Introdukovana populacija Kočijevog gekona (Mediodactylus

11

УДК 598.112.11(497.11)"2010/2015"

Aleksandar Urošević

Introdukovana populacija Kočijevog gekona (Mediodactylus kotschyi, Steindachner 1870) u Smederevu

Apstrakt: Rad se bavi introdukcijom Kočijevog gekona (Me-diodactylus kotschyi) u Smederevu. U radu se iznose podaci o prvim nalazima publikovani u literaturi, kao i detaljan spi-sak nalaza ove vrste u Smederevskoj tvrđavi, koji su beleže-ni tokom perioda dužeg od pet godina. Pored spiska nalaza daju se dnevni i sezonski period aktivnosti, spisak ostalih vrsta gmizavaca sa kojima Kočijev gekon deli stanište, prisu-stvo parazita i predacije. Na osnovu činjenice da su životinje redovno posmatrane duže od pet godina i uočenih juvenil-nih i subadultnih jedinki, zaključeno je da Kočijevi gekoni bez problema prezimljavaju u Smederevu, a najverovatnije se i reprodukuju, kao i da je populacija stabilna.

Ključne reči: Mediodactylus kotschyi, kolonizator, slučajna introdukcija, Smederevska tvrđava, populacija, strogo zašti-ćena vrsta

UVOD

Pojedine ljudske aktivnosti kao što su kultivisanje i urbanizacija život-ne sredine (uz degradaciju prirodnih staništa) i intenziviranje globalnog transporta pogoduju širenju velikog broja stranih (alohtonih) vrsta biljaka i životinja (Lazarević i sar., 2012). Neke od tih vrsta izazivaju ili potencijalno mogu izazvati ozbiljnu ekološku ili ekonomsku štetu, ili ugroziti ljudsko zdravlje, i takve vrste se nazivaju invazivne (National invasive species co-uncil, 2008). Postoje brojni putevi širenja stranih vrsta. One mogu biti une-

12

ALEKSANDAR UROŠEVIĆ

te slučajno (putem transporta robe, rasadnika i sl.) ili namerno (za hranu, u svrhe biokontrole, kao kućni ljubimci ili u „estetske svrhe“) (Kraus, 2009a, 2009b). Takođe, antropogene modifikacije i degradacije staništa (razvoj putne infrastrukture, regulisanje rečnih tokova, formiranje mreže kanala) mogu stvoriti koridore za pasivno širenje lokalnih ili introdukovanih vrsta (Bauwens i sar., 1986; Smith & Engeman, 2004; Meshaka i sar., 2005; Ajtić, 2009; Gherghel i sar., 2009; Lazarević i sar., 2012), a u poslednje vreme se sve više ističe i uloga klimatskih promena u ekspanziji pojedinih vrsta (Rochlin i sar., 2013). Smatra se da je nenamerno antropogeno rasejavanje u velikoj meri odgovorno za današnju distribuciju mediteranskih gekona, naročito na ostrvima (Jesus i sar., 2002; Harris i sar., 2004; Kasapidis i sar., 2005).

Kočijev gekon (Mediodactylus kotschyi, Steindachner 1870; syn. Cyrto-podion kotschyi) je relativno sitan (do 10 cm ukupne dužine) gušter nežne građe, tankog repa i ekstremiteta. Telo je prekriveno sitnim krljuštima, na dorzalnoj strani trupa i zadnjih nogu prisutne su tuberkule; na repu su tuberkule duže i trnolike ukoliko nije regenerisan. Prsti su bez listolikih adhezivnih jastučića, imaju karakterističan „izlomljen“ oblik. Osnovna boja tela je sivkasta ili smeđesiva, ponekad tamnosmeđa, crvenkastocr-na, narandžasta ili žuta, sa tamnim dorzalnim šarama oblika latiničnog slova „V“ (Beutler & Gruber, 1979; Arnold & Ovenden, 2002). Naseljava suva i kamenita staništa, uključujući i kamene zidove i fasade građevina. Retko ulazi unutar naseljenih objekata. Kao i svi mediteranski gekoni, ima makar delimičnu sumračnu i noćnu aktivnost, ali je redovno aktivan i tokom dana, naročito u hladnijem periodu godine (Arnold & Ovenden, 2002; Ajtić, 2009).

Kočijev gekon karakterističan je za istočni Mediteran: naseljava južni i istočni deo Balkanskog poluostrva (do severne Albanije i južne Srbije, cen-tralnu i istočnu Grčku, Makedoniju, južnu i istočnu Bugarsku, jonska i veći-nu egejskih ostrva i Krit), jugoistok Apeninskog poluostrva, jug Krima, Tur-sku i Kipar, kao i Bliski istok (Siriju, Liban, Izrael i Jordan) (Szczerbak i sar., 1997; Arnold & Ovenden, 2002). Smatra se da su populacije na jugoistoku Italije introdukovane (Böhme i sar., 2009), a zabeležen je i slučaj namerne introdukcije na dva lokaliteta u Mađarskoj (Farkas i sar., 1999). Ova vrsta se često može naći u ljudskim naseljima, što je naročito izraženo na severu njenog rasprostranjenja (Arnold & Ovenden, 2002).

Prisustvo Kočijevog gekona u Srbiji prvi put je konstatovano u Prizrenu 1993 (Ajtić & Tomović, 2001). Ta populacija se smatra autohtonom na osno-vu distribucije drugih vrsta mediteranske herpetofaune u Srbiji i okolnim zemljama (Haxhiu, 1998; Ajtić & Tomović, 2001; Ajtić, 2004). Nakon 2006

13

INTRODUKOVANA POPULACIJA KOČIJEVOG GEKONA ...

otkrivene su i populacije u Novom Sadu, Beogradu i Smederevu (Ajtić 2009; Baleј & Jablonski, 2006–2015; Tomović i sar., 2014; Urošević i sar., 2016), za koje se smatra da su introdukovane, kao i jedan nepotvrđen nalaz za Niš (Ajtić, 2009). Sve populacije u Srbiji nađene su u naseljenim mestima, pre-vashodno na starim građevinama gradskih centara (Ajtić & Tomović, 2001; Ajtić, 2004, 2009; Urošević i sar., 2016).

Cilj ove studije je da pruži detaljan prikaz populacije Kočijevog gekona introdukovane u Smederevu, i da se izlože moguća objašnjenja puteva koji-ma je ova primarno mediteranska vrsta unesena u urbanu oblast pod jakim uticajem stepsko-kontinentalne klime.

MATERIJAL I METODE

Prisustvo Kočijevog gekona u Smederevskoj tvrđavi konstatovano je obi-laskom zidova u popodnevnim i večernjim časovima i fotografisanjem ži-votinja in situ, pri čemu je namerno uznemiravanje svedeno na minimum. Podaci o rasprostranjenju Kočijevog gekona u drugim delovima Srbije i okolnim zemljama i prvi objavljen nalaz Kočijevog gekona u Smederevu uzeti su iz postojeće literature. Prvi nalaz u Smederevu publikovan je kao konturni areal na opštoj mapi rasprostranjenja ove vrste u Srbiji (Tomović i sar., 2014) i kao lokalitet sa tačnim nazivom i geografskim koordinatama (Urošević i sar., 2016). Podaci o ostalim vrstama gmizavaca u Smederevskoj tvrđavi i njenoj bližoj okolini prikupljeni su u periodu od 2007. do 2015. i objavljeni u okviru aproksimativnih konturnih areala, kao i tačni lokaliteti uneti na 10×10 km UTM kartama (Tomović i sar., 2014, 2015a; Krizmanić i sar., 2015; Urošević i sar., 2015).

REZULTATI

Kočijev gekon je u Smederevskoj tvrđavi prvi put uočen 29. 5. 2010. na delu južnog zida (Tabela 1). Tom prilikom, nekoliko različitih jedinki foto-grafisano je in situ (Slika 1). Nakon tog nalaza, populacija Kočijevog gekona je konstantno bila posmatrana od 2010. do 2015. godine na potezu dugom približno 230 m: od Barjak-kule, preko južnog zida do ostataka kule br. 16 kod današnjeg glavnog ulaza u Smederevsku tvrđavu (Tabela 1, Slika 2). Jedan primerak je uočen na zidu zgrade u sklopu teretne luke pored Sme-dereva, ali dokazna fotografija nije snimljena. Uprkos čestim obilascima

14


celokupne Tvrđave u kasnim popodnevnim ili večernjim časovima, Koči-jevi gekoni primećeni su samo na pomenutom delu južnog zida. Postoji i usmeni izveštaj lokalnih entuzijasta da su na betonskoj obali smederevske marine (nekadašnja Jezava) uočili „sitne, neobične guštere koji izlaze u su-mrak” (po svoj prilici Kočijevi gekoni). Ponovljenim obilascima marine ži-votinje nisu uočene, tako da ovaj podatak još uvek nije potvrđen (Tabela 1).

Kočijevi gekoni počinjali su svoju dnevnu aktivnost nakon 17 h, pone-kad i ranije, isključivo na senovitim delovima zida. Neposredno pred za-lazak sunca, mogli su se videti i na osunčanim stranama zida, a aktivnost bi se intenzivirala u prvi sumrak. Povremeno se moglo čuti i oglašavanje, karakteristično „kliktanje“, naročito u kasnijim večernjim časovima.

Prvo pojavljivanje u sezoni zabeleženo je 15. marta, a poslednje 29. sep-tembra (Tabela 1). Uočeni su primerci svih uzrasnih klasa (sitne juvenilne jedinke kao i adulti). Kod nekih uočenih životinja, rep je bio regenerisan. Na većini životinja bilo je uočljivo prisustvo sitnih, crvenih grinja, najvero-vatnije Geckobia parvulum (Bertrand, Paperna et Finkelman 2000).

Pored Kočijevog gekona, u samoj Smederevskoj tvrđavi zabeležen je

Slika 1 Odrasla jedinka Kočijevog gekona

15


Tabela 1 Podaci o zabeleženim nalazima Kočijevog gekona u Smederevskoj tvrđavi i okolini za period od 2010. do 2015.

Širi lokalitet Uži lokalitet S.G.Š. I.G.D. Datum Vreme Foto Napomena

Tvrđava Južni zid, kula br. 18 44°40 06.00 20°55 30.37 29.05.2010. 16.25 Da

Publikovano u Tomović i sar., 2014; Urošević i sar., 2015a





Tvrđava Južni zid, kula br. 16 44°40'05.94 20°55'35.38 06.05.2011. 22.00 Da

Tvrđava Južni zid, kula br. 16 44°40'05.94 20°55'35.38 18.07.2011. 20.23 Da subadult

Tvrđava Južni zid, kula br. 18 44°40 06.00 20°55 30.37 25.09.2011. 20.40 Da subadult


Tvrđava Južni zid, kula br. 18 44°40 06.00 20°55 30.44 20.05.2012. 20.20 Da subadult

Teretna luka Lučka zgrada 44°40'04.33 20°55'24.67 20.05.2012. 18.30 Ne

MarinaBetonska obala marine

44°40'07.02 20°55'52.08 07.07.2012. / Ne

Usmeno saopštenje lokalnog entuzijaste

Tvrđava Barjak kula 44°40'05.57 20°55'25.49 17.06.2013. 19.50 Ne

Tvrđava Južni zid, kula br. 20 44°40'06.30 20°55'26.08 17.06.2013. 20.05 Da

Aktivni zajedno sa P. muralis, jedinka bez repa

Tvrđava Južni zid, pored kule 19 44°40'06.21 20°55'29.24 15.03.2014. 16.40 Da

Tvrđava Južni zid, kula 17 44°40'05.96 20°55'31.18 28.09.2014. 16.50 Ne

Tvrđava Južni zid, kula 18 44°40'05.96 20°55'31.18 28.09.2014. 17.00 Da

Jedinka aktivna na direktnom suncu

Tvrđava Južni zid, kula 18 44°40'05.96 20°55'31.18 13.04.2015 21.05 Da Juvenilna

jedinka

16


čitav niz autohtonih vrsta gmizavaca: barska kornjača (Emys orbicularis, Linnaeus 1758), velika populacija zidnog guštera (Podarcis muralis, Lau-renti 1768) i tri vrste zmija: velika populacija ribarice (Natrix tessellata, Laurenti 1768), zatim belouška (Natrix natrix, Linnaeus 1758) i stepski smuk (Dolichophis caspius, Gmelin 1789). U bližoj okolini Tvrđave (do 1 km udaljenosti) nađeni su zelembać (Lacerta viridis, Laurenti 1768) i slepić (Anguis fragilis, Linnaeus 1758).

DISKUSIJA

Mediteranski gekoni (Hemidactylus sp., Mediodactylus kotschyi i Taren-tola sp.) po pravilu su uspešni kolonizatori (Flower, 1933; Davis, 1974; Jesus i sar., 2002; Harris i sar., 2004; Kasapidis i sar., 2005). Ono što ove vrste ograničava u širenju prema severu je vezanost za antropogena staništa i uslovljenost klimom (Meshaka i sar., 2006).

Kočijev gekon je među najređim vrstama guštera i gmizavaca uopšte u Srbiji. Spada među vrste koje naseljavaju manje od 5% teritorije naše zemlje (Tomović i sar., 2014). Populacija Kočijevog gekona koja naseljava nekoli-ko lokaliteta na području Prizrena smatra se autohtonom, iako postoji i

Slika 2 Juvenilna jedinka Kočijevog gekona

17


pretpostavka o introdukciji u istorijska vremena, putem karavana (Ajtić & Tomović, 2001; Ajtić, 2004, 2009). Izolovanost ove populacije od ostatka autohtonog areala može se pre svega objasniti nedostatkom podataka o distribuciji ove i drugih vrsta herpetofaune na teritoriji Metohije i severne Albanije (Haxhiu, 1998) usled generalnog odsustva sistematskih istraživa-nja ovih krajeva (Ajtić & Tomović, 2001; Ajtić, 2009; Tomović i sar., 2014).

U centru Novog Sada je 2006. otkrivena populacija Kočijevog gekona (Ajtić, 2009; Urošević i sar., 2016). Prvi neprovereni podaci za Beograd i Niš (Ajtić, 2009) kasnije su podacima amatera/entuzijasta kao i profesionalnih herpetologa potvrđeni za nekoliko lokaliteta u Beogradu – opštine Vračar, Stari Grad i Zemun (Balej & Jablonski, 2006 – 2015; Tomović i sar., 2014; Urošević i sar., 2016).

Ajtić (2009) iznosi osnovanu pretpostavku da su ove populacije introdu-kovane slučajno, nepažnjom ljudi ili kao „slepi putnici” u pošiljkama robe sa juga i istoka. Kako je populacija u Novom Sadu stabilna, pretpostavljeno je da se introdukcija odigrala relativno davno (Ajtić, 2009).

Populacija u Smederevu je takođe stabilna – životinje su redovno posma-trane tokom perioda dužeg od pet godina, i uočavane su sitnije (juvenilne i subadultne) jedinke, što znači da Kočijevi gekoni u Smederevu bez proble-ma hiberniraju, a najverovatnije se i reprodukuju (Urošević i sar., 2016).

Preko Balkanskog poluostrva su hiljadama godina prolazile važne trgo-vačke saobraćajnice (Via Militaris, odnosno Carigradski drum trasiran je u I v.), a gradovi Prizren, Novi Sad, Beograd, Smederevo i Niš bili su, tokom vekova, važne trgovinske ispostave, odmorišta i usputne stanice karavana. Danas se u neposrednoj blizini Smederevske tvrđave nalaze železnička sta-nica (teretni kolosek je svega nekoliko metara udaljen od dela južnog zida Tvrđave, na kome su zabeleženi Kočijevi gekoni), zatim teretna luka i auto-buska stanica, tako da je velika verovatnoća slučajne introdukcije na ovom lokalitetu putem teretnog ili putničkog transporta.

Hipoteza o ranoj introdukciji ne može da objasni kako dobro uspo-stavljene populacije delimično dnevnih gekona u užim gradskim jezgrima nisu uočene mnogo ranije. Na primeru dve namerno introdukovane popu-lacije ovog guštera u Budimpešti i Šiofoku (Šomođska županija) pokazano je da je ova vrsta uspešan kolonizator koji je za relativno kratko vreme u stanju da uspostavi stabilne reproduktivne populacije (Farkas i sar., 1999). Prema tome, trebalo bi razmotriti i alternativnu hipotezu o relativno sko-roj (pre 10 do 15 godina) simultanoj introdukciji u veće gradske centre (Urošević i sar., 2016).

U Srbiji je, što je u skladu i sa globalnim klimatskim promenama, uočen

18


porast temperature u periodu od 1951. do danas, a naročito u poslednje dve decenije (Popović i sar., 2008, 2009). Povećanje temperature moglo je po-godovati Kočijevom gekonu i, u kombinaciji sa slučajnim introdukcijama, omogućiti uspostavljanje populacija u gradskim zonama znatno severnije od prirodnog areala ove vrste, što čini hipotezu o skorašnjoj introdukciji verovatnom.

Tokom većeg dela godine mogla se uočiti prostorna i vremenska pode-ljenost aktivnosti zidnog guštera i Kočijevog gekona: zidni gušter je aktivan tokom dana na osunčanim delovima zidova, dok je Kočijev gekon aktivan u jakoj senci i u sumrak. Međutim, tokom izrazito toplih letnjih dana, zidni gušteri mogu produžiti svoju aktivnost u sumrak pa i večernje časove (Car-retero i sar., 2012). Tada je u Smederevskoj tvrđavi moguće videti jedinke ove dve vrste aktivne zajedno, često nedaleko jedne od drugih. Nedostajući ili regenerisan rep kod nekih uočenih gekona jasan je znak da su ove živo-tinje u Smederevskoj tvrđavi izložene predaciji. Prema postojećoj literaturi, najčešći predatori ove vrste mogu biti zidni gušteri (Podarcis spp.), veliki gušteri (Lacerta spp.) i zmije (Vipera ammodytes) (Valakos & Vlachopanos, 1989), kao i neke vrste ptica (Ajtić, 2009).

Kod većine snimljenih jedinki bio je primetan veliki broj parazita – sit-nih grinja. U pitanju je predstavnik roda Geckobia, najverovatnije Gecko-bia parvulum (Bertrand, Paperna et Finkelman 2000), za koju se doskora smatralo da je jedini predstavnik ovog roda koji parazitira na Kočijevom gekonu (Bertrand i sar., 2013). Grinje roda Geckobia iz familije Pterygo-somatidae (Acari, Prostigmata, Raphignathoidea) paraziti su koji su usko specializovani na domaćine iz infrareda Gekkota (Reptilia, Squamata) (Bertrand, 2002). Većina predstavnika roda Geckobia pratila je svoje do-maćine prilikom kolonizacije novih teritorija (Martinez i sar., 2003). Utvr-đeno je i da je opterećenje ovim parazitima mnogo veće kod gekona koji se nalaze u blizini ljudskih naselja – gekoni koji žive sinantropno mogu na sebi imati imati trostruko više grinja nego gekoni koji naseljavaju pri-rodna staništa (Bertrand i sar., 2013). Ipak, vrsta grinje koja parazitira na Kočijevom gekonu u Smederevu mogla bi biti determinisana tek kada se utvrdi poreklo introdukovane populacije gekona i kada se uradi detaljna morfološka analiza ovih parazita.

Ne postoje neposredni negativni efekti koje bi Kočijev gekon mogao imati na prirodne ekosisteme. U svom prirodnom arealu može deliti stani-šta sa drugim vrstama gekona i zidnih guštera (Arnold & Ovenden, 2002; Ajtić, 2009). Najsevernije populacije, kako autohtone, tako i introduko-vane, lokalizovane su u urbanim i suburbanim zonama i dalje širenje nije

19


konstatovano (Farkas, 1999; Ajtić & Tomović, 2001; Arnold & Ovenden, 2002; Ajtić, 2009; Urošević i sar., 2016).

Prema kriterijumima IUCN-a, ova vrsta globalno nije ugrožena (LC), ali je zaštićena na nacionalnom nivou u Izraelu i uključena je u Crvenu knjigu bivšeg SSSR-a i Ukrajine (Szczerbak & Golubev, 1996; Böhme i sar., 2009). U Srbiji, Kočijev gekon nalazi se na spisku strogo zaštićenih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Zabranjeno je korišćenje i uništavanje ove vrste, kao i preduzimanje svih aktivnosti koje mogu ugroziti ovu vrstu i njena staništa (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 5/2010). Nove studije ukazuju na vi-soku ugroženost ove vrste na teritoriji Srbije, po svim kriterijumima: ova vrsta je kritično ugrožena (CR) prema regionalnim kriterijumima IUCN-a i ugrožena (EN) na osnovu karakteristika distribucije, ekologije i životne istorije (DELH) (Tomović i sar., 2015b; Ajtić & Urošević, 2015). Kako je ova vrsta u Srbiji vezana isključivo za antropogena staništa, a pritom se zadr-žava isključivo na fasadama starih zgrada, restauracija ili modernizacija starih gradskih zona, a naročito novogradnja, mogu ugroziti populacije.

Slika 3 Deo južnog zida Smederevske tvrđave, koji je stanište introdukovane populacije Kočijevog gekona

20


ZAKLJUČAK

Populacija Kočijevog gekona introdukovana u Smederevu zasada je lo-kalizovana na veoma malom prostoru – delu južnog zida Tvrđave uz pru-gu, od Barjak-kule do današnjeg glavnog ulaza u Tvrđavu. Jedna životinja primećena je na zgradi neposredno pored Tvrđave, a postoji mogućnost da je deo populacije uspostavljen i na obali smederevske marine. Može se oče-kivati da ove životinje budu nađene i u drugim delovima Smedereva, pre svega na fasadama starih zgrada i trošnim zidovima, naročito u neposred-noj okolini Smederevske tvrđave. Nije isključeno ni da se populacija raširi na takva staništa u skorijoj budućnosti, pogotovu ako se radi o nedavnoj introdukciji i ako je stabilna populacija uspostavljena relativno skoro. Ipak, moguće širenje bilo bi ograničeno na gradsku zonu, bez potencijalnih ne-gativnih efekata na autohtonu floru i faunu.

Iako je prioritet za zaštitu autohtona populacija Kočijevog gekona u Pri-zrenu, mere konzervacije kulturnih spomenika i zaštite starih gradskih je-zgara posredno bi mogle i trebale da zaštite i introdukovane populacije ove retke i strogo zaštićene vrste.

ZAHVALNICA

Dugujem neizmernu zahvalnost Ljiljani Tomović, koja je svojom struč-nom recenzijom u velikoj meri unapredila sadržaj i kvalitet ovog članka. Takođe bih se zahvalio Rastku Ajtiću, čija su mi pomoć, saveti i literatura bili od izuzetnog značaja za sticanje adekvatnog stručnog znanja o Koči-jevom gekonu. Zahvaljujem se i Gordani Paunović, bez čije podrške ovaj članak nikada ne bi bio napisan. Istraživanja i pisanje članka delimično su finansirani od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, projekat broj 173043.

Beleška o autoru:

Dr Aleksandar Urošević, naučni saradnik Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“Univerzitet u Beogradu

21


LITERATURA:

Ajtić, R. & Tomović, Lj. (2001). First Record of Kotschy’s gecko Cyrtodactylus kotschyi (Ste-indachner, 1870) (Gekkonidae, Lacertilia) in FR Yugoslavia. Archives of Biological Sciences, 53, 23–24.

Ajtić, R. (2004). Morphological and Ecological Characteristics of Population of Kotchy’s Gecko (Cyrtodactylus kotchyi, Steindachner, 1870) (Gekkonidae, Lacertilia) from Part of the Balkan Peninsula. Protection of Nature, 56, 69–78.

Ajtić, R. (2009). Morfološke, biogeografske i ekološke odlike Kočijevog gekona (Cyrtodac-tylus kotschyi Steindachner, 1870) sa kopnenog dela areala. Magistarska teza. Odsek za Biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, pp. 89.

Ajtiæ, R. & Uroševiæ, A. (2015). Mediodactylus kotschyi. Pp. 161–167. In: Kaleziæ, M. & To-moviæ, Lj. & Džukiæ, G. (Eds.) Crvena knjiga faune Srbije II: Gmizavci. Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet i Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd.

Arnold, N. & Ovenden, D. (2002). A Field Guide to the Reptiles and Amphibians of Britain and Europe. Harper Collins Publishers, London.

Balej, P. & Jablonski, D. (2006–2015). Balcanica.info. 26.03.2015., http://www.balcanica.cz/. Bauwens, D. & Hordies, F. & Van Damme, R. & Van Hecke, A. (1986). Notes on Distribution

and Expansion of the Range of the Lizard Psammodromus algirus in Northern Spain. Amphibia-Reptilia, 7, 389–392.

Bertrand, M. (2002). Morphologic Adaptations to Parasitism in Reptiles: Pterygosomatidae (Prostigmata: Raphignatina). Pp. 233–240. In: Bernini, F. & Nannelli, R. & Nuzzacci, G. & De Lillo, E. (Eds.) Acarid Phylogeny and Evolution. Adaptations in Mites and Ticks. The Netherlands : Kluwer Academic Publishers.

Bertrand, M. & Kukushkin, O. & Pogrebnyak, S. (2013). A New Species of Mites of the Ge-nus Geckobia (Prostigmata, Pterygosomatidae), Parasitic on Mediodactylus kotschyi (Reptilia, Gekkota) from Crimea. Vestnik zoologii, 47(2), 1–13.

Beutler, A. & Gruber, U. (1979). Geschlechtsdimorphismus, Populationsdynamik und Öko-logie von Cyrtodactylus kotschyi (Steindachner, 1870) (Reptilia: Sauria: Gekkonidae). Salamandra, 15, 84–94.

Böhme, W. & Lymberakis, P. & Ajtic, R. & Disi, A.M.M. & Werner, Y. & Tok, V. & Ugurtas, I.H. & Sevinç, M. & Hraoui-Bloquet, S. & Sadek, R. & Crochet, P.A. & Haxhiu, I., Corti, C. & Sindaco, R. & Kaska, Y. & Kumlutaş, Y. & Avci, A. & Üzüm, N. & Yeniyurt, C. & Akarsu, F. & Crnobrnja Isailovic, J. (2009). Mediodactylus kotschyi. In: IUCN 2013. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. <www.iucnredlist.org>. Down-loaded on 30 September 2013.

Carretero, M. A. & Sillero, N. & Lazic, M. & Crnobrnja-Isailovic, J. (2012). Nocturnal Activity in a Serbian Population of Podarcis muralis (Laurenti, 1768). Herpetozoa, 25(1–2), 87–89.

Davis, W.K. (1974). The Mediterranean Gecko, Hemidactylus turcicus in Texas. Journal of Herpetology, 8, 77–80.

Farkas, B. & Újvári, B. & Kőszegi, G. (1999). Cyrtopodion kotschyi (Kotschy’s Gecko). Hunga-ry. Herpetological Review, 30, 173–174.

Flower, S. (1933). Notes on the Recent Reptiles and Amphibians of Egypt, with a List of the Species Recorded from That Kingdom. Proceedings of the Zoological Society of Lon-don, 1933: 735–851.

Gherghel, I. & Strugariu, A. & Sahlean, T.C. & Zamfirescu, O. (2009). Anthropogenic Impact or Anthropogenic Accommodation? Distribution Range Expansion of the Common Wall Lizard (Podarcis muralis) by Means of Artificial Habitats in the North-eastern

22


Limits of Its Distribution Range. Acta Herpetologica, 4, 183–189.Harris, D.J. & Batista, V. & Lymberakis, P. & Carretero, M.A. (2004). Complex Estimates of

Evolutionary Relationships in Tarentola mauritanica (Reptilia: Gekkonidae) Deri-ved from Mitochondrial DNA Sequences. Molecular Phylogenetics and Evolution, 30, 855–859.

Haxhiu, I. (1998). The Reptilia of Albania: Species Composition, Distribution, Habitats. Bon-ner zoologische Beiträge,48, 35–57.

Jesus, J. & Freitas, A.I. & Brehm, A. & Harris, D.J. (2002). An Introduced Population of He-midactylus mabouia (Moreau de Jonnes, 1818) on Madeira Island. Herpetozoa, 15, 179–180.

Kasapidis, P. & Magoulas, A. & Mylonas, M. & Zouros, E. (2005). The Phylogeography of the Gecko Cyrtopodion kotschyi (Reptilia: Gekkonidae) in the Aegean Archipelago. Molecular Phylogenetics and Evolution, 35, 612–623.

Kraus, F. (2009a). Global Trends in Alien Reptiles and Amphibians. Aliens, 28, 13–18.Kraus, F. (2009b). Alien Reptiles and Amphibians. A Scientific Compendium and Analysis.

Springer, Dordrecht, pp. 564. Krizmanić, I. & Urošević, A. & Simović, A. & Krstić, M. & Jović, D. & Ajtić, R. & Anđelković,

M. & Slijepčević, M. & Đorđević, S. & Golubović, A. & Žikić, V. & Džukić, G. Updated Distribution of the European Pond Turtle Emys orbicularis (Linnaeus, 1758) and Its Conservation Issues in Serbia. Archives of Biological Sciences, 67(3), 1043-1053.

Lazarević, P. & Stojanović, V. & Jelić, I. & Perić, R. & Krsteski, B. & Ajtić, R. & Sekulić, N. & Branković, S. & Sekulić, G. & Bjedov, V. (2012). Preliminarni spisak invazivnih vrsta u Republici Srbiji sa opštim merama kontrole i suzbijanja kao potpora budućim za-konskim aktima. Protection of nature, 62, 5–31.

Martinez Rivera C. C. & Gonzalez-Negron A. & Bertrand M. & Acosta J. (2003). Hemidac-tylus mabouia (Sauria: Gekkonidae), Host of Geckobia hemidactyli (Actinedida: Pte-rygosomatidae), throughout the Caribbean and South America. Caribbean Journal of Science, 39(3), 321–326.

Meshaka, W.E. Jr. & Smith, H.T. & Engeman, R.M. & Dean, C.L. & Moore, J.A. & O’Brien, W.E. (2005). The Geographically Contiguous and Expanding Coastal Range of the Northern Curlytail Lizard (Leiocephalus carinatus armouri) in Florida. Southeastern Naturalist, 4, 521–526.

Meshaka W.E.Jr. & Marshall, S.D. & Boundy, J. & Williams, A.A. (2006). Status and Geo-graphic Expansion of the Mediterranean Gecko, Hemidactylus turcicus, In Louisiana: Implications for the Southeastern United States. Herpetological Conservation and Biology, 1, 45–50.

National Invasive Species Council (2008). 2008–2012 National Invasive Species Management Plan. Department of the Interior Office of the Secretary (OS/SIO/NISC), Washing-ton. pp. 35.

Popović, T. & Živković, M. & Radulović, E. (2008). Srbija i globalno otopljavanje. I Konferencija Odrzivi razvoj i klimatske promene, Niš, Jun 2008; pp. 47–54.

Popović, T. & Đurđević, V. & Živković, M. & Jović, B. & Jovanović, M. (2009). Promena klime u Srbiji i očekivani uticaji. Životna sredina ka Evropi, Peta regionalna konferencija „EnE09 – Životna sredina ka Evropi”. 4–5 jun 2009, Beograd. pp. 6–11.

Rochlin, I. & Ninivaggi, D.V. & Hutchinson, M.L. & Farajollahi, A. (2013). Climate Change and Range Expansion of the Asian Tiger Mosquito (Aedes albopictus) in Northea-stern USA: Implications for Public Health Practitioners. Plos One 8(4), e60874.

Szczerbak, N.N. & Golubev, M.L. (1996). Gecko Fauna of the USSR and Contiguous Regions. SSSR.

23


Szczerbak, N. (1997). Cyrtodactylus kotschyi (Steindachner, 1870). Pp. 206–207. In: Gasc, J. P., Cabela, A., Crnobrnja-Isailović, J., Dolmen, D., Grossenbacher, K., Haffner, P., Lescure, J., Martens, H., Martínez Rica, J. P., Maurin, H., Oliveira, M. E., Sofianidou, T. S., Veith, M. & Zuiderwijk, A. (Eds.). Atlas of Amphibians and Reptiles in Europe. Societas Europaea Herpetologica and Muséum National d’Histoire Naturelle, Paris.

Smith, H.T. & Engeman, R.M. (2004). A Review of the Colonization Dynamics of the Nort-hern Curly-tailed Lizard (Leiocephalus carinatus armouri) in Florida. Florida Field Naturalist, 32, 107–113.

Tomović, Lj. & Ajtić, R. & Ljubisavljević, K. & Urošević, A. & Jović, D. & Krizmanić, I. & La-bus, N. & Đorđević, S. & Kalezić, M.L. & Vukov, T. & Džukić, G. (2014). Reptiles in Serbia – Distribution and Diversity Patterns. Bulletin of the Natural History Museum, 7, 129-158.

Tomović, Lj. & Urošević, A. & Ajtić, R. & Krizmanić, I. & Simović, A. & Labus, N. & Jović, D. & Krstić, M. & Đorđević, S. & Anđelković, M. & Golubović, A. & Džukić, G. (2015). Contribution to the Knowledge of Distribution of Colubrid Snakes in Serbia. Ecolo-gica Montenegrina, 2(3), 162-186.

Tomović, L., Urošević, A., Vukov, T., Ajtić, R., Ljubisavljević, K., Krizmanić, I., Jović, D., Labus, N., Đorđević, S., Kalezić, M. L., Džukić, G. & Luiselli, L. (2015b). Conservation Status Based on Distributional, Ecological and Life-history Datasets (DELH) versus IUCN Criteria – Example of Serbian Reptiles. Biodiversity and Conservation, 24(12), 2913–2934.

Urošević, A. & Ljubisavljević, K. & Tomović, Lj. & Krizmanić, I. & Ajtić, R. & Simović, A. & Labus, N. & Jović, D. & Golubović, A. & Anđelković, M. & Džukić, G. (2015). Contri-bution to the Knowledge of Distribution and Diversity of Lacertid Lizards in Serbia. Ecologica Montenegrina, 2(3), 197–227.

Urošević, A. & Tomović, Lj. & Ajtić, R. & Simović, A. & Džukić, G. (2016). Alterations in the Reptilian Fauna of Serbia: Introduction of Exotic and Anthropogenic Range Expansi-on of Native Species. Herpetozoa, 28(3/4), 115–132.

Valakos, E. & Vlachopanos, A. (1989). Note on the Ecology of Cyrtodactylus kotschyi (Rep-tilia–Gekkonidae) in an Insular Ecosystem of the Aegean. Biologia Gallo-Hellenica 15, 179–184.

Documents

Introdukovana populacija Kočijevog gekona (Mediodactylus