Драги пријатељи,прошло је више одгодину дана и

(шест издања) нашег часописаод како сам се први пут нашаона овом уредничком месту сакојег вам се и сада обраћам. Овоје уједно и последњи пут да чи-тате моју уводну реч. Од следе-ћег броја Симбиозу ће уређиватинеко млађи.

Сви заједно смо се тру-дили да што више унапредимочасопис и да га начинимо за-ступљенијим међу колегама сту-дентима али и ништа мањеважним запосленима на Факул-тету. Посебно бих истакао штосе са успехом усталио нови ди-зајн часописа и чињеницу да смо

Број 11, децембар 2013.Часопис студенатаБиолошког факултетаУниверзитет у Београду

ИздавачСтудентски парламент Биолошког факултета,Универзитет у Београду

Главни и одговорни уредникДушан Радојевић

УреднициБојан Петровић

Невена ПетровићАна Вулетић

ЛектураЛена Илић

РедакцијаМарко СтојановићВесна ЂоковићТања ПајићСузана СтанисављевићМарија Гајић Петар ЂурићНаташа ПавловићАлександра ВукојичићМилена СпасојевићКатарина СтевановићТамара Бањевић

СараднициАна МихајловићМилица НоваковићДрагосава СибиновићЂурђија ПаучковићБојана МићићБранка ПејићТања ЖивановићЈелена СпасићМарија ПерићЈована Петровић

Адресаcasopis.simbioza@gmail.comISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза

имали једно специјално штам-пано издање у склопу обележа-вања великог јубилеја 160година биологије у Србији.

Захваљујем др ДраганиМиличић и Ани Михајловић навремену које су посветиле текс-товима за нови број. Поздрав-љам колеге из редакције ICTчасописа и уредништво часо-писа Хирон уз наду да ће са-радња која се међу намаизродила даље напредовати.

Желео бих да Симбиозанастави да као и до сада испу-њава сврху свог постојања и данас адекватно информише.

Од срца вам у име целередакције свима желим срећнепразнике!

РЕЧ УРЕДНИКАДушан Радојевић

СИМБИОЗА

1 / СИМБИОЗА

Тања ПајићБИО, апсолвент

Сузана Станисављевић

МБФ, мастер

Бојан ПетровићМБФ, мастер

Милена СпасојевићБИО, V сем.

Петар ЂурићМБФ, III сем.

Марко Стојановић

ЕКО, VII сем.

Наташа Павловић

БИО, V сем.

Лена ИлићБИО, III сем.

Душан Радојевић

БИО, V сем.

Марија ГајићБИО, апсолвент

КатаринаСтевановићМБФ, V сем.

(шест издања)

сад

рж

ај

фотографија санасловне странеМарија ПерићМБФ, III семестар

Профил на issuu.com

9

31 304

Twitterпрофил

Интернет презентација

Facebookгрупа

СИМБИОЗА / 2

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА3 Новости Студентског парламента

Сајам науке, сазив за 2013/2014.

4 Студентска конференцијаЛидерство и јачање капацитета студентских представника

5 Савез студената Биолошког факултетаАкције и пројекти

7 БИД “Јосиф Панчић” Друштво у 2013/2014.

9 Клакер, Шоне и ТитаникВелики летњи терен и BOOM

11 Ћаскање са Ивом

13 Интервју са професоромДоц. др Јасмина Крпо-Ћетковић

16 Информативни кутакAmgen, WiBioSE

ТЕМА БРОЈА

17 Великани науке (2)Први део фељтона посвећеног јубилеју 160 година биологије у Србији посвећен је Недељку Кошанину.

19 Биолошки факултет у бројевима

24 Инсулинске пумпеДопринос колега из ICT часописа

25 Глобало загревање (2)Велика претња или велика превара?

27 Новооткривене врсте

Представљамо низ нових, изумрлих као и оних врста које и даље постоје

28 Са љиљцима на тиРазбијамо предрасуде о слепим мишевима

29 Путопис - Потсдам, Немачка

30 Путопис - Париз (1)

СПОРТ

31 Рагби клуб ПартизанШест деценија успеха

МОЗАИК

33 Она што није добила НобелаРозалинд Френклин

34 Српски цитатни индекс

35 Интернет у сврси науке

37 Фестивал науке 2013. и Грин фест

39 Неверовали или да

41 Редакција препоручује

БИОЛОГИЈА21 Биологија у медијима

23 Како је откривена глукоза

НОВОСТИ СТУДЕНТСКОГПАРЛАМЕНТА

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

3 / СИМБИОЗА

Милица НоваковићПредседник Студентског парла-мента Биолошког факултета

Драги студенти,

Након успешно одр-жане традиционалнеманифестације Са-

јам науке на Биолошком факултету,16. децембра 2013. године, и ове го-дине имате могућност да сепријавите за волонтирање напројектима у некој од представље-них лабораторија.

Сваки студент има право даконкурише за волонтирање нанајвише три пројекта. Уколико сту-дент буде примљен на више од јед-ног пројекта у обавези је да сеопредели само за један како би штовише студената имало могућностволонтирања у току ове године.

Неопходно је да се Вашапријава састоји од CV-ја и мотива-ционог писма. Молимо Вас да CV имотивационо писмо инкорпориратеу један документ који ћете послатина sajam.nauke@gmail.com најкас-није до 10. јануара 2014. године. Та-кође, јако је битно да у subjectuemail-a назначите на који сепројекат односи Ваша пријава.

Након сваког примљеногemail-a биће Вам потврђено при-спеће истог.

Након 10. јануара Студент-ски парламент Биолошког факул-тета ће проследити све вашепријаве одговарајућим лаборато-ријама, које ће одлучити кога ћепримити или ког студента ће по-звати на разговор поводом самогволонтирања на одређеномпројекту.

Хвала Вам што сте у вели-ком броју присуствовали на ового-дишњем Сајму науке и желимо Вампуно среће на конкурисању за местоволонтера на неком од представље-них пројеката.

Фото: Драгослава Сибиновић

Студентски парламент утоку 2013/14. године чине:Представници модула

Прве године:1.ЕКО – Невена Ковинићkoviniceva@gmail.com2.МБФ – Валентина Караџићvalentina.karadzic@gmail.com3.БИО – Ана Лојаница analojanica94@gmail.com

Друге године:1.ЕКО – нема представника2.МБФ – Петар Ђурићlovelgint@yahoo.com3.БИО – Лена Илић sargarepamanijak@gmail.com

Треће године:1.ЕКО - Драгослава Сибиновићdragoslava.sibinovic@gmail.com2.МБФ - Милица Новаковић milicanovakovic14@gmail.com3.БИО - Стеван Николић stevanresnik92@gmail.com

Четврте године:1.ЕКО - Милица Адамовић keleraba91413@gmail.com2.МБФ - Игор Ђурићigordjuric@yahoo.com3.БИО - Дино Мартинићmartinic.dino@outlook.com

Мастер студија:1.ЕКО – Зорана Матаругаzmataruga@gmail.com2.МБФ - Немања Вучић nvu-cic90@gmail.com3.БИО - Александар Лалићacalalic.bio@gmail.com

Представници свих студената:1.Алек Ханафи-Метвалиalekhm91@gmail.com2.Никола Паскашnikola.paskas@hotmail.com3.Ђурђија Паучковићdjurdjija.pauckovic@gmail.com4.Душан Радојевић d.d.radojevic@gmail.com5.Немања Стаменковић stamenkovicnemanja@live.com6.Марко Ристић

risticmarko30@yahoo.com

Званичне информације на-лазе се на сајту факултета илисајту студената. Молимо вас да сеуколико имате неки упит, увек првообратите свом представнику, ако ут-врдите да се одговор не налази нина једном од поменутих сајтова.Представник ће тек уколико је то по-требно контактирати ПредседникаСПБФ, Студента продекана, Проде-кана за наставу или ће вас упутитина особу која вам може помоћи.

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 4

Чланови Студентскогпарламента и Савезастудената Биолошког

факултета су и ове године учество-вали на традиционалној регионал-ној студентској Конференцији наЗлатибору, од 12. до 16. децембра2013. године.

Конференција окупља сту-дентске лидере и представникесвих приватних и државних универ-зитета и високих школа у Србији,универзитета и високих школа зе-маља у региону, као и наставнике ипрофесоре и чланове националнихпреставничких тела (Министарствопросвете, науке и технолошког раз-воја, Национални савет за високообразовање).

СТУДЕНТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ЗЛАТИБОРУЛИДЕРСТВО И ЈАЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА СТУДЕНТСКИХПРЕДСТАВНИКА

Ђурђија Паучковић

него добри, а наши пројектису предвиђени за реализацију у2014. години преко Савеза студе-ната Биолошког факултета. Преда-вачи који су држали пројектнициклус су пријатно изненађениучинком наших студената и неке ко-леге су препоручене за сарадњу саразличитим невладиним организа-цијама, у реализацији пројеката тихорганизација. Сами учесници кон-ференције су јако задовољни квали-тетом организованих обука, асарадња и дружење унутар тиманаших студената је служио другимфакултетима као пример!

Поздрави са снежног Златибора

Овогодишња конференцијаје посвећена лидерству и јачању ка-пацитета студентских представника.Учесници конференције су прошликроз различите обуке вештина изнања (писање пројеката и пројектнименаџмент, састављање биогра-фије, разговори за посао, презенто-вање и јавни наступ).

Делегација студената Био-лошког факултета је била друга побројности на конференцији. Највећиброј студената нашег факултета јепрошао интезивну обуку писањапројеката и пројектни менаџмент,где су кроз писање пројекта на за-дату тему пролазили кроз реализа-цију пројектог циклуса. Након многорада, добијени резултати су више

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

5 / СИМБИОЗА

Савез студената Био-лошког факултета(ССБИФ) је удру-

жење студената Биолошког факул-тета и представља локални огранакорганизације Савеза студената Бео-града (ССБ). Савез студената једобровољно, непрофитно удру-жење засновано на неодређеновреме.

Савез као тело факултетаима својство правног лица, са свимправима, обавезама и одговорно-стима које произилазе из Устава,Закона, Статута савеза и осталихаката. Сваки члан ССБИФ-а имаправо да користи савез као правнолице. Организационо је повезан саосталим Савезима на Универзитетуу Београду и у оквиру својих про-грамских активности сарађује сасвим удружењима и организацијамакоје се придржавају Устава и За-кона.

Члан Савеза се постаје упи-сом у евиденцију и потписивањемприступнице. Да би неко постаочалн ССБИФ-а мора да буде сту-дент Биолошког факултета (билокоји степен студија), да самовољноприступа и да жели да учествује ураду Савеза. Приступање члановау Савез се врши два пута годишње,у октобру и фебруару. У фебруару2014. године ССБИФ ће први пут ор-ганизовати продужавање чланства,истовремено са уписом нових. Тре-нутно, закључно са октобром 2013.године, Савез броји преко 300 чла-нова.

Циљ свих активностиССБИФ-а је да обезбеди одређенекористи за своје чланове, како крозедукативне, пројектне, тако и кроздруштвено - корисне активности. Одпочетка године смо имали неколикоакција наших чланова, о којима мо-жете да прочитате у овом бројуСимбиозе, а до краја године плани-рамо реализацију неколико про-јеката, још акција и едукација занаше чланове.

Наш Савез је подељен у двафункционална тима: хуманитарни ипројектни тим и сваки од њих реали-зује своје активности. Сваки чланима право да буде биран у органеСавеза (Председник Савеза, Секре-тар Савеза, Извршни и Надзорниодбор) и да постане активан чланједног од наших тимова.

О свим акцијама и пројек-тима ћете бити обавештени навреме. Уколико желите да сеукључите у реализацију некихнаших активности, можете да сеприкључите у било ком тренутку.Ако имате неке идеје за било каквеакције и неке нове пројекте, иматенеке идеје кроз које едукације бистеволели да прођете, јавите се! Свакаидеја и иницијатива су добродошле!Састанци Савеза су отвореног типаи сваки члан има право да им при-суствује.

Више о Савезу можете данађете на нашој недавно отворенојвеб страници, у оквиру сајта Савезастудената Београда и страници.

Сва питања о фунциони-сању и начину рада ССБИФ-а мо-жете послати Ђурђији Паучковићна: djurdjija.pauckovic@gmail.com.

Уколико желите да се при-кључите хуманитарном тиму, кон-тактирајте нашег координаторахуманитарног тима Тању Живано-вић на: tanja.zivanovic91@gmail.com

Уколико желите да се при-кључите пројектном тиму, контакти-рајте нашег координаторапројектног има Владимира Влахо-вића: vlahovicvlade@gmail.com

ВАШ ССБИФ

САВЕЗ СТУДЕНАТАБИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРО-ТИВ СИДЕ

Ђурђија Паучковић

ССБИФ заједно саСтудентским парла-ментом Филолошког

факултета, у сарадњи са Омлади-ном ЈАЗАСА, је обележио Светскидан борбе против СИДЕ.

Обележавање је било орга-низовано 2.12. у холу Филолошкогфакултета, са циљем да дамо малиали значајан допринос у борби про-тив ове болести. Под слоганом„Хајде да причамо о СИДИ“ члановиСавеза студената Биолошког фа-култета су делили промотивни мате-ријал (презервативе и брошуре).Постављали смо питања колегамакоји су застали поред нашег штандаи уколико би тачно одговорили напитање, добијали су кондоме, а коније знао одговоре, добијао је и кон-доме и брошуру! Циљ обележавањаовог дана је подизање свести студе-ната о овој болести, начинима прено-шења, важности тестирања и заштитеод ХИВ вируса, као и правима и по-моћи особама оболелих од СИДЕ.

Од 1995. године 1. децем-бар се обелешава као Светски данборбе против СИДЕ. 1985. године јепроглашена епидемија СИДЕ у чи-тавом свету и данас се сматранајвећом епидемијом икада. Одпоследица обољевања од СИДЕ јеумрло више од 25 милиона људи упериоду од 1981-2007. и према про-ценама СЗО данас више од 33 ми-лиона људи је позитивно на ХИВ.

Само у Београду је до краја2012. регистровано 2119 инфицира-них, од којих је 1108 оболело, а 829особа умрло са ХИВ-ом или одпоследица обољевања од СИДЕ.

У Београду БЕСПЛАТНО ИАНОНИМНО тестирање на ХИВ ихепатитис Б се може урадити свакоградног дана од 8-12 часова у Град-ском заводу за јавно здравље (Бу-левар деспота Стефана 54а,четврти спрат, соба 72), као и у За-воду за заштиту здравља студенатаБеоград, у Центру за превенцијуСИДЕ и полно преносивих инфек-ција (Крунска 57, улаз из БраћеНедић 18, од 9-17 часова).

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 6

ГОВОРИТЕ ЛИ СТРАНЕ ЈЕ-ЗИКЕ?

Јелена Спасић

Савез студената Био-лошког факултета усарадњи са Техно-

лошко – металуршким и Филолош-ким факултетом већ другу годину заредом организује бесплатне по-четне курсеве језика за своје чла-нове. Ове године смо успели даорганизујемо осам курсева језика ито: енглески, грчки, руски, фран-цуски, шпански, италијански, ки-нески и арапски.

На сваком од курсева при-сутно је око двадесетак студента.Часови се одржавају два пута не-дељно у просторијама ТМФ-а. Пре-давачи су студенти Филолошкогфакултета, при чему на свакомкурсу постоје по два предавача иради се по књигама које су препо-ручене за почетне курсеве.

Досадашња искуства су по-казала да је заинтересованост сту-дената за бесплатне курсеве језикајако велика, тако да ћемо се потру-дити да наставимо сарадњу и у сле-дећим семестрима, организовањемпочетних курсева, али надамо се инапреднијих нивоа.

АКЦИЈЕ ДОБОРОВОЉНОГДАВАЊА КРВИ

Ђурђија Паучковић

Студенти Биолошкогфакултета и члановиСавеза студената

Биолошког факултета редовоноподржавају акције доборовљног да-вања крви као волонтери на пулто-вима и као даваоци крви. С обзиромда Биолошки факултет нема зграду,наши студенти учествују у акцијамакоје се одржавају на Хемијском фа-култету (акције на Природно-мате-матичким факултетима) иФилолошком факултету (акцијенаших најближих комшија).

Мушкарци могу да дају крвна свака три месеца, а жене насвака четири.

Давање крви траје 5 минута.Толико вашег времена је довољнода некоме спасите живот. У Србијисваких 100 секунди је потребан да-валац крви за децу и одраслекојима за преживљавање не-опходна трансфузија.

Више информација о да-вању крви можете да нађете на:http://www.nbti.org.rs

ДАЈТЕ КРВ - УЛЕПШАЈТЕДАН СЕБИ И ДРУГИМА!

ЈЕДАН ПАКЕТИЋ, МНОГОЉУБАВИ

Тања Живановић

Хуманитарни тим Са-веза студената Био-лошког факултета je

подржао акцију „Један пакетић,много љубави“, прикупљањем слат-киша, сланиша и играчака за децусоцијално-угожених породица на те-риторији Градске општине Стариград и децу на болничком лечењукоја неће бити у могућности да про-веду Нову годину у кругу породице.

Акција „Један пакетић,много љубави“ је традиционална ак-ција Црвеног крста општине Стариград која се реализује непосреднопред новогодишње празнике. Самоприкупљање је било одржано у холуФилолошког факултета, 18., 19. и20. децембра. Овом приликом же-лимо да се захвалимо нашим сту-дентима на изузетно великојподршци овој акцији. Сакупили смопреко 30 кеса слаткиша и сланишаи три велике кесе играчака и књигаза децу, што је довољно за 20ак па-кетића!

Више о овој акцији можетеда пронађете на: http://www.cr-

venikrststarigrad.org.rs/jedan-paketic

НИЈЕДАН ЖИВОТ ИЗГУБЉЕНЗБОГ СИДЕ - КОРИСТИ КОНДОМ!

фо

то

гал

ер

ија

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

7 / СИМБИОЗА

БИД „ЈОСИФ ПАНЧИЋ“ У ШКОЛСКОЈ 2013/2014. Бојана Мићић,Председник Друштва

Активности у овој го-дини БИД је започеосвечано – славећи 35

година постојања! Тим поводом је 8.новембра организована свечаностна којој су се окупили нашипријатељи и сарадници као и многостарих и нових БИД-оваца. Окупље-ним гостима у име Факултета обра-тио се проф. др Жељко Томановић,продекан за науку. Након његовог,уживали смо у инспиративном идирљивом говору др Јелене Блаже-

нчић, професора Биолошког фа-култета у пензији. Пуно смеха, понекасуза, евоцирање старих успомена, под-сећања на разне теренске доживљаје иавантуре, размењивање искустава исаветовања испунили су дивне сатекоје смо провели заједно. Они којису за то били расположени, наста-вили су дружење и славље до касноу ноћ. Боље од било које речи, ат-мосферу и расположење које је вла-дало на прослави дочараће вамфотографије које следе...

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 8

Већ наредне седмице, 14.новембра, БИД је организовао скупна коме су свим млађим, заинтере-сованим колегама детаљно пред-стављене активности и рад свакепојединачне секције. На наше ве-лико задовољство, придружио намсе јако велики број нових чланова,што даје наду да ће БИД бити акти-ван и у годинама које следе.

Четвртак од 20h, по тради-цији је термин за окупљања БИД-оваца. На овим састанцима, поредтога што смо уживали у дружењу,имали смо прилику да чујемо и за-нимљива предавања. Почели смо уздр Снежану Вукојичић и дивну причу оживоту и делу Јософа Панчића. На-ставили смо уз др Соњу Ђорђевић иАну Голубовић слушајући о водо-земцима и гмизавцима, затим смоод др Тање Берић чули доста за-нимљивости из области астробио-логије и од др Тање Аднађевић отоме како је радити са древном ДНКи шта све она може да нам „каже“ отоме како је живот некада изгледао.До краја семестра очекује нас јошједно предавање на које су свидобро дошли и на коме ћете такођечути нешто ново и занимљиво.

За нове чланове је 17. но-вембра организован показни теренна Авали. Уз БИД-овце су били истручни сарадници – Сања Ђуровићи др Владимир Јовановић. Иако јејесен, видели смо доста тога заним-љивог и током сати проведених уавалској шуми, непрекидно су сечули одушевљени узвици и радо-знала питања типа „Које је оводрво?“, „Гљива! Која је то гљива?“ „Хер-петолози! Ево једног мрмољка овде!“...

На кратко заустављен „ле-тећи циркус“, путујућа изложба фо-тографија „Природа вас посматра“представљала је БИД на Green fest-у одржаном од 13. до 15. новембрау Дому омладине Београда.

Заједно са организацијомСупернатурал, БИД-овци су уче-ствовали у акцији сађења сибирскихбрестова на Ади Хуји 22. новембра.

Било је и повремених изла-зака на терен. Териолози су обишлинеколико пећина како би проверилида ли су њихови другари слепи ми-шеви започели хибернацију. Орни-толози се увелико припремају зазимско пребројавање птица воде-них станишта (Internacional Water-bird Census, IWC). Неколицина њихпрошло је обуку за IWC у СремскимКарловцима 30. новембра и на Сла-ном Копову 1. децембра, а органи-зован је и терен на Великом ратномострву 15. децембра.

БИД је био присутан и наЕвропском првенству у кросу одр-жаном 8. децембра на београдскомУшћу. Том приликом су наши чла-нови разговарали са присутнима оприроди и њеној заштити, одгова-рали на радознала дечија питања,показивали своје природњачкезбирке и говорили о организмимакојима се баве.

Све ове активности су билесамо мали увод и „загревање“ заоно што нас очекује после празникаи испитних рокова: још много заним-љивих предавања, терена, пред-стављања на различитим сајмовима,фестивалима, скуповима инајлепше од свега - летње теренскеакције... Детаљне информације освему овоме пратите на сајту и наFacebook страници.

БИД „Јосиф Панчић“ вамсвима жели да се за празнике лепопроведете и одморите, а да затимуспешно положите све испите којивас чекају! Будите вредни на време,како би вам што више временатоком другог семестра и летаостало за дружење са нама!

Срећни новогодишњи и бо-жићни празници!

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

КЛАКЕР, ШОНЕ И ТИТАНИК

Марија Гајић

Ународу сам познатапо томе што волим дафотографишем. Љу-

дима је то углавном напорно, несамо зато што њих не фотографи-шем (а то је гре'ота пошто имам„фенси“ апарат) већ и зато што саму стању да се занесем и изгубимпојам о времену и простору... Докфотографишем инсекте, биљке игљиве. Ове године сам ишла на трилетња терена. Фотографисала самсамо на трећем, то је ваљда „жртва“коју сам морала да поднесем затошто сам овог пута ја била вођа,координатор, како год вам лепшезвучи (или једноставно она особакоја не би требало да успава већбуди друге).

Први терен је био на Старојпланини, у Темској (10-24. јула) и за-право то није био наш, БИД-овскитерен. Камп су организовале Месназаједница Темска, Удружење гра-ђана “Темска“ и “Пирот Е-публика“,Удружење за екологију “ГЕА“ и Тури-стичка организација Пирота. На-равно, не може камп проћи безбиолога. Годинама колеге изНИДСБЕ „Јосиф Панчић“ организујутерене у оквиру овог кампа, а по-следње две године смо се и ми при-дружили. Тема овогодишњег, шестогпо реду, кампа била је одрживост,екологија и рурални развој.

Морам признати да је овобило потпуно ново искуство како заподмладак БИД-а тако и за мене.

У кампу је било у једномтренутку и 160 учесника из целогсвета. Наша улога је била да поредуобичајног фаунистичког и флори-

стичког истраживања, објашњавамоне-биолозима како ми то истра-жујемо и зашто је то уопште битно.Представници БИД „Јосиф Панчић“били су чланови ентомолошке, бо-таничке и миколошке секције. Међу-тим, ове године имали смо и госте,најмлађе полазнике семинара био-логије из Петнице.

Не желим да дужим: теренје био прелеп. Темска је једно веомазанимљиво место, ту се може ку-пити клакер за 16 динара, дружитииспред задруге („читаонице“) преодласка на фамозни сплав. Да, да,Темска има сплав и ту смо скоросваке вечери уживали уз одличнумузику. Наравно не смем изоста-вити савршен фестивал старопла-нинских јела који се, на нашу срећу,одржавао у дворишту школе у којојје био камп. Храна се што по укусушто по, нама чудним, називимаможе упоредити са егзотичном хра-ном Далеког истока. Верујте ми,пробали смо млечницу, киселицу ијош много чудних јела и пића чијасмо имена заборавили али не иукус. Ах да, ишли смо и на терене...

Шалу на страну, природа јепрелепа и терени су нам билипрлично занимљиви и разноврсни.Упркос томе што нам је речено да јефауна Odonata већ добро истра-жена, ми смо тврдоглаво одлучилида их и ове године ловимо као ме-дузе. Локалитет Рудиње ћемо дугопамтити, што због тимског ловаврсте Anax imperator (Бамби за „ге-ноцид“Јелисавету), занимљиве пре-пирке са новосадским колегама алии због првог налаза Somatochlora

meridionalis за Стару планину.Поред обиласка терена у околиниТемске, Невена, Јелисавета и ја смоимале и дводневни излет. Водичи сунам били ботаничар Бранко и гео-граф Владица и прича око одласкаи доласка је изгледала као у песмигрупее Atheist Rap „Wartburg limuz-ina“. Ишли смо до Арбиња па на Ко-прен затим до Понора…

Други терен се надовезаона први и неки од нас су право, сасве лупама и шаторима отишли наМилешевку. Овај терен је био ве-лики летњи терен наших БИД-оваца. Двориште је било исто као иранијих година, школица иста – ру-стична али функционална, међутимнешто се битно разликовало. Бројљуди. Било нас је у једном тренуткуи преко 70. Упркос томе што смо свиповремено имали „хејтерске“ мо-менте како мрзимо да чекамо у редуза прање зуба, умивање и слично,морам признати да је атмосферабила одлична и што је најбитнијебило је доста нових чланова.

Посматрали су се супови,као трофеј су се скупљала њиховапера, снимале су се неке заним-љиве зверке које нећу овде наве-сти, дођите на састанак БИД-а паћемо и о томе причати, тражио семистериозни Шоне....

Неки су први пут кували заогроман број људи, спавали у шато-рима (или нису спавалаи уопште),цепали дрва и - уопште ишли натерен. Нешто што би се донело сатерена бисмо и појели, као што сунпр. специјалитети од гљива а оста-так смо сређивали на нашем зајед-

9 / СИМБИОЗА

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ничком “трпезаријском“ столу. Можда звучи гадно да се за

истим столом једе и препарују ин-секти, пресују биљке, прстенујуслепи мишеви али такви су теренции атмосфера која влада на тере-нима. Ту чињеницу посматрате каонешто практично: доручкујете иуспут гледате како се прстенујеслепи миш.

Велику помоћ, као и навећини наших терена, у виду под-ршке али и повременог прозивањапружили су нам Владимир Јовано-вић, Милан Плећаш, АлександраПенезић, Ивана Будински, БранкоКарапанџа, Лена Кулић, ЈованаПантовић... Унапред се извињавамако сам неког изоставила.Ах да, забележили смо нову врстуслепог миша за Србију (Plecotusmacrobullaris)

Не брините дошли смо и дотрећег терена, о њему нећу пуно пи-сати. Последње три године, одр-жава се скуп који се зове BOOM(Balkan Odonatоlogical Meeting).Идеја скупа је да се окупе људи саБалкана (а и шире) који се баве ви-линским коњицима и заједно иду натерен који траје седам дана. Ишлосе у Словенију и Србију а ове го-дине је на ред дошла Хрватска.

Лена и ја смо право са Ми-лешевке отишле на BOOM са једвасклопљеним кечерима пошто сунаши трагично завршили на Миле-шевци, али то је већ друга прича...

Овај терен се драстичноразликовао од прошлих: спавало сеу креветима, јела се не-паштета,свуда се ишло колима, али верујте

није било трагично, било је пре-дивно. Нисмо ми навикли на такавкомфор али смо се уклопили.

Поред нас, на BOOM су изСрбије кренуле колеге из новосад-ског БИД-а („Панчића“) , СашаРајков и Андреа Аранђеловић. По-ново смо срели колеге са послед-њег BOOM-а али смо упознали инеке нове. Било је људи из Не-мачке, Холандије, Италије, Мађар-ске и наравно Словеније, Македоније,Босне, Србије и Хрватске.

Посебно ми је било заним-љиво што смо и ове године поку-пили разне цаке за посматрање ихватање коњица, али смо слушалии о томе чиме се све људи баве.Пар вечери смо управо и томе по-светили. Није било битно да ли смоу школи и уз презентацију пратимократко излагање или смо на степе-ништу испред школе и уз помоћцртања на папиру исто то радимо.Било је битно чути колико су заним-љиве и разноврсне теме везане запроучавање вилинских коњица.

Сваки BOOM има некузвезду, врсту коју сви тражимо.Једна од њих ове године је била Lin-denia tetraphylla, живуљкица која насје све одушевила. Мени личи нанеку чудну комбинацију богомољкеи коњица.

BOOM не би био успешанда нисмо поново имали доживљаје,као прошле године када смо семало дружили са дивљом свињом ињеном дечицом. Ове године смоимали интернационални потоп.Један део терена били смо смеш-тени у школи у граду Петриња. Од-

лучили смо да један дан коњице по-сматрамо не само са обале рекевећ и из чамца, а и да успут ужи-вамо. Поделили смо се у три чамца.Приметили смо да је наш чамацмало пребукиран али нас је капетанућуткивао и рекао да је све у реду ида се мало уозбиљимо пошто смосе смејали. У чамцу нас је било сед-моро. Не, нисмо били распоређеникако треба пошто је капетан рекаода је све ОК и да се не мрдамо.

У једном тренуку, пловилисмо реком, све је било супер. У сле-дећем сам видела Нину, Словенку,како помоћу пластичне чаше изба-цује воду из чамца. Смејали смо се.Констанца, Италијанка, на еглескомвиче капетану како мисли да тонемоа он одговара :“ОК, ОК, све је ОК“(пошто је није разумео очигледно).Другари нас из других чамца по-сматрају и виде шта ће се догодити.Чамац почиње да тоне, ми да вриш-тимо. Обале пуне људи сви нас гле-дају и ми спектакулрано искачемоиз чамца и почињемо да пливамо.Та театрална сцена би била у редуда вода баш у том делу реке није то-лико плитка, другим речима схва-тили смо да можемо да стојимо.Капетан виче зато што мисли дасмо потонули смо тога што смо сесмејали и вуче чамац за собом таколако као да је привезак за кључевеа ми вриштимо од смеха. Када сампокушала да изађем из воде, успеласам да утонем у неко блато, упет-љам се у акватичну вегетацију и по-мерим неком детету штап запецање. Дете је наравно почело дадрами а ја сам се и даље смејала...

СИМБИОЗА / 10

Ходајући кроз ходнике Био-лошког факултета могли сте је ви-дети: има необичну косу која имазелене крајеве и савршено уклоп-љене зелене наочаре. Иако је текнешто више од годину дана при-сутна на факултету, Ива Атанаско-вић је са својим тимом са универзитетаБетенкур Рене Декарт из Париза ос-војила прву награду на престижномтакмичењу из синтетичке биологијеу Сједињеним Америчким Држа-вама. О томе шта је инспирише,како јој изгледа дан и какве су јојжеље – имамо част да сазнамо изпрве руке.

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

Симбиоза: Честитамо! Испричајнам о томе шта си радила у Па-ризу?

Циљ нашег пројектабио је да пронађемонове начине за

лечење и дијагностиковање тубер-кулозе. Ја сам се конкретно бавилаиспитивањем начина доставе’’лека’’ против туберкулозе у инфи-циране макрофаге. Наиме, изазивачтуберкулозе, Myocobacterium tubercu-losis, бива фагоцитована од странемакрофага плућа. У њима она бло-кира фузију фагозома и лизозома иуспева да преживи. Наша идеја јебила да искоритимо Escherichia coliкао достављача ензима TDMH (Tr-chalose Dimycolate Hydrolase) у ин-фициране макрофаге. Е. coli поредTDMH-а може да продукује и Listeri-olysin O (LLO), ензим који прави ве-лике поре на мембрани фагозома.Дакле стратегија је да Е. coli буде“поједена” од стране макрофага ин-фицираног са M. tuberculosis, даонда та E. сoli буде лизирана и даослободи LLO и TDMH. LLO потомнаправи поре у мембрани фаго-зома, тако да TDMH може да стигнедо M. tuberculosis и разгради њенћелијски зид. Макрофаг је онда из-лечен и сви су срећни!

Симбиоза: Колико сте далеко стигли

11 / СИМБИОЗА

Мислим да нема потребевише да пишем, свратите некад напредавање БИД-а или још боље натерен па ћете чути још занимљивихприча са терена мојих колега а запар месеци ћете вероватно и виимати неку догодовштину коју ћетедаље препричавати.

Када сам се пријавилаза Милешевку биласам сигурна да ће то

бити вредно искуство иако нисамбила упозната с тим како терени из-гледају, нисам се преварила у про-цени. Рад на терену и камперскиначин живота није нешто у чему би

Ученици смо трећегразреда гимназије уСмедереву и од ове

године смо полазници у Истражи-вачкој Станици Петница. Тамо смосазнали много нових ствари, на-учили доста тога и заинтересовалисмо се за даљи рад на терену. Изтог разлога смо радо прихватилипозив у БИД „Јосиф Панчић“ ињихов терен „Милешевка 2013“.Тамо смо били од 25. до 30. јула.Поред ентомолошке секције за којусмо се пријавили, учествовали смо

Јован Илић Јово Покрајац

Утисци са терена

и у другим секцијама као што су ор-нитолошко, териолошка и мико-лошка што нам је додатно прошириловидике и интерестовања. Поредтога, велики утисак је оставило добродружење и многа пријатељства сусклопљена. Научили смо многовише о методама рада него у Пет-ници. Једно је сигурно, а то је да јеово било једно незаборавно иску-ство за које се надамо да ће се по-новити. Свакако се радујемо поновномраду на терену и поновном сусрету сановонасталим пријатељима!

Митра Степић

свако уживао, али сматрам да свако ко воли природу и има авантури-стички дух не би требало да пропу-сти овакву прилику. Покупила самкорисне методе и знања, од којих сунека била научна, а нека чистопрактичне природе. Сем у учењунових ствари, посебно сам уживалау пределима кроз које смо прола-зили у потрази за новим врстама.Околина је била прелепа и разно-врсна; окруживале су нас планине,шуме, ливаде и потоци, што ме једодатно мотивисало у раду. Ипак јеу овом искуству најлепше и највред-није било то што сам се упознала испријатељила са много људи, сакојима сам се дружила, сарађивалаи који су овај терен учинили незабо-равним.

дијагностиковање

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 12

са пројектом и колико је ово заистаприменљиво?

Успели смо да коинфици-рамо макрофаге и да по-кажемо смањење у броју

оних који су инфицирани микобакте-ријама. Била нам је потребна једна E.coli да убијемо 10 микобактерија. По-ставља се велико питање шта би се де-сило са свим тим ћелијама у in vivoсистему, онда како би послали E. coli доплућа оболелог а да не изазовемо некуалергијску реакцију, онда колико јечитав систем безбедан и да ли наша E.coli може да постане “зла” и направихаос. Дакле чека нас још пуно посла ијош пуно питања на која треба да одго-воримо!

Симбиоза: Колико брзо Французипричају?

Француски веома брзо,енглески нешто споријеи веома несигурније.

Симбиоза: Откриј нам своју највећуинспирацију када су у питању био-медицинске науке?

Имам туберкулозу итреба ми начин да се из-лечим. Шалим се,

немам неку посебну инспирацију, менесу у принципу одувек занимале бакте-рије и јако волим микробиологију. Даклевише ме фасцинира билогија микро-

ЋАСКАЊЕ СА ИВОМ

организама него само решавање про-блема, тј. болести које ти микроорга-низми могу да изазову.

Симбиоза: Да ли сматраш да сеособе успешне на факултету честоетикетирају као штребери? Какво јетвоје мишљење о томе?

Мислим да су на нашемфакултету скоро свистуденти штребери,

свако у одређеној мери и на свој начин,тако да то и није нека страшна етикета.Више му дође као неко нормално стањествари.

Симбиоза: Какав је твој став о науциу Србији? Мислиш ли да се до-вољно ради на популаризацијиисте?

Мислим да се на попула-ризацији науке радисасвим довољно и да

се у тој силној популаризацији саманаука понекад и заборави. Што се тиченауке у Србији, заиста је фасцинантношто она ипак постоји. Током скорашњегФестивала науке наши научници субили приказани како некакви супер-хе-роји. Мислим да је то сасвим на месту,јер само прави супер-херој може у овакочудним и тешким условима да не изгубиентузијазам и да ’’помоћу штапа и ка-напа’’ заиста и дође до сјајних резул-тата.

Петар Ђурић

Симбиоза: Да ли имаш хоби икако изгледа твој дан?

Па некада сам црталаграфите, сада углав-ном учим по цео дан

и понекад изађем. Стварно нећу дасе правим да сам кул, потпадам под

све дефиниције штребера.

Симбиоза: Имаш ли узоре и штате је обликовало?

Имам много људи којиси ми узори и који суми помогли на много

начина. То су углавном људи изПетнице, нарочито студенти сарад-ници.

Симбиоза: Хвала за разговор.

Нема на чему, хвалатеби на лепим пита-њима!

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

13 / СИМБИОЗА

Симбиоза: Шта Вас је навело даупишете Биолошки факултет?

Давних шездесетих умоју кућу ушао је првителевизор и након

неког времена почело је приказивањеемисија о мору чији је аутор био Жак-Ив Кусто. И тако је започела моја фас-цинација прво "светом тишине" која секасније проширила и на остатак живогсвета. Нисам пропуштала емисије оприроди, као што је био чувени "Оп-станак". Негде у седмом разреду ос-новне школе одлучила сам да ћу бити"океанограф/марински биолог". Биласам једна од ретких у школи која језнала "шта ће да буде кад порасте" ицело моје друштво из школе је тознало, толико сам причала о мору, ри-бама, морским сисарима и осталимпредивним створењима. Маска и пе-раја били су моји омиљени реквизитина летовању. За време студија биласам пар пута и на пракси у Институтуза оцеанографију и рибарство уСплиту, тамо сам урадила и диплом-ски, а онда сам ипак остала у Бео-граду и почела да се бавимслатководним светом који је такођеврло занимљив. Морски свет нисамнапустила (то се ипак не може), сара-ђујем са колегама из Института забиологију мора у Котору. Коме једномморска вода уђе у крв, остаје заувек"морски човек".

Симбиоза: Да ли су Вам студијебиле напорне, који је био Ваш оми-љени предмет током студија, а којипредмет сте најтеже положили?

Студије ми нису биленимало напорне, јед-ноставно ме је све

много занимало. Кад сам кренула састудирањем, сматрала сам да сваки

предмет треба да савладам маки-смално, јер добар стручњак мораимати пуно знања из своје области.Пошто на почетку сваког курса профе-сори дају списак обавезне и необа-везне литературе, трудила сам се даувек набавим и ту необавезну литера-туру и да је и прочитам. Тако саммноге предмете спремала из 2-3књиге, често са Свеучилишта у За-гребу или из уџбеника на енглеском.Највише сам волела све што је биловезано за зоологију, било ми је фан-тастично да откривам све оне неверо-ватне филуме бескичмењака(поготову морских) о којима моједруштво са других факултета никаданије ни чуло да постоје. Пошто милако иде учење страних језика, а биласам од ређих особа које су обожавалелатински у гимназији, лако сам савла-давала и латинске називе јер код мно-гих врста и сам назив нешто значи,или боју или неку другу карактери-стику организма. Ни један предметнисам тешко положила. Морам дапризнам само да ме је дуго мрзело дапочнем да учим биохемију, коју самбила решила да спремим из Карлсо-новог уџбеника (чувена "Биокемија",загребачко издање, корице лепе розебоје), и тако сам неколико пута дола-зила негде до десете стране, па оду-станем, а имала сам и одбојностпрема мапи биохемијских реакцијакоја је била у прилогу књиге, нисаммогла да верујем да ћу ја то успети дасавладам. А кад сам се натерала даједном прочитам и једанаесту страну,све је кренуло глатко и после сам безпроблема умела да изведем све тебиохемијске путеве из мапе, и биломи је јако занимљиво.

Симбиоза: Чиме се тренутно бави-

те и која је тренутна сфера Вашегнаучног интересовања?

Од завршетка студијабавим се екологијомриба и хидроеколо-

гијом. Основна сфера мојих истражи-вања обухвата идиоекологијуслатководних риба (и неких марин-ских, као што су срдела и инћун).Други аспект представљају истражи-вања популационе динамике риба иинтра- и интерспецијских односа (ком-петиције и предаторства), на основукојих се могу донети мере за заштитуи повећање бројности њихових попу-лација. Такође ме занима анализатрофичких ниша и расподела трофич-ких ресурса, као и утицај различитихврста плена на продукцију предатора,нарочито код писциворних предаторакао што су смуђ, штука, сом и буцов.У области хидроекологије бавим сеценолошким истраживањима акватич-них заједница (риба и макрозообен-тоса), анализом састава и структурезаједница, утицаја абиотичких фак-тора, као и проценом еколошког ста-туса и степена негативног антропогеногутицаја. У новије време бавим се иекотоксикологијом, то јест биоакуму-лацијом токсичних метала и микро-елемената у природним популацијамариба, као и утврђивањем степенабиомагнификације на различитимтрофичким нивоима кроз ланце ис-хране.

Симбиоза: Шта Вас као предавачанајвише инспирише?

Инспирише ме оно штопретпостављам да ин-спирише и већину мо-

јих колега, а то је заинтересованостстудената, када пажљиво прате преда-вање, постављају питања, спремно

Др Јасмина Крпо-Ћетковићрођена је 1961. године у Београду,где је завршила основну школу"Дринка Павловић" и Пету београд-ску гимназију. Уписује студије Био-логије на тадашњем Природно-математичком факултету, на комедипломира 1985. године са темом"Анализа неких интра и интерузо-рачких меристичких карактера и ду-жинско-тежинских односа кодшњура Trachurus trachurus (L.) усредњем Јадрану".

Магистрирала је 1993. го-дине са темом "Таксономске и еко-лошке карактеристике смуђа Stizo-

stedion lucioperca (L.) из југословен-ског дела Дунава", а докторирала2004. године са темом "Растење, ис-храна и расподела ресурса симпат-ричких писциворних риба у Дунавукод Београда". Од 1986. до 1989. го-дине радила је у Институту за био-лошка истраживања "СинишаСтанковић". Од 1989. ради на Ка-тедри за екологију и географију жи-вотиња Биолошког факултета, првокао асистент, а затим као доцент. Од2012. године обавља дужност шефаКатедре за екологију и географијуживотиња.

времена почело

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 14

ИНТЕРВЈУ СА ДОЦ. ДР ЈАСМИНОМ КРПО-ЋЕТКОВИЋ

одговарају на моја питања, дискутују,што значи да прате градиво и раз-мишљају. Што је више таквих студе-ната у генерацији, то је и већеуживање држати предавање. Не ин-спирише ме када студенти причајуили када видим да раде нешто друго,завршавају задатке за вежбе или чи-тају нешто, или чак једу и пију, што јенекад било незамисливо на предава-њима, а сада се ето и то толерише.Знам да није свако предавање заним-љиво за сваког студента, али некестуденте изгледа као да ништа не за-нима и то је оно што ме прилично рас-тужује, с обзиром да улажем великитруд да предавања буду што интере-сантнија.

Симбиоза: Да ли себе сматратестрогим и захтевним професором?

Колико ми је познато,прати ме репутацијабаш таквог професора.

У сваком случају, за мене "строг и за-хтеван" професор значи да је то про-фесор који жели да његови студентинауче што више. С обзиром да је еко-логија дисциплина која се предаје назавршним годинама студија, разуме-вање овог предмета подразумева по-седовање синтетичког знања изразних предмета које су студенти пре-тходно слушали. Ово није предмет укоме много помаже добро памћење,али зато захтева много повезивања икреативног размишљања. Студентеувек на почетку упозорим да, за раз-лику од неких других предмета, овајиспит није могуће положити на срећу,то јест прескочити неке значајне де-лове градива, јер је све повезано, одпрве до последње лекције. Послед-њих година примећујем постојање свевећих рупа у знању из других предме-

та који су битни за разумевање еколо-гије, што мислим да је последицаучења на поене где је циљ само да секолико-толико спреми следећи колок-вијум, и то углавном напамет и уче-њем из неких скраћених верзијаградива које праве сами студенти, гденека "пчелица" извуче најкраће мо-гуће одоговоре на питања, и онда сето знање научено за два дана, илибоље речено запамћено, истом томбрзином и заборави. Додатни про-блем на предмету "Екологија живо-тиња" представља и математика, одкоје су многи студенти мислили да супобегли када су одлучили да упишубиологију, и онда се изненаде кадавиде да се при крају студија поновосрећу са некаквим задацима и"страшним" формулама и рачуна-њима.

Симбиоза: Која је Ваша омиљенакњига, а који Вам је омиљенифилм?

Читам много и стално,па с обзиром на ко-личину прочитаних

књига, не могу да издвојим самоједну омиљену. Имам обичај да кадами се допадне нека књига, онда поку-шам да прочитам што више књига одтог писца. Писци који су ми били оми-љени у млађим данима јесу Џ. Д. Се-линџер (све из опуса о породициГлас), Сол Белоу ("Херцог"), АндреЖид ("Ковачи лажног новца"), РичардБах ("Галеб Џонатан Ливингстон"),Џорџ Орвел ("Нико и ништа у Паризуи Лондону", "1984"), Михаил Булгаков("Мајстор и Маргарита"), а у последњевреме гутам све што су написалиМишел Уелбек, Џулијан Барнс иТомас Бернхард. Што се тиче кине-матографије, већ дуже време по-

стоји хиперпродукција филмова, павише то не могу да пратим као не-када, а немам ни толико времена никонцентрације да седим два сатамирно и гледам филм. Волим одре-ђене режисере, од старијих то суТрифо (нарочито "Жил и Џим" и "400удараца") и цео француски "новиталас", затим Буњуел ("Анђео униш-тења", "Фантом слободе"), Антониони

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

15 / СИМБИОЗА

људи који су се борили или се борепротив ове две појаве.

Симбиоза: Да нисте биолог, штабисте били?

Собзиром да сам још уосновној школи од-лучила да ћу бити био-

лог, тешко ми је да замислим шта бихто друго могла да будем. Пре те од-луке занимала су ме само још два за-нимања. Пре поласка у школу јакосам хтела да будем космонаут, јер јеу то време прва жена полетела у све-мир, Валентина Терјешкова, а потомсам неко веме хтела да будем нешто"приземније", то јест архитекта (заразлику од летења свемиром, архи-тектура ме занима и сада). Размиш-љала сам током средње школепонекад и о другим опцијама, а збогвелике љубави према животињама,мотала ми се по глави и ветерина.Али пошто имам изражену емпатијукада су животиње у питању, нисаммогла да замислим да ми долазе па-цијенти које не могу да излечим иликоје морам да успавам, тако да бихсигурно била лош ветеринар који јестално очајан и у депресији. И данданас ми представља проблем кадаје потребно жртвовати животињу запотребе истраживања, тако да никадне бих могла да се бавим дисципли-нама биологије у којима је неопходновршити експерименте у којима некеод учесника "експеримент боли"!

Симбиоза: Ваша омиљена фразаили филозофска мисао?

Немам баш само једнуфразу/мисао која биме водила кроз живот.

Не волим ограничења, волим про-мене, па мислим да би ме само једнаомиљена мисао спутавала. Ипак, већнеко време ми изнад радног стола нафакултету виси папирић са натписом"Navigare necesse est, vivere non estnecesse" – "Пловити се мора, живетисе не мора" (изрека коју је Плутархприписао Гнеју Помпеју Млађем). Оваизрека ми се свиђа и у значењу "путо-вати се мора", јер од свих животнихактивности највише волим да путујем,а и као метафора у смислу "мора сеићи напред". С друге стране, кад меухвати "taedium vitae", онда се при-државам таоистичког принципа "wuwei", који би могао онако најједностав-није да се објасни као "пусти нека сествари саме природно дешавају, некаиду низ воду", (акција кроз не-акцију,

делање без напора, принцип природ-ности, једноставности, спонтаности).

Симбиоза: Шта бисте поручили сту-дентима Биолошког факултета ве-зано за студије и колико јеперспективно бавити се биоло-гијом?

Поручила бих им да уче штовише! Мислим да је много важнијеимати добар просек, па макар тозначило да се студира мало дуже.Није добро пролетети кроз факултетса лошим оценама, поготову за онекоји желе да наставе да се баве нау-ком. Такође ми се не свиђа навикакоја се појавила у новије време, а тоје да се више не читају књиге, већ сеучи из што краћих "скрипти", тако даје знање минимално, довољно тек дасе добије чувених 51 поена. Што сетиче перспективе, биологија је све по-пуларнија наука у свету и нећетеимати проблема ни са учењем ни саналажењем посла ако волите биоло-гију. Важно је да се запамти једнаствар – морате бити видљиви, штозначи да не смете седети код куће ичекати да се неко сети да постојите ида се појави посао баш за вас. Требаразговарати са професорима, проше-тати се по лабораторијама разних ин-ститута у којима сте имали наставу ираспитати се, за почетак, да ли не-коме требају волонтери. С обзиром налошу финансијску ситуацију у земљи,новца за науку никад није било много,али претпостављам да нико од васније уписао биологију због зараде!Ако волите то што радите, неће вамбити тешко. Друга важна ствар којубих препоручила свима јесте да про-бају да оду бар на неко краће усавр-шавање у иностранство, ако не и дазаврше мастер или докторат. Садаима све више наших студената којизаврше и више од једног мастера наразличитим страним универзитетима.Непроцењиво је искуство видети какосе "ради" биологија у земљама укојима је систем уређен. За све ово јенаравно битно да сте имали штобољи просек, што ме опет враћа напочетак – трудите се да читате штовише стручне литературе и да иматешто боље оцене!

("Црвена пустиња", "Кота Забриски"),Бергман ("Седми печат", "Девичанскиизвор", "Дивље јагоде"). Данаснајвише волим филмове из жанракоји ја зовем "филмови у којима се недешава ништа", што би били фил-мови без неког спектакуларног за-вршетка, а који подстичу наконтемплацију. Волим и филмове укојима се описују историјски (из свихепоха) и истинити догађаји, као ифилмове Вудија Алена (и старе инове).

Симбиоза: Која Вам је омиљеназемља у којој сте били?

Обишла сам великидео Европе, али самдруге континенте само

додирнула по ободу, тако да јошнисам открила своју омиљену земљу.Пре поласка на пут увек купим водичи детаљно проучим на интернету штаима да се види од занимљивости.Обавезно прелетим и кроз историју ифолклор, једноставно не подносим даидем неспремна и да ме неко другиводи. Ако би требало нешто да из-двојим, онда су то неки градови са по-себном атмосфером, као Париз и Беч,а од мањих градова Бремен и Бриж.Као хедониста, много уживам у визу-елној уметности па зато волим музеје.Волим њихову тишину, када немамного других посетилаца, где стесами са својим мислима, лутате ду-гачким ходницима окружени идејамаи креативношћу људи из неких другихвремена, а Париз и Беч су, измеђуосталог, и градови са много предив-них музеја. Бремен и Бриж су двамала града у којима се потпуно пре-баците у бајковито давно прошловреме, и који, осим естетског ужи-вања, буде машту. У свим земљаматзв. "западне" Европе волим бригу озаједничком наслеђу, волим беспре-корно уређен живот и "неподношљивулакоћу постојања" и онај осећај када,док ходате улицама тих градова, по-мислите "како је живот леп".

Симбиоза: Да ли постоји нека по-зната личност којој се дивите, којаВам је можда узор?

Занимљиви су ми животимногих, како познатихтако и сасвим обичних

људи, али не бих могла да издвојимни једну особу посебно. С обзиром даје оно што ме највише иритира људ-ска глупост и ограниченост, могу дакажем да ме највише фасцинирају

Редакција часописа

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 16

Драге колеге,

У претходном броју ча-сописа „Симбиоза“могли сте прочитати о

дивним искуствима неколицине наскоји смо били део Amgen ScholarsProgram-a за 2013. годину. Надам седа вас је тај текст подстакао да раз-мислите о томе да се и самипријавите, било за овај, било занеки други програм који би вам омо-гућио да путујете, усавршавате се истичете пријатеље са разних странасвета.

Овом приликом вас обавештавамда је процес пријављивања заAmgen Scholars Program за 2014. го-дину увелико у току и да траје до 3.фебруара 2014. године. Како сеформулари за пријављивање и пра-тећа документација коју је потребноприкупити у одређеној мери разли-кују, најбоље је да информације отоме сами потражите на сајту, у за-висности од тога да ли сте заинте-ресовани да лето проведете уСтокхолму, Минхену или Кембриџу.

Поздрав

AMGEN SCHOLARS PROGRAM

Бојана Мићић

ИНФОРМАТИВНИ КУТАК

Студентски кредитиУниверзал банка и Министарство просвете, наукеи технолошког развоја

Објављен је предлог ранглисте за студентске кредите зашколску 2013/2014. годину.ЛИНК

Студентске стипендијеУниверзал банка и Министарство просвете, наукеи технолошког развоја

Објављен је предлог ранглисте за студентске стипендијеза школску 2013/2014. годину.ЛИНК

УАранђеловцу се од 2.до 8. фебруара 2014.одржава Зимска ев-

ропска конференција студенатабиологије (Winter Biology Students inEurope Conference - WiBioSE Con-ference). Ради се о научном студент-ском скупу; конференција ће окупити50-ак најквалитетнијих студенатабиолошких наука из читаве Европе(укључујући све нивое студија - ос-новне, мастер, докторске). Ово јепрви пут у историји да се манифе-стација ове врсте одржава у нашојземљи. Суорганизатори су: Био-лошки факултет Универзитета уБеограду и Студентски парламентБиолошког факултета, СкупштинаОпштине Аранђеловац, Савез сту-дената Биолошког факултета, Друштвомедицинских миколога Србије.WiBioSE Conference је сестринскискуп Симпозијуму европских студе-ната биологије (SymBioSE).

ВИДИМО СЕ!

2014 WIBIOSE CONFERENCE

СРЕЋНЕ НОВО-ГОДИШЊЕ И БО-

ЖИЋНЕПРАЗНИКЕ ЖЕЛИВАМ БИОЛОШКИФАКУЛТЕТ УНИ-ВЕРЗИТЕТА У

БЕОГРАДУ!

Недељко Кошанин(Чечина, код Ива-њице (Србија), 1874

— Грац (Аустрија), 1934) био јесрпски ботаничар, европског рено-меа, и свакако је један од оних којису обележили биљну физиологију,биогеографију и ботанику у Србији.Редован професор ботанике на Уни-верзитету у Београду, члан СрпскеКраљевске Академије (доцнијеСрпске Академије Наука), управникБотаничке баште "Јевремовац", ос-нивач и први уредник Гласника Бо-таничког завода и баште Универзитетау Београду (касније Гласник Инсти-тута за ботанику и Ботаничке баште,а данас часопис Botanica serbica),Кошанина су савременици описаликао великог научника и човека. На-рочито његови радови из областибиљне систематике, флористике игеоботанике сматрају се делиматрајне вредности. Његов рад утицаоје на даљи развој ових области, ањегова посвећеност и ентузијазамсветли су пример из историје био-лошких наука у Србији.

Професор Недељко Коша-нин рођен је 13.10.1874. у селуЧечина (по неким подацима у сусед-ној Вионици), недалеко од Ивањице.Кошанин је своју професионалну ка-ријеру отпочео 1905. год. одбраномдокторске дисертације, код чувеногнемачког биљног физиолога Вил-хелма Фефера (Wilhelm Pfeffer,1845-1920), под чијим је руковод-ством успешно спровео експерие-менте у лајпцишкој Лабораторији забиљну физиологију. Наслов је гла-сио: "Утицај температуре и ваздуш-ног притиска на положај листова"(Über den Einfluss von Temperaturund Ätherdampf auf die Lage derLaubblätter).

Већ наредне године биранје за асистента у Ботаничком заводуУниверзитета у Београду, место сакога ће врло брзо напредовати сведо звања редовног професора. Уистом периоду, па све до смртиобављао је функцију управника Бо-таничке баште "Јевремовац", пе-риод кога због експанзије иунапређења називају "златним" уисторијату баште, а Кошанин се утом смислу убраја раме уз раме сапионирским доприносима ЈосифаПанчића (1814-1888).

Иако је почео као експери-ментатор-физиолог, први радови, аи озбиљни резултати дошли су каорезултат геоботаничких истражи-вања. Ипак, физиологија га и даљезанима, па је он, спајајући физиоло-гију и екологију биљака, интегралнои интердисциплинарно изучаваоводни режим, тј. анабиозу, у усло-вима сушног режима станишта. Овоје пионирски допринос физиолошкојекологији биљака у нас.

Дописни члан Академијеприродних наука постао је 3.2.1914,а у пуно чланство биран је18.2.1922. год, уз приступну беседуна тему " Живот терцијерних би-љака у данашњој флори ".

Упркос чињеници да нијеобјавио велики број научних радова(између 1904. и 1934. укупно 38, ајош два је након његове смрти,према материјалима из заостав-штине приредио његов најистакну-тији ученик, проф. ЉубишаГлишић), дело Недељка Кошанинаје надасве комплексно, но ипак иобимно. Кошанинови радови билису скоро увек сложене суштине, јерсу већ у то време уједињавали не-колико области ботанике. Омиљениобјекти његовог истраживања су:

Ramonda serbica, Ramonda nathaliae,Pinus heldreichii (Pinus leucodermis),Pinus peuce, Castanea sativa, Prunuslaurocerasus, Forsythia europaea,Dioscorea balcanica. Иако мањиброј, одређени његови радови по-свећени су маховинама и алгама(још један у низу куриозитета веза-них за његово дело).

Ипак, највише времена про-вео је бавећи се фитогеографскимпроучавањима јужне Србије. Сту-дије су биле посвећене планинскоммасиву Јакупице, Корабу, Бистри, тенизу других планина и осталих под-ручја Старе Србије и Македоније.Посебно су значајни радови о чети-нарима тог подручја, а истиче сеприкупљање података о екологији ираспрострањењу ендемореликтногвисокопланинског бора.

Значајна је и студија о гео-графији балкасних рамондија, као истудија о екологији зеленичја наОстрозубу, где су његови налази окарактеристикама станишта и њи-хово довођење у везу са опстанкомове биљне врсте у току глацијације,објасниле чињеницу да тај локали-тет представља заправо рефугијумлокалног значаја за ову врсту.

Описао је мноштво новихбиљних врста (самостално или у са-радњи, а сарађивао је са многим ис-такнутим именима светске ботаникетог времена), од којих су многе "пре-живеле" сва каснија пооштравањакритеријума у систематици. То је јеркао физиолог, еколог и биогеограф,Кошанин није могао да на биолошкеврсте гледа једнострано; по њемусе биљне врсте не могу успешноокарактерисати само на основуморфолошких особина, па је тако усвоја флористичка истраживања уно-сио елементе еколошког и физиоло-

ВЕЛИКАНИ НАУКЕ (2)

Други део фељтона посвећеног јубилеју 160 година биологије у Србији посвећен је Недељку Кошанину

Бојан Петровић

17 / СИМБИОЗА

ТЕМА БРОЈА

5.000 нових хербарских листова, узамену за које су послати неких3.000 листова са домаћим биљнимврстама (који су завршили у многимпрестижним институцијама у Ев-ропи и Азији).

Колико је љубави Кошанинуложио целокупни свој рад, најбољесе види баш из његових белешки, укојима се везано за Гласник, измеђуосталог наводи и следеће: "Изда-вање часописа не иде баш најбоље,сходно томе да аутори сами радепреводе својих текстова, а то јакоуспорава и отежава рад. Нема сред-става за ангажовање преводиоца, акомплетна коректура ради се, на свусрећу бесплатно (др Љ. Глишић). Јасам оболео и слабо имам временаи снаге да прегледавам текстове ипроверавам превод. Натоварио самна врат жени и старијој кћерки по-слове око превођења и коректуре.Само они који су у сличним околно-стима руководили оваквим једнимподухватом могли би спознати ко-лико је жртве потребно принети даби се успешно сачинио овај часо-пис. Ипак сам, суштински, веома за-довољан кад видим да се угледЗавода значајно увећао управо за-хваљујући Гласнику".

Мање је познато и да је1927. Кошанин објавио уџбеник бо-танике за наставу у средњим шко-лама, богато илустровану књигу којаје доживела реиздања и након ње-гове смрти. Основна школа у Де-вићима (недалеко од његовогродног места) данас носи име поњему. Многи су страни и домаћиистраживачи, из поштовања премараду Недељка Кошанина, ново-откривеним врстама давали именапо њему: Daphne kosaninii, Centau-rea kosaninii, Semprevivum kosaninii,

лошког...Прво издање Гласника Бо-

таничког завода и баште Универзи-тета у Београду објављено је 1926.год, а уредник је био др НедељкоКошанин. То је један од најстаријихботаничких научних часописа ујугоисточној Европи. Кошанин је већу то време био свестан тога да је одизузетног значаја промоција бота-ничке науке, и великим трудом, науштрб сопственог породичног жи-вота и сопственог здравља, омогу-ћио је побољшање услова за радхербара и библиотеке при Инсти-туту за ботанику (тада Ботаничкомзаводу), као и издавање ботаничкогчасописа, чије је прво издање но-сило име на француском Bulletin del’Institute du jardin botaniques de l’Universite de Belgrade. Од покре-тања, па све до своје смрти, не-уморно је радио на одржавањувисоког нивоа на коме се часописналазио, што је помогло отварањунаше научне јавности ка европској,али и учинило допступним резул-тате домаћих аутора широј, вањскојјавности, те допринело општој про-моцији биолошких наука у то време.Судећи по белешкама самог Коша-нина, разменом Гласника са другимнаучним и библиотечким институ-цијама, прикупио је преко 90 раз-личитих наслова, већином ботаничкихчасописа из 25 земаља Европе, Се-верне Америке и Азије (већином изСАД, Русије, Јапана, Немачке), ашто је све уредно завршило у биб-лиотеци Завода. На сличан начинприбављено је 100-ак насловакњишке грађе и других публикацијаза библиотеку (пореклом претежноиз Чехословачке, Холандије, Пољ-ске, САД, Француске, Аустрије), докје хербар у то време обогаћен са око

Anthyllis kosaninii, Cerastium kosaninii,Alyssum kosaninii, Thymus kosaninii,Crocus kosaninii.

Недељко Кошанин умире22.3.1934. у санаторијуму у Грацу,далеко од отаџбине, после дуге итешке болести. Преминувши пре-рано, остао је ометен у спровођењудаљих намера у свом стручномраду. Ипак, његов незапамћени трудобележио је читаву једну епоху уразвоју ботанике у нашој земљи (пе-риод од краја Првог светског рата,1918. па до 1934. и његове смрти та-кође називају и "Кошаниново доба",као период сукцесиван "Панчиће-вом добу"). Талентовани наставник,велики научник, академик и утеме-љивач првог ботаничког гласила уСрбији, Кошанин је својим идејамаи радом постао узор за све будућегенерације истраживача. Нареднегодине навршиће се 140 година одрођења и 80 година од смрти Не-дељка Кошанина, и он ће несум-њиво остати уписан као великан уисторијату биологије у Србији.

СИМБИОЗА / 18

ТЕМА БРОЈА

БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БРОЈЕВИМА

160 година постојања Биолошког факултета се навршава ове године

40 година од оснивања студијског програма Моле-куларна биологија и физиологија

15 година од основања студијског програма Екологијаи заштита животне средине

14 број катедра Биолошког факултета

3 број Института у оквиру којих се реализује настава

1874 година оснивања Ботаничке баште “Јевремовац”

1853 година оснивања Устројенија Књажевско-Србског ли-цеја у Београду, на коме су се у оквиру Јестество-словно-техничког оделенија наука, поред осталихдисциплина, изучавале и ботаника и зоологија.

1947 година када Природно-математички одсек Филозоф-ског факултета постаје самосталан Природно-мате-матички факултет на којем се биологија изучава уоквиру Одсека за биолошке науке.

1995 Биолошки факултет, као и други факултети у оквирузаједнице Природно-математичких факултета, постајесамосталан факултет у оквиру Универзитета у Бео-граду.

10 број Центара у оквиру Факултета.

110 број професора, истраживача и сарадника факултетакоји чине наставно особље.

65 број лица која обављају стручне, административнеи техничке послове и чине ненаставно особље.

0 број дана који је Биолошки факултет провео у својој згради од оснивања...

“Изумирање је чи-њеница. Од на-станка првих

органских једињења до данас, жи-вотне форме су се мењале, новеврсте су настајале, друге су изуми-рале”... Ипак, кроз целу огранскуеволуцију, биодиверзитет је свеу-купно растао, сем у пет посебнихпериода у времену, када је, како јеоткривено, долазило до наглогпада, урзокованог, како се барсматра, углавном космичким факто-рима. Да ли у јеку шестог поноранаука може довољно да се при-ближи сржи овог процеса и преузмеконтролу?

Постојале су несугласицеоко значаја самог генетичког фондаза опстанак врсте, многи су демо-графским факторима приписиваливеци утицај. Са становишта гене-тике популација не мозе да ево-луира са сиромашним генетичким

Хомосексуално пона-шање међу животи-њама није ништа

необично, па је тако и код инсекатаовај вид интеракције јединки одавнопознат. Постоје многе теорије којепокушавају да разотркију да ли јеово случајност или феномен са кон-кретним разлогом. Ипак, на крајукао и увек, одговор можемо добитисамо кроз науку.

У новембарском броју Be-havioral Ecology and Sociobiologyаутори се баве управо овим пита-њем и разматрају многе потен-цијалне разлоге иза ове појаве.

Један од њих јесте да ин-секти једноставно желе да осигурају

ТЕМА БРОЈА

19 / СИМБИОЗА

4 број локација на којима се одвија настава

фондом, јер без њега нема могућ-ност адаптације на промене услова.Данас се сматра да фокус треба дабуде интеракција између ова двафактора.

Једна од база конзерва-ционе генетике су открића у пољупопулационе генетике. Постојивише приступа проучавању генскогдиверзитета: преко односа генотип-фенотип, цитогенетички приступ итехнике на генском нивоу: проуча-вање полиморфизама протеина, ре-стрикционих фрагмената, дужинесеквенци ДНК, као и самог редо-следа нуклеотида (секвенцирањеДНК).

Како на генетичком нивоуодредити праг осиромашења, којиврсту маркира као угрожену? Једанод пројеката на врсти Drosophilаsubobscurа код нас (у оквиру Инсти-тута за биолошка истраживања „Си-ниша Станковић“) базира се на

променама у фенотипу које указујуна појаву генетичког стреса. Стрессе изазива inbreeding-ом и outbreed-ing-ом у више узастопних генера-ција, а праг стреса је нпр. појавафлуктуирајуће асиметрије у обликукрила и броју чекиња. Ипак, односгенотипа и фенотипа није увек пре-цизан, такође се не може увек пред-видети узрок самог стреса.

Поред морфолошких осо-бина, које указују на инбридинг де-пресију, прате се и компонентеадаптивне вредности на цитогене-тичком нивоу. Наиме, ћелије пљу-вачних злезди ларве мушицесадрже политене хромозоме - на-стају митотичким деобама које непрати цитокинеза, због чега су јаковелики и самим тим погодни за ана-лизу. Проучавају се инверзионе му-тације и адаптивни потенцијал којите мутације могу да омогуће.

Упоредо се прати и утицај

МЕНДЕЛЕЈ

Катарина Стевниовић

да ће потомства бити, те да не про-пуштају прилику за оплођењем и не-зависно од пола на који наилазеостављају сперму за собом. Истотако, могуће је да се мужјаци међу-собно паре како би смањили компе-тицију за женке, будући да једнодругог том приликом могу ранити.Једна од бројних претпоставки је ида се млади мужјаци на тај начинспремају за први сусрет са женком.

Из ових хипотеза пролизи-лази само још питања. Како то дамужјаци не успевају да разликују по-лове? Када се полни диморфизамогледа само у величини, разумљивоје да се много крупнији или многоситнији мужјаци лако замене за же-

ХОМОСЕКСУАЛНИ ИНСЕКТИ?

Наташа Павловић

нку. Када су феромони у питању, нито није нарочито захвалан вид про-цене пола, јер иако женке испуштајуспецифичне феромоне, они се лакопреносе на све јединке у попула-цији, те сви “миришу исто”.

Када дође до самог кон-такта између мужјака, исход је раз-личит. Неки се бране, неки беже, анеки чак испуштају феромонекојима свом удварачу стављају дознања да нису дошли на правоместо.

Ова крајње интересантнатема ипак нема довољно експери-манталних доказа да би дефини-тивно одбацила или потврдила некуод ових теорија. Да ли је у питању

КОНЗЕРВАЦИОНА ГЕНЕТИКА (2)

негативних фактора спољашњесредине, излагањем популације по-вишеној концентрацији олова.

Што се тиче полиморфи-зама на генском нивоу, најакту-елнија проучавања, код нас и усвету су везана за микросателите.Ове секвенце генома не подлежудиректом селективном притиску ичесто су специфични за различитеалеле неког локуса, па се променомњихове секвенце може пратити про-мена на локусу. Са развојем моле-куларне генетике очекује се даускоро буде могуће и праћење “ди-ректне акције гена”, на свим ни-воима експресије гена од ДНК догенског продукта.

осигуравање потомства, недовољнапрецизност, феромони или чисточај? Наука ће у будућности сасвимсигурно наћи одговор и на ово пи-тање.

БИОЛОГИЈА

СИМБИОЗА / 20

БИОЛОГИЈА

ЖИВОТ ЛИЧИ НАПЕРПЕТУМ МОБИЛЕII ВРСТЕ

Сви живи системифункционишу у скла-ду са законима фи-

зике, па тако и другим закономтермодинамике, који каже да укупнаентропија расте. Понекад се чинида живе ћелије, као високо уређенисистеми крше овај принцип, но ипакније тако, пошто продукују топлотуа која доприноси да неред у универ-зуму ипак константно расте. Изнена-ђујуће је, ипак, колико је функционисањеживих ћелија блиско теоретски макси-малним дометима ефикасности.

Научници са MIT објавилису прошлог месеца резултате мате-матичких модела по којима ћелијеEscherichia coli производе највишешестоструку количину топлоте негошто би им било потребно да до-стигну плато одређен другим зако-ном термодинамике. "Ако знамошта су градивни елементи бакте-ријске ћелије, да је у лаборато-ријским условима стопа раста 20минута по циклусу деобе, запиталисмо се која је минимална количинатоплоте коју би бактерије морале даодају. Када то упоредите са количи-ном топлоте коју можемо измеритида оне одају када расту у култури -онда говоримо о истом реду ве-личине, а то је задивљујуће, јер јерелативно близу максималној могу-ћој ефикасности", изјавио је ЏеремиИнгланд, аутор студије.

НОВО ЗНАЧЕЊЕГЕНЕТИЧКОГ КОДА

E955

Амерички научници саУниверзитета у Ва-шингтону дошли су

до закључка да поред постојећег по-стоји још један генетички код, одре-ђен секвенцом ДНК. Резултати суобјављени у последњем броју часо-писа Science.

Генетички код као скуп пра-вила (кодони) по којима се нуклео-тидна секвенца преводи уаминокиселинску познат је још одшездесетих година прошлог века.Вашингтонски истраживачи открилису, пак да постоје неки кодони којиуствари имају два значења (зато суих назвали дуонима), од којих сеједно односи, наравно на примарнуструктуру полипептида који је коди-ран датим геном, а друго се односина контролу експресије датог гена.Ова два значења су коеволуирала;информација о контроли експресијепомогла је да се одређене струк-туре конзервирају током еволуције.Један код исписан је практичнопреко другог, због кога је овај остаонепримећен више деценија...

“Преко 40 година претпо-стављали смо да промене у сек-венци ДНК на непосредан начинутичу на синтезу протеина,” казао јеЏон Стаматојанопулос, руководи-лац истраживања. “Сада знамо даје ова основна претпоставка о иш-читавању генетичке инфомрмацијетачна, али само напола. Ово от-криће указује на изузетно велики ин-формациони потенцијал молекулаДНК, много већи него што смо моглида претпоставимо, и природа је тоискористила на овај, помало неоче-киван начин”, закључио је он.

Сукралоза, вештачкизаслађивач 1000пута слађи од

шећера, биолошки је активна суп-станца, указује се у недавно објав-љеном ревијском раду.

Аутори чланка у сумарномпрегледу литературе истичу најваж-није биолошке ефекте:

- промене нивоа инсулина,шећера у крви, као и глукагону-сличног пептида 1,

- индукција цитохрома П450и П-гликопротеина у гастроинтести-налном тракту,

- смањење бројности попу-лације цревне микро-флоре,

- хистопатолошки налази уткиву гастроинтестиналног тракта

- разградња и стварањехлоропропанола током процесапечења теста

- мутагени потенцијал.

БИОЛОГИЈА У МЕДИЈИМАБојан Петровић

21 / СИМБИОЗА

“МОРАТЕ БИТИ ПАЖЉИВИ КАДА РАДИТЕ СА ИСТИНОМ”

Вест да је преминуоФредерик Сангер, отацмодерне геномике и

човек чија су истраживања без дис-кусије била кључна за молекуларнубиологију, генетику и биохемију –одјекнула је у свим еминентним часо-писима а нас натерала да сагле-дамо живот и рад овог сјајногнаучника.

Он је био тај који нам је по-казао како се аминокиселине пове-зују на примеру инсулина и ерасеквенцирања је могла да почне.Слично је урадио са нуклеотидимау нуклеинским киселинама – и тиме

БИОЛОГИЈА

ДОДЕЉЕНА НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ/МЕДИЦИНУ

Нобелова награда зафизиологију/меди-цину 2013. доде-

љена је Џејсму Ротману (James E.Rothman), Рендију Шекмeну (RandyW. Schekman) и Томасу Судхофу(Thomas C. Südhof) "за њихово от-криће машинерије која регулише ве-зикуларни транспорт, главни системћелијског транспорта".

Ротман ради на Универзи-тету у Јејлу, Шекмeн долази саБерклија, а Судхоф са Стенфорда.Њихови радови, a који су послужиликао кључни Нобеловом комитету уевалуацији открића, настали су упериоду између 1979. и 1993.

ЈУБИЛЕЈ 1.323,73 ± 39,12 Mb

Усусрет прослави јуби-леја стогодишњицеМихаелис-Ментенове

кинетике ензимских реакција, часо-пис FEBS Letters објавио је посебноиздање.

Међу пригодним садр-жајима истиче се нови допринос ра-зумевању, тј. својеврсна допунаМихаелис-Ментоновог модела, којаима потпору у in silico експеримен-тима који су недавно спроведени наУниверзитету у Бостону (САД).Група под руководством ДанијелаСегра допринела је посебнимрадом под називом The average en-zyme principle. Научници су се запи-тали шта ако се концентрацијаензима из чувеног модела кинетикестави у временску зависност. Ба-већи се иначе метаболичким мре-жама, поставили су модел који овопредвиђа управо услед регулацијеекспресије и активности датог ен-зима. Показали су да, у одређеномвременском интервалу, укупна про-мена концентрације неког метабо-лита зависи искључиво од средњеконцентрације ензима који га проду-кује (усредњене по том истом, одре-ђеном интервалу времена).

Модел је подложан уопшта-вању до нивоа мреже синхроно ре-гулисаних реакција (регулом).

Током октобра објављена јесеквенца генома шкорпијеMesobuthus martensii, у којој се на-лази 32.016 отворених оквира чи-тања (нешто више него у геномучовека). Шкорпије се сматрају"живим фосилима" због своје ана-томске грађе, а током еволуције ус-пеле су да се адаптирају и преживенагле промене климе.

Као први секвенциранигеном једне шкорпије, а други међухелицератама, геном M. martensiiкодира највише протеина од свихартропода чији су геноми до садсеквенцирани. Овај геном шири "ге-нетички репертоар" артродопа напотпуно нове и до сада непознатеобласти, што је од помоћи даљемизучавању у компаративној гено-мици и еволуцији артропода.

Иако фенотип M. martensiiуказује на то да је њихов геном пре-трпео релативно мало променатоком еволуције, секвенца геномапоказује да је дошло до више из-мена у генима него код инсекатакоји су подлегли бројним морфо-физиолошким адаптацијама, штоуказује на својеврсно одвајање"морфолошке" од "молекуларне"еволуције код ове врсте. Даље ана-лизе генома и транскриптома ука-зују на битне генетичке одлике увези са предаторством и ноћном ак-тивношћу, те способношћу детокси-фикације неких неизбежнихсастојака у исхрани.

Уопште узев, све ове ана-лизе дају јединствен адаптационимодел нимало налик на друге артро-поде.

СИМБИОЗА / 22

“МОРАТЕ БИТИ ПАЖЉИВИ КАДА РАДИТЕ СА ИСТИНОМ”

заслужио не само две Нобелове на-граде, већ чланство у елитним на-учним друштвима и почаствовања –за која није много марио. Када је одБританских монарха одликован ти-тулом витеза није прихватио да мууз име стоји сер, остао је једно-ставно Фредерик Сангер.

Иако је испрва било плани-рано да постане лекар, Фредерик јеобјаснио свима да жели да ради напроблемима. Као изузетно виспренстудент, добио је диплому из при-родних наука на Кембриџу. А онда јепочео да слаже слагалицу, па омо-гућио и нама да је слажемо.

БИОЛОГИЈА

КАКО ЈЕ ОТКРИВЕНА ГЛУКОЗА?Душан Радојевић

Античка и средњевековна за-пажања о дијабетесу

Први медицински до-кумент, назван Ебер-сов папирус, у којем

је древни египатски лекар Хеси-Раописао болест са симптомима пре-комерног мокрења датира из пе-риода треће египатске династије1552. г.п.н.е., а откривен је 1862. го-дине у гробници у близини Тебе.Име је добио по немачком египто-логу Георгу Еберсу који је успео дадешифрује рукопис. У трећем векунове ере Аполоније, лекар из Мем-фиса, у делу „О називима деловаљудског тела“ додаје да се мокрењеодвија ''без одлагања'' – мокрењекод дијабетичара наступа убрзонакон узимања течности.

Постоји још много забе-лешки у древним египатским, ин-дијским, арапским и грчкиммедицинским списима о болестикоја има симптоме дијабетеса - хро-ничног, метаболичког поремећаја -међутим тек од друге половине 19.века технолошки развој омогућавадијагностификовање и праћење бо-лести. Два најзначајнија текстадревне индијске медицине „Шуш-рута Самита“ и „Чарака Самита“указују на ''слатку мокраћу'' – ''мадхумех''. То је уједно први пут да је некоуказао на природу мокраће оболе-лих од дијабетеса, а откриће суп-станце која даје овакву карактеристикумокраћи је оно чиме ће се овај текстбавити.

Током средњег века ТеофилПротоспатарије 630. године по првипут користи као дијагностички тестзагревање урина. Авицена, арапскилекар, уочио је сладак остатак чијеје порекло још увек било непознатоприликом стајања урина на собнојтемпаратури. Неко време знања одијабетесу се занемарују, и ''поновнооткриће'' болести услеђује 1674. го-дине. Енглески лекар Томас Вилис

поново открива да је мокраћа оболе-лих необично слатка и да после њеногиспаравања остатак изгледа као даје натопљен медом и шећером.Један век касније ливерпулскилекар Метју Добсон серијом експе-римената доказује да је и крвдијабетичара укуса сличног шећеру.Његов рад из 1776. године сматрасе првим публикованим радом укојем је описана хипергликемија.Уочио је везу између шећера који јеприсутан у крви и у мокраћи – пови-шење шећера у крви резултира сла-тком мокраћом. Још неколиколекара после Добсона указије насупстанцу која има изглед и аромусличну смеђем шећеру али је никоне идентификује (Џон Роло, ВиљемКален).

Новија истраживања у пе-риоду до 1790. године деле дијабе-тес на два стања – дијабетесмелитус са мокраћом која има укус,мирис и боју меда и дијабетес инси-пидус, стање које карактерише про-видна мокраћа која није слатка.

Логично је било да се на-учници 19. века запитају шта је за-право та слатка материја која сеналази у крви и мокраћи оболелих.Током 19. и 20. века развој хемијеугљених хидрата и аналитичке хе-мије омогућио је одговор на питање.

Занимљиво је на који начинје дошло до сасвим случајног от-крића глукозе.

Случајно откриће глукозе

Константин Готлиб Сигис-мунд Кирхоф (1764-1833) је био не-мачки хемичар који се бавиоанализама различитих геолошкихминерала. У периоду када је сасвимслучајно открио глукозу живео је уСанкт Петербургу који је имаовеома успешну индустрију порце-лана. С обзиром да се није бавиопрехрамбеном хемијом, претпо-ставља се да је трагао за алтерна-тивним лепком који би се користио

у процесу израде позлата од порцелана јер је мед, који је заменио гу-миарабику као основу за добијањепасте која је у то време коришћеназа осликавање порцеланске гла-зуре, постао веома тражена роба увреме када Наполеон Бонапартапрети ратом царској Русији. Својимзнањем Кирхоф је 1811. године по-кушао да пронађе алтернативумеду и спасе Санкт Петербуршкуиндустрију порцелана.

Његово трагање за алтерна-тивним лепком завршава се откри-ћем слаткастог и лепљивогпроизвода. Он је успео да направишећерни сируп од глукозе изоло-ване из кромпира, пшенице ихељде.

Кирхофова супстанца по-стала је добра замена за шећер одтрске чија је цена баснословно по-расла у Русији. 1812. године Кирхофпостаје ванредни члан Академије захемију и до краја живота остављанам у завештање још једно великооткриће – ензими су у стању да раз-лажу скроб. Умире у својој новојземљи у 69. години.

Каније ће швајцарац Нико-лас Теодор де Сосир доказати да јеу Кирхофовом сирупу присутна де-кстроза, а познати француски хеми-чар Мишел Ежен Шеврел (чувен поизоловању холестерола у пречиш-ћеном стању) доказује да је грожђ-ани шећер присутан у мокраћиоболелих.

Британска блокада францу-ских лука онемогућава допремањесахарозе из француских колонија ито резултира захтевом моћног Напо-леона Бонапарте, 1812. године, дасе исплати 100.000 францускихфранака оном ко успе да направисахарозу у домаћим фабрикама.Награду добија домаћи аналитичкихемичар Луј-Жозеф Пруст осам го-дина касније за производњу шећераиз грожђа. Касније је утврђено да тај''шећер'' није сахароза него декс-троза.

23 / СИМБИОЗА

БИОЛОГИЈА

Тек три године после награ-ђивања Пруста за откриће, Напо-леон је сазнао да је извесниБењамин Делесерт у околини Па-риза успео да направи векне одбелог шећера (сахарозу је добио изкорена биљке шећерне репе – Betavulgaris altissima). Иако није добионаграду, његово име ће остати ове-ковечено као назив „Дезерт“ у јелов-ницима ресторана.

Први који је за новооткри-вену супстанцу осмислио назив биоје Делесертов земљак Жан БатистАндре Дима. Назвао га је глукозаиако се до 20. века у литературипојављује под различитим именима:декстроза, грожђани и пирогрожђ-ани шећер, гликоза и глукоза.

Нама свима познат немачкихемичар Емил Фишер поставља те-меље хемије угљених хидрата от-кривајући структуру глукозе,фруктозе, галактозе и манозе. Тооткриће је омогућило Фишеру да на-прави стереохемијску конфигура-цију до тада познатих шећера.

СИМБИОЗА / 24

ИНСУЛИНСКЕ ПУМПЕ

Лекари и научници већдуго раде на прона-ласку начина давања

инсулина који ће у потпуности ими-тирати рад панкреаса.

Нормална концентрацијаглукозе у крви је од 3.5 до 6 mmol/L.Након оброка нормално се подижевредност глукозе у крви. Задатак ин-сулина јесте да помогне њен улазаку ткива где се она користи за до-бијање ћелијске енергије.

Инсулинска пумпа је маламеханичка справа за давање инсу-лина оболелима од дијабетеса.Мало је већа од мобилног теле-фона, закачена је за кожу, а може сеставит ии у џеп или на каиш. Инсу-линска пумпа испоручује брзоде-лујући инсулин преко инфузионогсета, танке пластичне цевчице иливрло танке игле. Сет се постављана кожу стомака или глутеуса, а

после три дана инфузиони сет сепремешта на друго место. Компјутер-ски је програмирана и испоручујебрзоделујући инсулин, нпр. новора-пид или апидру у тачно прецизномколичинама у препрограмиранимвременским интервалима.

Највећа предност овихпумпи јесте боља контрола дијабе-теса уз већу слободу у свакоднев-ним активностима И стилу живота.Нови модели поседују низ додатнихмогућности као што су: даљинскиуправљач, систем за самопроверу иаутоматски сигурносни систем којионемогућава превелику испорукуинсулина. Још неке могућности којеновије исулинске пумпе нуде су за-кључавање тастера пумпе, звучни ивибрацијски аларми који сигнализи-рају зачепљење система за инфу-зију, ниво преостале количинеинсулина и стање батерије.

Велика „мана“ ових апаратајесте цена која износи негде око4000 евра као и потрошни мате-ријал, а потербно је доста админи-стративних мука и напора дапацијент добије уређај о трошкудржаве.

Ако све саберемо, и поредне баш тако ниске цене, уз овакавједан уређај омогућена је метабо-личка контрола болести чиме јеризик од компликација у каснијемживотном добу драстично смањен.

Александра Јовановић ICT часопис

БИОЛОГИЈА

Велика претња или велика превара?

Марко Стојановић

Упрошлом броју самписао о мањкаво-стима теорије о гло-

балном загревању и не баш сасвимдоказаним чињеницама на којима језаснована. О томе би могле да сенапишу читаве књиге у којима би седетаљно анализирале разне изјавеи поступци стручњака, али и поли-тичких протагониста који ову појавуитекако умеју да искористе заостваривање сопствених интереса.Нећемо разматрати какве су при-роде ти интереси, али јe готово си-гурно да нису у питању самоискрене тежње да се загађивањепланете заустави.

У сваком случају, када гово-римо о глобалном загревању, макакав био наш став о томе, ваљаразмотрити неке чињенице. То пак,уопште није једноставно. Подаци накојима се теорија заснива тешко супроверљиви, што оставља великипростор за манипулацију истима. Дане говорим о компјутерским симула-цијама, које често не сагледавајусве параметре климе и које, уз малоподешавања, лако прикажу „данпосле сутра“ прогнозу за нареднегодине. И све то због страшног, де-монског, гасовитог једињења позна-тог као угљен-диоксид. Око тога јепостигнут широки консензус међунаучницима. У ствари, тако мисли

већина људи, информисана из хрпемасовних медија који о томе говоре.Они који се мало дубље позабавеправом сликом глобалног загре-вања, откриће да постоји великиброј научника који не мисле тако. Тује наравно чувена (или код нас и небаш толико чувена) Орегонска пети-ција, покренута од стране профе-сора Артура Б. Робинсона,председника Орегонског институтаза науку и медицину. Њу је потпи-сало више од 31.000 научника којитврде да глобално загревање ни-како не може бити искључиво људ-ско дело и да је цела причаприлично исфабрикована. Неки чаксматрају да би повећање нивоа СО2могло имати и позитивнх утицаја,нарочито на продукцију биомасе напланети. Али оставимо то пострани. Поменута петиција је при-лично оспоравана иако су њени по-тписници истакнути научници чијирадови и заслугe никако не смејубити доведени у питање.

Са друге стране, неки од ис-такнутих научника који су радили наизради IPCC-евих извештаја о кли-матским променама, такође тврдеда треба бити пажљив са приписи-вањем заслуга за глобално загре-вање човеку. Према професоруРичарду Линдзену, америчком атмо-сферском физичару и великом

ауторитету међу IPCC-евим научни-цима, климатски модели и прогнозесе не испуњавају по предвиђањима.По њему је створен превелики страход природних катастрофа услед по-раста температуре, заснован на мо-делима који не могу на прави начинда предвиде будуће промене. Из-међу осталог, као проблем наводито што се веома штуро разматрајуприродни циклуси као што су „елнињо“, пацифичка декадна осцила-ција (ПДО) или атлантска мултиде-кадна осцилација (АМО) и њиховутицај на целокупни климатски си-стем планете. Он не оспорава даниво СО2 расте и да је то после-дица људских активности, али ите-како оспорава идеју да је тај порастнајвећи кривац за разматранупојаву.

Поред њега, постоји великиброј научника као што су Дејвид Да-глас, Тед Марти, Фред Сингер, РојСпенсер и многи други који сматрајуда је глобално загравање у највећојмери природан процес, те да је чо-веков утицај на промену климе не-знатан. Они посебно наводе да сеникако не сме маргинализовати ути-цај сунца које је и у прошлости не-бројано пута утицало на јошдрастичније промене климе наземљи. Управо би сунчеви циклуси,који још увек нису у потпуности схва-

ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ (2)

25 / СИМБИОЗА

БИОЛОГИЈА

ћени, могли бити узрок топлијег пе-риода у коме се налазимо. Наравно,проблем би могао тек да настане ак-тивирањем такозваних механизамаповратне спреге, као што су топ-љење пермафроста на огромнимповршинама, чиме би се у атмо-сферу ослободиле огромне ко-личине заробљеног метана који имавишеструко јачи утицај на познатиефекат стаклене баште.

Постоји и један број на-учника на челу са професором СунИчи Акасофуом, који инсистирају даје узрок глобалног загревања јошувек непознат, јер ни једна од по-стављених теорија не може у потпу-ности објаснити ову појаву. Онисматрају да се мора што пре почетиса новим свеобухватнијим и подроб-нијим истраживањима која ће намприближити одговоре.

Оно што је такође заним-љиво је да Међународни панел заклиматске промене (поменутиIPCC) на листи научника који су ра-дили на њиховим извештајима имавелики број оних који се не слажу сагенералним закључцима. Њиховиауторитети су ипак (зло)употреб-љени да би став о искључиво ант-ропогеном узроку глобалногзагревања добио на тежини.

Набрајање научника који сене слажу са теоријом о доминантно

људском утицају на наводне про-мене климе, могао би се отегнути нанеколико страна. То само иде у при-лог чињеници да ништа није из-весно као што нас упорно убеђују. Идок стручњаци озбиљно напрежуумове како би осмислили начин засмањење загревања планете, натоме се већ годинама ради. Додуше, сасвим тајно, али толикоочигледно да је скривање тог дело-вања потпуно немогуће. Ради се оиспуштању супстанци из авиона навеликим висинама које имају за циљда рефлектују сунчеве зраке назаду свемир и тиме смање загревање.Појава од скора позната као „кем-рејлс“ (енг. chemtrails), или у пре-воду, хемијски трагови. Контроверзеоко ових необичних трагова који сеготово свакодневно могу видети нанебу, значајно су подгрејане чиње-ницом да је постојање овог дело-вања тек недавно признато, али инаводни налази разних опасних суп-станци, па чак и микроорганизама инановлакана у овим траговима. Свето намеће гомилу питања око тогако заправо финансира овај гигант-ски пројекат и када је и ко договориоњегову реализацију. Уколико су ана-лизе трагова тачне, поставља сепитање и да ли је смањење глобал-ног загревања једини мотив овог, досада највећег геоижењеринг пројекта

у историји. Ако се још више удубимо у

разне аспекте теорије о глобалномзагревању, сусрећемо се са свевише питања која просто вапе за од-говорима. Суштина је да, поред тогашто већина мисли да на ову темувише нема расправе, ништа нетреба прихватати као аксиом, већ сесве мора детаљно преиспитивати,пре доношења било каквих за-кључака. Оно што никако не требадоводити у питање, јесте став го-тово свих стручњака из најразличи-тијих области да се загађивањемора зауставити, јер би у противномпоследице могле бити катастро-фалне. Те последице се не би мани-фестовале само променом климе,већ поремећајем великог броја при-родних система и циклуса. Или дру-гим речима, наш однос премапланети се мора радикално ме-њати, јер би, у колико овако наста-вимо и однос планете према намамогао радикално да се промени, ато је дефинитивно нешто што никоне би желео да осети.

СИМБИОЗА / 26

БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

27 / СИМБИОЗА

Сузана СтанисављевићТања Пајић

Тропске кишне шуме,дубине океана и другаместа на Земљи која

готово да није такла људска рукакрију мноштво неоткривених или не-довољно проучених врста и пред-стављају право благо заистраживачке тимове. Ова година јебила посебно занимљива от-крићима читавог низа нових, изум-рлих али и оних врста које и даљепостоје.

У бујним шумама Анда,међу облацима на неколико хиљадаметара висине, у крошњама дрвећа,пронађен је олингуито (Bassaricyonneblina), најмањи припадник поро-дице ракуна (Procyonidae) од којихсе разликује по краћем репу, мањимушима, округлом лицу и дужем имекшем крзну. Иако представљапрвог сисара откривеног у Америциу последњих 35 година он је за-право јавности одавно познат.Наиме, више од једног века је биоидентификован као олинго, његовнизијски сродник од кога је еволу-цијски удаљен 3,5 милиона година!Овај преслатки “хибрид’’ мачета имеце се храни воћем иако спада уред Carnivora. Такође је ноћна и со-литарна животиња.

И новa врста чекић ајкулeпронађена у Јужној Каролини,Sphyrna gilbert, је одавно уочена алитек сада генетичким анализама језванично и одвојена од обичне чекић

ајкуле практично идентичног из-гледа. Поред генетске различито-сти, Каролина чекић како су јепрозвали је нешто мања и има 10пршљенова мање. Још једна врстаајкула, Hemiscyllium halmahera, јеоткривена међу гребенима наострву Халмахера. Карактери-стично је да не прелази области ду-боке воде и налази се у изолованимгребенима широм Индонезије и за-падног Пацифика. Ова Индонежан-ска ходајућа ајкула користи својапераја како би се кретала по океан-ском дну, а од других врста се раз-ликује по браон шарама на телу.

Јута, ризница богата фосил-ним остацима диносауруса, „от-крила“ нам је два несвакидашњапримерка. Великоноси трицераптор(Nasutoceratops titusi), како му самоиме каже, разликовао се од осталихприпадника своје врсте по великомносу и роговима на лицу. Тежак 2,5тоне и дужине 5 метара, само је из-гледао опасно јер је у питању би-љојед. А „само“ двадесетак милионагодина раније (пре 98 милиона го-дина), Америком је харао један за-иста опасан предатор, међунајвећим карниворима икада описа-ним. Предатор пре Т-Рекса (Siatsmeekerorum) 9 метара дуг и 4 тонетежак, владао је Земљом на ланцуисхране милионима година пре Т-Рекса. Делује застрашујуће? Анали-зом скелета утврђено је да се ради

о јувенилној јединци.Са шиљатим кичмама и

светлећим црвеним очима, две но-воописане врсте дрвених гуштераличе помало на диносаурусе. У пи-тању су врсте откривене на 1.100 мнадморске висине у кишним шу-мама Перуа. Enyalioides azulae јеоко 10 центиметра дуг, светлозе-лено ишаран, док је женска јединкапепељасто браон боје. Enyalioidesbinzayedi је 12 центиметара дуг, жи-вописније обојен и са нешто изра-женијим дорзалним шиљцима.Дрвећа јужноамеричких тропскихкишних шума крију и симпатичнужабицу боје чоколаде. Какао жаба(Hypsiboas sp.) користи округле дис-кове на својим екстремитетима какоби се брзо пењала уз стабла игране.

Иако поседује клешта ижаоку мали турски шкорпион (Eu-scorpius lycius) је безопасан пољуде. Достиже величину од 2-2,5центиметра и настањује влажна ихладна места у боровим шумама.

Због таме приземног слојакишне шуме и провидних делователа Cardiocondyla pirata је била го-тово невидљива истренираном окуистраживача. Женке ове врстеимају необичан таман белег окоочију због чега је ова врста названамрав пират. Тренутна хипотеза је даова карактеристика служи да сезбуни и одврати предатор.

НОВЕ ВРСТЕ ОТКРИВЕНЕ У 2013. ГОДИНИ

СИМБИОЗА / 28

СА ЉИЉЦИМА НА ТИ

Бранка Пејићвођа териолошке секције БИД-а

Можда нисте знали,али Београд врвиод слепих мишева!

Од укупно 30 врста колико их имамоу Србији (и још 4 за које се претпо-ставља да се могу наћи), у Београдуих је око 15, али их по броју иманајвише, више стотина хиљада. Ониу градовима као склоништа користевисоке зграде, пукотине на фаса-дама, таване и подруме. Понекад сечак населе у старе кутије од ро-летни, ту праве буку и плаше гра-ђане ненавикнуте на ове заистапосебне животиње. Онда следе ус-паничени позиви Природњачком му-зеју у Београду који је на себепреузео спашавање људи од ових„напасти“, а заправо им је циљ дасачувају слепе мишеве. То је строгозаштићена врста сисара и њиховоубијање кажњиво је законом. Уциљу едуковања људи, популариза-ције ових летећих сисара и уно-шења светла у веровања у њиховенатприродне способности већ 12 го-дина заредом у Београду, а 17 у Ев-ропи, се одржава Међународна ноћслепих мишева.

Прилику да радим са сле-пим мишевима добила сам по учла-њењу у териолошку секцијубиолошког истраживачког друштва„Јосиф Панчић“, пре три године. Каошто сам већ рекла, строго су за-штићени и рад са њима је могућ ис-кључиво у присуству стручњака-људи са дозволом за руковање, хва-тање и маркирање. То су МиланПауновић, Бранко Карапанџа,Јелена Јовановић и Ивана Будин-ски, уз чију помоћ сам научиламного о специфичној грађи, начину-живота и понашању ових необичнихи предивних створења. Mој први су-срет са њима је био управо у Приро-

дњачком музеју, где сам прво намртвом материјалу вежбала да раз-ликујем битне карактере за препо-знавање врста и учим шта је шта:трагус, села, мамуза са епиблемом,Т-хрскавица, делове патагијума,који је који прст... За детерминацијусе користе дихотоми кључеви, пресвега кључ Бранка Карапанџе,једини на српском језику, који је на-стао донекле превођењем странихкључева, а донекле његовим сопс-веним огромним искуством са овимживотињама, где је сам закључиваокоји су то карактери битнији и очиг-леднији за разликовање врста.Онда је уследио теренски рад. О,верујте, руковање живим слепиммишевима није ни мало налик ономна коме сам вежбала у музеју!Углавном су прилично мали (до 30 гтежине) и бојите се да га не држитепречврсто да га не бисте повре-дили, а с друге стране ако недржите довољно чврсто они сеизвуку и побегну. Имају мале алиоштре зубиће које се не либе даупотребе, с тога је неопходно иматирукавицу (која додатно умањујевашу способност да савладате сле-пог миша). Али осећај је неверова-тан и након што једном пробате,више вам није тешко да останетебудни целу ноћ и дежурате намрежи за хватање.

Ради се од сумрака, када сепостављају те специјалне мреже, аони крећу у лов, па трећа смена, сведо зоре, када им је други врхунацактивности јер се тада враћају усклоништа. По хватању их је по-требно што брже извадити из мрежекако је не би прогризли и по потреби се могу кратко ставити у платненеврећице, или се одмах одређујеврста и ставља прстен. То је крилни

маркер, од специјалне легуре алу-минијума и носи јединствени број.Води се евиденција о сваком, где сеуписује врста, старост, пол, тежина,дужина подлактице... Поновно хва-тање раније маркиране јединкеможе нам дати увид о њеном кре-тању (где хибернира, где јој је поро-диљска колонија, где лови ислично).

Разбијање заблуда

Слепи мишеви нису слепи,заправо виде сасвим солидно, ализбог ноктуралног начина животадруго чуло преузима вођство. То јечуло слуха, у комбинацији са ехоло-кацијом које се показало каонајефикасније у детектовању ситнихинсеката којима се хране у мркломмраку. Дакле инсектима. Никакокрвљу. Од око 1240 врста слепихмишева на свету (да, то је скоро чет-вртина свих сисара) само три врстесе хране крвљу, живе у Јужној Аме-рици, а то не чине тако насилно икрволочно као што хорор филмовиволе то да представе. На нашимпросторима се хране искључиво ин-сектима и битни су регулаторибројности на пример комараца;један слепи миш за сат временапоједе 600 комараца (а неки подацикажу чак до 3000! ). Немају обичај дасе уплићу у косу, а узевши у обзирњихово изузетно оријентисање упростору и могућност детектовањанајситнијих објеката, потпуно је не-булозно мислити да ће се слепимиш залетети баш на вашу главу икосу, а чак и ако би се то десило, насвом телу немају никакве структурекоје би се запетљале. Гледање крозкрило слепог миша неће натератиособу са друге стране да се заљубиу вас. Више пута потврђено на тере-нима! И немају везе са обичним ми-шевима, осим што су као и онисисари.

БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

берг. Факултет природно-матема-тичких наука се налази у кампусуГолм, заједно са неколико инсти-тута Макс Планк (MPI of MolecularPlant Physiology, MPI for GravitationalPhysics, MPI of Colloids and Inter-faces), Fraunhofer Institute for AppliedPolymer Research и Go:IN Golm In-novation Centre. Блиска сарадњаУниверзитета са овим институтимаомогућује студентима мастер и док-торских студија да свој истражи-вачки рад одраде у изузетно добрими опремљеним департманима, штоје јако добра одскочна даска задаље бављење науком.

Поред одличних услова зашколовање, сви регистровани сту-денти имају право на избор раз-личитих курсева и спортова напочетку сваког семестра, а притомза исте плаћају само део реалнецене. И могу слободно рећи да го-тово сви студенти имају неки хоби.Кажу да тако срећу и упознају новељуде, али и уче нове вештине.

На само 24 киломе-тара југозападно одБерлина, окружен је-

зерима и рекама, налази се градПотсдам. Некада је био резидени-ција пруских краљева и немачкихвладара, а данас је главни град по-крајине Бранденбург. Надалеко по-знат по својим раскошнимдворцима, од којих је највећи ком-плекс Сансуси (изграђен у периоду1774-1775), Потсдам нуди тури-стима како историјске и уметничкезнамености, тако и предивну при-роду са којом се стопила његоваблаго урбана средина. Окружује гаравница прошарана шумама и језе-рима (чак преко 20 језера и река сеналази у близини града). Обалареке Хафел (нем. Havel) искориш-ћена је за градњу марине која мудаје изглед топлог приморског града(иако су температуре далеко одприморских, нарочито ових дана).

Уређене, ниске зграде укра-шених фасада протежу се улицамакоје изгледају као да је у њима време

БИОЛОГИЈА

стало. У неким деловима је за-држана чак и калдрма. Улични про-давци, радње из којих допире мириспецива и кафе и уредност грађаначине да град добија одређену дозупрефињености. Из тог разлога семоже рећи да је оправдано то што језнатно скупљи за живот од оближ-њег Берлина.

Разлог мог доласка је студи-рање на највећем државном Уни-верзитету у Бранденбургу -Универзитету у Потсдаму. Основанје пре нешто више од двадесет го-дина. Тако "Мали, али одличан!"(мото Универзитета) привлачибројне студенте како из Немачке,тако и из иностранства. Тренутно уоквиру њега студира око 20.000 сту-дената. Универзитет може да се по-хвали богатим истраживачким радом исарадњом са око тридесетак на-учних институција у окружењу.

Састоји се од пет факул-тета, распоређених у оквиру три ка-муса: "Нова Палата" (близу комплексаСансуси), Голм и Потсдам/Бабелс-

29 / СИМБИОЗА

ПУТОПИС - ПОТСДАМ, НЕМАЧКАНевена Петровић

СИМБИОЗА / 30

БИОЛОГИЈА

ПУТОПИС - ПАРИЗ (1)Милена Спасојевић

Када сте туриста у не-познатом граду, по-стоје места које сви

обилазе, која су обележја тог града,можда и читаве државе. Тако је и саПаризом. Некако сам очекивала даће у септембру и октобру бити мањегужве него иначе, али како сам чулаод мештана, гужви никад краја.Ипак, када имате мало више вре-мена и немате план обиласка, већсте жељни да истражујете град, мо-жете обићи места која вас више за-нимају, од оних најпосећенијих ипронаћи мало мира. Место које јебило тако мирно и блиско била јепариска ботаничка башта, LesJardins des plantes. Спада у ком-плекс Националног музеја природ-них наука и окружена је Великомгалеријом еволуције, Музејом пале-онтологије и упоредне анатомије,Музејом минералогије и Музејом ен-томологије, као и малим, али врлосимпатичним зоовртом.

Les Jardins des plantes се на-лази на левој обали Сене. Основана

је 1626. године, као башта у којој сусе узгајале лековите биљке, за по-требе краља Луја XIII, док је за јав-ност отворена 1640. До 1700,преузео ју је тим сјајних ботаничараи преуредили је. 1732. вођењебаште преузима гроф де Бифон,који јој додаје чувени лавиринт, којије остао до данас. 1792. ботаничкојбашти додају и Краљевску менаже-рију, односно мали зоо врт из Вер-саја. Пролазећи лавиринтом наилазисе на многобројно ретко и чувенодрвеће као што су Acer orientalis,кога је са Оријента донео Турнфор1702, Quercus castaneaefolia и Taxusbaccata. У центру лавиринта налазисе гвоздена конструкција, чији јеглавни део некада заузимао су-нчани гонг који се чуо свакога данау подне, а покретали су га ударцичекића који су се померали тако штоби зраци сунца свакога дана преколупе спржили жице које их држе.Нажалост, мешавина различитихметала довела је до претварањацеле структуре у полиметалну масу,а неки елементи су се разградили.Ова конструкција је рестауриранапочетком 80-их година до свог ори-гиналног изгледа, осим што не по-стоји више соларни гонг. У подножјулавиринта, изгравирана је песма„Ноктурно“ Сен-Џон Перса, натрима бронзаним скулптурама.

Постоји неколико улаза убашту, у зависности из ког делаграда долазите и на сваком се на-лази велика мапа баште. Улаз углавни део, као и у одвојене делове,

врта је бесплатан, наплаћује сесамо улаз у Алпски врт. За посету бинајбоље било да испланирате цеодан, а уколико нисте у могућноститолико, издвојите једно поподне.Радно време лети је од 07:30 до 20часова, а зими од 08:00 до 17:30. Заинформације о локацији и превозу,можете посетити сајт.

У Les Jardins des plantesстално има људи, али не и гужве.Влада опуштена и пријатна атмо-сфера, пуна мириса разних врстабиљака, звукова птица, студената исредњошколаца који одмарају натрави, читају књиге, бацају фризби;било је и оних који седе са књигама,међу биљкама о којима уче и рас-праваљају; васпитача са децом, којиим показују и уче их како се светразвијао, ко су ти људи чије су ста-туе у башти; старих људи који седеи одмарају; радника који се брину обиљкама, саде нове и заливају онепостојеће. Све се чини да би тамомогли остати месецима, да не по-стоји град ван врта. Куда год се за-путили, имате мапу и обележен путкуда бисте после могли, малу кафе-терију, ако бисте мало да одморите,поједете или попијете нешто. Та-кође, на овом месту често има инеких занимљивих дешавања.

Постоје и издвојени деловибаште, који припадају такозваним:баштама Ириса, баштама Ружа иботаничкој школи. Наиме, кадауђете у део ботаничке школе, као даулазите у мали лавиринт, састав-љен тако да проласком кроз њега,

РАГБИ КЛУБ ПАРТИЗАН

СПОРТ

Настављамо да про-мовишемо спорт... Уовом броју специ-

јалну тему посветили смо Женскомрагби клубу Партизан (ЖРК Парти-зан). То је женска секција истоиме-ног клуба, који ове године славивелики јубилеј - 60 година постојањаи рада. Током овог периода у њи-хову ризницу трофеја доспело је чак16 пехара домаћег шампионата, аисто толико пута црно-бели су по-нели титулу освајача националногкупа. Година јубилеја препуна је ак-тивности, али најважније од свегајесте то што се у клубу врши уписнових чланова, и овом приликом по-зваћемо све заинтересоване коле-гинице да обрате посебну пажњу.

Шта је рагби?

Људи ће код насчесто рећи да јето спорт који је

јако популаран у Америци, али то јемешање рагбија са америчким фуд-балом...

Рагби је настао у Енглеској1823. године, а спорт је име добиопрема месту настанка (енг. Rugby).Циљ ове игре је да две екипе одпетнаест, десет или седам играча,поштујући исправну и поштену игруу складу с правилима игре и успортском духу, носећи и додајућилопту те ударајући је ногом, по-стигну што више бодова.

Најосновније правило раг-бија је да се лопта не сме бацатиунапред, осим када се шутира. Циљигре је пренети лопту у противничкиесеј простор. За то се добија одре-ђен број поена, а затим се шутирапретварање за додатни, мањи бројпоена. Игра почиње почетним удар-цем, након чега сваки играч који сеналази у положају "у игри" имаправо: ухватити или прихватитилопту и држећи је с њом трчати; до-дати, бацити или одбијати лоптупрема другом играчу; ударити лопту

ногом; обарати, гурнути руком илирукама, раменом или раменимапротивничког играча који држилопту; пасти на лопту; учествоватиу скраму, отвореном скраму или кодубацивања из аута; положити лоптуу простор згодитка…

Игра се лоптом у облику ро-тацијског елипсоида (јајолика,овална) израђеном од четириспојена панела и тежине 400-440грама. Лопта се носи рукама (додајесе уназад), а сме се ударати иногом. Рагби утакмица се игра 80минута под патронатом главног идвоје линијских судија, док код раг-бија седам (седам играча на терену)игра се 14 минута.

Ваља напоменути да сеженски рагби у Србији се игра саседам играчица, а по правилимарагбија 15. Код рагбија 15 и рагбијаседам оборени играч је дужан дапусти лопту и формира се рак. Циљи једне и друге екипе је да прегурајупротивника и да лопта остане изањихових ногу. Утакмица у рагбијуседам траје два пута по седам ми-нута.

Рагби седам након 80 го-дина поново је уврштен у програмлетњих Олимпијских игара у Рио деЖанеиру 2016.

31 / СИМБИОЗА

Бојан Петровић

пролазите кроз кратку еволу-циону историју и систематикубиљака. Обележене су фами-лије, врсте које тим фами-лијама припадају, као и њиховафилогенија. Скривен унутарврта ботаничке школе, налазисе и Алпски врт, са више од2.000 планинских врста.

Стара стаклена баштаје реновирана и сада садржи,поред врста из Аустралије иМексика, које је раније садр-жала, и врсте из различитих де-лова света (пустиња и тропскихпрашума), где се види како уразличитим крајевима успевајубиљке, њихова адаптација иосвајање тих станишта.

Препорука је да посе-тите и зоо врт. То је другинајстарији зоо врт у Европи,који је првобитно био смештену Версају. Настао је почеткомФранцуске револуције, када јеНародна скупштина донела од-луку да животиње из разнихкрајева света, које су биле уприватном власништву, будупоклоњене менажерији живеили убијене, за научна испити-вања. Научник Jacques-HenriBernardin de Saint-Pierre је биовођен принципима да животи-њама обезбеди услове наликонима у њиховим природнимстаништима, али и да им обез-беди научни надзор, као и при-ступ свим посетиоцима, у циљујавног образовања. Свака групаима свој простор, али се не на-лазе у кавезима, него као да суокружене природним окруже-њем, као да нису заточене. Мо-жете видети врсте као што су:фламингос, црвена панда, ти-бетска антилопа, црвени ибис,неколико врста ара; тек рођенеживотиње и тераријум.

Топло вам препору-чујем да приликом путовањапосетите природњачке музеје,зоовртове, као и ботаничкебаште места која обилазите,јер ћете се сигурно добро заба-вити и много научити. Нештовише о комплексу природњач-ког музеја Париза у следећемброју.

РАГБИ КЛУБ ПАРТИЗАН

СПОРТ

ЖРК Партизан

УСрбији се рагби првипут појавио наконПрвог светског рата.

23. октобра 1953. основан је Рагбиклуб Партизан. Тимски рад, пошто-вање, уживање у рагбију, дисцип-лина, конкуренција и пријатељствоосновне су вредности овог спорт-ског колектива до данашњих дана.

Рагби је врло популаранспорт у Великој Британији, на ауст-ралијском континенту, али и у За-падној Европи. У Србији није,упркос томе што је рагби лига у бив-шој Југославији била изузетно инте-ресантна. Посебно је у запећкуженски рагби, а Партизан је у томпогледу пионир у нашој земљи. У го-дини јубилеја и прославе 60 годинапостојања, Партизан може са поно-сом да се похвали великим бројемиграчица у свим категоријама так-мичења, а тренутно су у току промо-ције женског рагбија у том клубу.

"Услед наглог напредовањарагбија као спорта јавља се потребаза организованијом и стручнијомобуком младих рагбиста и будућихедукатора за рад са децом, крозомасовљење и приближавање какорагбија, тако и спортске културе уо-

пште, млађој категорији станов-ништва", каже за наш часопис Сан-дра Стојановић, колегиница којастудира на Биолошком факултету, ачланица је ЖРК Партизан. "Годинајубилеја и прославе шест деценијапостојања Партизана протиче узнаку промоције женског рагбија.Последњих месеци наш клуб јепоред уобичајених промоција по ос-новним и средњим школама, госто-вао и на телевизијама са националномпокривеношћу". Стојановићева за-кључује: "Овом приликом желимода позовемо све девојке заинтере-соване да се опробају у овом спортуи постану део Партизанове рагбифамилије која постоји пуних 60 го-дина!"

Тренинзи се одржавају напомоћном терену Стадиона ФК Пар-тизан, понедељком и петком од 20сати, као и средом од 20 и суботомод 11 сати на Ади Циганлији, у ба-лону код Веслачког клуба Партизан.Све заинтересоване девојке могуконтактирати клуб путем адресеелектронске поште office@partizan-rugby.com.

За више информација оклубу посетите www.partizan-rugby.com и www.facebook.com/Zen-skiRagbiKlubPartizan.

СИМБИОЗА / 32

ОНА ШТОНИЈЕ ДОБИЛАНОБЕЛА

гласан. Сматрао је да девојке нисуза високо образовање и није хтео дановчано помогне своју ћерку. Захва-љујући интервенцији родбине, Роза-линд започиње студије на Кембриџуи колико то девојке нису за високообразовање не поткрепљује чиње-ница да је имала превише научнихрадова и докторат до двадесет ишесте. Розалинд је била незаустав-љива. Није носила шминку, коса јојније била по најновијој моди, али јежар за истраживањем била мал-тене фрапантна.

Дифракцијом икс-зрака сасвојим учеником је направила снимкекоје су описивали као најдетаљнијеи једне од најлепших икада. Схва-тила је да ДНК може имати своју Аи Б форму. Ближила се решењу...Иако је сматрала да ће бити главнау лабораторији за испитивања, над-лежни су одлучили да други коман-дујући буде Морис Вилкинс, сакојим се није најбоље слагала. Овајпроблематичан однос је довео донајвећег преокрета у целокупној ис-торији истраживања ДНК. Вилкинсје сматрао да она није довољнодобра, па је покушао да убеди над-лежне да јој унајме помоћницу. Кадаје сазнала за то – Розалинд је до-словно полудела. Односи су по-стали још више затег-нути.

У следећој епизоди, Вил-кинс је фотографије које је Розалинд

урадила дао супарничком тиму–Вотсону и Крику, који су инспири-сани овим што су видели конструи-сали модел ДНК и стекли светскуславу. Не кажемо да је незаслу-жено. Фотографија 51 коју су виделиубрзо је постала славна. Неки на-учници сматрају да би Розалинддошла до истог закључка убрзо...Вотсон и Крик кажу да није ризико-вала довољно.

Пошто није користила за-штиту од зрачења, Розалинд суустановили рак јајника у тридесе-тим. Радила је до пар недеља пресмрти. Нобелову награду су добилиВотсон, Крик – а такође и Вилкинс. Ро-залинд је није добила јер се ова на-града не додељује постхумно. И нијепресудна ова награда. Али оно штојесте је то да не заборавимо коликије утицај на развој ове приче ималаова сјајна дама у чије време нијебило пристојно да једе у истој про-сторији са мушкарцима. Да ли је тоутицало и да ли је било пристунозанемаривање Розалинд и њенограда? Да ли би било другачије да јемушкарац?

Наука је и за девојке, жене –и оне то одлично раде. Као најосетљи-вија рубрика за права жена у науции права жена генерално, Наука и при-кљученија подсећа да прикљученијаније увек било најсјајније за сјајне истра-живаче, али се ми сећамо и памтимо.

МОЗАИК/НАУКА И ПРИКЉУЧЕНИЈА

33 / СИМБИОЗА

Петар Ђурић

Пре него што је оста-вило научну јавностбез даха, епохално

откриће секундарне структуре ДНКје имало личну историју која није ни-мало била мирна. Иако вам јеможда незамислив ко први девојципринцип, он је и те како постојао јерје бура која је следила била очиг-ледна: детаљно разјашњење овогмолекула је окренуло наглавачкебиомедицинске науке а људе који суга дешифровали винуло у звезде сакојих ће тешко моћи икада дасклизну.

У овом броју пишемо о њој– која стоји у сенци можда највећеготкрића у историји науке до сад,чије име нећете одмах чути када сепомене откриће секундарне струк-туре ДНК. Називали су је и мрачномдамом овог молекула – незаустав-љива Розалинд Френклин утрла јепут неким другим сјајним научни-цима и остала заробљена у соп-ственим открићима. У овом бројуиспитујемо зашто је то тако и каквоје било њено позиционирање каожене у контексту једне од најмоћ-нијих научница на најпрестижнијемсветском универзитету и како јепамтимо данас.

Одлучила је да ће бити на-учница са петнаест. Међутим, кадаје дошло доба за уписивање факул-тета – отац једноставно није био са

ИНТЕРНЕТ У СВРСИ НАУКЕ/МОЗАИК

СИМБИОЗА / 34

СРПСКИ ЦИТАТНИ ИНДЕКС

Српски цитатни индекс

Српски цитатни ин-декс је сервис којиомогућава да се на

брз и једноставан начин приступичланцима који су објављени усрпским научним часописима.Својом организацијом прилагођен јекорисницима свих нивоа интересо-вања, било да су из Србије или изиностранства.

На самом сервису постојеједноставне опције, али је омо-гућено и формирање сложенијихупита, као и управљања резулта-тима претраге.

Постоји опција регистрацијекоја омогућава да се сачувају резул-тати претрага и њихово поновнопрегледавање при улазу у мени „мојизбор’’.

Регистрација и могућностињеног коришћења

Регистрација се вршипреко формулара ко-ји се појављује када

се кликне на опцију „регистрација“.Попуњавањем ових образаца (имаих два где се у првом уноси име,презиме, средње слово, звање и ор-ганизација у којој се обавља делат-ност, а у другом правимо корисничкоиме и лозинку). Када се ово изврши,

на мејл који је дат у формуларустићи ће порука преко које се акти-вира налог.

Активацијом налога добијасе могућност избора интересантнихчланака за чување и касније поновочитање у току једног логовања усекцији „мој избор“. Овако направ-љен налог омогућава да се направеупити којима се могу пратити изда-вања чланака који спадају под кри-теријуме који су постављени у делупретрага и сачувани у делу резул-тати. У секцији „Мој SCIndeks“ семогу сачувати критеријуми претрагеи поставити временски опсег у комеће стизати извештај.

Визуелна претрага

Постоји још један,врло занимљив на-чин претраге на овом

сервису - визуелна претрага. Овимначином се може брже и лакше пре-траживати, обзиром да су вам пону-ђени појмови повезани са вашимупитом (нпр. „урбана екологија“) којеможете спајати десним кликом напоследњи појам који смо одабралии левим кликом на „merge selecteditems“ што би било као да користитеоператор „или“. Када желимо да намсви појмови буду део претраге, од-носно да користимо оператор „и“,онда ћемо урадити исти поступак

(десни клик на последњи појам), алићемо кликнути на „combine selecteditems to query’’.

Ако тражите одређенеауторе, кликните на њихово име, за-држите неко време и добићете ин-формацију о другим ауторима ипојмовима који су повезани са њи-ховим радовима.

Са десне стране се налазисписак чланака добијених коришће-њем неког од критеријума који смоодабрали. Повлачењем мишем калевом крају добићемо списак чла-нака. Кликом на наслов било когчланка можемо видети сажетак и наоснову тога поступити по потреби.

Закључак

Ако постоје било каквипроблеми у кориш-ћењу Српског цитат-

ног индекса, библиотекари су увекту и на располагању. Најбoље бибило да се јавите на адресу елек-тронске поште:

zoobiblioteka@bio.bg.ac.rs.

Ана МихајловићБиблиотекар на Институту за зоологију

Увод

Коришћење многихсервиса за пре-трагу има исти ме-

ханизам коришћења формулараза претрагу, било да су у функ-цији једноставних или сложенихупита. Оно што ће овде бити из-ложено је нешто што ретко кокористи или је ново и даје мо-гућност лакшег сналажења насервису „Српског цитатног ин-декса“. Надам се да ће вам битиинтересантно за читање, али икорисно у вашем раду.

МОЗАИК/ИНТЕРНЕТ У СВРСИ НАУКЕ

35 / СИМБИОЗА

Истраживачки рад свевише постаје зави-сан од интернета јер

се стално ''рађају'' нови програми иалати који помажу научницима иистраживачима да брже и ефикас-није претражују научне радове, будуу току са најновијим открићима, ор-ганизују своје податке истраживањаи размењују идеје са колегамаширом света.

Током писања научно-истраживачког рада неопходно је дапретражите, сачувате и радите савеликим бројем научних чланакашто може бити фрустрирајуће уко-лико немате изузетне организа-ционе способности и памћење.Такође, они се обично чувају само уформатима за читање, што значи дане можете лако да их обележите, даистакнете делове од интереса, осимда их прво одштампате, што брзопостаје непрактично и непотребнотроши папир.

Захваљујући веб и десктоппрограму Менделеј, претраживањеи индексирање научних чланака јепостало много лакше. Он вам омо-гућава да брзо и лако проналазитеи уносите истраживачке радове иподатке, како у оквиру менделејбиблиотеке тако и са других сајтова(PubMed, Google Scholar...), да ихделите са колегама на овој друшт-веној мрежи за истраживаче, да ор-ганизујете податке истраживања иуправљате многобројним радовима.

Менделеј је први и најистак-нутији пакет за управљање рефе-ренцама којим можете аутоматскицитирати литературу и унети биб-лиографске податке приликом пи-сања радова, што умногоме штедиваше време и спречава евентуалнегрешке које би се вероватно по-ткрале приликом ручног куцања ре-ференци.

Радове и документа које степронашли на различитим сајтовимаможете аутоматски сачувати једнимкликом на Mенделејев обележивачна вашем претраживачу и заједноса осталим радовима из ваше биб-лиотеке можете их сортирати поважности, наслову, ауторима, години,

часопису или неком другом крите-ријуму, обележити их и разврстати уразличите фолдере. Више радоваистовремено можете читати и упо-ређивати, означавати и подвлачититекст и користити “лепљиве бе-лешке’’. По завршетку вашег рада,синхронизацијом између десктопа ипрофила на вебу можете сачуватиподатке и приступити са било кограчунара ономе што сте радили.

Велика предност Менделејаје и могућност социјалног умрежа-вања, учлањивање у различитејавне и приватне групе ради де-љења радова, идеја, новости илиједноставно повезивање људи назаједничком пројекту. На основу ра-дова и научних чланака које сте тра-жили преко овог сервиса, добијатепрепоруке за друге најчитаније ра-дове и ауторе на ту тему.

Менделеј нуди елегантнорешење за управљање истраживач-ком литературом, даје смернице задаље претраживање препоручујућина основу радова присутних у биб-лиотеци датог истраживача и омогу-ћује везе са другим људима.

МЕНДЕЛЕЈ

Тања Пајић

Сајт: www.mendeley.com

Foxit reader је ви-шејезични пдф читач.Зашто уопште при-

чати о пдф читачима? Иако додирпапира и листање страница доносенепоновљив осећај, не можемо по-рећи да смо ушли у еру виртуелнихбиблиотека и учионица.

Мени је посебно сметало тошто са текстовима у електронскомформату не могу да манипулишем уистој мери као са папирним вер-зијама. Штавише могућности су изу-зетно ограничене и углавном сесводе на читање текста са евенту-алним прилагођавањем величинестранице и додавањем обележи-вача странице.

Оно што ме је одушевилокод овог читача и што га је издвојило

је управо доношење искуства чи-тања и учења као са папира. Штагод да сте помислили да урадите-могуће је! Текст можете подвлачити,истаћи, прецртавати. Ако желите дадодате своје белешке можете ихубацити као коментар, унутар самогтекста или у посебном „облачићу“који ћете стрелицом усмерити катексту од интереса. Осим ручногуписивања бележака, можете их до-дати тексту и у виду засебног текс-туалног документа, у виду слике иличак у аудио формату. Неке од мани-пулација које овај програм још нудису и конвертовање у пдф форматили превођење из пдф у текстуалнифајл. Можете направити свој доку-мент који ћете затим заштитити из-радом сопственог потписа. Акожелите упоредни преглед два иливише докуменaта могуће их је отво-рити парарелно у исти прозор. Кадасте завршили са радом и желите дага поделите можете то урадити ди-

FOXITREADERСузана Станисављевић

Сајт:http://www.foxitsoftware.com/Se-cure_PDF_Reader/

СИМБИОЗА / 36

ректно из програма путем електро-нске поште, Facebook-а, Evernote-аили неке друге апликације.

Програм је доступан како заWindows оперативни систем, тако иза iOS, Linux и Android. Ово Вамомогућава да приступите жељенимрадовима са било ког уређаја и даих измените чак и када сте у покретуи немате приступ свом рачунару.

Било да радите на израдисеминарског, мастер или истражи-вачког рада, или да учите читајућикњиге у електронском издању овајпрограм ће Вам понудити све не-опходне опције. Показао се на-рочито корисним приликомупоредног читања текстова и пре-гледања презантација, када можетеда прилагодите презентације такода на њима имате обележено, доцр-тано и исписано све оно што јеважно да научите.

SCIENCE IN SCHOOL

Уовом броју Симбиозежелимо да вас упо-знамо са часописом

Science in School, у коме се објав-љују рецензирани чланци о најно-вијим научним достигнућима,догађајима и темама, са посебнимосвртом на популарисање и развојнаучног знања у основним и сред-њим школама.

Писан научно-популарнимјезиком часопис има за циљ да про-мовише инспиративнy научнy на-ставу подстицањем комуникацијеизмеђу наставника, научника и свихосталих укључених у научном обра-зовању. Кроз интересантне рубрикеи занимљиве интервјуе са научни-цима и професорима, читаоце упоз-наје са важним пројектима иврхунским научним истраживањимаиз биологије, физике, хемије и дру-гих наука.

Часопис се објављује че-тири пута годишње и носи назив погодишњим добима. Постоји већ не-колико година уназад и доступан јебесплатно и на сајту.

Првобитно осмишљен каодео Фибоначи пројекта подржаногод стране Европске комисије (ФП6)који је имао за циљ да популаришенауку, подстакне радозналост и кри-тичку мисао млађе популације, по-каже важност експеримената иконтрола и са јасним фокусом наинтердисциплинарни рад, часописсада самостално наставља туважну мисију.

Однедавно, часопис објав-љује чланке на више европскихјезика и нуди заинтересованима мо-гућност волонтирања у превођењу.Захваљујући дугогодишњој са-радњи наше професорке ДраганеМиличић и главне уреднице овог ча-сописа Елеoнор Хејс, колеге санашег факултета са одличним зна-њем енглеског језика преводе текс-тове из биологије. Као резултатпостоји српска страна сајтаhttp://www.scienceinschool.org/ser-bian. Наша колегиница АлександраЗечић поделила је са нама утиске оучествовању у овом пројекту:

''Бити члан тима преводи-лаца часописа Science in School јеодлично искуство, које ми је омо-гућило да пратим савремена истра-живања из области биологије, али идругих наука, као и да се упознам сарадом истакнутих научника. Поредтога, изузетно ми је драго што самсвојим радом на преводима допри-нела томе да се млађим генера-цијама приближи наука, истраживачкирад и поучни и интересантни експе-рименти.''

У најновијем издању часо-писа сазнајте како можете 'видети'скривену унутрашњост вулкана,како и где се све може применитикарактеристично љубичасто испа-рење јода, упознајте се са медицин-ском мудрошћу средњег века имногим другим занимљивим те-мама.

Тања Пајић

ИНТЕРНЕТ У СВРСИ НАУКЕ/МОЗАИК

37 / СИМБИОЗА

МОЗАИК

Веровали или не ово јебио веома чест одго-вор деце на Фести-

валу науке ове године. Претпоставилисмо да ће бити компликовано дециобјашњавати такве ствари али ова-кав одговор нам није пао на памет.Заправо, испоставило се да и нијебило толико компликовано као штосмо очекивали.

Да почнем од почетка.Сваке године, у сарадњи са истра-живачима са ИБИСС-а, биолозиправе увек другачију поставку којуспремају и по неколико месеци.

Причали смо ранијих годинао гљивама, пећинским животињама,инсектима, развићу, кафи... А идејакоја нам се дуго мотала по глави јепоставка о ћелији. Желели смо дапосетиоци свих узраста буквално„уђу” у ћелију и схвате колико (не)знају више од онога „Ћелија је ос-новна јединица грађе и функцијесвих живих бића”.

Наше луде идеје слушају иреализују људи из организације Фе-стивала науке као и наша предивнадругарица, сценографкиња НаташаБогдановић. Сваке године она научинешто ново из биологије. Наша по-ставка се састојала из неколико де-лова и сви су наравно били повезани.

Имали смо џиновски бакте-риофаг, бактерију и биљну ћелију наједној страни. Чињеница да су бак-терија и биљна ћелија били једнапоред друге је била одлична поштосмо бактеријским бичем показивалиделове биљне ћелије. Имали смо инаше ”Суперхероје ћелије”: сперма-тозоид, јајну ћелију, нервну ћелију...Могу вам рећи да ми је прилично за-нимљиво али и забрињавајуће ко-лико су се људи црвенели, смејалии чудно понашали када бисмо имрекли да је то модел сперматозоида...Или смо ми биолози превише чудни?

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ 2013.

“Да ли знаш шта је ћелија?”„Да, то је место у затвору где седе зли људи”.

Марија Гајић

Поред тога, имали смо малиексперимент у ком смо показиваликако је мембрана пропустљива,микроскопе са препаратима (измеђуосталог и сперматозоида пацова пасу се и ту људи збуњивали) али иједну посебну таблу. Табла је биламагнетна и на њој су се налазилихромозоми у свим фазама деоба пасмо помагали средњошколцима којиимају контролни из биологије, али ирешавали неке недоумице, започи-њали занимљиве расправе... Билоје изненађујућих момената на при-мер да деца питају како настаје Дау-нов синдром или шта је то рак пасмо повезивали те болести са при-чама о деоби.

Ко преживи све ово, на крајује могао и да уђе у једну велику жи-вотињску ћелију и седне мало даодмори и да се фотографише на-равно. То се показало као јакодобро место да се васпитачице иучитељице одморе али и да децалепо седну са нама и да им миобјаснимо „ко је ко” у тој ћелији и тоне оној затворској. Правили сморазличита поређења од тога да јеједро директор школе, до тога да сунеке органеле курири и слично.

Као и сваке године, било једеце али и одраслих људи који сунас поптуно одушевили својимизјавама али и сазнањем да сусрећни што су нешто ново научилиили се подсетили.

Поента свега овога? Свакоуз, нећу да лажем - мало труда већ- малко више труда, може да себави популаризацијом науке. То неморају бити „бум трас шарени екс-перименти”, ми смо ипак биолози,довољно је да завиримо у било којудисциплину и идеје ће почети да на-виру. Зашто је то битно? Битно је дапосетиоци свих узраста оду са Фе-стивала и да запамте барем делић

наше приче. Од тога да Новак Ђо-ковић нема магичне гене, да нисуинсекти зли, да се лабараторијскеживотиње могу проучавати и на ху-мане начине у веома занимљивимекспериментима и на крају крајевада се у овом тренутку неке наше ће-лије деле, умиру, што је то некаддобро, некад лоше... А у сваком слу-чају све је то живот!

СИМБИОЗА / 38

МОЗАИК

Веома садржајан и за-нимљив програм ГринФеста и ове године је,

по четврти пут, привукао велики бројпосетилаца. Ако је веровати организа-торима, њих више од 9.000 имало јеприлику да погледа 106 филмова из24 земље у конкуренцији за наградеи шест ревијалних, чиме је настав-љена традиција обарања рекордаиз претходнх година. Грин Фест је иове године потврдио да зелена кул-тура озбиљно осваја Београд.

ГРИН ФЕСТ ‘13.Марко Стојановић

МОЗАИК

39 / СИМБИОЗА

НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА

Двадесет и две хиљадеобјеката произведених од странечовека, величине преко 10 cm,кружи око Земље, од чега је 5%функционалних сателита, 8% истро-шених ракета, 87% фрагмената инеактивних сателита.

Зоо врт у Берлину, који јеотворен 1844. године, представљадом за 1.500 врста и укупно 19.500животиња, што га чини зоо вртом санајвећим бројем врста животиња насвету, док се за највећи врт, по пи-тању и броја врста и величини зем-љишта на ком се налази, сматраHenry Doorly Zoo, у Небраски, са 962врсте на 53 hа. Он такође иманајвећи комплекс мачака у СевернојАмерици, највећу затворену моч-вару, највећу затворену пустињу,као и највећу застакљену геодетскукуполу на свету.

Најдужи период без спа-вања забележен у медицинскојпракси је 264 сата (11 дана).

Kooteninchela deppi, 505 ми-лиона година стар фосил, удаљенипредак јастога и шкорпија , име једобио по главној улози коју ЏониДеп глуми у филму Едвард Маказо-руки, који је имао маказе уместоруку.

Најдужи тениски меч у исто-рији професионалног тениса, трајаоје 11h5’, од чега је најдужи сет биопоследњи и трајао 8h11’. Одигран јеу првом колу Вимблдона 2010. го-дине, између Американца Џона Из-нера и Француза Николе Маија.

Гарфилд, популрни јунак ис-тоименог комичног стрипа, први путје објављен 19. јуна 1978. године.Гарфилд је име добио по деди умет-ника Џима Дејвиса чији је стрипдело.

Већа је вероватноћа даспонтано умрете на путу од куће донајближег уплатног места за лото,него да добијете седмицу на тојистој игри на срећу!

Ако узмете глобус у руке, икрећете се из било које тачке управцу југа, у једном тренутку ћетесе почети кретати северно (кадапрођете Јужни пол). Међутим, уко-лико из било које тачке кренете дасе крећете у правцу запада, увекћете се кретати западно, без обзираколико пута "обиђете око света"...Исто важи и за север/исток поре-ђење.

Деведесет одсто смећа уокеанима је од пластике.

Популарни „смајли“ нацртан1963. године, од стране америчкогуметника Харвија Бола. Аутор једобио овај задатак од фирме за којује радио, како би подигао морал за-послених. Нацртао га је за десет ми-нута и био плаћен 45$, а како нијезаштитио своја ауторска права, то јеи једини новац који је за ову сликудобио.

Милена СпасојевићБојан Петровић

МОЗАИК

СИМБИОЗА / 40

Прва радио-драма у Србији,изведена као драматизација на-родне песме „Ђакон Стефан и дваанђела“ емитована је на Радио Бео-граду 24. марта 1929. Драматиза-цију су прилагодили проф. др ВинкоВитезица и др Густав Браун, та-дашњи уредници литерарних еми-сија, док су улоге тумачили првациНародног позоришта из БеоградаЈован-Ђедо Антонијевић, ДобрицаМилутиновић, Дара Милошевић,Сара Тодоровић и Радомир-РашаПлаовић.

Ајкуле годишње нападну 50-75 особа, од чега се 8-12 случајевазаврши смрћу човека. Иако се о на-паду ајкула на људе много говори,то је много ређи случај од броја слу-чаја када је човек убијен од странеслонова, пчела, громова или другихприродних непогода. Сa другестране, човек годишње убије 20-100милиона ајкула.

Просечна честица прашинеима дијаметар отприлике измеђудијаметра Земље и дијаметраатома.

У чаши воде има вишеатома него што има чаша воде у за-премини свих површинских вода наЗемљи.

Чак и када се смејете "насилу", у мозгу се ослобађа одре-ђена количина ендорфина, по истоммеханизму као и када вас нешто за-иста од срца насмеје.

Споменик „Победник“ на Ка-лемегдану, дело чувеног вајараИвана Мештровића, првобитно јетребало да буде део споменичкогкомплекса Алегорија. Мештровић јепројектовао фонтану, у чијем центрује замислио је петостепени стуб,симбол петовековног ропства подТурцима новоослобођених крајева.На његовом врху стајао би победниккао весник тријумфалних битака.Споменик је откривен је 1928. го-дине, поводом прославе десетого-дишњице пробоја Солунскогфронта и победе Србије у ратовимаод 1912. до 1918. године.

Један литар морске водесадржи 13 милијардитих деловаграма злата.

Процењује се да би 75% живихврста животиња могло изумрети унаредних 300 година.

Глумац Дејвид Тенант, по-знат по улози десете инкарнацијепопуларног Doctor Who-а, исто-имене серије, од треће године jeпратио ову серију и због ње одлучиопостати глумац, да би 2005. годинеи добио улогу у њој и снимио три се-зоне. Иначе, серија је ушла у Гини-сову књигу рекорда као најдужеприказивана научно-фантастичнаемисија у свету, те уједно пред-ставља један од значајнијих деловаданашње британске културе.

Процењује се да у океанимаживи милион врста живог света, одкојих 2/3 нису идентификоване.

Прва кафана на Балкануотворена је у Београду, на Дорћолу1522. године, где се служила самоцрна кафа.

Особа са добрим видом, начистом ноћном небу, без пуног ме-сеца и светлосног загађења, можевидети 2.000-2.500 звезда.

Два минута је време којечовек може провести у свемиру не-заштићен.

КАЛЕНДАР

14.1.2014.ПРЕДАВАЊЕБиблиотека града Београда

Генска терапијаБранка ЗукићИнститут за молекуларну генетикуи генетичко инжењерство

ПУТОСПЕКТИВА

МОЗАИК/КАЛЕНДАР

“Месечно окупљање путника и љубитеља путовања зарад раз-мене идеја, савета, искустава, препричавања догодовштина идоброг дружења”.

СВАКОГ ДАНА ДО 1.3.2014.КЛИЗАЊЕТрг Николе Пашића

Клизалиште је отворено свакогдана у терминима од 10, 12:30,15, 17:30 и 20 часова. Очекујевас и атрактиван музички програм.

41 / СИМБИОЗА

ОК, ово можда не звучи то-лико занимљиво али верујте нам,једном када одете на Путоспективу,радујете се свакој следећој. И беле-жите у календару следећа састан-чења и дружења. О чему се ради?Постоје људи који стицајем некихочигледно супер околности, захва-љујући доброј вољи, храбости и од-рицању од стереотипног комфораодлуче да оду у Аргентину, ЈужнуАмерику, Мјанмар… И доживе некепотпуно нестварне моменте и си-туације. То су људи који “не знају” аверујемо ни да их не занима какофункционишу агенције за путовањавећ са сами организују и „запале”.Од крајње театралних крађа новча-ника на улицама Аргенитне, ручку у

пуном бусу људи у Мјанмару, дру-жењу са припадницима афричкихплемена итд. ови људи су сваштапроживели и видели и оно што јебитно, спремни су то да поделе санама, не само да би се хвалили (ареално и то је у реду), већ да би насинспирисали да не сутра али мождау будућности и ми тако нешто про-бамо.

Последње предавање којемсмо присуствовали држао је ДаворРостухар, човек који је на моторупропутовао Африку; мислим данема потребе даље да пишемо...

Предавања су у „Рексу“(Јеврејска 16) а више информацијаможете добити на Facebook страниили сајту Путоспективе.

4.2.2014.ПРЕДАВАЊЕБиблиотека града Београда

Индуковане плурипотентне ћелијеАндријана КлајнИнститут за молекуларну генетикуи генетичко инжењерство

4.3.2014.ПРЕДАВАЊЕБиблиотека града Београда

Нове биотехнологије у производњи хранеЈованка Миљуш-ЂукићИнститут за молекуларну генетикуи генетичко инжењерство

8.4.2014.ПРЕДАВАЊЕБиблиотека града Београда

Све што сте хтели да знате оДНКБранко ТомићИнститут за молекуларну генетикуи генетичко инжењерство

Редакција

МОЗАИК/КАЛЕНДАР

ОСВЕЖАВАЊЕ МЕМОРИЈЕ

Изложба српских средњовековних фресака

18.2.2014.КОНЦЕРТКомбанк Арена, 21 час

Deep purpleПо први пут у Арени.

28.12.2013.КОНЦЕРТКомбанк Арена, 20 часова

Неверне бебе“Праштам - 20 година са вама”,турнеја којом прослављају дведеценије успешног рада.

СИМБИОЗА / 42

Орнамент представља украс,шару, декоративни детаљ у приме-њеној уметности и архитектури, алиима велику лепезу симболичнихзначења, културолошких и рели-гиозних, подложних различитиманализама, па чак и математичкомчитању и тумачењу. У оквиру из-ложбе „Освежавање меморије“биће приказано преко 500 табли ко-пија орнамената српских средњове-ковних фресака кроз бројнеанимације, виртуалне пројекције,интерактивне презентације и ориги-налне радове инспирисане мате-ријалом ове изложбе. Ауторизложбе је Душан Миловановић,виши кустос Музеја примењенеуметности у Београду, где ће изло-

ложба и бити доступна посетиоцимадо 31. јануара 2014. године. Из-ложба ће моћи да се погледа одуторка до недеље од 11:00 до 19:00,а улаз кошта 100 динара.

14.12-30.12.2013.САЈАМБеоградски сајам

53. Новогодишњи вашарСајам новогодишње забаве-спортска такмичења за аматере,такмичења у видео игрицама,клизалиште, забавни парк,филмске пројекције, продаја.

1.1.2014.ХУМАНИТАРНА МАНИФЕСТАЦИЈАСветогорска улица

“Улица отвореног срца”

31.12.2013.НАЈЛУЂА НОЋПлато испред Народне скупштине

Традиционални нового-дишњи дочек у БеоградуУз загарантован добар провод и пригодан музичкипрограм

13.1.2014.СРПСКА НОВА ГОДИНАПлато испред Народне скупштине

Ко пропусти дочек 31. и не будеимао обавезе на факултетуобавезно нека оде на дочек 13.и забави се и за нас који у том периоду имамо колоквијуме! :)