Sremska poljoprivreda broj 30 27. decembar 2013

U OVOM BROJU

Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:[email protected], www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina II • Broj 30 • 27. decembar 2013. • cena 40 dinara

SUMIRANI AGRARNI REZULTATI:

Dobri prinosi, prazni novčanici!

Strana 4.

ŠIĐANI PRIPREMAJU SVINJOKOLJ I VINIJADU:

Ciljno tržište – Slovenija

Strana 20.

Od 16. 12. do 20. 12. 2013.

• Pad cene kukuruza

• Stabilna cena pšenice

• Dešavanja na svetskim berzama

SMS MALI OGLASI 064/1629-737

Ši rom Sre ma tra je tra di ci o nal ni svi njo kolj. Na sve stra-ne di mi se is pod ora ni ja, tr pe ze su pu ne sve žeg me sa i pre ra đe vi na, a pu šni ce srem skih do ma ći na na čič ka ne

ko ba si ca ma i ku le nom.Jed na od fo to gra fi ja ko je bu de ape tit, sni mlje na je u do ma-

ćin stvu Mi len ka Pe ri ća, ve te ri na ra iz Srem ske Mi tro vi ce. S. P.

Fo to

: M

. M

i le u sn

ić

DOMAĆINSKI

POKLON ČITAOCIMA:

Kalendar za 2014. godinu!

Srećni novogodišnji i božićni praznici!

Naredni broj „Sremske poljoprivrede“ izlazi u petak, 17. januara 2014. godine

2 27. decembar 2013.

OSNIVAČ I IZDAVAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • DIREKTOR: Dragan Đorđević

• GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Živan Negovanović • UREDNIK IZDANJA: Dragan Ćosić • DIREKTOR MARKETINGA: Zlatko Zrilić TEHNIČKI UREDNIK: Marko Zrilić • RE DAK CI JA: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Du šan Po zna no vić, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MARKETING: 064/16-29-737 • ŠTAMPARIJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: [email protected]/FAX: 022/610-144

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

AK TU EL NO STI

Pot pred sed nik Vla de AP Voj-vo di ne i po kra jin ski se kre-tar za po ljo pri vre du, vo do-

pri vre du i šu mar stvo Go ran Je šić odr žao je kon fe ren ci ju za no vi-na re, na ko joj je pred sta vio po-če tak us po sta vlja nje pro stor no in for ma ci o nog si ste ma za po ljo-pri vre du na te ri to ri ji AP Voj vo di-ne (GIS). Ovaj si stem pri ku plja, ob je di nju je, ana li zi ra i di stri bu i ra pro stor ne po dat ke od zna ča ja za po ljo pri vre du Voj vo di ne i na la zi se na in ter net pre zen ta ci ji Po kra-jin skog se kre ta ri ja ta za po ljo pri-vre du.

Pot pred sed nik Vla de Voj vo di-ne Go ran Je šić je na gla sio da GIS si stem omo gu ća va pot pu no no vi na čin obez be đi va nja tran spa rent-no sti ra da dr žav nih i dru gih jav-nih in sti tu ci ja. - To je je din stven na čin da se kon tro li še na čin utro-ška jav nih sred sta va. Sva ki gra-

đa nin mo že, pre ko in ter net saj ta, na ma pi Voj vo di ne da "klik ne" na od re đe nu tač ku, da vi di o kom

kon kur su se ra di, ko li ko je pa ra za ne ki pro je kat opre de lje no, kao što su, na pri mer, za štit ne mre-

že, si ste mi za na vod nja va nje, ne ki obje kat za sto ča rat svo i da vi di sli ke sa te po zi ci je", re kao je Go ran Je šić.

Raz lo zi sa im pe lem ta ci ju ovog si ste ma su ne do sta tak ažur-nih po da ta ka sa te re na, kon tro-la ra da po ljo pri vred nih struč nih slu žbi, kon tro la i tran spa ret nost fi nan sij skih sred sta va ko je Se-kre te ri jat pla si ra kroz kon kur se, kon tro la ra da in spek cij ske slu žbe (šu mar sko-lov na i vo do pri vred na in spek ci ja), do stup nost in for ma-ci je sa te re na u re al nom vre me nu u slu ča ju in ci dent nih si tu a ci ja i po ve ća nje efi ka sno sti, pro duk tiv-no sti i tran spa ret no sti ra da.

Pre ma re či ma Je ši ća, GIS si-stem po ma že efi ka sni jem ra du i ubra za va nju mno gih pro ce du ra, na pri mer, iz da va nja vo do pri vred-nih uslo va, ko ji su ve o ma va žni, jer uz sva ku gra đe vin sku do zvo-

lu, idu i vo do pri vred ni uslo vi. - Na ma GIS po ma že da br zo

do bi je mo in for ma ci je o tra že noj lo ka ci ji, da ima mo kroz plan ska do ku men ta opi sa nu tu lo ka ci-ju, da iz to ga iz vu če mo vr lo br zo pret hod ne uslo ve za gra đe vin sku do zvo lu - re kao je Je šić.

Na pres kon fe ren ci ji su pre zen-to va ni po da ci do bi je ni da ljin skom de tek ci jom, ko ji se od no se na se-tve nu struk tu ru. Ovaj si stem će sva ke go di ne obez be đi va ti tač ne po dat ke o za se ja nim po vr ši na-ma naj bit ni jim ra tar skim kul tu ra-ma. Na taj na čin se omo gu ća va ju re al ni uslo vi za pla ni ra nje me ra agrar ne po li ti ke i ni vo po treb nih in ve sti ci ja u po ljo pri vre di.

Pro je kat je ra đen u sa rad nji sa Fa kul te tom teh nič kih na u ka u No vom Sa du.

S. P.

Si va eko no mi ja pri sut na je u svim seg men ti ma dru štva i po tre ban je je din stven pro-

gram ka ko bi se ona eli mi ni sa la, re kao je mi ni star Gla mo čić na okru-glom sto lu "Si va eko no mi ja Nul ta to le ran ci ja, od pro kla ma ci je do re-a li za ci je" ko ji je NIN or ga ni zo vao u ho te lu Ha jat.

Pre ma re či ma Gla mo či ća, si va eko no mi ja je ve li ki pro blem i Sr bi ja ni je do volj no in sti tu ci o nal no ni mo-ral no ja ka da se su prot sta vi ne le gal-nim to ko vi ma nov ca, ro be i uslu ga. On je uka zao da se na tr žni ca ma u Sr bi ji osim uobi ča je nih pro iz vo da, tr gu je i uljem, su ho me san tim pro-iz vo di ma, kao i ino stra nom ro bom ko ja se "le gal no" pro da je i da se ti pro iz vo di pro da ju po ni žoj ce ni, ali da su sum nji vog kva li te ta.

- Ni sam pro tiv to ga, već oni tre-ba da se le ga li zu ju i uđu u le gal ne to ko ve - re kao je Gla mo čić i do dao da u Sr bi ji ima vi še od 400 pi ja ca sa 70.000 pro daj nih me sta i tu ra di

oko 100.000 lju di, a ukup na vred-nost pro me ta sa mo po ljo pri vred nih pro iz vo da na pi ja ca ma iz no si sko ro 300 mi li o na evra go di šnje.

- Mo ra mo tr žni cu da vra ti mo ta-mo gde je ne ka da bi la, ona mo ra da bu de ogle da lo do bre po ljo pri vred ne prak se - na veo je mi ni star Gla mo-čić.

Po red tr žni ce, ve li ki deo si ve eko no mi je ve zan je i za tr go vi nu sa sto kom, za na kup ce, ob ja snio je Gla mo čić i do dao da ile gal ni to ko vi idu ka Bo sni i Her ce go vi ni i ka Ko-so vu gde se gu bi do sta nov ca. On je na po me nuo da se si va eko no mi ja be le ži i u ne le gal noj tr go vi ni du va-na, se zon skom za po šlja va nju rad ne sna ge, kao i da pro ble ma ima sa ko ri šće njem pri rod nih re su sra, ko ji se, ka ko je re kao, jef ti no pro da ju.

Mi ni star Gla mo čić za klju čio je da je va žna ka zne na po li ti ka ka ko bi se lju di de mo ti vi sa li da se ba ve si vom eko no mi jom.

S. P.

Re zul ta ti po pi sa po ljo pri ve de u Sr bi ji u ne kim seg men ti ma su ap so lut no po ra ža va ju ći, ali su

re al ni i pred sta vlja ju alarm na bu-dil ni ku, oce nio je mi ni star po ljo pri-vre de Dra gan Gla mo čić.

Po sled nji po pis po ljo pri vre de spro ve den je 1960. go di ne. Da nas je, na kon po la ve ka, po ka zao da su no si o ci po ro dič nih po ljo pri vred nih ga zdin sta va sve sta ri ji (u pro se ku 59 go di na), a po ljo pri vred na me-ha ni za ci ja za sta re la, re kao je Gla-mo čić na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je.

- Naj no vi ji re al ni po da ci o sta-nju po ljo pri vre de u Sr bi ji ve o ma su zna čaj ni za re sor no mi ni star stvo, jer sa da ima mo uvid u kom plet nu sli ku i do bru osno vu za pra će nje, oce nu i pla ni ra nje bu du će agrar ne po li ti ke“, ob ja snio je mi ni star Gla-mo čić i do dao da ovi po da ci sti žu u od lu ču ju ćem tre nut ku, uoči po čet ka pre go vo ra sa EU u ja nu a ru 2014. go di ne.

- Ovi re zul ta ti omo gu ći će i re a li-za ci ju di rekt ne fi nan sij ske po dr ške po ljo pri vred nim pro iz vo đa či ma kroz ko ri šće nje sred sta va iz pred pri stup-nih fon do va Evrop ske uni je - re kao je mi ni star Gla mo čić.

On je za klju čio da sa mo ako svi za jed no da mo mak si mum ka ko bi

ob no vi li za pu šte na se o ska do ma-ćin stva, mo že mo od se la stvo ri ti am bi jent u ko jem mo že da se ži vi ži vot do sto jan čo ve ka sa vre me nog do ba.

Di rek tor Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vić pod-se tio je da je po pis po ljo pri vre de u Sr bi ji, spro ve den od 1. ok to bra do 15. de cem bra 2012, uz po dr šku EU.

Po da ci go vo re da u Sr bi ji ima 631.552 po ljo pri vred nih ga zdin sta-va, ukup na po vr ši na po ljo pri vred-nog ze mlji šta je 3.861.477 hek ta ra, a broj čla no va i stal no za po sle nih na ga zdin stvi ma je 1.442.628.

U Sr bi ji ima 908.102 go ve da, 3.407.318 svi nja, 1.736.440 ova-ca, 231.837 ko za, 26.711.220 ži vi-ne, 665.022 ko šni ca pče la, 410.894 trak to ra.

Po pi som je evi den ti ra no i 108.230 do ma ćin sta va ko ja se ba ve po ljo pri-vred nom pro iz vod njom za sop stve-ne po tre be, od no sno ne is pu nja va ju uslov za po ljo pri vred no ga zdin stvo i ras po la žu sa 45.000 hek ta ra.

Pri pre ma i spro vo đe nje Po pi sa po ljo pri vre de 2012. go di ne re a li-zo va na je u sa rad nji Mi ni star stva po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri-vre de i Re pu blič kog za vo da za sta ti-sti ku. S. P.

BE O GRAD • RE ZUL TA TI PO PI SA PO LJO PRI VRE DE

Po sled nji alarm !No si o ci po ro dič nih po ljo pri vred nih ga zdin sta va sve sta ri ji, u pro se ku 59 go di na, a po ljo pri vred na me ha ni za ci ja za sta re la

Dra gan Vuk mi ro vić i Dra gan Gla mo čić

BE O GRAD • MI NI STAR PO LJO PRI VRE DE DRA GAN GLA MO ČIĆ:

Eli mi ni sa ti si vu eko no mi juPo red tr žni ce, ve li ki deo si ve eko no mi je ve zan je i za tr go vi nu sa sto kom, a ile gal ni to ko vi idu ka Bo sni i Her ce go vi ni i ka Ko so vu gde se gu bi do sta nov ca

NO VI SAD • PRO STOR NO IN FOR MA CI O NI SI STEM ZA PO LJO PRI VRE DU NA TE RI TO RI JI VOJ VO DI NE

"Kli kom" u kon tro lu utro ška jav nih sred sta vaOvaj si stem će obez be đi va ti i tač ne po dat ke o za se ja nim po vr ši na ma naj bit ni jim ra tar skim kul tu ra ma pa se ta ko omo gu ća va ju re al ni uslo vi za pla ni ra nje me ra agrar ne po li ti ke i ni vo po treb nih in ve sti ci ja u po ljo pri vre di

Sa pre zen ta ci je GIS-a

327. decembar 2013.

AK TU EL NO STI

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

U Sr bi ji će ove go di ne bi ti pro iz ve de no oko 9.000 to-na me da. Sa mo za pr vih

je da na est me se ci u svet je iz ve ze-no 3.013 to na me da. I pro iz vod nja i iz voz su znat no bo lji ne go pro šle go di ne. Pre ma po sled njem po pi-su po ljo pri vre de, u Sr bi ji ima vi še od 650.000 ko šni ca. Ovo je iz me đu ota log is tak nu to na sed ni ci Gru pa ci-je za pče lar stvo Udru že nja za po ljo-pri vre du i pre hram be nu i du van sku in du stri ju i vo do pri vre du Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS).

- Pre ma re zul ta ti ma naj no vi jeg po pi sa u po ljo pri vre di Sr bi je, mi sad ima mo čak za 50 od sto vi še ko šni ca ne go što je to bi lo ra ni je, is ta kla je Mir ja na Mi šče vić, sa vet-nik u Udru že nju za po ljo pri vre du i pre hram be nu in du stri ju PKS.- Naš med je kva li te tan i tra žen u sve tu, a naj bo lja po tvr da je da smo do kra-ja ok to bra ove go di ne iz ve zli me da u vred nso ti od 11 mi li o na do la ra, a uvoz je bio sa mo 113.000 do la ra.

Med je kva li te tan i mo že mo u svet iz ve sti sve što pro iz ve de mo, na gla sio je pred sed nik Sa ve za pče-lar skih or ga ni za ci ja Sr bi je Ro do-ljub Ži va di no vić. U okvi ru udru-že nja SPOS-a ima mo oko 8.800 čla no va, a po sled nji re zul ta ti po pi sa pri ka zu ju da je tu i oko 455.000 ko-šni ca. Ka da je reč o ce ni, je dan ki-lo gram ba gre mo vog me da u ot ku pu pro iz vo đa ču je pla ćan 3,7 evra, a sun co kre to vog 2,2 evra. Pro iz vod-nja me da po sta je sve pro fi ta bil ni je za ni ma nje. To me do pri no si i kva li tet na šeg me da ko ji se sve vi še iz vo zi.

Re zul tat ta kvog ra da i or ga ni zo-va nja je da smo u okvi ru IPA pro-gra ma Evrop ske uni je za Sr bi ju, kro zu sa rad nju sa Raz voj nim agen-ci jom (ADA) iz Austri je do bi li pro-je kat ,,So ci jal no – eko nom ski raz-voj Du nav ske re gi je u Sr bi ji'' gde je ras pi san kon kurs za bes po vrat na sred stva. SPOS je kon ku ri sao i do-bio no vac za pro je kat “Re ka me da''. Ukup na vred nost ovog pro jek ta

je 218.988 evra. Od to ga EU uče-stvu je sa 167.460 evra, a SPOS sa 51.527 evra.

Pro iz vo đa či me da, or ga ni zo va-ni u Gru pa ci ju pri PKS, uka za li su i na po ja vu fal si fi ka ta na tr ži štu, ko-ji su nu de po znat no ni žoj ce ni od ori gi nal nog pro iz vo da. Ka ko bi se odr ža la i po ve ća la kva li tet na pro iz-vod nja me da na me nje na do ma ćem i stra nom tr ži štu, oni su za tra ži li od nad le žnih or ga na da se za šti ti nji-ho va pro iz vod nja. Kroz or ga ni zo van na stup i kon tro lu pro da je me da, ka ko u ze mlji ta ko i u sve tu, kroz or ga ni za ci ju SPOS-a, do sa da ni je ot kri ven ni je dan fal si fi kat u iz vo zu. Gru pa ci ja za pče lar stvo i pro iz vod-nju me da ne po dr ža va ga je nje GM kul tu ra u Sr bi ji jer bi to ugro zi lo iz-voz me da u EU.

Sr bi ja se na la zi na po sled njem me stu u Evro pi po po tro šnji me-da. Pro seč no tro ši mo oko 500 gra-ma go di šnje po jed nom sta nov ni-ku, na veo je dr Mi ća Mla de no vić, pro fe sor Po ljo pri vred nog fa kul te ta u Ze mu nu. Naš med se u Evro pi tra ži jer je kva li te tan, ne ma sa dr ža ja ge-net ski mo di fi ko va nih or ga ni za ma ni an ti bi o ti ka.

Šta sve po ljo pri vre du Sr bi je oče-ku je po sle 1. ja nu a ra 2014. go di ne, pro iz vo đa če me da je upo znao Ne-nad Bu di mo vić, se kre tar Udru že-nja za po ljo pri ve du i pre hram be nu in du stri ju Pri vred ne ko mo re Sr bi je. On je is ta kao da je u pre go vo ri ma, ka da je po ljo pri vre da i pre hram be na in du stri ja u pi ta nju, PKS pre po zna-ta kao part ner ko ji će ak tiv no uče-stvo va ti u po bolj ša nju pri vred nog am bi jen ta, ka ko bi se mak si mal no is ko ri sti li po ten ci ja li ko je ima mo u svim de lat no sti ma ove pri vred ne gra ne.

B. Gu lan

U od no su na pro šlu, ove go-di ne pe ći nač ki sto ča ri bi li su da le ko za in te re so va ni ji

za ostva ri va nje pra va na pod sti caj-na sr ted stva u sto čar stvu. Po sred-stvom Agen ci je za raz voj op šti ne Pe ćin ci za podstci caj na sred stva za tov svi nja i ju na di pod ne to je du plo vi še zah te va. Sko ro po lo vi na njih je zah te ve pod ne la pr vi put. Me đu tim, ro ko vi za pod no še nje za htve va za pod sti ca je za 2013. go di nu is ti ču i to za svi nje i jag njad s 31. de cem-brom ove go di ne, dok rok za pod-no še nje zah te va za tov ju na di tra je do 31. ja nu a ra 2014. go di ne.

An dri ja na Ra doj čić, iz Agen ci je za raz voj op šti ne Pa e ćin ci pod se ća da sto ča ri uz zah tav za ostva ri va-nje pod sti ca ja za tov svi nja pod no-se ko pi ju pri jem ni ce za pre da ta gr la od stra ne kla ni ce i ko pi ju uve re nja o zdrav stve nom sta nju ži vo ti nja, ove re nom od stra ne nad le žnog ve-te ri nar skog in spek to ra, dok se uz zah tev za ostva ri va nje pod sti ca ja za go ve da pod no si ko pi ja pa so ša i iz vod iz evi den ci je o re gi stra ci ji ga zdin stva i bro ju ži vo ti nja na ga-zdin stvu iz cen tral ne ba ze po da ta ka o obe le ža va nju ži vo ti nja iz da te od stra ne ovla šće ne ve te ri nar ske or ga-ni za ci je u skla du sa za ko nom ko jim

se ure đu je ve te ri nar stvo.S ob zi rom da rok za pod no še nje

zah te va za pod sti ca je za tov ju na di is ti če kra jem ja nu a ra sle de će go di-ne, An dri ja na Ra doj čić ka že da, ko još ni je pod neo zah tev, po treb ne obraz ce mo že do bi ti u Agen ci ji za raz voj gde će ih rad nik Agen ci je i po pu ni ti na osno vu do sta vlje ne do-ku men ta ci je. Po pu nje ni zah te vi se

ša lju Upra vi za agrar na pla ća nja u Šap cu, a sve po treb ne in for ma ci je (za one ko ji još ni su pod ne li zeh-te ve) se mo gu do bi ti u Agen ci ji za raz voj op šti ne Pe ćin ci ( u kan ce la ri-ji 14 ili na te le fon: 022/400 -752). Za kon o pod sti ca ji ma u po ljo pri-vre di i ru ral nom raz vo ju od re dio je iz no se pod sti ca ja, ali na čin ostva-ri va nja tog pra va bli že se utvr đu je

Pe a vil ni kom re sor nog mi ni star stva. Sto ča ri pod sti caj na sred stva do bi ja-ju po odo bre nju, od no sno do bi ja nju re še nja o odo bre nju.

- Uoče no je da je ove go di ne oko po lo vi ne sto ča ra zah te ve za pod sti-ca je za tov svi nja, ju na di i jag nja di pod ne lo pr vi put i da je da le ko ve-će in te re so va nje u od no su na pro šlu go di nu. Za tov ju na di ima ju još ceo ja nu ar da pod ne su zah te ve. Po ljo ri-vred ni ci ko ji su zah ta ve pod ne li za 2012.go di nu i ostva ri li pod sti caj na sred stva, du žni su da do 31. mar-ta 2014. go di ne Upra vi za agrar na pla ća nja pod ne su pri jem ni cu od kla ni ce za pre da ta gr la, ove re nu od stra ne nad le žnog ve te ri nar skog in spek to ra i ko pi ju zdrav stve nog uve re nja ju na di, ta ko đe ove re nu od stra ne ve te ri nar skog in spek to ra iz raz lo ga da se ne bi de si lo da im ga-zdin stvo bu de sta vlje no u pa si van sta tus i da ne bi mo ra li vra ti ti do-bi je na pod sti caj na sred stva. Ta ko-đe, za ovaj pro pust pred vi đe ne su i nov ča ne ka zne, re ci mo za fi zič ko li ce od 20.000 do 150.000 di na ra – ob ja šnja va An dri ja na Ra doj čić i na gla ša va da po ljo pri vred ni ci kon-sul ta ci je i svu neo p ho du po moć oko pri jem ni ce mo gu do bi ti u Agen ci ji za raz voj op šti ne Pe ćin ci.

Po ljo pri vred nik iz Oga ra Zo ran Sta ni sa vlje vić, ko ga smo za te kli da po pu nja va obra zac zah te va, ka že da je pro šle go di ne za ka snio s pre da jom zah te va i da ni je ostva rio pod sti ca je, ali za to se na da da će ove go di ne us-pe ti da to ostva ri.

- Dr ži mo krup nu i sit nu sto ku. To-vi mo svi nje i ju nad. Sa da sam do šao da pod ne sem zah tev za svi nje i ju-nad. Pro šle go di ne sam za ka snio s pri ja vom ju na di i od bi jen sam. Na-dam se da sam ove go di ne sve ura dio na vre me i da ne ću bi ti od bi jen. Mo gu vam re ći da sam za do vo ljan s ce nom tov nih ju na di a za tov ne svi nje, mi-slim da je ma la ce na – ka že Sta ni-sa vlje vić po ljo pri vred nik iz Oga ra ko-ji, ka ko sam re če pri pa da sred njem po ljo pri vred nom ga zdin stvu i ba vi se ra tar stvom i sto čar stvom. Za sto ku, uglav nom pro iz ve de hra nu, a ono što ne do sta je, do ku pi. Ka že, mo že da se pri stoj no ži vi od ovog po sla, ma da bi, po nje mu sub ven ci je tre ba le da bu-du ve će.

– Tre ba li bi da da ju ne ku ga ran ci-ju na ce ne po ljo pri vred nih pro iz vo-da, da se ne de ša va ju ti na gli pre o-kre ti, kao na pri mer kod ce ne sun-co kre ta - mi šlje nja je Oga rac Zo ran Sta ni sa vlje vić.

G. Maj sto ro vić

U Sr bi ji ne ma do volj no vak-ci na za su zbi ja nje bo le-sti kod svi nja, pre sve ga,

bo le sti ,,Mor bus Aujezky''. Po ja va ove bo le sti uti ca la bi na sma nje-nje i ona ko de set ko va nog stoč nog fon da. Naj u gro že ni ja je Voj vo di na, na či jim far ma ma in du strij skog ti pa se na la zi od 500 pa do 5.000 svi-nja, sa bro jem pra sa di od 11.000 do 110.000 po far mi. Već vi še de-ce ni ja se spro vo di vak ci na ci ja i za-šti ta to va od ,,Auje ski je ve'' bo le sti. Me đu tim, po što vak ci ne ni je bi lo na tr ži štu mno ge far me su pre ki nu le vak ci na ci ju još po čet kom, ove go di-ne. S ob zi rom da je vi rus i da lje pri-su tan na svim far ma ma, uko li ko bi do šlo do ši re po ja ve bo le sti, na sta-le bi ve li ke šte te od ugi nu ća svi nja. Zbog to ga je po treb no hit no da se stvo re uslo vi za kon ti nu i ra no snab-de va nje tr ži šta Sr bi je neo p hod nom vak ci nom. Ovo je iz me đu osta log kon sta to va no na sed ni ci Gru pa ci je ve te ri nar skih slu žbi pri pri vred nim su bjek ti ma ko ji se ba ve sto čar skom pro iz vod njom Udru že nja za po ljo-pri vre du i pre hram be nu in du stri ju Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS).

Po seb no se is ti če da su u obla-sti zdrav stve ne za šti te svi nja va že ći pro pi si ili za sta re li ili ih ne ma. Ima-ju ći u vi du da se, bez ob zi ra na ob lik or ga ni zo va nja i svo ji ne far mi ra di o or ga ni za ci ja ma ko je oba vlja ju de-lat no sti od po seb nog jav nog in te-re sa, a to je za šti ta zdra vlja ži vo-ti nja, po treb ne su hit ne me re da se spre či even tu al na po ja va i ši re nje ove bo le sti, ka že Ja sna Stev no vić, sa mo stal ni sa vet nik u Udru že nju za po ljo pri vre du i pre hram be nu in du-stri ju PKS.

Vak ci ne sa da u Sr bi ji ne ma. Do-zvo lu za uvoz ima za stup nik ,,Mar-lo far ma''. Za po če tak se ugo vo ri lo oko 3.000 do za, ka že Slav ko Ro šul

iz ,,Mar lo far me''. Ve li mir Mi ka lač ki, di rek tor ve te ri nar ske slu žbe u PIK ,,Be čej'', is ti če da je pred vi đe na ko-li či na za ovaj ovaj pr vi uvoz, ne do-volj na za po tre be far mi svi nja. Od-no sno, to je do volj no sa mo za jed nu osred nju far mu ovog tre nut ka.

Rad mi la Mar ti no va, di rek tor ve-te ri nar ske slu žbe na fir mi ,,Po be da'' u Bač koj To po li, pred lo ži la je da se pro iz vod nja vak ci ne omo gu ći Ve te-ri nar skom za vo du Su bo ti ca, jer će se ta ko ona ve o ma br zo po ja vi ti na tr ži štu. Ina če, Ve te ri nar ski za-vod u Su bo ti ci je ostao je di ni do-ma ći pro iz vo đač ovih vak ci na. Po re či ma Ne na da Bu di mo vi ća, se-kre ta ra Udru že nja za po ljo pri vre-du i pre hram be nu in du stri ju PKS, do ne sta ši ce vak ci na i dru gih le-ko va za ži vo ti nje do šlo je sa ga-še njem Ve te ri nar skog za vo da u Ze mu nu. Di rek tor ve te ri nar skog sek to ra Agen ci je za le ko ve i me-di cin ska sred stva Sr bi je, Gor da na Žu gić , ka že da je ne sta ši ca vak ci-na po sta la pro blem ne sa mo Sr bi-je, već i re gi o na. Za to je po treb na i hit na ak ci ja dr ža ve, ka ko ne bi do šlo do ma sov nog ugi nu ća i ona-ko sma nje nog bro ja svi nja u do ma-ćim obo ri ma.

B. Gu lan

PE ĆIN CI • IS TI ČU RO KO VI ZA POD NO ŠE NJE ZAH TE VA ZA POD STI CA JE U STO ČAR SA TVU

Ve li ko in te re so va nje za pod sti caj na sred stvaZah te vi za pod sti caj na sred stva za tov ju na di mo gu se pod ne ti do 31.ja nu a ra 2014. go di ne

Po pu nja va nje zah te va: An dri ja na Ra doj čić i Zo ran Sta ni sa vlje vić

BE O GRAD • MED IZ SR BI JE TRA ŽEN U SVE TU

Re ka me da te če u iz vozSa vez pče lar skih or ga ni za ci ja Sr bi je no si lac pro je ka ta „Re ka me da'', ko ju fi nan si ra EU sa vi še od 167.500 evra

Po po tro šnji me da, Sr bi ja na po sled njem me stu u Evro pi

BE O GRAD • NE MA VAK CI NE ZA SU ZBI JA NJE BO LE STI SVI NJA

Po treb na br za re ak ci ja dr ža ve

Svi nje osta le bez vak ci ne


AKTUELNOSTI

U pro iz vod nom smi slu, go-di na ko ja je na iz ma ku, za po ljo pri vred ni ke bi la

je bo lja od pret hod ne go di ne. Ovo se od no si na vre men ske uslo ve ko ji su pra ti li ra ta re, ali su 2013. go di-nu ka rak te ri sa le ne po volj ne ot kup-ne ce ne po ljo pri vred nih pro iz vo da, po seb no na po čet ku že tve i ber be, ka da se ve li ka ve ći na njih i od lu ču je za pro da ju. Ipak, u od no su na su-šnu 2012. go di nu, ova go di na za ra-ta re u Sre mu osta će u se ća nju kao go di na u ko joj je ostva ren pri nos pše ni ce na ni vou onih ko ji su ostva-ri va ni de ve de se tih go di na pro šlog ve ka, ta kvi su bi li i pri no si sun co-kre ta i še ćer ne re pe, dok su za be-le že ni pod ba ča ji u pri no si ma so je i do ne kle ku ku ru za.

Ovo je oce nje no na za jed nič koj sed ni ci Od bo ra Udru že nja za agrar i Gru pa ci je re gi stro va nih po ro dič nih po ljo pri vred nih ga zdin sta va Srem-ske pri vred ne ko mo re, odr ža noj u Srem skoj Mi tro vi ci 24. de cem bra, ko ja je bi la po sve će na re zul ta ti ma ber be i se tve u Sre mu.

Ce ne pod lu pom

Ka ta stro fal no ni ske ce ne glav nih po ljo pri vred nih pro iz vo da do ne li su pro iz vo đa či ma fi nan sij sku su šu ko-ja ih je osi ro ma ši la i sma nji la im mo guć nost ula ga nja u pro iz vod nju i in fra struk tu ru, re kao je se kre tar Od bo ra za agrar Vla di mir Vla o vić.

Ali, osim sma nje nja pri no sa ne kih od osnov nih po ljo pri vred nih kul tu ra, po ljo pri vred ne pro iz vo đa če mno go je vi še po go di lo dra stič no sma nje-nje ce na po ljo pri vred nih pro iz vo-da. Za be le že no je sma nje nje ce ne sun co kre ta sa pro šlo go di šnje ce ne od 55 di na ra po ki lo gra mu na 27 di na ra, što je 55 od sto ma nje. Kod ku ku ru za je ce na sa pro šlo go di šnje

od 26 di na ra po ki lo gra mu pa la ce-na na 14 di na ra, što je sma nje nje za 46 od sto. So ja sa da ima akont-nu ce nu od 40 di na ra po ki lo gra mu, što je u od no su na pro šlo go di šnjih 60 di na ra sma nje nje za 34 od sto. Pše ni ca sa pro šlo go di šnjih 28 di na-ra po ki lo gra mu ce nov no je pa la za 38 od sto i do šla je do oko 16 ili 17 di na ra. Še ćer na re pa je osta la na pro šlo go di šnjem ni vou.

- Bo lje je pro šao onaj ko ni je mo-rao da pro da rod od mah na kon ubi-ra nja le ti ne. Ali, ova ko na gli i ve lik pad ce na kod po ljo pri vred nih pro-iz vo đa ča na pra vio je ve ću „su šu“ u nov ča ni ci ma ne go što je bi la pro šle go di ne. Usle di li su pro te sti po ljo pri-vred nih pro iz vo đa ča, za pre ča va nje pu te va i pri la za fa bri ka ma za pre-ra du, do go va ra nje sa pre ra đi va či ma uz po sre do va nje Mi ni star stva po ljo-pri vre de ni su uro di li plo dom, pod-stio je Vla di mir Vla o vić.

Fi nan sij sko sta nje po ljo pri vred-nih pro iz vo đa ča si gur no je uti ca lo

na sma nje nje ni voa ula ga nja u ovo-go di šnju se tvu str ni na, a ose ti će se i pro leć nu se tvu ja rih kul tu ra.

Sа 178.038 hek ta ra nа srem-skim poljimа ski nu ti su jаri use-vi, usklаdišteni ili prerаđeni u prerаđivаčkoj in du stri ji, a naj-ve će po vr ši ne su zаuzimаle če-ti ri rаtаrske kul tu re: ku ku ruz, sojа, sun co kret i šećernа repа. Sа 116.841 hek ta ra pod merkаntilnim ku ku ru zom u Sre mu ubrаno je 755.035 tonа zrnа kukuruzа, po-stig nut je prosečаn pri nos od 6,5 to na po hek ta ru. Ovaj pri nos je zа 2,95 putа ve ći od pro šlo go di-šnjeg kаtаstrofаlnog, а 1,6 od sto je ve ći od pro seč nog vi še go di šnjeg prinosа ostva re nog u pe ri o du od 2001. do 2012. go di ne. Nаjbolji pri no si u Sre mu po stig nu ti su nа pod ruč ju Gra da Sremskа Mitrovicа 7,2 to na, а nаjmаnji nа pod ruč ju Op šti ne Irig, 5,1 to nu po hek ta ru.

Sojа je požnjevenа sа 23.442 hek ta ra, da la je rod od ukup no 50.802 to ne, a po stig nut je prosečаn pri nos od 2,2 to ne po hek ta ru. Ta-kav pri nos je zа 15,4 od sto mаnji od dvаnаestogodišnjeg prinosа iz pe ri o da od 2001. do 2012. go di ne i 1,6 putа ve ći od pro šlo go di šnjeg kаtаstrofаlnog prinosа.

Posmаtrаjući po opštinаmа, nаjveći pri nos je po stig nut nа pod-ruč ju Op šti ne Stаrа Pаzovа - 2,4 to-ne , а nаjmаnji nа pod ruč ju Op šti ne Irig 1,6 to na po hek ta ru. Sun co kret je 2013 go di ne u Sre mu bio za se jan na 8.604 hek ta ra a ubra no je ukup-no 27.116 tonа. Po stig nut je odličаn prosečаn pri nos po hektаru od 3,1 tonа, ko ji je nаjveći od 1981. go di-ne, a za 44 od sro je bio ve ći od pri-no sa ko ji je ostva ren u pe ri o du od 2001. do 2012. go di ne, dok je od prođ lo go di šnjeg bio ve ći za 63 od-sto. Nаjbolji pri nos je po stig nut nа pod ruč ju Op šti ne Rumа 3,9 t/hа, а nаjmаnji Op šti ne Pe ćin ci 2,5 to ne po hek ta ru.

Še ćer na re pa za pam će nje

Na po vr ši na ma pod še ćer nom re pom u Sre mu je ubran rod od 743.160 tonа korenа še ćer ne re pe.

Prosečаn pri nos ostva ren na ne što vi še od 13.111 hek ta ra bio je 55,8 to na po hek ta ru. Ova kav pri nos je nаjveći od 1985. go di ne, a čаk je zа 82 od sto bio ve ći od pro šlo go di šneg ro da. Nаjbolji pri nos po hаktаru je po stig nut nа pod ruč ju Op šti ne Stаrа Pаzovа 56,5 to na a nаjmаnji u Op-šti ni Pe ćin ci 50,0 to na po hek ta ru.

To kom di sku si je iz ne te su ne ke oce ne i pred lo zi ve zan za ostva re ne re zul ta te. Du ško Ta dić, pred sed nik Od bo ra za agrar is ta kao je zna čaj re kord nih pri no sa u pro iz vod nji še-ćer ne re pe u Sre mu, ali fi nan sij ski efek ti ta kve pro iz vod nje su za vi si li od še će ra ne sa ko jom je ugo vo re-na pro iz vod nja. Ipak, sma tra on, tr-ka za re kor di ma ima ce nu jer se to mo že da vra ti kao bu me rang u vi du "is tro še nog" ze mlji šta.

Oce ne i pred lo zi

Bra ni slav Ži va no vić, pred-sed nik Gru pa ci je re gi stro va nih

po ro dič nih ga zdin sta va do dao je da je u sta ro pa zo vač koj op šti-ni ima ve o ma mno go pro iz vo đa-ča ko ji su ima li pri nos od oko 80 to na re pe po hek ta ru. Bo ra Vu-jić iz Ru me za lo žio se za pla ća-nje pše ni ce po kva li te tu i is ta kao pro blem ko jeg na ši pro iz vo đa či ima ju sa Ma ke do ni jom oko bra-šna i slič nih pro iz vo da. za to je on pred lo žio da se uve de za bra na uvo za ma ke don skih vi na, na pri-mer, u ci lju za šti te na šeg tr ži šta. Jo van Po po vić iz Ša ši na ca je is-ta kao pro blem sto ča ra sa ze mlji-štem i za tra žio strikt no po što va-nje za ko na u toj obla sti, jer, ka ko je ka zao, do ga đa se da re gi stro-va ni sto čar po pra vu pre čeg sa da mo že da do bi je oko tri hek ta ra dr žav nog ze mlji šta u ve o ma skup za kup. Za to on i dru gi po sta vlja ju pi ta nje do kle će sto ča ri to mo ći da iz dr že.

S. Đa ko vić

SREM SKA MI TRO VI CA • KO MOR SKI OD BO RI SU MI RA LI RE ZUL TA TE U PO LJO PRI VRED NOJ PRO IZ VOD NJI

Go di na do brih pri no sa i pra znih nov ča ni kaOstva ren pri nos pše ni ce na ni vou de ve de se tih go di na pro šlog ve ka, ve o ma do bri pri no si sun co kre ta i še ćer ne re pe, ali pod ba ča ji u pri no si ma so je i do ne kle ku ku ru za

Str ni na ma je ove je se ni u Sre-mu za se ja no 62.890 hek ta ra, što je za dva od sto vi še ne go pro-šle go di ne, a tri od sto ma nje od pla na. Naj vi še je za se ja no pše-ni com 55.640 hek ta ra od pla ni-ra nih 57.000 hek ta ra. Se tva je oba vlje na u op ti mal nom ro ku, do 21.ok to bra za se ja no je pre ko po-li vi ne po vr ši na, a za ključ no sa 4. no vem brom se tva je bi la za vr še-

na. Pod ozi mim ječ mom je 4.556 hek ta ra ili 91 od sto od pla na. Tri-ti ka le om je za se ja no 1.270 hek-ta ra od pla ni ra nih 2.000, a ulja-nom re pi com je od pla ni ra nih 308 hek ta ra za se ja no je 784 hek ta ra.

Do volj ne ko li či ne pa da vi na i po vo ljan vod no va zdu šni re žim su po go do va li ozi mim kul tu ra ma, ta ko da su sko ro svi sprem ni za zim ski pe riod.

Je se nja se tva

Du ško Ta dić (pr vi s le va)

Za jed nič ka sed ni ca o ber bi i se tvi

Še ćer na re pa ro di la za pam će nje

Vla di mir Vla o vić

27. decembar 2013. 5

AK TU EL NO STI

U sve ča noj sa li In sti tu ta, na Rim skim šan če vi ma, odr-ža na je fi nal na kon fe ren ci-

ja u ve zi pro jek ta pre ko gra nič ne sa-rad nje Ma đar ske i Sr bi je “No vi na-či ni uz go ja po vr ća na okuć ni ca ma u ci lju stva ra nja do dat nog pri ho da sa mo za po šlja va nja u pre ko gra nič-noj ru ral noj obla sti”.

Za vr šnoj kon fe ren ci ji je pri su-stvo va lo pre ko 100 uče sni ka, me đu ko ji ma su bi li lju di iz glav ne cilj ne gru pe ovog pro jek ta, a to su pro iz-vo đa či na okuć ni ca ma, za tim pred-stav ni ci nad le žnih mi ni star sta va, go sti iz Ma đar ske kao ino part ner u re a li za ci ji ovog pro jek ta, pro fe so ri sa Po ljo pri vred nog fa kul te ta, kao i na uč ni rad ni ci In sti tu ta.

U ime di rek to ra In sti tu ta dr Je-go ra Mi la di no vi ća i svih na uč nih rad ni ka In sti tu ta, po zdrav nu reč ovom sku pu i pri ja tan bo ra vak u No vom Sa du go sti ma iz Ma đar ske upu tio je dr Vo ji slav Mi ha i lo vić, po moć nik di rek to ra za or ga ni za ci ju po slo va u pro iz vod nji i pla sma nu.

U ime Mi ni star stva pro sve te, na u ke i teh no lo škog raz vo ja, fi nal-nu kon fe ren ci ju ovog IPA pro jek ta otvo rio je Pe tar Vi đi kant, na čel nik škol ske upra ve No vi Sad za Ju žno-bač ki okrug. Is ta kao je ve li ku va-žnost ovog pro jek ta i za na šu ze-mlju i za Ma đar sku kao ino part ne ra, jer se nji me pod sti če po vr tar stvo, jed na od naj in ten ziv ni jih gra na bilj-ne pro iz vod nje ko ja omo gu ća va za po šlja va nje ve li kog bro ja lju di. Osim na ci o nal nih, u na red nom pe ri-o du se oče ku je vi še me đu na rod nih pro je ka ta, ko ji će omo gu ći ti bo lje is ko ri šća va nje na uč nih do stig nu ća u prak si. Osim pri me ne re zul ta ta ovog pro jek ta u prak si, bi tan je i seg ment obra zo va nja, a si gur no je da In sti tut to nu di, i da oče ku je mo vi še za in te re so va nih i obra zo va nih uče ni ka, stu de na ta i pro iz vo đa ča, na gla sio je Vi đi kant.

O ide ji i re a li za ci ji pro jek ta go-vo rio je dr Jan ko Čer ven ski, ru-ko vo di lac Ode lje nja za po vr tar stvo i ovo ga pro jek ta. On je na veo da

se ra di o pre ko gra nič nom pro jek tu iz me đu In sti tu ta za ra tar stvo i po-vr tar stvo No vi Sad, Ode lje nja za po vr tar stvo, kao no si o ca pro jek ta, i Vi še po ljo pro vred ne ško le iz Keč ke-me ta u Ma đar skoj.

Pro je kat je tra jao go di nu da na. Ci lje vi pro jek ta su bi li: sa gle da va-nje sa da šnjeg sta nja, iz bor ade-kvat ne teh no lo gi je pro iz vod nje po-vr ća, eko no mič nost pro iz vod nje, pred log i oda bir šta ga ji ti na okuć-ni ca ma, do bi ja nje kva li tet nog i pre-po zna tlji vog pro iz vo da, zbli ža va nje pro iz vo đa ča.

Cilj ne gru pe su: ne za po sle no sta nov ni štvo, po ro dič na ga zdin stva i pro iz vo đa či po vr ća. Ceo pro je kat je re a li zo van na eks pe ri men tal nom po lju, ali i u okvi ru ra di o ni ca ko je su omo gu ći le kon takt sa ne po sred nim pro iz vo đa či ma ko ji su iz no si li svo-ja is ku stva i do bi ja li struč ne sa ve te na uč nih rad ni ka In sti tu ta.

Re zul ta ti pro jek ta su: ogle di na otvo re nom po lju i pla ste ni ci ma, pet ra di o ni ca is pra će nih pre da va nji ma na uč nih rad ni ka In sti tu ta i pro fe-so ra fa kul te ta, uvod na i za vr šna kon fe ren ci ja, iz ra da web plat for me pro jek ta, iz ra da stu di je pro jek ta sa teh no lo gi jom i eko no mič no šću pro-iz vod nje po vr ća na okuć ni ca ma i iz-ra da bro šu re pro jek ta, a sve u ci lju pro iz vod nje po vr ća na okuć ni ca ma.

O re zul ta ti ma is tra ži va nja u okvi-ru ovog pro jek ta u ime ino part ne ra Ma đar ske, go vo ri li su prof. dr Ar pad Fe renc i prof. dr Ti bor Sa bo, iz no-se ći glav ne, ka rak te ri stič ne od li ke pro iz vod nje po vr ća u ru ral noj pre-ko gra nič noj obla sti. Kao osnov ni cilj na ve li su za do vo lje nje sop stve nih po tre ba i pro da ju van do ma ćin stva, ali i za po šlja va nje ne za po sle nih.

O agro e ko nom skom aspek tu pro iz vod nje po vr ća na okuć ni ca ma je go vo rio prof. dr Vla di slav Ze-kić sa Po ljo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du. On je is ta kao da je ukup na in ve sti ci ja na 480 m2 (240

m2 za šti će nog pro sto ra i 240 m2 na otvo re nom po lju) 6.000 evra, a do-bit 1.550 evra, što uka zu je na po-zi ti van fi nan sij ski re zul tat u go di ni re a li za ci je pro jek ta.

Kon kret ne re zul ta te ogle da, sor-te ko je su se ko ri sti le i ko li či nu pro-iz ve de nog po vr ća ši ro kom audi to ri-

ju mu je pred sta vi la dr Je li ca Gvo-zda no vić – Var ga sa Ode lje nja za po vr tar stvo. U ogle du je bi lo uklju-če no 19 po vr tar skih vr sta (vre ža-ste, plo do vi te, lu ko vi ča ste i dr.). Sme na tri use va na is toj par ce li uz pot pu no po što va nje prin ci pa plo do-re da re zul ti ra la je pro iz vod njom od go to vo to nu po vr ća sa po vr ši ne od 240 m2 za tri me se ca. Ovaj tro polj-ni plo do red ko ji je ko ri šćen, za sno-van je na zah te vi ma bi lja ka pre ma is hra ni i pre ma uslo vi ma uspe va-nja. Kao za klju čak na ve la je da se u ova ko voj pro iz vod nji mak si mal no ko ri ste svi re sur si (ze mlji šte, rad na sna ga) i ti me ostva ru je mak si mal na pro fi ta bil nost pro iz vod nje.

Kra tak hro no lo ški pre gled re a li-za ci je pro jek ta, zna čaj i mo guć no sti pri me ne re zul ta ta pro jek ta, pri ka-za la je u svom iz la ga nju dr Mir ja na Va sić i iz ra zi la na du da će ovaj i slič-ni pro jek ti uti ca ti da se u bu duć no-sti vi še po sve ti pa žnja ma njim, ali ne i ma nje va žnim pro iz vo đa či ma

S. N.

NO VI SAD • ZA VR ŠNA KON FE REN CI JA IPA PRO JEK TA „FAR MAD DINC“

Is pla ti va pro iz vod nja po vr ća na okuć ni ca maOsim na ci o nal nih, u na red nom pe ri o du se oče ku je vi še me đu na rod nih pro je ka ta, ko ji će omo gu ći ti bo lje is ko ri šća va nje na uč nih do stig nu ća u prak si

De talj sa za vr šne kon fe ren ci je

Dr Vo ji slav Mi ha i lo vić

Pe tar Vi đi kant

Dr Jan ko Čer ven ski

Do bar bi znis Is pla ti va pro iz vod nja po vr ća na okuć ni ca ma

Ople me nji va nje bi lja ka je sta-ro ko li ko i po ljo pri vre da, da-kle vi še od de set hi lja da go-

di na i za hva lju ju ći nje mu su i stvo-re ne bilj ne vr ste kao što su bun de-va, krom pir, še ćer na re pa, ku ku ruz, je čam pi ri nač i dru ge bilj ke ko je su sa da deo sva ko dnev ne is hra ne čo-ve ka. Kla sič no ople me nji va nje bi-lja ka se za sni va na pre no su ge ne-tič kog ma te ri ja la iz me đu jed ne iste ili ve o ma bli ske vr ste, dok bi o teh-no lo gi ja omo gu ća va pre nos jed nog ili vi še ge na iz bi lo ko je dru ge bilj ne vr ste, mi kro or ga ni za ma ili ži vo ti nje i obr nu to. Od tre nut ka ka da je pr vi pre hram be ni pro iz vod do bi jen ge-net skom mo di fi ka ci jom (pa ra dajz) do da nas se broj tran sge nih bi lja ka uve ćao na vi še od 50, uz vi še hi-lja da pre hram be nih ar ti ka la od njih do bi je nih. Reč je o ku ku ru zu, so ji, pa mu ku, ulja noj re pi ci, krom pi ru sa od re đe nim oso bi na ma ste če nim ge net skim mo di fi ka ci ja ma - to le-rant nost na to tal ne her bi ci de ili ot-por nost na in sek te i vi ru se, na pri-mer - ko je su naj vi še išle na ru ku pro iz vo đa či ma. Bi o teh no lo gi ja se sve vi še ko ri sti i u raz li či tim obla-sti ma van po ljo pri vre de, pa se ta-ko unu tar tran sge nih bi lja ka mo gu pro iz vo di ti spe ci jal ni he mij ski pro-iz vo di. Ne ke tran sge ne bilj ke mo gu ima ti dvo stru ku upo treb nu vred nost - kao hra na, ali i kao vak ci na. Ta ko po sto ji mo guć nost da se u se me nu bi lja ka sin te ti šu, fak to ri kr vi ili hor-mo ni ra sta, a na pre dak je ostva ren i u stva ra nju mo di fi ko va nih bi lja ka ko je oba vlja ju funk ci ju le ko va.

Naj ve ći in te res za kre i ra nje ge-ne tič ki mo di fi ko va nih bilj nih vr sta ima ju ve li ke mul ti na ci o nal ne kom-pa ni je ko je pro iz vo de sred stva za za šti tu bi lja. Tre nut no sta nje je ta-kvo da su ve ći nu se lek cij skih ku ća u sve tu, pa i ne ke naj po zna ti je kao što je ''Pi o nir'', ku pi li he mij ski gi gan ti. Ne sum nji vo je da ge net ski mo di fi-ko va ne bilj ke ot por ne na her bi ci de ili in sek te ima ju od re đe ne pred no-

sti, ali isto vre me no do la zi i do ve će kon ta mi na ci je ze mlji šta he mij skim sred stvi ma i na ru ša va nja eko lo ške rav no te že, što se po seb no od no si na mi kro or ga ni zme ko ji ži ve u ze-mlji štu. Ka da je reč o bez bed no sti hra ne do bi je ne od ge ne tič ki mo di fi-ko va nih bi lja ka, struč nja ci is ti ču da GMO pro iz vo di sa dr že sa stoj ke ko ji ni ka da ni su bi li deo lan ca is hra ne i po tro ša či ima ju pra vo da zna ju šta je du i da od lu če šta će da je du.

- Uti caj hra ne do bi je ne od GM bi lja ka na zdra vlje lju di za vi si od sa sta va sva kog po je di nač nog pro-iz vo da. On mo že bi ti ko ri stan ako se ra di o ar ti klu sa po ve ća nim sa dr-ža jem gvo žđa, vi ta mi na i an ti ok si-da na, ili sma nje nim ude lom za si će-nih ma snih ki se li na, na pri mer, ali i šte tan ako se mo di fi ka ci ja ma une se aler gen ili tok sin. Sva ki pro iz vod od ge ne tič ki mo di fi ko va nih bi lja ka pod-le že ri go ro znom is pi ti va nju bez bed-no sti pre ne go što do bi je do zvo lu za upo tre bu. Za sa da ne ma do ka za da je hra na do bi je na od ge ne tič ki mo-di fi ko va nih bi lja ka ma nje bez bed na od tra di ci o nal ne hra ne. Ipak, da bi se iz be gle ne že lje ne po sle di ce u Sr-bi ji je 2009. go di ne do net i Za kon o bez bed no sti hra ne. Teh ni ke za iden ti fi ka ci ju ge ne tič kih mo di fi ka-ci ja su raz vi je ne, a ve ći na dr ža va raz vi ja la je sop stve nu re gu la ti vu za obe le ža va nje ovih pro iz vo da -na vo di dr Sne ža na Mla de no vić - Dri nić iz In sti tu ta za ku ku ruz uz Ze mun po lju.

Pre ma mi šlje nju pred sed ni ka Od-bo ra za se lo Srp ske akad me i je na u-ka i umet no sti, aka de mi ka Dra ga-na Ško ri ća iz No vog Sa da, pro pi si za obe le ža va nje GMO i pro iz vo da od njih na sta li su kao re ak ci ja dr-ža va na ne po ve re nje po tro ša ča za hra nu ko ja ima po re klo GMO. Ta ko je da nas go to vo u svim evrop skim ze mlja ma uve de no oba ve zno obe le-ža va nje GMO pro iz vo da. Ex di rek tor Ge ne ral nog in spek to ra ta Mi ni star-stva po ljo pri vre de Vla de Sr bi je Du-šan Paj kić is ti če da je uz goj GMO pro iz vo da u Sr bi ji do zvo ljen sa mo u na uč nim is tra ži va nji ma i da će se na ša in spek ci ja i da lje bo ri ti pro tiv ta kve hra ne, jer na u ka još uvek ni je usta no vi la ko li ko su GMO pro iz vo di

bez bed ni po zdra vlje. On po ja šnja-va da se u Sr bi ji pri me nju je evrop-sko za ko no dav stvo, ko je do zvo lja va 0,1 od sto mo di fi ka ci je, pred vi đe no za slu čaj da je ne ko zr no za lu ta lo, dok se ti pro pi si raz li ku ju od ze mlje do ze mlje. Ta ko je u Hr vat skoj pot-pu no za bra nje na bi lo ka kva upo tre-ba GMO pro iz vo da, dok je u Austri ji, Ru mu ni ji, SAD i Bra zi lu do zvo lje na.

Kri ti ča ri GM hra ne uka zu ju na opa snost za ga đe nja ži vot ne sre di-ne i na ru ša va nja bi o lo ške rav no te že i bi o di ver zi te ta. Po se ban pro blem ge net ski mo di fi ko va nih use va je-ste i po len, ko ji, no šen ve trom, do-spe va na ve o ma uda lje na pod ruč-ja i ve li ko je pi ta nje ka ko da se od kon ta mi na ci je za šti te nji ve gde se use vi ga je na tra di ci o na lan na čin.

Na ro či to je ugro že na pro iz vod nja ta ko zva ne zdra ve hra ne, a naj ve ća opa snost, sva ka ko, pre ti od ri zi ka još ne do volj no is pi ta nih po sle di ca u lan cu is hra ne i po zdra vlje čo ve ka, upo zo ra va ju pro tiv ni ci ge net ski mo-di fi ko va nih or ga ni za ma.

Je dan od naj po zna ti jih na uč-ni ka – bo ra ca pro tiv GMO u sve tu dr Džon Fa gan, pu tu je po ce lom sve tu i dr ži pre da va nja o šte ti ko ju GMO bi o teh no lo gi je mo gu da do ne-su. Za srp ski par la ment on po ru ču je da se u ci lju na ci o nal ne bez bed no sti

ne do zvo li uz goj ge net ski mo di fi ko-va nog se me na! On, na po mi nje: se-ti te se, iako je EU do zvo li la uvoz GM na mir ni ca za ljud sku i stoč nu hra nu (ko je mo ra ju bi ti obe le že ne), da je je do zvo li la sa mo je dan va ri je tet tog se me na, a šest ze ma lja je to za bra-ni lo. I ja pan ska Vla da je od bi la da odo bri da nji ho vi ze mljo rad ni ci se ju bi lo ka kvo GM se me! Džon Fa gan ka že da u sve tu mo ra bi ti oba ve zno obe le ža va nje GM hra ne!

(Na sta vi će se)


NA ŠA TE MA • GMO HRA NA - SVET I MI (2)

Piše: Branislav Gulan

Po tro ša či ima ju pra vo da zna ju šta je du

Naj ve ći in te res za kre i ra nje ge ne tič ki mo di fi ko va nih bilj nih vr sta ima ju ve li ke mul ti na ci o-nal ne kom pa ni je ko je pro iz vo de sred stva za za šti tu bi lja - Ka da je reč o bez bed no sti hra-ne do bi je ne od ge ne tič ki mo di fi ko va nih bi lja ka, struč nja ci is ti ču da GMO pro iz vo di sa dr že sa stoj ke ko ji ni ka da ni su bi li deo lan ca is hra ne i po tro ša či ima ju pra vo da zna ju šta je du i da od lu če šta će da je du

Pre ma re zul ta ti ma is tra ži va nja ob ja vlje nim 23. fe bru a ra 2010, Me đu na rod ni ser vis usva ja nja agro-bi o teh nič kih apli ka ci ja (ISA-AA), 14 mi li o na far me ra u 25 ze-ma lja sve ta ga je ge net ski mo di fi-ko va ne bilj ke na 134 mi li o na hek-ta ra. U po re đe nju sa pret hod nom go di nom, za be le žen je rast od se-dam od sto.

Re zul ta ti još po ka zu ju da:- 90 od sto far me ra ko ji ga je

ge net ski mo di fi ko va ne bilj ke su ma li po ljo pri vred ni pro iz vo đa či iz ze ma lja u raz vo ju

- Bra zil je nad ma šio Ar gen ti nu ko ja je bi la dru gi naj ve ći pro iz vo-đač ge net ski mo di fi ko va nih bi lja ka u sve tu

- Ko sta ri ka je po pr vi put pri-ja vi la po sto ja nje bi o teh nič kih sad-ni ca

- Pr vih osam ze ma lja ko je ima-ju sva ka po pre ko mi lion hek ta ra pod ge net ski mo di fi ko va nim sad-ni ca ma su: SAD, Bra zil, Ar gen ti na, In dia, Ka na da, Ki na, Pa ra gvaj i Ju-žna Afri ka.

Ko men ta ri šu ći da na šnje re zul-ta te, pred sed nik bri tan skog Po-ljo pri vred nog ve ća bi o teh no lo gi je, dr Džu lian Litl je re kao: “Što se

ti če tre nut nih iza zo va za bez bed-nost hra ne, stvar je jed no stav na: mo ra mo iz na ći re še nje da bi smo pro iz ve li vi še hra ne po pri stu pač-nim ce na ma, a da isto vre me no na sta vi mo da sma nju je mo za ga-đi va nje ži vot ne sre di ne ra tar skom pro iz vod njom. Da na šnji re zul ta ti po ka za li su da sve vi še po ljo pri-vred nih pro iz vo đa ča pre po zna je ulo gu ko ju ge net ski mo di fi ko va-na hra na mo že da od i gra u po-sti za nju ovog ci lja. Ko ri šće nje bi-

o teh no lo gi je u po ljo pri vre di već sa da po ma že 14 mi li o na far me ra ši rom sve ta da do bi ju bo lje pri-no se iz be ga va ju ći ne po go de ko-je mo gu za de si ti za sa đe na po lja. Na ža lost, ne funk ci o nal ni pro ce-si odo bra va nja ko ri šće nja ovih teh no lo gi ja u Evro pi ne sa mo da one mo gu ća va pri stup nost far me-ri ma u Bri ta ni ji, već i one mo gu-ća va kom pa ni ja ma da in ve sti ra ju u po bolj ša nje teh no lo gi je u Bri ta-ni ji i Evro pi.”

Zva nič ni kon trol ni or ga ni u Ne-mač koj sre di nom 2009. go di ne su u hra ni vi ma bilj nog po re kla, ot kri li pri su stvo ge net ski mo di fi ko va nog ku ku ru za, ko ji ni je do zvo ljen za upo tre bu u EU. Pret po sta vlja se da je kon ta mi na ci ja pri sut na i u so ji i so ji nom bra šnu, po re klom iz Ame ri ke. S ob zi rom da je že tva so je u Ar gen ti ni i Bra zi lu bi la lo ša u mar tu i apri lu 2009. go di ne, so-ja ame rič kog po re kla bi la je neo-p hod na da bi se obez be di lo snab-de va nje EU pro iz vo di ma od so je, ba rem do sle de će že tve u Ju žnoj Ame ri ci, pa su mo gu ći sko ko vi ce-na na tr ži štu u Evro pi.

Pre sta nak uvo za pro iz vo da od so je iz SAD za po tre be EU, jer su u so ji nom bra šnu pro na đe ni tra-go vi ge net ski mo di fi ko va nog ku-ku ru za MON88017, mo že znat no po ve ća ti ce nu so je u Evro pi – čak na 7.500 do la ra za to nu u 2010. go di ni, što bi na pra vi lo ogro man skok ce na i mno gih dru gih pro iz-vo da. Od po lo vi ne ju la 2009. go-di ne u ra znim slu žba ma Evrop ske

uni je je na sta la ozbilj na ak tiv nost zbog ovog sta nja, jer se pret po-sta vlja da na ovo tr ži šte do la zi i me so od ži vo ti nja hra nje nih ge-net ski mo di fi ko va nim pro iz vo di-ma, ko ji u EU još ni su odo bre ni. Aso ci ja ci ja pro iz vo đa ča hra ne za ži vo ti nje ape lu je da mi ni stri za po ljo pri vre du čla ni ca EU hit no usvo je van red ne me re da bi se iz-be gla eko nom ska šte ta u sto čar-skoj pro iz vod nji.

Sr bi ja je za bra ni la pro iz vod nju i uvoz ge net ski mo di fi ko va ne so-je (ali ne i so ji ne sač me) pa se oče ku je da će pro šlo go di šnja po-tra žnja za na šom so jom i so ji nim pro iz vo di ma bi ti na sta vlje na, što će si gur no uti ca ti i na for mi ra nje ovo go di šnje ot kup ne ce ne kao i se tve so je na oko 150.000 hek-ta ra. Ina če, u naj ve ćoj fa bri ci za pre ra du so je na Bal ka nu, „So ja-pro te i nu’’ za dve i po de ce ni je po-sto ja nja ni ka da ni je pre ra đe no ni jed no zr no GMO so je, na vo di ex di rek tor ove fa bri ke Bra ni sla va Pa vlo vić.

„Po sma tra ju ći ova kvu po tro šnju hra ne i njen pad, a po sle su še ko ja je pre ne ko li ko go di na bi la de set-ko va la srp sku po ljo pri vre du, FAO (Svet ska or ga ni za ci ja za is hra nu) u Ri mu upo zo rio je ta da kre a to re srp ske agrar ne po li ti ke da to ni-je do bro i da pre ti opa snost da će Sr bi ja usko ro bi ti za vi sna od uvo-za hra ne’’, na vo di agro e ko nom ski ana li ti čar Mi lan Pro stran. To se još ni je do go di lo, ali je oči to da ma-nje pro iz vo di mo i iz vo zi mo ne go što mo že mo. Po sti gli smo u 2009. i go di ni re kord u iz vo zu ka da je u svet iz ve ze no agrar nih pro iz vo da za 1,94 mi li jar de do la ra i uve zli za 1,3 mi li jar de do la ra pa je po ljo pri-vre da bi la je di na pri vred na gra na ko ja je ostva ri la su fi cit u tr go vi ni sa sve tom od 636,9 mi li o na do-la ra. Zna či, obez be di li smo pre-hram be nu si gur nost ze mlje, ali to

je znat no is pod mo guć no sti srp ske po ljo pri vre de.

Ex pot pred sed nik pri vred ne ko mo re Sr bi je dr Sto jan Jev tić na vo di da je srp ska po ljo pri vre da pre pu šte na sti hi ji tr ži šta. Po nje-go vim re či ma to nig de u sve tu ni-je slu čaj i za to sva ke go di ne sve ma nje pro iz vo di mo hra ne i ta pro-iz vod nja za vi si od ću di vre me na. Naj bo lji po da tak je da smo, po-sled nje dve go di ne ima li pad po-tro šnje svih pro iz vo da, osim kru-ša ka, bre sa ka, ba na na ii tre nut no me sa! Rast po tro šnje vo ća bio je zbog ve li kog ro da, a stag na ci ja po tro šnje me sa zbog po ko lja sto-ke ka da su se lja ci nu di li ki lo gram to vlje ni ka ži ve me re za 50 di na ra, a Rob ne re zer ve ni su re a go va le da ih ku pe pa je do šlo do po ko lja i ve će lič ne po tro šnje. Da kle, rast po tro šnje me sa ni je bio re zul tat

ve će pro iz vod nje i bo ljeg stan dar-da. Pa da nam čak i po tro šnja hle-ba po sta nov ni ku (u 2007. go di ni smo tro ši li 109,5 ki lo gra ma, a go-di nu da na ka sni je – 105,8 ki lo gra-ma) Tro ši mo sve ga 80 li ta ra mle ka i pre ra đe vi na po sta nov ni ku. Sve ovo go vo ri da se lo še hra ni mo i da ima mo pot hra nje nu na ci ju, ka že Jev tić.

Far me ri za i pro tiv GMO

14 mi li o na far me ra u 25 ze ma lja ga je ge net ski mo di fi ko va ne bilj ke

GMO ku ku ruz u Ne mač koj

Upo zo re nje FAO

Pa ra dajz pr vi pre hram be ni pro iz vod do bi jen ge net skom

mo di fi ka ci jom


IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

U bu dže tu Gra da Srem ska Mi-tro vi ca za 2014. go di nu, za raz ne ak tiv no sti, pro jek te

i sub ven ci je Upra vi za po ljo pri vre du opre de lje no je ne što vi še od 100 mi-li o na di na ra. Ta su ma ni je ve ća, ako se po re đu je sa onom ko ja je is toj upra vi od re đe na na kon po sled njeg re ba lan sa bu dže ta za 2013. go di nu, ali će bi ti vi še sred sta va za pro jek te i sub ven ci je. Šta će se sve fi nan si ra-ti bu džet skim sred stvi ma u na red noj go di ni, te ma je raz go vo ra sa na čel-ni kom ove upra ve Vla di mi rom Na-sto vi ćem na kon usva ja nja no vog bu dže ta.

- U od no su na po sled nji re ba lans u 2013. go di ni, po me nu ta su ma je ne-što ma lo ma nja, ali sma tra mo da će se pre ko kva li tet nih pro je ka ta i sub-ven ci ja ras po lo ži vim sred stvi ma da-ti zna ča jan do pri nos pro iz vo đa či ma. Uzi ma ju ći u ob zir 2013. go di nu i sve pro jek te i sve što je ura dje no nov cem iz istog iz vo ra, sa gle da li smo gde su po tre be po ljo pri vred ni ka i to ugra di li u pla no va, a na rav no oni su u skla du sa Za ko nom o sub ven ci ja ma u po ljo-pri vre di. Ak ce nat je sta vljen na kre-di ti ra nje, jer je evi den tan ne do sta tak "zdra vih pa ra", a da bi se iz be gli ne ki ne po volj ni kre di ti, mi smo na šli na čin da iza đe mo u su sret po ljo pri vre dji-ci ma. Ono što smo obe ća li, pla ni ra li

smo i za na red nu go di nu - ob ja snio je na čel nik Na sto vić.

U na red noj go di ni po ljo pri vred ni-ci ma će se po mo ći u za sni va nju no ve pro iz vod nje - u pro leć noj se tvi, ko-ja će bi ti kre di ti ra na pod in den tič kim uslo vi ma kao što je bi la i je se nja se-tva. Za ovu na me nu je opre de lje no pet mi li o na di na ra, a isto to li ko je pro jek to va no za sub ven ci je u sto čar-stvu. Po re či ma na šeg sa go vor ni ka

sub ven ci o ni sa će se, ve ro vat no, na-bav ka pri plod nog ma te ri ja la i za to će na ras po la ga nju bi ti su ma od tri mi li-o na di na ra. Na sta vi će se i ak ci ja ve-za na za na bav ku no ve me ha ni za ci je i to, kao i sa da, u sa rad nji sa Ga ga ran-cij skim fon dom AP Voj vo di ne.

- Za na bav ku me ha ni za ci je in-tre so va nje je po ve ća no na kon oba-vlja nja ra do va na nji va ma, ta ko da ima mo tri zah te va za kre di te - dva se od no se na na bav ku trak to ra, a je dan je za pri ključ ne ma ši ne. Oče ku je mo da će se do po lo vi ne na red ne go di ne ras po lo ži va sred stva utro ši ti, ali je iz-ve sno da će se ovim ak ci ja ma na sta-vi ti, jer je u pi ta nju za po ljo pri vred ni-ke in te re sant no du go roč no kre di ti ra-nje - is ta kao je Vla di mir Na sto vić.

Opre de lje ne su sub ven ci je ve za-ne za vi še go di šnje za sa de, od no sno za kul ti vi sa nu imo vi nu. Kon kret ni je u na red noj go di ni tre ba da poč ne ak-ci ja po di za nja ve tro za štit nih po ja sa duž pu te va na pod ruč ju gra da Srem-ska Mi tro vi ca. Ela bo rat o to me tre ba da se usko ro ura di, a ve ro vat no će bi ti ob u hva će ni pu te vi: Srem ska Mi-tro vi ca - Ša šin ci - Ja rak, Srem ska MMi tro vi ca pri laz auto pu tu, Srem ska Mi tro vi ca - Mar tin ci - Ku zmin i Srem-

ska Mi tro vi ca - Čal ma. - Po sao će bi ti po ve ren ne koj

struč noj ku ći ko je će od re di ti za da-tak, a uz pu te ve će kao ve tro za štit ni po jas bi ti za sa đe no br zo ra stu će dr ve-ća i sve će da se oba vi pod nad zo rom struč nja ka. Ta ko đe, bi će od re đen tim za struč ni nad zor i oču va nje i odr ža-va nje po ja sa i o to me će se još go-vo ri ti, po ru čio je na čel nik Vla di mir Na sto vić,

To kom ove go di ne kao spe ci jal na uslu ga Po ljo pri vred noj stru noj slu žbi Srem ska Mi tro vi ca upra va je po ve ri-la po sao is pi ti va nje i ana li ze uzo ra-ka ze mlji šta. To je za po ljo pri vred ne

pro iz vo dja če bi la bes plat na me ra, a po ka za la se do sta do brom.

- Is pi ti va nje ze mlji šta do pri no si sma nje nju ne kon tro li sa nog tro še nja dju bri va, ko je opet uti če na sma-nje nje pri no sa. Mi ho će mo sve to da eli mi ni še mo i da po ve ća mo pri no se, a kroz to i eko nom ski efe kat pro iz-vod nje. Za to će ova me ra bi ti na sta-vi ti jer smo u no vom bu dže ti i za nju obez be di li sred stva, na veo je re sor ni na čel nik.

Bi će sred sta va i za re kul ti va ci ju pa šnja ka na te ri to ri ji gra da, a to je na me nje no za one ko ji se ba ve ov-čar stvom i ko zar stvom, pa čak i go-ve dar stvom ako bu de po tre be. Ra di-će se na kon tro li mi ko tok si na u ku ku-ru zu i dru gim po slo vi ma.

- Zna mo ka kva je bi la 2012. go-di na, ka kve je po sle di ce do ne la pro-iz vo đa či ma mle ka a one su se ose-ti le i ove go di ne. Za to će mo po mo ći po ljo pri vred nim pro iz vo đa či ma da se sma nje ti pro ble mi, na po mi nje na čel-nik Na sto vić.

Me đu pla no vi ma je i na sta vak ure-đe nja ka nal ske mre že. Za te na me ne je opre de lje no 30 mi li o na di na ra u na red noj go di ni.

S. Đa ko vić

Go di šnji pro gram za šti te, ure-đe nja i ko ri šće nja po ljo pri-vred nog ze mlji šta, pre ma

za kon skim ro ko vi ma, a uz pret hod-nu sa gla snost Mi ni star stva po ljo pri-vre de, lo kal ni par la ment bi tre ba-lo da usvo ji do 31. mar ta na red ne go di ne. Iz tog raz lo ga od bor ni ci su na sed ni ci odr ža noj 17. de cem bra usvo ji li od lu ku o for mi ra nju Ko mi si-je za iz ra du Go di šnjeg pro gra ma.

Pred sed nik ove ko mi si je je Da-li bor Sta ro vlas, a čla no vi: Zo ran Se me no vić, Rom ko Pa pu ga, Mi-li ca Ge gić, Vla di slav Plač ko vić, Dra gan Ra do va no vić i Jo van Do-brić. Za da tak ko mi si je je da iz ra di na crt Go di šnjeg pro gra ma za šti te, ure đe nja i ko ri šće nja po ljo pri vred-nog ze mlji šta u 2014. go di ni, ko jim

će utvr di ti vr stu i obim ra do va u pe ri o du za ko ji se pro gram do no si, di na mi ku iz vo đe nja ra do va i ula ga-nja sred sta va, a po seb no će utvr di ti po dat ke ko ji se od no se na po ljo pri-vred no ze mlji šte u svo ji ni Re pu bli ke Sr bi je. Ko mi si ja je du žna da na crt Go di šnjeg pro gra ma iz ra di i do sta vi Op štin skom ve ću u ro ku od 60 da na od da na nje go vog do no še nja.

Osim ovo ga, od bor ni ci su ta ko đe usvo ji li i re še nje o obra zo va nju Ko mi-si je za spro vo đe nje po stup ka jav nog nad me ta nja za da va nje u za kup po ljo-pri vred nog ze mlji šta u dr žav noj svo ji-ni. Pred sed nik ove Ko mi si je je Sla vo-ljub Ste van če vić, a čla no vi su: Sa va Mi haj lo vić, Smilj ka Ra de lje vić, De-jan Vu če no vić, Đor đe Gr bić, De jan Mil ko vić i Bo ja na Se ku lić.

Za da tak ove Ko mi si je je da pri-ku plja pri ja ve za jav nu li ci ta ci ju, spro vo di po stu pak li ci ta ci je, vo di za pi snik i pred sed ni ku Op šti ne da je pred log od lu ka o da va nju u za kup po ljo pri vred nog ze mlji šta u dr žav-noj svo ji ni.

Ina če, u bu dže tu op šti ne Šid za na red nu go di nu pla ni ra na su sred-stva za pro gra me u obla sti po ljo-pri vre de, u ukup nom iz no su od 35.700.000 di na ra. Sred stva će bi ti ko ri šće na za re a li za ci ju pro gra ma za šti te ure đe nja i ko ri šće nja po ljo-pri vred nog ze mlji šta. Pla ni ra no je ta ko đe i 600.000 di na ra za su fi nan-si ra nje pro je ka ta u po ljo pri vre di, za se mi na re i dru ge ob li ke edu ka ci je u na red noj go di ni.

S. M.

SREM SKA MI TRO VI CA • ŠTA ĆE NA RED NE GO DI NE FI NAN SI RA TI UPRA VA ZA PO LJO PRI VRE DU

Efi ka sni ja i eko no mič ni ja pro iz vod nja Sve sni da u po ljo pri vre di ni kad ne ma pre vi še go to vog nov ca re sor na upra va pla ni ra la na sta vak za po če tih i no ve sub ven ci je - Jed na od no vih ak tiv no sti je i po sta vlja nje ve tro za štit nih po ja sa na vi še put nih pra va ca

ŠID • NA SED NI CI LO KAL NOG PAR LA MEN TA

Usvo je ne od lu ke o for mi ra nju ko mi si jaReč je o dve ko mi si je: za iz ra du Go di šnjeg pro gra ma za šti te, ure đe nja i ko ri šće nja po ljo pri vred nog ze mlji šta u op šti ni Šid i Ko mi si je za spro vo đe nje po stup ka jav nog nad me ta nja za da va nje u za kup po ljo pri vred nog ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni

Sa skup štin skog za se da nja u Ši du

Ve štač ko ose me nja va nje

U to ku na red ne 2014. go-di ne u Srem skoj Mi tro vi ci uvo di se no va sub ven ci ja za po ljo pri-vred ni ke sto ča re. Reč je o ve-štač kom ose me nja va nju do ma-ćih ži vo ti nja za ko je je opre de-ljen no vac. Cilj je da se u ovoj sre di ni obez be dil kva li te tan ge-ne te ski ma te ri jal.

Vla di mir Na sto vić

Usko ro ak ci ja po di za nja ve tro za štit nih po ja sa duž pu te va

Za po ljo pri vred ni ke bes plat na kon tro la plod no sti i kva li te ta ze mlji šta


BER ZAN SKI PO SLO VI - ANA LI TI KA

Hra na, vo da i ener gi ja su tri re-sur sa či je po se do va nje u ve li-koj me ri kre i ra ni vo ka ko eko-

nom ske ta ko i po li tič ke su ve re no sti jed ne ze mlje. Isto ri ja čo ve čan stva po zna je mno go ne spo ra zu ma iz me đu na ro da i dr ža va, ko ji su u osno vi ima li bor bu oko hra ne kao naj pre po zna tlji-vi jeg sim bo la eg zi sten ci je. Ta bor ba u mno go pri kri ve ni jim ob li ci ma i da nas tra je i zbog to ga se pro ble mu hra ne u Ujed nje nim na ci ja ma pri stu pa sa to li-ko pa žnje i opre zno sti. Sva ka ko da se ovaj pro blem ak tu e li zu je on da ka da su ce ne vi so ke i ka da se uvo zno za vi sne ze mlje do vo de u vr lo ne za vid nu po zi-ci ju. U po sled njih pet go di na tr ži šte hra ne je do ži ve lo tri ve li ka ce nov na pi ka. Oni su se de si li sre di nom 2008. go di ne, u dru goj po lo vi ni 2010. go di-ne i po čet kom 2011. go di ne. Svo je vr-sna kor pa naj u ti caj ni jih ro ba iz sek to-ra hra ne per so ni fi ko va nih u po ka za-te lju ko ji su usta no vi le UN još 1990. go di ne, kroz tzv. FAO in deks, baš u po me nu tim pe ri o di ma do sti že svo je isto rij ske mak si mu me. Upra vo to nam de fi ni tiv no da je za pra vo da kon sta-tu je mo da ge ne ral no opre de lje nje ili bo lje re ći cilj UN o do stup no sti re la-tiv no jef ti ne hra ne svim dru štve nim slo je vi ma ni je ostva riv i re a lan i da je taj vi so ko e tič ki i hu ma ni ideal ustva ri neo dr živ u da na šnjim uslo vi ma pro iz-vod nje hra ne. Raz log za ova kve po re-me ća je na tr ži štu hra ne sva ka ko tre ba po tra ži ti na re la ci ja ma po nu de i tra-žnje na glo bal nom svet skom ni vou. Na i me, upra vo eko nom ske 2007/08. i 2010/11. go di na su bi le go di ne naj ve-ćih bi lan snih po re me ća ja u svet skim pro iz vod no – po tro šnim bi lan si ma ži-ta ri ca. Po sle 2011. go di ne, pr vi sle de ći udar na ce ne de sio se u pr voj po lo vi ni ove go di ne, ali on ipak ni je imao ta-kve raz me re kao pre tod nih go di na, a uzrok su po no vo bi li po re me će ne re la-ci je po nu de i tra žnje u smi slu ma nje po nu de od tr ži šnih po tre ba.

Vo đe ni ne pri jat nim is ku stvi ma o ve li kom uti ca ju po sku plje nja hra ne na op šti ni vo stan dar da, sva ka ko da naj-ši ru jav nost in te re su je šta će se per-spek tiv no de ša va ti na ovom tr ži štu u na red nom pe ri o du. Naj pri hva tlji vi ja me to da ko ja se ko ri sti za pred vi đa nje tr ži šnih de ša va nja je ste sva ka ko me-to da teh nič ke ana li ze. To je me to da ko ja pred vi đa sce na rio bu du ćih de ša-va nja na osno vu de ša va nja iz pro šlo-sti. Da kle, neo p hod no je pre po zna ti

tr ži šne okol no sti ko je su u pro šlo sti naj slič ni je oni ma ko je su tre nut no ak-tu el ne i na osno vu to ga iz vu ći kon se-kven tan za klju čak.

U ci lju sve o bu hvat ni jeg sa gle da va-nja tr ži šta neo p hod no je osvr nu ti se na bli sku pro šlost, od no sno na pret-hod nu eko nom sku 2012/13. go di nu. Ve o ma lo ši pri no si naj va žni jih ber zan-skih ro ba iz sek to ra pri mar nog agra-ra u sve tu u 2012. go di ni, do ve li su do znat nih bi lan snih po re me ća ja pre sve ga kod pše ni ce, a u ma njoj me ri i kod ku ku ru za i so je. Ova okol nost upra vo do vo di do pri ti ska na ce ne u to li koj me ri da je ce na pše ni ce na ber-zi u Či ka gu ju la pro šle go di ne bi la oko 350 do la ra po to ni, ku ku ru za u sep-tem bru pri bli žno 320 do la ra po to ni, a so je kra jem av gu sta 650 do la ra po to ni. Si tu a ci ja oko pri no sa po me nu tih ber zan skih ro ba ni je bi la ni šta bo lja

ni kod nas. Pri to me, pri nos ku ku ru za u Sr bi ji, bio je is pod svih oče ki va nja, na gra ni ca ma za tva ra nja do ma ćih po-tre ba i do dat no op te re ćen či nje ni com da je za ra žen afla tok si nom. Uru še no iz vo zno tr ži šte ku ku ru za, do dat no je op te re ti lo do ma će bi lan se. Slič na si tu-a ci ja je bi la i kod pše ni ce i kod so je. Di rekt na po sle di ca re flek to va la se na ce ne ko je su pra te ći svet ska tr ži šta uz do dat ne ote ža va ju će fak to re sa do ma-ćeg tr ži šta, iz no si le u jed nom tre nut ku u sep tem bru pro šle go di ne 28,00 din/kg bez PDV za pše ni cu, 27,30 din/kg za ku ku ruz i 71,50 din/kg za so ju.

Eko nom ska 2013/14. go di na do-brim pri no si ma ko nač no vra ća ta so ve na tr ži šnoj va gi u rav no te žu. Sta bi li-za ci ja bi lan sa u ve li koj me ri re lak sa-ra la je tr ži šte ro ba iz sek to ra pri mar ne po ljo pri vred ne pro iz vod nje. Uz pi ri-nač, tri naj zna čaj ni je pri mar ne po ljo-pri vred ne kul tu re: ku ku ruz, pše ni ca i so ja ima li su isto rij ski naj ve će ukup ne svet ske pri no se. Me đu tim, isto vre me-no ne tre ba za bo ra vi ti da se i tra žnja za ovim ro ba ma iz go di ne u go di nu po ve-ća va. U sva kom slu ča ju ce ne na svet-skim ber za ma su znat no pa le, ali de-

fi ni tiv no op šti ni vo ce na se u pro te kloj de ce ni ji po me rio na je dan vi ši ni vo i ne po sto ji vi še ta kvih okol no sti na tr ži štu ko je će do ne ti ce nu pše ni ce ili ku kr ku za re ci mo is pod 100 do la ra po to ni, što se ne ret ko de ša va lo u ra ni jim vre me ni ma ka da smo ima li rod ne go di ne.

Sr bi ja u te ku ćoj go di ni be le ži ta ko-đe ve o ma do bre pro iz vod ne re zul ta te. Pše ni ca sa pri no som od oko 2,68 mi-li o na to na i ku ku ruz sa pro ce nje nim ro dom od oko 5,73 mi li o na to na, ne sa mo da će sa svim za do vo lji ti po tre be do ma će tra žnje već će i otvo ri ti do bre iz vo zne per spek ti ve. Pše ni ca će nam čak ove go di ne do ne ti re kor dan iz voz, dok se ku ku ruz po po da ci ma o iz vo-zu u ok to bru i no vem bru, de fi ni tiv no opo ra vlja od svog pot pu nog tr ži šnog kra ha pro šle go di ne, što na še iz vo zni-ke po la ko vra ća na pre sti žnu po zi ci ju re fe rent nih iz vo zni ka ne sa mo u re gi-o nu, već i ši re.

Za po tre be na še ana li ze tr ži šta i pro ce ne da ljih tr ži šnih de ša va nja, ovu eko nom sku go di nu, uz ne iz be žno uva ža va nje tr ži šnih okol no sti ka ko na svet skom, ta ko i na šem tr ži štu, de fi-ni tiv no mo že mo upo re di ti sa eko nom-skom 2011/12. go di nom. Osnov ne za jed nič ke ka rak te ri sti ke ovih go di na, je ste da su to go di ne urav no te že nih bi lan sa, uz po rast ni voa za li ha u od-no su na pret hod nu go di nu. Ko re la ci-je u ce nov nim tren do vi ma pše ni ce, ku ku ru za i so je u 2011/12. i u istom pe riod u te ku ćoj 2013/14., ve o ma su oči gled ne. Da kle, na la zi mo se u jed-noj re la tiv no uobi ča je noj si tu a ci ji ka-da ima mo pro seč ne pri no se, sta bil ne bi lan se ka ko kod nas ta ko i u sve tu i ta da se tr ži šte uglav nom po na ša pred-vi di vo. To pod ra zu me va da su ce ne u pe ri o du ski da nja use va naj ni že usled

po ve ća nog pri ti ska po nu de, dok ne po-sred no po sle to ga one po či nju po la ko da ra stu. Po pra vi lu ce nov ni pi ko vi se de ša va ju sre di nom ili kra jem pr vog kvar ta la na red ne ka len dar ske go di ne, a u za vi sno sti od pro ce ne ve ge ta tiv ne kon di ci je use va no vog ro da, kra jem dru gog kvar ta la ce ne će u slu ča ju lo ših pro ce na da ra stu, a u slu ča ju pro ce ne do brog ro da, one će po pra vi lu mi ro-va ti ili ima ti tek ma li rast usled tro še-nja za li ha sta rog ro da. Za sa da tr ži šte se u dru goj po lo vi ni ove ka len dar ske go di ne upra vo ta ko i po na ša. Ono što je mo žda ma lo iz ne na đe nje, je ste da su ce ne tri po sma tra ne kul tu re (pše-ni ce ku ku ru za i so je) ima le ipak ne što agre siv ni ji rast od oče ki va nog. Na i me, ce na pše ni ce je od po čet ka že tve po-ra sla za oko 40%, so je za oko 20%, a ku ku ru za od po čet ka ber be za oko 25%. Pre ve de no u ap so lut ne vred no-sti, to zna či da je po čet kom de cem bra pro seč na ce na pše ni ce na ber zi u No-vom Sa du oko 21,00 din/kg bez PDV, so je 48,00 din/kg, a ku ku ru za 16,10 din/kg. S ob zi rom na ak tu el ne ce ne na re fe rent nim svet skim ber za ma i na tr ži šti ma u okru že nju, pred vi đa nja su da su upra vo ove ce ne u ovom tre-nut ku ne ki ce nov ni mak si mum i da ne tre ba oče ki va ti zna čaj ni je pro me ne do već po me nu tih pe ri o da se zon skih po-me ra nja ce na.

Sva ko ko se ozbilj no ba vi tr ži šnom prog no sti kom mo ra na kra ju, po sle iz-re če ne pro ce ne da na gla si da one ni su ak si o mat ski i bez re zer vno ne pro me-nji ve i tač ne či nje ni ce. Zbog to ga na-gla ša vam da i ovaj tekst jed no stav no mo ra da sa dr ži ta kvu "ogra du". Iz ne-na đe nja su uvek mo gu ća i ta da sva ka te o ri ja i ana lo gi ja pa da ju u vo du. Uto-li ko pre što na tr ži šte sve če šće uti ču i ti tzv. "ne tr ži šni fak to ri" po put po li-tič kih fak to ra, špe ku lant skih ope ra ci ja na ve li kim ber za ma, ne si me trič nost iz ve šta va nja, itd. Me đu tim, ono što ipak ne bi tre ba lo da se do ve de u pi-ta nje, to je či nje ni ca da će mo na red-nu go di nu, bar do no ve že tve, ima ti kao go di nu re la tiv no sta bil nih ce na i to ta kvih ce na po ljo pri vred nih ber-zan skih ro ba ko je u sva kom slu ča-ju ne će bi ti ge ne ra tor ra sta tro ško va ži vo ta ili in fla ci je. Naj zad za što ne kon sta to va ti ta ko zna čaj nu stvar da je Sr bi ja jed na od ret kih ko ja spa da u red uvo zno ne za vi snih dr ža va od stra te ški va žnih ro ba kao što su ži-ta ri ce i ulja ri ce. Upra vo ta okol nost da je mo ćan alat dr žav noj po li ti ci da u ve li koj me ri upra vlja tro ško vi ma hra ne na do bro bit ce le na ci je.

Fo to: D. Ćo sić

Tr ži šna oče ki va nja u 2014. go di niSr bi ja u te ku ćoj go di ni be le ži ve o ma do bre pro iz vod ne re zul ta te. Pše ni ca sa pri no som od oko 2,68 mi li o na to na i ku ku ruz sa pro ce nje nim ro dom od oko 5,73 mi li o na to na, ne sa mo da će sa svim za do vo lji ti po tre be do ma će tra-žnje već će i otvo ri ti do bre iz vo zne per spek ti ve. Pše ni ca će nam čak ove go di ne do ne ti re kor dan iz voz, dok se ku-ku ruz po po da ci ma o iz vo zu u ok to bru i no vem bru, de fi ni tiv no opo ra vlja od svog pot pu nog tr ži šnog kra ha pro šle go di ne, što na še iz vo zni ke po la ko vra ća na pre sti žnu po zi ci ju re fe rent nih iz vo zni ka ne sa mo u re gi o nu, već i ši re

Pi še: Žar ko Ga le tin, di rek tor "Pro dukt ne ber ze" No vi Sad

Ce nov ni mak si mum pše ni ce, so je i ku ku ru za

Po čet kom de cem bra pro seč-na ce na pše ni ce na ber zi u No-vom Sa du je oko 21,00 din/kg bez PDV, so je 48,00 din/kg, a ku ku ru za 16,10 din/kg. S ob zi-rom na ak tu el ne ce ne na re fe-rent nim svet skim ber za ma i na tr ži šti ma u okru že nju, pred vi-đa nja su da su upra vo ove ce ne u ovom tre nut ku ne ki ce nov ni mak si mum i da ne tre ba oče ki-va ti zna čaj ni je pro me ne.

Na red ne go di ne re la tiv no sta bil ne ce ne

Na red nu go di nu će mo, bar do no ve že tve, ima ti kao go-di nu re la tiv no sta bil nih ce na i to ta kvih ce na po ljo pri vred nih ber zan skih ro ba ko je u sva kom slu ča ju ne će bi ti ge ne ra tor ra-sta tro ško va ži vo ta ili in fla ci je.

Pu ni si lo si - si gur nost od ra sta ži vot nih tro ško va

Žar ko Ga le tin

Pše ni ca će do ne ti re kor dan iz voz


SAVREMENO POVRTARSTVO

Pod rasadom se podrazumeva mlada biljka koja je prošla neko-liko faza organogeneze, formira-

la 4-10 listova, počela formiranje ili se nalazi u fazi cvetanja i ima kvalitetno i dobro formirano stablo. Veliki broj povrtarskih vrsta se proizvodi iz rasa-da. Razlozi za to su višestruki: sma-njen period vegetacije, manja potre-ba za kvalitetnim i skupim semenom, ujednačen porast nakon rasađivanja i olakšano rasađivanje i određivanje optimalnog broja biljaka po jedinici površine. Međutim, ne može se sve ovo primeniti za bilo koju vrstu rasa-da. Mladim biljkama se moraju obez-bediti idealni uslovi za rast i razvoj. To znači da se u zavisnosti od biljne vrste moraju obezbediti temperaturni i svetlosni uslovi, naravno uz dovoljnu količinu vode. Zdravstvena ispravnost rasada takođe mora biti na zavidnom nivou, jer se iz rasadnika bolesti i šte-točine nekoliko puta brže šire.

Karakteristike rasada pojedinih kultura, kao i starost rasada potre-ban za taj kvalitet rasada naveden je u tabeli. U praksi postoji mogućnost produženja ovog perioda proizvodnje, što zavisi od perioda godine, namene proizvodnje i uslova u kojima se rasad proizvodi. (tabela 1.)

Ne tako davno, ali još uvek i da-nas, kod nekih proizvođača se zadrža-la proizvodnja u lejama. To su osnov-ni objekti, međutim zbog svoje male zapremine, često nedovoljni i neade-kvatni za potrebe proizvodnje u razli-čitim vremenskim periodima.

Kvalitet rasada povrća zavisi od brojnih faktora od kojih su najznačaj-niji:

temperatura;voda;svetlost;hranljivi supstrat;kvalitet semena;preciznost setve;đubriva.Proizvodnju rasada ne možemo ni

zamisliti ukoliko se bilo koji od nave-denih faktora isključi.

Temperatura kao činilac u proizvod-nji je veoma bitna jer utiče na ubrza-vanje klijanja i niacanja biljke, kao i ukupan porast biljke. Sa temperatura-ma ne treba preterivati, posebno ako

nismo u mogućnosti da ostale činioce obezbedimo u optimumu. Svaka biljna vrsta ima posebne zahteve za tempe-raturom vazduha. (tabela 2.)

Sadržaj vlage je veoma bitan i on po pravilu u momentu klijanja i nica-nja treba da bude viši, kako bi seme moglo nesmetano da bubri i klica niče, a nakon formiranja kotiledona se sa-držaj vlage smanjuje da bi se inten-zivirao porast korenovog sistema. On se ubrzano razvija, posebno u uslovi-ma kada nema dovoljno vlage. Sličan efekat se dobija i nakon rasađivanja, jer se čupanjem rasada kidaju najsit-nije žilice, koje biljku snabdevaju sa vodom.

Svetlost je faktor u proizvodnji rasada na koji se najmanje obraća pažnja. Još veća šteta je ukoliko se biljke osvetljavaju malim ili pogrešnih intenzitetom svetlosti. Za proizvodnju rasada je najbolja dnevna (sunčeva) svetlost. Međutim, u periodima godine kada se želi proizvesti rasad, a nema dovoljno svetlosti moraju se koristiti lampe, tj. alternativni izvori svetlosti.

Lampe u proizvodnji rasada emituju svetlost u žutom delu spektra, mini-malne jačine 5.000 lux/m2 u trajanju od 12 – 18 časova/dan. U određenim uslovima i kod određenih vrsta (kra-stavac) osvetljavanje može trajati i 24 časa. Kod rasada koji se proizvodi pod dodatnim osvetljenjem, ukoliko kasnije u proizvodnji nema sijalica, sa količinom osvetljavanja se mora smanjivati i neposredno pred isporuku i prekinuti, dok u proizvodnji gde se koristi osvetljenje nije potrebno sma-njivati intervale osvetljenja.

Efikasnost osvetljavanja se ogleda kroz skraćivanje internodija, ranije formiranje cveta ili cvasti i veći broj plodova na prvoj cvasti. Ako se uzme u obzir visoka cena prvog prinosa, onda ova mera u potpunosti isplaćuje visoke troškove osvetljavanja.

Hranljivi supstrat često je predmet potencijalne uštede kod proizvođača. To se ogleda kroz upotrebu i prav-ljenje smeša od različitih organskih i neorganskih komponenti. Iako se mo-gućnost uspeha ne isključuje, često se dešava da zbog ne ujednačenosti kva-liteta, ne dovoljnog mešanja i ne po-znavanja hemijskog svojstava smeše, dođe do potpunog propadanja rasada. U ukupnim troškovima proizvodnje supstrat učestvuje sa veoma malim procentom, a rizik koji se stvara ta-kvim mešanjem izuzetno je visok.

Za proizvodnju se preporučuju go-tovi supstrati, tj. smeše crnog i belog treseta, regulisane pH vrednosti i sa dodatom količinom hraniva. Beli tre-set je po poreklu kiseo i čist se ne može primenjivati, ali u kombinaciji sa crnim tresetom, dobija se idealan medijum za proizvodnju rasada. Tre-set mora da obezbedi i dovoljnu koli-činu hrane, za ceo period proizvodnje rasada. To znači da se korišćenjem kvalitetnog treseta isključuje potre-ba za dodatnim prihranjivanjem. Crni treset, koji je fine građe, omogućuje fino oblikovanje kocki za proizvodnju rasada. Sabijanjem crnog treseta on zadržava napravljeni oblik, pa je zato moguće praviti hranljive kocke za pro-izvodnju rasada.

Seme koje se koristi u povrtarskoj proizvodnji je visokog kvaliteta. Ova činjenica se objašnjava velikim brojem firmi na tržištu, koje nude savremene hibride i sorte svih povrtarskih vrsta. Razne tehnologije i načini proizvodnje zahtevaju i hibride specifičnih karak-teristika (boja, ukus, veličina, visina, miris, masa, prinos i dr.). Iz navede-nih razloga, kao i zbog ogromne kon-kurencije, na tržištu mogu da se pro-nađu semena koja zadovoljavaju i vrlo specifične zahteve.

Naredni korak semenskih kuća predstavlja posebna dorada semena,

odnosno priprema i izlaganje semena posebnim uslovima. Kao osnovno se javlja tzv. naturalno, tj. golo ili osnov-no seme. Kod ovog semena nije ra-đena nikakva dorada, sem čišćenja od primesa i nečistoća. Normalno seme (naturalno), bez ikakvih dodatnih tre-tiranja nema tako dobru ujednačenost u klijanju, i u početku razvoja biljke mogu imati vidljive neujednačenosti. Sledeća vrsta semena je polu ili ter-monaklijalo seme. Kao što mu i ime kaže, kod ovog semena se tempera-turom inicira klijanje, čime se nicanje ubrzava i dobija se na ujednačenosti nakon nicanja. Nedostatak ove vrste semena je što nije dugotrajno, jer ini-cirana klica, ukoliko se ne poseje pro-pada za par meseci.

Kod jako sitnih semena i semena nepravilnog oblika, da bi se olakšala setva i da bi se obezbedila potrebna količina hraniva u početku porasta kli-ce, primenjuje se piliranje. Pilete su kuglice kojim se obmotava seme koje dobija izgled kuglice, a koje se sastoje iz inertnog nosača (obično glina), male količine mineralnog đubriva i iz seme-na. Na ovaj način seme duže zadržava klijavost od termonaklijalog semena , ali ne duže od godinu dana.

Kod gajenja povrća, a posebno kod kupusnjača, poseban značaj ima odabir kvalitetnih hibrida, kao i kvali-tet semena, jer se veliki prinos može postići samo ako se to obezbedi. Vrsta semena i njegova priprema je izuzet-no važna u praksi, naročito kada je proizvodnja rasada u pitanju. Osobine hibrida se zadržavaju kod svih vrsta i klasa semena. Razlika je u procentu iskorišćenja datih osobina.

Kalibrirano – dorađeno seme ima izuzetno visok procenat nicanja, vr-hunsku ujednačenost, što rezultira u veoma dobrom kvalitetu rasada. To daje veliku prednost za dalju proi-zvodnju, jer je veći procenat primlje-nog rasada, bolja ujednačenost bilja-ka i naravno veći prinos u proizvodnji. Korišćenje ovakvog semena je potpu-no normalno u savremenoj proizvod-nji povrća.

U srednjoj i istočnoj Evropi razvi-ja se proizvodnja kupusnjača, a to zahteva što ujednačeniji rasad za tu proizvodnju. Za ovu namenu se uvodi kalibrirano seme, koje ima skoro istu klijavost i prosek nicanja kao precizno seme, a dimenzije semena su još ujed-načenije u odnosu sa naturalna seme-na. Prednosti korišćenja kalibriranog semena su: ujednačeno nicanje, veći procenat dobijenog kvalitetnog rasa-da, ujednačenije biljke, veći prinos i bolji kvalitet plodova – veći profit.

Kao sledeći korak u kvalitetu do-rade semena je tzv. precizno seme. Precizno seme je jedno od najskupljih semena, ali se izdvaja po kvalitetnim karakteristikama. To je birano seme iste kalibraže, gde je povećan i ujed-načen procenat klijanja. Ovo visoko kvalitetno seme predstavlja osnovni preduslov savremene i kvalitetne pro-izvodnje rasada.

Pored svih ovih vrsta dorade se-mena, postoji mogućnost tretiranja semena i posebnim jedinjenjima koja povećavaju otpornost na pojedine bo-lesti. Tako na primer sve veći problem predstavljaju bakteriološka obolje-nja na kupusnjačama. Xanthomonas campestris pv. campestris (crna trulež provodnih sudova) je bakterijska bo-lest kupusnjača (naročito kod kupusa i kod karfiola), protiv kojeg je zašti-ta izuzetno komplikovana. Bakterije prezimljavaju na zaraženim biljkama, zemljištu i unutar semena. Pored he-

mijske zaštite na parceli, potrebno je specijalno tretiranje semena. Ova intervencija ne utiče na genetske ka-rakteristike hibrida. Takav preparat se zove Exccit. Tokom intervencija sa Exccitom, unutrašnji i spoljašni deo semena se tretiraju, suzbijaju se pa-togeni, a nakon toga se seme ponovo testira. Ukoliko se ne utvrdi postoja-nje zaraze na semenu, pakovanje se obeležava znakom Exccit.

Seme tretirano sa Exccitom ima kratak rok trajanja, ali do isteka tog roka ne može se desiti nikakav pro-blem (povećanje rizika u nicanju, neželjeno dejstvo preparata i dr.) sa semenom. Korišćenje tih semena (tre-tirane sa Exccitom) ne razlikuje se od korišćenja normalnog semena (setva, nicanje...).

Preciznost setve je karakteristika koju je lako ispuniti ukoliko se setva obavlja ručno i ako se radi o manjim količinama semena. Međutim, ukoliko se radi o većoj količini semena samu setvu moramo odraditi vrlo precizno uz pomoć savremenih mašina. Čak i pored pneumatskog načina doziranja semena, korisno je proveravati i do-puniti prazna mesta u kontejnerima (misli se na sitno seme).

Da bi se obezbedila preciznost setve nekada se sama setva obavlja omaške uz naknadno čupanje rasada u fazi kotiledona i presađivanje na stalno mesto. Ova mera se zove pi-kiranje. Prilikom pikiranja biljčice se uzimaju sa dva prsta ispod kotiledo-na i snagom ruke, utiskuju na novo mesto. Na taj način je biljka ponovo presađena, odnosno ispikirana. Pi-kiranje može biti samo rukom ili uz pomoć štapića sa kojim se prethodno napravi rupa u koju će se nova biljka utisnuti.

Đubriva koja se koriste u proizvod-nji rasada se dele u dve grupe.

Prva su ona koja su u čvrstom obli-ku i koja se dodaju u supstrat. Dej-stvom vode, kroz rasadnički period (3 - 8 nedelja) dolazi do rastvaranja tih hraniva, pa ih biljka uspešno može ko-ristiti. Međutim, veliki problem može nastati ukoliko znamo da smo dodali hraniva, ali se ona ne rastvaraju, pa biljke ne napreduju onoliko koliko je potrebno. Zato je u ovoj fazi neophod-no korišćenje visoko kvalitetnih hrani-va koje će se brzo i efikasno rastvoriti (tzv. starter đubriva), a biljke će na taj način imati direktno dostupne ele-mente.

Drugu grupu predstavljaju đubriva za folijarnu primenu. Ove vrste inter-vencije mogu uticati na poboljšano usvajanje pojedinih elemenata (naj-češće fosfora) koji su značajni u fazi ukorenjavanja biljaka.

Nakon setve semena vrši se pokri-vanje semena setvenim slojem. Funk-cija tog setvenog sloja je sprečavanje odavanja vode iz supstrata, pod direk-tnim uticajem sunčevih zraka. Pored toga, setveni sloj treba da obezbedi medijum za klijanje i nicanje seme-na. Za ove potrebe se obično koristi kvarcni pesak.

Zbog izuzetno sitnog semena, kao i jako osetljive klice, kod nekih vrsta (celer) može da dođe do oštećenja od silicijum-dioksida, odnosno kvarca iz peska. U tom slučaju se obično koristi vermikulit, koji je nastao kao ekspan-dirani vulkanski kamen. Neorganske je prirode i veoma lak. Pošto sprečava odavanje vlage iz supstrata, ima istu funkciju kao i pesak.

(Iz “Priručnika za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru”)

Proizvodnja rasada povrćaIspravnost rasada mora biti na zavidnom nivou, jer se iz rasadnika bolesti i štetočine nekoliko puta brže šire - Temperatura kao činilac u proizvodnji je veoma bitna jer utiče na ubrzavanje klijanja i niacanja biljke, kao i ukupan porast biljke

Dr Anđelko Mišković

Tabela 1.

Vrsta Starost (dana) Broj listova

Kupus 30-55 4-8

Paradajz 30-60 5-9

Krastavac 15-25 2-5

Celer 45-50 4-6

Salata 20-35 4-5

Paprika 30-60 6-8

Tabela 2.

Vrsta

Temperatura supstrata

posle setve(°C)

Dužina nicanja(dana) Nakon iznošenja iz

klima komore (°C)

Kupusnjače 18 3 - 4 10 – 18

Paradajz 25 4 - 6 14 – 22

Paprika 25 - 30 8 - 12 20 – 26

Krastavac 25 - 30 4 - 6 16 – 22

Salata 18 2 - 3 10 - 22

Rasad u lejama - Leskovac

Kocke sa tek izniklim rasadom - GrowRasad

10 27. decembar 2013.

GA ZDIN STVA

Sam kraj go di ne, vre me je kad mno gi po ljo pri vred ni ci u Sre mu ima ju ma nje po sla u ata ri ma,

ali je za to vre me ka da se ana li zi ra pret hod na go di na i pra ve pla no vi za idu ću. Upra vo na ovu te mu raz go va-ra li smo sa Ra de tom Bo bić, pa o rom iz In đi je, ko ji se go di na ma ba vi ra tar-stvom i go ve dar stvom.

Ka ko oce nju je te 2013. go di nu ka da je reč o po ljo pri vred noj pro-iz vod nji?

- Što se ti če ra tar ske pro iz vod nje, u pod no su na pret hod nu go di nu, ve o-ma sam za do vo ljan, jer je rod bio vi še ne go do bar. Ima mo kva li tet ne pro iz-vo de i do volj nu ko li či nu, ali sa dru ge stra ne ce na je obo re na ta ko da je naš pri hod na ne ki na čin u ran gu pro šlo-go di šnjeg. Ve li ka je raz li ka u ce ni ži ta i ku ku ru za u od no su na prO šlu go di-nu. Ono što na ma po ljo pri vred ni ci ma ne do sta je je ste za ga ran to va na i sta-bil na ce na, ali na ža lost to ga ne ma. Ako je hra na za sto ku sku plja i pro iz-vod bi tre bao bi ti sku plji, ali ni je ta ko, pa smo opet mi na gu bit ku.

Da li se i ko li ko je sto čar ska pro iz vod nja is pla ti va?

- Si tu a ci ja je ve o ma te ška, jer da bi se ba vio pro iz vod njom mle ka i me-sa u Sr bi ji mo raš da pri sta neš na da-le ko ni žu ot kup nu ce nu sa mo da bi pro dao, a če sto se de ša va da bu de mo i u mi nu su. Ni ko od ot kup nih sta ni-ca ne pla ća vi še od 30 di na ra po li tru mle ka. Ako že liš da za ra diš on da se bi mo raš na met nu još ne ke do dat ne po-slo ve, re ci mo pro iz vod nju si ra da bi mo gao svoj rad da na pla tiš. Evo jed-ne sa svim pro ste ra ču ni ce. Ako je li-tar mle ka 30 di na ra, a li tar naf te 150 di na ra, vi mo ra te pet li ta ra mle ka da pro iz ve de te za je dan li tar naf te i on da gde je tu ra ču ni ca, pa to je van sva ke pa me ti.

Zim ski pe riod je pe rod mi ro-va nja ka da je reč o ra do vi ma na nji vi, a ko li ko po sla ima te u go-ve dar stvu?

- Ne kog po sla uvek ima, pri pre-mio sam hra nu za ži vo ti nje i vi de će-mo ka kvi će pri no si bi ti pre ko zi me. Naj va žni je je da se kra va ma obez be-de do bri uslo vi i da hra na bu de kva-li tet na. Ina če go ve da do bro pod no se ni ske tem pe ra tu re, mno go bo lje ne go ve li ke vru ći ne, zbog is pa re nja u šta-li. Tru di mo se da obez be di mo do bre uslo ve, da sa ni ra mo even tu al ne po-vre de kod ži vo ti nja i če sti to oba vlja-mo svoj po sao, pa ka ko bu de.

Nad le žni na ja vlju ju ve ći agrar-ni bu džet za 2014. go di nu, ve ru-je te li da će po ljo pri vred ni ci ima ti ne ke ko ri sti od to ga?

- Ni sam baš pre te ra no op ti mi-sti čan, jer za nas sit ne pro iz vo đa-če, te ško da će se ne što pro me ni ti. Uve ren sam sve vi še da dr ža va ra di na to me da op sta nu sa mo ve li ki pro-

iz vo đa či. To se mo že vi de ti na pri-me ru sub ven ci ja ko je se iz go di ne u go di nu sma nju ju. Pre par go di na smo ima li 14.000 di na ra po hek ta ru ze mlji šta, a evo ove go di ne 6.000, a i to nam sma nju ju. Nad le žni su ta ko đe na ja vi li da će se sub ven ci je na pla ći va ti kroz in ve sti ci je u po ljo-pri vre du. Pi tam se ka ko će oni ko-ji ima ju sa mo par ju ta ra ze mlje. Ja sam imao sre ću pa sam ne što ze-mlji šta na sle dio od de de, ne što sam sam ku pio, ali ka ko će oni što ne ma-ju? Ka ko da je dan vo ćar in ve sti ra u si stem za na vod nja va nje kad taj si-stem vi še ko šta ne go ze mlja što po-se du je? U sva kom slu ča ju, ne pi še nam se do bro, jer će oni ve li ki mo ći da in ve sti ra ju, a mi sit ni pa o ri te-ško će mo op sta ti. Iako mi ni star stvo po ru ču je da će na red ne go di ne vi še bi ti okre nu to ka sit nim pro iz vo đa či-ma, ne ve ru je mo na reč dok se ne uve ri mo u to-po ru ču je na kra ju na še pri če Ra de Bo bić.

M. Ba la ba no vić

Ka da je 1990. go di-ne ostao bez po sla u stru ci, ne ka da šnji

kro jač ko ji je go di na ma bio za po slen u kon fek ci ji kao mo de lar, 63-go di šnji Jan-ko Hnat ko iz Bi kić Do la, pri hva tio se vo ćar stva, s ob zi rom da mu je ro đe ni brat Zvon ko in že njer po-ljo pri vre de i du go go di na je u ovom po slu.

- Od nje ga sam vi deo da taj po sao ni je loš i da od nje ga mo že da se ži vi, ta ko da sam od lu čio da i ja kre nem nje go vim sto pa ma. U fir mi je tih 90.-tih go di na bi la ve o ma lo ša si tu a ci ja, ta ko da sam ta da na po čet-ku ku pio je dan hek tar ze mlje i na njoj po sa dio ja bu ke i ma lo kru ša ka za jed-no. Na kon to ga ši rio sam po sao, ta-ko da sa da imam pet ju ta ra bre sa ka, sta ri jeg za sa da i je dan hek tar za sa-đen no vim sta bli ma ko je bi do go di ne tre ba le da da ju pr vi rod. Ja bu ka imam no vog za sa da oko tri ju tra, a kru ša-ka oko po la ju tra. Sad ni ce uglav nom sam pro iz vo dim, po što vi no gra dar ske bre skve sa di mo iz ko šti ce – pri ča Jan-ko Hnat ko iz Bi kić Do la kod Ši da.

On ka že da je ovaj po sao ni je fi zič-ki te žak, ali da zah te va stal no pri su-stvo. U po slu mu po ma žu si no vi Da li-bor i Da mir, brat Zvon ko mu po ma že sa ve ti ma u struč nom de lu, a ka da je se zo na u pu nom je ku on da unajm lju-je i rad ni ke iz se la.

Na pi ta nje da li se od vo ćar stva mo že pri stoj no za ra di ti, Jan ko ka-že da mo že, ma da je da nas si tu a ci ja mno go lo ši ja ne go što je to bi la ra ni-je, da se sa da ra di sa mo da se pre ži vi i do da je:

- Ne ka da je to bio mno go uno sni ji po sao, jer je ma nje bi lo vo ća na tr-ži štu, dok je da nas u Sre mu, mno go lju di ko ji se ba ve vo ćar stvom, a po-seb no u Bi ki ću gde ima mno go za-sa da bre sa ka. Vo će ko je pro iz vo dim pro da jem uglav nom na šid skoj pi ja-ci, gde sam po znat po bre skva ma, s ob zi rom imam 50 sor ti, što zna či da ih u po nu di imam ne pre kid no od ju-na do sre di ne sep tem bra. Dr ži mo tri te zge, na ko ji ma ra di mo že na, sin i ja i na pi ja ci smo pre ko le ta sva ki dan, a ka da ne ma bre sa ka on da do la zi mo sa mo sre dom i su bo tom ka da pro da-je mo ja bu ke.

U pla nu za na red nu go di nu Jan ko ka že da ima po sta vlja nje si ste ma za na vod nja va nje, ka ko bi za li vao deo ze mlji šta iza ku će, na ko me je ne dav-no po sa dio jed no ju tro ja bu ka.

S. Mi haj lo vić fo to: M. Mi le u snić

IN ĐI JA • RA DE BO BIĆ, STO ČAR

Tre ba nam za ga ran to va na ce na

Ra de Bo bić

BI KIĆ DO • JAN KO HNAT KO, VO ĆAR

Ne mo že se ži ve ti kao ne ka da

Jan ko Hnat ko u svom voć nja ku

1127. decembar 2013.

RE POR TER SKI ZA PIS

Sve ča na pred no vo go-di šnja at mos fe ra osim na uli ca ma gra da, naj-

pre se mo že uoči ti na pi ja ca-ma me đu „obič nim” sve tom ko ji vr ši po sled nje pri pre me za pra zni ke. Na sam dan ka to lič kog Bo ži ća i u is če-ki va nju No ve go di ne, že le li smo da se uve ri mo ka kva je pro da ja na grad skoj pi ja ci u In đi ji, a za te kli smo sa svim uobi ča je nu sli ku, bez mno-go gu žve i na rav no ne ve se le pro dav ce ko ji se na da ju da će po sled njih ne ko li ko da-na ove 2013. go di ne us pe ti da za ra de ko ji di nar vi še. Na sve stra ne ču je se ona stan dar na pri ča „ne ma se pa ra“, „ku pu ju sa mo naj-o snov ni je“ i „pro šle zi me je bi lo bo lje“. Sti če se uti-sak da vi še ne ve ru je mo da no ve go di ne do no se ne ke bo lje da ne, da pra znič nu at mos fe ru ver no pri ka zu-ju sa mo ulič na ra sve ta i ne iz be žne pe tar de, a da se ži vot sveo is klju či vo na ono ko li ko ima mo u nov ča ni ku.

Sr dač nu i to plu at mos fe ru za te-kli smo na “be loj pi ja ci”, gde mleč ne pro iz vo de pro da ju ma hom Sa sa ni. Mi ra Živ ko vić, naj sta ri ja me đu nji-ma i sa sta žom od 27 go di na po-ru ču je da su se svi da nas oče ki va li

pen zi ju i sa mim tim bo lju pro da ju, ali ni šta od to ga.

- Ni je la ko ni zi mi ni le ti. Od 7 sa ti sa ti ju tros sam ov de i bi ću još par sa ti, ali je lo ša pro da ja, jer ni-je bi la pen zi ja. Ne zna te vi ko li ko po sla ima da se na pra vi sir, a šta vre di kad ne mo že mo to da na pla ti-

mo. Ima nas ov de de se tak ko ji pro-da je mo mleč ne pro iz vo de, pa ka ko jed nom ta ko i svi ma, ne mo že mo mi tu ni šta - ka že Mi ra, a u pri ču se uba cu je Ža kli na Ikraš, ta ko đe Sa san ka i se ća se da su ne kad na pi ja ci u to ku jed nog da na pro da va-li i do 70 ki lo gra ma si ra, a da nas

ako pro da ju je dva 20 ki lo gra-ma, to se sma tra za us pe šan pi jač ni dan.

Na te zgi po red je i Gor da-na Pu va ča ko ja ka že da do 10 sa ti ni je ni jed nu kri šku si ra pro da la.

- Po sla oko pra vlje nja si-ra ima vi še ne go oko ma log de te ta, jer mo ra stro go da se vo di ra ču na da bu de kva li-tet no i da mu šte ri je bu du za-do volj ne. Ali šta vre di kad od ju tros ku pa ca uop šte ne ma i ne mo žeš da pro daš - ka že na kra ju ona.

Ipak ve dar duh ovih že na ko je sva ke sre de i su bo te do-la ze na pi ja cu je ne što što je ne pro men lji vo. Na vra te sta re mu šte ri je, ne kom se pro da, ne kom ma lo i po klo ni i ta ko iz go di ne u go di nu.

Na dru gom kra ju pi ja ce, ko ja je na kon re kon struk ci-je vid no ure đe ni ja po sled njih da na, ši rok spek tar na mir ni ca. Vo će, po vr će, me so, ko zme ti-ka i gar de ro ba. Na jed noj od

mno go broj nih te zgi sve ža pi le ti na, pra va do ma ća. Ka žu pro dav ci ima tu ra ču ni ce, jer da ni je ta ko ne bi do la zi li na pi ja cu.

Na da No va ko vić po red pi le ćeg me sa pro da je mle ko i ja ja, ka že da sa su pru gom i si nom dr ži pi li-će u svom do ma ćin stvu, a ima ju

i ne ko li ko kra va. Po sla ima pre ko gla ve, a rad ni dan tra je od 5 sa ti uju tru pa do po no ći.

- De set go di na do la zim na pi ja cu, ali je ove go di ne pro da ja znat no lo-ši ja. Ipak ne pre da je mo se jer ne ma-mo iz bo ra, a mo ra da se ra di. Svi đa mi se ka ko su ure di li pi ja cu, mno go su bo lji uslo vi ne go pre. Ina če za kup pi jač nog pro sto ra nas ko šta ne što vi-še od 16.000 di na ra go di šnje, a vi de-će mo ko li ko će bi ti za idu ću go di nu. U sva kom slu ča ju mo že da se za ra di to li ko da ima mo za osnov ne ži vot ne po tre be -i sti če Na da.

Sa va Avra mov pro da vac iz In-đi je je na kon gu bit ka po sla, od lu-čio da po ku ša da za ra di na pi ja ci. U svo joj po nu di ima pro iz vo de od svinj skog me sa, a ka ko ka že do ma-će je naj bo lje.

- Imam su vo me so, sla ni nu, ko-ba si ce ko je već ne ko li ko go di na su-šim i do no sim na pi ja cu. Ne mo gu se po hva li ti da ima pre vi še po sla, ali ako se se di ku ći i ni šta ne ra-di, ne ma za ra de. Sna la zi mo se ka ko mo že mo - po ru ču je na kra ju na še pri če.

Do No ve go di ne osta lo je još ne-ko li ko da na, i jed na pi jač na su bo-ta. Svi se na da ju da će mu šte ri je „na gr nu ti“ baš tih po sled njih da na sa na me rom da pra znič na tr pe za bu de uko li ko ni šta dru go on da bar skrom na.

M. Ba la ba no vić

IN ĐI JA • PI JA CA TO KOM NO VO GO DI ŠNJIH PRA ZNI KA

Ku pu je se sa mo osnov noSti če se uti sak da vi še ne ve ru je mo da no ve go di ne do no se ne ke bo lje da ne, da pra znič nu at mos fe ru ver no pri ka zu ju sa mo ulič na ra sve ta i ne iz be žne pe tar de, a da se ži vot sveo is klju či vo na ono ko li ko ima mo u nov ča ni ku

Po nu da do bra, ku pa ca ma lo: Sa san ke na be loj pi ja ci

12 27. decembar 2013.

NA UČ NO-STRUČ NI SKU PO VI

De part man za vo ćar stvo i vi-no gra dar stvo, hor ti kul tu ru i pej za žnu ar hi tek tu ru Po ljo pri-

vred nog fa kul te ta u No vom Sa du, u sa rad nji sa Dru štvom vo ća ra Voj vo-di ne a pod po kro vi telj stvom Po kra jin-skog se kre ta ri ja ta za po ljo pri vre du, vo do pri vre du i šu mar stvo, or ga ni zo-vao je 14. de cem bra 2013. go di ne Sa ve to va nje o sa vre me noj pro iz vod-nji ko šti ča vog vo ća.

Sa ve to va nje ko je je ovog pu ta bi-lo po sve će no una pre đe nju raz vo ja ko šti ča vog vo ća, je spe ci ja li zo va no sa ve to va nje za ovaj vid pro iz vod nje vo ća na ko jem su se mo gli ču ti naj-no vi ji struč ni sa ve ti iz ove obla sti, a sve u ci lju po mo ći vo ća ri ma u ostva-re nju nji ho vih ci lje va i uspe ha u pro-iz vod nji.

Ko li ka je bi la za in te re so va nost vo-ća ra za ovaj skup do volj no ka zu je či nje ni ca da je am fi te a tar Po ljo pri-vred nog fa kul te ta u No vom Sa du bio ma li da pri mi sve za in te re so va ne za pre da va nja o uz go ju bre skve, šlji ve, kaj si je, tre šnje, vi šnje, ta ko da su se po se ti o ci sme nji va li u na sto ja nju da ču ju naj no vi je in for ma ci je iz ove po-ljo pri vred ne obla sti, kao i da se upo-zna ju sa broj nom po nu dom iz la ga ča iz obla sti vo ćar stva, vi no gra da sr tva, za šti te bi lja, me ha ni za ci je...

Ve li ko in te re so va nje za stu di je vo ćar stva

- Ovo sa ve to va nje po sve će no je ko štu nja vom vo ću, pro iz vod nji i pro-gra mi ma una pre đe nja pro iz vod nje ko štu nja vog vo ća u Sr bi ji. Vo ćar stvo je je dan iz u zet no va žan stu dij ski pro-gram na na šem fa kul te tu, a sa sa mim osni va njem Po ljo pri vred nog fa kul te ta po čeo je i ovaj stu dij ski pro gram ko-jeg na ši stu den ti iz ge ne ra ci je u ge-ne ra ci ju ve o ma ra do upi su ju i mi slim da će u bu duć no sti, ka ko vo ćar stvo bu de ra slo na svo joj ska li ak tu el no-sti, i naš stu dij ski pro gram ti me do bi-ja ti na zna ča ju.

Vo ćar stvo je isto ta ko vr lo va žna gra na po ljo pri vre de u na šoj ze mlji, pre sve ga zbog to ga što je iz vo zno ori jen ti sa na - re kao je prof. dr Mi lan Po po vić, de kan Po ljo pri vred nog fa-kul te ta u No vom Sa du.

Po ve ća ti pro iz vod nju ko šti ča vih voć nih vr sta

- Dru štvo vo ća ra Voj vo di ne je osno-va no 1981. go di ne, po no vo smo Dru-štvo ak ti vi ra li 2003. go di ne, do sa da smo iz da li 18 bro je va ča so pi sa "Vo ćar-

stva i vi no gra dar stva" i če ti ri bil te na, odr ža li smo osam sa ve to va nja ka ko od Dru štva vo ća ra Voj vo di ne, ta ko i za-jed no sa Po ljo pri vred nim fa kul te tom, od no sno De part ma nom za vo ćar stvo i vi no gra dar stvo. Ovo sa ve to va nje odr-ža va se u sklo pu pro sla ve 60 go di na Po ljo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa-du ko je će se odr ža ti sle de će go di ne.

Mi smo u vo ćar stvu Sr bi je ura di li do sta u po sled njih 10 go di na a mo ra-mo pri zna ti da smo naj vi še ura di li kod ja bu ke ali ni smo kod ko šti ča vih voć nih vr sta ko je su za pra vo, kad po gle da te pro iz vod nju vo ća u Sr bi ji ko ja je ne-gde ove go di ne oko 1,5 mi li o na to na, oko 70% ide na ko šti ča ve voć ne vr ste - na šlji vu, kaj si ju, bre skvu, tre šnju i vi šnju. Ni smo tu do sta ura di li na uvo-đe nju no vih teh no lo gi ja, jer ima mo ja-ko ma le pri no se po sta blu. Na pri mer, kod šlji ve se po pro iz vod nji u Evro pi na la zi mo na pr vom me stu, a u sve tu na dru gom me stu, a ka da spo me ne mo pro iz vod nju po je di ni ci po vr ši ne on da smo na 24. me stu u Evro pi, a u sve-tu na 67. me stu. Ta ko je i kod osta lih voć nih vr sta.

Iza bra li smo ove te me za sa ve to va-nje da bi da li pred log me ra šta tre ba ura di ti ka ko bi po di gli pri nos i po ve ća-li pro iz vod nju ko šti ča vih voć nih vr sta. Ima mo i pre da va nje o no voj teh no lo-gi ji sad nje tre šnje, kaj si je, o pro ble-mu ko ji se ja vio - Ži lo gri zu, ko ji pre ti uni šta va nju obla čin ske vi šnje. Na kon ovog sku pa, upu ti će mo je dan do pis Mi ni star stvu za po ljo pri vre du u ko jem će mo tra ži ti da pod hit no for mi ra rad-nu gru pu ko ja bi da la pred log me ra za re ša va nje ovog pro ble ma, jer na ju gu Sr bi je ima mo ve li ko su še nje sta ba la, a pre ti opa snost da se to pro ši ri i na dru-ge lo ka li te te.

Pre sve ga mo ra mo vo di ti ra ču na o iz bo ru lo ka li te ta za po je di ne voć ne vr-ste, mo ra mo vo di ti ra ču na o sor ti men-tu, o pod lo ga ma. Struč nja ci De part-ma na za vo ćar stvo i vi no gra dar stvo su pre po zna li ovaj pro blem. Do bi li smo ne ko li ko pro je ka ta od po kra jin skog se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo ški raz voj, po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po ljo pri vre du, a sve u ci lju una pre đe-nja ko šti ča vih voć nih vr sta. Je dan od pro je ka ta je ste i pro du ko va nje ve ge-ta tiv nih pod lo ga ka ko bi po ve ća li broj bi lja ka po hek ta ru. Ta ko đe u okvi ru Mi ni star stva za po ljo pri vre du, vo do pri-vre du i šu mar stvo mi smo ura di li stra-te gi ju ko ja će ne gde u ja nu a ru me se-cu ići na jav nu ras pra vu. Oko sni ca te stra te gi je je ste re jo ni za ci ja vo ćar ske pro iz vod nje i, za pra vo, da va nje pod-sti ca ja ne za bi lo ka kve teh no lo gi je već za naj sa vre me ni je teh no lo gi je kod svih voć nih vr sta i pri la go đa va nje sor-ti men ta i teh no lo gi ja na sta lim kli mat-skim pro me na ma.

Mi smo po sled njih 10 go di na tra ži-li da do bi je mo pro je kat i nig de ni smo

na i šli na raz u me va nje da ura di mo klon sku se lek ci ju obla čin ske vi šnje. Uko li ko to ne bu de mo ura di li i kod šlji-ve i kod ma li ne mi će mo bi ti u ve li kom pro ble mu. Već smo sa da u tom pro-ble mu. Ume sto da smo ura di li klon-sku se lek ci ju i do šli do pre do snov nog ma te ri ja la, for mi ra li ba zne ma tič nja-ke i una pre di li tu pro iz vod nju mi smo za pra vo i kod šlji ve i kod ma li ne ima li jed no ve li ko na za do va nje a sa da isto kod vi šnje ima mo ve li ku po pu la ci ju - re kao je prof. dr Zo ran Ke se ro vić, u ime or ga ni za to ra Sa ve to va nja.

Po dr ška Sa ve to va nju od mi ni star stva

- U re sor nom mi ni star stvu mi smo sve sni či nje ni ce ko li ko je zna-

čaj na edu ka ci ja pro iz vo đa ča kao i nji ho vo per ma nent no usa vr ša-va nje, ali smo isto ta ko i sve sni či nje ni ce ko li ko je po te ško ća u pri me ni te edu ka ci je o sa vre me-nim tren do vi ma u po ljo pri vre di. Upra vo za to sma tra mo da su ova-kvi sku po vi i sa ve to va nja ve o ma zna čaj na i da tre ba na sta vi ti sa odr ža va njem u kon ti nu i te tu ova-kvih sa ve to va nja, jer je to do bar pri mer pra će nja no vih ten den ci ja i na uč nih do stig nu ća u po ljo pri vre-di - re kla je Ko lin da Hre ho ro vić iz Mi ni str stva po ljo pri vre de.

D. Ćo sić

NA PO LJO PRI VRED NOM FA KUL TE TU U NO VOM SA DU ODR ŽA NO SA VE TO VA NJE VO ĆA RA

Vo ćar stvo - sve tla bu duć nost i iza zov

Iza bra ne te me Sa ve to va nja su ima le za cilj da da ju pred log me ra šta tre ba ura di ti ka ko bi se po di gli pri no si i po-ve ća la pro iz vod nja ko šti ča vih voć nih vr sta

U ci lju una pre đe nja pro iz vod-nje ko šti ča vih voć nih vr sta na Sa ve to va nju su odr ža na sle de ća pre da va nja: Sa vre me ne sor te i ci lje vi u ople me nji va nju bre-skve (Da ni e la Gi o van ni ni, Cen tar za is tra ži va nje vo ća ka, For li, Ita-li ja); Is ku stva sa no vim sor ta-ma šlji ve i klo no vi ma obla čin-ske vi šnje (Kru no slav Du ga lić, Po ljo pri vred ni in sti tut Osi jek); Po di za nje sa vre me nih za sa da kaj si je - iz bor sor ti i teh no lo-gi je pro iz vod nje (Prof. dr Zo ran Ke se ro vić, Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad); Po di za nje sa vre-me nih za sa da tre šnje - iz bor sor ti i teh no lo gi je pro iz vod nje

(Prof. dr Vla di slav Og nja nov, Po-ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad); Pod sti ca nje gra na nja kod tre-šnje ro va še njem i upo tre bom bi o re gu la to ra (Mar ko Do rić, dipl. inž. - ma ster, Po ljo pri vred ni fa kul tet No vi Sad); Po ja va i su-zbi ja nje ba šten ske gri nje (Te-tranychus ur ti cae) u vo ćar-stvu (Jo van ka Pe tro vić, Mar ko Injac, Che mi cal Agro sa va, Be o-grad) i Bi o lo ški ci klus raz vi ća i su zbi ja nje ži lo gri za (Cap no dis te ne bri o nis) (Mr Gor da na Jo va-no vić, PSSS Le sko vac; dr Mar ko Injac, Sre ten Ra do sa vlje vić dipl. Ing. Che mi cal Agro sa va Be o grad, dr Du ško Jo va no vić-Le sko vac).

Oko sni ca stra te gi je raz vo ja vo-ćar stva u Sr bi ji je ste re jo ni za ci ja vo ćar ske pro iz vod nje i, za pra vo, da va nje pod sti ca ja ne za bi lo ka-kve teh no lo gi je već za naj sa vre-me ni je teh no lo gi je kod svih voć-nih vr sta i pri la go đa va nje sor ti-men ta i teh no lo gi ja na sta lim kli-mat skim pro me na ma - ističe prof. dr Zo ran Ke se ro vić.

Na Sa ve to va nju smo raz go va-ra li sa dipl. inž. La za rom Klje šta-no vi ćem, sa ve to dav cem za vo ćar-stvo i vi no gra dar stvo u PSS Ru ma i pro iz vo đa čem ja bu ka.

Na ko li koj po vr ši ni uz ga ja-te ja bu ke?

- Ukup na po vr ši na ko ju imam je 2,1 hek tar, a od to ga ra dim 1,4 hek ta ra or gan skog za sa da ja bu-ke. Za sad se ina če na la zi u Iri gu, u po te su Tur sko br do.

Ko ji sor ti ment je za stu-pljen?

- Što se ti če sor ti men ta or gan-ske ja bu ke to su sve sor te ko je su ot por ne na ča đa vu kra sta vost, a imam i dve sor te ko je su ot por ne na pe pel ni cu. U pi ta nju su sor te Wil li ams Pri de ko ja je let nja sor-ta. Po tom imam dve zim ske Gold Rush i En ter pri se, Zlat ni de li šes klon B i ne što Aj da re da, Mu cu-a i ma lo Granny Smith-a.

Za što or gan ski za sad ja bu-ke?

- Ho ću da se re šim kon ven-ci o nog za sa da jer me to vi še ne in te re su je. Ho ću da imam dva hek ta ra or gan skog za sa da, što je sa svim do volj no.

Ko ja je Va ša vi zi ja?- Mo ja vi zi ja sa po kre ta njem

za sa da or gan ske ja bu ke okre nu-ta naj vi še u ci lju pla sma na, jer

mi slim da ću ima ti ma nje pro ble-ma sa pro da jom. Već sa da imam do bru ce nu. Vi še od dva pu ta se do bi ja za or gan ski pro iz vod. Ima smi sla ba vi ti se or gan skom pro-iz vod njom, na ro či to za one ko ji ne ma ju ve li ke po vr ši ne, sa mo je bit no na ći par ce lu ko ja ima izo-la ci ju.

Šta oče ku je te od da na šnjeg Sa ve to va nja?

- Oče ku jem da sa znam ne što no vo i da se even tu al no od lu čim ko je sor te kaj si ja bih za sa dio i u kom uz goj nom ob li ku - re kao je Klje šta no vić.

REČ PRO IZ VO ĐA ČA

Or gan ske ja bu ke - si gu ran pla sman

Te me sa ve to va nja

Stra te gi jom do naj sa vre me ni jih teh no lo gi ja

La zar Klje šta no vić

Ko lin da Hre ho ro vić

Prof. dr Zo ran Ke se ro vić

Prof. dr Mi lan Po po vić

Ve li ko in te re so va nje za Sa ve to va nje vo ća ra

U savremenim intenzivnim zasadima đubrenje je jed-na od najvažnijih agro-

tehničkih mera od koje zavisi rast i rodnost voćaka. Za normalno raste-nje i rodnost voćaka neophodni su sledeći makroelementi: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i dr. Njih biljke troše u većim količina-ma. Međutim, voćke uzimaju i dru-ge elemente u malim količinama, a njihov nedostatatak može da utiče na mnoge fiziološke poremećaje u biljkama: bor, cink, bakar, gvožđe, molibden, mangan. Đubrenjem se u zemljište unose hranljivi elementi kako bi njihov sadržaj bio što bliži optimumu za rast i razvoj biljakа.

Preduslov za optimalno snabde-vanje voćnjaka hranljivim materija-ma jeste da je struktura zemljišta i sadržaj hranljivih materija u njoj poznata (analiza zemljišta). Kako bi se održala kontinuirana minera-lizacija azota u zemljištu i ujedno obezbedilo snabdevanje korenskog sistema hranljivim materijama, po-trebna je dovoljna vlažnost zemlji-šta. Naročito tokom suvih perioda u proleće, na suvim, peskovitim zemljištima, kao i u voćnjacima sa malim porastom, u periodu od faze balona do junskog opadanja plo-dova treba da se obrati pažnja na ujednačenu vlažnost zemljišta.

Azot je veoma važan za vegeta-tivni razvoj voćaka, ali i za obrazo-vanje generativnih organa. Previše i kasno đubrenje azotom utiče na bujan porast mladara i krupnije plodove. Takvi mladari ne odrvene do jeseni i često su skloni izmrza-vanju, a plodovi su krupniji i slabi-je skladišne sposobnosti. U slučaju nedostatka azota, letorasti su loši-jeg porasta i slabije je obrazovanje cvetnih pupoljaka. Fosfor utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka, za-metanje i normalan razvoj plodova, kao i na prisustvo boje i aromatič-nih materija u plodovima. Na sta-blima koja su dobro obezbeđena fosforom, na vreme dolazi do odr-venjavanja letorasta. Kalijum utiče na rodnost voćaka i akumulira se u rodnim grančicama, lišću i plodovi-ma. Kalijum utiče na kvalitet i boju plodova.

Đubriva se prema poreklu dele na organska (prirodna) i mineralna (veštačka). Od organskih đubriva najčešće se koristi stajnjak, osoka, kompost, zelenišno đubrenje itd. Upotrebom organskih đubriva po-pravlja se struktura zemljišta, tj. zemljište se obogaćuje humusom i omogućuje bolje iskorišćavanje mineralnih materija. Mineralna đu-briva imaju u sebi elemente u neor-ganskom obliku i dele se na prosta i složena (kompleksna). Najvažnija azotna đubriva su: KAN (27 % N),

amonijum-sulfat (21 % N) i urea (46 % N), amonijum nitrat (% N). Sva ova azotna đubriva se koriste pre početka kretanja i za vreme vegetacije. Od fosfornih, najviše se koristi superfosfat (17–19 % P2O5), Tomasovo brašno (16–22 % P2O5, a od kalijumovih: kalijum-sulfat (48–52 % K2O), kalijum- hlorid (58–62 K2O) i kalijum nitrat (% K2O). Međutim, danas se u vo-ćarskoj proizvodnji najviše koriste kompleksna đubriva, koja se sastoje od dva ili više hranljivih elemenata. Najbolje je ako je odnos N:P:K u ta-kvim đubrivima 2:1:3. Za voćarsku proizvodnju najpogodnija su sle-deća kompleksna đubriva: 8:4:20, 10:20:30, 9:18:27, 7:14:21. U ne-dostatku ovih kompleksnih đubriva mogu da se upotrebe i komplek-sna đubriva sa sledećim odnosom 15:15:15 i 14:14:14. Fosforna i kalijumova đubriva unose se u ze-mljište tokom mirovanja vegetacije. Što se sadržaj azota u kompleksnim đubrivima povećava, to im se vre-me primene pomera ka početku ve-getacije.

Vreme đubrenja i količina đubriva

U toku pripreme zemljišta za sadnju, tj. rigolovanja, obavlja se agromeliorativno đubrenje na osno-vu hemijske analize zemljišta. Obič-no se dve trećine utvrđene količine kalijuma, fosfora i stajnjaka rasturi po površini pre rigolovanja, a osta-tak posle rigolovanja i ravnanja po-vršine.

Do stupanja voćaka u period pune rodnosti, ukoliko je obavljeno agromeliorativno đubrenje, voćke se đubre uglavnom azotnim đubri-vima. U vremenu potpune rodnosti u toku jeseni dodaju se kompleksna đubriva, a u proleće u toku vegeta-cije azotna đubriva. Svake četvrte godine neophodno je dodavati staj-njak, ili obaviti zaoravanje biljaka za zelenišno đubrenje. U punoj rod-nosti neophodno je održavati nivo hranljivih materija u preporučenim granicama, tj treba uvek nadokna-diti one količine koje su iznete iz zemljišta za izgradnju lišća, drveta, pupoljaka i plodova. Treba napome-nuti da za zemljišta kisele reakcije treba koristiti bazna azotna đubriva (KAN i amonijum – nitrat), dok za zemljišta koja pokazuju baznu re-akciju treba koristiti kiselija azotna đubriva (amonijum – sulfat).

Unošenje đubriva može da se obavlja na nekoliko načina. Kom-pleksna đubriva i stajnjak koji se unose u jesen mogu da se rasture po celoj površini ili u brazde. Ako se đubrivo rastura po celoj površini onda se vrši zaoravanje ili tanjira-

nje. Jesenje đubrenje može da se obavlja i u brazde, tako što se kod mladih voćki otvaraju brazde u pro-jekciji krune, a kod starijih voćaka između redova. Đubriva se unose preko zemljišta: rasturanjem ispod krune 70 %, fertirigacijom 25 % i folijarno oko 5 %. Đubriva se raz-bacuju ispod krune tako da đubrivo bude rastureno 60–70 cm šire u od-nosu na projekciju krune. Poželjno je da se rastureno đubrivo okopava-njem ili freziranjem unese u zemlji-šte ili da se zemljište dobro natopi vodom.

Ukoliko se u toku juna ili jula, na osnovu analize listova koja je oba-vezna svake godine u integralnoj proizvodnji, primeti nedostatak ne-kog od elemenata, može da se oba-vi folijarno đubrenje. Ono se obav-lja 2–3 puta u razmaku 15–20 dana Ona sadrže osim važnijih mikroele-menata još i azot, fosfor i kalijum.

Takođe, u voćnjacima često do-lazi do pojave hloroze izazvane niskim sadržajem gvožđa, i to po-gotovo na peskovitim zemljištima. Radi otklanjanja nedostatka gvo-žđa, dobre rezultate daje primena gvožđe-helata. Prskanje helatima gvožđa (Fe-EDTA) treba obaviti sa 0,3–0,5 % rastvorom nekoliko puta u toku vegetacije. Ukoliko se helati gvožđa primenjuju preko zemljišta, savetuje se njihovo rasturanje oko stabla i to 50–150 g po stablu. Bolji rezultati se postižu ako se navede-na količina helata primenjuje u vidu 1–2 % vodenog rastvora. Oko sva-kog stabla na kojem se uočavaju znaci nedostatka gvožđa, na uda-ljenosti od 1 do 1,5 m potrebno je izbušiti ili iskopati 3–4 rupe od 15 do 30 cm. Rastvor se sipa u rupe, koje se zatim zatrpaju. Pri unoše-nju helata u zemljište, oni deluju 2–3 godine, dok je folijarno tretira-nje potrebno obaviti svake godine. U poslednje vreme unošenje ovih đubriva obavlja se hidroburom. Ne-dostatak gvožđa može da se otkloni i folijarnim đubrivima, koja pored drugih hranljivih elemenata, sadrže

i gvožđe. U voćnjacima gde se na-vodnjavanje obavlja sistemom kap po kap, helati mogu da se dodaju i vodi za navodnjavanje (5 g Fe-EDTA / stablu). Takođe, kao dobar način se pokazalo i unošenje gvožđa pu-tem fertirigacije.

Sistem đubrenja se u intenzivnoj proizvodnji jabuke zasniva isključi-vo na analizama sadržaja hranljivih elemenata u biljkama i zemljištu. U integralnoj proizvodnji analiza listova se mora raditi svake godi-ne, a svake četvrte ili pete godine zemljišna analiza, kako bi se znalo koje bi količine hraniva treba lodo-dati u zemljište. Preporučuje se đu-brenje sistemom fertirigacije, kroz sistem za navodnjavanje, a eventu-alna korekcija folijarnom prihranom. U gustim zasadima jabuke savetuje se đubrenje u skladu s Integralnim konceptom proizvodnje.

SNABDEVANJE VOĆAKA HRANLJIVIM MATERIJAMA

Primena mineralnih đubriva

Mineralna đubriva se razlikuju po njihovoj specifičnoj težini, kao i ve-ličini zrna. Kod rasturača za đubri-va sa jednakom brzinom kretanja, teža đubriva sa većim zrnom će biti dalje bačena i obrnuto. Za doziranje količine đubriva potrebni su sledeći podaci:

planirana količina po ha (npr. 200 kg),

razmaci između redova (npr. 3,2 m)brzina (npr. 5,5 km/h).

Primer: Potrebno je uneti 200 kg đubriva

po ha. Razmak između redova iz-snosi 3,2 m. Merenjem je utvrđeno da se tokom jednog minuta izbaci oko 5,9 kg mineralnog đubriva.

kg/min = 200 x 3,2 x 5,5* : 600 = 5,86 kg/min

* = brzina kretanja

Kontrola i podešavanje količine đubriva

Na otvor za izbacivanje đubriva treba staviti prazan džak za đubri-vo ili neku posudu. Nakon jednog minuta izmeriti količinu đubriva u džaku ili posudi.

Ako se u džaku nalazi više ili manje đubriva nego što je po kal-kulaciji potrebno, otvor(i) za izba-civanje đubriva se moraju suziti ili proširiti sve dok se rezultat ne poklopi sa željenom količinom. Po našim saznanjima, idealna je brzi-na kretanja od 5 do 6 km na čas kao i broj obrtaja priključnog vra-tila od oko 250 obrtaja/min.

Azot (N)Pojedine sorte jabuka imaju ra-

zličitu potrebu za azotom. Ta potre-ba zavisi od prinosa i od porasta. Preporučene količine azota u tabeli 8 važe za voćke sa srednjim pora-stom (dužina lastara 15 do 25 cm).

Orijentacione vrednosti za go-dišnje đubrenje azotom različitih sorti (tabela 1.).

Prilikom đubrenja azotom mora se obratiti pažnja na mnoge pa-rametre. U slučaju jakog porasta (dužina mladara preko 25cm) pre-poručujemo redukovanje azota za 50%, a ukoliko je slab porast, po-red đubrenja azotom pažnja mora da se obrati i na vlažnost zemlji-šta. Tako se i na nadmorskim visi-nama preko 600 m i na peskovitim zemljištima količina azota u sluča-ju slabog porasta može povećati za 30%.

Kod zemljišta sa oznakom veo-ma lako (S, slS, uS) i lako (mlS, stlS, sU), maksimlana količina azota je 30 kg/ha, a takođe i kod sadržaja humusa od preko 4% preporučujemo redukovanje koli-čine azota za najmanje 30%.

Tokom kasne jeseni, količina đubrenja azotom ne treba da pre-vazilazi 40 kg/ha. U slučaju da po-stoji povišena potreba za azotom, količinu đubrenja treba raspore-diti na jesen i proleće, a ukoliko se radi prskanje u jesen ureom u cilju opadanja listova i suzbijanja gljivičnih oboljenja, u bilansu azo-ta mora da se uzme u obzir i ova količina.

Kod sorte pink lejdi®, u sluča-ju jakog porasta preporučujemo izostavljanje azota tokom dve go-dine. Provera mineralizacije i na-knadnog snabdevanja zemljišta azotom može da se izvrši Nmin metodom.

(Iz udžbenika: Integralna proi-zvodnja jabuke)

U idućem broju: Smernice za integralnu proizvodnju i gornje granice za snabdevanje azotom

Foto: D. Ćosić

27. decembar 2013. 13

SAVREMENO VOĆARSTVO - NOVE KNJIGE

Autori: Zoran Keserović, Nenad Magazin, Marko Injac, Fabricio Totis, Biserka Milić,

Marko Dorić, Jovanka Petrović

Đubrenje voćnjakaUnošenje đubriva može da se obavlja na nekoliko načina. Kom-pleksna đubriva i stajnjak koji se unose u jesen mogu da se rastu-re po celoj površini ili u brazde. Ako se đubrivo rastura po celoj po-vršini onda se vrši zaoravanje ili tanjiranje. Jesenje đubrenje može da se obavlja i u brazde, tako što se kod mladih voćki otvaraju brazde u projekciji krune, a kod starijih voćaka između redova

Tabela 1.

Sorte kgN/ha

Pink lejdi ® 0-30

Fudži, topaz, jonagold, greni smit, winesap, morgenduft 20-40

Zlatni delišes, pinova, crveni delišes standard, kanzi®, jazz® 30-60

Gala, breburn, modi® 30-80

Crveni delišes spur 80-100

Izgled savremenog zasada jabuka (Mala Remeta)

14 27. decembar 2013.

ZA ŠTI TA BI LJA

Na 12. Sa ve to va nju o za šti ti bi-lja na Zla ti bo ru, ko je je odr ža no kra jem no vem bra u or ga ni za ci ji

Dru štva za za šti tu bi lja Sr bi je, uče sni-ci ovog na uč no-struč nog sku pa ima-lu su mo guć nost da se upo zna ju sa no vi te ti ma i ino va ci ja ma ko ji sti žu iz do ma ćih i stra nih kom pa ni ja u obla sti za šti te bi lja, ali i da ču ju raz ne ko men-ta re i sa vre me na po i ma nja u ve zi ove zna čaj ne po ljo pri vred ne de lat no sti. Jed nu od naj u pe ča tlji vi jih pre zen ta ci-ja ima la je kom pa ni je "BASF Sr bi ja". U ci lju no vih sa zna nja u ovom iz da nju na ših no vi na ob ja vlju je mo ono naj za-ni mlji vi je iz pre zen ta ci ja Si ni še Ilin či-ća i Al kek san dra Jo to va iz kom pa ni je "BASF Sr bi ja".

STRAH OD NE ZNA NJA

Zbog pe sti ci da su ve li ke oči

- Na sa mu spo men pe sti ci da ve ći na lju di ose ti strah i ne go do va nje. Op tu-žu ju ih za za ga đi va nje čo ve ko ve oko li-ne, raz ne bo le sti i pro ble ma kod lju di. Ve ći na njih, ustva ri, ne zna šta su to pe sti ci di.

Šta su, da kle, pe sti ci di? Uobi ča jen od go vor su: Otro vi. I to je tač no. Pe-sti ci di je su otro vi. A kol ko su ti otro-vi opa sni? Haj de da ih upo re di mo sa ne čim još opa sni jim po čo ve ka. Na

pri mer, da ih upo re di mo sa elek tri ci-te tom. Lju di su se pla ši li i da lje se pla-še mu nja i gro mo va. To je elek tri ci tet. Nje ga smo na u či li da ko ri sti mo i ima-mo ga u sva koj ku ći. Zna mo da ne tre-ba da gu ra mo pr ste u uti kač jer će nas uda ri ti stru ja. Za tim, va tra je ta ko đe opa sni ja od pe sti ci da. I nju smo na u-či li da ko ri sti mo. Od ro šti lja do upa lja-ča i plin skih pe ći. I ni ko vi še ne gu ra ru ku u pla men jer zna da će se ope ći. Zna či sva kog tre nut ka smo oku že ni sa stva ri ma ko je su mno go opa sni je od pe sti ci da, ali sa mo sa jed nom raz li-kom - na u či li smo da ko ri sti mo stru ju i va tru! Ne pla ši mo se mi pe sti ci da za to što su oni opa sni. Mi se bo ji mo pe sti-ci da jer ma lo zna mo o nji ma.

A za što su nam pe sti ci di po treb ni? Pa jed no stav no, DA NAM SPA SU ŽI-VO TE! Naj o pa snia obo lje nja kroz isto-ri ju re še na su uz po moć Za šti te Bi lja. Ku ga je re še na uni šta va njem pa co va, ma la ri ja uni šta va njem ko ma ra ca, ti-fus uni šta va njem bu va. Sve go di ne gla di, ka da je umi ra lo vi še od po lo vi ne sta nov ni štva, bi le su iza zva ne uni šta-va njem use va zbog ne kog obo lje nja (pla me nja ča, va tra sve tog An to ni ja). Ve ći na aler gi ja i mno go te žih obo-lje nja po či nje sa hra nom na ko joj se raz vi ja ju glji vi ce (ta ko zva nom – ne-pr ska nom...). Mi ko tok si ni od glji va su, ve ro vat no, uzroč ni ci 50% ra znih

ve o ma te ških obo lje nja kod čo ve ka. Zna či pe sti ci di ma se ču va 50% hra ne i odža va ju bilj ke bez uzroč ni ka bo le sti i aler gi ja kod čo ve ka.

Da bi sve bi lo u re du, kao i sa stru-jom ili va trom, po tre ban je do bar sa-vet i do bar pe sti cid.

Do bre sa ve te po tra ži te od agro no-ma (ne od tr go va ca...). Agro no mi su

po ima nji ma, po ljo pri vred nim za vo di-ma, prog no zno-iz ve štaj nim slu žba ma, apo te ka ma. Mo že te uvek i po zva ti agro no me BASF-a. Uvek po slu šaj te one ma lo cr nje. Ti su bi li u nji vi. Oni ble di...pa, tu opre zno!

Ka ko pro na ći do bar pe sti cid. Tre ba-lo bi ko ri sti ti ori gi nal ne pro iz vo de! Tu bu di te ja ko opre zni! Znaj te ka da či je-

te “To je To Isto“ da je to LAŽ! Ako po ne kad ima ju istu ak tiv nu ma te ri ju sva ki pro iz vod je RAZ LI ČIT! Na pri-mer, sred stvo pro tiv di vljeg sir ka u ku ku ru zu iz Ne mač ke zo ve se Kel vin. On da vam ne ko ka že da ima „to je to isto“ jer ima istu ak tiv nu ma te ri ju. Ne će vam re ći da je ko li či na ak tiv-ne ma te ri je SA MO 4%! A šta je onih 96%, isto će bi ti pre ču ta no! Sa vet je da se ču va te ta ko zva nih „ki ne za“ jer ako se de si ne ka šte ta ne ma vi še po-mo ći. Ulo ži mo 120 evra za se me, 150 za dju bri vo, 150 za naf tu, plus za kup. Da li tre ba da se koc ka mo zbog de set evra raz li ke u ce ni za ori gi nal ni pre pa-rat? A ma la gre ška sa he mi jom mo ža da uni šti ceo usev. Uosta lo sa mo do-bro po gle daj te... Svi oni ko ji pro da ju ta ko zva ne „ki ne ze“ vo ze Ne mač ka ko-la.... Pa što ne vo ze ki ne ska? Mno go je te že na pra vi ti do bar pe sti cid ne go do bar auto. Ovo sva ko me ko zna da či ta iz me đu re do va mno go go vo ri...

Da se vra ti mo na po če tak. Pe sti-ci di je su opa sni ali sa mo ka da se sa nji ma lo še ra di. Kao i sve dru go oko nas - stru ja, va tra, oruž je, vo žnja ko-la, ku hinj ska so... Sve ovo smo na u či-li da ko ri sti mo. Na u či mo da ko ri sti mo i pe sti ci de i vi še nam od stra ha ne će bi ti ve li ke oči - re kao je Si ni ša Ilin čić, me na džer za teh nič ku po dr šku kom-pa ni je "BASF Sr bi ja".

Još jed na ino va ci ja iz kom pa ni je BASF sti že, ovo ga pu ta, u vi du no ve ak tiv ne ma te ri je, vr hun ske

efi ka sno sti i od lič nih eko tok si ko lo-ških svoj sta va. U pi ta nju je Ini ti um, na me njen su zbi ja nju glji va iz kla se Oomyce tes, pro u zro ko va či ma bo le sti ti pa pla me nja če. Ini ti um je deo dva no va fun gi ci da – Or ve go i Ener vin.

Ini ti um je no va ak tiv na sup-stan ca, iz no ve he mij ske gru pe, pi ri mi di la mi ni.Ima spe ci fič no de lo-va nje, de lu je u mi to hon dri ja ma, a za da tak ovih će lij skih or ga ne la je obez be đi va nje ener gi je za ži vot ne pro ce se u će li ji.Ini ti um pre ki da la-nac di sa nja či me za u sta vlja ži vot ne pro ce se u će li ji glji ve.

Ova ak tiv na sup stan ca de lu je pre ven tiv no, ali se čvr sto ve zu je za vo šta ni sloj ku ti ku le, zbog če ga se te ško spi ra ki šom. Ta ko đe, po se du-je moć re di stri bu ci je, što zna či da se pod uti ca jem ro se po vr ši na tre ti-ra na Ini ti um-om ši ri.Če sto, do po ja-ve pla me nja če do la zi i pod uti ca jem ja kih ro sa, pa iako ne ma pa da vi na, in fek ci ja se ipak ostva ri. Mno gi pre-ven tiv ni fun gi ci di se pod uti ca jem ja kih ro sa la ko spi ra ju sa li sta, olak-ša va ju ći ostva re nje za ra ze.

Ono što je dru gim fun gi ci di ma ma na za Ini ti um je pred nost.Pod uti ca jem ro se ši ri se tre ti ra na po vr-ši na i po ve ća va efi ka snost. Za to za Ini ti um ka že mo da je to pre mi jum pre ven tiv ni fun gi cid.

Ener vin – no vi fun gi cid pro tiv pla me nja če vi no ve lo ze

� Na ziv proi zvo da Ener vin� Ak tiv ne sup stan ce Ini ti um 120 g/kg + Me ti ram 440 g/kg� He mij ska gru pa Pi ri mi di la mi ni + Di ti o kar ba ma ti� Me ha ni zam de lo va nja Kom pleks III in hi bi tor + „mul ti si te“� For mu la ci ja WG (vo do ra stvor lji ve gra nu le)� Za sad/Usev Vi no va lo za� Ci lja ni pa to gen Pla me nja ča vi no ve lo ze (P.vi ti co la)� Do za pri me ne 2,5 kg/ha

� Vre me pri me ne Pre ven tiv no, BBCH 53 – 83

Ka ko de lu je Ener vin ?

Ener vin sa dr ži dve ak tiv ne ma-te ri je - Ini ti um i Me ti ram. Za jed no či ne ide al nu kom bi na ci ju u bor bi pro tiv re zi sten ci je, obe de lu ju pre-ven tiv no i ima ju do bar eko tok si ko-lo ški pro fil.

No vu ak tiv nu ma te ri ju kom pa ni-je BASF, Ini ti um,već smo upo zna li a vre di se pod se ti ti ka ko de lu je me-ti ram.

Me ti ramMe ti ram je pro ve re na ak tiv na ma-

te ri ja iz gru pe di ti o kar ba ma ta sa tzv. „mul ti si te“ efek tom.Kao što smo ob-ja sni li u pro šlom bro ju In for ma to ra, u slu ča ju di ti a no na, ovaj en gle ski iz raz zna či de lo va nje na vi še me sta u će li ji glji ve či me se mo guć nost re zi sten ci je svo di na naj ma nju mo gu ću me ru.Ši-rok spek tar de lo va nja ta ko đe je ov de od zna ča ja.

Ka ko ko ri sti ti Ener vin ?Pra vo me sto za Ener vin u pro-

gra mi ma za šti te je po sle cve ta nja vi no ve lo ze. Ide a lan je za za šti tu bo bi ca i pe telj ki u fa zi ka da su naj o-se tlji vi ji na pla me nja ču. Po zna to je da su bo bi ce naj o se tlji vi je u fa zi do ve li či ne zr na gra ška, ta da još uvek vr še fo to sin tet sku funk ci ju i ako u tom pe ri o du do đe in fek ci je pla me-nja čom po sle di ce su ka ta stro fal ne – ti me je ugro žen ne sa mo pri nos već do la zi u pi ta nje i sa ma ber ba.

Za što je Ener vin upra vo ta da od li čan?

• Čvr sto se ve zu je za vo šta ni sloj ku ti ku le a bo bi ce, u ra nim fa za ma ra sta, ima ju naj vi še vo šta nih ma te-ri ja.

• Pod uti ca jem ro se, ko je su če-ste u tom pe ri o du, tre ti ra na po vr-ši na se ši ri i po ve ća va efi ka snost Ener vin-a.

• U slu ča ju ja kih pa da vi na do la-zi do iz ra ža ja ot por nost na spi ra nje ki šom. Ni 20 mm ki še, 1 sat na kon tret ma na ne na ru ša va efi ka snost pre pa ra ta.

Ener vin je pra vo re še nje uvek ka da oče ku je mo ja ke pa da vi ne,bit-no je sa mo da bu de pri me njen pre-ven tiv no a on da će mo la ko za klju-či ti za što ka že mo da je u pi ta nju pre mi jum pre ven tiv ni fun gi cid.

Or ve go

Or ve go je dru gi član po ro di ce Ini ti um, na tr ži štu je od 2013. Nje-go va lič na kar ta iz gle da ova ko:

� Na ziv pri zvo da Or ve go� Ak tiv ne sup stan ce Ini ti um 300 g/l + Di me to morf 225 g/l� He mij ska gru pa Pi ri mi di la mi ni + Mor fo li ni� Me ha ni zam de lo va nja Kom pleks III in hi bi tor + lo kal si-ste mik� For mu la ci jaSC� Za sad/Usev Pa ra dajz,kra sta vac,krom pir,v.lo za� Ci lja ni pa to gen Pro u zro ko va či pla me nja če� Do za pri me ne 0,8 l/ha� Vre me pri me ne Pre ven tiv no

Šta je Or ve go ?

Or ve go je fun gi cid iz u zet ne sna-ge, na me njen bor bi pro tiv glji va pro u zro ko va ča pla me nja če – pla-me nja ča krom pi ra i pa ra daj za ( pro u zro ko vač glji va Phytop hto ra in fe stans), pla me nja ča kra stav ca (pro u zro ko vač Pse u do pe ro no spo ra cu ben sis) kao i pla me nja ča vi no-ve lo ze (pro u zro ko vač Pla smo pa ra vi ti co la) i to u naj te žim uslo vi ma. Tre ba ga pri me ni ti ka da su uslo vi za raz voj bo le sti op ti mal ni – sme-na ki šnih i sun ča nih pe ri o da, ume-re ne tem pe ra tu re, vi so ka re la tiv na vla žnost va zdu ha. Tre ba te ži ti da se pro iz vod pri me ni pre ven tiv no, u ci lju sma nje nja ri zi ka od re zi sten ci-je ali ka da to ni je mo gu će i tre ba spre či ti raz voj bo le sti u na sta ja nju , po se do va nje ova kvog oruž ja zna či spas za pro iz vo đa ča.

Or ve go je od li čan po vr tar ski pre pa rat, zbog krat ke ka ren ce ko-ja iz no si sve ga 1 dan za kra sta vac i pa ra dajz mo že se ko ri sti ti ka ko u

kri tič nim fa za ma ta ko i ne po sred no pred ber bu. Ovo je po seb no zna-čaj no za po vr će ko je se suk ce siv-no be re (kor ni šo ni, pa ra dajz). Kod krom pi ra, po red do bre efi ka sno sti na li stu, od li čan je i uza šti ti kr to la.

Iz voz po vr ća

Or ve go za do vo lja va sve stan dar-de mo der ne pro iz vod nje. Re gi stro van je ši rom EU sa ka ren com (po sled nji rok pri me ne pre ber be) od 1-3 da na. Bez ob zi ra gde iz vo zi te va še po vr će sa Or ve gom ste pot pu no si gur ni.

Fa ban

Fa ban je no vi fun gi cid kom pa-ni je BASF na me njen za šti ti od ča đa ve kra sta vo sti li sta i plo-da ja bu ke sa dve po zna te ak tiv ne ma te ri je ali sa re vo lu ci o nar nom for mu la ci jom. Pre pa rat sa dr ži 250 g/l di ti a no na i isto to li ko pi ri-me ta ni la. Pri me nju je se u do zi od 1,2-1,6 l/ha.

Fa ban – Co-Crystal struk tu ra je no va sna ga

Fa ban ni je obi čan pro iz vod sa dve do bre ak tiv ne sup stan ce. Ono što mu da je no vu sna gu i mo guć no-sti ko je obi čan tank-mix ne ma je-ste pa žlji vo raz vi je na, pr va ko-kri-stal na teh no lo gi ja pro tiv ča đa ve kra sta vo sti. O če mu je reč?

To kom pro ce sa for mu la ci je, po-seb nom teh no lo gi jom, uz do da va-nje pa ten ti ra nog BASF adju van ta,

100 % di ti a no na i 67% pi ri-me ta ni la na la zi se u ko-kri-stal nom ob li ku. Pre o sta lih 33% pi ri me ta ni la ras tvo re no je u adju van tu.

Šta su ključ ne pred no sti ova kve for mu la ci je:

1. Pro du že no pre ven-tiv no de lo va nje. Za so lo pro iz vo de na ba zi pi ri me ta ni-la (po put Sca la-400 g/l) va ži pra vi lo 3 da na pre ven tiv nog de lo va nja i 2 da na „una zad“ (spre ča va nje in fek ci je u na-sta ja nju). Raz log za kra ko pre ven tiv no de lo va nje je br-

zo is pa ra va nje pi ri me ta ni la, po sle 4 da na na li stu osta je ma nje od 10 % pi ri me ta ni la. U slu ča ju Fa ba na, na-kon 4 da na osta je vi še od 60% pi-ri me ta ni la za hva lju ju ći ko-kri stal noj struk tu ri ko ja spre ča va br zo is pa ra-va nje. Di ti a non osta je čvr sto ve zan u ko-kri sta lu, či me se još te že spi ra ki šom.

2. Ši ri okvir za pri me nu – bi-tan ne do sta tak pi ri me ta ni la i dru gih ani li no pi ri mi di na je ste sla bo de lo-va nje na vi šim tem pe ra tu ra ma, što se ta ko đe me nja kod Fa ba na. Ko-kri stal spre ča va na glo is pa ra va nje, pa je i de lo va nje na vi šim tem pe ra-tu ra ma znat no bo lje ne go kod so lo pro iz vo da.

3. Iz u zet ne oso bi ne – Fa ban, iako je sa dr žaj ak tiv ne sup stan ce ni ži ne go kod Sca le, za dr ža va po-vrat no de lo va nje (48 h „una zad“). Raz log je u 33% „slo bod nog“ pi ri-me ta ni la ko ji je za pra vo ras tvo ren u adju van tu či me do bi ja do dat nu br zi nu i sna gu u spre ča va nju in fek-ci je. Do bro je po zna to da je De lan naj ot por ni ji pre ven tiv ni fun gi cid na spi ra nje ki šom i pri pa da vi na ma od 20 mm ne ma raz li ke iz me đu Fa ba na i tank-mi xa, ali pri 40 mm ki še na-kon tret ma na raz li ka je zna čaj na u ko rist Fa ba na.

Na kra ju, da za klju či mo: do bi-li smo no vo, od lič no oruž je u bor bi pro tiv ča đa ve kra sta vo sti. Na na ma je da ga do bro i pra vil no ko ri sti mo - za klju čio je Alek san dar Jo tov, iz mar ke tin ške po dr ške za vi no gra-dar stvo, vo ćar stvo i po vr tar stvo u kom pa ni ji "BASF Sr bi ja".

No vi po gle di i ino va ci je u za šti ti bi lja

Si ni ša Ilin čić, sa prezentacije

INO VA CI JE IZ KOM PA NI JE "BASF"

Ener vin i Or ve go – pre pa ra ti ko ji sa dr že Ini ti um

Alek san dar Jo tov

„Kad u ja nu a ru zi ma ste že, on da je sen do bro ro di“, „Ako ja nu ar ni je u sne gu, te ško nji vi, do lu i bre gu“, „Ja-nu ar ska ki ša sve use ve ši ša“, „Zi ma je kao že na, do bre stra ne joj se vi de, a lo še ose te“. Ta ko su go vo ri li sta ri. U nji ho vim iz re ka ma na ta lo ži lo se ve-kov no is ku stvo. Uosta lom, ja nu ar se na zi va i le de ni me sec. Jer, ako ne ki me sec za slu žu je epi tet naj hlad ni jeg i naj zim ski jeg, on da je to si gur no ja nu ar. On je zbog kla sič ne pro me-ne go di šnjih do ba u svim de lo vi ma Re pu bli ke Sr bi je naj hlad ni ji me sec u go di ni.

Pre ma po da ci ma me re nim u pro-te klih 120 go di na, ja nu ar je u 62 od sto go di na bio naj hlad ni ji me sec. Sred nja me seč na tem pe ra tu ra va-zdu ha je u ve ćem de lu Sr bi je u gra-ni ca ma „ne ga tiv ne nu le“.

U ta kvim vre men skim uslo vi ma, re klo bi se, po ljo pri vred ni ci ne ma ju šta da ra de. Ali, ni je ta ko. Vred ni lju-di na se lu, i u ovom me se cu oba vlja ju mno ge ite ka ko va žne po slo ve.

Ra ta ri: Da vo da ne le ži

Ako ze mlji šte za se tvu pro leć nih use va ni je po o ra no je se nas, ore se sa da, na rav no, pod uslo vom da vre-men ske pri li ke i vla ga ze mlji šta to do zvo lja va ju. Pre ora nja ras tu ra ju se staj njak i mi ne ral na đu bri va. Ako oto pli, na par ce la ma sa ozi mim use-vi ma gde se za dr ža va vo da, su vi šnu vo du tre ba od ve sti pra vlje njem bra-

zda (plu gom) ili ja ra ka (mo ti kom ili ašo vom). Na tlu gde se po ja vi la le de-na po ko ri ca, tre ba je raz bi ja ti.

Po čet kom sva ke go di ne pra ve se pla no vi za pro leć ne i osta le ra do ve to kom go di ne. Na ba vlja se re pro-duk ci o ni ma te ri jal: se me na, đu bri-va, za štit na sred stva, re zer vni de lo vi i osta lo što je po treb no za pro leć nu se tvu. Kon tro li še se sta nje uskla di-šte nih pro iz vo da.

Po vr ta ri: Se tva u le je

Pri pre ma ju se za šti će ne le je za se tvu ra sa da. Se je se pa pri ka te ra ni ku pus i osta le ku pu snja če u za šti ćen pro stor za pro iz vod nju ra sa da. Kr to le krom pi ra se na kli ja va ju za ra nu pro-iz vod nju.

Vr ši se pri pre ma za na red nu ve ge-ta tiv nu se zo nu. U pla ste ni ci ma i sta-kle ni ci ma oba vlja ju se sve po treb ne pri prem ne rad nje. Pra ve se pla no vi pro iz vod nje, sre đu ju se ma ši ne i ala-ti, na ba vlja ju se po treb ni ma te ri ja li – đu bri vo, sred stva za za šti tu bi lja i sad ni ma te ri jal. Uko li ko even tu al no na po lju ima ke lja pup ča ra, pra zi lu ka, re na, tre ba ih bra ti ako ne ma sne ga i ze mlja ni je smr znu ta.

Sto ča ri: Sve ža hra na na je lov ni ku

Pre ži va ri ma je po treb no obez be-di ti po red se na i ne što stoč ne hra ne u ob li ku ko re na sto-kr to la stih bi lja-

ka i ma nje ko li či ne kon cen tro va ne hra ne. Kon cen trat mo že bi ti go to-va fa brič ka sme ša, a ako je ne ma-te, sto ci se da je pre kru pa od ječ-ma, ku ku ru za i zo bi u pod jed na kim ko li či na ma. U je lov nik svo je sto ke uklju či te sve po pu lar ni ju stoč nu hra nu – tri ti ka le.

Su pra sne kr ma če se hra ne ra-zno vr sno i stro go se pa zi da hra na ne bu de smr znu ta ili bu đa va. Si la ža se da je svoj sto ci, jer uz kva li tet no se no pred sta vlja naj bo lju hra nu.

Ov ce se pa re za let nje jag nje nje. Do bri sto ča ri uvek pa ze pod ka kve ov no ve pri pu šta ju svo je ov ce jer od to ga u ve li koj me ri za vi si ka kav će pod mla dak do bi ti.

Ko ko ška ma u ovim me se ci ma da je se kom bi no va na kon cen tro va-na hra na i do bro se uto plja va ju, ta-ko da tem pe ra tu ra ne pad ne is pod +12 ste pe ni Cel zi ju sa.

Vo ća ri i vi no gra da ri: Zim ska re zid ba…

Iz vo di se zim ska re zid ba i sa di se vo će (ako je ze mlji šte oce di to i tem-pe ra tu ra va zdu ha po zi tiv na). Plo do vi

u skla di štu se pre gle da ju i kla si ra ju.Oba vlja ju se pri pre me za iz vo đe-

nje ra do va u voć nja ku to kom zi me, pro le ća pa i le ta. Pod ovim pri pre-ma ma pod ra zu me va se utvr đi va-nje i na bav ka po treb nih mi ne ral nih i or gan skih đu bri va, sred sta va za za šti tu, her bi ci da, voć nog se me na, pod lo ga, ka lem-gran či ca, re zni ca i sad ni ca. Po pra vlja se me ha ni za ci ja, alat i am ba la ža.

Ka da sne žni po kri vač ni je vi sok i tem pe ra tu re ni su iz u zet no ni ske i u voć nja ku se mo gu iz vr ši ti ne ki ra do vi kao što su: đu bre nje or gan-skim i mi ne ral nim đu bri vi ma i ob-ra da ze mlji šta, ako ni je oba vlje na u to ku je se ni, pri pre ma ze mlji šta za sad nju vo ća ka (ri go lo va nje ili ko pa nje ja ma), kr če nje sta rih i do-tra ja lih sta ba la, za šti ta za sa da ja-go da od go lo mra zi ce pre kri va njem sla mom, od stra nji va nje dvo go di-šnjih iz da na ka iz za sa da ma li ne i ku pi ne.

Na ba vlja ju se stu bo vi, ko lje, ži ca i dru gi ma te ri ja li po treb ni za vi no grad u to ku go di ne. Za vr ša va se ri go lo va nje ze mlji šta za po di za-nje mla dih vi no gra da. Pri pre ma ju

se me sta za sad nju oži lje nih ka le-mo va. Staj njak se uto va ra, pre vo-zi i is to va ra ore za na lo za. Vr ši se po prav ka na slo na. Či ste se ka na li i ure đu ju pu te vi. Ski da ju se re-zni ce. Kon tro li šu se tra po vi ako je sad ni ma te ri jal bla go vre me no na-ba vljen.

U ba šti i dvo ri štu: Ka ko ru že zi mu ju?

Hlad ni zim ski da ni su naj po god-ni je vre me da se u vr tu pre ba ce go-mi le kom po sta i da se đu bri staj nja-kom i mi ne ral nim đu bri vi ma.

Ru že tre ba re dov no kon tro li sa ti da li su za šti će ne od zi me i da li su u do brom sta nju.

Ako je sneg na pa dao u ve li kim ko li či na ma, če ti na re i osta lo ukra-sno gr mlje i ma nja sta bla tre ba otre sa njem oslo bo di ti sne žnog te-re ta.

Let nje bi lje (pe lar go ni je, fuk si je i vi se će kar fi o le), ko je je spre mlje-no u po dru mu, po vre me no za li va ti. Ta ko đe, za li va ti po vre me no ukra sno bi lje u ma lim bu ra di ma (ole an der, mir tu, auku bu).

27. decembar 2013. 15

Prog no za vre me na za januar

KA LEN DAR RA DO VA ZA JA NU AR

Vre me za re zid bu

Kad ja nu ar steg ne – je sen do bro ro diRe klo bi se da po ljo pri vred ni ci ne ma ju šta da ra de. Ali i ni je ta ko. Vred ni lju di na se lu i u ovom me se cu ima ju po sla

Pre ma prog no zi Re pu blič kog hi-dro me te o ro lo škog za vo da Sr-bi je, ja nu ar 2014. go di ne bi će

ma lo hlad ni ji i pro seč no vla žan za to do ba go di ne. To kom tre će de ka-de ja nu a ra oče ku ju nas mra ze vi.

Sred nja mi ni mal na tem pe ra tu ra va zdu ha u ja nu a ru će ima ti vred-no sti is pod vi še go di šnjeg pro se-ka, pri če mu će nje na vred nost u pro se ku bi ti ni ža za oko 1.7ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni pred vi đa se vred nost ja nu ar ske sred nje mi-ni mal ne tem pe ra tu re va zdu ha oko -2.7ºS. Sred nja mak si mal na tem-

pe ra tu ra va zdu ha u ja nu a ru bi će u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka, sa vred no sti ma u pro se ku ni žim za oko 1.5ºS u od no su na vi še go di-šnji pro sek.

U Be o gra du i ši roj oko li ni sred-nja mak si mal na tem pe ra tu ra va-zdu ha to kom ja nu a ra bi će oko 2.3ºS. Sred nja ja nu ar ska ko li či na pa da vi na će bi ti u gra ni ca ma vi še-go di šnjeg pro se ka sa vred no sti ma u pro se ku ni žim za oko 1 mm u od-no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o-gra du i ši roj oko li ni sred nja ko li či na pa da vi na to kom ja nu a ra iz no si će oko 40 mm.

VRE MEN SKA PROG NO ZA ZA JA NU AR

Hlad ni je od pro se ka

Nakon skromnog obima pro-meta na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu, zabeleženog

u drugoj nedelji decembra, nedelju za nama ponovo karakterišu veoma intenzivna dešavanja na tržištu pri-marnih poljoprivrednih proizvoda, posebno kukuruza. Cenovna dina-mika na ovom tržišnom segmen-tu direktno je uslovila 4 puta veći ovonedeljni promet, u odnosu na prethodnu nedelju. Prometovano je 2.900 tona robe, ukupne vrednosti 52.570.000,00 dinara.

Nakon što je prethodne nede-lje kukuruz dostigao svoj cenovni maksimum od 17,00 din/kg, bez PDV-a, njegova cena na tržištu, počela ja da pada. Ovonedeljni ce-novni raspon bio je od 17,28 din/kg, sa PDV-om (16,00 din/kg, bez

PDV-a) do 17,60 din/kg, sa PDV-om (16,30 din/kg, bez PDV-a), uz izražen silazni cenovni trend. Ovo-godišnjim kukuruzom standardnog kvaliteta, uz klauzulu avansnog plaćanja, trgovano je u količini od 1.875 tona po prosečnoj nedeljnoj ceni od 17,34 din/kg, sa PDV-om (16,06 din/kg, bez PDV-a), što je za 3,18% niže nego prethodne nede-lje. Uz klauzulu odloženog plaćanja 30 dana od preuzimanja, zaključen je jedan berzanski posao, u količini od 500 tona po ceni od 17,82 din/kg, sa PDV-om (16,50 din/kg, bez PDV-a). Istovremeno trgovano je ovogodišnjim kukuruzom sa pove-ćanim procentom vlage, u odnosu na standard, u količini od 25 tona, po ceni od samo 14,00 din/kg, bez PDV-a.

I dok je tržište kukuruza prilično cenovno turbulentno, tržište pšenice je već duže vreme veoma stabilno. To-kom nedelje za nama trgovano je pše-nicom u količini od 300 tona po ceni od 22,68 din/kg, sa PDV-om (21,00 din/kg, bez PDV-a), što je na nivou prošlo-nedeljnih cena ove kulture.

Karakteristika ovonedeljnog pro-meta je i činjenica da je posle više od mesec dana trgovano suncokre-tovom sačmom i to u količini od 100 tona po ceni od 23,40 din/kg, sa PDV-om (19,50 din/kg, bez PDV-a), što je za preko 20% viša cena od prethodno registrovane.

Pored navedenih ovonedeljnih berzanskih poslova, tokom pro-tekle nedelje registrovano je i trgovanje prošlogodišnjim kuku-ruzom i to u količini od 100 tona, po jedisntvenoj ceni od 16,20 din/kg, sa PDV-om (15,00 din/kg, bez PDV-a).

16 27. decembar 2013.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 16. do 20. decembra 2013. go di ne

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: [email protected],internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

[email protected]@limagrain.rswww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Velike svetske zalihe pšenice i uglavnom dobo sta-nje useva 2014. nastavljaju da obaraju cene u

poslednjih nedelju dana. Cena je na CBOT u četvrtak bila najniža od 16. maja 2012. gadine. Konkurencija na tržištu pšenice je uticala na pad izvoza iz SAD-a.

Cena fjučersa američkog kukuruza je gotovo nepromenjena na nedeljnom nivou, jer su ini-

cijalni gubici nadoknađeni pokrivanjem kratkih pozicija. Dodatni pritisak na tržište je stvarala zabrinutost da bi u budućnosti moglo da dođe do dodatnih odbijanja brodova sa kukuruzom i DDG-om od strane Kine koji sadrži neodobrenu GMO sortu MIR 162. Špekulacije da će toplo i suvo vreme u Argentini, Paragvaju i na jugu Bra-

zila smanjiti zalihe vlage u zemljištu, što pove-ćava rizik za smanjenjem prinosa, su doprinele rastu cene poslednjeg dana trgovanja.

U poređenju sa prethodnom nedeljom novo-posmatrani martovski fjučers na pšenicu je po-jeftinio za 3,36%. Fjučers na kukuruz je takođe jeftiniji i to za 0,88%.

Fjučers na američku soju je poskupeo za 0,26% n/n. Cenu su podupirale velika potražanja od

strane izvoznika i prerađivača, kao i poveća-na zabrinutost mogućih posledica usled visokih temepratura u Argentini i Brazilu. Međutim uzi-manje profita i tehnička prodaja su ublažili rast

cene, dok su priče da bi Kina mogla otkazati neke ranije ugovore takođe uticala na ograničenje ra-sta cene. U Brazilu je setva do 13. decembra bila skoro gotova i usevi su uglavnom dobri, iako u nekim oblastima postoje posledice suše. U Ar-gentini je do 13. decembra 68% površina pose-

jano, što je neznatno manje nego prošle godine, ali i tamo određene površine zahtevaju dodatne padavine.

U odnosu na prethodnu na kraj prošle nedelje soja sa januarskom isporukom je poskupela za 0,25%, a sojina sačma za 2,79%.

Konstantno jaka potražnja za pšenicom iz EU je potpomogla rastu vrednosti žitarice na ovom

tržištu. Prošle nedelje je zabeležen drugi najveći iznos ove sezone i ukupno obuhvata količinu od 13,3 mil. t, što je oko 39% rast na godišnjem ni-vou. Egipatski GASC-u je kupio 180.000 tona od EU(Rumunija) po 296-299$ fob sa januarskom is-porukom, i 120.000t od EU (Francuska) po 295$ fob januar. U utorak je GASC ponovo kupio od Ru-munije, a pominje se količina od 60.000 tona po 302$ fob januar, ali je i 60.000t od Rusije po 303$ fob januar. Štaviše, izvoznici iz Crnomorskog re-giona prijavljuju da su još uvek okupirani poslom oko obezbeđivanja prethodno dogovorenih ugovo-ra. Evropski MARS (zvanično telo EU za nadgleda-nje stanja useva) je izvestio da su ozime kulture za sad izbegle oštećenja usled promrzavanja i pro-cenjuju da će u narednom periodu u većini oblasti vreme ostati stabilno.

Kao posledica svega gore navedenog u Parizu je pšenica poskupela za 1,34%. U Budimpešti je pšenica skuplja za 1,41%, gde je cena kukuruza u evrima posmatrano pala za 1,73%. Cena kukuru-za u Parizu je niža za za 1,38%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP MART 2014.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pšenica 230.98 $/t 228.40 $/t 227.67 $/t 225.10 $/t 224.36 $/t

Kukuruz 167.47 $/t 166.61 $/t 167.95 $/t 167.32 $/t 169.44 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Soja, zrno nov 13 487.75 $/t 491.49 $/t 494.73 $/t 486.50 $/t 487.60 $/tSojina sačma okt 13 432.60 $/t 439.00 $/t 448.00 $/t 441.20 $/t 442.10 $/t

• Pad cene kukuruza • Stabilna cena pšenice• Dešavanja na svetskim berzama

I pored porasta cene suncokre-tova sačme, pad cene kukuruza, kao dominantne kulture u vred-nosnoj korpi PRODEX-a, direktno je prouzrokovao i pad indeksne

vrednosti ovog pokazatelja, koji na današnji dan beleži indeksnu vrednost od 210,76 poena, što je za 0,80 indeksnih poena niže nego prethodne nedelje.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA

PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Kukuruz, rod 2013. 1.875 17,28-17,60 1.875 17,28-17,60 -3,18%

Kukuruz, rod 2013. vlaga do 20% 25 15,12 25 15,12 -

Kukuruz, rod 2013. (odloženo plaćanje 30 dana) 500 17,82 500 17,82 -

Kukuruz, rod 2012. 100 16,20 100 16,20 -

Pšenica, rod 2013. 345 22,36-22,68 300 22,68 -0,35%

Suncokretova sačma, min. 33% 100 23,40 100 23,40 +21,88%

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

183.58EUR/t (futures mar 14)

156.88 EUR/t (futures mar 14)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

208.50 EUR/t (futures jan 14)

173.75 EUR/t (futures jan 14)

STIPS - VOJVODINA

VOĆE OD 16.12.2013. DO 23.12.2013.

POVRĆE OD 16.12.2013. DO 23.12.2013.

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

Datum prikupljanja podataka: 16. 12 - 23. 12. 2013. god.

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Datum prikupljanja podataka: 16.12. - 23.12. 2013. god.

Mesto prikupljanja cena: Ju`no-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

27. decembar 2013.

Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca

Mesto prikupljanja cena: Pan~evo - zelena pijaca

CENE @IVE STOKE - 16.12 - 23.12. 2013. god.

Mesto prikupljanja cena Pančevo - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Lucerka (seno u balama)

bala 12-25 kg Domaće kg 13 16 16 bez

promene prosečna



min max dom

1 Sojina sačma (44% proteina) džak 33 kg Domaće kg 89 94 94 bez

promene prosečna

2 Suncokretova sačma (33% proteina) džak 33 kg Domaće kg 27.50 30 29 bez

promene prosečna

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere


min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50 kg Domaće kg 20 22 20 bez promene prosečna

2 Lucerka (seno u balama) bala 12-25 kg Domaće kg 13 16 16 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50 kg Domaće kg 20 22 20 bez promene prosečna

4 Stočni ječam džak 50 kg Domaće kg 22 25 22 bez promene slaba



min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

rinfuz Domaće kg 13.70 15 13.70 bez promene prosečna

2

Kukuruz (okrunjen, veštački sušen)

rinfuz Domaće kg 15 15.50 15 bez promene prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 19.80 21 19.80 bez promene prosečna

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast Rasa Jed.Mere

Cena (din)Trend Ponuda,

broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 300 300 300 bez promene vrlo slaba

2 Koze sve težine sve rase kg 110 120 110 bez promene vrlo slaba

3 Ovca sve težine sve rase kg 120 130 130 bez promene vrlo slaba

4 Prasad 16-25 kg sve rase kg 270 270 270 bez promene prosečna

5 Prasad <=15 kg sve rase kg 270 280 280 bez promene vrlo slaba

6 Telad 80-160 kg SM kg 400 400 400 bez promene vrlo slaba

7 Tovljenici 80-120 kg sve rase kg 190 200 190 bez promene vrlo slaba

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponudamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 260 280 280 rast vrlo slaba

2 Junad >480 kg sve rase 220 240 230bez

promeneslaba

3 Krmače za klanje >130 kg sve rase 150 160 150bez

promenevrlo slaba

4 Prasad 16-25 kg sve rase 250 260 250bez

promenevrlo slaba

5 Tovljenici 80-120 kg sve rase 190 200 195bez

promenedobra

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere


min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 30 35 35 bez promene prosečna

2 Brokola (sve sorte) Uvoz (uvoz) kg 250 300 300 rast dobra

3 Celer (sve sorte) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

4 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 60 70 60 bez promene dobra

5 Karfiol (sve sorte) Uvoz (uvoz) kg 180 200 200 rast dobra

6 Kelj (sve sorte) Domaće kg 50 80 60 bez promene dobra

7 Krastavac (salatar) Uvoz (Grčka) kg 250 280 280 rast prosečna

8 Krompir (beli) Domaće kg 50 60 60 bez promene dobra

9 Krompir (crveni) Domaće kg 50 60 60 bez promene dobra

10 Kupus (sve sorte) Domaće kg 10 20 15 pad dobra

11 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 250 300 300 bez promene dobra

12 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 60 70 60 pad dobra

13 Paprika (Babura) Uvoz (Španija) kg 300 350 350 - prosečna

14 Paprika (ljuta) Uvoz (Grčka) kg 600 650 600 bez promene prosečna

15 Paprika (šilja) Uvoz (Grčka) kg 200 300 250 rast prosečna

16 Paradajz (chery) Uvoz (Italija) kg 350 400 400 bez promene prosečna

17 Paradajz (sve sorte) Uvoz (Makedonija) kg 150 180 180 rast prosečna

18 Pasulj (beli tetovac) Domaće kg 350 450 400 rast dobra

19 Pasulj (beli) Domaće kg 350 450 350 bez promene dobra

20 Pasulj (šareni) Domaće kg 350 450 350 bez promene dobra

21 Pasulj (žuti) Domaće kg 350 450 450 bez promene prosečna

22 Patlidžan (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 250 300 300 rast prosečna

23 Paškanat (sve sorte) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

24 Peršun (korenaš) Domaće kg 150 180 150 bez promene dobra

25 Peršun (lišćar) Domaće veza 20 30 20 bez promene dobra

26 Pečurke (šampinjoni) Domaće kg 200 250 200 bez promene dobra

27 Praziluk (sve sorte) Domaće kg 80 100 80 bez promene dobra

28 Spanać (sve sorte) Domaće kg 100 130 100 bez promene prosečna

29 Tikvice (sve sorte) Uvoz (Italija) kg 160 180 180 bez promene prosečna

30 Zelen (sve sorte) Domaće veza 60 70 60 bez promene dobra

31 Zelena salata (sve sorte) Domaće komad 30 50 50 bez promene prosečna

32 Šargarepa (sve sorte) Domaće kg 80 100 80 bez promene dobra

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere


min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz (J. Afrika) kg 150 180 150 bez promene dobra

2 Banana (sve sorte) Uvoz (Ekvador) kg 100 120 110 bez promene prosečna

3 Dunja (sve sorte) Domaće kg 70 70 70 bez promene dobra

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz (Grčka) kg 120 130 120 bez promene dobra

5 Grožđe (belo ostale) Uvoz (Italija) kg 180 200 200 rast prosečna

6 Grožđe (crno ostale) Uvoz (Italija) kg 180 200 200 rast prosečna

7 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 60 80 80 bez promene dobra

8 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 80 100 80 pad dobra

9 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 80 100 80 bez promene dobra

10 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 80 100 80 bez promene prosečna

11 Jabuka (ostale) Domaće kg 60 80 60 bez promene dobra

12 Kivi (sve sorte) Uvoz (Grčka) kg 150 160 150 bez promene dobra

13 Kruška (ostale) Uvoz (uvoz) kg 100 120 120 rast prosečna

14 Lešnik (očišćen) Domaće kg 800 1.000 800 bez promene dobra

15 Limun (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 100 120 120 bez promene dobra

16 Mandarina (sve sorte) Uvoz (uvoz) kg 100 120 120 bez promene dobra

17 Mušmula (sve sorte) Domaće kg 80 100 80 bez promene slaba

18 Nar (sve sorte) Uvoz (Turska) kg 150 180 150 bez promene dobra

19 Orah (očišćen) Domaće kg 600 800 800 bez promene dobra

20 Pomorandža (sve sorte) Uvoz (Grčka) kg 120 130 120 bez

promene dobra

21 Smokva (suva) Uvoz (uvoz) kg 400 450 400 bez promene prosečna

22 Šljiva (suva) Uvoz (uvoz) kg 250 350 300 bez promene dobra

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

POLJOPRIVREDNA MEHANIZACIJA

Prodajem traktor Fendt Farmer 104s • turbomatic 60 KS, generalna urađena, uvoz iz Švajcarske. Tel: 064/95-85-627

Prodajem traktore IMT 539 i IMT 542. • Tel: 063/11-83-095

Prodajem kombajn Zmaj Univerzal u • dobrom stanju ili menjam za mušku telad. Tel: 069/58-55-829

Prodajem traktor John Deere 3130. Tel: • 064/20-99-042

Prodajem traktor Rakovica 65, 1987. • godište. Tel: 064/384-36-47

Prodajem traktor John Deere 3130. Tel: • 064/20-99-042

Prodajem traktor Zetor 5011, Golf 2 • 1992. godište, dizel, prskalica RAU 330 lita-ra, plug dvobrazni na pomeranje, plug 757 IMT s kopirnim točkom, špartač IMT dvo-redni, grablje Šempeter 220, drljača 4 krila, levator 9 metara. Tel: 064/315-91-18

Kupujem traktor Vladimirac. Tel: • 064/10-45-178

Prodajem traktor IMT 560 novi tip i plug • dvobrazni Lemind Leskovac. Tel: 064/40-62-990

Prodajem traktor Torpedo 9006. Tel: • 063/559-447

Prodajem John Deere kombajn 1075 • H4; širina hedera 4,9 metara, bunker 5 tona, 5 slamotresa, hidropogon, sečka, klima. Cena: dogovor. Tel: 064/700-58-75

Prodajem traktor IMT 585 u radnom • stanju. Tel: 063/469-016

Kupujem traktor Vladimirac T25 i • prodajem 1 jutro zemlje u Laćarku. Tel: 061/11-18-972

Prodajem traktor Zetor 5011, Golf 2 • 1992 godište,dizel, prskalica Rau 330 litara, plug dvobrazni na pomeranje, plug 757 IMT s kopirnim točkom, špartačIMT dvoredni, grablje Šempeter 220, drljača 4 krila, leva-tor 9 metara. Tel: 064/31-59-118

Prodajem traktor IMT 533, kabina, duplo • kvačilo, ekstra stanje,plug 756vk, drljača 3k velika. Tel: 064/324-92-59

Prodajem traktor Belarus 82 u odličnom • stanju.Tel: 069/664-521

Prodajem traktor Rus T40, plug i jedno-• osovinku kao i Tamić 75.Tel: 065/542-46-86

Prodajem traktor Torpedo 9006. Tel: • 063/559-447

Prodajem traktor IMT 577 1991. godi-• šte, odličan, vlasnik,drljaču četvorokrilnu. Tel: 022/478-417, 062/960-11-16

Prodajem IMT 585 odličan, berač Zmaj • 221 dvoredni sa kipom odlično stanje i motor od 577 u delovima ispravan. Tel: 063/469-016

Prodajem traktor 575. Tel: 064/95-62-• 160

Prodajem Fergusona 533, cena 2.000 • evra. Tel: 061/15-88-641

Prodajem traktor mali Ursus 335 igrabu-• lje sunce Lifam.Tel: 063/194-54-78

Prodajem traktor Belarus 820, 1999. go-• dište i trobrazni plug Vogel Noot 3s 950, sve u odličnom stanju. Tel: 064/4-333-528

Prodajem kombajn Zmaj Univerzal • u jako dobrom stanju, može zamena. Tel: 064/281-96-29

Prodajem John Deere 3130 i plug Ove-• rum 3 brazde. Tel: 064/20-99-042

Prodajem traktor Zetor 5011, prska-• licu Rau 330 litara, plug IMT jednobra-zni, plug dvobrazni na pomeranje, plug 757 IMT s kopirnim točkom, špartačIMT dvoredni, grablje Šempeter 220, drljača 4 krila, levator 9 metara. Tel: 064/315-91-18

Prodajem traktor IMT 585 odličan i • motor od 577 u delovima ispravan. Tel: 063/469-016

Prodajem traktor Ursus 335, setvospre-• mač 2.5 m i plug Olt dvobrazni, cikular za drva. Tel: 063/194-54-78

Prodajem traktor IMT 577 1991. godi-• šte, nove gume i plug IMT 757 dvobrazni, visoki, 14 coli. Tel: 062/960-11-16

Prodajem traktor te 40,Tamić 75 i 4 • jutra zemlje u arendu u Višnjićevu. Tel: 065/542-46-86

Prodajem traktor IMT 5136. Tel: • 022/710-973

Prodajem traktor IMT 533, kabina, duplo • kvačilo, plug leopard 14 coli, drljače veliku i malu. Tel: 064/32-49-259


Prodajem traktor IMT533 prikolicu Du-• brava 2,5 tone, plug jednobrazni i dvobrazni. Tel: 063/587-583

Prodajem traktor IMT 533 sa kabinom, • dvostepeno kvačilo, očuvan, garažiran, regi-strovan, prvi vlasnik. Tel: 063/428-761


Prodajem traktor IMT 5136. Tel: • 022/710-973

Prodajem traktor IMT 533, kabina, duplo • kvačilo, plug Leopard 14 coli, drljače veliku i malu. Tel: 064/32-49-259

Prodajem traktor Torpedo 9006 u odlič-• nom stanju. Tel: 063/855-44-23

Prodajem kombajn New Holand 135, • kabina, sečka. Tel: 063/828-9-121

Prodajem kombajn Zmaj univerzal u • dosta dobrom stanju, može zamena za adapter

Prodajem Rusa 82 stari tip, berač 223 • i 224, lozničku 5,5 tona. Tel: 064/150-54-96 za kukuruz u bilo kakvom stanju. Tel: 064/281-96-29

Prodajem John Deere 3130 i plug Ove-• rum 3 brazde. Tel: 064/20-99-042.

Prodajem traktor IMT 533 i prikolicu • jednoosovinku nosivosti 3 tone. Tel: 063/ 11-455-38

Prodajem kombajn Deutz Fahr Topliner • 4075 HTS. Tel: 064/15-35-938

Prodajem traktor IMT 533 u odliš-• nom stanju, špediter DUBRAVA kao nov, plug jednobrazni IMT i plug dvobrazni OLT-ov, sve kao novo. tel. 065/5689089, 063/7033799, 063/587583

Prodajem motokultivator Lavin 8 konj-• skih snaga, sa prikolicom, špartačem, plu-gom, tegovima i rezervnim točkovima. Cena 800 evra. Automizer leđni 80 evra i autopri-kolica Panonija 80 evra. Tel: 064/8589-640

Prodajem Rusa 82, stari tip i berač Zmaj • 224. Tel: 064/150-54-96

OPREMA

Prodajem plug Eberhard prevrtač, tri • brazde. Tel: 062/362-202

Prodajem plug IMT 756 i rasturivač đu-• briva 440. Tel: 069/717-615

Prodajem jednobrazni plug IMT i četvo-• rokrilnu drljaču. Tel: 061/650-10-25

Prodajem dvobrazni plug 757.2, pri-• kolicu za stoku i baliranu detelinu. Tel: 022/663-095, 064/014-58-53

Prodajem adater za kukuruze Claas, 4 • reda, remontovan, rotosečka. Cena 4.400 E. Tel: 064/25-63-689

Prodajem berač SIP Šempeter 3500, • kao nov i IMT 539 1997. godište, kao nov u fabričkom stanju. Tel: 069/273-20-62

Prodajem prikolicu 5 t kipericu i tanjira-• ču 24 diska. Tel: 064/193-04-69

Prodajem motokultivator i rakiju. Tel: • 022/2741-258, 064/390-92-83

Prodajem nešto delova za traktore • Steyr 90 i 160 KS i tešku drljaču 150 E. Tel: 064/47-62-688

Prodajem krunjač za kukuruz “Bačko • Petrovo selo”, kapaciteta 4 t na sat sa pogo-nom na struju ili traktor i elevator za kuku-ruz dužine 9 m. Tel: 066/902-14-98

Prodajem IMT frezu za traktor, radni • zahvat 125 cm, u ispravnom stanju. Hitno! Cena po dogovoru! Tel: 065/679-65-80

Prodajem kuglična vretena za volan • traktora IMT 539 i IMT 542. Tel: 063/11-83-095

Kupujem presu John Deere 332 ili So-• meka 4500. Tel: 064/05-45-345

Prodajem adapter 4 reda Claas, remon-• tovan, rotosečka, prihvat original Claas. Tel: 064/25-63-689

Prodajem prikolicu nosivosti 5 t, tanjira-• ču 24 diska. Tel: 063/717-54-16

Prodajem samohodni berač 4 reda, ruč-• na izrada, vredi videti, kopija Burgona 400. Tel: 064/25-63-689

Prodajem dvobrazni plug 757.2 IMT i • prikolicu za stoku. Tel: 022/663-095, 064-0145853

Prodajem jednobrazni plug IMT i četvo-• rokrilnu drljaču. Tel: 061/650-10-25

Prodajem kabinu za traktor MTZ 52. Tel: • 064/21-17-224

Prodajem cisternu za osoku. Tel: • 022/454-542

Prodajem prikolicu 5 t kipericu i tanjira-• ču 24 diska. Tel: 064/19-30-469

Prodajem motokultivator IMT 506 sa • frezom i plugom. Tel: 064/054-98-41

Prodajem berač Zmaj 222, 1986. godi-• šte. Tel: 060/025-81-41

Prodajem jednoredni berač 216, 1997. • godište u odličnom stanju. Tel: 022/682-115

Prodajem kardan prednje vuče, remon-• tovan, kao nov, za traktor Torpedo deve-deset konja i kukuruznu korpu za kombajn Case-internacional. Tel: 061/200-32-17

Prodajem motokultivator i rakiju od šlji-• ve. Tel: 022/27-41-258, 064/390-92-83

Prodajem tešku drljaču i nešto delova za • traktore Steyr 90 KS i 160 KS. Tel: 064/47-62-688

Prodajem nov prekrupač, melje i klip. • Tel: 022/473-176

Prodajem prskalicu RAU 330 litara, • špartač IMT dve brazde i levator 8 metara Lifam. Tel: 064/49-20-126

Prodajem prikolicu Dubrava nosivosti • 2,5 t. Tel: 022/449-255, 061/173-68-40.

Menjam plug IMT 757 vk za IMT • 756 vk ili prodajem. Tel: 022/752-957, 062/8776-497

Prodajem plug obrtač dvobrazni Krone • u ekstra stanju. Tel: 061/200-32-17

Prodajem traktorsku prikolicu Erde-• vička 4 tone kiperica i kosilicu zadnju Olt. Tel: 064/24-94-505

Prodajem levator 9 m. 022/672-650•

Prodajem berač jednoredni slovenački • 35000. Tel: 065/585-0-570

Prodajem priključke a kupujem prikoli-• cu nosivost 3 t. Tel: 063/870-30-14

Kupujem prikolicu 3 t kipericu, nebitno • stanje. Tel: 060/663-08-68

Kupujem žitnu sejačicu IMT za žito sa • 15 diskova i pneumatsku Olt 4 reda. Tel: 022/715-406

Kupujem krunjač Odžački ili Lifam i • plug osiječki deset coli. Tel: 064/36-85-247

Prodajem polovne traktorske delove za • IMT 533. Tel: 022/312-914

Prodajem jednoredni berač Zmaj 214S • u odličnom stanju. Tel: 064/303-88-44

Prodajem italijansku muzlicu Mildline • sa plastičnom providnom kantom. Ekstra stanje, cena dogovor. Tel: 069/774-858

Prodajem tanjiraču 24 diska i prikolicu • 5 t. Tel: 063/717-54-16

Prodajem Lifamov mlin, širina sita 6,5 • cm,dva sita krupno i sitno. Tel: 064/984-75-98

Prodajem tešku drljaču bez valjaka i • plug dve glave sa diskovima. Tel:064/47-62-688

Prodajem jednobrazan plug i četvorokril-• nu drljaču.Tel: 061/650-10-25

Prodajem čekićar 5.5 kW, može zamena • za razno. Tel: 064/361-60-54

Prodajem plugove “Regent” i “Krone” • dvobrazni trobrazni, obrtač. Cena po do-govoru. Zvati od 16 do 21h. Tel: 064/583-75-34

Prodajem špediter od 2,5 t,Oltovšpartač • 4 reda i Oltovu sejačicu za kukuruze stari tip u ekstra stanju,12 prasica lakših,a kupu-jem krave za klanje. Tel: 061/716-74-12

Prodajem traktorsku prikolicu “Erdevič-• ka” 4 tone kiperica. Tel: 064/24-94-505

Prodajemšpediter 2,5t,Oltovšpartač • 4 reda i mehaničku sejalicu 4 reda. Tel: 066/427-833

Prodajem prikolicu 5 t kipericu, motor za • 577, tanjiraču 24 diska. Tel:063/717-54-16

Prodajem plug Leopard dvobrazni 14 • coli.Tel: 069/293-54-56

Prodajem IMT plug 757 • i 756,rasturivačđubriva 440 kila,prekrupačodžački na telefon. Tel: 069/717-615

Prodajem poljomašine iz uvoza, du-• valjke, rasipače,Amazone prskalice,Rau sejalice za žito, rotacione kosačice Deutz-Fahr,podrivače.Voganj. Tel: 063/88-69-717

Prodajem kardan prednje vuče remon-• tovan kao nov za traktor torpedo devedeset konja i kukuruznu korpu za kombajn Case-internacional. Tel: 061/200-32-17

Prodajem plug IMT757 dvobrazni, prvi • vlasnik. Tel: 064/17-34-144

Prodajem čekićar 5.5 kW. Stejanovci. • Tel: 064/361-605-4

Prodajem dve drljače, jedna sa valjcima, • dva špeditera, jednobrazni plug,stočarka prikolica i odžačkiprekrupač a kupujem prikolicu oko 3 t. Tel: 063/870-30-14

Prodajem tanjiraču 28 Olt i plug tri braz-• de Lemind 14coli. Tel: 064/70-111-81

Prodajem dve baterije za pneumatsku • sejalicu kukuruza.Tel: 063/19-454-78

Prodajem mlin za kukuruz Odžački. Tel: • 065/373-14-60

Prodajem tanjiraču 20 tanjira, leskovač-• ka. Tel: 022/715-406

Kupujem prikolicu do 3 tone. Tel: • 063/870-30-14

Prodajem jednoredni beračZmaj 214s u • odličnom stanju. Tel: 064/303-88-44

Prodajem berač Zmaj 224, plug 2 • brazde Leopard i mešaonu 350 kg. Tel: 022/2680-055

Prodajem berač Zmaj 222 u odlič-• nom stanju. Tel: 064/12-52-950

Prodajem dvobrazni plug IMT 757,prvi • vlasnik, odličan. Tel: 064/17-34-144

Prodajem trofazni čekićar 5.5kW, melje i • klip, može zamena za stoku. Tel: 064/361-60-54

ZEMLJA, PLACEVI, KUĆE, STANOVI, LOKALI

Prodajem 12 jutara zemlje u Bačincima, • burad za rakiju i vino a kupujem debele svinje i krmače preko 200 kg. Tel: 022/433-211, 063/551-266

Prodajem tri jutra zemlje u komadu, • prva klasa, potes Vrtlog, Ruma. Cena 10.000 evra po jutru. Tel: 060/663-93-20

Prodajem kuću u Martincima na pola • jutra placa, samovlasnik. Tel: 022/668-680

Prodajem stan u Sremskoj Mitrovici, 37 • m2, u Dekancu, visoko prizemlje, centralno grejanje. Tel: 022/666-258, 065/2666-258

Prodajem ili menjam kuću u centru Ada-• ševaca, potkrovlje, centralno grejanje, po-moćne zgrade i širok plac. Tel: 022/737-333

Prodajem 12 jutara zemlje i kuću u Ba-• čincima. Tel: 022/433-211, 063/551-266

Prodajem jedno jutro zemlje u Jarku, • potez Crkvice. Tel: 064/345-31-21

Prodajem kuću u Kuzminu, Zmaj Jovina • 10. Tel: 022/664-446, 062/811-37-57

Prodajem kuću u Berkasovu. Tel: • 064/23-74-571

Prodajem hitno i povoljno kuću u Er-• deviku sa pomoćnim prostorijama, bašta, podrum, garaža. Cena po dogovoru. Tel: 064/7061-210

Prodajem kuću u Šidu ili je menjam za • kuću na selu. Tel: 022/714-567

Prodajem 14 ari zemlje u potesu Mlake • kod bunara u Stejanovcima. Cena po dogo-voru. Tel: 022/454-583, 066/94-11-228.

Prodajem 4 jutra zemlje u Privinoj Glavi. • Tel: 022/715-499

Prodajem 12 jutara zemlje i kuću u Ba-• čincima. Tel: 063/551-266

Dajem u arendu (2 jutra) 118 ari ze-• mlje u Vašici blizu sela. Cena 500 evra. Tel: 064/063-16-65

Prodajem garsonjeru u Sremskoj Mi-• trovici, Dekanac, prizemlje 37 m2. Tel: 022/666-258, 064/960-51-52

Prodajem manju kuću u Sremskoj Mitro-• vici (pogodna za stan ili lokal). Cena 10.000 evra. Tel: 022/473-872, 063/784-39-22

Prodajem kuću u Šidu ili menjam za • kuću na selu, okolina Novog Sada. Tel: 022/714-567

Prodajem kuću u Šidu, moguća i zame-• na za manju na selu. Tel: 060/377-00-16

Prodajem kuću na sprat sa svim pra-• tećim objektima, novije gradnje u centru Stejanovaca. Tel: 022/626-547

Prodajem plac pored puta Ležimir-Šiša-• tovac. Tel: 022/663-142, 061/22-95-667

Prodajem povoljno plac u Mačvanskoj • Mitrovici, naselje Krivaja, Karađorđeva BB, površine 6 ari sa temeljom za gradnju. Tel: 060/333-80-55

Prodajem plac pored asfaltnog puta • Ležimir-Šišatovac. Tel: 061/229-56-67

Prodajem vikendicu sa strujom u Leži-• miru pod voćem. Tel: 063/540-744

Prodajem dva jutra zemlje u Begeču, • poljoprivredno građevinsko zemljište. Tel: 064/47-62-688

Prodajem kuću u Vašici. Cena 9.000 • evra. Tel:: 022/731-524

Prodajem kuću u širem centru Rume, • 110 m2, centralno grejanje, gas, garaža, bašta. Tel: 022/472-848

Prodajem kuću u Šidu, useljiva, 10 ari • telefon, struja, kupatilo, bašta, garaža. Tel: 022/714-567

Prodajem garsonjeru u Sremskoj Mi-• trovici, naselje Dekanac, u prizemlju. Tel: 022/666-258, 064/960-51-52

Prodajem hitno stan u Beogradu, jeftino • i na rate zbog odlaska u inostranstvo. Tel: 064/369-79-15

BESPLATNI MALI OGLASI

MAL I OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 27. decembar 2013.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

Prodajem 17 ari zemlje u samom • Laćarku,struja,voda,asfalt.Hitno.Tel: 062/582-661

Prodajem vinograd i šljivik od 21 ara na • golom brdu u Grgurevcima. Tel: 022/671-134

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

Prodajem baliranu soju, livadsko seno i • slamu. Tel: 022/631-014, 064/235-04-80

Prodajem baliranu detelinu. Tel: • 060/667-66-26

Prodajem očišćene orase, 750 din/kg i • prekrupu koju donosim u Sremskoj Mitrovi-ci, cena 25 din/kg. Tel: 022/639-340

Prodajem rakiju od krušaka. Tel: • 064/03-10-223

Prodajem crno domaće vino. Tel: • 022/666-146.

Prodajem štapove za tunele za bostan. • Tel: 022/453-486

Prodajem 1,5 tona soje Balkan. Martinci. • Tel: 061/147-026-13

Prodajem baliranu detelinu. Tel: • 022/663-095, 064-0145853

Prodajem zrno soje. Tel: 022/666-228•

Prodajem 1.000 bala slame. Tel: • 022/454-559

Prodajem 1.500 kg kukuruza kokičara. • Tel: 065/3-448-333

Prodajem 2 tone kukuruza u zrnu ekstra • suv i kvalitetan 15 din/kg. Tel: 061/200-32-17

Prodajem rakiju šljivovicu prepečenicu • bez šećera, staru 5 godina. Cena 1.000 dinara litra. Tel: 064/475-83-41

Prodajem sadnice krušaka sorti: vilja-• movka, butira, karmen, santa maria. Tel: 022/714-935

Prodajem rakiju. Tel: 022/661-312, • 069/3-888-399

Prodajem 250 bala pšenične slame. Tel: • 022/312-914

Prodajem 5-6tona kukuruza. Stejanovci. • Tel: 064/361-60-54

Prodajem 1,5 tonu soje Balkan. Tel: • 061/147-26-13

Prodajem stajsko đubre ovčije povoljno. • Tel: 064/303-90-56

Prodajem kupus futoški domaći, veća • količina. Platičevo. Tel: 065/651-71-45

Prodajem hrastovo bure za vino, od 200 • litara. Tel: 064 36 73 873

Prodajem jesenji ječam i tri boksa za • prašenje krmača. Tel: 064/345-31-21

Prodajem stočni ječam Nonius, šesto-• redni, prva reprodukcija, 18 din/kg. Laća-rak. Tel: 063/551-243

Prodajem futoški kupus. Tel: 060/761-• 87-84

Prodajem kace za kominu od 1.5tonu • crne polietilenske. Cena 100 evra. Tel: 064/613-57-68

Kupujem soju. Tel:022/650-478, • 063/800-93-68

Prodajem vagon kukuruza. Tel: • 064/3266-011

Prodajem kukuruz za siliranje AS-160 • visina preko 4 m zelen, najbolji za siliranje. Tel: 064/417-4002, 063/87-030-14

USLUGE, POSLOVI

Tražim radnika na farmi krava (Nena-• dović). Tel: 022/625-145

Usluga zavarivanja. Tel: 066/942-• 1117

Uslužno bušim rupe traktorom za • voće, stubove i ograde. Tel: 064/99-25-898

Pouzdan čovek održavao bi vikendice • na Fruškoj gori. Tel: 064/514-7251

Freziram bašte u Mitrovici i okolini. • Tel: 022/631-495

Industrija mesa Zmajevac iz Iriga • potrebni automehaničari sa iskustvom. Tel: 022/462-433, 064/891-38-11

Tražim ženu za pomoć u kući • stan, hrana i plata po dogovoru. Tel: 061/2892-945

Vršim negu starih, bolesnih i osobe • sa posebnim potrebama. Tel: 064/133-19-35

Potreban električar za servis i monta-• žu. Tel: 060/6070-106

Tražim posao: čuvanje dece, pomoć u • kući i starima za stan, hranu i platu. Tel: 064/4723-813

Diplomirani ekonomista daje časove • matematike. Tel: 064/264-76-91

Ozbiljna žena negovala bi nepokretne • starije osobe i čuvala decu. Tel: 064/050-16-36

Dajem časove engleskog i nemačkog • jezika za sve uzraste. Tel: 064/3144-666

Ženskoj osobi hitno potreban bilo koji • posao. Tel: 061/173-94-52

DOMAĆE ŽIVOTINJE

Prodajem kravu i tele, crveno-bela. Tel: • 022/457-525

Prodajem dve krave Simentalke, visoko • steone, pred telenjem. Tel: 022/491-171, 064/48-19-720

Prodajem krmaču, triput se prasila i • bravca težine 160 kg. Tel: 022/2717-148, 060/3-733-938

Prodajem 2 nerasta u čistoj rasi Duroc, • može i bez papira. Voganj. Tel: 064/25-63-689

Prodajem bravca težine oko 100 kg. Tel: • 022/743-333

Prodajem krmaču težine oko 280 kg i • dva bravca od oko 100 kg. Tel: 022/660-146

Prodajem prasice težine oko 16 kg. Tel: • 064/911-29-49

Prodajem Mangulice više komada različi-• tih uzrasta. Tel: 064/147-8-578

Prodajem sedam prasica Mangulica teži-• ne od 15 do 25 kg. Tel: 061/694-1490

Prodajem bele tovne piliće, tezine do 3 • kg. Okolina Šapca. Tel: 062/188-69-36

Prodajem sjagnjene ovce rase Bergamo • i belo i crno vino u većim količinama. Tel: 064/52-46-425

Prodajem 2 alpske koze sjarene, može • kompenzacija za kukuruz. Šid. Tel: 064/33-633-87

Prodajem guske bele domaće. Ruma. • Tel: 022/477-090, 063/869-11-51

Kupujem jaganjce težine od 25 do 40 • kg. Tel: 062/377-640

Prodajem krmaču za klanje, cena 170 • din za kilogram. Tel: 022/681-620

Prodajem tovne ćurke i koke nosilje. Tel: • 022/623-441, 022/630-172, 069/133-58-93

Prodajem prasiće težine od 20 do 30 kg. • Tel: 022/673-447

Prodajem tovne piliće, koke nosilje, • kaveze. Tel: 063/717-54-16

Prodajem vepra mangulana za priplod. • Tel: 064/226-21-71

Prodajem bravce za klanje težine od 105 • kg do 150kg. Tel: 065/3-448-333

Kupujem bravce i krmače težine preko • 250 kg. Tel: 022/433-211, 063/551-266

Kupujem kravu muzaru do 25 litara • mleka. Ruma. Tel: 064/165-61-86

Prodaju se čistokrvni galoperi od godinu • i po, dve i po i četiri godine i traktor Belorus T40A u Glušcima u Ulici Radivoja Dimitri-jevića 14. Zvati posle 20 časova na telefon 015/448-035.

Prodajem 20 šilježica prvo jagnjenje, 2 • ovna rase Šarole i 2 ovna rase Texel. Tel: 064/481-36-80

Prodajem tri ženska, sisaća teleta, uma-• tičena. Tel: 061/624-65-77

Prodajem tele sisavče, Simentalac. Ste-• janovci. Tel: 022/454-442

Prodajem kravu muzaru. Tel: 064/240-• 61-77

ZALIVNI SISTEMI

Prodajem zalivni sistem za navodnjava-• nje kompletan, plug obrtač dvobrazni Cron i plug dvobrazni leskovački, krunjač sip na kardan. Tel: 064/4944-907

Prodajem pumpu za navodnjavanje • Tomos. Manđelos. Tel: 022/681-664, 064/3311-638

Prodajen žalecov tifon, fi 50, dužine 200 • m, sa topom. Tel: 064/28-95-473

Kupujem okiten crevo fi 50, 100m. Tel: • 061/1148-153

Prodajem 10 aluminijumskih cevi za • navodnjavanje sa rasprskivačima. Tel: 022/688-133

Prodajem 30 cevi za navodnjavanje, • aluminijumske, slovenačke proizvodnje. Tel: 022/465-808

Prodajem pumpu Morava za zalivanje, • ima 2 usisna i 2 potisna creva. Veliki Radin-ci. Tel: 022/660-016

Prodajem cevi za navodnjavanje fi 50, 9 • komada sa prskalicama i 3 para krajeva cevi fi 70. Tel: 060/5840-183

Prodajem pumpu Tomos za navod-• njavanje i cevi za sistem kap po kap. Tel: 022/715-095

Prodajem 4 plastenika dužine 40 m i • visine 8 m sa najlonom. Tel: 062/405-539

Prodajem aluminijumske cevi za na-• vodnjavanje, fi 70, 60 komada sa prskali-cama i 9 komada fi 50 sa prskalicama. Tel: 064/4113-590

Prodajem tifon Fores prečnika 90 mm, • 420 cm, 2003. godište, pumpa Bauer. Tel: 022/445-375, 063/1188-219

Prodajem Honda MIO 10, pumpu kapaci-• teta 1100 l/min, benzinska. Cena 400 evra. Tel: 022/312-740, 063/71-66-245

Prodajem cevi za navodnjavanje prečni-• ka 70 i 90, kompletan sistem. Radinci. Tel: 022/660-249

PLASTENICI, STAKLENICI

Prodajem plastenik. Tel: 060/1525-643•

Kupujem rasadnik 8 x 50 m sa duplom • konstrukcijom. Tel: 022/453-028

Staklenik 1100 m• 2 u radu.Tel: 063/535-179

Plastenici alu konstrukcija 28x4,5 m. • Tel: 063/8511-323

PČELARSTVO

Prodajem šumski med, cena 400 dinara, • za područje Šida besplatna kućna dostava. Tel: 022/712-355

Kupujem polenov prah. Tel: 065/60-• 12-030

Prodajem med lipa i bagrem. • Tel: 022/716-516, 064/6522-453

Prodajem bagremov i lipov med, veća • količina. Tel: 022/718-292, 064/652-24-53

Prodajem med bagremov, lipov, polen • i društva sa 10 ramova. Tel: 022/718-292 064/6522-453

Prodajem med Lipov i bagremov na • veliko. Tel: 066/005-655

Prodajem šumski med 350 din/kg. Tel: • 022/712-355

Prodajem 10 košnica sa pčelama. Tel: • 022/2710-130, 063/8574-180

Prodajem 30 košnica sa pčelama. Tel: • 064/33-11-629

KUĆNI LJUBIMCI

Prodajem štence pekinezera, izuzetno • lepi. Tel: 069/1512-294

Prodajem štence kratkodlakog ptičara. • Tel: 022/716-200

Sibirski haski, ekstra štenad. Tel: • 065/6573-857

Prodajem štence Labradora. Tel: • 060/010-19-71

Prodajem kučiće rotvajlere stare mesec • dana (60 evra). Tel: 060/7352-070

Hitno poklanjam ženku šarplaninca sa • papirima, zbog odlaska u inostranstvo. Tel: 031/154-001

Pikinezeri stari preko dva meseca. Tel: • 064/2159-053

Lesi muško štene odnegovano staro • osam meseci. Tel: 063/234-219

Prodajem kučiće pekinezera, patuljaste • pinčeve, nemačke kratkodlake ptičare, lovne terijere, vakcinisani i revakcinisani. Dublje. Tel: 062/188-00-24

MOTORNA VOZILA

Prodajem Fiat Punto 2002. godište, ben-• zin, troje vrata, 4 zimske gume, registrovan do 25.07.2014. godine, u dobrom stanju. Cena 1.900 E, nije fiksno. Tel: 064/611-37-16

Prodajem Golf 2, turbo dizel, u odličnom • stanju, registrovan godinu dana i fiću 750 registrovan do maja, ima plin, atest, u do-brom stanju. Tel: 063/344-836

Prodajem Golf 2, pet vrata, crveni, • registrovan do 21.08.2014. godine. Tel: 064/150-71-04

Ku pu jem auto mo bi le bi lo ko ja go di na • pro iz vod nje, sta re no ve ha va ri sa ne, pla ća-nje od mah do 2.000 evra. Tel: 069/133-2132

Prodajem 4 zimske gume Mišelin 195-• 55-15 za automobile povoljno. Tel: 069/13-32-132

Prodajem Golf 2 dizel u dobrom stanju, • 1992. godina, registrovan do 21.08.2014. godine. Tel: 064/150-71-04

Prodajem Fiat Mareu, dizel 2002. godi-• šte, ocarinjen na ime kupca, alu felne. Tel: 064/150-71-04

Prodajem polovne delove za Yuga, Sto-• jadina, Opel Astru F, Opel Vektru A, Ford Eskord 5 dizel, kombi Rival, Tamić stari tip. Tel: 063/765-98-56

Prodajem kamion Fiat, nosivost 2.500 • kg i Golf 4 GTi 2002. Tel: 022/449-255, 061/173-68-40.

Prodajem Fiat Bravo 2001. godište sa • klimom, auto nije u voznom stanju, može za delove. Cena 700 E. Tel: 063/86-25-650

Prodajem Citroen Xantiu 2.1d, 1998. • godište, tek registrovana, vlasnik, klima, hidraulika i još dosta opreme. Cena 1.400 E, može i zamena. Tel: 064/44-06-988

Prodajem Yuga 1989. godište, registro-• van do 12.2013. godine. Cena 270 evra. Tel: 064/42-65-550

Prodajem Golfa 2 turbo dizela, registro-• van godinu dana bez ulaganja u odličnom stanju. Tel: 063/344-836

RAZNO

Prodajem rakiju. Tel: 022/661-312•

Prodajem mešaonu za stočnu hranu. • Tel: 064/14-97-412

Kupujem kazan za rakiju od 100-120 • litara. Tel: 064/59-59-623

Prodajem polovan biber crep, veću koli-• činu. Tel: 066/935-10-38

Prodajem presu za ceđenje grožđa. Tel: • 022/625-132, 064/4008-488

Prodajem mešaonu za prekrupu. Tel. • 061/497-412

Prodajem ili menjam vagu drvenu od • 500 kg sa tegovima, može za prasice i ja-ganjce. Tel: 022/618-939, 064/177-21-98

Prodajem kavez za 60 koka nosilja. Tel: • 065/2714-143, 022/714-143

Prodajem dve kace za kominu od po hilja-• du litara. Tel: 022/666-012, 066/937-14-94

Iznajmljujem bušilicu za bušenje rupa za • saditi voće. Tel: 064/17-34-309

Prodajem bagremova drva debela, 25 • evra. Tel: 063/520-419

Prodajem kavez za koke nosilje 120 i 3 • puta 60 komada sa tepsijama. Tel: 064/33-54-760

Kupujem kazan za rakiju do 60 litara. Tel: • 063/774-11-48

Kupujem čokove. Tel: 064/256-20-40•

Prodajem kazan za rakiju 160 l sa destila-• tom. Tel: 062/393-706

Prodajem kalorični briket za loženje pako-• van u džambo vreće od 1 tone, uvoz iz Austri-je. Tel: 062/314-330

Popravka svih vrsta gibnjeva od poljo-• privredne mehanizacije i ostali kamionski i kombi program. Branko Vulin, Laćarak. Tel: 022/673-667, 064/175-81-43

Prodajem jaja japanskih prepelica. Tel: • 060/710-89-20

Prodajem bagremove stubove za vinogra-• de, voćnjake, ograđivanje. Tel: 062/314-330

Prodajem muzlicu Alfa Laval. Povoljno. • Tel: 064/18-71-463

Kupujem mešaonu stočne hrane kapacite-• ta 250 do 350 kg. Tel: 022/670-056

Prodajem sve vrste uglja za ogrev: su-• šeni, kameni, drveni. Prevoz obezbeđen. Tel: 062/314-330

Prodajem kazan za rakiju od 150 litara. • Tel: 064/17-34-144

Prodajem humus (crnu zemlju) za nasipa-• nje cvetnjaka, bašti; travu u busenu, potpuno čista otporna na gaženje, engleska, može i sa postavljanjem. Tel: 062/314-330 Kupujem vrcaljku za med. Tel: 064/240-66-16

Prodajem brodski pod 19 mm, izbrušen, • potpuno suv, može se postaviti na lepak, bez ispadajućih čvorova, uvoz iz Austrije. Tel: 062/314-330

Prodajem sadni materijal za trogodišnju • plantažu mente. Tel: 063/1100-872

Prodajem topolove oblice i poluoblice • prečnika 11 i 16 cm za brvnare, ograde, ba-štenske garniture i kućice, oblaganje kuća i vikendica. Tel: 062/314-330

Prodajem mlin za kukuruz, može da melje • i klip, trofazni motor 8 KS (Grgurevci). Tel: 064/3627-401

Prodajem krunjač Somborac sa 4 rupe na • kardan, malo radio. Tel: 063/8054-061

Prodajem bagremove stubove za vinogra-• de, voćnjake, ograđivanje. Tel: 062/314-330

LIČNI OGLASI

Tražim slobodnu i dobru ženu za brak. • 061/6529-385

Udovac zaposlen i stambeno obezbeđen • radi ozbiljne veze i braka traži ženu ili devojku nepušača od 42-50 godina. Tel: 066/9741-654

Ozbiljan muškarac pedesetih godina, • stambeno sređen, bavi se privatnim poslom, razveden, traži ozbiljnu ženu od 35 do 50 godina za vezu, brak. Tel: 062/85-62-754

Momak sa sela traži devojku ili mla-• đu slobodnu ženu bez dece za brak. Tel: 061/6083-265

Tražim slobodnog muškarca od 55-60 • godina. Tel: 061/1500-575

Momak traži devojku ili razvedenu mlađu • ženu za ozbiljan brak. Tel: 061/2401-699

Ozbiljna žena penzionerka 70-ih godina • traži situiranog penzionera od 70-75 godina radi braka. Tel: 022/671-135

Ozbiljan muškarac pedesetih godina • stambeno obezbeđen traži ozbiljnu ženu za upoznavanje, druženje, brak. 064/4376-860

Muškarac neženjen 43 godine iz Inđije, • materijalno i stambeno obezbeđen, želi da upozna žensku osobu do 35 godina radi oz-biljne veze i braka 060/056-0291

Slobodan ozbiljan muškarac upoznao bi • slobodnu ženu Mitrovčanku do 60 god. Tel: 063/8817-329

Razveden (25) iz Šida traži ženu sa dete-• tom za brak. Tel: 065/4588-419

Tražim dobru skromnu i slobodnu damu • do 50 godina. Tel: 063/8703-014

Tražim penzionera stambeno obezbeđenog • do 65 godina za brak. Tel: 065/2004-958

Penzioner (57), stambeno obezbeđen tra-• ži ženu od 45 do 55 god radi druženja i braka. Tel: 062/630-881

Muškarac (50) želi upoznati ženu istih • godina bez obaveza. Tel: 065/6653-301

Razveden, ozbiljan muškarac 55 godina iz • Šida zeli upoznati skromnu slobodnu ženu sa područja Šida. Tel: 063/1048-111

Penzioner 63 godine upoznao bi žen-• sku osobu radi druženja, moguć brak. Tel: 064/576-67-89

Razveden muškarac, 40 godina, želeo • bi da upozna žensku osobu za vezu. Tel: 061/1848-617

BESPLATNI MALI OGLASI

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

MARKETINGTel/fax: 022/610-496Mob: 064/1629-737E-mail: [email protected]

• Vaš poljoprivredni savetnik

• Novine koje Vas uvode

u savremeni agrobiznis

1927. decembar 2013.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

20 27. decembar 2013.

TU RI STIČ KE MA NI FE STA CI JE

U or ga ni za ci ji Tu ri stič ke or-ga ni za ci je Voj vo di ne, Ši-đa ni su ne dav no u Be o-

gra du pred sta vi li tu ri stič ke po ten ci-ja le svo je op šti ne, sa na gla skom na dve ve li ke ma ni fe sta ci je u zim skom pe ri o du: Srem ski svi njo kolj i ko ba-si ci ja du i Srem sku vi ni ja du.

- In te re so va nje Be o gra đa na i svih osta lih po se ti la ca je bi lo iz u-

zet no ve li ko, a po seb no od stra ne udru že nja pen zi o ne ra i pred stav ni-ka ne ko li ko osnov nih ško la, ta ko da idu će go di ne oče ku je mo po rast bro-ja tu ri sta na te ri to ri ji na še op šti ne – is ta kla je Kri sti na Ra do sa vlje vić, za me ni ca di rek to ra Tu ri stič ke or ga-ni za ci je op šti ne Šid.

Pre ma nje nim re či ma, tra di ci o-nal na Srem ska vi ni ja da bi će, kao i

sva ke go di ne, or ga ni zo va na u Ber-ka so vu na dan Sve tog Tri fu na, 14. fe bru a ra.

- Za raz li ku od pret hod nih Vi-ni ja da, ove go di ne pred vi đe no je da ona tra je dve da na, 14. i 15. fe bru a ra. Pr vi put od ka ko po sto ji ma ni fe sta ci ja fi nal no ve če će bi ti otvo re no za po se ti o ce, jer do sa-da, zbog ogra ni če nog pro sto ra, ni smo mo gli da uklju či mo tu ri ste i da to ko mer ci ja li zu je mo. Za mi sli li

smo da tog dru gog da na or ga ni-zu je mo pro daj nu iz lo žbu vi na na ko joj će svi vi na ri ko ji uče stvu ju u tak mi če nju mo ći da po nu de svo-je pro iz vo de tu ri sti ma ko ji do đu da po se te tu ma ni fe sta ci ju – ka-že Kri sti na Ra do sa vlje vić, do da ju ći da će to kom ce log da na bi ti ra znih de ša va nja u ko ja će se uklju či ti i ta mo šnje udru že nje že na.

Ka da je reč o Srem skom svi njo-ko lju i ko ba si ci ja di pla ni ra no je da ona bu de odr ža na 8. i 9. fe bru a ra,

a obe ove ma ni fe sta ci je, osim do-ma ćeg, ima će i me đu na rod ni ka-rak ter i cilj no tr ži šte – Slo ve ni ju.

- To je tr ži šte za ko je sma tra-mo da mo že bi ti za in te re so va no za ove dve ma ni fe sta ci je, ta ko da u ci lju nji ho ve pro mo ci je pla ni ra mo da se po ja vi mo na saj mu u Slo ve-ni ji ko ji se odr ža va u ja nu a ru na-red ne go di ne – ka že Kri sti na Ra-do sa vlje vić.

S. M. – M. M. - D. Ć.

ŠID • PO ČE LE PRI PRE ME ZA DVE VE LI KE ZIM SKE MA NI FE STA CI JE

Cilj no tr ži šte - Slo ve ni jaSrem ski svi njo kolj i ko ba si ci ja da bi će odr žan 8. i 9. fe bru a ra u Ši du, a Srem ska vi ni ja da 14. i 15. fe bru a ra u Ber ka so vu

Sa po sled njeg Srem skog svi njo ko ljaKri sti na Ra do sa vlje vić,

za me ni ca di rek to ra Tu ri stič ke or ga ni za ci je op šti ne Šid

Oce nji va nje uzo ra ka vi na za pred sto je ću Vi ni ja du

Documents

Sremska poljoprivreda broj 30 27. decembar 2013