Dr Risti}Dr Risti} Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com365 dana uz Vas

JESENJA

SONATAUTICAJ muzike na ljudski mozak vi{e puta je istra`ivan i nesporno

potvr|ivan kao blagotvoran dodatak, ona nota vi{e za ukupno relaksira-

ju}e raspolo`enje. Samim tim, muzika tako biva va`an transmitor, oda{ilja~

pozitivnih vibracija na sve ljudske organe. Muzika ne slu`i samo za

opu{tanje i podizanje raspolo`enja ve} se godinama ista`uju njeni teapeut-

ski u~inci, pa se tako u mnogim bolnicama odr`avaju koncerti, va`an je

deo meditacije, pa i radnih prostora... Za{to ne i toplih, u{u{kanih poro-

di~nih domova?!

Jedan ameri~ki nau~nik oti{ao je dalje tvrde}i da i sam mozak proizvodi

muziku, pretvaraju}i mo`danu aktivnost u zvuk, koji, osim {to mo`e da

bude koristan, mo`e da poslu`i i kao "hrana" za du{u. Naime, snimci

mozga pomo}u magnetne rezonance pokazuju razli~ite intenzitete serije

slika na{eg mozga, zavisno od raspolo`enja, ali i oboljenja, te se sve to

mo`e obele`iti i razli~itim notama, koje kona~no daju i odre|enu melodi-

ju. Da li }e ovakvo istra`ivanje pomo}i lekarima i pacijentima te{ko je re}i,

ali, ako sve pojednostavimo, slobodno mo`emo re}i - OSLU[KUJTE

MUZIKU SVOG MOZGA.

I, jo{ nekoliko preporuka za u`ivanje u najbogatijem godi{njem dobu-

jeseni. Bogatu korpu jesenjih plodova iskoristite da organizam obnovite

vitaminima iz prirodnih izvora kao {to su vo}e i povr}e. Tako }e organi-

zam biti spremniji za duge zimske dane, ali i za borbu protiv raznih virusa,

pa i prete}eg A(H1N1). Prirodno uravnote`ena ishrana pomo}i }e i

pacijentima sa dijagnozom {e}erne bolesti, koji naj~e{}e pate i od

gojaznosti. Ali, i {kolarcima kao i starijim osobama. Dakle,

bogatstvo jesenje trpeze mo`e da nam poslu`i kao neka

vrsta terapije kako bismo napunili na{e depoe vitaminima i

mineralima na {to prirodniji na~in. A, kada se tome doda i bogat-

stvo jesenjih boja i {umova lekovitost ovog godi{njeg doba osta-

je bez premca. I, savet plus: {to manje boravka uz TV i internet.

[etnje, dru`enje sa porodicom, dobrom knjigom i, kona~no, uz

prijatne note omiljene muzike - to je dobitna kombinacija za

dobro raspolo`enje, a samim tim i zdravlje.

Dakle, preuzmite brigu i odgovornost o

svom zdravlju! Samo jedan minut posve}en

zdravlju i odlasku lekaru mo`e da nam spasi

`ivot. Temelji zdravlja grade se strpljivo i

uporno. Jer, kako ka`e kineska poslovica:

"Strpljenje je mo}. S vremenom i str-

pljenjem i dudov list postaje svila."

REDAKCIJA

2

Akne, akne, aknice ...Dermatologija

Neprijatan hroni~ni zapaljenski proces zadaje najvi{e problema u pubertetu,

ali mnogima i kasnije. Higijena, zdrav i uravnote`en `ivot - ~arobno re{enjeIMATE trideset godina i bubuljice kakve ima Va{a }erkica od

deset. Niste ih imali ranije ili ih imate "oduvek". Slu{ate savete

kom{inice, drugarice, prijatelja s posla. Obra}ate se za pomo}

kozmeti~aru, lekaru, pa kozmeti~aru, pa lekaru, ponovo drugari-

ci,… Mo`da }ete "di}i ruke od svega", ali }ete pre toga biti depre-

sivni, odbiti poziv na pi}e, ube|ivati se da i nije tako lo{e biti sam.

Pa da, sam. Naravno, poku{a}ete SAMI da re{ite problem, jer ste

sebi najve}i prijatelj. Ubrzo shvatate da ste sebi neprijatelj. Vrtite

se u za~aranom krugu, ponovo, ponovo i ponovo.

Hajde da na|emo po~etak, uzrok, problema, hajde da do|emo

do kraja, odnosno re{enja.Za po~etak, mora biti jasno: deo prob-

lema }e re{iti dermatolog, a drugi, ve}i deo, VI. Zato {to su akne

deo Va{eg bi}a u datom momentu i zato {to ih svesno i nesvesno

nekada provocirate i pogor{avate.

Akne su hroni~no zapaljenje vezano za dla~ni folikul, tako da se taj

dugotrajni zapaljenski proces doga|a uz koren dlake (primetili ste

da akni nema na delovima ko`e koji nisu obrasli dlakom - dlanovi,

tabani), naj~e{}e na onim segmentima ko`e gde su lojne `lezde

brojne i razvijene (T zona lica, grudi, le|a,..). Prvi put se javljaju u

pubertetu, kada god da on po~inje (a, naj~e{}e oko devete

godine) i traju ~itav period rasta i razvoja, koliko god on trajao

(naj~e{}e do 20-e, 30-e godine). Du`e traju kod `enskog pola, ali

se te`e forme vi|aju kod mu{karaca. Osnovna, po~etna promena

je, takozvani zatvoreni komedon (ne ona crna ta~kica, poznata

kao mitiser), beli~asta „kuglica“, poznata i kao potko`ni mitiser.

Su{tinski, problem je u poreme}enoj keratinizaciji, hiperfunkciji

lojnih `lezda i prisutnoj bakteriji Propionibacterium acnes. A,

prakti~no zna~i: otvor kroz koji izlazi dlaka se kompletno zatvara,

lojna `lezda, koja normalno svoj sadr`aj evakui{e uz dlaku to vi{e

ne uspeva, bubri, prska. Organizam to nenormalno zbivanje pre-

poznaje kao strano i te`i da ga elimini{e, reaguju}i zapaljenjem, u

nadi da }e sve "poni{titi" ili gnojem eliminisati. Tako akne prolaze

ne ostavljaju}i trag za sobom, dok te`e forme akni i pogre{no tre-

tirane akne mogu imati kao posledicu ljubi~aste ili bele "fleke" i

o`iljke.

Pored obi~nih akni (zovu se i vulgarne, {to ne zna~i proste), akne

mogu biti posledica hormonskog dizbalansa, te se ponekad vi|aju

kod trudnica, osoba sa policisti~nim jajnicima ili oboljenjima

`lezda sa unutra{njim lu~enjem. Mogu biti izazvane pritiskom, tzv.

mehani~ke akne, zatim isprovocirane sun~evim zra~enjem, lo{om

kozmetikom, uljima... Takve akne nikada nemaju klasi~an izgled i

raspored, a i njihovo le~enje je vrlo specifi~no.

Zabluda je da hrana uti~e na pojavu akni, mada se i o ovom stavu

u znatnoj meri spekuli{e u savremenoj litetraturi.

Neke akne }e nestati, ali }e neke stalno podse}ati da ste ne{to

mogli da preduzmete ili da preduzmete ranije, ali ponekad,

na`alost, i da ste preduzimali previ{e. Da Vas akne ne bi emotivno

uzburkavale, socijalno indisponirale i zdravstveno kompromito-

vale, pristupite njihovom saniranju sistemati~no. To zna~i: za

po~etak bez agresije ispoljene na ko`i (ne dodirujte je bez

potrebe, ne poku{avajte da budete kozmeti~ar ili lekar), koristite

ne`ne preparate za odstranjivanje ne~isto}e sa ko`e, bez tenden-

cije da ko`a posle pranja bude suva i da "{kripi od ~isto}e (?)".

Uvek koristite nemasne hidrantne kreme, jer Va{a ko`a jeste

masna, ali je pritom naj~e{}e i dehidrirana.

Na dermatologu je da procenjuju}i kvalitet Va{e ko`e, intenzitet

aknoznog procesa, ali i Va{u strpljivost i trpeljivost, formira pro-

tokol le~enja. Le~enje se sprovodi kako preparatima, koji se

nanose na ko`u, tako i lekovima, koji se odre|eno vreme piju.

Brojni su varijeteti lokalne terapije: keratolitici, antibiotici, aze-

lai~na kiselina, retinoidi, ali i sistemske: tako|e, antibiotici i retinoi-

di, naravno mnogo mo}nijeg efekta od onih nanetih na ko`u.

I, onda, kako to da drugarica vi{e nema akne, a Vi koristite iste

preparate i na isti na~in, ali nema ba{ ni{ta {to bi Vas obradovalo

ili bar okura`ilo. Pa, mo`da, ba{ zato {to se le~ite na isti na~in, vi

- razli~ite ko`e, vi - razli~itih emotivnih struktura, vi - razli~iti ljudi.

Va{ pristup i pristup lekara le~enju, mora biti jedinstven, kakvi ste

i Vi sami.

I, jo{ ne{to: budite pozitivni, pra{tajte i volite. Ne mo`e da {kodi,

a mo`e da pomogne vi{estruko!

dr Nina Avakumovi}, dermatolog

3

Sadr`aj broj XIII septembar 2009.

Od bi`uterije do }ilibara 3

Akne, akne, aknice...

Opet novi grip 4-5

Virus A(H1N1) zakucao na vrata

Hladni detektor 6-7

Zna~aj mamografije

Dodajte `ivot godinama 8

Kad starost zakuca na vrata

Efikasno i strpljivo 9

Savremeni aspekti u le~enju upale plu}a

Jabuka topi salo 10-11

Ishrana pacijenata sa dijabetesom

Senke „prozora u svet“ 12

Dobre i lo{e strane interneta

Ve`be bez bola 13

Kineziterapija - le~enje pokretom

Pilulel za li-lu-le 14-15

Pet naj~e{}ih pitanja u ordinaciji ORL

Impressum• Osniva~: Fond za javno zdravlje "Dr Milutin Risti}"

Narodnih heroja 38, Novi Beograd

• Glavni i odgovorni urednik: Dr Slobodanka Risti}

• Redakcija: Marija Mati}, Sanja Mr|anov

• Saradnici u ovom broju: Dr Nina Avakumovi} / Dr

Slavica Bo{kovi} / Dr Jasmina \uri} / Dr Olga Popovi}

/ Dr Mimica Jovanovi}-Nenadi} / Dr Olga Had`i} / Dr

Milica Krsti} / Dr Milena Pavlovi} / Milica Petrovi} /

• Dizajn i prelom: AvantGuarde desing

• [tampa: Politika A.D.

• Kontakt: zcentarªdr-ristic.com / www.dr-ristic.com

tel +381 11 2693 287 lok 122

fax +381 11 2693 287 lok 133

• Tira`: 10.000 primeraka

•••

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

613/614

DOM zdravlja "Dr Risti}" : interni~asopis / glavni i odgovorni urednikSlobodanka Risti}. 2006, br. 1 -Beograd : Dom zdravlja "Dr Risti}", 2006 - (Beograd : Politika). - 30 cm

COBISS.SR - ID 223194631

•••DODIR SVILEKako raspremanje po~inje od svoje ku}e, obratite

pa`nju na slede}e: ko`a mora {to vi{e vremena da

bude ~ista, tj. bez {minke, suvi{ne masno}e, znoja,

pra{ine... Kosa, tako|e, uvek ~ista - uklonite je sa

ko`e lica ili le|a kada je to mogu}e, ne nanosite na nju

ulja i voskove. I, mo`da, najva`nije: ne dodirujte ko`u

rukama osim kada je to neophodno zbog odr`avanja

higijene, {minkanja ili izra`avanja najsuptilnijih emocija.

Ako u~inite ova tri mala koraka za ~ove~anstvo, a veli-

ka za Vas, akcija medicinske nauke }e biti znatno

manja te samim tim i komfornija.

OD BI@UTERIJE DO ]ILIBARA

takt sa ovim virusom. Tako }e manje ljudi oboleti, manje }e biti

komplikacija, manje }e ljudi umreti od ove bolesti. Cilj je spre~iti

dalje preno{enje sa ~oveka na ~oveka, ~ime bi se zaustavila epi-

demija, tj. pandemija. Nova vakcina, koja je jo{ u klini~koj fazi

ispitivanja, doprine}e da narednih godina bude sve manje

obolelih, sve manje koplikacija bolesti i smrtnih slu~ajeva.

Zato, ako znate da neko ima grip po{tujte preporuke kako da se

pona{ate da biste izbegli zarazu. Pre svega, nosite masku, ako

kijate i ka{ljete, a imate visoku temperaturu, op{tu slabost i

malaksalost. Vodite ra~una, ma o kom virusu da se radi, rizik je

da i osobe iz va{e okoline obole. Jednom upotrebljenu maramicu

za nos, obavezno bacite u kantu za sme}e. Ona je ve}i rizik za

prenos virusa iz va{e sline ili pljuva~ke, nego sam kontakt, ako su

Vam ruke ~iste. Perite ruke sapunom i vodom u trajanju od

nekoliko minuta (bar dva do tri) posle kontakta sa sluznicom

nosa ili nakon iska{ljavanja. Ne pose}ujte obolelog, da vidite kako

je ili da bi mu skuvali ~aj. Ako to i uradite, morate biti spremni da

}ete oboleti i Vi, pa nemojte onda izlaziti ili napu{tatu tu osobu

dok se ne izle~ite.

Budite svesni rizika da, ako ste Vi oboleli, obole}e i osobe sa koji-

ma se dru`ite ili ste u bliskom kontaktu, te tako preduzmite sve

da se izolujete i sa~uvate najbli`e i drage osobe da se ne razbole.

Naravno, ukoliko je to mogu}e.

SAVETI ZA OBOLELE

Ukoliko sumnjate da imate grip, izazvan virusom A(H1N1) ostan-

ite kod ku}e i uzimajte dovoljno te~nosti. Znojenje zbog

povi{ene temerature dovodi do gubitka te~nosti iz organizma i

neophodnih mineralnih soli i materija. Poku{ajte da na dve ~a{e

slanog rastvora, na primer supe, unesete jednu ~a{u te~nosti

(nezasla|en ~aj) i jednu blago zasla|enu ~a{u ce|enog soka ili

limunade. Jedite onoliko koliko imate apetita. Koliko god malo da

unesete ~vrste hrane, uz dovoljnu koli~inu dobro izbalansirane i

raspore|ene te~nosti, bi}e dovoljno, jer kako bude bolest pro-

lazila, vra}a}e Vam se i apetit. To }e biti jedan od znakova da

bolest prolazi.

Ako ~etiri ili pet dana ne ose}ate da Vam je bolje, tj. da nedo-

voljno mokrite, da nemate uop{te apetit, a uz to temeratutra

nema tendeciju dnevnog opadanja, javi}ete se lekaru. Lekar }e

na osnovu laboratorijskih analiza i klini~kog pregleda doneti

odluku o potrebnoj daljoj terapiji i na~inu le~enja. Nemojte,

nikako sami, da uzimate lekove, bez obzira koliko ste o njima ve}

dovoljno ~uli ili nau~ili iz medija, {tampe i sl. bro{ura. Le~enje

medikamentima prepustite lekarima.

I, poku{ajte da razmi{ljate i ovako: Zdrav na~in i stil `ivota dovo-

di i do ja~anja imuniteta. Puno je oko nas izaziva~a zaraznih

bolesti sa kojima se svakodnevno borimo, a nismo ni svesni toga.

@ivimo zdravo, slu{ajmo savete lekara i prele`a}emo i ovaj novi

virus - grip.

U budu}nosti nam prete kako stare, tako i nove zarazne bolesti,

protiv kojih }emo se boriti zahvaljuju}i timovima stru~njaka, koji

u svetu brinu o tome. Na nama je da vodimo zdrav stil `ivota i

verujemo svom lekaru!

dr Slavica Bo{kovi} spec.infektologije

Op{ta medicina Virus A(H1N1) zakucao na vrata

slike preuzete sa sajta www.cdc.gov

4 5

MEKSI^KI grip, influenca A(H1N1), poznat kao svinjski grip,

ne{to je novo {to izaziva strah i strepnju. Kako se pona{ati? [ta

preduzeti da nam se ne dogodi? Kako se le~iti? Kako se pona{ati

prema onima iz bli`e okoline za koje saznamo da su oboleli? Sve

su to pitanja, koja nam se name}u svaki dan iz informacija, koje

saznajemo preko medija o broju obolelih ili umrlih od ove bolesti

i pandemije, koja je progla{ena na na{oj planeti.

Pandemija je pojam, koji ozna~ava da je jednom bole{}u

zahva}en veliki broj zemalja u svetu i da se {iri iz jedne zemlje u

drugu. I, upravo u tome je i obja{njenje straha zbog broja

zara`enih, obolelilih ili umrlih.

MEKSI^KI ILI SVINJSKI?

Za{to se pojavila bolest ovakvih razmera? Virusi su izaziva~i

bolesti, koji upravo zbog karakteristi~nog na~ina razmno`avanja

i pre`ivljajavnja, spadaju u najzanimljivije uzro~nike obolevanja

protiv kojih se nau~nici i lekari najte`e "bore". Opstaju samo u

`ivoj }eliji u kojoj se i razmno`avaju, pa za svoj opstanak tra`e

uvek novu `rtvu - doma}ina i tako prenose sa jednog `ivog orga-

nizma na drugi. Nekada su to virusi, koji se prenose sa `ivotinja

na `ivotinje i svojstveni su samo za tu `ivu vrstu, nekada sa `ivot-

inja na ljude, pa obolevaju obe vrste ili se prenose samo sa

~oveka na ~oveka, pa oboleva samo ljudski rod. Ali, virusi imaju i

veliku mo} transformacije ili transformacije - mutacije, idu}i iz

}elije u }eliju, iz organizma u organizam. Tako se javljaju nove

vrste virusa. Ove viruse na{ organizam ne prepoznaje, nema

za{titnih antitela, koja se bore sa izaziva~em bolesti i bolest se

ispoljava - ~ovek oboleva.

Sve ovo va`i za pojavu novog virusa gripa u svetu, pa i kod nas.

Prvo se mislilo da je prenet sa svinje na ~oveka, pa je nazvan svi-

njski grip. Zatim, zbog pojave ve}eg broja ljudi obolelih od novog

virusa u Meksiku, dobija naziv - meksi~ki grip. Izolacijom i iden-

tifikacijom u laboratoriji novog tipa virusa dobio je svoje pravo

ime: influenca virus A(H1N1).

I, upravo zato {to se prvi put javlja u op{toj populaciji i nema

imuniteta protiv ovog virusa, o~ekuje se da }e puno ljudi do}i u

kontakt sa virusum i oboleti. Pitanje je samo kako }e koji organi-

zam - ~ovek manifestovati ovu bolest, imati manje ili vi{e

izra`ene simptome bolesti, lak{i ili te`i oblik. To zavisi samo od

na{eg imuniteta i na{eg organizma. Neko }e prele`ati grip "na

nogama", drugi sa prate}im koplikacijama, na primer upalom

plu}a, a neki }e umreti.

MO@EMO SE ZA[TITITI

Cilj Svetske zdravstvene organizacije i epidemiolo{ke slu`be na{e

zemlje je da merama prevencije, {to manji broj ljudi do|e u kon-

O P E T N O V I G R I P

Dr Risti}Dr Risti} Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju, nau~nici ubrzano

rade na vakcini, a ve} od jeseni se o~ekuje sve ve}i broj obolelih - novi

virus je "uzdrmao" svet

365 dana uz Vas

MAMOGRAFIJA je neinvazivna metoda rendgenskog pregleda

dojki kod `ena, a u veoma retkim slu~ajevima i kod mu{karaca.

Snimanje se radi specijalnim rendgen aparatom - mamografom,

kojim se vide promene na mekim tkivima. Lekar - radiolog uz

pomo} ove metode mo`e mnogo bolje da utvrdi sadr`aj i razliku

izme|u obolelog i zdravog tkiva. Tako|e se mogu videti i

mikrokalcifikacije, koje su ~esto prvi pokazatelji tumora dojki.

Mamografija je, u prvom redu, metoda kojom se otkriva po~etak

tumora dojke. [to pre otkrijemo karcinom dojke, utoliko su bolje

{anse da se ova bolest pobedi. Mamografiju treba, pre svega ura-

diti kada se pri dodiru napipa ~vori} u dojci, kod promene tvrdo}e

dojke ili dela dojki, kada su uve}ane limfne `lezde ispod pazu{ne

jame, ali i zbog naslednih faktora.

Mamografija je danas najbolji na~in za rano otkrivanje raka dojke

kod `ena u starosnoj dobi od 35 do 40 godina, a to je doba iznad

koje u~estalost raka dojke po~inje naglo da raste. Kod `ena starijih

od 40 godina redovnim mamografskim pregledima rak dojke mo`e

se otkriti i do dve godine pre nego {to tumor toliko naraste da se

mo`e napipati.

Prilikom rendgengrafiranja dojke radi se kompresija tkiva dojke

radi izjednja~avanja debljine zbog pove}anja o{trine slike.

Kompresija, iako neugodna, zna~ajno pobolj{ava vidljivost razli~itih

patolo{kih procesa. Sama procedura slikanja nije bolna i brzo je

gotova. Ne treba se bojati zra~enja, jer moderni mamografski

aparati zra~e jako malo. Isto tako, mamografija svojim zra~enjem

ne mo`e izazvati rak dojke.

Mamografija se uvek radi u dve projekcije da bi se prikazala cela

dojka i snimaju se uvek obe dojke. Druge, dopunske i specijalne

projekcije imaju svoje mesto u prikazu pojedinih regija dojke i treba

da se koriste kao dopuna u indikativnim slu~ajevima. Koristi se kao

klini~ka mamografija - u dijagnostici nejasnih klini~kih nalaza kod

simptomatskih bolesnica, mamografija za rano otkri}e raka dojke -

u dijagnostici klini~ki okultnog karcinoma i kao skrining mamografi-

ja - kod asimptomatskih pacijentkinja.

Sprovodi se uglavnom kod `ena starijih od 40 godina, ali po potre-

bi mo`e se raditi i ranije. Ne ograni~avaju godine primenu mamo-

grafije, nego gra|a dojke. Dojke sa mnogo gustog, `lezdanog tkiva

kod mla|ih `ena ~esto su neprikladne za mamografsko snimanje.

Sigurnost dijagnostike mo`e biti svega 65 odsto. To je i razlog {to se

kod mla|ih `ena ~e{}e radi ultrazvuk dojki. Sigurnost mamografije

je, me|utim, kod starijih `ena visoka, oko 85 procenata, a u kombi-

naciji sa ultrazvukom iznosi i do 95 procenata. To su komplemen-

tarni pregledi i me|usobno se dopunjuju.

Mamografski nalazi, koji ukazuju na malignost su: pove}ana gustina,

nepravilne ivice ~vora i nepravilne nakupine kalcijuma oko ~vora

(mikrokalcifikati).

Mamografija se u slu~aju pojave bilo kakvih sumnjivih simptoma ili

uo~ljivih promena mo`e i treba uraditi kod svih, pa i mla|ih `ena,

ali tada je treba uraditi izme|u ~etvrtog i osmog dana od po~etka

menstrualnog krvarenja. Gotovo je uvek kod mla|ih `ena treba

dopuniti ultrazvu~nim pregledom. Mamografiju treba uraditi pre

bilo kakvih intervencija na dojci kao {to su punkcije ili biopsije (uzi-

manje uzorka tkiva hirur{kim putem).

Rak dojke se mo`e izle~iti jedino, ako je otkriven u prvom klini~kom

stadijumu. Prvi klini~ki stadijum podrazumeva bolest kada je

pro{irena samo, tj. nalazi se samo u organu, u ovom slu~aju dojci, a

slede}i stadijumi bolesti ozna~avaju bolest koja se pro{irila na

okolinu.

U prvom klini~kom stadijumu bolesti verovatno}a izle~enja je vi{e

od 90 odsto, a u ~etvrtoj fazi bolesti, verovatno}a tzv. pre`ivljavanja

je ispod deset odsto. Ve} tumor veli~ine svega osam milimetara,

neretko metastazira u limfne ~vorove. Zato je va`no da se otkrije

dok je sasvim mali, kada pravi diskretne kalcifikacije. Te kalcifikacije

su manje od milimetra, grupisane na povr{ini manjoj od centimetra

i njih, za sada, suvereno mo`e da vidi samo mamografija.

Mamografija je jedina metoda, koja mo`e otkriti promene u dojci,

koje se jo{ ne mogu napipati ili otkriti drugim vrstama pregleda i

zato je ona od presudnog zna~aja u dijagnostici.

Mamografija predstavlja ,,zlatni standard " u ranoj detekciji karcino-

ma dojke.

Uzrast `enske osobe kod koje se obavlja mamografski pregled

odlu~uju}i je ~inilac u razvoju karcinoma dojke. Zato se mamograf-

ski pregledi ne obavljaju kod devoj~ica, devojaka, `ena u genera-

tivnom dobu, trudnica, dojilja. Organizovani mamografski skrining u

Srbiji se ne sprovodi, u skladu sa postoje}im zakonskim regulativima

(Savezni zakon o za{titi od jonizuju}eg zra~enja (,,Slu`beni list SRJ"

br.46/96, ~lan 17.) tako da najve}i broj `ena podle`e takozvanoj

dijagnosti~koj mamografiji, koja se radi kod pojave razli~itih simp-

toma ili znakova oboljenja dojki. Me|utim, zna~aj karcinoma dojke

i pobolj{anje uslova u zdravstvu pokre}u pitanja mamografskog

skrininga. Mamografija u `ena mla|ih od 40 godina retko je indiko-

vana.

dr Jasmina \uri} spec.radiologije

6

Radiologija Zna~aj mamografije

Dr Risti} 365 dana uz Vas

NEMILOSRDNOKarcinom dojke je naj~e{}i maligni tumor `ena u Srbiji.

Bele`i se ~ak 3700 novootkrivenih slu~ajeva godi{nje,

od ~ega, na`alost, ~ak 1370 sa smrtnim ishodom. Stopa

mortaliteta za poslednje tri decenije ve}a je 2,4 puta.

Ova visoka stopa smrtnosti, posledica je otkrivanja

bolesti u kasnoj fazi, jer se vi{e od dve tre}ine `ena

lekaru javljaju kada je bolest ve} uznapredovala. Srbija

jo{ nema organizovan program za rano otkrivanje raka

dojke i on joj je nu`no potreban. Preventivni mamo-

grafski pregled, najsigurniji je na~in da se, ili potvrdi

zdravlje `ene ili rak otkrije u ranoj fazi. Vi{e od 30 godi-

na primene preventivnih mamografija u zemljama koje

to imaju kao obavezu, doprinelo je da se smrtnost

smanji za 30 odsto.

•••

PREPORUKE Mlade devojke trebaju po~eti sa samopregledom dojki

ve} od 20. godine `ivota (jednom mese~no izme|u 5. i

10. dana menstruacijskog ciklusa). Izme|u 25. i 30.

godine `ivota preporu~uje se jednom godi{nje obaviti

klini~ki i UZ pregled dojki. Sa 40 godina potrebno je

obaviti inicijalnu mamografiju. Mamografija se potom

preporu~uje svake druge godine. Mnogo zavisi od Vas

samih.

•••

RIZI^NOU faktore rizika kad je re~ o karcinomu dojke ubrajaju

se: `enski pol, `ivotna dob, pozitivna porodi~na anam-

neza (majka, sestra ili }erka, drugo koleno krvnog srod-

stva), rana menarha, `ena koja nije ra|ala uop{te, prva

trudno}a posle 35-te godine `ivota, kasna menopauza,

konzumiranje alkohola.

•••

Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

7

Posle 40. godine starosti trebalo

bi uraditi prvu (inicijalnu) mamo-

grafiju, pre svega radi prevenci-

je, ali i eventualnog ranog

otkrivanja tumora dojke

HLADNI DETEKTOR

8

Gerijatrija Pulmologija

SVAKODNEVNI napredak nauke i tehnologije doveo je do

produ`enja ljudskog veka, a samim tim i pove}anja populacije star-

ih osoba. Zadatak savremenog dru{tva je da obezbedi dosto-

janstveno i zdravo starenje. Starenje je fiziolo{ki proces, koji pred-

stavlja postepeno slabljenje funkcija organa i organskih sistema.

Ogleda se u promenama fizi~ke, ali i intelektualne sposobnosti.

Starost ne podrazumeva neminovno bolest, ali uz sadejstvo

genetskih faktora, stresa i lo{ih `ivotnih navika (nepravilna

ishrana, fizi~ka neaktivnost) vodi u razli~ita hroni~na oboljenja.

Ako ih ne mo`emo izbe}i najbitnije je rano otkriti bolest i dobro

se upoznati sa svim njenim karakteristikama (tok, le~enje, kom-

plikacije, prognoza).

Osnovna odlika hroni~nih bolesti je dugotrajnost, koja name}e

obavezu redovnog uzimanja lekova, prilago|enih svakom paci-

jentu. Adekvatno doziranje leka je od velikog zna~aja naro~ito

kod starijih osoba. Razlog tome je {to fiziolo{ka funkcija poje-

dinih organa (bubrezi, jetra, plu}a) postaje smanjena, pa je real-

na mogu}nost pove}anja koncentracije leka u plazmi i tkivima,

{to uzrokuje njihovo toksi~no dejstvo. Obzirom da stare osobe

~esto boluju od razli~itih bolesti i istovremeno koriste vi{e vrsta

lekova, javlja se problem interakcije lekova sa ne`eljenim i opas-

nim efektima.

Odlazak na redovne kontrolne preglede je neophodan. Na taj

na~in mo`e se blagovremeno spre~iti ili ubla`iti pogor{anje ili

komplikacije hroni~nih oboljenja, koja ~esto kod starijih osoba

zahtevaju bolni~ko le~enje. Poznato je da starije osobe boravak

u bolnici mogu do`iveti vrlo "traumati~no" promenom raspo-

lo`enja (depresija) ili pogor{anjem senilnosti.

Kardiovaskularne bolesti, naj~e{}e hipertenzija i poreme}aji

sr~anog ritma, koji ukoliko se zanemare ili neadekvatno le~e,

mogu prouzrokovati mo`dani udar, naju~estalije su u starosti, sa

visokim rizikom od komplikacija. Potom je to diabetes mellitus

({e}erna bolest) - podmukla bolest, koja dovodi do trajnog

o{te}enja krvnih sudova, srca, bubrega, nerava i oka, sa te{kim

komplikacijama kao {to su angina pectoris i sr~ani udar, polineu-

ropatije, gangrena stopala, slepilo.

^esta oboljenja starije populacije su i degenerativne i reumatske

bolesti zglobova, koja uglavnom onemogu}avaju obavljanje

svakodnevnih poslova i kretanje, a uzrok su i jakih bolova, pa

usled preterane upotrebe pojedinih analgetika mogu dovesti do

opasnih krvarenja iz digestivnog trakta (povra}anje sve`e krvi ili

sadr`aja poput taloga kafe, prisustvo krvi u stolici ili pojava crne

kao katran stolice). Starost prati i osteoporoza (smanjenje gus-

tine kostiju, tj. ko{tane mase). Nepa`nja i pad, a u nekim

slu~ajevima i najmanji pokret mogu dovesti do preloma kostiju.

Na`alost, nisu retki ni karcinomi. Zbog usporenog metabolizma

kod starijih osoba sporije napreduju, ali je i mogu}nost le~enja

i izle~enja manja. Uz starost se vezuje i demencija (senilnost).

Predstavlja o{te}enje pam}enja, shvatanja i orijentacije uz ~este

promene raspolo`enja i pona{anja (napetost, uznemirenost,

depresija) i nesanicu, pa osoba nije sposobna za samostalan

`ivot, a ~esto nailazi i na nerazumevanje ~ak i najbli`e okoline,

dok je broj domova za stara lica u na{oj zemlji nedovoljan.

Nisu zanemarljive ni akutnie bolesti. To su naj~e{}e respira-

torne, urinarne i infekcije digestivnog trakta, koje su rezultat

oslabljenih odbrambenih mehanizama. Le~enje podrazumeva

primenu antibiotske i simptomatske terapije i ne razlikuje se u

odnosu na ostalu populaciju. Me|utim, mogu}e je ne{to du`e

trajanje bolesti i pojava komplikacija. Tako se banalna respira-

torna infekcija mo`e komplikovati upalom plu}a, a povra}anje i

dijareja mogu brzo dovesti do dehidracije organizma.

Promocija zdravlja nije privilegija samo mladih osoba. Neophodno

je i da stare osobe preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i

da uz pomo} zdravstvene slu`be doprinesu svom zdravlju. Kako

bi to postigli potrebno je redovno kontrolisati zdravstveno stanje

i odr`avati zdrave `ivotne navike. To je, pre svega, zdrava ishrana

- najmanje pet obroka raznog vo}a i povr}a dnevno, riba mini-

mum jednom nedeljno, unos celih zrna `itarica, ishrana sa manje

soli. Boljem zdravlju doprinose i fizi~ke aktivnosti uz konsultaciju

sa lekarom i podr{ku porodice i prijatelja. Preporu~uju se lagane

ve`be i {etnja svakog dana najmanje 30 minuta. Krajnji je trenutak

i da se ostavi duvan, a konzumiranje alkoholnih pi}a treba svesti

na minimum (jedno pi}e dnevno). I, naposletku, veoma je va`no

o~uvanje mentalnog zdravlja, ali i dru`enje sa porodicom i pri-

jateljima, ~itanje, u~enje novih ve{tina. Sve }e to pomo}i lep{oj i

prijatnijoj starosti.

dr Olga Popovi},

lekar op{te medicine

DODAJTE @IVOT GODINAMA

Dr Risti} 365 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

I stare osobe treba da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje ~emudoprinose redovni zdravstveni pregledi, zdrava ishrana, lagane {etnje,dru`enja …

9

Savremeni aspekti u le~enju upale plu}aKad satrost zakuca na vrata

EFIKASNO I STRPLJ IVOPneumonije (upale plu}a) su vode}i uzrok smrti u odnosu na sve druge infektivne bolesti u svetu. Uzimanje antibiotika "na svoju ruku" nije preporu~ljivo

INFEKCIJE respiratornog sistema predstavljaju naj~e{}e infekci-

je u humanoj populaciji.Od akutnih disajnih infekcija odrasli

prose~no obole tri do pet puta godi{nje, deca ~e{}e, u proseku

~etiri do sedam puta godi{nje, dok ona koja borave u de~ijim

kolektivima jo{ ~e{}e. Pneumonije (upale plu}a) su vode}i uzrok

smrti u odnosu na sve druge infektivne bolesti u svetu, te zbog

toga predstavljaju ozbiljan epidemiolo{ki problem.Pneumonije

mogu uzrokovati bakterije, virusi, gljivice, protozoe, a mo`e

nastati i udisanjem (aspiracijom) pra{ine, hemijskih supstanci,

hrane ili povra}enog sadr`aja.

Naj~e{}i izaziva~i respiratornih infekcija su gram - pozitivne bak-

terije, dok su u kolektivima, posebno me|u adolescentima,

~este infekcije izazvane atipi~nim mikroorganizmima i virusima.

Osim izbora antibiotika, protokoli le~enja propisuju i dijagnos-

ti~ke postupke, hospitalizaciju, du`inu le~enja, prelazak sa intra-

venoznog na le~enje tabletama, du`inu hospitalizacije. Princip

racionalne antimikrobne terapije uzimaju u obzir najmanje tri

neophodne karike u lancu infekcije: osobine uzro~nika infekcije,

osobine doma}ina i osobine leka. Obzirom da je uzro~na dijag-

nostika pneumonija ote`ana, prihva}en je stav da u po~etnom

le~enju pneumonije treba primenjivati antibiotik, koji je efikasan

protiv naj~e{}ih prouzrokova~a pneumonija u vanbolni~koj sre-

dini. Le~enje treba zapo~eti odmah po postavljanju klini~ke

dijagnoze, jer je pneumonija akutna, potencijalno te{ka bolest.

Naravno, uz sve navedene op{te principe le~enja upale plu}a,

va`no je prilagoditi lek prema individualnim karakteristikama

bolesnika, posebno pri prisustvu alergije ili dodatnih faktora

rizika kao {to je: dijabetes, kardijalna ili bubre`na insuficijencija,

neoplazme i druga oboljenja.

U svakodnevnoj klini~koj praksi, u dijagnostici i le~enju respira-

tornih oboljenja polazi se od procene te`ine bolesti, koja se

bazira: na demografskim osobenostima (pol, `ivotna dob

bolesnika), prisustvu drugih akutnih ili hroni~nih bolesti, uslovi-

ma pod kojim je pneumonija nastala, prisustvu klini~kih, radio-

lo{kih i laboratorijskih znakova bolesti.

Bolesnici se razvrstavaju na mla|e, starije, kao i one sa

pridru`enim bolestima (hroni~na opstruktivna bolest plu}a, dija-

bet, kardiomiopatija, bubre`na insuficijencija). Terapijski pristup

se razlikuje i prema epidemilo{kim uslovima pod kojima je

ste~ena pneumonija. Stare osobe u gerijatrijskim domovima,

alkoholi~ari, ponavljane hospitalizacije, ~esta upotreba antibioti-

ka, posebno u poslednjih nekoliko meseci, nose rizik od rezis-

tentnih sojeva bakterija.

Prema smernicama Evropskog respiratornog udru`enja, inicijal-

na empirijska terapija vanbolni~ki ste~ene pneumonije u ambu-

lantnoj praksi zapo~inje primenom amoksicilina, potom makroli-

da ili doksiciklina. Ukoliko se radi o umereno te{koj pneumoniji

ili specifi~noj epidemiolo{koj anamnezi (hroni~ari, starije osobe

koje `ive u domovima i druge osobe oslabljenog imuniteta),

le~enje se mo`e zapo~eti - fluorohinolonom - ciprofloksacin.

Hospitalni bolesnici sa te{kom pneumonijom le~e se intra-

venoznom primenom beta - laktamskog antibiotika (naj~e{}e

cefalosporina druge ili tre}e generacije), shodno te`ini pneu-

monije, a u kombinaciji sa makrolidom. Bolesnici hospitalizovani

u intenzivnoj nezi le~e se intarvenskom primenom beta - lak-

tamskog antibiotika (cefalosporina tre}e generacije u kombi-

naciji sa makrolidom ili fluorohinolonom). Ukoliko se sumnja ili

se izoluje Pseudomonas aeruginosa, tada se le~enje zapo~inje

antipseudomonasnim beta laktamom u kombinaciji sa

antipseudomonasnim fluorohinolonom ili aminoglikozidom,

odnosno makrolidom. Zna~aj se pridaje i simptomatskoj terapi-

ji (primena antipiretika, ekspektoranasa…).

Du`ina le~enja vanbolni~ke pneumonije (ukoliko nije veoma

te{ka ili je do{lo do komplikacija), naj~e{}e traje dve nedelje,

odnosno do normalizacije krvne slike i klini~kog pobolj{anja.

Bakterijske pneumonije na ambulantnom tretmanu mogu se

le~iti i kra}e, do deset dana, dok je preporuka za atipi~ne pneu-

monije da le~enje traje 14 dana. Ukoliko se klini~ko radiolo{ki

nalaz pogor{ava, 24 do 48 ~asova od zapo~injanja le~enja, tada

treba korigovati terapiju. Kod bolni~ki le~enih bolesnika, intra-

venozna terapija je potrebna do stabilizacije vitalnih parametara

(naj~e{}e 48 do 72 sata) i tada treba pre}i na uzimanje antibi-

otika u tabletama.

Terapijski protokol je jedna od va`nih mera zbog neracionalne

upotrebe antibiotika, {to je jedan od razloga bakterijske rezis-

tencije (nereagovanja na antibiotik).

dr Mimica Jovanovi} - Nenadi}, spec. pulmologije

PUN @ELUDAC

Pravilna ishrana mo`e zna~ajno da ubla`i posledice ve} prisutnog

poreme}aja zdravlja, ali i da zna~ajno odlo`i ili spre~i eventualne

komplikacije bolesti. Postoji preporuka Svetske zdravstvene organi-

zacije, koja je vodi~ za ishranu odraslim osobama svih starosnih

grupa, a namenjena je prevenciji i korigovanju poreme}aja hroni~nih

nezaraznih bolesti, uklju~uju}i i {e}ernu bolest. Ona glasi: Odr`avati

telesnu te`inu u granicama maksimalno deset odsto iznad vrednos-

ti idealne telesne te`ine za odre|enu starosnu dob i pol. U ishrani

koristiti raznovrsnu hranu. Vo}e i povr}e svakodnevno koristiti u

ishrani u sve`em stanju i termi~ki obra|ene. U ishrani koristiti

namirnice, koje sadr`e obilne koli~ine dijetnih vlakana (celulozna bilj-

na vlakna) kao {to su leguminoze, proizvodi od integralnih `itarica,

povr}e, vo}e ... Isklju~iti iz ishrane, koliko je mogu}e, masno}e svih

vrsta, osim nerafinisanih biljnih ulja. Isklju~iti ili zna~ajno ograni~iti

upotrebu alkoholnih pi}a i slatkih gaziranih napitaka. Svesti na naj-

manju meru konzervisane namirnice, dimljenu i usoljenu hranu.

Ograni~iti unos soli na dva grama dnevno. Izbegavati ili svesti na min-

imum upotrebu slatki{a i rafinisanih `e}era.

Biljna dijetna vlakna na razne na~ine doprinose boljem varenju i

adekvatnoj eliminaciji otpadnih materija, a uti~u i na regulisanje

metabolizma ugljenih hidrata i masti. Imaju zna~ajnu ulogu u pre-

venciji malignih oboljenja digestivnog trakta, regulaciji telesne mase,

regulaciji pra`njenja debelog creva i rektuma. Iz svih navedenih

razloga, ishrana bogata dijetnim vlaknima predstavlja integralni deo

racionalnog pristupa ishrani osoba kod kojih postoji smanjena to-

lerancija na glukozu ili razvijen oblik {e}erne bolesti.

Obroci, koji sadr`e ova vlakna ispunjavaju `eludac pove}anim vo-

lumenom, koji je posledica bubrenja ovih vlakana, usporavaju nje-

govo pra`njenje, pove}avaju ose}aj sitosti. Dijetna vlakna

pove}avaju zapreminu sto-

lice i brzinu prolaza du` debelog

creva. Rastvorljiva biljna vlakna

ograni~avaju i smanjuju nivo holesterola,

vezuju za sebe `u~ne kiseline i na taj na~in uti~u

na resorpciju i metabolizam holesterola.

Unos dovoljnih, optimalnih koli~ina (jer ni sa ovim komponentama

ishrane ne valja preterivati), osim {to pove}ava ose}aj sitosti, sman-

juje potrebu za unosom visokoenergetskih namirnica, slatki{a,

~okolade, kola~a..., pa i na taj na~in doprinosi regulisanju problema

gojaznosti.

Regulacija glikemije (nivo {e}era u krvi) se pobolj{ava upotrebom

namirnica koje sadr`e dijetna vlakna, naro~ito onih koje su bogate

u pektinima i smolama, kao npr. jabuke, zobene pahuljice, hleb od

celog zrna `itarica, povr}e, leguminoze.

DOBRO - LO[E

Istovremeno, namirnice sa mnogo masno}e i {e}era, kao i kafu,

~okoladu, cigarete i alkohol valja izbegavati ili isklju~iti iz ishrane.

Obrano mleko, kiselo mleko, jogurt i sve` kravlji sir su namirnice sa

smanjenim sadr`ajem masti i mogu se koristiti u ishrani. Posebno se

preporu~uje dodatno uno{enje namirnica bogatim: magneziju-

mom, hromom i vitaminima E, C, B kompleksa. Zasla|iva~i, koji se

mogu koristiti: fruktoza, sorbitol, ksilitol, je~meni ili pirin~ani slad,

manitol, saharin.

Restrikcija namirnica, koje sadr`e {e}ere iz grupe disaharida i

monosaharida (slatki{i, ~okolada, gazirani slatki napici, d`emovi,

slatko, kola~i...) je neophodna, jer se ovi ugljeni hidrati brzo razla`u,

resorbuju i vrlo brzo dospevaju u krv ~ime se naglo di`e nivo {e}era

u krvi. Nezavisno od vrste {e}erne bolesti, unos ovih namirnica

prouzrokuje nagla i velika kolebanja glikemije.

Kod pacijenata, koji boluju od insulin nezavisnog oblika dijabetesa,

promenom navika u ishrani mo`e se zna~ajno pobolj{ati stanje

poreme}aja i uticati na komplikacije bolesti, dok se pacijenti, koji

primaju insulinsku terapiju, edukuju u pravcu korekcije dijetetskih

navika. I za pacijente iz prve, kao i za one iz druge grupe, neophod-

na je stalna kontrola lekara, koji prati tok i upravlja le~enjem njihove

osnovne bolesti, tj. {e}erne bolesti.

dr Olga Had`i}, specijalista higijene

10

Endokrinologija Ishrana pacijenata sa dijabetesom

Dr Risti} 365 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

J A B U K A T O P I S A LO

11

LE^ENJE hroni~nih, dugotrajnih, do`ivotnih poreme}aja zdravlja

ne zavisi samo od savremenih medicinskih dostignu}a, uslova pod

kojima se sprovodi, iskustva, znanja i ve{tine lekara i medicinskog

osoblja. Slo`enost le~enja uslovljena je prirodom samog oboljenja,

s jedne, i u~e{}em bolesnika u procesu le~enja, s druge strane.

[e}erna bolest je do`ivotno oboljenje, promenljivog toka i sa pro-

gresivnim o{te}enjem krvnih sudova, tkiva i organa. Procesi

o{te}enja napreduju tokom vremena. Nivo zdravlja i ishod obo-

lenja presudno zavise ne samo od primenjene terapije ve} i od navi-

ka i pona{anja samog pacijenta i njegovog aktivnog u~e{}a u proce-

su le~enja.

SABOTERI IZ TANJIRA

Postavljanjem dijagnoze {e}erne bolesti, naro~ito oblika nezavisnog

od insulina (tzv. insulin nezavisni dijabetes melitus), potrebno je

utvrditi i faktore rizika i upoznati pacijenta sa njima. Gojaznost je

~esto prisutna kod ovih pacijenata i sre}e se kod 70 do 80 odsto

ljudi, koji pate od ovog poreme}aja zdravlja. Pacijent se mora

upoznati sa ~injenicom da je njegovo sada{nje oboljenje dobrim

delom uslovljeno gojazno{}u, kao i da kvalitet le~enja i `ivota zavise

od korekcije telesne mase. Smanjenjem telesne mase smanjuje se

rezistencija na insulin, pove}ava isko-

ristljivost glukoze, srazmerno

smanjuje nivo glikemije, a time je le~enje uspe{nije i kvalitet `ivota

bolji. Ono {to pacijent svakako treba da zna je ~injenica da se

{e}erna bolest ne mo`e uspe{no le~iti ukoliko se ne obrati pa`nja i

na le~enje gojaznosti.

Le~enje gojaznosti, tj. mere i aktivnosti usmerene na smanjenje

prekomerne telesne mase, mora se sprovoditi pod stru~nim

vo|stvom i uz aktivnu saradnju pacijenta, jer nagle i restriktivne

mere izla`u pacijenta brojnim zdravstvenim rizicima. Terapija se

usmerava na promene navika u ishrani i odabir adekvatnih namirni-

ca kako bi se izbegle neprijatnosti i tegobe kao {to su brzo zama-

ranje, malaksalost, hipoglikemijske reakcije.

Umerena fizi~ka aktivnost je dalja preporuka, jer se na ovaj na~in,

osim pozitivnih efekata u le~enju gojaznosti, uravnote`ava metabo-

lizam, pove}ava prag emotivne tolerancije i svakako posti`e do`iv-

ljaj boljeg zdravlja. Kako u toku fizi~ke aktivnosti mi{i}i za svoj rad

prete`no koriste energiju koja poti~e od masnog tkiva, na ovaj

na~in se kod bolesnika, koji pate od insulin nezavisnog oblika dija-

betesa {tede }elije pankreasa, koje su jo{ sposobne da lu~e insulin.

Iskustvo je pokazalo da bi se skoro polovina pacijenata kod kojih je

dijagnostikovan insulin nezavisni oblik dijabetesa, mogli uspe{no

le~iti primenom racionalne ishrane i adekvatnom fizi~kom

aktivno{}u, prilago|enoj godinama `ivota, polu, op{tem stanju

zdravlja, a bez ili sa smanjenom upotrebom lekova koji spadaju u

grupu oralnih hipoglikemika.

PRIJATELJI ZDRAVLJANamirnice, koje se preporu~uju za svakodnevno

kori{}enje:

Integralni pirina~, ovas, ra`, kukuruz, je~am, heljda,

p{eni~ne klice

Integralne testenine, hleb od celog zrna `itarice

Povr}e: kupus, kelj, keleraba, praziluk, boranija,

spana}, karfiol, crni luk, cvekla, svo zeleno povr}e

Lekovito i za~insko bilje: beli luk, `alfija, lavanda, uva,

hmelj, origano, cimet

^ajevi: vo}ni i zeleni ~ajevi

Mahunarke: pasulj, so~ivo, gra{ak, soja, roga~

Vo}e: jagode, tre{nje, vi{nje, kajsije, kru{ke, dunje i

bobi~asto vo}e (maline, jagode, borovnice, kupine)

Semenke: suncokret, bundeva, susam, laneno seme

Maslinovo ulje, masline

Ko{tunjavi plodovi: le{nik, badem

Tofu (sojin sir), pe~urke, riba

Gotove namirnice sa niskim glikemi~nim indeksom

•••

^ak 70 do 80 odsto pacijenata, koji imaju dijagnozu {e}erne bolesti, pati od

gojaznosti. Regulacija nivoa {e}era u krvi se pobolj{ava namirnicama koje

sadr`e dijetna vlakna kao {to su jabuke, `itarice, povr}e, semenke...

Psihologija Dobre i lo{e strane interneta

SVETLOSTI I SENKE "PROZORA U SVET"

12

Dr Risti} 365 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

Fizikalna medicina Kineziterapija - le~enje pokretom

VE@BE BEZ BOLA

13

OD nastanka civilizacije zna se da je pokret

dobar za telo. Jo{ su lekari od anti~ke Gr~ke,

preko Kine pa sve do srednjovekovne Evrope,

podr`avali ve`be, koje mogu da le~e ili pre-

veniraju bolest i nemo}.

Radni dan na{ih ljudi je sve du`i, a savremeni na~in

`ivota zahteva od nas dugo i nepravilno sedenje ( u

kancelariji, ku}i ispred televizora). Deca provode

pred kompjuterom vi{e od tri i po sata, a zaborav-

ljaju se stare, dobre de~je igre `murke, {kolice,

igranje na igrali{tu ili u dvori{tu. Preterano koristimo

prevozna sredstva ~ak i za male razdaljine. Pored

mnogih drugih posledica, registrovana je masovna

pojava lo{eg dr`anja tela i ravnih stopala ve} kod

dece ni`ih razreda osnovne {kole.

Za sve va`i podse}anje da moramo vi{e da se

kre}emo i da ve`bamo. Naro~ito je neophodno da

se deca bave fizi~kim aktivnostima, odnosno

telesnim ve`bama, zbog pravilnog rasta i razvoja

(psihofizi~kog, socijalnog, duhovnog), zbog zdravlja.

Svaka redovna fizi~ka aktivnost u mladosti doprinosi

boljem zdravlju kostiju i mi{i}a u poznim godinama

kada, tako|e, treba biti fizi~ki aktivan. Ve`bama se

prevenira i le~i osteoporoza. Ja~aju se mi{i}i i stvara

prirodni za{titni mider oko na{e ki~me, a time se

smanjuju bolovi i spre~avaju recidivi i dalja

o{te}enja. Za odr`avanje gipkosti zglobova

dovoljno je samo 15 minuta fizi~ke aktivnosti

dnevno.

Ve`bama se pove}ava pokretljivost, mi{i}na

snaga, elasti~nost, izdr`ljivost, pobolj{ava koordi-

nacija pokreta. Koriguje se postura ili stav tela.

Popravljaju funkcije drugih organskih sistema (kar-

diovaskularnog, respiratornog…). A, glavni zadatak

kineziterapije (ve`bi) je ja~anje upravo one musku-

lature za koju je utvr|eno da je oslabljena. Na taj

na~in se zapravo istovremeno i smanjuje bol i

ubla`ava deformitet.

Kineziterapija je sastavni deo fizikalne medicine i

rehabilitacije, a koristi pokret kao metodu le~enja.

Njena puna primena je u terapiji ortopedskih, neuro-

lo{kih i reumatolo{kih oboljenja lokomotornog apara-

ta, ali je isto tako zna~ajna i za mnoga oboljenja plu}a

i srca . Ve`be su namenjene i zdravim osobama, koje

`ele da poja~aju kondiciju.

Kineziterapija je integralni deo reumatologije,

mo`da ~ak i najva`niji deo u le~enju zapaljenskog,

degenerativnog i vanzglobnog reumatizma. Ovi

pacijenti su naj~e{}e u kontinuiranoj potrebi za

kineziterapijom, kojom kako preveniraju tako i

saniraju mnogobrojne ne`eljene sekvele od

bitnog uticaja na kvalitet `ivota. Glavni cilj kod

ovih pacijenata je o~uvanje ili pobolj{anje funkcije

ki~menog stuba, zglobova i o~uvanje kvaliteta

mi{i}a.

Kineziterapija ortopedskih bolesnika podrazumeva

pove}anje pokretljivosti zglobova, ja~anje muskula-

ture, vra}anje normalnom hodu i smanjenje bola.

Ve`bama se preveniraju kontrakture, ja~a oslablje-

na muskulatura.

Kineziterapija neurolo{kih bolesnika namenjena je

osobama sa povredama mozga i ki~mene mo`dine,

osobama sa posledicama mo`danog udara, sa

o{te}enjima perifernih nerava kao i osobama obole-

lim od razli~itih neurolo{kih i neuromi{i}nih obol-

jenja, kao {to su polineuropatije, miopatije, cere-

bralna paraliza i sl.

Oblici kineziterapije, koje sprovodimo su: kineziter-

apija za cervikalni sindrom, za lumbalni sindrom, kod

artroza (gonartroza, koksartroza....) i posle preloma,

sportskih i drugih povreda (saniranje kontraktura);

edukacija za{titnih polo`aja i pokreta, ve`be disa-

nja, ve`be relaksacije, ve`be za osteoporozu,

korektivna gimnastika, ve`be za skoliozu i kifozu

ki~menog stuba i ve`be za korekciju ravnih

stopala.

Kineziterapija je osnova i centralni deo fizikalne

terapije bez koje se ne mo`e zamisliti uspe{na

medicinska rehabilitacija.

KINEZITERAPIJA u na{oj ustanovi podrazume-

va: individualan rad sa fizioterapeutom, ve`be pri-

lago|ene potrebama i mogu}nostima svakog paci-

jenta i ve`be prilago|ene trenutno funkcionalnom i

zdravstvenom statusu pacijenta.

Nakon obuke pacijent nastavlja da kontinuirano

ve`ba samostalno u ku}nim uslovima, uz povremene

kontrole lekara. Pacijent se pored toga obu~ava i

kako da pravilno obavlja aktivnosti svakodnevnog

`ivota i izbegava nepovoljne polo`aje. I, ne treba

zaboraviti da je odr`avanje fizi~ke kondicije

redovnim ve`banjem bitan preduslov za

odr`avanje dobrog zdravlja, kako fizi~kog tako i

mentalnog, tokom ~itavog `ivota.

dr Milica Krsti} spec. fizikalne medicine

NEKADA je "prozor u svet" bio TV - ta ~udna kutija u kojoj su

ljudi pevali, pri~ali, ratovali… Danas je taj prozor ekran sa

malom ikonicom na desctopu - internet. U ovoj kutiji nisu samo

ljudi koji ne{to rade, u ovoj kutiji je ~itavo bogatstvo informaci-

ja, koje nam je dostupno svakog trena "kao na dlanu".

Za{to ku}e imaju prozore? Da bi ulazila svetlost i vazduh, koji

treba da oplemene prostor u ku}i. Kako bi izgledao dan u ku}i

(stanu) gde su prozori otvoreni {est do deset ~asova dnevno ili

~ak i vi{e? Bilo bi previ{e toplo ili previ{e hladno u nekom peri-

odu dana i to bi nas ometalo u svakodnevnom funkcionisanju.

Kako izgleda kada je nekome internet prozor otvoren {est do

deset ~asova (ili ~ak i vi{e)? Svakodnevno funkcionisanje je ispod

onog koje se od nas o~ekuje, manje smo efikasni i kao radnik,

roditelj, partner, kao prijatelj i kolega - nemamo vremena. Sve

~e{}e smi{ljamo i koristimo izgovore, koji nam zvu~e ubedljivo:

Ne stigoh. Ne mogu sada. Sutra }u. @ao mi je, ali nemam vre-

mena. ^ujemo se. Po{alji e-mail…

Tehnologija je uvek imala cilj da ~oveku olak{a `ivot i da mu

pru`i {to vi{e slobodnog vremena i mogu}nosti za njegovo

kori{}enje. Savremena tehnologija ima isti cilj, ali ~ovek je sklon

da mnoga dostignu}a i zloupotrebi. Da li je internet mogu}e

zloupotrebiti? Kako bogatstvo informacija mo`e da bude {tetno?

Kada dato bogatstvo, pravilno i u dozama koristite i uskladite

sa svojim `ivotnim ciljem - ZDRAV I HARMONI^AN

@IVOT - onda internet ne mo`e biti {tetan.

Kada govorimo o internet zavisnosti? Pre svega,

ako koristite internet vi{e od ~etiri ~asa dnevno,

a poslovanje vam nije vezano za internet komu-

nikaciju. Imajte u vidu, dan traje 24 ~asa : osam

sati spavate, osam sati provodite na poslu ili u {koli, a ostatak vre-

mena treba da rasporedite na profesionalno usavr{avanje, poro-

di~ne obaveze, dru`enja, fizi~ku aktivnost i internet.

Ako za ve}inu kupovina koristite on-line kupovine i aukcije tako

da ne morate ni da izlazite iz ku}e da biste pro{etali i izabrali

ono {to vam je potrebno, sasvim izvesno ste zavisnik od iner-

neta kao i ako svakodnevno Net koristite da biste se dru`ili i

na{li prijatelje, jer ne koristite "`ivu re~", pogled, kontakt o~ima,

osmeh, dodir…

"Titulu" inernet zavisnika pone}ete i ukoliko vam internet slu`i

kao uto~i{te od li~nih problema i anksioznosti, jer na taj na~in

ne}ete re{iti nijedan problem, ali }ete dodati novi. Ali, i ako

zbog interneta u|ete u la`i o tome koliko ste vremena proveli

na Netu pa i ako zbog interneta zapostavite sport i rekreaciju i

igranje igara u mre`i vam postane jedini "sport".

Tako|e, i ukoliko ne mo`ete u potpunosti da se posvetite nijed-

noj porodi~noj sve~anosti ve} su vam misli okrenute tome {ta

ste sve propustili, jer niste bili na Netu. Ako surfujete toliko

~esto i dugo da posedujete obilje informacija koje vam i ne slu`e

u svakodnevnom `ivotu. Ako u~estalo proveravate pristigle e-

mailove i logujete se na forume u sve kra}em vremenskom

intervalu. Ako ne ose}ate potrebu za dru`enjem i izlascima ve}

ih zamenjujete Netom. Ako vam partner sve ~e{}e pokazuje

nezadovoljstvo, jer ga zapostavljate. Ako u periodu kada ste

spre~eni da budete na Netu ose}ate napetost, nervozu i

zami{ljate surfovanje.

Zato, odaberite svoj prozor u svet koji treba da vam koristi, a

ne onaj koji vas u potpunosti zarobljava.

Milica Petrovi}, psiholog

Korak od prakti~nog kori{}enja interneta do potpune zavisnosti mo`e da

bude opasan. Vi{e od ~etiri ~asa dnevno na Netu - alarm

Ve`bama se pove}ava pokretljivost, mi{i}na snaga, elasti~nost, izdr`ljivost ipobolj{ava koordinacija pokreta. Kineziterapija je obavezni deo fizikalne medicine i rehabilitacije

1. Kako se peru u{i?Ovo je ~esto pitanje koje se mo`e ~uti u ordinaciji ORL lekara.

U{i se peru tj. ispiraju SAMO u ordinaciji ORL lekara i to je

jedini ispravni na~in. Svi ostali na~ini (ispiranje u{iju tu{em,

upotreba {tapi}a za ~i{}enje, pranje u{iju sapunom ili

{amponom i sl.) smatraju se neadekvatnim pa ~ak i {tetnim.

Oni mogu ote`ati fiziolo{ku eliminaciju prljav{tine iz u{iju i

stvoriti preduslove za lak{i nastanak infekcije.

U{i treba ispirati otprilike jednom godi{nje, mada i to varira

zavisno od individualne predispozicije. Neki ljudi moraju da

ispiraju u{i dva - tri puta godi{nje. Ceruminozne lojne `lezde,

koje se nalaze u svakom uhu, kod nekih ljudi uro|eno poja~ano

lu~e u{nu mast ili cerumen dok je kod nekih to uslovljeno

anatomskim karakteristikima samog kanala, vrstom zanimanja,

uslovima rada ili na~inom odr`avanja toalete.

Da bi znali treba li u{i da se ispiraju ili ne, najbolje je, jednom

godi{nje, posetiti ORL specijalistu, a moj savet je da to bude pred

odlazak na more. Pred ispiranje korisno je ~etiri -pet dana uka-

pavati tri-procentni rastvor hidrogena u u{i, dva -tri puta dnevno,

~ime se smanjuje mogu}nost da ispiranje ne}e biti uspe{no,

naro~ito ako je od poslednjeg ispiranja protekao du`i vremenski

period.

2. Kako spre~iti upalu spolja{njeg uha?Upala spolja{njeg uha je naj~e{}a patologija u toplim letnjim

mesecima. Svaki tre}i pacijent, koji u|e u ORL ordinaciju, dolazi

ba{ zbog ovog, vrlo neprijatnog i bolnog stanja. Pacijenti se

uglavnom `ale na jak bol, nekad pra}en svrabom, zapu{enost

uha i oslabljen sluh. Op{te stanje uglavnom ne mora biti izmen-

jeno mada se nekad javlja i povi{ena temperatura, otok i crveni-

lo ispred uha, ote`ano otvaranje usta i bolovi u vratu.

Uzroke, pre svega, moramo tra`iti u zaga|enoj i prljavoj vodi

kupali{ta, a zatim i u nestru~nom odr`avanju toalete uha. Pri

gnjuranju i ronjenju dolazi do produ`enog zadr`avanja vode u

u{ima, a topla i vla`na sredina daju idealne uslove za nastanak i

razvoj infekcije.

Kada govorimo o prevenciji upale, pre svega treba izbegavati

kupanje u prljavoj i zaga|enoj vodi, male i pretrpane bazene,

ku}ne bazene, koji se neadekvatno odr`avaju i sl. Pre ulaska u

vodu u u{i mo`ete prskati neke od sprejeva za toaletu u{iju i

spre~avanje nastanka infekcije.

3. Za{to nekad krvarimo iz nosa? Iz nosa mogu krvariti i deca i odrasli pa spram uzrasta razlikuje-

mo i uzro~ne faktore, koji dovode do krvarenja. Kod dece je

naj~e{}i uzrok mehani~ka povreda spleta sitnih krvnih sudova u

prednjim partijama nosne pregrade (tzv. Kiselbahov pleksus), a

nastala usled "~a~kanja" nosa ili pak infekcija nosa uzrokovana

vrlo rasprostranjenom bakterijom, koju zovemo Staphylococcus

aureus ili zlatni stafilokok. U slu~aju ponavljanih epizoda krvare-

nja obavezno je uzeti bris iz nosa mali{ana na bakterije i gljivice

sa antibiogramom. Rezultat brisa odredi}e dalju terapiju.

Kod starijih naj~e{}e je krvarenje iz nosa posledica naglog skoka

krvnog pritiska kod ljudi koji i ina~e boluju od povi{enog krvnog

pritiska te u prvom redu u zbrinjavanju takvih bolesnika

moramo raditi na regulaciji tenzije. Naravno, ovo su samo

naj~e{}i razlozi pored brojnih drugih. Tako, ako se tegobe nas-

tavljaju i traju du`e vreme, treba razmi{ljati i o ozbiljnijoj

patologiji, a to su razli~iti tumori ORL regije, poreme}aji koagu-

lacije, itd.

4. Da li svako "crveno grlo" treba le~iti antibiotikom?Stara izreka ka`e da su u strahu "velike o~i" te je to verovatno

razlog {to pacijenti, ali i mnogi lekari, `ure da {to pre po~nu s

upotrebom antibiotika u slu~aju crvenog grla. Savet ORL je da

se ne `uri i da se terapija odredi i pravovremeno ordinira u

korelaciji sa subjektivnim tegobama bolesnika, klini~kim nala-

zom i dopunskim analizama (analiza krvi, bris nosa i grla, reuma

faktori). Osim toga, grlo mo`e biti crveno, a da uzrok uop{te

nije infekcija (bakterijska, virusna ili gljivi~na). Takav slu~aj je kod

refluksne bolesti, koja se pogre{no tretira antibioticima i obi~no

biva neprepoznata.

5. Da li treba da nas brinu beli~aste ta~kice po krajnicima?Ako primetite jednu ili nekoliko belih ta~kica po krajnicima, a prit-

om krajnici nisu crveni, uve}ani, ote~eni i gutanje nije bolno i

ote`ano, najverovatnije se radi o promeni koja se zove retenciona

cista. Naime, u malim rupicama, koje se nalaze po celoj povr{ini

krajnika, a zovu se kripte, dolazi normalno do nakupljanja detri-

tusa, koji se sastoji od razgradnih produkata hrane, bakterija... U

pitanju nije gnojni sadr`aj, {to se obi~no misli (uzeti bris je

uglavnom sterilan) i nije potrebno uzimati antibiotike. Cista se

mo`e povremeno prazniti, a `drelo se ispira nekim od anti-

septi~nih rastvora ili rastvorom joda. Predstavlja jedan od znako-

va hroni~ne upale krajnika.

Sli~ne promene mogu se videti i kod gnojne angine ili infektivne

mononukleoze, ali onda bivaju pra}ene odgovaraju}om, znatno

ozbiljnijom, klini~kom slikom i mnogo su brojnije.

dr Milena Pavlovi},

spec. otorinolaringolog

15

PILULE ZA L I -LU-LE

Otorinolaringologija

Dr Risti} 365 dana uz Vas Dr Risti}Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com

14

Pet naj~e{}ih pitanja u ordinaciji ORL

UPALA srednjeg uha, krvarenja

iz nosa, crveno grlo, upotreba

antibiotika - ~esto izazivaju

dileme kod pacijenata.

Neznanje i zablude naro~ito

izaziva pitanje "kako se peru

u{i?". Sve su ovo svakodnevna

pitanja za specijaliste ORL.

Pregledi uordinaciji

od 08 do 21:30h

Ku}ne posete

od 00 do 24h

11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com, e-mail: zcentarªdr-ristic.com