predava~, bio prvi

mislilac koji je smatrao

da bi {kole trebalo osni-

vati kao dr`avne institu-

cije, kako bi obrazovawe

postalo dostupno svakom

mladom ~oveku.

Kao drugi razlog za pre-

davawe Nedeqkovi} navo-

di 75. godi{wicu Filo-

zofskog dru{tva Srbije,

koje su 1938. godine osnova-

li Branislav Petronije-

vi} i Justin Popovi}.

Predavawem Bojana Ne-

deqkovi}a ozna~en je po~e-

tak rada novog kabineta za

u~enike saobra}ajne struke

u Ma{insko - saobra}ajnoj

{koli u ^a~ku, koja je ove

godine obele`ila 110 go-

dina postojawa.

Sli~no predavawe on je

po~etkom decembra odr`ao

u Kulturnom centru u Gor-

wem Milanovcu.

E. V.

Po blagoslovu episkopa Jovana {u-

madijskog i administratora `i~kog, u

utorak je u crkvi Svetog Vaznesewa izvr-

{ena primopredaja du`nosti stare{ine

^a~anske crkvene op{tine. Umesto dosa-

da{weg stare{ine Sa{e Jolovi}a, po-

stavqen je tridesetsedmogodi{wi Ivan

Paunovi} iz ^a~ka. Sve{tenik Pauno-

vi} je 11 godina slu`bovao u U{}u kod

manastira Studenica, a od 15. jula ove

godine je pri hramu Svetog Vaznesewa.

Sa{a Jolovi} je vi{e od 10 godina

obavqao du`nosti stare{ine ^a~anske

crkvene op{tine, a razdvajawem dosada-

{we dve funcije, namesni~ke i stare-

{inske, ostaje na mestu namesnika.

POD NADZOROM ^A^ANKE SNE@ANE MARKE[I], RADNICI PREDUZE]A

“PUTEVI” ZAVR[AVAJU REKONSTRUKCIJU GLAVNE ULICE U QUBOVIJI

PREDAVAWE U MA[INSKO - SAOBRA]AJNOJ [KOLI

IVAN PAUNOVI] NOVI

STARE[INA ^A^ANSKE

CRKVENE OP[TINE

O ETICI KAO NA^INU @IVOTA

[EFICA SA LOPATOM U RUKAMA

10 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

11GRADPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

Kao i pret hod nih go di -na Grad ^a ~ak je po -

kro vi teq do ~e ka No ve go -di ne na Grad skom tr gu, dokje teh ni~ ka or ga ni za ci ja,ovo ga pu ta, pri pa la Kan -ce la ri ji za mla de. Pro -gram }e po ~e ti oko 22 ~a sa,a na stu pi }e rok sa stav “Za

X”, gru pa “Te a tar Dur” itru ba~ ki or ke star “Mi leSta ni}”. ^a ~a ni }e u no -vo go do {woj no }i u`i va tiu do brom pro vo du i po zi -tiv nim vi bra ci ja ma, ata~ no u po no} i u va tro me -tu.- Sred stva za do ~ek No ve

go di ne, oko mi lion di na -ra, obez be dio je Grad ^a -~ak, a teh ni~ ku or ga ni za -ci ju pre u ze la je Kan ce la -ri ja za mla de, {to pod ra -zu me va i obez be |e we i an -ga ̀ o va we eki pa pro tiv po -`ar ne za {ti te i Hit ne po -mo }i, ko je }e de ̀ u ra ti u

no vo go di {woj no }i nakon cer tu. Iza bra li smona {e po pu lar ne gru pe itru ba ~e, ko ji ga ran tu jukva li te tan pro gram i do -bar pro vod - iz ja vio je za“^a ~an ski glas” Alek san -dar Si mo no vi}, ko or di na -tor Kan ce la ri je za mla de,po zvav {i gra |a ne da 2014.go di nu do ~e ka ju na Grad -skom tr gu.

N. R.

Od Ni koq da na doJo van da na zvu cipe tar di i dru ge

pi ro teh ni ke od je ku ju ~a -~an skim uli ca ma. No va go -di na, po oba ka len da ra,kao i pra vo slav ni Bo ̀ i}go to vo da ne pro |u bez ve -sti da je ne ko, a ~e sto su tode ca, za vr {io u bol ni cizbog po ne kad i ve o ma te -{kih po vre da, od ovih zamno ge ro di te qe „be za zle -nih igra ~a ka“. Le ka ri inad le ̀ ni u po li ci ji ipakupo zo ra va ju da tre ba bi tioba zriv, jer po sle di ce mo -gu bi ti ve o ma kob ne.

Pro dav ci na uli~ nimte zga ma jo{ su „ti hi“, aliu ^a~ ku se ve} mo gu vi de tima li {a ni, pa i sta ri ji,ka ko ba ca ju pe tar de po cen -tral nim grad skim uli ca -ma, a na me ti su i fon ta nana tr gu, ula zi u stam be nezgra de, pa i {kol ska dvo -ri {ta. Ia ko su ka zne zaile gal nu pro da ju pi ro teh -ni~ kih sred sta va ve o ma vi -so ke i kre }u se do 150.000di na ra, ka ko se bli ̀ i no -vo go di {wa no} uli~ nihtr go va ca ko ji pi ro teh ni kuotvo re no, a po ne kad i dr -sko, nu de „za ma le pa re“ sveje vi {e. Ko man dir Po li -cij ske is po sta ve u ^a~ kuTi ho mir Sa le vi} ka ̀ e da

pro met pi ro teh ni~ kihsred sta va nad zi re i kon -tro li {e Sek tor za van red -ne si tu a ci je Mo ra vi~ kogokru ga u sa rad wi sa ~a ~an -skom po li ci jom.

-Vr {i se obi la zak obje -ka ta gde se pro da ju ovasred stva, a naj ~e {}e su topro dav ni ce gde se pro da juno vo go di {wi ukra si, kaoi rad we ko je su spe ci ja li -zo va ne za pro da ju ta kvihpro iz vo da. Za pro met ovihsred sta va po teb ne su od go -va ra ju }e do zvo le i sa gla -sno sti. U ^a~ ku po sto jetri pro dav ni ce u ko ji ma sevr {i pro da ja va tre nogoru` ja i mu ni ci je i oneima ju uslo ve i odo bre we iza to – ka ̀ e ko ma dir Sa le -vi}.

I za kon tro lu i nad zorte zgi gde se ne le gal no pro -da ju pi ro teh ni~ ka sred stvaza du ̀ e ni su po li caj ci ipr o tiv po ̀ ar ni in spek to -ri, a od pre ne ko li ko go di -na i ko mu nal na po li ci ja.

-Uko li ko se na te zga mapro na |u ova kva sred stva,ona se od mah od u zi ma ju, sa -~i wa va se slu ̀ be na be le -{ka i pro tiv pro da va ca sepod no se pre kr {aj ne pri ja -ve, u skla du sa Za ko nom ojav nom re du i mi ru i Za ko -nu o pro me tu pi ro teh ni~ -

kih sred sta va. Ka zne sunov ~a ne i kre }u se od 10 do150 hi qa da di na ra, a kri -vi~ ne pri ja ve se pod no se zaopa sni ja sred stva i ta da suka zne mi li on ske – ob ja -{wa va Sa le vi}, na po mi -wu }i da je pro {le go di nepod ne to dva de se tak pre kr -{aj nih pri ja va i da u po -sled wih ne ko li ko go di nani je bi lo kri vi~ nih pri ja -va.

On sma tra da je sva ke go -di ne na uli ca ma sve ma weovih pro da va ca, kao i po -vre da iza zva nih ne pra vil -nom upo treb nom ili ne is -prav nom pi ro teh ni kom.

-Sva ku po vre du za do bi -je nu od ovih sred sta va bol -ni ca nam pri ja vqu je. Pro -{le go di ne bi lo je sve gadve, i to la ke po vre de, u vi -du ope ko ti na na ru ka ma.Ali tre ba bi ti ve o ma oba -zriv. Pre de se tak go di naima li smo te {ku po vre dubub ne op ne, jer je ~o ve ku pe -tar da eks plo di ra la ne po -sred no is pred li ca. Po seb -no tre ba bi ti pa ̀ qiv sade com, ko ja se ~e sto „ju na -~e“ ko }e du ̀ e da dr ̀ i pe -tar du u ru ci. Ako ih ve}da ju de ci, ro di te qi mo ra jubi ti uz wih – upo zo ra vaSa le vi} i ka ̀ e da su po -seb no opa sna „im pro vi zo -

va na“ pi ro teh ni~ ka sred -sta va.

Upo tre ba pi ro teh ni~ -kih sred sta va za bra we na jeu za to vre nom pro sto ru, kaoi u sre di ni gde mo ̀ e iza -zva ti uz ne mi re we ili po -vre |i va we dru gih, od no snona me sti ma gde je vi {e qu -di, po put tr go va, uli ca.Ko ma dir Ti ho mir Sa le vi}pri zna je da se pe tar deupra vo naj vi {e i ba ca ju nauli ca ma i tr gu. Ali, ia koje grad go to vo pot pu no „po -kri ven“ vi deo ka me ra ma,ko je su u nad le ̀ no sti po -li ci je, Sa le vi} ka ̀ e dapo sto je za kon ske pre pre keza ka ̀ wa va we pre kr {i o ca.

-To {to po li ca jac vi ditre ba ne ko i da po sve do ~i,a naj ~e {}e ni ko ne }e da sepo ja vi kao „o{te }e ni“. Ka -me re na tr gu ne zna ~e mno gono }u, a po seb no za no vo go -

di {wu no} kad je na tompro sto ru mno go qu di.Iden ti fi ka ci ja je ve o mate {ka, zbog ~e ga je po treb -no da ne ko sve do ~i, a ta -kvih go to vo da ne ma - ka ̀ eSa le vi}.

Na ur gent nom ode qe wu~a ~an ske Bol ni ce i u Slu -`bi hit ne po mo }i ta ko |eka ̀ u da u po sled wih ne ko -li ko go di na ne ma po ve }a -nog bro ja po vre |e nih odpri to teh ni~ kih sred sta va.

- Ia ko se ta sred stva ko -ri ste u pre ve li koj ko li~ nii ne kon tro li sa no, to suuglav nom lak {e po vre de odpe tar di, u vi du ope ko ti napo {a ka ma. Pa ci jen ti sunaj ~e {}e ado le scen ti, aliima i de ce. Pre tri go di neima li smo pa ci jen ta ko ji jeimao te {ku po vre du {a ke –ka ̀ e na ~el ni ca Ur gent nogode qe wa dr Bi qa na Ko ~o -

vi}.Dr Zo ri ca ^a ka jac Kru -

pe`, na ~el ni ca Hit ne po -mo }i, ko ja u ovoj slu ̀ bira di dve de ce ni je, ka ̀ e daje ra ni jih go di na po vre daod pi ro teh ni ke bi lo mno govi {e.

-Pri me ti li smo da jepo sled wih go di na ipakmno go ma we po vre |e nih.Me |u wi ma bi lo je i de ce,ali sre }om sve se za vr {i losa ope ko ti na ma. [to se ti -~e no vo go di {wih pra zni -ka mno go vi {e pr o ble maima mo sa na si qem, po seb nomla dih qu di u pi ja nomsta wu. Mno go je po vre da utu ~a ma, uglav nom tu pimpred me ti ma. Ima i kon tu -zo va nih od al ko ho la, a do -ga |a lo se da zbog pre vi {eal ko ho la de voj ~i ce za vr {ena in ten ziv noj ne zi - ka ̀ edr ^a ka jac Kru pe`. V. T.

UZ VA TRO MET, „ZA X”, „TE A TAR DUR” I TRU BA ̂ E

DO ̂ EK NO VE 2014. GO DI NE NA GRAD SKOM TR GU

DA LI SU „UKRAS“ PRA ZNI KA PI RO TEH NI^ KA SRED STVA?

PE TAR DE NI SUIGRA^ KE

Tihomir Salevi}

12 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEPOLITIKA

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Zbog izmene zakonskih

propisa, za koje su u

Narodnoj skup{tini

Srbije glasali i ~a~anski

poslanici, Grad }e u na-

rednoj godini biti uskra-

}en za takozvana tran-

sferna sredstva u iznosu

ve}em od 300 miliona di-

nara. Umesto 1,431 mili-

jardu dinara, koliko je u

ovoj godini ubrano od po-

reza na zarade, u narednoj

}e u gradsku kasu sa vi{eg

nivoa vlasti biti vra}eno

oko 1,2 milijarde dinara,

upozorio je odbornik DS

Dragan Vu~eti}, na KZN

odr`anoj u ponedeqak.

Osim od ovog poreza, ma-

wi priliv para bi}e i od

PDV i drugih da`bina ko-

ji se tako|e transferi{u

ka Gradu, {to potvr|uje

podatak da je lane ^a~ak

dobio 343, a da je planira-

no da naredne godine po

ovom osnovu “prihoduje”

oko 287 miliona dinara.

Zbog ovih i ~iwenice

da }e od 1. januara biti

pove}an i porez na osnov-

ne prehrambene proizvode

i da je najavaqeno posku-

pqewe komunalnih usluga,

Vu~eti} je pesimisti~ki

prognozirao da }e 2014.

biti izuzetno te{ka godi-

na i za Grad i wegove `i-

teqe, jer }e nameti biti

sve ve}i, a transferi sve

mawi. Da bi ilustrovao

koliko je lo{ odnos Repu-

blike prema ^a~ku, naveo

je nekoliko gradova (Kra-

qevo, Leskovac, Trstenik,

Vaqevo...) koji dobijaju

znatno vi{e sopstvenih

sredstava iz republi~kog

buxeta, on je podsetio i da

je 2011, kada je DS bila u

lokalnoj vlasti, ^a~ku

vra}eno 430 miliona di-

nara. “Sada je re~ o cen-

tralizaciji para i decen-

tralizaciji obaveza i za-

du`ewa, kao {to su preu-

zimawe brige o Domu zdra-

vqa, odr`avawu lokalnih

i drugih puteva. Dok pare

odlaze u Republiku, sve vi-

{e obaveza se prenosi lo-

kalnoj samoupravi,” sma-

tra Vu~eti}.

Zbog svega ovoga odbor-

ni~ka grupa DS je podnela

oko 20 amandmana na pred-

log odluke o buxetu za

2014, rekao je predsednik

GO stranke Dragan Brajo-

vi}, izraziv{i sumwu da

vladaju}a ve}ina u SG ni-

jedan od wih ne}e prihva-

titi i optu`iv{i ovda-

{we narodne poslanike

{to “se nisu borili za ^a-

~ak, da bi povra}aj sred-

stava bio ve}i.”

- Na{im amandmanima

predvideli smo i neke

privredne aktivnosti, po-

put u~e{}a Grada u iz-

gradwi veletr`nice u Be-

ogradu. Mi jesmo opozici-

ja, ali konstruktivna, koja

zna da gleda u budu}nost.

Iz predloga buxeta, me|u-

tim, ona se ne vidi, jer se

ne vidi ni pravac u kome

Grad treba da ide - da li

}e biti grad industrije,

turizma, poqoprivrede...

Iz ovog buxeta se ne vidi

budu}niost Grada, koja je

alarmantna - upozorava

Brajovi}.

Predlog odluke o buxe-

tu kritikovao je i Ivan

Star~evi}, portparol GO

DS, koji smatra da se “bu-

xet iz godine u godinu

preslikava, da nema inve-

sticija, novih radnih me-

sta i da se wegovim ostva-

rewem ne}e poboq{ati

polo`aj ni jedne dru{tve-

ne grupe.” Govore}i o unu-

tarstrana~kim aktivno-

stima, naglasio je da “zao-

kru`en” izbor predsedni-

ka mesnih odbora, da je iz-

vr{ena revizija ~lanstva,

“poja~an” rad sa gra|ani-

ma, kojima je, na primer,

GO DS omogu}io besplat-

ne preventivne preglede u

mesnim zajednicama.

Stranku je napustilo samo

desetak ~lanova, ali su joj

se prikqu~ili i novi. On

je najavio da }e u januaru i

februaru biti konstitui-

sani svi strana~ki organi

i da }e partija potpuno

spremna u}i u izbornu

utakmicu, ukoliko u martu

eventualno budu raspisa-

ni vanredni parlamentar-

ni izbori. M. N.

“Skoro tri godine po-

sle objavqivawa novog na-

rodnog dogovora i ulaska

Pokreta Dveri u politiku

objavqujemo novi ekonom-

ski manifest i daqe raz-

vijamo osnovne program-

ske ta~ke na{eg ekonom-

skog programa sa kojim iz-

lazimo pred javnost i na

slede}e izbore”, najavio je

Bo{ko Obradovi}, ~lan

Stare{instva Dveri, na

konferenciji za novinare,

odr`anoj u utorak. Prema

wegovim re~ima, jedini

put ka re{avawu mnogih

sudbonosnih ekonomskih i

drugih dr`avnih pitawa

je osloba|awe iz za~ara-

nog kruga i napu{tawe na-

metnutog, kolonijalnog

ekonomskog sistema, te

vra}awe suvereniteta i

kontrole nad na{om eko-

nomijom, nacionalnom va-

lutom, privredom i pri-

rodnim resursima. Obra-

dovi} je istakao da je po-

trebno uvesti novi model

ekonomije i organizacije

primereniji dr`avi u raz-

voju, u kome }e se umesto

“sebi~nih interesa stra-

naca, tajkuna i politi~ke

oligarhije” zadovoqavati

ekonomski interesi gra-

|ana Srbije.

Predstavqaju}i novi

ekonomski manifest i

predizborni program

Dveri 2014, koji donosi

“revolucionarni zaokret

kao jedinu {ansu za eko-

nomski spas Srbije”, na

konferenciji su govorili

i ~lanovi Ekonomskog sa-

veta, Danilo Tvrdi{i},

mr Predrag Mitrovi} i

Aleksandar Tanaskovi},

uz prisustvo ~lana Stare-

{instva i Uprave ruko-

vodstva Dragana Vesovi-

}a.

Kako je re~eno, Srbiji

je potreban ekonomski mo-

del koji je zasnovan na

sopstvenom privrednom

razvoju, ~iji bi rezultat

bio razvoj industrije u

oblastima koje bi obezbe-

dile veliki broj stabil-

nih radnih mesta. “Kroz

supstituciju uvoza, doma-

}om proizvodwom u buxet

bi se vratili i poreski

prihodi od li~nih doho-

daka radnika u proizvod-

wi, jer se oni sada kroz ku-

povinu strane robe i fi-

nansirawe plata stranih

radnika odlivaju ka buxe-

tima dr`ava iz kojih tu

robu uvozimo”, ~ulo se, iz-

me|u ostalog, na konfe-

renciji.

Centralna ekonomska

ideja Dveri, kako je istak-

nuto, je da se za svaki pro-

izvod, sirovinu, uslugu

ili rad, koje je mogu}e

obezbediti iz doma}ih iz-

vora, finansirawe obavi

iz sredstava koja bi se

preko Razvojne banke Sr-

bije i doma}ih banaka na-

menski dobijala iz strogo

kontrolisane primarne

emisije. Dr`ava bi mora-

la da daje podsticaje, po-

reske olak{ice, kao i da

selektivno kreditira

privredne grane koje su

nosioci razvoja i suspsti-

tucije uvoza. Kqu~nu ulo-

gu razvoja srpske privrede

Pokret Dveri vidi u okre-

tawu Srbije ka evroazij-

skim integracijama, Rusi-

ji, Carinskoj Uniji i dru-

gim vidovima ekonomske

saradwe na Istoku, gde

Srbija ima ogromnu {an-

su za plasirawe svojih

proizvoda i nala`awe za-

jedni~kih politi~kih i

ekonomskih interesa. Na

ruskoj i isto~noj strani

sveta danas se nalazi mno-

go ve}e tr`i{te, za nas

otvorenije, tamo se prave

novi investicioni fon-

dovi, mogu dobiti povoq-

niji krediti i o~ekivati

ve}a ekonomska saradwa,

zakqu~ili su ~elnici Po-

kreta Dveri. N. R.

DEMOKRATE NEZADOVOQNE PREDLOGOM

ODLUKE O BUXETU ZA 2014. GODINU

REPUBLICI PARE,

GRADOVIMA NOVE OBAVEZE

PREDSTAVQEN NOVI EKONOMSKI MANIFEST

POKRETA DVERI

SRPSKI INTERES IZNAD

SVIH INTERESA

SKUP[TINA DRU[TVA

„^A^ANSKA P^ELA”

Skup{tina Dru{tva p~elara “^a~anska p~ela” bi}e odr`ana 29. decembra, u 9

~asova, u sali Skup{tine grada. Dru{tvo }e organizovati i predavawe za p~elare,

koje }e odr`ati mr @arko Stepanovi}, na temu “Apiterapijske metode i recepture

za izradu preparata na bazi proizvoda medonosne p~ele”. Ispred skup{tinske sale,

Petar Pantovi}, vlasnik S.Z.R. PAN “\M”, vr{i}e zamenu voska.

13MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

14 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 15SELO

- Porodi~na gazdinstva {tite

tradiciju i doprinose uravno-

te`enom o~uvawu resursa. To

je prilika za ja~awe lokalne

ekonomije, naro~ito kada se

mere agrarne politike kombi-

nuju sa merama socijalne za-

{tite - smatra mr Mira Mi-

linkovi}

Vo}arstvo je jedna od najperspektiv-

nijih grana poqoprivrede, s obzi-

rom na to da sa mawih povr{ina, za

razliku od `itarica i povr}a, mo`e da se

ostvari ve}i prihod za porodi~na gazdin-

stva. Period ostvarivawa prihoda je ne-

{to du`i, nego kod `itarica i povr}a,

koje su jednogodi{we biqne vrste. Za vo-

}arstvo je karakteristi~an period od ~e-

tiri - pet godina, u zavisnosti da li je re~

o jabu~astom, jagodastom ili ko{ti~avom

vo}u, odnosno kada je period prorodevawa

i kada se mo`e ostvariti ekonomska do-

bit.

- Ali, potrebna su velika ulagawa, da

poqoprivredna gazdinstva, u periodu ka-

da ne ostvaruju prihod od vo}arstva, budu

ekonomski sposobna i imaju sredstva koja

mogu da ula`u, kako u obradu zemqi{ta,

odnosno savremenu agrotehniku, tako i u

podizawe visokokvalitetnih zasada, odgo-

varaju}eg sortimenta, a zatim i u obradu.

U posledwe vreme je nezamisliva vo}arska

proizvodwa bez sistema za navodwavawe i

protivgradnih mre`a, koje smawuju proce-

nat {tete od elementarnih nepogoda, su{e

i grada, a samim tim obezbe|uju i ve}i sa-

dr`aj hraniva u biqkama, kroz sisteme za

navodwavawe. Najve}i problem mladih

poqoprivrednika i vo}ara je kako obezbe-

diti po~etna sredstva da bi mogli da za-

snuju odre|ene povr{ine, bar od jedan do

pet hektara savremenog zasada jabu~astog

ili ko{ti~avog vo}a. Kada je re~ o jagoda-

stom vo}u u pitawu su neke mawe povr{i-

ne, na primer od 0,3 do dva hektara - isti-

~e mr Mira Milinkovi}, ~lan Saveta za

poqoprivredu Grada ^a~ka.

Interesantno je da se u posledwe vreme

znatna koli~ina kapitala iz drugih grana

privrede, na primer gra|evine, ili trgo-

vine, sve vi{e preliva u vo}arstvo, ka`e

na{a sagovornica. Ona smatra da je po-

hvalno {to sve vi{e privrednika zasniva

velike i savremene zasade, jer se na taj na-

~in obezbe|uju kvalitetni plodovi. Oni

naj~e{}e, ka`e, imaju dovoqno sredstava

da ulo`e i po 20.000 eura u jedan hektar sa-

vremenog zasada.

- Me|utim, dr`ava i lokalna samoupra-

va treba da obrate pa`wu posebno na mla-

de privrednike, odnosno vo}are i da podr-

`e mala i sredwa porodi~na gazdinstva.

Porodi~na gazdinstva {tite tradiciju i

doprinose uravnote`enom o~uvawu resur-

sa. To je prilika za ja~awe lokalne ekono-

mije, naro~ito kada se mere agrarne poli-

tike kombinuju sa merama socijalne za-

{tite. Zato stalno potenciramo na kredi-

tima koji su povoqni i na subvencijama,

ali da se odrede adekvatni kriterijumi,

jer samo na taj na~in mo`emo dobiti ga-

zdinstva koja su zaista tr`i{no orijenti-

sana. ^itave generacije se trude da steknu

dovoqno sredstava za savremene zasade -

ka`e mr Mira Milinkovi}.

Razvoj vo}arstva je, kako ka`e, najve}u

ekspanziju imao u posledwih pet - {est go-

dina, i to upravo zahvaquju}i podsticaji-

ma nadle`nog ministarstva, jer su znatna

sredstva izdvojena za subvencije za podi-

zawe zasada, protivgradne mre`e, sisteme

za navodwavawe i za opremu i mehanizaci-

ju. Jako veliki rizik je, smatra ona, {to

ministarstvo vi{e ne izdvaja sredstva za

kreditnu podr{ku, ni dugoro~nu, ni krat-

koro~nu:

- Ministarstvo nije izdvajalo sredstva

ove godine, a ~ini mi se da ne}e ni slede-

}e. Tako|e, ni op{tina ne izdvaja takva

sredstva. Sve su mawi podsticaji mini-

starstva. O~ito je da smo u kriznoj buxet-

skoj godini. Od strane Ministarstva fi-

nansija predlo`eno je da se iznos podsti-

caja smawi za 30 procenata, samim tim ne

o~ekuje se da iznos subvencija od strane

Grada bude ve}i od 25 miliona. Kada uzme-

mo u obzir sve grane poqoprivrede koje

treba podr`ati kroz buxet, vidimo da ne-

}e biti puno sredstava za podsticaje koji

se odnose na protivgradne mre`e, sisteme

za navodwavawe, kupovinu nove opreme i

mehanizacije. Posebno kada su u pitawu

neke ve}e investicije. Grad je optere}en i

kupovinom protivgradnih raketa, jer dr-

`ava za to ne mo`e da izdvoji sredstva.

Nadam se da }e dr`ava na}i re{ewe da se

prevazi|e zabriwavaju}i naredni period.

Na{a sagovornica smatra da je neop-

hodna podr{ka dr`ave u izgradwi veli-

kih skladi{nih kapaciteta, gde bi ve}i

broj poqoprivrednika mogao da skladi-

{ti svoje proizvode po sistemu javnih

skladi{ta. To bi tako|e bio i na~in udru-

`ivawa poqoprivrednika o kome sve vre-

me govorimo, napomiwe ona. Ipak, poqo-

privrednici, posebno mladi vo}ari se

“oslawaju” jedni na druge. Iako nisu udru-

`eni, oni prenose znawa, a kada }e se udru-

`iti to zavisi od wih, odnosno kada budu

stekli poverewe u onoga ko ih bude pred-

vodio, ka`e mr Mira Milinkovi}.

Prema wenim re~ima, pored kvaliteta

sortimenta i krupno}e plodova, za vo}ar-

sku proizvodwu treba obezbediti i zdrav-

stvenu bezbednost i ~uvawe plodova. Kva-

litetan plod je potrebno sa~uvati odre|e-

ni period, da bi on mogao da postigne ce-

nu na tr`i{tu, u prole}e, ili zimu. Upra-

vo je to jedan od razloga zbog koga je vo}ar-

stvo perspektivna grana, ali potrebna su

velika ulagawa u ~itavom lancu, od pro-

izvodwe, do plasmana proizvoda, napomi-

we sagovornica.

- Jako je bitno da proizvod bude viso-

kog kvaliteta u pogledu zdravstvene bez-

bednosti ploda, posebno ako se izvozi na

inostrano tr`i{te, jer postoje standardi

koji se moraju ispo{tovati i koji su znat-

no stro`iji nego u na{oj zemqi. ^esto po-

qoprivrednici smatraju da }e lako izve-

sti svoje vo}e na podru~je Ruske Federaci-

je. Me|utim, EU je uskladila svoje stan-

darde sa Ruskom Federacijom, tako da po-

stoje odre|eni pesticidi koji se mogu ko-

ristiti do 2015. godine. Ali, posle toga

mi moramo potpuno uskladiti za{titu vo-

}a sa standardima EU i Ruske Federacije

- isti~e mr Milinkovi}.

N. R.

MR MIRA MILINKOVI], ^LAN SAVETA ZA POQOPRIVREDU GRADA ^A^KA O VO]ARSTVU

JEDNA OD NAJPERSPEKTIVNIJIH

GRANA POQOPRIVREDE

- Goran @ivkov je izjavio da je Srbija je u martu 2012. godine postala kandidat

zemqa za ~lanstvo u EU, ~ime je ispuwen jedini politi~ki uslov, da mo`e da dobi-

ja pretpristupna sredstva EU namewena poqoprivredi i ruralnom razvoju. Ali, dr-

`avna administracija o~ito nije odradila posao kako treba, tako da po svoj prili-

ci Srbija u naredne tri godine ne}e mo}i da o~ekuje sredstva iz IPARD fondova. To

jo{ uvek nije potvr|eno, ali bi bilo jako lo{e za nas, za na{u poqoprivredu, jer je

o~ito da nemamo previ{e na{ih sredstava - ka`e mr Mira Milinkovi}.

PRETPRISTUPNA SREDSTVA IPARD-A?

- Na{a zemqa je od aprila 2008. go-

dine, pa sve do 1. januara 2014. godine

u fazi prelaznog sporazuma. Po iste-

ku tog perioda, 1. januara 2014, ukida-

ju se carine na uvoz roba iz EU. Na-

ravno i poqoprivreda je obuhva}ena

tim sporazumom, a odre|eni proizvo-

di }e i daqe biti za{ti}eni. To je jed-

na od ote`avaju}ih okolnosti za na{e

poqoprivrednike, jer }e u}i proizvo-

di iz zemaqa EU. Ali, pitawe je koli-

ko }e na{i poqoprivrednici biti

spremni da izvoze, koliko su konku-

rentni sa cenom i kvalitetom na

evropskom tr`i{tu. U svakom slu~aju

otvara im se tr`i{te koje broji vi{e

od 500 miliona stanovnika i koje je

ekonomski stabilnije nego na{e. To je

velika prilika, ali ~ini mi se da je

potrebno jo{ ulagawa da bi na{i po-

qoprivrednici zaista mogli da budu

konkurentni - smatra sagovornica.

SPORAZUM O STABILIZACIJI

I PRIDRU@IVAWU

- U ~a~anskom kraju, kako zbog tra-

dicije, tako i zbog ekonomski jakih

vo}ara, veliki broj poqoprivredni-

ka je u sistemu PDV-a, odsnosno vodi

poslovne kwige. Poqoprivrednici

ne treba da se pla{e, jer }e u sistemu

PDV-a, kao pravna lica, imati odre-

|ene pogodnosti. Oni koji budu pla-

sirali visokokvalitetne plodove, ne

treba da se pla{e za plasman. Oni po-

qoprivrednici koji su “mali”, mo-

`da bi trebalo da procene da li `ele

da ulaze u ovu utakmicu, da budu tr`i-

{no orijentisani, ili }e imati ga-

zdinstva kojima treba neka druga vr-

sta pomo}i, da se udru`uju i bave pre-

radom. To su dva koncepta razvoja -

obja{wava na{a sagovornica.

U SISTEMU PDV-A

16 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

17INTERVJUPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

Vi {e od po la ve ka se ba vi -

te kwi ̀ ev nim stva ra la -

{tvom. Ka ko ste po sta li

pi sac i us pe li da op sta ne -

te kao je dan od naj ~i ta ni -

jih?

- Ne ma {ko le u ko joj se u~iza pi sca. Ja sam pi sac sa -mo uk. Za vo leo sam pe smeBran ka ]o pi }a i Zma ja Jo -ve u de tiw stvu. Za vo leosam kwi gu kao pred met, po -~eo da for mi ram bi bli o -te ku. Otac je imao raz u me -va wa za tu mo ju de ~a~ ku qu -bav. Sva ki put kad se vra -}ao iz Po ̀ e ge, U`i ca ili^a je ti ne, do no sio je be lip{e ni~ ni so mun i kwi gu.Broj je dan u toj mo joj de ~a~ -koj bi bli o te ci no si je danstrip “Tri ugur su za”. Brojdva je kwi ga “Ve li ka tr ka

ek se ra i pot ko vi ce”, brojtri “Pri ~e o stva ri ma”, ita ko da qe. Vo leo sam da ~i -tam, i pe sme i pro zu, alisam po ~eo da pi {em sti ho -ve, igra ju }i se sa dru ga ri -ma. To je ona igra: Ka ̀ i

po wa va! – Po wa va! – Maj ka

ti je dro wa va! Bi lo je tu ine kih bez o bra znih pe smu -qa ka, pa nam je sve to u~i -te qi ca Mi li ca uhva ti la,i ni je nas ka zni la, ne gonam je da la za da tak da na -pi {e mo po jed nu pe smu oZla ti bo ru. Mo ja pe sma jedo bi la na gra du Pi o nir -skih no vi na, gra fit nuolov ku sa gu mi com, i to jebi lo pre sud no: ja sam do -neo od lu ku da na sta vim dapi {em! I da nas se dr ̀ imte od lu ke, i na rav no, pi -{em i da qe i o~e ku jem na -gra de za svo je pi sa we!

No ve teh no lo gi je sve vi {e

za me wu ju kwi ge. Ko li ko su

kwi ge da nas ce we ne, ne sa -

mo kod nas, ve} uop {te u

sve tu?

- Kwi ga u ra znim ob li ci -ma po sto ji pre ko dve i pohi qa de go di na, a kom pju teroko ~e tr de set! Kom pju ter jesa mo jo{ jed na ko ri snaspra va za nas ko ji pi {e mo,ali i za po slov ne qu de. De -cu bi tre ba lo u~i ti da onibu du go spo da ri kom pju te -ri ma, a ne obrat no. Kao vo -da i va tra, ta ko je i kom pju -ter do bar slu ga, a lo{ go -spo dar! Kwi ge su i da qene za men qi vi no si o ci le -pih li te rar nih tvo re vi na,na rod nog pam }e wa i sva kedru ge vr ste zna wa! Na rav -no, ne tre ba me wa ti kwi gu,tre ba me wa ti si stem obra -zo va wa kod nas, ko ji se, de -fi ni tiv no, na la zi u de vet -na e stom ve ku! Naj bo qiobra zov ni si stem u Evro pitre nut no je u Fin skoj. Ta -mo ne ma oce na u {ko la ma,i ne ma po na vqa wa raz re da.Tre ba lo bi oba ve zno pro -~i ta ti kwi gu Pa si Sal -ber ga “Fin ske lek ci je”, papo la ko kre nu ti u re for muna {eg obra zov nog di no sa u -ru sa!

Ka ko da mo ti vi {e mo de cu

da vi {e ~i ta ju kwi ge?

- Tre ba de ci u naj ra ni jemde tiw stvu omi li ti kwi gukao pred met, ~i ta ti im le -pe sa dr ̀ a je, uvek ima tikwi gu u ru ka ma dok im sepri ~a ne {to za ni mqi vo,da de ci osta ne u sve sti dase te le pe stva ri na la ze ukwi ga ma. Tre ba se po sve ti -ti to me, ni je to to li ko te -{ko ro di te qi ma ako ima ju

vo qu i raz u me va we.

Ob ja vi li ste oko 90 kwi ga,

uglav nom za de cu. Sva ka je

na svoj na ~in po seb na, raz -

li ~i tih for mi, sti lo va.

Ka ko ste us pe li da ne li ~e

jed na na dru gu?

- To se mo ̀ e na zva ti mo jomgre {kom. Imao sam ne kuma ni ju, ili fiks ide ju, dani jed na mo ja na red na kwi -ga ne sme da li ~i na onupret hod nu. Na rav no, to ni -je mo glo do kra ja da se is -po {tu je, po go to vo kad supo ~e li da {tam pa ju mo jekwi ge u lek ti ra ma, uglav -nom pi rat ski, bez pi ta wa,i kad su po ~e li da da ju na -slo ve, ko je ja ni u snu nebih sta vio na svo ju kwi gu!Ipak, dok sam mo gao po -{to vao sam tu svo ju na -stra nost. Ta ko je na sta lakwi ga “Zov te tre ba”, sama lo slo bod ni jim, ~ak ila sciv nim pe sma ma. On dakwi ga “Sjaj na pra gu”, ko jaje sa dr ̀ a la dva so net naven ca, od ko jih je je dan bioskroz nov po to me {to suso ne ti, ume sto ~e tr na est,ima li osam na est sti ho va,tri ka tre na i dve ter ci ne.I naj zad kwi ga “Pe sme

uli ~ar ke”, u ko joj su na slo -vi pe sa ma bi le fo to gra fi -je. Mo ̀ da bi bo qe bi lo dasam ra no usvo jio jed nu for -mu, je dan stil, i tam bu raona to me do kra ja. Ta kvi, vi -dim, vr lo br zo po sta juAka de mi ci.

U ju lu ste ob ja vi li “Vi do -

vi te pri ~e” na me we ne de ci,

ali i wi ho vim ro di te qi -

ma. Ko je ste `i vot ne po ru -

ke, ovom za bav nom i mu drom

kwi gom, hte li da upu ti te

~i ta o ci ma svih uz ra sta?

- Ne vo lim da ob ja {wa vam„{ta je pi sac hteo da ka -`e“! Ho }u da sva ki ~i ta lacima svo je mi {qe we o kwi -zi, o po ru ci ko ju mu {a -qem. ^i ta o cu }e bi ti ~ud -no ako ka ̀ em da su to ba sneu ko ji ma se qu di ma da juoso bi ne qu di, a `i vo ti wa -ma oso bi ne `i vo ti wa! Ne -}e raz u me ti igru. Ali, kadpro ~i ta zna }e {ta sam hteoda ka ̀ em. Sad pi {em na -sta vak te kwi ge. Zva }e se“Vid iz Ta lam ba sa”, i to }e(haj de da ka ̀ em, pa {ta bu -de!) bi ti ba sne u ko ji ma sequ di ma da ju oso bi ne `i vo -ti wa!

Va {a kwi ga “Ku }a sa oku} -

ni com” go vo ri o smi slu `i -

vo ta i po sto ja wa, o pa tri -

jar hal nim vred no sti ma ko -

jih da nas vi {e ne ma. [ta

je po Va {em mi {qe wu smi -

sao `i vo ta?

- Smi sao `i vo ta je, de fi -ni tiv no, IGRA! Igra u ra -znim ob li ci ma i obla ci -ma! Kao {to igrom mu` ja -ci, ili `en ke, pri zi va juqu bav, iz ko je }e se stvo ri -ti no vi `i vot, ta ko igromsud bi ne, ili slu ~a ja, ili|a vo qom igrom, taj `i votmo ̀ e bi ti pre kra }en iuni {ten! Rat ne igre,sport ske igre, igre na sre -}u, igre pri rod nih ele me -na ta, igre sa pra vi li ma ibez pra vi la... Sve je to `i -vot, i smi sao `i vo ta je sveto! Igra! ^ak i naj tvr |aozbiq nost, kad se ozbiq nora{ ~la ni, vi di se da je tosa mo trik, gaf, fin ta, dri -bling, smi ca li ca!

Au tor ste kult nih emi si ja,

kao {to su “Fa zo ni i fo -

re”, “Haj de da ra ste mo”,

“Hi qa du za {to”... Na te le -

vi zi ji su de~ ji i obra zov ni

pro gram pra va ret kost, dok

je sve vi {e ri ja li ti {o ua.

Ka ko se bo ri ti pro tiv ba -

na li zo va nih pro gra ma?

- Vr lo jed no stav no. Tre base bo ri ti ne ba na li zo va -nim au to ri ma, i ne ba na li -zo va nim ured ni ci ma, i ne -ba na li zo va nim vla sni ci -ma te le vi zi ja. Ali, te {koih je da nas na }i. Ovo je vre -me u ce li ni ba na li zo va no.Ta kav pe riod su nam na ba -ci li vla sni ci svet ske vla -sti, fi re ri No vog svet skogpo ret ka. Mi, kao ku ~i }i,{e ni mo pod wi ho vim {ar -ga re pa ma. To je deo ve li keglo bal ne igre. Ali i mi,ma le ni i ne mo} ni, tra ̀ i -mo ulo gu u toj igri, ko jojni smo do ra sli. Bo jim se,iz i gra }e nas! Far ma poFar ma, Ve li ki brat po Ve -li ki brat, dok nas sa svimne za glu pe! A kad nas za glu -pe – da }e nam cr ve ni kar -ton i po sla ti nas u aut!

Me |u Va {im mno go broj nim

na gra da ma su i dve me |u na -

rod ne. Do bi li ste za ce lo -

kup no stva ra la {tvo za de -

cu na gra du “Pu qa” u Ba ri -

ju i na gra du UNE SKO-a za

“Bu kvar de~ jih pra va”, na

svet skom kon kur su za kwi -

gu ko ja pro pa gi ra mir i to -

le ran ci ju. Da li se one po

ne ~e mu iz dva ja ju, i ko liko

Vam ova, i ~i ja pri zna wa,

uop {te, zna ~e?

- Sva ku na gra du od na gra deodva ja jed no ma lo slo vo

„a“. Sva ka na gra dami je na vla ~i la navrat no ve ne pri ja te -qe, za vi dqiv ce i pro -tiv ni ke. Kao u sva kojigri i u ovoj po sto je na -vi ja ~i. A na{ je men ta -li tet pun ru pa, pakroz jed nu odtih ru pa vi reoni ko ji na -vi ja ju zasla bi je ig l u -p q e .A

sve u ime hu ma ni zma.

Ba vi li ste se i spor tom,

osni va~ ste, tak mi ~ar i pr -

vi pred sed nik Ka ra te klu -

ba Cr ve na zve zda. Oda kle

qu bav pre ma ka ra teu i ka -

ko ste uspe va li da se pod -

jed na ko uspe {no po sve ti te

i spor tu i pi sa wu?

- Sport je igra, a me ne igrain te re su je, igra u sva komob li ku, to sam ve} re kao!Ja sam po ~eo da pi {em pe -smuq ke igra ju }i se sa dru -ga ri ma u osnov noj {ko li uQu bi {u. Tu igru sam na -sta vio u Gim na zi ji u U`i -cu, pa na Fa kul te tu u Be o -gra du. I da nas, kad za ̀ e -lim da se igram, ja uzmemolov ku i har ti ju i pi {em

pe sme ili pri ~e. A u pe sma -ma i pri ~a ma se igram re -~i ma, smi slom, for mom,po ru ka ma i dvo smi sle no -sti ma. Pi sa we je moj `i -vot, a `i vot je igra, kao{to sam re kao.

[ta o~e ku je te u 2014. i

{ta bi ste po ̀ e le li na {im

~i ta o ci ma za No vu go di nu?

- O~e ku jem da za vr {imkwi gu “Vid iz Ta lam ba sa”,

i da moj mla di vi no gradro di, pa da za sve tog Jo va -na 2015. imam svo je vi no!Va {im ~i ta o ci ma bih po -`e leo do bre no vi na re,ured ni ke i vla sni ke “^a -

~an skog gla sa”! Ako vas ve}~i ta ju, da bar ~i ta ju uqud -ne, hra bre i mu dre tek sto -ve! Ne la Ra di ~e vi}

QU BI VO JE R[U MO VI], JE DAN OD NAJ ̂ I TA NI JIH SA VRE ME NIH PI SA CA

Kwi ga Qu bi vo ja R{u mo vi }a “Vi do vi tepri ~e”, sa ilu stra ci ja ma Du {a na Pe tri -~i }a, pro gla {e na je za naj bo qu de~ jukwi gu 58. Me |u na rod nog be o grad skog saj -ma kwi ga (to pri zna we rav no prav no jepo de qe no i de lu De ja na Alek si }a “Ko gase ti ~e ka ko `i ve pri ~e”). Neo bi ~an, ra -do zna li de ~ak Vid su sre }e svo je pri ja te -qe, `i vo ti we, i u igri i raz go vo ri ma sawi ma sa zna je od go vo re na mno ga va ̀ napi ta wa o `i vo tu. Au to ra ove kwi ge, jed -nog od naj po zna ti jih sa vre me nih pi sa ca ipe sni ka, Qu bi vo ja R{u mo vi }a, ba{ kao iwe go vog glav nog ju na ka Vi da, ne tre ba po -seb no pred sta vqa ti. Na gra da je bi la po -vod vi {e za raz go vor sa pi scem, ko ji jeomi qen go to vo svim ~i ta o ci ma, bez ob zi -ra na uz rast. U in ter vjuu za “^a ~an skiglas”, po red osta log, Qu bi vo je R{u mo vi}ot kri va da je smi sao `i vo ta igra, u ra -znim ob li ci ma i obla ci ma!

„PI SA WE JE MOJ @I VOT,A @I VOT JE IGRA”

Qu bi vo je R{u mo vi} je ro |en u Qu bi {u, na Zla ti bo -ru, 1939. go di ne. [ko lo vao se u Qu bi {u, ^a je ti ni,U`i cu i Be o gra du, gde je 1965. go di ne di plo mi raokom pa ra tiv nu kwi ̀ ev nost na Fi lo lo {kom fa kul -te tu. Pr ve pe sme je ob ja vio kao gim na zi ja lac, a 1965.se za po slio u Ra dio Be o gra du, u re dak ci ji pro gra maza de cu, kao ured nik i au tor emi si ja “Su bu tom udva”, “Do bro ju tro de co” i “Uto rak ve ~e - ma {ta mire ~e”. Po tom je na te le vi zi ji ra dio po zna te se ri je“Dvo gled”, “Hi qa du za {to”, “Haj de da ra ste mo”,“Fa zo ni i fo re”. Ob ja vio je oko 90 kwi ga, naj vi {eza de cu, me |u ko ji ma su naj po zna ti je: “Ma {ta mi re -~e”, “Jo{ nam sa mo ale fa le”, “Do mo vi na se bra nile po tom”... Do bit nik je broj nih kwi ̀ ev nih na gra da.Pi sao je i po zo ri {ne dra me. Bio je di rek tor po zo -ri {ta “Bo {ko Bu ha”, a sa da je pred sed nik Kul tur no-pro svet ne za jed ni ce Sr bi je. Je dan je od osni va ~a ipr vi pred sed nik Od bo ra za za {ti tu pra va de te taSr bi je, pri or ga ni za ci ji Pri ja te qi de ce Sr bi je.

18 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

19REPORTA@APETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

Da li je osni va we za -vo da za pre va spi ta -va we omla di ne, to -

kom oku pa ci je, bio na ~inda se Vla da na ci o nal nogspa sa, na ~i jem je ~e lu bioge ne ral Mi lan Ne di}, ob -ra ~u na sa pro ko mu ni sti~ -ki na stro je nim omla din -ci ma ili put da ih za {ti -ti od da qeg hap {e wa i fi -zi~ kog uni {te wa? Za slu -`u ju li wi ho vi osni va ~ime sto me |u kvi slin zi maili spa si o ci ma srp skeomla di ne? Pi ta wa ove vr -ste spa da ju u do men isto ri -~a ra i zah te va ju neo stra -{}e ni pri stup, u ko me,ume sto ide o lo gi ji, glav nome sto mo ra da pri pad ne na -u ci. Zbog to ga su isto rij -ska do ku men ta od ve li kogzna ~a ja, a u wih sva ka kospa da fo to gra fi ja ne po -zna tog au to ra, ko ja od za bo -ra va ~u va 14 ~a ~an skih

mla di }a, na sta la 1942. go -di ne u se lu Ske la kodObre nov ca. Ob ja vqe na je uli stu “Po li ti ka”, 16. ok -to bra ove go di ne, uz ~la nak“Ko {ar ka {ka ka ri je ra za -po ~e ta u lo go ru”, u ko me suza be le ̀ e ne uspo me ne Alek -san dra Ker ko vi }a, uni ver -zi tet skog pro fe so ra u pen -zi ji i “je di nog `i vog ko -{ar ka {a sta ri jeg od srp -ske ko {ar ke”. De ve de se -tjed no go di {wi Ker ko vi},po re klom ^a ~a nin, a Ni -{li ja po gra du u ko me jepro veo ve }i deo `i vo ta, se -}a se da se sa ko {ar kom pr -vi put sreo 1942. go di ne urad nom lo go ru, gde se na la -zio na pre va spi ta va wu.Jed nog da na, ka zu je on, uSke li se, u svoj stvu in -struk to ra za sport, po ja -

vio Mi ja Ste fa no vi}, no -se }i ne ka kvu ta blu i obru~.“Ni ko ni je hteo da igra ko -{ar ku, a me ne je uzeo po {tosam bio vi sok 190 cm. Ob ja -{wa vao mi je {ta je ko {ar -ka i on da sam se za in te re -so vao za wu”, pri se tio se~o vek ko ji je spor tu po sve -tio ~i tav `i vot. Iz Ske leje pre ba ~en u rad ni lo gor uSme de rev skoj Pa lan ci, gdeje uprav ni ku, ko ji je ta ko |evo leo ovaj sport, pred lo -`io da se na pra vi igra li -{te za ko {ar ku. U “Po li -ti ci” ~i ta mo i da je Ker kobio pi o nir ~a ~an ske ko -{ar ke, da je pred vo dio tim“Bor ca”, ka da je po ~et komleta 1945. go di ne u Kra gu -jev cu od i grao pr vu zva ni~ -nu utak mi cu u svo joj isto -ri ji i po be dio “Za sta vu” sa16 : 14. Di plo mi rao je naDIF - u u Be o gra du, dok to -ri rao sa te mom iz obla sti

fi zi~ ke kul tu re, ba vio sespor tom, pre da vao na Fi -lo zof skom fa kul te tu u Ni -{u, na pi sao 26 kwi ga i do -bio mno ga pri zna wa.

Ali, vra ti mo se fo to -gra fi ji na sta loj pre vi {eod se dam de ce ni ja. Alek -san dar Ker ko vi} je, za be le -`e no je u “Po li ti ci”, pr vis de sna, do we ga je po to wikwi ̀ ev nik Bran ko V. Ra -di ~e vi}, a is pred svih “pi -to ma ca” - da na {wi aka de -mik Zo ran Mak si mo vi}.

Ime na osta lih mla di }aot krio nam je Ra do van Su -bo ti}, ar hi tek ta u pen zi jii `i teq Be o gra da, ko ji je isam, kao pred rat ni ko mu -ni sta i |ak ~a ~an ske gim -na zi je, bio upu }en na pre -va spi ta va we u Ske lu. Po -red Bran ka Ra di ~e vi }a je

mla di} sa pre zi me nom Be -ro{, Slo ve nac po na rod no -sti, a sle de: Mo mo Le po sa -vi}, Mi }o Cvi jo vi}, Aco]e ra mi lac, Aco Vi lo ti je -vi}, To {o To do ro vi}, Mi -ki ca Mi tro vi}, Mom ~i loSo lu ji}, Bran ko To {i} ...Ovo je sa mo deo ^a ~a na ko -ji su za vre me oku pa ci je ko -pa li na sip pored Sa ve. Nadru goj fo to gra fi ji, ko ja jesa ~u va na u Su bo ti }e vomal bu mu, vi di se kom ple tansa stav, sa uprav ni kom Hi -ni }em, kao i deo ne do vr {e -nog objek ta (ma ga ci na ili{ko le) u ko me su mla di }ibi li sme {te ni.

- Hra na i sme {taj su bi -li lo {i, ra di li smo na -por no, a pre va spi ta va wekroz pre da va wa i dru gekul tur ne ak tiv no sti je

i{lo te {ko. Ia ko smo bi -li mla di, stu den ti iligim na zi jal ci, iza se be smoima li po ne ko li ko go di nale vi ~ar skog sta ̀ a i ni jenas bi lo la ko pre u sme ri ti.Pri mi ri mo se, ali na sta -vi mo da mi sli mo po svom.Mo ra se, ipak, pri zna ti daje ve li ki broj omla di na cau za vo di ma za pre va spi ta -va we spa sen od za tvo ra ifi zi~ ke li kvi da ci je - sve -do ~i Su bo ti}.

Fo to gra fi ja je, na gla -{a va on, na sta la sa mo ne -ko li ko da na pre ne go {toje u Ske lu “ba nu la” spe ci -jal na po li ci ja i we ga, Bra -ti sla va Bu }a Obre no vi }a,Mi lu ti na Ba bo vi }a Bap cai Mi lo mi ra Ne na di }a Tu -ku spro ve la u Be o grad, gdesu u za tvo ru na Obi li }e -

vom ven cu pro ve li ne ko li -ko me se ci. Su bo ti} sma trada je svu ~e tvo ri cu iz za -tvo ra spe ci jal ne po li ci jeiz ba vi la upra va rad nihlo go ra, da bi po tom, sla bii is cr pqe ni, bi li sme {te -ni u bol ni cu ra di opo rav -ka.

Po iz la sku iz bol ni ce,on je upu }en u rad ni lo goru Ve li ko Gra di {te i u we -mu ostao vi {e od go di nuda na.

- Ko pa li smo na sip naDu na vu i bi li sme {te ni uve li kom plov nom objek tusa pri la znom ram pom. Kre -ve ti su bi li od da sa ka, nasprat, a i po iz gle du smoli ~i li na za tvo re ni ke izne ma~ kih lo go ra - ka zu jeRa do van Su bo ti}, pot kre -pqu ju }i svo je uspo me ne po -`u te lom fo to gra fi jom izVe li kog Gra di {ta.

Emilija Vi{wi}

IZ PO RO DI^ NIH AL BU MA

SA ̂ U VAO FO TO GRA FI JE IZRAD NOG LO GO RA U SKE LI

Iz radnog logora u Skeli, 1942. godine. S desna na levo: Aleksandar Kerkovi}, Branko V. Radi~evi},Slovenac Bero{, Momo Leposavi}, Zoran Maksimovi}, Mi}o Cvijovi}, Aco ]eramilac, Aco Vilotijevi},To{o Todorovi}, Mikica Mitrovi}, Mom~ilo Soluji}, Branko To{i}.

1. Upravnik logora Hini}, 2. To{i}, 3. Obrenovi}, 4. Vilotijevi}, 5. Suboti}, 6. Maksimovi}, 7. Radi~evi},8. Todorovi}, 9. Leposavi}, 10. ]eramilac, 11. Mitrovi}, 12. Soluji}, 13. Kerkovi}, 14. Bero{

12

3

45

6

789

10

11

12

1314

Radni logor u Velikom Gradi{tu

20 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 21KULTURA

Doga|aj koji je nedavno napu-

nio veliku salu Doma kulture

mladim qudima, a pri tom ni-

je bio koncert neke estradne

zvezde, bila je tribina profe-

sora dr @arka Trebje{anina

na temu “Ko su danas uzori

mladih u Srbiji?” Kao gost

Kulturno-obrazovnog progra-

ma, psiholog i univerzitetski

profesor dr @arko Trebje-

{nin, posebno posve}en izu~a-

vawu teorija li~nosti, govo-

rio je o kulturolo{kom feno-

menu savremenog doba, kultu

slavnih, zasnovanom na istra-

`ivawima koja su kroz dece-

nije unazad ukazala na dobre

i lo{e identifikacije i ido-

le generacija od sedamdesetih

godina do danas.

Usocijalnoj psihologiji uzorima se

smatraju odabrane osobe sa kojima

postoji socijalni kontakt, direkt-

na interakcija, a idoli su slavne i popu-

larne li~nosti iz javnog `ivota i istori-

je. Deca i mladi se sa uzorima identifi-

kuju, a idole imitiraju. Urednica progra-

ma Verica Kova~evi} je predstavqaju}i

svog gosta, pored ostalog pitala, mogu li

roditeqi uticati na promenu idola svoje

dece i kakva je uloga dru{tva, vr{waka i

medija u isticawu odre|enog tipa uzora, i

mogu li ti uzori biti boqi od danas ponu-

|enih, recimo, estradnih zvezda?

- O~igledno da je savremeni ~ovek izgu-

bio onu izvornu religioznost i odnos sa

Bogom, ili kao u antici, odnos sa bogovi-

ma, koje su danas te zvezde zamenile. I sam

naziv “zvezde”, ta metafora, govori koli-

ko se ti qudi uzdi`u u nebesa. Tim pri~a-

ma o navodnim “zvezdama” ~asopisi di`u

svoje tira`e, a emisije rejting, a pitawe je

koliko u tim fabrikovanim pri~ama ima

istine. Stvaraju se novi mitovi, kultovi

zvezda, slike koje se dr`e kao ikone u sta-

novima, prodaju se wihove “relikvije”,

obavqaju hodo~a{}a do groba (Elvis Pri-

sli, Merlin Monro). Taj kult zvezda po-

stao je zamena, supstitut za religiju, a fan

klubovi su neka vrsta savremene svetovne

sekte. Nekada, biti slavna li~nost imalo

je sasvim druga~ije zna~ewe, nije mogao

svako biti slavan. To su bili istinski

poznati, ~uveni i veliki qudi, {to danas

nije slu~aj. Oni su slavu mogli da zaslu`e

svojim talentima,

ume}ima, znawem,

uporno{}u, radom,

ili svojim qudskim

vrlinama, i bili su

itekako uva`avani

i po{tovani. To su

bili i nau~nici,

dr`avnici, umetni-

ci, pisci i sli~no,

a danas su sasvim

drugi, jer mewa se

uop{te zna~ewe

pojma slavan, pogo-

tovu konotacija.

Danas, kada je neko

slavan, u najmawu

ruku, to je sumwivo

- rekao je profesor Trebje{anin.

KO SU SLAVNI QUDI?

Oni koji se nalaze u medijima. “Slavna

li~nost je osoba koja je poznata po svojoj

poznatosti”, bez obzira {ta je tome povod.

To mogu biti i kriminalci, i neki qudi

koji su pukim slu~ajem do{li na naslovne

strane. To se doga|a u ovo doba potro{a~-

ke kulture. Kada govorimo o tome ko su

slavne li~nosti, veliko je pitawe i da li

su oni uop{te li~nosti, jer li~nost pod-

razumeva da neko ima karakter, vrline, da

je po ne~emu jedinstven, da ima svoj inte-

gritet, a danas su to qudi koji imaju samo

poznato ime, nekakav imix, a u su{tini su

daleko od toga da imaju li~nost u punom

smislu te re~i. Iza wih ne stoji neko de-

lo, ne stoji znawe, nego samo prosto pri-

sustvo u medijima. Odgovaraju}i na pita-

we za{to je zna~ajno prou~avati slavne,

profesor Trebje{anin je istakao da upra-

vo “Odnos prema slavi i slavnima u svetu

i kod nas pru`a kqu~ za razumevawe dru-

{tva i vremena u kome `ivimo. Imaju}i u

vidu sve ve}u ulogu medijskih li~nosti u

modernom `ivotu, smatramo da aspiracije

prema slavi uti~u na vrednosne ciqeve ve-

likog broja qudi, a naro~ito mladih”, pi-

{e prof. dr Maja Vukadinovi}, teoreti-

~ar medija, u svojoj kwizi “Zvezde super-

market kulture” (Klio, 2013). Mladi qu-

di, koji jo{ uvek tragaju za li~nim iden-

titetom, upravo u medijskim li~nostima

nalaze svoje uzore, prema kojima oblikuju

svoje pona{awe, na~in `ivota, uverewa i

svoju li~nost.

KO SU CELETOIDI?

Isti~u}i da se kulturolo{ki fenomen

slavnih prou~ava, ne samo u svetu, nego i

kod nas, prof. Trebje{anin je, pozivaju}i

se na nau~nu studiju o medijskim li~no-

stima i celetoidima koju je objavila dr

Maja Vukadinovi}, rekao da su: “Dana{we

medijske slavne li~nosti qudi bez su{ti-

ne, bez identiteta i integriteta, oni su

prazna qu{tura. Te zvezde su neka vrsta

fatamorgane, medijski proizvedene “{a-

rene la`e”. Danas, instanti postaju slav-

ni, potpuno anonimni, bezli~ni, netole-

rantni, amoralni pojedinci, ~esto upravo

zato {to su i ne~asni, sebi~ni, bestidni,

spremni na bezobzirno takmi~ewe da bi do-

{li do popularnosti. Oni su junaci crne

hronike, kvizova ili filmske “zvezdice”.

Nazivaju se celetoidi, zato {to su to ano-

nimni, obi~ni qudi koji bez dobrog raz-

loga i bez prave zasluge postaju slavni. To

su “junaci rijalitija”, starlete, dobitni-

ci na lutriji, svi oni koji “igraju samo

jedno leto”. Govore}i o profesijama sa-

vremenih uzora Trebje{anin je istakao da

su to pre svega, poznate medijske li~nosti.

Ali, istra`ivawe je pokazalo da su to naj-

~e{}e qudi bez temeqnog obrazovawa, bez

pravog dela i bez neke odre|ene profesije

i jasnog zanimawa. Tu su li~nosti sa

estrade, manekeni, glumci, peva~i, muzi-

~ari, voditeqi, sportisti, u~esnici rija-

liti programa, politi~ari. A na “repu”

su nau~nici, umetnici, istorijske li~no-

sti i drugi qudi iz elitne kulture.

UZORI I SISTEM VREDNOSTI

Rang lista medijskih li~nosti kao od-

re|eni izbor uzora otkriva kriterijume i

sistem vrednosti u jednom dru{tvu i jed-

nom vremenu. Koje vrednosti i vrednosne

orijentacije se kriju iza ovakve dana{we

preferencije uzora i medija. To su: Uspeh,

slava (kult slave, orijentacija na uspeh i

promociju); Luksuz, u`ivawe, zabava (he-

donisti~ka orijentacija i laka zabava);

Novac, bogatstvo (utilitaristi~ka ori-

jentacija); Mo} (orijentacija na domina-

ciju)

KAKVO DRU[TVO,

TAKVI UZORI

Zanimqivo je ova nova istra`ivawa

uzora i osobina kojima se dive mladi da-

nas uporediti sa onim dobijenim iz rani-

jih istra`ivawa. Pre tridesetak i vi{e

godina glavni razlozi zbog koji se sred-

wo{kolci dive uzorima su: sna`ne li~no-

sti (koje odlikuju kreativnost, upornost,

marqivost), humanost (dobrota, pravi~-

nost, qubav, tolerancija) i intelektualne

sposobnosti (inteligencija, znawe, mu-

drost), a mnogo mawe je zna~ajan presti`

(mo}, slava i bogatstvo). Na osnovu ovih

promena u hijerarhiji uzora me|u mladima

mo`emo otkriti promene u wihovom si-

stemu vrednosti, a opet, one su rezultat

dubqih dru{tvenih promena.

POSLEDICE NAOPAKIH

VREDNOSTI I R\AVIH UZORA

Alkoholizam - najrasprostrawenija

toksikomanija, bolest zavisnosti od pre-

terane upotrebe alkoholnih pi}a; Narko-

manija - hroni~na intoksikacija nastala

dugotrajnom, neodoqivom zloupotrebom

razli~itih droga; Posledice toksikoma-

nija su naru{avawe fizi~kog, psihi~kog

zdravqa i socijalnih odnosa, razarawe

li~nosti; Kockawe - nesposobnost kon-

trole i uzdr`avawa od kockawa u sve ve}e

uloge, {to vodi lagawu, moralnom propa-

dawu, kriminalu i razarawu porodi~nih

i drugih va`nih odnosa; Zavisnost od in-

terneta - prekomerno zadr`avawe i surfo-

vawe po internetu, koje naru{ava odnos sa

realno{}u i sa drugim zna~ajnim osoba-

ma. Nasiqe - zastra{ivawe i zlostavqawe

slabije i nemo}nije osobe, od strane mo}-

nije i to svesno, namerno i ~esto.

KAKVI SU NAM

UZORI POTREBNI?

Potrebni su nam novi uzori koji pred-

stavqajun sasvim druge vrednosti nego ovi

dana{wi. Potrebni su nam nesebi~ni, al-

truisti~ki uzori, kojima je stalo do na-

pretka ~itave zajednice. Umesto bezobzir-

nih, pohlepnih, netrpeqivih i agresivnih

potrebni su nam qudi koji neguju empati-

ju, saose}awe i toleranciju, po{tovawe

onih koji su druga~iji. Ne trebaju nam

idoli koji su primitivni, glupi, neobra-

zovani, nego obrazovani, mudri qudi. Ve-

liki i ugledni mogu biti i sasvim “obi~-

ni” qudi: sudije, vaspita~i, u~iteqi, le-

kari, slikari, kroja~i, zidari, kuvari...

Pravi uzori su svi oni koji svoj posao oba-

vqaju s qubavqu, posve}eno{}u, strpqi-

vo, po{teno i ~asno. To su moralni, odgo-

vorni, plemeniti, velikodu{ni, po`rtvo-

vani i nepotkupqivi qudi, koji imaju svo-

ju misiju i ~vrst karakter. O nesebi~nim i

mudrim qudima se malo zna, jer medije ne

interesuje lepo, qudsko, duhovno, pamet-

no, nego ono {to je nastrano, nakazno, zlo,

animalno, primitivno, glupo i ludo, is-

takao je pored ostalog dr @arko Trebje-

{anin.

Z. L. S.

PROFESOR DR @ARKO TREBJE[ANIN: KO SU DANAS UZORI MLADIH U SRBIJI?

SEDAMDESETIH GODINA 20. VEKA: Godine 1978. uzori mladih u Srbiji ran-

girani po redosledu bili su: 1. J. B. Timo (90%); 2. Nikola Tesla; 3. Xon Travolta;

4. Merlin Monro; 5. Brus Li; 6. Zdravko ^oli}; 7. Dragan Xaji}; 8. Marija Kiri;

9. Desanka Maksimovi}; 10. Milena Dravi}. UZORI DEVEDESETIH: 1. Madona;

2. Mili{ Obili}; 3. Monika Sele{; 4. Silvester Stalone; 5. Dragan Stojkovi}

Piksi; 6. Dra`a Mihailovi}; 7. Mel Gibson; 8. Darko Pan~ev; 9. Vojislav [e{eq;

10 Sveti Sava, sledi Nikola Tesla itd. UZORI POSLE 2000. GODINE: Prema is-

tra`ivawu iz 2003. godine, uzori su bili: 1. Madona; 2. Zoran \in|i}; 3. Bil Gejts;

4. Xenifer Lopez; 5. Ceca Ra`natovi}; 6. Aleksandar \or|evi}; 7. Vlade Divac,

jo{ nekoliko istaknutih sportista, pa 8. Slobodan Milo{evi}. UZORI 2013: 1.

An|elina Xoli; 2. Lejdi Gaga; 3. Ceca Ra`natovi}; 4. Jelena Karleu{a; 5. Novak

\okovi}; 6. Seka Aleksi}; 7. Bora \or|evi}; 8. Ivan Ivanovi}

UZORI MLADIH U SRBIJI

Svetla ta~ka

me|u uzorima mla-

dih danas je spor-

tista Novak \o-

kovi}. Osobine i

vrednosti koje ga

oli~avaju kao po-

zitivan primer

su: izvanredan ta-

lenat; upornost,

marqivost; urav-

note`enost, stabilnost; posve}enost

poslu; hrabrost, sr~anost; po{tewe,

~etitost; patriotizam; humanost, al-

truizam; plemenitost, vite{tvo; du-

hovitost, spontanost.

JEDAN POZITIVAN PRIMER:

NOVAK \OKOVI]

MEDIJSKE „FATAMORGANE”,

INSTANTI I „[ARENE LA@E”

22 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEKULTURA

- U kulturi nema demokratije. U

kulturi postoje samo vrednosti, po-

stoji kvalitet - ka`e za “Glas” Ku-

ki}

^a~anski kwi`evnik i urednik Izda-

va~ke ku}e i istoimenog ~asopisa

“Gradac”, koji }e naredne godine

obele`iti 40 godina trajawa, Branko Ku-

ki}, progla{en je za “Li~nost godine” ve}i-

nom glasova ~lanova uredni{tva nedeqnika

“Vreme”. Kao i prethodnih godina, kriteri-

jum za ovu nagradu bio je “pozitivan dopri-

nos unapre|ewu dru{tvenih institucija u

javnom interesu”. Kako navode u ovom ne-

deqniku, Branko Kuki} je i “ove godine odr-

`ao i nastavio kulturnu misiju, pokazuju}i

da se vrhunska kultura mo`e stvarati u kon-

tinuitetu, bez obzira na spoqa{we okolno-

sti. Kuki} ve} ~etiri decenije pokazuje da je

tako ne{to mogu}e raditi izvan glavnih

kulturnih centara i bez podila`ewa tren-

dovima i neukusu, ostavqaju}i dragocen i

neizbrisiv trag u srpskoj kulturi”. Na vest

koja je obradovala kulturnu javnost ^a~ka,

~estitali smo na{em sugra|aninu ovo veli-

ko priznawe i pitali ga kako se ose}a kao

“Li~nost godine”?

- S jedne strane sam, iskreno da vam ka-

`em, iznena|en. Pogotovu {to je to prizna-

we dobio neko ko, eto 40 goidina poku{ava

da u kulturi napravi neki pomak. Ja sam 40

godina poku{avao da ne{to pomerim i kada

to, na neki na~in u|e u javnost, to je u jednom

prili~no konfuznom vremenu, koje je pogu-

bilo odre|ene koordinate i odre|ene vred-

nosti, zna~ajan podatak. Pogotovu kad je re~

o jednom ~asopisu koji nije, tako da ka`em,

“masovna” pojava, nego je ne{to {to je spe-

cifi~no i {to pripada odre|enom krugu

qudi koji dr`e do vrednosti i dr`e do kul-

ture, i do ne~ega {to je va`no za svaku kul-

turu - rekao je “Glas” Branko Kuki}.

Na pitawe kako je bilo istrajati u toj

kulturnoj misiji tokom ~etiri decenije u

kojima su se promenile dr`ave, politi~ka

ure|ewa i sistemi vrednosti, Kuki} je odgo-

vorio:

- Osnovno {to ja nagla{avam u demokra-

tiji, ako mi `ivimo u demokratiji, to je da

u kulturi nema demokratije. U kulturi po-

stoje samo vrednosti, postoji kvalitet. Sve

ostalo bude i pro|e, a kvalitet po dobrom

pravilu stalno ostaje. U tom smislu, ja se i

ne obazirem mnogo na nekakve promene u tom

politi~kom svetu, iz prostog razloga {to

politi~ari tu budu, zavr{e neke svoje po-

slove i odu daqe, a ipak, neke vrednosti, po-

gotovu u kulturi, ostaju za neke budu}e gene-

racije.

Do sada je objavqeno 193 broja ~asopisa

“Gradac”, koji je osnovan 1974. godine, a iz-

dava~i su ~a~anski Dom kulture i Umetni~-

ko dru{tvo “Gradac”. Posledwi broj, obja-

vqen pre mesec dana posve}en je temi “Den-

dizam”, a novi, koji }e se pojaviti po novo-

godi{wim praznicima ima}e za temu “De-

tiwstvo”.

Priznawe “Li~nost godine” nedeqnik

“Vreme” dodequje od 2001. godine, a do sada

su ga dobili: Bo`idar \eli}, Mla|an Din-

ki}, Qiqana Rai~evi}, Rasim Qaji}, Vla-

dimir Vuk~evi}, Zdravko Pono{, Sowa

Liht, Vigor Maji}, Milica Delevi}, Dra-

gan \ilas, Ivan Tasovac, a pro{le godine

episkop lipqanski Jovan. Z. L. S.

Novi, 42. Zbornik Na-

rodnog muzeja, nau~-

na publikacija vi-

soko kotirana u muzejskoj

delatnosti Srbije predsta-

vqen je u okviru proslave

Dana grada. O sadr`aju

Zbornika govorila je Del-

fina Raji}, glavni urednik

izdawa i direktor Narod-

nog muzeja, koji ima status

ustanove od nacionalnog

zna~aja, a o koncepciji,

istori~ar dr Milo{ Timo-

tijevi}. On je istakao da je

re~ o jednom od najcitira-

nijih ~asopisa sa na{ih

prostora u svetu, ~iji je po-

seban kvalitet kontinuitet

publikovawa, i rekao da se

saveremena strategija kul-

turne politike zasniva na

~etiri osnovna principa, a

to su: o~uvawe i promocija

kulturnog identiteta, pro-

mocija kulturne raznoliko-

sti, podsticawe i razvoj

stvarala{tva i promocija

u~e{}a u kulturnom `ivotu.

O zna~aju ove publikacije

govorio je i Neboj{a Cve-

ji}, istori~ar iz [apca,

koji je naglasio da su obja-

vqeni radovi toliko sadr-

`ajni i temeqni, da bi mo-

gli biti i samostalna izda-

wa, {to nije iznena|ewe za

Zbornik ~a~anskog Muzeja,

koji se izdvaja i po vizuel-

nom identitetu i po sadr`a-

ju, kao jedan od najzna~ajni-

jih nau~nih ~asopisa u ze-

mqi.

Publikacija sadr`i 12

stru~nih tekstova iz obla-

sti paleontologije, arheo-

logije, istorije, etnologije

i konzervacije. Biqana

^kowevi} pi{e o lobawi

bizona iz paleontolo{ke

zbirke Narodnog muzeja, ko-

ji svedo~i o surovim kli-

matskim uslovima tokom le-

denog doba; mr Katarina

Dmitrovi} i dr Rastko Va-

si} obra|uju slu~ajni nalaz

gvozdenog ma~a sa teritori-

je Draga~eva; Mirjana Jove-

li} potpisuje prilog o

“prou~avawu zna~aja poli-

ti~kog faktora u razvoju

vojne uniforme od Prvog

srpskog ustanka do Drugog

svetskog rata; Bogdan Tri-

funovi} analizira rodoqu-

bivu poeziju u vreme Balkan-

skih ratova kroz Disovu

kwigu “Mi ~ekamo cara”;

Milan Li{an~i} u radu

“Ameri~ko dru{tvo u me|u-

ratnom periodu u romanima

Frensisa Skota Ficxeral-

da i Xona [tajnbeka” ana-

lizira dru{tveno-ekonom-

ske i ideolo{ke karakteri-

stike SAD u periodu od

1918. do 1941. god; dr Milo{

Timotijevi} analizira “Pa-

triotski” i “realan” pro-

stor: podru~je planine Rud-

nik u Kraqevini Jugoslavi-

ji (1918-1941); Miroslav

Puri} pi{e o “Organizova-

wu okupacionih zona i vla-

sti na Kosmetu 1941”. Dr

Svetislav Markovi}, dr

Ilija Popovi}, Miloje

Ostoji} i Bratislav Sto-

jiqkovi} u radu “Demograf-

ske promene u naseqima op-

{tine Ivawica posle Dru-

gog svetskog rata”, istra`u-

ju stalne migracije, koje su

posledwih decenija dovele

do opadawa populacije u go-

tovo svim planinskim seli-

ma i celom Moravi~kom

kraju; Dr Milo{ Radovano-

vi} pi{e o “Vodenicama i

mlinovima na ~a~anskom

podru~ju”, a Ivana ]irjako-

vi} predstavqa “Zanate za

obradu drveta iz Etnolo{ke

zbirke ~a~anskog Muzeja”.

Nata{a Krsti} i Slobodan

Bogojevi} opisuju konzerva-

torsko-restauratorski po-

stupak tri rimske bronzane

posude iz na{eg Muzeja;

Aleksandar Maru{i} u

svom radu “[ta nam Zbor-

nik kazuje o sebi” analizira

sva dosada{wa izdawa sumi-

raju}i najzna~ajnije podat-

ke, a publikacija se zavr{a-

va izve{tajem o radu u pret-

hodnoj godini, koji posled-

wih sedam godina potpisuje

Delfina Raji}. Z. L. S.

Poetsko-vinski kabare “Kad se vrati

Rozmari”, svestrano talentovane

kwi`evnice Jelene Luki} (Marko-

vi}), U`i~anke ro|ene u ^a~ku, uz sve}e i

vino, muziku na gitari i stihove koji se pe-

vu{e i {apu}u, bio je nesvakida{wi sladu-

wavi do`ivqaj poezije, koji je povodom Da-

na grada za ~a~ansku publiku priredila

Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi}

Dis”. I ambijent biv{eg kluba Doma kultu-

re otkrio je ponovo svoje intimisti~ko li-

ce, i mo`da je pravo mesto za jednu malu sce-

nu, kakva nedostaje na{em gradu. Otmeno je

sve to izgledalo u re`iji umetnice koja je

dobila nagradu “Mladi Dis” 2002. godine u

svom rodnom gradu, iako je u wemu ba{ malo

`ivela. Jelena Luki} potpisuje osim kwiga

poezije i vi{e proznih dela, drama, romana,

a bavila se i novinarstvom. Za roman

“Escajg za teletinu”dobila je presti`nu na-

gradu u Zagrebu, a drame su joj izvo|ene na

biv{em jugoslovenskom prostoru i u Be~u.

Svoju stvarala~ku avanturu

nastavila je dodavawem

dramskih elemenata svojoj

poeziji, a poetsko-vinski

kabare “Kad se vrati Rozma-

ri” je prvi kwi`evni pro-

gram koji se pre dve godine

na{ao na redovnom reperto-

aru Narodnog pozori{ta u

U`icu i uop{te na reperto-

aru jednog profesionalnog

pozori{ta u Srbiji. Da we-

na poezija dopore do publike

pomogli su joj glumica An-

drijana Simovi} i na gitari

Nikola Pejovi}. Plenila je Jelena svojim

dosetkama na ra~un mu{ko-`enskih qubav-

nih odnosa, bivala i samokriti~na, i zavo-

dqiva, i pomirqiva u svojim pesni~kim ko-

lebawima i priznawima, i vra}ala veru u

qubav songom koji je bio lajt motiv ~itave

ve~eri: “Vratila sam tvoju sliku, vratila u

ram”... Z. L. S.

Kakva vizuelna, umetni~ka i moder-

na re{ewa pojedinih segmenata

javnog prostora u na{em gradu nu-

de mladi ~a~anski umetnici i in`eweri

arhitekture, ukqu~eni u projekat ove go-

dine, mo`e se videti u Umetni~koj galeri-

ji “Nade`da Petrovi}”, u kojoj je povodom

Dana grada postavqena tradicionalna iz-

lo`ba “Mladi 2013”. Ovogodi{wa izlo-

`ba naslovqena tematski kao “Urbana vi-

zija”, ~iji je kustos Marija Radisav~evi}

Rakovi}, tretira problem oplemewivawa

javnih povr{ina u gradu, kao i polo`aj

umetnika u kreirawu urbanisti~kih sadr-

`aja u svom okru`ewu. Izlo`ba tradici-

onalno okupqa mlade umetnike iz lokalne

sredine i studente umetni~kih fakulteta,

na kojoj su se tokom vremena izdvojili ne-

ki, danas ve}, afirmisani talenti. Izlo-

`eni su radovi Olge Eresenkov, Maje Zo-

ri}, Stefana Marijanovi}a, Rada Muta-

povi}a, Ivane Nikoli} i Milo{a Paje-

vi}a, koji su kreirali i ponudili zani-

mqiva re{ewa pasa`a, platoa ispred rob-

nih ku}a u centru grada, kru`nih tokova,

murala...

Projekat su podr`ali JP “Gradac” i

Ministarstvo kulture rekla je direktor-

ka Umetni~ke galerije Milica Petronije-

vi}, a podr{ku u realizaciji nekog od po-

nu|enih idejnih re{ewa na ovoj izlo`bi,

dao je prilikom otvarawa postavke, i di-

rektor ovog javnog preduze}a Neboj{a Jo-

vanovi}. U ime mladih autora obratio se

Stefan Marijanovi} re~ima: “Nekad ma-

la podr{ka zna da bude velika nada za bu-

du}nost”.

Izlo`ba “Mladi” je prakti~no nasta-

vak projekta Letweg kluba mladih umetni-

ka, koji je u okviru Umetni~ke galerije

“Nade`da Petrovi}” realizovan 2009. go-

dine, radi animirawa i evidentirawa li-

kovnih umetnika do 30 godina starosti u

na{oj sredini. Otvarawe izlo`be muzi~-

ki su oplemenili Mina Matija{evi},

Stevan Milijanovi} i Aleksandar Alem-

pijevi}.

Z. L. S.

NEDEQNIK „VREME” ODAO PRIZNAWE

UREDNIKU ^ASOPISA „GRADAC”

BRANKO KUKI]

LI^NOST GODINE

GRADSKA BIBLIOTEKA UGOSTILA

POETSKO-VINSKI KABARE JELENE LUKI]

POEZIJA KOJA SE PIJE I [APU]E

PREDSTAVQEN 42. ZBORNIK NARODNOG MUZEJA

IZLO@BA “MLADI 2013.” U UMETNI^KOJ GALERIJI

URBANA VIZIJA (^A^KA)

RAZNOVRSNE TEME I IZAZOVI

23MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

24 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

25MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

26 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 27ZDRAVSTVO

Virusne infekcije

disajnih puteva su

naj~e{}e bolesti u

sezoni od septembra

do aprila. Da li }e

organizam oboleti

od virusne infekci-

je, zavisi od imuno-

lo{kog stawa organi-

zma, epidemiolo{ke

situacije okoline

(porodica, obdani-

{te, {kola, radno

mesto, javni saobra-

}aj), ali i od fakto-

ra koji pove}avaju

rizik oboqevawa

(pu{ewe, aerozaga|e-

we, stawe uhraweno-

sti, atopijska-aler-

gijska konstitucija,

uro|ene mane, imu-

nodefizijencije).

Naj~e{}e obolevaju

deca zbog nezrelog

imunolo{kog stawa

organizma, uzrasta i

anatomskih osobeno-

sti respiratornog

trakta. Procewuje se

da je oko 90 odsto in-

fekcija RT kod dece

virusne etiologije -

ka`e za “^a~anski

glas” pedijatar -

pulmolog dr Vera

Markovi}.

Postoji ogroman broj vi-

rusa, a svaki ima po vi-

{e serotipova. Jo{ je

va`nija wihova antigenska va-

rijabilnost, {to zna~i da isti

virus mo`e ponovo da inficira

istu osobu. Dve su kqu~ne osobi-

ne ovih virusa, kratka inkuba-

cija po infekciji i kontagio-

znost, pa se infekcije obi~no ja-

vqaju u obliku epidemija, naro-

~ito u hladnim i vla`nim mese-

cima od jeseni do prole}a, obja-

{wava dr Vera Markovi}, pedi-

jatar - pulmolog.

Doktorka isti~e da se virusi

prenose vazdu{nim putem od in-

ficirane osobe (kijawe, ka-

{aq), ili direktnim putem, sa

inficiranog materijala, ko`e,

predmeta, podloge:

- Oni se vezuju za target }eli-

je, replikuju se i napadaju druge

}elije i prelaze na druge osobe.

Za razliku od bakterija, virusu

je potreban doma}in, odnosno

organizam ~oveka, da bi se raz-

mno`avao, zato slabije i kra}e

ostaje u spoqnoj sredini. Izlu-

~ivawe virusa iz sekreta nosa

od momenta infekcije po~iwe za

sedam, osam sati, a mo`e se oslo-

ba|ati nekoliko dana, do neko-

liko nedeqa, pa i godina, posle

akutne infekcije. U organizmu

se poneke vrste virusa mogu za-

dr`ati i do`ivotno, recimo

herpes virus, virus vari~ele u

latentnom obliku.

Najpoznatiji virusi u javno-

sti su rinovirusi, RSV, adeno-

virusi, parainfluenca virusi,

influenca, herpes virusi, Coxa-

ci virusi, metapneumovirus, vi-

rusi koji izazivaju osipne gro-

znice. Virusi mogu izazvati in-

fekciju svakog organa, kao i we-

govo obolevawe. Naj~e{}e su,

naro~ito u ovom periodu, in-

fekcije disajnih puteva (respi-

ratorne infekcije) i organa za

varewe (gastroenteritisi).

- Skoro svi virusi izazivaju

sli~ne tegobe, odnosno daju

sli~nu simptomatologiju u vidu

kijavice, gu{oboqe, ka{qa, ote-

`anog disawa, svirawa u grudi-

ma, povi{ene temperature, ospi,

glavoboqe, bolova u mi{i}ima,

pospanosti, malaksalosti, sma-

wewa apetita, povra}awa i pro-

liva. Kod respiratornih bole-

sti, tipi~na bolest traje neko-

liko dana, ali se pojedini simp-

tomi bolesti mogu zadr`ati i

do dve i vi{e nedeqa (kijavica i

ka{aq). Kod dece, zbog nezrelo-

sti imunog sistema, koji se tek

“u~i” da se brani od virusa, vi-

rusne infekcije su ~e{}e, du`e

traju i imaju te`u klini~ku sli-

ku, a mogu i ~e{}e da dovedu do

komplikacija i do superinfek-

cija. Zato je potrebno da pedija-

tar, na osnovu dobro uzetih po-

dataka od roditeqa, detaqnog

pregleda, proceni da li da uzme

brze laboratorijske analize,

kao {to su kompletna krvna sli-

ka i CRP, postavi pravilnu di-

jagnozu i ukqu~i terapiju, ali uz

pra}ewe stawa deteta do izle~e-

wa. Kompletna ispitivawa, u

smislu odre|ivawa vrste virusa

i komplikovanijih dijagnosti~-

kih metoda, odre|uje lekar - ka-

`e dr Vera Markovi}.

Kao naj~e{}e klini~ke mani-

festacije akutnih virusnih in-

fekcija doktorka navodi: akut-

ni nasofaringitis, akutni si-

nusitis, akutni faringitis, la-

ringitis, traheitis, akutni

bronhitili ili bronhitis (u uz-

rastu do dve godine), pneumonije

(upale plu}a), akutni gastroen-

teritis. Akutni nasofaringi-

tis po u~estalosti zauzima prvo

mesto me|u akutnim virusnim

infekcijama. U narodu je poznat

kao “prehlada”. Tipi~na kli-

ni~ka slika je, obja{wava, cure-

we iz nosa, suzewe, ka{aq, gla-

voboqa, drhtawe, slabost sa po-

vi{enom temperaturom ili ne.

Tegobe traju od dva do sedam da-

na, a mogu se ponoviti dva do

{est puta u hladnom periodu, a u

kolektivu i desetak puta godi-

{we.

- Terapija virusnih infekci-

ja je simptomatska i potpuna.

Podrazumeva davawe antipire-

tika i analgetika, nazalnih de-

kongestiva (kapi u nos), koriste

se i antihistaminici (aerius,

pressing), LTRA, naravno C i

drugi vitamini, ali najboqe u

obliku vo}a i povr}a. Najva-

`nije je odmarawe (le`awe) i

uzimawe te~nosti. Antibiotici

ne skra}uju tok bolesti niti

spre~avaju komplikacije, pa ih

ne treba davati. Mogu se ukqu-

~iti antioksidansi i probioti-

ci. Ako bolest traje du`e od uo-

bi~ajenih pet do sedam dana, ja-

viti se lekaru radi korigovawa

terapije, ili ukqu~ivawa dijag-

nosti~kih metoda kojima }e le-

kar iskqu~iti ili potvrditi

mogu}e komplikacije - isti~e dr

Vera Markovi}.

Postoje antivirusni lekovi,

ali su skupi, nisu dostupni {i-

roj populaciji, a i wihov u~i-

nak nije impozantan.

N. R.

DR VERA MARKOVI] O VIRUSNIM INFEKCIJAMA

NAJVA@NIJE ODMARAWE

I UZIMAWE TE^NOSTI

- Vakcinacije protiv vi-

rusnih infekcija (osipnih

groznica) kod dece se vr{e

po kalendaru vakcinacije, a

kod odraslih su svedene na

vakcinu protiv gripa. Vak-

cini{u se hroni~ni bole-

snici, imunodeficijenti,

stariji od 65 godina, re|e

deca koja imaju neku hroni~-

nu bolest, ili su posebno

ugro`ena. Vakcinom se sti~e

imunitet za dve tri nedeqe

od aplikacije, a postvakci-

nalni imunitet traje do 12

meseci, a ponavqa se svake

godine, upravo zbog osobine

antigenske varijabilnosti

virusa. Efikasnost vakcine

je diskutabilna (obole}e

ili ne), ali je sigrno te`ina

bolesti bla`a i mogu}nost

komplikacija mawa - ka`e

dr Markovi}.

VAKCINACIJA

Prevencija virusnih in-

fekcija podrazumeva redov-

nu higijenu ruku, pokrivawa

usta maramicom pri ka{qu,

higijensko odlagawe konta-

miniranog materijala i iz-

lu~evina. Izbegavawe odla-

ska kod inficiranih osoba,

kao i da se inficirane oso-

be mawe kre}u me|u zdravim

licima, tj. da budu u ku}i do

ozdravqewa. Tako|e je va`na

i pravilna ishrana bogata

vitaminima, mineralima,

oligoelementima i antiok-

sidantima, kao i pravilno

obla~ewe i higijena ode}e,

stana i kolektiva, podse}a

dr Vera Markovi}.

PREVENCIJA

U kolektivima su ~e{}i i virusni gastroenteritisi (bolest

`eluca i creva), a zbog simptomatologije ga u narodu nazivaju

“stoma~ni virus” ili “stoma~ni grip”.

- Virusni gastroenteritis je bolest digestivnog sistema (`e-

luca i tankog creva) uzrokovana naj~e{}e rota, adenovirusima i

norvirusima. Infekcija se prenosi preko kontaminirane hrane

ili vode, predmeta i osoba koje su obolele direktnim kontaktom.

Zbog simptomatologije virusni gastroenteritis se u narodu na-

ziva “stoma~nim gripom”, iako uzro~nik nije iz grupe influen-

ca virusa. Glavni simptomi su iznenadna muka, povra}awe, u~e-

stale vodenaste stolice, bolovi u stomaku, mi{i}ima, slabost,

lako povi{ena temperatura. Virus se dokazuje izolacijom viru-

sa iz stolice PCR metodom, ali se retko rade zbog skupe metode.

Le~ewe se sastoji u dobroj nadoknadi te~nosti, koja se gubi po-

vra}awem i prolivom. Primewuju se oralni rastvori za rehi-

draciju (orosal), a napajawe se vr{i na pet, deset minuta po jed-

na kafena ka{ika, a u te`im slu~ajevima se sprovodi venska re-

hidracija rastvorom glukoze i elektrolita - napomiwe dr Vera

Markovi}.

Doktorka nagla{ava da dijetetski re`im podrazumeva izbega-

vawe sve`eg vo}a i povr}a, masne i za~iwene hrane, mleka, a da su

fermentizovani mle~ni proizvodi dozvoqeni (jogurt, kiselo

mleko). Uzimati tost i dvopek, ~aj, supe, pe~ene jabuke, bareno po-

vr}e, pirin~ane ka{e, savetuje doktorka.

Prevencija virusa se sprovodi prawem ruku sapunom, izbega-

vawem kontakta sa bolesnom osobom i kontaminiranim predme-

tima, odr`avawem higijene stana, ode}e i hrane.

STOMA^NI GRIP

28 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINESAOBRA]AJ

Uo~i i za vreme no-

vogodi{wih i bo-

`i}nih praznika

Policijska uprava u ^a~-

ku poja~a}e kontrolu u

svim oblastima javne bez-

bednosti. U dane praznika

bi}e intenziviran i sao-

bra}aj na svim putnim

pravcima, naro~ito ka tu-

risti~kim centrima i Cr-

noj Gori. U ciqu nesmeta-

nog i bezbednog odvijawa

saobra}aja, saobra}ajna

policija }e non-stop spro-

voditi niz mera, kao {to

su pru`awe pomo}i u~e-

snicima u saobra}aju,

spre~avawe i otkrivawe

te`ih prekr{aja. Kontro-

la }e biti usmerena na

prekr{aje koji ugro`avaju

bezbednost saobra}aja, po-

put upravqawa vozilom

pod dejstvom alkohola, ne-

prilago|ewe brzine kreta-

wa, nepropisnog pretica-

wa...

- Posebno `elim da na-

pomenem da trenutni vre-

menski uslovi druga~ije

uti~u na kretawe vozila,

pre svega zbog pada tempe-

rature, obla~nog vremena,

smawewa vidqivosti, ma-

gle. Zbog svega ovoga pute-

vi su ~esto mokri i kliza-

vi. Ujutru, a i u ostalim

delovima dana mogu}i su

magla i padavine, {to do-

datno smawuje vidqivost i

zato `elim da podsetim

voza~e da je obaveza kori-

{}ewa kratkog i dnevnog

svetla po danu propisana

Zakonom o bezbednosti sa-

obra}aja na putevima. U

uslovima smawene vidqi-

vosti posebno je va`no

pridr`avati se ove zakon-

ske odredbe kako bi vozila

na putevima bila {to uo~-

qivija - ka`e Radosav Bo-

{kovi}, na~elnik Saobra-

}ajne policije PU ^a~ak.

On savetuje voza~e da

posebno budu oprezni na

deonicama na kojima su ve-

}e krivine, one sa radiju-

som, na kojima zbog ve}e

brzine kretawa vozila mo-

`e do}i do smawewa upra-

vqivosti. U takvim situa-

cijama nije retka pojava ni

gubitak kontrole nad vo-

zilom, sletawe sa puta, na-

letawe na drugo vozilo

ili ~eoni sudari.

- Moram posebno da is-

taknem i da zaustavni put

vozila na vla`nom kolo-

vozu mo`e biti du`i i za

vi{e od 50 odsto, u zavi-

snosti od brzine kretawa,

vrste vozila i stawa pneu-

matika. Zaustavni put je

jo{ ve}i, ukoliko je pove-

}ana i brzina kretawa vo-

zila. Vremenski uslovi

zahtevaju jo{ ve}u opre-

znost za volanom, vo`wu

smawenom brzinom, bez na-

glog ko~ewa i neophodno je

uvek odr`avati adekvatno

rastojawe od drugih vozi-

la - napomiwe Bo{kovi}.

Od 1. novembra je obave-

zna i upotreba zimske

opreme, posebno pneumati-

ka koji su prilago|eni sne-

`nim padavinama, zale|e-

nim kolovozima i niskim

temperaturama. Zimske gu-

me nisu samo obaveza, ve}

omogu}avaju ve}u bezbed-

nost kretawa vozila. Pre-

poruka voza~ima je i da,

zbog vremenskih uslova,

provere ispravnost brisa-

~a vetrobranskog stakla,

dopune te~nost za prawe

ovog stakla i prekontro-

li{u svetlosno signalne

ure|aje. Pre polaska na

put, trebalo bi proveriti

i tehni~ku ispravnost vo-

zila.

- Apelujem na voza~e da

na put krenu odmorni, da

po{tuju saobra}ajne pro-

pise, da brzinu svog vozila

prilagode stawu i uslovi-

ma na putu, da se uzdr`e od

nepropisnog i nebezbednog

preticawa i da pravilno

koriste sigurnosne pojase-

ve. Sve u~esnike u saobra-

}aju molimo i da ne upra-

vqaju vozilima, ako konzu-

miraju alkohol, da budu

oprezni, savesni prema se-

bi i drugima da bi svoje

u~e{}e u saobra}aju u~i-

nili {to bezbednijim, jer

nesavesni voza~i su pret-

wa za sve. Ne bismo smeli

da zaboravimo ni da su u

vozilima naj~e{}e ~lano-

vi porodica ili bliski

prijateqi voza~a koji bi

tako|e trebalo da budu sve-

sni rizika kojim se izla`u

voze}i se sa osobom koja ne

po{tuje saobra}ajne pro-

pise.

Svim gra|anima `elim

da lepo provedu praznike i

pre svega bezbedno - poru-

~uje Radosav Bo{kovi}.

Z. J.

U DANIMA PRAZNIKA

POJA^ANA KONTROLA SAOBRA]AJA

29MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

30 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 31REPORTA@A

Stanimir Mini} iz Dowe

Trep~e, ina~e gra|evinac

u penziji, proizvodwom

rakije je po~eo da se bavi osamde-

setih godina pro{log veka i to

iz hobija. Kako je vreme odmica-

lo, bio je sve ve{tiji u proizvod-

wi na{eg omiqenog alokoholnog

pi}a, tako da je polako postao

prepoznatqiv po {qivovici od-

li~nog kvaliteta. Za razliku od

brojnih proizvo|a~a rakije sa na-

{ih prostora, imao je sna`nu `e-

qu da u svakoj novoj sezoni napra-

vi bar mali iskorak. Hteo je da se

oproba i u proizvodwi drugih

vrsta rakija, {to je za wega bio

istinski izazov. Za Mini}evo

ozbiqnije bavqewe ovim vidom

proizvodwe bila je presudna

2005. godina, kada je prvi put od-

lu~io da “odmeri” svoju prepe~e-

nicu sa drugim proizvo|a~ima

rakija. Od tada, pa sve do danas,

uzorci wegovih rakija su mu do-

nosili brojne nagrade na me|una-

rodnim i regionalnim sajamskim

smotrama i lokalnim manifesta-

cijama, tako da “Mini}eva ku}a

rakije” ima ~ime da se pohvali.

Starim nagradama, ove godine

pridru`ile su se i nove i, kako

ka`e na{ poznati ~a~anski pro-

izvo|a~ rakije, 2013. mu je bila

beri}etna, da beri}etnija ne mo-

`e biti. Vo}e je odli~no rodilo.

Bilo je kvalitetno i slasno, tako

da je imao odli~an materijal za

vrhunske rakije. Godina je bila

blagorodna i kada se govori o re-

zultatima wegovih sajamskih na-

stupa.

Na 80. Me|unarodnom poqo-

privrednom sajmu u Novom Sadu,

gde je u~estvovalo vi{e od 100 iz-

laga~a rakija, Stanimir je osvo-

jio tri nagrade, Veliku zlatnu,

Zlatnu i Srebrnu medaqu za

{qivovicu, duweva~u i viqa-

movku. I Udru`ewe proizvo|a~a

vina i rakija iz Kwa`evca Mi-

ni}u je dodelilo Veliku zlatnu

medaqu za {qivovicu, Zlatnu za

rakiju od duwe i Srebrnu za vi-

qamovku, ~ime se nanovo isposta-

vilo da “trep~anske kraqice” ne-

maju premca. Na Me|unarodnom

takmi~ewu u Kwa`evcu je u~e-

stvovalo 88 vrsnih proizvo|a~a

rakije i vina. Na Sajmu {qiva u

Ose~ini, uzorci iz “Mini}eve

ku}e rakije” su opet bili najbo-

qi. Pored velikih zlatnih meda-

qa za rakije od kajsije i kru{ke

taki{e, Mini}u je pripao i po-

bedni~ki pehar za najboqu srpsku

{qivovicu. Mini}eve rakije

progla{ene su najboqima i na 50.

jubilarnoj berbi gro`|a u Topo-

li. U konkurenciji od 154 izlaga-

~a odnele su tri nagrade: {ampi-

onski pehar za {qivu i zlatne

medaqe za duwu i lozu.

Mini} je proizvodwu rakije

registrovao po~etkom 2009. godi-

ne. Kako tvrdi, na podru~ju Mo-

ravi~kog okruga danas postoji

tek desetak registrovanih proiz-

vo|a~a rakije, od nekada{wih

400. Mogu}nost da se zaradi od

ovog posla je sve mawa, a obaveze

proizvo|a~a su vidno narasle, ta-

ko da su samo najuporniji opsta-

li. Kako isti~e Mini}, kontrolu

proizvodwe rakije na ovom pod-

ru~ju radi Poqoprivredna

stru~na i savetodavna slu`ba iz

U`ica i svaki izlazak na teren,

pored svih redovnih obaveza, koje

ina~e imaju registrovani proiz-

vo|a~i rakija, napla}uje 6.000 di-

nara. Kad se sve to sabere, rad

Stru~ne slu`be, akcizna marki-

ca, kwigovo|a i sve drugo {to je

obavezno, pola fla{e rakije

ide dr`avi, a ona dru-

ga polovina proizvo-

|a~u da pokrije sve

proizvodne tro{kove

i ostvari kakvu-takvu

zaradu.

- Pretpostavqam da se

moja qubav prema ovom tra-

dicionalnom srpskom ume-

}u proizvodwe rakije javi-

la sama po sebi, jer su moj

otac, deda, a i pradeda svi voleli

da popiju po neku rakiju, a znali

su i da je ispeku. Voleli su Mini-

}i da se okupe u vo}waku i kraj

kazana. Baba je rodila mog oca,

ka`u, kraj kace. Jo{ kao dete sam

posmatrao lampek i poku{avao

da shvatim na koji na~in se pro-

izvodi rakija. Kasnije me je `i-

vot odveo u druge vode. Dok sam

bio zaposlen, nisam imao toliko

vremena da se posvetim kazanu i

pe~ewu rakije. Ipak, pokazalo se,

ako imate dar i voqu da se bavite

nekim poslom - nikada nije kasno

da mu se posvetite - ka`e Stani-

mir. Pitali smo ga i koja je {qi-

va najboqa za rakiju. Odgovorio

nam je da su najboqe stare autoh-

tone sorte “crvena ranka”, “{u-

madinka”, “ maxarka”, “okrugla

trnova~a”, “vaqevka”...

Kada je dostigao vrhunski kva-

litet {qivovice, kako isti~e

na{ doma}in, `eleo je da se opro-

ba i u proizvodwi drugih rakija.

Kada su po~ela da pristi`u pri-

znawa i nagrade za rakije od kru-

{ke i duwe, odmah se zaneo novim

idejama. U “Mini}evoj ku}i ra-

kije” sezona proizvodwe po~iwe

sa prvim tre{wama i vi{wama, a

zavr{ava se mu{mulom. Kako koje

vo}e stasava - priprema se za ra-

kiju. I ove godine je, kako ka`e,

bio suo~en sa novim izazovima.

Eksperimentalno je proizveo me-

dova~u i rakije od ribizle i bo-

rovnice.

- Kada neki posao radite sa

qubavqu, uspeh }e garantovano

do}i. Proizvodwa rakije me od-

mara i u`ivam u tome. Nikad do-

sta rakija. Uvek postoji neki no-

vi izazov i to me nosi. Za mene za-

rada nije nikada bila presudni

motiv da bih se bavio ovim po-

slom. Prevashodna mi je uvek bi-

la qubav prema ovom vidu proiz-

vodwe. Pored kazana sam uvek

o`ivqavao one stare upe~atqive

slike iz moje rane mladosti, kada

sam se divio ume}u onda{wih ka-

zanxija - isti~e Stanimir. On

dodaje da je od samog po~etka na-

stojao da unapredi svoju proiz-

vodwu. Tako je i me|u prvima u

Srbiji investirao tridesetak hi-

qada evra u nabavku savremene de-

stilerije. Zahvaquju}i tom podu-

hvatu, wegove rakije i posti`u

vrhunski kvalitet.

Pored ugostiteqa u ^a~ku,

Kraqevu, Kragujevcu i Beogradu,

koji redovno kupuju Mini}eve ra-

kije, za “kapqicu” iz Trep~e su

zainteresovani i brojni qubite-

qi na{eg nacionalnog pi}a iz

inostranstva. Probni uzorci su

stigli do Norve{ke i Rusije.

Mnogi strani turisti su poseti-

li “Mini}evu ku}u rakije” i svi-

ma se, bez izuzetka, svidela Mi-

ni}eva rakija. Ipak, kako isti~e

Stanimir, za neki ozbiqan izvo-

zni posao bile bi mu neophodne

daleko ve}e koli~ine ovog pi}a.

S druge strane, ovde na doma}em

tr`i{tu, najve}i problem pred-

stavqa naplata robe. Upravo

zbog toga, ka`e, nerado sklapa

nove poslove, jer je mnogo sigur-

nije raditi sa proverenim kupci-

ma.

Sve ove godine proizvodwe ra-

kije, kako isti~e Mini}, iako su

obele`ene napornim radom, za

wega predstavqaju “slatke muke”,

jer je u ovom poslu maksimalno

u`ivao. Sve one silne nagrade

koje je osvajao, obavezivale su ga

da se potvr|uje svake sezone nano-

vo. Svaki put je poku{avao da

nadma{i postignute li~ne re-

korde i to ga je vodilo i sna`ilo

u svim poduhvatima. Sve u svemu,

zadovoqan je postignutim rezul-

tatima, ali bi bio jo{ sre}niji

kada bi znao da }e wegovim stopa-

ma jednoga dana krenuti unuk ili

unuka. V. S.

STANIMIR MINI], IZ DOWE TREP^E, VI[ESTRUKI DOBITNIK SAJAMSKIH NAGRADA ZA

NAJBOQU RAKIJU U 2013. GODINI, GOVORI O TAJNAMA SVOG USPEHA

PRIZNAWA GODE,

ALI I OBAVEZUJU!

32 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

33MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

34 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

35MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

36 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 37GORWI MILANOVAC

^lanovi Op{tinskog ve}a Gor-

weg Milanovca su na svom za-

sedawu, odr`anom 17. decem-

bra, razmatrali 28 ta~aka

dnevnog reda, me|u kojima i

predloge programa poslovawa

javnih preduze}a i ustanova

za 2014. godinu. Kako je ista-

kao direktor Rajko Ne{kovi},

Javno komunalno preduze}e

“Gorwi Milanovac” }e i u na-

rednoj godini nastojati da

obezbedi sve {to je neophod-

no, kako bi se zadovoqile po-

trebe korisnika komunalnih

usluga, kao i tehni~ko-tehno-

lo{ko i ekonomsko jedinstvo

komunalnog sistema.

Direktor Javnog preduze}a za iz-

gradwu Bo`idar Vu~eti} je ista-

kao da su zacrtani ciqevi usme-

reni ka postizawu optimalnih rezulta-

ta u odr`avawu i sanaciji ulica, troto-

ara, ki{ne kanalizacije, wihovoj iz-

gradwi, regulaciji potoka, izgradwi

javne rasvete, postavqawu saobra}ajne

signalizacije, izradi planske dokumen-

tacije, kao i projekata za objekte komu-

nalne infrastrukture. Finansijski

plan za 2014. je u odnosu na ovu godinu

umawen za oko 42 miliona dinara, jer se

od Nove godine ukida nadoknada za gra-

|evinsko zemqi{te.

Naredna godina za Javno preduze}e za

puteve bi}e jubilarna, jer }e u woj obe-

le`iti deceniju svog postojawa.

- Potrudi}emo se da i u narednoj go-

dini zacrtane ciqeve ostvarimo. Na-

stavi}emo asfaltirawe lokalnih i ne-

kategorisanih puteva, wihovo nasipa-

we, kopawe kanala, izgradwu propusta,

a odr`a}emo i dobru saradwu sa ruko-

vodstvima mesnih zajednica - rekao je

direktor ovog preduze}a Jovica Care-

vi}.

Program rada za narednu godinu JP

„Sportsko-rekreativni centar“ bazi-

rao je na radu sportskih objekata koji

mu pripadaju i pru`awu usluga kori-

snicima u oblasti sporta, rekreacije,

kulture i zabave.

- Zahvaquju}i lokalnoj samoupravi,

koja je za klizali{te izdvojila dva mi-

liona dinara, na{i sugra|ani }e ove zi-

me u`ivati u ~arima klizawa, tako da

}e svoje slobodno vreme mo}i da iskori-

ste za vema kvalitetnu rekreaciju - na-

glasio je direktor Mileta Bogdanovi}.

Javno preduze}e za vodosnabdevawe

„Rzav“ Ariqe, kako je istakao direktor

Qubo Lazovi}a, nastoja}e da i u nared-

noj godini obezbedeti redovno snabde-

vawe pija}om vodom svih svojih kori-

snika u gradu ^a~ku i op{tinama Ari-

qe, Po`ega, Lu~ani i Gorwi Milano-

vac. Cena “rzavske” vode bi}e ista i u

narednoj godini. Preduze}e }e, tako|e,

nastaviti i aktivnosti na daqoj iz-

gradwi brane „Svra~kovo“.

Gorwomilanova~ki Dom zdravqa po-

sluje kao samostalna zdravstvena usta-

nova od 2009. godine. Za wegovo funkci-

onisawe sredstva obezbe|uju Republika

i lokalna samouprava. U buxetu za 2014.

godinu za Dom zdravqa }e biti oprede-

qeno sedam miliona dinara, a sredstva

}e, kako je istakla dr Dragica Topalo-

vi}, direktor ove zdravstvene ustanove,

biti upotrebqena za nabavku jednog vo-

zila za potrebe hitne pomo}i, medicin-

sku i administrativnu opremu, za usavr-

{avawe zaposlenih i nabavku sitnog

invetara.

Na sednici su razmatrani i usvojeni

i planovi rada ustanova kulture, Pred-

{kolske ustanove “Sunce”, Turisti~ke

organizacije i Sportskog saveza op{ti-

ne.

V. S.

Nedavno zapo~etim radovima u spo-

men-kompleksu „Brdo-mira“, po-

~ela je realizacija projekta re-

konstrukcije svojevrsnog muzeja pod ve-

drim nebom, na povr{ini od ~etiri i po

hektara. Ova jedinstvena prostorna celi-

na upotpuwena je spomen obele`jima iz

razli~itih perioda. Preure|ewem Spo-

men-parka bi}e uspostavqeno jedinstvo

arhiktekture, skulpture i vrtne umetno-

sti. Novim sadnicama bi}e zameweno

1.015 be`ivotnih i o{te}enih stabala, ta-

ko da }e Spomen-park dobiti sasvim dru-

ga~iji izgled. Odr`ivost vrtne vegetacije

bi}e obezbe|ena instalacijama za zaliva-

we.

Odlukom predsednika op{tina Mili-

sava Mirkovi}a, formirana je komisija,

na ~elu sa dr Slobodanom Vu~i}evi}em,

koja je imala zadatak da utvrdi razlog su-

{ewa stabala u Spomen-kompleksu “Brdo

mira”. Nakon sagledavawa stawa, ura|en

je projekat za rekonstrukciju Spomen-par-

ka.

Kompletan prostor Spomen-parka bi}e

o`ivqen dodatnim sadr`ajima za svrhe

turizma i rekreacije, bez naru{avawa am-

bijenta mira i dostojanstva Spomen-par-

ka. Trim staze bi}e modernizovane u skla-

du sa konfiguracijom terena uz postavqa-

we infopunktova i klupa. Letwa u~ioni-

ca, odnosno amfiteatar na otvorenom,

omogu}i}e odvijawe nastave za dva {kol-

ska odeqewa.

Dostojanstvo spomenika i lepota vrt-

nog rastiwa i staze bi}e istaknuti speci-

jalnom rasvetom. Na odre|enim mestima

bi}e postavqen prate}i urbani mobili-

jar sa putokazima i informativnim pano-

ima. Kompleks }e biti obezbe|en adekvat-

nom ogradom i kapijama, ~esmom, sanitar-

no-higijenskim objektima i na vi{e loka-

cija oko kompleksa bi}e odre|en parking

prostor. V. S.

Isplata u~eni~kih i studentskih

stipendija u op{tini Gorwi Mi-

lanovac po~ela je 20. decem-

bra.U~eni~ke stipendije dobilo je 16 gor-

womilanova~kih u~enika. Wima su isto-

vremeno ispla}ene stipendije za septem-

bar, oktobar i novembar. U~eni~ke stipen-

dije su 3.000 dinara mese~no, tako da je lo-

kalna samouprava za wihovu redovnu is-

platu u {kolskoj 2013/2014. obezbedila

480.000 dinara. In~e, u~eni~ke i student-

ske stipendije se ispla}uju za 10 meseci.

Za op{tinske stipendije konkurisalo je

133 studenta, a uslove je ispunilo 120. Pra-

vo na studentske stipendije steklo je 30

studenata druge godine i wihove stipendi-

je iznose po 4.700 dinara mese~no. Stipen-

dije dobijaju 34 studenta tre}e godine i

oni mese~no dobijaju po 5.200 dinara. Stu-

denti ~etvrte godine, kojih je ukupno 17,

primaju mese~ne stipendije u visini od

5.700 dinara. Pravo na stipendije ostvari-

la su po dva studenta sa pete i {este godi-

ne studija, 12 studenata master studija (3

plus 2), 11 studenata master studija (4 plus

1), sedam apsolvenata i pet studenata na

doktorskim studijama. Wihove stipendije

se kre}u od 5.700 do 7.300 dinara.

Za studentske kredirte, iz op{tinske

kase mese~no se izdvaja 652.500 dinara.

V. S.

Hipo Alpe Adria banka iz Beogra-

da uru~ila je nedavno gorwomila-

nova~koj Biblioteci „Bra}a Na-

stasijevi}“ donaciju vrednu 5.000 evra,

zahvaquju}i kojoj je ova biblioteka obo-

gatila svoj kwi`ni fond novim naslovi-

ma. Donacija je deo projekta HIPO BI-

BLIOTEKE, ~iji je ciq pove}awe fon-

dova kwiga biblioteka u Srbiji. Reali-

zacija projekta je simboli~no zapo~eta

na Svetski dan kwige, 23. aprila, dona-

cijom kwiga kraqeva~koj Narodnoj bi-

blioteci „Stefan Prvoven~ani“.

- Nakon Kraqeva i U`ica, donacije u

vrednosti od 5.000 evra uru~ene su i bi-

bliotekama u Gorwem Milanovcu i Kru-

{evcu. Kwi`ni fond biblioteka u na-

{oj zemqi do kraja godine bi trebalo da

se uve}a za oko 4.000 novih naslova zahva-

quju}i donacijama Hipo Alpe Adria

banke - istakla je Milica Stojiqkovi},

predstavnik Hipo Alpe Adria Banke.

Realizacija projekta HIPO BIBLI-

OTEKE propra}ena je i nizom dodatnih

aktivnosti ~iji je ciq podizawe svesti o

zna~aju ~itawa, odlaska u biblioteku i

kulture uop{te.

ODR@ANA SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

USVOJENI PROGRAMI POSLOVAWA JAVNIH

PREDUZE]A I USTANOVA ZA 2014. GODINU

VEST

ISPLATA STIPENDIJA

PROJEKAT HIPO BIBLIOTEKE

NOVE KWIGE ZA BIBLIOTEKU

„BRA]A NASTASIJEVI]“

REKONSTRUKCIJA SPOMEN

KOMPLEKSA „BRDO MIRA“

38 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

ODR @A NA 43. SED NI CA OP [TIN SKOG VE ]A LU ̂ A NA

CEN TAR ZA KUL TU RU I TU RI STI^ KA OR GA NI ZA CI JA PRI PRE MI LI SPE CI JAL NI PRO GRAM ZA PRED STO JE ]E PRA ZNI KE

LU^ANI

Cen tar za kul tu rui sport i Tu ri -sti~ ka or ga ni za -

ci ja op {ti ne Lu ~a ni or ga -ni zu ju spe ci jal ni pro gramza pred sto je }e no vo go di -{we i bo ̀ i} ne pra zni ke.Pr o gram ski sa dr ̀ a ji bi }eupri li ~e ni 30. i 31. de cem -bra, 1. i 7. ja nu a ra u Gu ~i i13.ja nu a ra u Lu ~a ni ma.

Pro gram po ~i we otva ra -wem No vo di {weg ba za ra30. de cem bra, u 10 ~a so va, udvo ri {tu Mu ze ja tru be uGu ~i. No vo go di {wi ba zarima pr o daj ni ka rak ter i nawe mu }e u~e stvo va ti pro iz -vo |a ~i ra zno vr snih pred -me ta do ma }e ra di no sti itra di ci o nal nih pro iz vo da

sa pod ru~ ja Dra ga ~e va. Rad -no vre me ba za ra je od 10 do18 ~a so va. Pro gram se na -sta vqa de ~i jom pred sta vom“Brr, br rr, {to je hlad no” ubi o skop skoj sa li Cen tra zakul tu ru i sport. U 13 ~a so -va bi }e or ga ni zo van do ~ekDe da Mra za u dvo ri {tuMu ze ja tru be. Otva ra we iz -lo ̀ be Udru ̀ e wa sa mo u kihsli ka ra i va ja ra Dra ga ~e vabi}e uprili~eno u zgra diMu ze ja tru be u 14 ~a so va.No vo go di {wi ba zar i iz -lo ̀ ba bi }e otvo re ni za po -se ti o ce i 31. de cem bra, od10 do 18 ~a so va. Pro gram sena sta vqa kod Spo me ni katru ba ~u or ga ni zo va nim do -~e kom No ve 2014. go di ne, sa

po ~et kom u 23 ~a sa, uz tru -ba~ ki or ke star Go ra na Ran -ko vi }a i va tro met.

U sa rad wi sa Tu ri sti~ -kom or ga ni za ci jom op {ti -ne Lu ~a ni, pr vog da na 2014.go di ne, ugo sti te qi iz Gu ~ei oko li ne or ga ni zova}e“Uli cu otvo re nog sr ca”,gde }e u Uli ci Re pu bli ke,is pred svo jih ugo sti teq -skih obje ka ta slu ̀ i ti hra -nu i pro da va ti uni kat neru ko tvo ri ne, a ostva re nipri hod bi }e upo tre bqen zahu ma ni tar ne svr he.

Na tr gu, kod Spo me ni katru ba ~u, bi }e or ga ni zo va nai pr o sla va Bo ̀ i }a, uz tru -ba~ ki or ke star Go ra na Ran -ko vi }a i tra di ci o nal nu

vo ̀ wu fi ja ke ri ma uli ca mava ro {i ce.

U Lu ~a ni ma, na pla touis pred Do ma kul tu re, Cen -tar za kul tu ru i sport i Tu -ri sti~ ka or ga ni za ci ja op -{ti ne or ga ni zu ju do ~ekSrp ske no ve go di ne, uz tru -ba~ ki or ke star Go ra na Ran -ko vi }a i pra te }e pro gram -ske sa dr ̀ a je. Pro gram po -~i we u 23 ~a sa.

Or ga ni za to ri pro gra mapo zi va ju `i te qe Dra ga ~e vada u`i va ju u spe ci jal nopri pre mqe nim pro gram -skim sa dr ̀ a ji ma to kompred sto je }ih no vo go di -{wih i bo ̀ i} nih pra zni -ka.

V. S.

ZA NAJ VE SE LI JI DO ̂ EK - ^A ROB NI ZVU CI TRU BE!

Na 43. sed ni ciOp {tin skog ve -}a Lu ~a na, odr -

`a noj u po ne de qak, 23. de -cem bra, u zgra di Na ~el stvau Gu ~i, ve} ni ci su raz ma -tra li 17 ta ~a ka dnev nog re -da. Na kon usva ja wa za pi -sni ka sa pret hod ne sed ni -ce, raz ma tran je i usvo jeniz ve {taj o funk ci o ni sa wupro tiv grad ne za {ti te nate ri to ri ji Ra dar skog cen -tra “U`i ce” u 2013. go di -ni.

Ka ko je is ta kao Dra go -mir Kr qa nac, ru ko vo di -lac Ra dar skog cen tra“U`i ce”, se zo na pro tiv -grad ne za {ti te je pro te klasa iz ra zi to sla bom snab de -ve no {}u ra ke ta ma. Ra dar -ski cen tar “U`i ce” je se zo -nu za po ~eo sa ukup no 634pro tiv grad ne ra ke te, odko jih su 196 iz pro {lo go -di {we na bav ke op {ti neLu ~a ni i gra da ^a~ ka.Pro tiv grad ne sta ni ce subi le snab de ve ne u pro se kusa 4,9 ra ke ta. Je di no su bi -le snab de ve ni je pro tiv -grad ne sta ni ce na pod ru~ ju^a~ ka i Lu ~a na. Ra dar skicen tar je na knad no do biojo{ 380 ra ke ta. Se zo na jeza vr {e na sa 3,4 ra ke te posta ni ci, od no sno sa ostat -kom od 439. Pro tiv grad nesta ni ce na pod ru~ ju op -{ti ne Lu ~a ni, ko jih ima16, utro {i le su to kom dej -stvo va wa ukup no 65 ra ke ta,{to u pro se ku iz no si ~e ti -ri ra ke te po sta ni ci.

- Na pod ru~ ju na {e op -{ti ne u ovoj se zo ni ni jebi lo ne kih ve }ih {te tapro u zro ko va nih gra dom.Za ni ma lo nas je ko li ko jera ke ta utro {e no u ovoj go -di ni i ka kva }e bi ti snab -de ve nost pro tiv grad nihsta ni ca u na red noj se zo ni.I za na red nu go di na op -{ti na Lu ~a ni mo ra daobez be di zna ~a jan broj ra -ke ta, ka ko ne bi smo do {liu si tu a ci ju da nam use veuni {ti grad. Pred u ze }e

“Mi lan Bla go je vi} - Na -men ska” je na ja vi lo da }e iza na red nu pro tiv grad nuse zo nu obez be di ti ra ke teko je ne do sta ju, {to pred -sta vqa dra go ce nu po mo}lo kal noj sa mo u pra vi - re -kao je Mla do mir Sre te no -vi}. On je, ta ko |e, pod se tioda je op {ti na Lu ~a ni uovoj go di ni iz dvo ji la zna -~aj na sred stva za na kna depro tiv grad nih stre la ca.Osim to ga, iz bu xe ta suobez be |e na i sred stva za sa -na ci ju pri stup nih pu te vado pro tiv grad nih sta ni cai sre |i va we pro sto ra okolan sir nih ram pi.

Ve} ni ci su da li svo jusa gla snost i na ce ne gre ja -wa u va ro {i ci Lu ~a ni. Naosno vu pred lo ga stru~ nihslu ̀ bi pred u ze }a “Mi lanBla go je vi} - Na men ska”,gre ja we }e u ovoj se zo ni bi -ti sku pqe za 4,5 od sto.Uko li ko Skup {ti na usvo -ji ovaj pred log, gra |a ni }eu ovoj zim skoj se zo ni gre ja -we pla }a ti 81,5 di na ra pome tru kva drat nom. Za po -slov ni pro stor i po vla -{}e ne ko ri sni ke pri me wi -va }e se ce na od 244,5 di na -ra po kva dra tu. Ka ko su za -kqu ~i li ~la no vi Op {tin -skog ve }a, u po re |e wu sa su -sed nim gra do vi ma, `i te qiLu ~a na }e se i da qe gre ja tipo po voq ni joj ce ni. Ve} -ni ci su pred lo ̀ i li ru ko -vod stvu “Na men ske” da raz -mo tri mo gu} no sti da sesni zi ce na gre ja wa {ko la -ma, Pred {kol skoj usta no -vi i Do mu zdra vqa, jer oveusta no ve spa da ju u po seb nuka te go ri ji ko ri sni ka.

Na sed ni ci je utvr |e nai od lu ka o po sta vqa wu ma -wih mon ta ̀ nih obje ka tato kom go di ne i po seb no to -kom Sa bo ra tru ba ~a. Ka kosu oce ni li ve} ni ci, nad le -`na slu ̀ ba Op {tin skeupra ve je po nu di la ve o mado bra re {e wa i ka da pred -log od lu ke pro |e skup -{tin sku pro ce du ru, ova

oblast }e bi ti od li~ noure |e na. O~e ku je se da }e“Di rek ci ja za iz grad wu”ve o ma br zo do sta vi ti na -crt od lu ke o ko ri {}e wujav nih po vr {i na. Ka da obeod lu ke do bi ju “ze le no sve -tlo” od Skup {ti ne, uz ve}po sto je }u od lu ku o Sa bo ru,pred sta vqa }e do bar okvirza plan sko po sta vqa wemon ta ̀ nih obje ka ta.

Ve }e ni je da lo po dr {kupro gra mi ma po slo va wajav nih pred u ze }a “Di rek -ci ja za iz grad wu” i “Ko mu -na lac” za 2014. go di nu zbogod re |e nih ne do sta ta ka.Oba do ku men ta su vra }e nana do ra du i to sa iz u zet nokrat kim ro kom, ka ko bi navre me bi li sprem ni zaskup {tin sko raz ma tra we.Na do ra du su vra }e ni ipra vil ni ci o or ga ni za ci -ji i si ste ma ti za ci ji rad -nih me sta, kao i pra vil ni -ci o ra du ovih pred u ze }a,jer su im neo p hod ne, ka ko jeis ta kao Sre te no vi}, od re -

|e ne ko rek ci je. - Pla te rad ni ka u jav -

nim pred u ze }i ma ne mo gubi ti vi {e od pla ta za po -sle nih u Op {tin skoj upra -vi, ko je se “kro je” pre maured ba ma Vla de. Ve} ni cisma tra ju da pla te za po sle -nih u op {tin skim jav nimpred u ze }i ma mo ra ju bi tiupo do bqe ne pri ma wi ma uOp {tin skoj upra vi, sa na -po me nom da “Ko mu na lac”,ko ji ra di na do ho dov nomprin ci pu, mo ̀ e ubu du }e,na osno vu re zul ta ta ra da,is pla }i va ti i sti mu la tiv -ni deo rad ni ci ma, {to }ebi ti re gu li sa no po seb nimpra vil ni kom - na gla sio jeSre te no vi}, iz no se }i raz -lo ge zbog ko jih su pra vil -ni ci o si ste ma ti za ci ji ira du vra }e ni na do ra du.

Ve} ni ci su raz ma tra lii usvo ji li pro gra me po slo -va wa Cen tra kul tu ru isport, Bi bli o te ke i Tu ri -sti~ ke or ga ni za ci je za2014. go di nu. V. S.

NOVI KRITERIJUMI ZAMONTA@NE OBJEKTE

39MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

40 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

41MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

42 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 43SPORT

Iove godine nagrada

najuspe{nije spor-

tistkiwe ^a~ka pri-

pala je atleti~arski Slobode

Bojani Kali~anin. Bojana je

nastavila seriju dobrih rezul-

tata, ali i da obara sopstvene

rekorde, najpre u produ`enom

sprintu na 400 metara i sprin-

terskim disciplinama na 100

i 200 m. Bila je i me|u najbo-

qim takmi~arkama Balkana na

400 metara. Vrlo brzo Bojana

}e iz juniorske pre}i u senior-

ski rang takmi~ewa.

- Ova nagrada mi dosta zna-

~i za daqi rad. Ve} od 1. janua-

ra ulazim u seniorski rang i

taj prelaz }e biti malo te`i.

Ambicije su mi da u 2014. ispu-

nim normu za Evropsko prven-

stvo mla|ih seniora koje }e

2015. biti odr`ano u Estoniji

- ka`e Bojana.

U godini pred nama Bojana

se ne}e takmi~iti u konkuren-

ciji mla|ih seniora, ali u se-

niorskom rangu je o~ekuje Bal-

kansko prvenstvo i Kup Evro-

pe. Pripreme su odavno po~ele

i ona je skoro svaki dan sa klu-

bom na atletskoj stazi. Posle

Bo`i}a, klub nastavqa tre-

ninge u toplijim krajevima, u

Baru.

Bojana je i pro{le godine

progla{ena za najuspe{niju

sportistkiwu ^a~ka. U me|u-

vremenu je zavr{ila sredwu

{kolu i upisala Visoku po-

slovnu {kolu. Z. J.

Iz sveta ko{arke

nagrade Udru`ewa

sportskih novinara

dobili su klub Borac

Mocart sport, trener

Ra{ko Boji} i selek-

tor mlade reprezenta-

cije Srbije ^a~anin

Dejan Mijatovi}. Se-

lektoru je pripala po-

sebna nagrada za sre-

bro osvojeno ove godi-

ne u Pragu i fenome-

nalne finalne utakmi-

ce koju su mladi Srbi

odigrali protiv Ame-

rikanaca. Komplimen-

ti za Dejana Mijatovi-

}a tada su stigli su i

iz rivalskog tabora.

Selektor mlade mlade

ameri~ke reprezenta-

cije Bili Donovan

okarakterisao ga je

kao velikog takti~ar

koji odli~no predvodi

svoj tim.

- Srebro sa Svet-

skog prvenstva je veli-

ki rezultat i prava

afirmacija momcima

koji imaju odli~ne se-

zone u svojim klubovi-

ma. Nagrada Udru`ewa

sportskih novinara je

veliko priznawe za

mene. Dolazim iz gra-

da ko{arke, {to do`i-

vqavam kao veliku

obavezu da svake godi-

ne posti`em sve boqe

rezultate. Ova medaqa

sa Svetskog prvenstva

uliva nadu da dobija-

mo novu generaciju

igra~a koji }e ravno-

pravno mo}i da konku-

ri{u za seniorsku re-

prezentaciju - ka`e

Mijatovi}.

Najboqa mu{ka

ekipa Borac Mocart

sport u sezoni 2013/14.

stigla je do samog vrha

Ko{arka{ke lige Sr-

bije. Plasirali su se i

u finale Kupa “Radi-

voja Kora}a” koje }e u

februaru biti odigra-

no u Ni{u. Polako,

ali sigurno, ostvaruju

se wihove ambicije da

zaigraju u Super ligi.

Na kraju prethodne se-

zone Borac je bio

osmi, a u Razvojnoj li-

gi tre}i. Kako je nave-

deno u saop{tewu

Udru`ewa sportskih

novinara, “iz utakmi-

ce u utakmicu Bor~eva

hala je sve punija, ~ime

se na{ grad mo`e po-

di~iti kao retko koji

u Srbiji”.

Ve} vi{e godina

ekipu Borac Mocart

sporta predvodi tre-

ner Ra{ko Boji}. Tre-

nersku {kolu je najpre

zapo~eo u mla|im se-

lekcijama Borca, a ka-

snije otkrio velike

igra~e poput Marino-

vi}a, Jorovi}a, Krsto-

vi}a.

“Odlikuje ga velika

posve}enost ko{arci,

smirenost, odanost i

drugarski odnos sa

igra~ima i vrhunska

takti~ko - tehni~ka

priprema”, navedeno je

izme|u ostalog, u

obrazlo`ewu Udru`e-

wa sportskih novina-

ra ^a~ka. Nagrada za

najboqeg trenera Ra-

{ku Boji}u je stigla

kao ro|endanski po-

klon.

Iz sveta ko{arke su

i nagra|eni dr Qubi-

{a Dmitrovi} i Zori-

ca Jawi}. Dugogodi-

{wi lekar KK @ele-

zni~ar i mla|ih selek-

cija Jugoslavije do-

bitnik je nagrade za

`ivotno delo. Sekre-

taru Zorici Jawi}

pripalo je priznawe

za dve decenije rada u

KK Borac Mocart

sport.

Z. J.

Pre godinu dana

dve najve}e no-

vogodi{we `e-

qe ko{arka{a Milo-

{a Jankovi}a bile su

da zaigra sa mladom re-

prezentacijom na Svet-

skom prvenstvu u Pra-

gu i da iz Druge mu{ke

lige pre|e u ja~i rang

takmi~ewa. Obe su se

ispunile. Sa mladom

ko{arka{kom repre-

zentacijom osvojio je

srebro, a iz ~a~anske

Mladosti oti{ao je u

Radni~ki iz Kragujev-

ca. Trenutno je najmla-

|i igra~ Radni~kog.

- Ima to svojih

prednosti, naro~ito

kod publike. Povla-

{}en sam i kod saigra-

~a, moram da uradim

sve {to mi ka`u. Osim

mene, od mla|ih igra~a

tu je i Stevanovi}, je-

dini Kragujev~anin u

klubu - ka`e Milo{.

Od ove sezone Radni~-

ki je pojja~ao jo{ jedan

^a~anin, Marko Ma-

rinovi}.

Pravu podr{ku kra-

gujeva~ke publike Mi-

lo{ je dobio na dodeli

nagrade najuspe{nijeg

sportiste ^a~ka. Pro-

{log utorka, kada su

najgra|eni ~a~anski

sportisti, on je sa eki-

pom bio u Turskoj. Pe-

har je dobio ~etiri da-

na kasnije, pred po~e-

tak utakmice Radni~ki

- MZT.

Za ~etiri, pet mese-

ci koliko je u Radni~-

kom, kao najmla|i

igra~ ostvario je i so-

lidnu minuta`u na te-

renu, po pet, {est mi-

nuta. Za Novu godinu

Milo{ i ekipa ne}e

imati odmora. Ve} me-

secima ih prati ubita-

~an ritam, utakmice

sredom i subotom, sko-

ro svaki dan na to~ko-

vima.

- Mislim da su na-

{i posledwi porazi

posledica umora. Pro-

{li smo u drugo kolo

Evrokupa, {to nije lo-

{e. Uspeli smo da po-

bedimo ekipe kao {to

su, Alba iz Berlina,

francuski Strazbur,

ukrajinski Himik Ju-

`ni. Gotovo sam sigu-

ran da je na{a pobeda

na po~etku protiv Ci-

bone bila donekle ne-

realna. Isuvi{e smo se

potro{ili za tu pobe-

du - pri~a Milo{.

U 2014. Milo{ }e

napuniti 20 godina.

Ove Nove godine ima i

ne{to du`i spisak `e-

qa:

- Nadam se da }e mi

Muta Nikoli} pru`i-

ti ve}u {ansu u ekipi.

Voleo bih da kvalitet-

no odigram dve sezone

u Radni~kom i onda

mogu da razmi{qam

gde }u i kako daqe. @e-

lim i da odem na Krf

sa mladom reprezenta-

cijom na Evropsko pr-

venstvo. Nadam se da

}e nas i daqe predvo-

diti Dejan Mijatovi}.

Pro{la je po~etna eu-

forija u novom klubu,

navikao sam se i na

zgusnut raspored, tako

da mi ostaje da u 2014.

razmi{qam o nastavku

{kolovawa. Trebalo

bi i da upi{em fakul-

tet.

Ako na Krfu pono-

ve uspeh i Milo{

“opravda Mutino po-

verewe”, mo`da i on

postane dvostruki do-

bitnik nagrade naju-

spe{niji sportista, a

na putu je da bude ka-

rakteristi~an i po to-

me {to mu se ispuwa-

vaju novogodi{we `e-

qe.

- Jednostavno je, na

snovima bi trebalo

raditi - odgovara Mi-

lo{.

Z. J.

NAJBOQI SPORTISTI 2013.

JUNIORSKI

VICE[AMPION

NAGRADE

^A^ANSKOJ

KO[ARCI

OBARA

SOPSTVENE

REKORDE

44 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

DRU GA MU [KA LI GA

LI GA PE TLI ]A FSMO

SPORT

Idru gi krug tak mi -~e wa u Ko {ar ka -{koj li gi Sr bi je

Bo rac Mo cart sport jeotvo rio po be dom. Pro -{log vi ken da tri jum fo va oje u kom {ij skom der bi jupro tiv kra qe va~ ke Slo gesa 65:69 ( 15/24, 15/17, 13/15,22/13). Naj bo qi u~i nak una {oj eki pi ima li su Man -di} 29, Pe {a ko vi} 18 i[qi van ~a nin 11 po e na. Ueki pi do ma }i na is ta kli suse Oto vi} sa po stig nu tih16 i Kqa je vi} sa 14 bo do va. Po sle ove po be de, BMS je ida qe na vr hu i ima istibroj bo do va (24), kao Me ri -di ja na i FMP. Sve trieki pe ostva ri le su istiskor od de set po be da i ~e -ti ri po ra za.Na red nu pr ven stve nu utak -mi cu Ko {ar ka {i Bor caigra ju kod ku }e. U su bo tu,11. ja nu a ra, do ~e ku ju no vo -

sad sku Voj vo di nu.- Ni ovo ga pu ta ne sme mo daza ne ma ri mo pu bli ku. Ima -li smo ve li ku po dr {ku na -{ih su gra |a na pro {log vi -ken da u Kra qe vu, a na damse da }e ih i u 2014. bi tisve vi {e na tri bi na ma

Bor ~e ve ha le. Hva la im odsr ca i svi ma upu }u je mo naj -lep {e ~e stit ke za pred sto -je }e pra zni ke - ka ̀ e u imeklu ba di rek tor Bo rac Mo -cart spor ta Mar ko Iva no -vi}.

Z. J.

Ko {ar ka {i Mla do sti iz -gu bi li su od Pi ro ta u 12.ko lu sa 94:82 (30/19, 18/23,24/17, 22/23). I da qe su napo sled wem me stu na ta be -li sa 14 bo do va. Na red nipro tiv nik Mla do sti jePro le ter Naf ta gas. Utak -mi ca }e bi ti od i gra na une de qu, 29. de cem bra, u 18

sa ti u ha li “Mla dost”.

PR VA RE GI O NAL NA

LI GA ZA PAD

Dva na e sto ko lo

@e le zni ~ar - Pri boj 92:94

TA BE LA

7. @e le zni ~ar 18

Tri na e sto ko lo

Tem ni} - @e le zni ~ar

DRU GA RE GI O NAL NA

LI GA ZA PAD

Je da na e sto ko lo

^a ~ak 94 - ^a ~ak ba sket tim73:84

TA BE LA

^a ~ak ba sket tim 176. ^a ~ak 94 15

Dva na e sto ko lo

Mi o ni ca - ^a ~ak ba sket tim^a ~ak 94 - Vla di mir ci

JU NI OR SKA LI GA

De se to ko lo

Mla dost - Ni bak 73:61

TA BE LA

4. Mla dost 16

Jed na e sto ko lo

Voj vo di na Sr bi ja gas - Mla -dost

Od boj ka {i ce Li be ro ^Aiz gu bi le su i u 11. ko lu Pr -ve li ge Sr bi je od Cr no ko sesa 3:0. Na kra ju pr vog de lase zo ne za u zi ma ju 11. me stosa ~e ti ri bo da. U na red nomko lu go stu ju Stu den tu.Slo bo da S po be di la je Bo -rac u grad skom der bi ju sa2:3. Bo rac je iz bio na dru gome sto ta be le Dru ge li ge Za -pad (19), a Slo bo da je sed ma(12). U de se tom ko lu Bo racdo ~e ku je Gim na zi ja la ca, aSlo bo da go stu je Iva wi ci. U de ve tom ko lu Li ge Zla ti -

bor sko-Mo ra vi~ kog okru ga ̂ a ~ak je iz gu bio od For mesa 3:1, Li be ro ^a 2 od Ta re,3:0, a Bo rac 2 je po be dioLu ~a ne. Naj bo qe pla si ra naeki pa za sa da je Bo rac, pe tome sto, 17 bo do va. ^a ~ak jede ve ti sa de vet, a Li be ro^A 2 na po sled wem, de se -tom me stu, sa ne ga tiv nimsko rom i utak mi com ma we.U de se tom ko lu ^a ~ak do ~e -ku je Lu ~a ne, Bo rac 2 Slo gu,dok Li be ro ^A 2 go stu jeAri qu.

Po sle pr vog de la se zo ne, uLi gi pe tli }a fud bal skogsa ve za Mo ra vi~ kog okru gafud ba le ri Bor ca su pr visa dva bo da vi {e od dru go -pla si ra nog Me tal ca izGor weg Mi la nov ca. Bor ~e -vi de ~a ci su za be le ̀ i li 12po be da i sa mo je dan po raz.- Ni jed nog tre nut ka se neosvr }em na ta be lu, jer re -zul tat ni je ciq u ovom uz -ra stu. De ca su do bra, a ka -da to ka ̀ em zna ~i da su ve -}i na od li~ ni |a ci i vas pi -ta ni mla di qu di. Ako kon -kret no go vo rim o fud ba lu,teh ni ka i kor di na ci ja po -kre ta su kqu~ za da qi na -pre dak u ovom uz ra stu. Onisu u tom po gle du naj vi {ena pre do va li - ka ̀ e tre nerBor ~e vih pe tli }a IvanMa ri}.

Tak mi ~e we ka rak te ri sti~ -no sa mo za Uni ver zi tet uKra gu jev cu ne dav no je odr -`a no u or ga ni za ci ji Fa -kul te ta pe da go {kih na u kaiz Ja go di ne i Kra gu je va~ -kog uni ver zi te ta. Ue stvo -va lo je 600 stu de na ta ko jisu se tak mi ~i li u 13 di sci -pli na po kup si ste mu. Eki -pu ~a ~an skog Fa kul te tateh ni~ kih na u ka pre dvo di -li su stu dent pro de kan De -jan Jev to vi} i pred sed nikStu dent skog par la men ta

FTN Ne ma wa Pa vlo vi}.^a ~a ni ma je pri pa lo dru gome sto u ukup nom pla sma nu.Ka pi ten fud bal ske eki peFTN De jan ]e te no vi}pro gla {en je za igra ~a tur -ni ra, a Dra gan Jo va no vi}za naj strel ca. Dra gan je po -

sti gao se dam go lo va.U ukup nom pla sma nu naj u -spe {ni ji je bio Eko nom skifa kul tet Kra gu je vac, a tre -}e me sto je pri pa lo ja go -din skom Fa kul te tu pe da -go {kih na u ka.

MLA DOSTPO RA @E NAU PI RO TU

BO RAC PR VI

Ovih da na u Gu ~i jeza vr {en 14. Me |u -

na rod ni de~ ji fud bal skitur nir “Tro fej Gu ~a 2013”.Tak mi ~i li su se pi o ni ri ipe tli }i iz Sr bi je i ze ma -qa biv {e Ju go sla vi je.

U kon ku ren ci ji pi o ni -ra pr vo me sto su osvo ji liNK Dra vo grad iz Slo ve ni -je i Slo ga Sje ni ca, dru goOFK Kru {e vac, a tre }eOFK Be o grad. Naj bo qiigra~ je Ke mal Pa pi}, FKSlo ga, stre lac La zar Se le -ni}, FK Gu ~a, a gol manMa te u{ Vi ov {ek, NK Dra -vo grad. Pla ka ta za fer plej“Mi ja i lo Ko sti}” pri pa laje Bor cu iz ^a~ ka.

Kod pe tli }a pr vo me sto

je pri pa lo Par ti za nu, dru -go Slo gi iz Po ̀ e ge i tre }eFK Gu ~a i OFK Po ̀ e ga.Naj i gra~ je Ni ko la [u ti}(Par ti zan), stre lac \or |eJo va no vi} (Slo ga Po ̀ e ga),gol man Alek san dar Si mi}(Par ti zan). Pla ke tu “Mi -ja i lo Ko sti}” do bio jeOFK Po ̀ e ga.

Osim glav nog tur ni ra,od i gra na su i dva Sil verku pa, kva li fi ka ci je pe tli -}a i pi o ni ra za glav nupri red bu. Kod de ~a ka ro |e -nih 1999. po be di la je u`i~ -ka Slo bo da, a u ka te go ri ji2001. go di {ta Mla dost ra -dost iz ^a~ ka.

Na “Tro fe ju” je od i gra -no i se dam pra te }ih tur ni -

ra. U kla si 2006. go di {tanaj do pa dqi vi ju igru pri -ka za li su ~a ~an ski Ga u ~osi OFK Po ̀ e ga. U kla si2005. pr vo me sto je osvo ji -la Po ̀ e ga, dok je u za bav -nim ak tiv no sti ma do mi ni -ra la Gu ~a. Kod 2004. go di -{ta po bed nik je Bo rac, ago di nu da na mla |ih de ~a kaPo ̀ e ga. U kla si 2000. go -di {ta pr vo me sto pri pa loje eki pi Mla dost ra dost,dok je u ka det skoj ke te go ri -ji naj bo qi bio Bo rac.

Zlat na pla ke ta za ve li -ki do pri nos u raz vo ju de~ -jeg fud ba la do de qe na jeFud bal skom sa ve zu re gi o -na Za pad na Sr bi ja - Kra gu -je vac i De~ joj sport skoj

fer plej aso ci ja ci ji iz Be -o gra da. Osim fud ba la, natur ni ru su odr ̀ a ne li kov -ne i edu ka tiv ne ra di o ni ce.Po re ~i ma or ga ni za to ra,tur nir je u pot pu no sti us -

peo i pre tvo rio se u pra visa bor de~ jeg fud ba la. U~e -stvo va lo je 155 eki pa i vi -{e od dve hi qa de mla dihfud ba le ra.

Z. J.

SA BOR DE^ JEG FUD BA LA

RE ZUL TA TI TUR NI RA „TRO FEJ GU ̂ A 2013”

NA 33. KU PU REK TO RAODBOJKA

^A ̂ A NI DRU GIU GE NE RAL NOM PLA SMA NU

LI BE RO UGU BIT NI^ KOJ SE RI JI

PR VO ME STO

Ma li fud balMu {ka od boj kaStre qa {tvo (M)Ko {ar ka (M)

DRU GO ME STO

Mu {ki ru ko met@en sko stre qa {tvo

PLA SMAN STU DE NA TA FTN

BO RAC MO CART SPORT

PR VA PO BE DAU NA STAV KU SE ZO NE

U de se tom ko lu Ka det ske li ge Sr bi je Bo rac Mo cartsport sa vla dao je Ni bak iz Ni {a sa 73:64 (21/15,17/20, 17/6, 18/23). ^a ~an skim ka de ti ma ovo je dru gauza stop na po be da. Po sled we ko lo pr vog de la se zo neigra }e 25. ja nu a ra u Le skov cu. Pr va utak mi ca kodku }e, u na stav ku se zo ne, ka de te o~e ku je tek u fe bru a -ru.

KA DE TI PO BE DI LI NI BAK

45SPORTPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

IN TER VJU: NE NAD STAN KO VI], PRED SED NIK FUD BAL SKOG SA VE ZA GRA DA ^A^ KA

marketing 032/342-276

Ugo di ni na iz -ma ku Fud bal -ski sa vez ^a~ -ka na sta vio jeda po ma ̀ e

klu bo ve sa se o skog i grad -skog pod ru~ ja i da do pri -no si oma so vqe wu naj va -`ni je spo red ne stva ri nasve tu. Na ro ~i ta pa ̀ wa po -sve }e na je de ci, ali i na iz -gled sit ni ca ma bez ko jih jefud bal ne za mi sliv. Ka kona ja vqu je Ne nad Stan ko -vi}, u 2014. bi }e vi {e mla -dih fu dba le ra iz se la igra do va, a klu bo vi }e rav -no prav no mo }i da kon ku -ri {u svi ma u re gi o nu. Nawi ma je da po ka ̀ u igru ire zul ta te.

U 2103. ni su za ne ma re ne ni

su di je. Or ga ni zo va li ste

{ko le za fud bal ske su di je.

- Su dij ska or ga ni za ci ja jere a li zo va la dve {ko le zafud bal ske su di je. Obu ka jetra ja la {est me se ci, bi loje vi {e od 50 po la zni ka, awih 35 je za vr {i lo {ko lu.Ak tiv ne su di je ima le sudva pu ta sed mi~ no tre nin -ge pod vo| stvom in struk to -ra pr ve ka te go ri je Fud bal -skog sa ve za Sr bi je Pe traDa vi do vi }a. Sve su di je

Grad ske li ge do bi le sukom plet nu su dij sku opre -mu.

Ni ste za po sta vi li ni tre -

ne re.- Odr ̀ a na su dva se mi na raza po la ga we tre ner ske UE -FA “C” li cen ce. Po ha |a loih je vi {e od 60 po la zni kai svi su uspe {no za vr {i liobu ku. Ne dav no smo or ga -ni zo va li pri jem za le gen -dar nog Du la Sa vi }a i po -mo} ni ka se lek to ra mla defud bal ske re pre zen ta ci jeSr |a na Va si qe vi }a. Tre ne ri i su di je su osno va -li svo ju or ga ni za ci ju,grad ski Fud bal ski sa vezim je po mo gao u pro na la ̀ e -wu no vih pro sto ri ja u ko -ji ma }e oni odr ̀ a va ti no -ve obu ke, pre da va wa i usa -vr {a va wa. Mo ram da po me -nem i iz u zet nu an ga ̀ o va -nost pred sed ni ka Tre ner -ske or ga ni za ci je Ne {kaMi lo va no vi }a.

Ko li ko su tur ni ri za naj -

mla |e pre va zi {li grad ske,

pa i srp ske okvi re?

- Naj bo qi pri mer za to jetra di ci o nal ni tur nir naBIP-ovom sta di o nu Me mo -ri jal „Jo van Goj ko vi}”. Od

ove go di ne no si na ziv i pole gen di ~a ~an skog fud ba laVla di mi ru To ko vi }u To ku.Osim klu bo va iz Sr bi je, uma ju ove go di ne do {li sunam i go sti iz ukra jin skogMu ka ~e va. Ali, ovo ni je je -di ni de~ ji tur nir u ~i jojor ga ni za ci ji u~e stvu je iFSG^. Po mo gli smo vi {egrad skih i se o skih tur ni -ra. Je dan od po sled wihpri me ra je Pri je vor. Na -ro ~i to smo po no sni na ~i -we ni cu da je po sle Pri je -vor skog tur ni ra 20 de ~a kaiz ovog se la upi sa lo {ko lufud ba la. Svi oni do bi lisu opre mu od FSG^.

U po sled wem tre nut ku spa -

se na je i Zim ska li ga, deo

pro jek ta “De ci s qu ba -

vqu”.- Pre ti lo joj je ga {e we, alije grad ski Sa vez ini ci raoda ^a ~ak i Gor wi Mi la no -vac po pr vi put za jed nou~e stvu ju u ova ko ve li kompro jek tu, a odr ̀ a va we li gepo mo }i }e i na{ FSG. De -ca odav de i iz Mi la nov camo }i }e bes plat no da ko ri -ste sport ske ha le u ovimgra do vi ma. Po {to smo do -pri ne li spa sa va wu Zim skeli ge, idej ni tvo rac pro jek -

ta “De ci s qu ba vqu” Alek -san dar Iv ko vi} ime no vaoje grad ski Sa vez za do ma }i -na li ge. Ona star tu je 30. de -cem bra i tra ja }e do apri lana red ne go di ne.

Ko li ko ste us pe li da se po -

sve ti te i osta lim klu bo vi -

ma Grad ske li ge?

- U 2013. do bi li smo dvano va ~la na, Lu go ve i Kej.Wi ma je Sa vez i fi nan sij -ski po mo gao. Svih 37 ~la -no va na {e or ga ni za ci je do -bi li su gar ni tu re {tuc ni,a klu bo vi Grad ske li ge

lop te.Igra je fi nal ni re zul tat.Za to smo se po tru di li dasvi ma omo gu }i mo da ne ma jupe ri pe ti je oko ono ga {toje na iz gled sit ni ca, ure |e -we sta di o na.Po pr vi put ove go di ne or -ga ni zo va li smo re vi jal nuutak mi cu re pre zen ta ci je ipr va ka GFL. Pr va ci ma jepri pa la sport ska opre ma ipo pr vi put usta no vqen jetro fej naj bo qem strel cu“Slo bo dan Osto ji} Osto -ja” i na gra da za fer plej.

Po svim na ja va ma kri za ne -

}e za o bi }i ni 2014. Ka ko

da qe?

- Pla ni ra mo da jo{ vi {epo mog ne mo na {e klu bo ve.Na ro ~i to nam je va ̀ no da{to vi {e de ~a ka i de voj ~i -ca igra fud bal, da on za i -sta po sta ne pla ne tar naigra. Na da mo se i da }eGrad ^a ~ak po dr ̀ a ti vi {epro je ka ta grad skog Fud -bal skog sa ve za i da }e moza jed ni~ kim sna ga ma po pu -la ri sa ti fud bal.

Z. J.

ORGANIZACIJA ZA PRIMER

46 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

47MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

48 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

49MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

50 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

51MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

52 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 53OGLASI

Gradsko ve}e grada ^a~ka, raspisuje:

O G L A S

ZA OTU\EWE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U

JAVNOJ SVOJINI

I LOKACIJA PREDVI\ENA ZA IZGRADWU STAM-

BENO - POSLOVNOG OBJEKTA

1. Lokacija se nalazi u ulici Bulevar Vuka Karaxi}a,

na KP br. 6140/1 KO ^a~ak, povr{ine 1802 m2

Navedena lokacija je obuhva}ena Odlukom o

odre|ivawu delova Generalnog plana naseqa ^a~ak 2015.

("Slu`beni list Op{tine ^a~ak", broj 6/2001), koji se

mogu primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog

plana ("Slu`beni list Op{tine ^a~ak, broj 8/2003) i

prema navedenoj Odluci nalazi se u zoni stanovawa

oznake A2 gustine naseqenosti 200-300 st./ha.

- koeficijent izgra|enosti 1.0-1.5;

- procenat izgra|enosti zone 35-40% pod objektima, 15-

20% pod saobra}ajnicama i parking prostorima sa

maks.1-1.2 parking mesta po stanu, 40-50% pod slobodnim

javnim povr{inama (trgovi, pe{a~ke staze, de~ja

igrali{ta, otvoreni tereni, zelenilo);

- na lokaciji je predvi|en objekat spratnosti P+6 sa

mogu}no{}u izgradwe podruma ili suterena, minimalna

spratnost P+3 tako|e sa podrumom ili suterenom.

Investitor je du`an da pribavi lokacijsku i gra|evin-

sku dozvolu od nadle`nog organa Uprave grada ^a~ka , a u

skladu sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi.

Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi

5.973.234,06 dinara. Iznos naknade za ure|ivawe

gra|evinskog zemqi{ta je 5.640,88 din/m2 neto povr{ine

stambenog prostora, a za poslovni prostor je 8.361,32

din/m2 neto gra|evinske povr{ine. Kona~an obra~un

naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta utvrditi

ugovorom u skladu sa kriterijumima i merilima

propisanim Odlukom Skup{tine grada ^a~ka.

II LOKACIJE PREDVI\ENE

ZA IZGRADWU INDIVIDUALNIH

STAMBENO - POSLOVIH OBJEKTA

1. Lokacija se nalazi u ulici broj "7" u Atenici, nase-

qe Obre`, na

KP br.345/84, KP br.345/81 i KP br.345/67 K.O.

Atenica, ukupne povr{ine 478,00m2.

Katastarske parcele broj 345/84, 345/81 i 345/67 K.O.

Atenica nalaze se u granicama Generalnog urbanisti~kog

plana naseqa ^a~ka, a prema Odluci o odre|ivawu delo-

va Generalnog plana naseqa ^a~ak 2015. godine (''Sl. list

op{tine ^a~ak'' br.6/2001), koje se mogu primewivati do

dono{ewa novog urbanisti~kog plana (''Sl.list op{tine

^a~ak'' br.8/2003). Navedena katastarska parcela nalazi

se u zoni stanovawa gustine naseqenosti od 50-100

stanovnika po hektaru i mawim delom ispod 35 KV

dalekovoda, planiranoj za porodi~no stanovawe.

Na lokaciji je predvi|en objekat spratnosti P+Pk,

gabarita 9,00h11,00m. Objekat postaviti u odnosu na

gra|evinsku liniju prema saobra}ajnici koja je defin-

isana grafi~kim prilogom. U objektu je dozvoqeno

otvarawe lokala ili radionica maksimum do 30%

povr{ine objekta. U objektima je dopu{teno razvijawe

samo onih delatnosti koji ne proizvode buku i zaga|ewa

bilo koje vrste, dakle trgovina, usluge i odre|enih

proizvodnih delatnosti.

Investitor je du`an da pribavi projekat

preparcelacije i lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u

skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi.

Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi

1.130.250,17 dinara.

Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je

3.864,67 din/m2 neto povr{ine stambenog prostora, a za

poslovni prostor je 5.791,10 din/m2 neto gra|evinske

povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evin-

skog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriteriju-

mima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada

^a~ka.

2. Lokacija se nalazi u ulici broj "7" u Atenici, nase-

qe Obre`, na KP br.345/85, KP br.345/80 i KP br.345/68

K.O. Atenica, ukupne povr{ine 489,00m2.

Katastarske parcele broj 345/85, 345/80 i 345/68

K.O.Atenica nalazi se u granicama Generalnog urban-

isti~kog plana naseqa ^a~ka, a prema Odluci o

odre|ivawu delova Generalnog plana naseqa ^a~ak 2015.

godine (Sl. list op{tine ^a~ak br. 6/2001), koji se mogu

primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog plana

(Sl.list op{tine ^a~ak br.8/2003).Navedena katastarska

parcela nalazi se u zoni stanovawa gustine naseqenosti

od 50-100 stanovnika po hektaru i mawim delom ispod 35

KV dalekovoda.,planiranoj za porodi~no stanovawe.

Na lokaciji je predvi|en objekat spratnosti P+Pk,

gabarita 9,00h11,00m. Objekat postaviti u odnosu na

gra|evinsku liniju prema saobra}ajnici koja je defin-

isana grafi~kim prilogom. U objektu je dozvoqeno

otvarawe lokala ili radionica maksimum do 30%

povr{ine objekta. U objektima je dopu{teno razvijawe

samo onih delatnosti koji ne proizvode buku i zaga|ewa

bilo koje vrste, dakle trgovina, usluge i odre|enih

proizvodnih delatnosti.

Investitor je du`an da pribavi projekat

preparcelacije i lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u

skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi.

Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi

1.156.260,11 dinara.

Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je

3.864,67 din/m2 neto povr{ine stambenog prostora, a za

poslovni prostor je 5.791,10 din/m2 neto gra|evinske

povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evin-

skog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriteriju-

mima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada

^a~ka.

3. Lokacija se nalazi u ulici broj "7" u Atenici, nase-

qe Obre`, na KP br.345/86, KP br.345/79 i KP br.345/69

K.O. Atenica, ukupne povr{ine 487,00m2.

Katastarske parcele broj 345/86, 345/79 i 345/69

K.O.Atenica nalazi se u granicama Generalnog urban-

isti~kog plana naseqa ^a~ka, a prema Odluci o

odre|ivawu delova Generalnog plana naseqa ^a~ak 2015.

godine (Sl. list op{tine ^a~ak br.6/2001), koji se mogu

primewivati do dono{ewa novog urbanisti~kog plana

(Sl.list op{tine ^a~ak br.8/2003).Navedena katastarska

parcela nalazi se u zoni stanovawa gustine naseqenosti

od 50-100 stanovnika po hektaru i mawim delom ispod 35

KV dalekovoda.,planiranoj za porodi~no stanovawe.

Na lokaciji je predvi|en objekat spratnosti P+Pk,

gabarita 9,00h11,00m. Objekat postaviti u odnosu na

gra|evinsku liniju prema saobra}ajnici koja je defin-

isana grafi~kim prilogom. U objektu je dozvoqeno

otvarawe lokala ili radionica maksimum do 30%

povr{ine objekta. U objektima je dopu{teno razvijawe

samo onih delatnosti koji ne proizvode buku i zaga|ewa

bilo koje vrste, dakle trgovina, usluge i odre|enih

proizvodnih delatnosti.

Investitor je du`an da pribavi projekat

preparcelacije i lokacijsku i gra|evinsku dozvolu, a u

skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi.

Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi

1.151.531,03 dinara.

Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je

3.864,67 din/m2 neto povr{ine stambenog prostora, a za

poslovni prostor je 5.791,10 din/m2 neto gra|evinske

povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evin-

skog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriteriju-

mima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada

^a~ka.

4. Lokacija se nalazi u prigradskom nasequ Trbu{ani,

Ulica br.3, na KP br.1095/6 u KO Trbu{ani, ukupne

povr{ine 315 m2.

Katastarska parcela broj 1095/6 K.O.Trbu{ani, obuh-

va}ena je Odlukom o odre|ivawu delova Generalog plana

naseqa ^a~ak 2015. godine ("Sl. list op{tine ^a~ak",

br.6/2001), koja se mo`e primewivati do dono{ewa novog

planskog akta ("Sl. list op{tine ^a~ak" br.8/2003) i

prema navedenoj odluci nalazi se u zoni stanovawa gus-

tine naseqenosti 50 - 150 st./ha.

- koeficijent izgra|enosti: 0,5 - 0,8 ;

- stepen iskori{}enosti 40 %;

- maksimalna spratnost P+2, odnosno tri eta`e.

Dozvoqena namena objekta porodi~no stanovawe sa

mogu}no{}u izgradwe poslovnih objekata koji ne

ugro`avaju `ivotnu sredinu i funkciju stanovawa.

Parkirawe vozila obezbediti na parceli ili u

gara`i, koja ~ini sastavni deo sa osnovnim objektom.

Investitor je du`an da pribavi lokacijsku i gra|evin-

sku dozvolu, a u skladu sa odredbama Zakona o planirawu

i izgradwi.

Po~etni iznos naknade za otu|ewe zemqi{ta iznosi

744.830,13 dinara.

Iznos naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta je

2.958,81 din/m2 neto povr{ine stambenog prostora, a za

poslovni prostor je 4.885,24 din/m2 neto gra|evinske

povr{ine. Kona~an obra~un naknade za ure|ewe gra|evin-

skog zemqi{ta utvrditi ugovorom u skladu sa kriteriju-

mima i merilima propisanim Odlukom Skup{tine grada

^a~ka.

III - Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za

zakqu~ewe ugovora o otu|ewu gra|evinskog

zemqi{ta u javnoj svojini izvr{i}e se

prikupqawem ponuda.

IV - Za u~e{}e u oglasu vr{i se i uplata

garantnog iznosa u visini od 10% od po~etnog

iznosa naknade za otu|ewe zemqi{ta ili

bankarska garancija u visini garantnog

iznosa.

V - Oglas za prikupqawe ponuda objaviti u

listovima ''^a~anski glas'' i ''Politika'' a

otvarawe ponuda sprove{}e Komisija za

gra|evinsko zemqi{te.

VI - Rok za pono{ewe prijava na Oglas je 30

dana, od dana objavqivawa u listovima

''Politika'' i ''^a~anski glas''.

U S L O V I O G L A S A

Otu|ewe zemqi{ta u javnoj svojini }e se izvr{iti

prikupqawem ponuda javnim oglasom, a zemqi{te se dod-

equje licu koje ponudi najve}i iznos naknade za

zemqi{te.

Prijave na oglas sa ponudom visine naknade podnose se

u roku od 30 dana od dana objavqivawa oglasa u listu

''Politika'' i ''^a~anski glas''. Obrazac prijave mo`e se

dobiti na pisarnici Skup{tine grada ^a~ka , {alter br.

9.

Visina naknade za otu|ewe zemqi{ta u ponudi mora

biti precizno odre|ena i ne mo`e biti ni`a od po~etne

cene u oglasu. (Ponude koje sadr`e ''nudim 100,00 dinara

po m2 vi{e od drugih ponu|a~a'' i sl. izraze smatra}e se

nepotpunim i bi}e odba~ene).

Uz prijavu se podnosi i dokaz o uplati garantnog

iznosa za u~e{}e na oglasu, u visini od 10% od po~etnog

iznosa naknade za otu|ewe zemqi{ta ili bankarska

garancija u visini garantnog iznosa. Garatni iznos se

upla}uje na teku}i ra~un Javnog preduze}a za

urbanisti~ko i prostorno planirawe, gra|evinsko

zemqi{te i puteve ''Gradac''^a~ak broj: 840-965804-09, sa

naznakom "ZA OGLAS- NE OTVARATI"

U~esniku kome se otu|i zemqi{te iz javne svojine,

garantni iznos se zara~unava u iznos naknade za otu|ewe

zemqi{ta, a u~esnicima koji nisu uspeli, garantni iznos

se vra}a po zavr{etku postupka otu|ewa zemqi{ta.

U~esnik kome je otu|eno zemqi{te iz javne svojine, a iz

bilo kog razloga odustane od gradwe, na otu|enom

zemqi{tu, garantni iznos se ne vra}a.

U~esnik na oglasu, kome je otu|eno zemqi{te iz javne

svojine, du`an je da u roku od 30 dana, od dana dobijawa

re{ewa o otu|ewu zemqi{ta iz javne svojine, sa Javnim

preduze}em za urbanisti~ko i prostorno planirawe,

gra|evinsko zemqi{te i puteve ''Gradac'' ^a~ak, zakqu~i

ugovor o otu|ewu zemqi{ta iz javne svojine, kojim }e se

bli`e urediti uslovi otu|ewa zemqi{ta i obaveze zakup-

ca, u pogledu privo|ewa nameni. Iznos naknade za

otu|ewe zemqi{ta iz javne svojine pla}a se odjednom u

celosti pri zakqu~ivawu ugovora ili u najvi{e {est

mese~nih rata.

U~esnik na oglasu kome je otu|eno zemqi{te u javnoj

svojini, du`an je da zemqi{te privede nameni u svemu

prema uslovima za ure|ewe prostora.

Rok za privo|ewe nameni zemqi{ta je 5 godina, od

pravosna`nosti re{ewa o otu|ewu zemqi{ta iz javne svo-

jine. Obaveza investitora je da plati porez na prenos

apsolutnih prava.

Pored naknade za otu|ewe zemqi{ta, investitor pla}a

i naknadu za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta saglasno

Odluci o kriterijumima i merilima za utvr|ivawe

naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta.

Prijave na oglas dostavqaju se u na adresu: Skup{tina

grada ^a~ka -Gradska uprava za urbanizam, sa naznakom

''Prijava na oglas za otu|ewe gra|evinskog zemqi{ta iz

javne svojine'', ulica @upana Stracimira broj 2, 32 000

^a~ak ili direktno na pisarnicu Gradske uprave grada

^a~ka.

Otvarawe ponuda izvr{i}e se 03. 02. 2014. godine u

zgradi Grada ^a~ka na I spratu, soba broj 6, sa po~etkom u

11,00 ~asova, a svi u~esnici Oglasa mogu prisustvovati

otvarawu ponuda.

Bli`a obave{tewa o detaqima mogu se dobiti u JP

''Gradac'', telefon br.303-200 i 303-203.

54 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEOGLASI

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29.stav 1 Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA

PROCENA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-298/13-IV-2-

01 kojim je utvr|eno da investitor PRIVREDNO DRU[TVO ZA TRGOVINU

TRANSPORT, PROIZVODWU I USLUGE EKSPORT-IMPORT DOO, ^A^AK,

nije du`an da izradi studiju o proceni uticaja na `ivotnu projekta benzinske stan-

ice za snabdevawe motornih vozila gorivom, na katastarskoj parceli broj 2588/9

K.O. ^a~ak, u ulici \or|a Toma{evi}a broj 93 u ^a~ku

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu na

doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se

izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, a podnosi se

preko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Privrednom Dru{tvu “Spektar” d.o.o. ^a~ak potreban je

Samostalni stru~ni saradnik

Zadaci radnog mesta:

- Vo|ewe poslova iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu (lice za bezbed-

nost) drugim pravnim licima,

- Izrada Akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini,

- Obu~avawe (osposobqavawe) radnika iz oblasti bezbednosti i zdravqa na

radu,

- Izrada Pravilnika iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu,

- Stru~no savetovawe i konsultacije iz oblasti bezbednosti i zdravqa na

radu.

Uslovi za u~e{}e na oglas su:

- Visoka stu~na sprema VII stepen

- Polo`en stru~ni ispit o prakti~noj osposobqenosti za obavqawe poslova

bezbednosti i zdravqa na radu

- Tri godine radnog iskustva na poslovima bezbednosti i zdravqa na radu

- Voza~ka dozvola “B” kategorije

Prednost imaju kandidati sa zvawem – diplomirani in`ewer za{tite na radu.

Oglas ostaje otvoren do popune.

Molbe sa li~nim podacima i dokazima o ispuwavawu uslova iz oglasa dostavi-

ti na adresu “Spektar” d.o.o. ^a~ak, dr Dragi{e Mi{ovi}a 144/1, 32000 ^a~ak,

ili na e-mail office@spektardoo.co.rs

Republika Srbija

OP[TINA LU^ANI

Op{tinska uprava

Broj:353-11//13-04

Datum 25.12.13.g.

L u ~ a n i

O B A V E [ T E W E

O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE

UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Obave{tava se javnost da je podnet zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uti-

caja na `ivotnu sredinu projekta RADIO-BAZNE STANICE NA LOKACIJI CA

23 KOTRA@A investitora "TELEKOM SRBIJA" AD-DIREKCIJA ZA

TEHNIKU ^A^AK Gospodar Jovanova 15. ~ija se realizacija planira na KP

br.1942/1 KO Kotra`a na teritoriji op{tine Lu~ani.

Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u

prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, u ulici JA br. 5 u vremenu od 09

do 12 ~asova.

U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa zainteresovana javnost

mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na

`ivotnu sredinu predmetnog projekta.

Op{tinska uprava }e u roku od 10. dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog

obave{tewa doneti odluku o tome da li je za prilo`eni projekat potrebna procena

uticaja na `ivotnu sredinu.

OP[TINSKA UPRAVA

Republika Srbija

OP[TINA LU^ANI

Op{tinska uprava

Broj:353-10//13-04

Datum 25.12.13.g.

L u ~ a n i

O B A V E [ T E W E

O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE

UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Obave{tava se javnost da je podnet zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uti-

caja na `ivotnu sredinu projekta RADIO-BAZNE STANICE NA LOKACIJI CA

22 VI^A investitora "TELEKOM SRBIJA" AD-DIREKCIJA ZA TEHNIKU

^A^AK Gospodar Jovanova 15. ~ija se realizacija planira na KP br.1253 KO

Vi~a na teritoriji op{tine Lu~ani.

Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u

prostorijama Op{tinske uprave op{tine Lu~ani, u ulici JA br. 5 u vremenu od 09

do 12 ~asova.

U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa zainteresovana javnost

mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na

`ivotnu sredinu predmetnog projekta.

Op{tinska uprava }e u roku od 10. dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog

obave{tewa doneti odluku o tome da li je za prilo`eni projekat potrebna procena

uticaja na `ivotnu sredinu.

OP[TINSKA UPRAVA

GRADSKA UPRAVA ZA FINANSIJE GRADA ^A^KA

@upana Stracimira br. 2.

Objavquje

O G L A S

ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA ODRE\ENO VREME DO POVRAT-

KA ZAPOSLENOG SA PORODIQSKOG ODSUSTVA, ODNOSNO SA

RADA RADI NEGE DETETA

JEDNOG IZVR[IOCA NA RADNO MESTO GLAVNI KONTISTA

GLAVNE KWIGE TREZORA

Uslovi:

I Op{ti uslovi propisani zakonom:

1. da je dr`avqanin Republike Srbije,

2. da je punoletan,

3. da ima op{tu zdravstvenu sposobnost,

4. da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od naj-

mawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ine nepodobnim za obavqawe

poslova u dr`avnom organu.

II Posebni uslovi propisani Pravilnikom o unutra{wem ure|ewu i sistem-

atizaciji radnih mesta Gradske uprave za finansije grada ^a~ka.

1. visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti ekonomske nauke na studijama dru-

gog stepena /diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske

studije, specijalisti~ke strukovne studije/, odnosno zavr{en ekonomski fakul-

tet u trajawu od najmawe 4 godine,

2. polo`en ispit za rad u organima dr`avne uprave,

3. najmawe 5 godina radnog iskustva u struci,

Dokazi koji se prila`u uz prijavu na oglas

- uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,

- izvod iz mati~ne kwige ro|enih,

- uverewe o op{toj zdravstvenoj sposobnosti,

- uverewe nadle`ne policijske uprave po mestu ro|ewa ili prebivali{tu da

lice nije osu|ivano za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe

{est meseci ili za ka`wivo delo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe poslova

u dr`avnom organu,

- diploma, odnosno uverewe o ste~enom visokom obrazovawu iz nau~ne oblasti

ekonomske nauke na studijama drugog stepena /diplomske akademske studije-mas-

ter, specijalisti~ke akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije/,

odnosno zavr{en ekonomski fakultet u trajawu od najmawe 4 godine,

- uverewe o polo`enom ispitu za rad u organima dr`avne uprave,

- dokaz o radnom iskustvu u struci.

Napomena:

Probni rad je obavezan za sve one koji prvi put zasnivaju radni odnos u

Upravi za finansije. Probni rad traje tri meseca.

Lica koja nemaju polo`en ispit za rad u dr`avnim organima mogu se primi-

ti u radni odnos u Upravu pod uslovom da u toku probnog rada polo`e stru~ni

ispit.

Svi dokazi prila`u se u orginalu ili overenoj fotokopiji.

Rok za podno{ewe prijava sa dokazima o ispuwavawu uslova je 8 dana od dana

objavqivawa oglasa u listu ''^a~anski glas'' i na oglasnoj tabli Nacionalne

slu`be za zapo{qavawe - Filijala ^a~ak.

Prijavu i dokaze o ispuwenosti uslova oglasa dostaviti na~elniku Gradske

uprave za finansije grada ^a~ka, Ulica @upana Stracimira br. 2, ^a~ak.

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati.

GRADSKA UPRAVA ZA FINANSIJE

GRADA ^A^KA

55MARKETINGPETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

56 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINEMARKETING

OGLASI/^ITUQE

Pro{lo je 40 dana od

smrti na{eg

PREDRAGAMOSOVI]A

RO\Eiz Qubi}a

Uspomenu na wega ~uvaju

porodica Radulovi}

i prijateqi iz UTR

"Kod Vrapca"

Pro|e 35 godina od kako

nisi sa nama. ^uvamo te u

na{im srcima ve~no jer si

to zaslu`io sa tvojom

dobrotom i veselim tvojim

dosetkama.

TVOJI NAJMILIJI16724

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rod-

binu i prijateqe da je na{a draga

QUBICA GRUJOVI]1958 - 2013

iz ^a~ka

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 57

26. decembra 2013. godine, navr{ile su se

TRI GODINE

od smrti na{e drage

DRAGOSLAVE - DRAGEMITROVI]

iz Qubi}a

Svetlim i izuzetnim tragom koji je ostao iza we, na{a Draga se upisala u

ve~nu kwigu Nezaborava.

Se}a}emo se uvek s ponosom i po{tovawem.

WENI NAJMILIJI - PORODICE:

MITROVI], MILIVOJEVI], SPASOJEVI] i PIJANOVI]16733

MILORADMI]A

NIKOLI]27. 12. 1978 - 27. 12. 2013.

preminula dana 15. 12. 2013. godine.

Sahrana je obavqena 17. 12. 2013. godine na

Vidovskom grobqu pored Crkve Lazarice .

Uspomene na wen vedar lik sa ponosom i qubavqu

~uva}emo od zaborava u svojim srcima.

Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i prijateqima na

izrazima sau~e{}a.

O@ALO[]ENI:

majka MILENA, o~uh MILUTIN, suprug

MILUTIN, sin MARKO, }erka MARIJANA, snaja

SLAVICA, unuka NA\A, sestra SNE@ANA, brat

ZORAN i ostala mnogobrojna rodbina

^ITUQE

9-tog januara 2014. godine, navr{ava se GODINA

DANA od smrti na{eg dragog brata

VIDOJA

NIKOLI]A

Dana 6. januara 2014. navr{ava se GODINA DANA

od smrti na{e drage majke

MILENE ILI]iz Trbu{ana

7. 2. 1935 - 6. 1. 2013.

SE]AWE

1. 1. 2014. navr{ava se {est meseci od kada nije sa

nama na{ otac

Vreme koje je pro{lo nije izbrisalo se}awe na tebe.

K}erke LELA i RADA

MILOMIR

MI[O

REMOVI]

Dana 8. 1. 2014. navr{ava se 13 godi-

na od smrti na{eg dragog i voqenog

supruga, oca i dede

Vreme prolazi, ali ti }e{ ve~no

`iveti u na{im srcima.

Tvoja supruga, deca, snaje i unu~ad.upl.

DRAGANA

KRSMANOVI]ATu`ne su DVE GODINE kako si nas

napustila, tako tiho kako si i `ivela.

Iznenada si oti{la kao izuzetna

`ena, voqena i obo`avana. Tugova}emo za tobom i

~uvati uspomenu kako si i bila izuzetna.

TVOJI NAJMILIJI

DRAGICA KLISARI]28. 12. 2011 - 28. 12. 2013.

SE]AWE

na dragog dedu

Uvek }emo te nositi u na{im srcima.

TVOJI: unuci MAKI, VEKI, JOCA i IVA

MILOMIRA MI[A

REMOVI]A

SE]AWE

28. 12. 2003 - 28. 12. 2013.

Deset godina je pro{lo od smrti na{e

drage Milke.

Sa ponosom je pomiwemo i u srcu nosimo.

WENI NAJMILIJI

MILKA RADOJEVI]

SE]AWE

28. 12. 1988 - 28. 12. 2013.

^ETVRT VEKA JE PRO[LO.

NISMO TE ZABORAVILI.

Supruga JELENA, sinovi SLOBODAN

i BRATISLAV sa porodicama.

@IVORAD @IKO

AVRAMOVI]

58 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

Uvek }e{ biti sa nama sa~uvana od zaborava.

]erke: RAZA i CECA sa porodicama.Uspomenu na wega s' ponosom i qubavqu ~uvaju

sestre DRAGA i VINKA sa porodicama.

Drugog januara 2014. godine navr{ava se

[EST MESECI od prerane smrti mog

dragog supruga

Dok sam `iva ne}u te pre`aliti.

Supruga SMIQA

MILOJKA

MI[ULE

PETROVI]A

Drugog januara 2014. godine navr{ava se

[EST MESECI neizmerne tuge i bola

Jo{ uvek ~ekamo da nam se vrati{.

Beskrajno nam nedostaje{

Tvoja porodica:

Supruga SMIQA, sin SA[A,

}erka VAWA, zet NENAD,

snaja MILENA, unuci ALEKSA,

MILICA, MARTA i DIMITRIJE.

MILOJKO

MI[ULA

PETROVI]

Drugog januara 2014. godine navr{ava se [EST MESECI

od smrti onih koji su bili uzdanica na{e televizije

MILOJKOMI[ULA

PETROVI]vlasnika i direktora

DRAGOSLAVJEVREMOVI]

kamerman

Drugog januara 2014. godine navr{ava se

[EST MESECI od smrti

Tog kobnog julskog dana, oti{ao si na

put bez povratka.

MI[EC sa porodicom

MILOJKA

MI[ULE

PETROVI]A

Ne dozvolimo da patina padne na wihova imena

Kolektiv TV Galaksija 32, ^a~ak

1. januar 1994 - 1. januar 2014.

ROSA SAVI]iz Mili}evaca

Tvoj ~asni `ivot nesebi~nih dobrota

i veliko srce osta}e nam u trajnom se}awu.

TVOJI NAJMILIJI16739

^ITUQE

Dana 20. 12. 2013. prestalo je da kuca plemenito srce

na{e drage

MIQANE

]OSOVI]1939 - 2013

SE]AWE

30. 12. 2009 - 30. 12. 2013.

VELIMIR

VEQO

PANTOVI]

9. 7. 2013 - 9. 1. 2014.

MILETI]

MILIJAN

MIKI

8. januara navr{ava se 40 najtu`nijih dana od kada se

preselio u carstvo nebesko na{ an|eo

NIKOLA

MARI]iz ^a~ka

SE]AWE

TU@NO SE]AWE

29. 12. 2005. - 29. 12. 2013.

VLADE BRKOVI]Voqen i nezaboravqen, i posle osam godina, od tvog nesre}nog stradawa.

Uz ve~nu qubav, po{tovawe i tu`no se}awe, ostaje{ dragi na{ Vlade

ve~no u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

1. 1. 1999. - 1. 1. 2014.

DARKO JELU[I]S qubavqu i ponosom ~uvamo svaki trenutak proveden s tobom.

Uvek si i bi}e{ zauvek u na{im srcima.

Tvoji: tata, mama i brat.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 59

SE]AWE

na na{e

drage

roditeqe

Voqeni i po{tovani majko i o~e, hvala Vam za nesebi~nu

qubav, podr{ku i sve trenutke do`ivqene zajedno. Bili ste i

ostali temeqi na{e porodi~ne ku}e. Sa ponosom Vas nosimo

i ~uvamo u na{im srcima.

U ti{ini ve~nog mira neka Vas prati na{a qubav ja~a od

vremena i zaborava.

S qubavqu VA[I NAJMILIJI

DRAGIWA DRAGA

27.12.2003 - 27.12.2013.

JA]IM

1.4.2004 - 1.4.2014.

\UROVI]iz Gu~e

KARAJI]

Mnogo, mnogo nam nedostajete.

K}erke: MILENA i SNE@ANA

24.12.2005 - 24.12.2013. g.

DOBRILA

13.6.1991 - 24.12.2013. g.

MIODRAG

Du{o,

bio si jedinstven, jedan jedini i neponovqiv.

Mnogo smo te voleli i zato }e{ ostati zauvek voqen

i nikad pre`aqen.

TVOJI: NENA, JELENA, VLADE i PERO

Majko hvala ti za sve!

Lepe uspomene na wen vedar lik sa ponosom i

qubavqu ~uva}e od zaborava u svojim srcima.

]erka ZORICA, zet JOVAN, unuci MARIJA

i BOJAN, praunuci AN\ELA i MI]KO.

S qubavqu i zahvalno{}u,

wegovi: RADE, BIQA i CANA

Bio si po{tovan, uva`avan, voqen... bio si jak, ali ne

ja~i od smrti.

Uvek }emo te voleti.

VERA, ALEKSANDRA i BOJANA sa porodicama

^ITUQE60 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

8. JANUAR 2007 - 8. JANUAR 2014.

NAVR[AVA SE SEDAM GODINA OD SMRTI NA[EG DEDE

MIQKA ^AKAREVI]ATVOJU DOBROTU I PLEMENITOST NIKADA NE]EMO ZABORAVITI.

@IVE]E[ VE^NO U NA[IM SRCIMA.

TVOJI UNUCI:

SLOBODAN, VLADIMIR, BRATISLAV i PREDRAG

^ITUQE

31. 12. 2012. - 31. 12. 2013.

JELA LAZOVI]Kada pitam za tebe

svi u ku}i zaneme,

vaqda }e mi re}i istinu

kada za to do|e vreme.

Oti{la si rano na nebo

i to nije mala stvar,

zato ti tamo {aqem

pregr{t poqubaca na dar.

Svakoga dana u mislima

ja ka tebi hrlim,

da mi je bar jo{ jednom

da te vidim i zagrlim.

Suvi{na je sada re~ svaka,

puno mi nedostaje moja baka!

Tvoj TEODOR16745

Navr{ava se GODINA DANA

od smrti na{e drage

KOVIQKE

KORAKSI]ro|. Krxi}

10.1.1930 - 5.1.2013.

Dana 5. januara 2014. navr{avaju se DVE GODINE

od smrti na{e voqene supruge i majke

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju weni

najmiliji: suprug VLADAN i sin IVAN

16747

MILKE

NOVI^I]

SE]AWE

27. 12. 2001 - 27. 12. 2013.

SLAVKO

PETROVI]

Dana 31. 12. 2013. navr{ava se dvadeset godina od

kako je umrla moja voqena majka

DRAGIWA

DRAGA

TRIPKOVI]

Dana 26. 12. 2013. navr{ilo se 16 GODINA

kako je umro na{

BATO

26. 12. 2010.- 26. 12. 2013.

DRAGAN

ANASTASOV

BUGIJA

Dana 5. januara 2014. navr{avaju se DVE GODINE

od prerane smrti na{e drage k}erke i sestre

MILKE

NOVI^I]

1. januara 2014. navr{ava se [EST

GODINA od smrti na{eg dragog

RADA

STOJKOVI]Aiz Zabla}a

Ni vreme, ni godine ne mogu

promeniti bol za tobom.

Tvoje mama BOSA i sestra GORDANAupl.

GORAN SPASOJEVI]28. 12. 1995 - 28. 12. 2013.

Dana 26. decembra 2013. navr{ilo se

DVE GODINE od smrti

a wegovom ocu

DRAGOQUBU

navr{ava se 20 dana od iznenadne smrti.

S qubavqu porodica JOKSI]16743

DEJANA JOKSI]A

SE]AWE

30. 12. 2002 - 30. 12. 2013.

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na

Tebe.

Suprug DRAGAN, sin MIROSLAV

i k}erka QUBINA sa porodicama.16746

RADULKA JEREMI]ro|ena Vujovi}

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 61

Zauvek }e{ ostati u na{im

mislima, se}awima i

pri~ama.

Wegovi najmiliji: supruga BELA,

sinovi NE[O i MLA\O sa porodicama.

RADOJKO

MILO[EVI]iz Parmenca

Dana 30. decembra 2013.

godine navr{ava se

GODINU DANA

od kako nije sa nama

na{ dragi

Ostala je qubav koju smrt na

prekida i tuga koju vreme ne

le~i.

TVOJA PORODICA:

supruga MACA, k}erka RADA i sin MILAN

sa porodicama.upl.

Prijateqi i ro|aci }e te pamti-

ti po dobroti i plemenitosti.

Tvojoj deci i suprugu ostale su velika tuga i prazni-

na.

Nema vi{e qubavi, ne`nosti i podr{ke koje si nam

pru`ala svakodnevno.

@ive}e{ zauvek u na{im srcima.

TVOJA PORODICA16744

Nikada ne}emo prona}i

dovoqno dobre re~i da ti iska`emo svu qubav

i zahvalnost ba{ onako kako zaslu`uje{.

Volimo te i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJIupl.

Dve godine nisi sa nama, ali si

u na{im mislima.

Puno nam nedostaje{.

TVOJI:

majka ZORA, sestra LENA i sestri} NEMAWA

16748

S qubavqu i ponosom te se se}amo.

Sin Qubi{a sa porodicom16753

Plemenite du{e ve~no

`ive, nijedno vreme ne mo`e

da izbri{e bol i se}awe na

tebe.

Kormilar na{eg

porodi~nog broda raspao se

tra`e}i mir koji }e ga

mo`da na}i.

Tvoja BUCKA sa decom.upl.

Pro{lo je {est godina, pro}i}e jo{

mnogo, se}awe na tebe nikad ne}e.

Mnogima je Nova godina najveseliji

dan, a nama najtu`niji jer si nas

napustio zauvek. Ka`u da vreme le~i sve, a istina je da te

samo nau~i da `ivi{ s tim bolom.

Ti postoji{ u svakoj na{oj suzi koja padne, u svakom trenu

kad ti ime izgovorimo.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju a zauvek u srcima

najmilijih: supruge MILOMIRKE, }erki ZORICE

i VESNE, zeta MLADENA, unuke NATA[E, unuka

NEBOJ[E i snaje KSENIJE.16749

^ITUQE

28. decembra 2013. navr{ava se DESET GODINA

otkako nije sa nama na{ sin, brat i ujak

ZORAN

KAPLANOVI]iz Kowevi}a

ro|en 1966. godine

25 GODINA

nije sa nama na{ voqeni

MILAN

ROQEVI]30. 12. 1988 - 30. 12. 2013.

JEVREM

\OKI]

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{oj dragoj majci, baki i svekrvi

DOBRILI

GOJI

STANOJEVI]1938 - 2013.

VERA

VU^I]EVI]30. 12. 2001 - 30. 12. 2013.

Seti se, Gospode, usnulih slugu i slu{kiwe Tvoje

2. januara 2014. godine bi}e 66 ro|endan mom sinu

DRAGOQUBU

ZLATI]U

30. 12. 2013. navr{ava se DEVET GODINA od kako

nije sa nama na{a voqena

RADMILA

RADA

TODOROVI]

[ELOVI]I

ZORAN VUJINOVI]iz Mr{inaca

28. 12. 1991 - 28. 12. 2013.

ZORAN VUJINOVI]iz Mr{inaca

28. 12. 1991 - 28. 12. 2013.

STANISLAV NIKOLI]31. 12. 2009 - 31. 12. 2013.

VOJKO RADULOVI]iz Rakove

6. 1. 2004 - 6. 1. 2014.

26. 12. 2013. navr{ila seGODINA DANA

od kada nije sa nama

DRAGOVANDAMQANOVI]

ANO^KA

62 PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE

NAREDNI BROJ ^A^ANSKOG GLASA IZLAZI

U PETAK 10. JANUARA 2014.

Ka`u da vreme le~i sve, da }e posle

mnogo godina na{ bol biti mawi.

Ali, nije tako. @eleo si porodicu, dom...Za{to?

Otac MILAN i brat DRAGAN sa porodicom.16740

^esto se pitamo da li je ba{ tako. Ne,

nije moralo. Oti{ao si Ti a ubrzo

posle tebe i mama.

Mnogo nam nedostaje{.

Sestre NADA i VERA sa porodicama.16741

UVEK SI U NA[IM MISLIMA.

RADE i DAJANA16737

Nezaboravqen od nas `ive}e{ ve~no.

Mirno po~ivaj Ane.

TVOJI: supruga RADOVINKA, sin \OR\E,

unuk LUKA, snaha DANIJELA

Deset godina je pro{lo kako nisi sa

nama. Uspomenu na tebe ~uva tvoja

porodica.

Supruga DA[INKA i sin PREVISLAV

sa porodicom.16742

Dragi sine, oprosti mi vi{e nemam snage da se nosim sa

bolom u du{i.

Voqeni nikad ne umiru dok ima ko da ih voli.

Tvoja majka DANICA16744

Du{a me boli, srce kuca, kuca}e dok sam `iva za Vas.

Tu`na do groba Va{a MIRKA16730

RADE[ele moj

GORANsine moj

Vreme ne ubla`ava tugu i bol za tobom.

Sve vi{e nam nedostaje{.

S' ponosom i qubavqu nosimo te u na{im srcima.

Tvoja majka MILICA i brat RAJKO16725

JOVA[EVI]koji usnu{e u pravoslavnoj veri, u nadi vaskrsewa u

`ivot ve~ni. Upokoj ih, Bo`e na{, tamo gde sija svet-

lost lica Tvoga. Tebi slava sada i svagda. Amin!

]erke i sestre ZORA i RU@A sa porodicama16738

MILANA2000-2013.

BOSIQKE2009-2013.

ZORANA2010-2013.

@ivimo u ti{ini i bolu. Prazno

je i hladno bez tebe draga na{a

majko, svima nam nedostaje{.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u ~etvrtak, 2.

januara 2014. godine u 13 ~asova na Gradskom grobqu u

^a~ku obele`iti tu`nih 40 dana od kako nisi sa nama.

Tuguju: sinovi Aleksandar i Nenad, snaje Vesna

i Zorica, unuke Ana, Milena i Kristina

Nedostaje{ nam mnogo.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji:

\OR\E, KATARINA i QIQANA16736

Tata,

Jedino je bolest bila ja~a od tebe.

Hvala ti {to si postojao.

Tvoja VESNA sa SAVOM i RADOM16735

Deset godina nisi sa nama, ali

si u na{im mislima i srcima.

Puno nam nedostaje{.

Svojom plemenitom du{om

zaslu`io si ve~nu qubav i se}awe.

TVOJI NAJMILIJI: otac RISTO,

majka MILICA, sestra OLGICA,

sestri~ine JELENA i MARIJA i zet BOBAN16734

Tvoju beskrajnu qubav, plemeni-

tost i dobrotu ~uvamo od zabora-

va.

TVOJI NAJMILIJI: brat STOJAN, snaja NACA

i bratanac NENAD sa porodicom.

16742

Vreme koje je pro{lo nije umawilo

bol i se}awe na tebe.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJA k}erka MILKA sa porodicom

VOJKO RADULOVI]iz Rakove

6. 1. 2004 - 6. 1. 2014.

^ITUQE

SE]AWE NA NA[E DRAGE

DRAGOQUB - GARI1994 - 2014

MILESA1997 - 2014

MIODRAG1996 - 2014

Dana 2. januara 2014. navr{avaju se DVE GODINE od

smrti na{eg dragog

DU[ANA

MARTINOVI]A

1. januar 2004 - 1. januar 2014.

TOMISLAV

TOMO

\UR\EVI]

SE]AWE

31. 12. 2006 - 31. 12. 2013.

Dana 31. 12. 2013. navr{ava se

SEDAM GODINA od kako nije

sa nama na{ dragi

MANOJLOMANE

TATALOVI]

SE]AWE

29. 12. 1989 - 29. 12. 2013.

Dvadeset ~etiri godine pro|e,

kao da je ju~e bilo.

Vreme ne ubla`ava bol za tobom.

Sa ponosom i tugom ~uvamo te u

na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: majka MILENA, otac

DRAGAN, supruga SLAVICA, sin DRAGAN, }erka

MIMA sa porodicom i brat QUBO sa porodicom.16716

ZORAN

TANASKOVI]

TANE

Dana 31. 12. 2013. navr{ava se GODINA DANA

otkako nije sa nama voqeni otac i suprug

S' ponosom pamtimo wegovu dobrotu, snagu i plemeni-

tost.

Supruga CANA i k}erka ANA16712

NOVICA

NOVI^I]

28. 12. 2013. navr{ava se DESET GODINA

kako nije sa nama na{a majka

Sa ponosom i neizmernom qubavqu ~uvamo te

u na{im srcima.

QUBICA, DRAGICA i CICA16713

GINA NIKI]

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE 63

Oti{li, a ostali zauvek, s nama, u nama.

Sve te godine greje nas i ~uva wihova qubav.

A sad nam je jo{ potrebnija.

Ka}a i Mile sa decomupl.

Pre ~etrdeset godina oti{ao je na{

tata

a pre {est godina oti{la je i na{a

mama

SRETEN BO[KOVI] RADA BO[KOVI]

Dragi Mane, prolaze dani, meseci, godine, a ni jedan

bez se}awa na Tebe.

Traja}e{ u na{im srcima i mislima dok i mi `ivimo

i postojimo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga VERA,

deca QIQANA i MILAN sa porodicama.16732

Navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

Toma.

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji: supruga sa

decom.16731

Bol nije u re~ima nego u srcu gde }e{ ostati zauvek

voqen i nikad zaboravqen.

Tvoja sestra LELA16714

RAJKOVI]S' QUBAVQU I TUGOM ^UVAMO USPOMENU NA WIH.

PORODICA RAJKOVI] IZ KOWEVI]A16750

PETAK 27. DECEMBAR 2013. GODINE