Click here to load reader

Heidegger Misljenje i Pevanje

  • View
    40

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Heidegger Misljenje i Pevanje

Text of Heidegger Misljenje i Pevanje

  • BIBLIOTEKA

    SAZVEA

    79

    UREDNIK

    MILO STAMBOLI

    MARTIN HAJDEGER

    MILJENJE I PEVANJE

    IZABRAO I PREVEO

    BOIDAR ZEC

    NOLIT BEOGRAD 1982

    from Dario to filozofija.net forum

  • PREVLADAVANJE METAFIZIKE

    I

    ta znai prevladavanje metafizike? Miljenje, okrenuto istoriji bia, koristi taj naslov samo kao pomono sredstvo, da bi postalo razumljivo. U stvari, taj naslov daje povoda za silne nesporazume, jer ne doputa iskustvu da dosegne osnov kojim istorija bia obelodanjuje svoju sutinu. Ova sutina je dogaaj u kojem se prevazilazi i samo bie. Prevladavanje, pre svega, ne znai potiskivanje neke discipline iz oblasti filozofske kulture. Metafizika je ve zamiljena kao usud istine bivstvujueg, odnosno bivstvenosti shvaene kao jo skriveno, ali osobito prisvajanje prisvajanje, naime, zaborava bia.

    Poto se prevladavanje zamilja kao proizvod filozofije, pogodniji naslov bi bio: prolost metafizike. Dabome, ovaj naslov stvara nove nesporazume. Prolost znai tu: nestati i ui u ono to je bilo. Time to nestaje, metafizika jeste neto prolo. Prolost ne iskljuuje ve ukljuuje to da tek sada metafizika zapoinje svoju bezuslovnu vladavinu u samom bivstvu-

  • 8 MARTIN HAJDEGER

    juem i da, kao ovo bivstvujue, vlada u istine lie-noj formi onog to je stvarno i predmeta. Meutim, posmatrana sa stanovita njenih poetaka, metafizika je u isti mah i neto prolo u smislu da je zapoela svoje okonavanje. Okonavanje traje due nego dosadanja istorija metafizike.

    II

    Metafizika se ne moe ukinuti kao kakvo miljenje. ovek ni u kom sluaju nije kadar da nju ostavi iza sebe kao uenje u koje niko vie ne veruje i koje niko ne priznaje.

    To da ovek kao animal rationale a to sada znai : kao stvorenje koje radi mora da bludi po pustinjama opustoene zemlje moglo bi biti znak da se metafizika dogaa zahvaljujui samom biu, a da se prevladavanje metafizike zbiva kao prevazilaenje bia. Jer, rad (upor. Ernst Jiinger, Der Arbeiter, 1932) sada stie metafiziki rang bezuslovnog popredmei-vanja svega to je prisutno u volji za volju.

    Ako tako stoje stvari, mi ne smemo uobraavati da stojimo van metafizike zato to slutimo njen kraj. Jer, prevladana metafizika ne iezava. Ona se vraa preobraena i nastavlja da vlada kao kontinuirana razlika koja bie deli od bivstvujueg.

    Propadanje istine bivstvujueg znai: oiglednost bivstvujueg, i samo bivstvujueg, gubi raniju jedinstvenost svog merodavnog zahteva.

    PREVLADAVANJE METAFIZIKE 9

    III

    Propadanje istine bivstvujueg dogaa se neminovno, i to kao dovrenje metafizike.

    Propadanje se zbiva istovremeno i zbog sloma metafizikom proetog sveta i zbog pustoenja zemlje koje svoje korene ima u metafizici.

    Slom i pustoenje nalaze svoje primereno ispunjenje u tome da ovek metafizike, animal rationale, biva vrsto po-stavljen kao radna ivotinja.

    Takvo po-stavljanje potvruje krajnju zasleplje-nost prema zaboravu bia. ovek, meutim, hoe sebe kao dobrovoljca volje za volju, kome svaka istina postaje ona zabluda koja mu je potrebna da bi sebi obezbedio iluziju kako volja za volju ne moe hteti nita drugo nego nitavno nitavilo, spram kojeg samu sebe potvruje, ne bivajui kadra da spozna svoju potpunu nitavnost.

    Pre nego to bude moglo da se u svojoj poetnoj istini dogodi, bie mora da se skri kao volja; svet mora da se dovede do sloma, zemlja opustoi, a ovek prisili na puki rad. Tek posle takve propasti dogaa se, kroz dugi period, nagli trenutak poetka. U propasti okonava se sve, to jest bivstvujue u ce-lini istine metafizike.

    Propast se ve dogodila. Posledice tog dogaaja su datosti u svetskoj istoriji naeg veka. One daju jo samo tok onog to se ve okonalo. Njegov tok se istoriografski i tehniki sreuje u smislu poslednjeg stadijuma metafizike. Takvo sreivanje slae, posled-nji put, ono to se ve okonalo, dajui mu privid stvarnosti, stvarnosti ije je dejstvo neodoljivo zato to sugerie da se moe proi bez razotkrivanja sutine

  • 10 MARTIN HAJDEGER

    bia i to sugerie tako odluno da se svaka slutnja o takvom razotkrivanju mora potisnuti.

    Jo skrivena istina bia uskraena je ljudima metafizike. Radna ivotinja je preputena zanosu svojih proizvoda, da bi sebe razorila i pretvorila u nitavno nitavilo.

    IV

    U kojoj meri metafizika pripada ovekovoj prirodi? Pre svega, ovek onako kako ga metafizika predstavlja, to jest kao bivstvujue meu ostalim bivstvujuim odlikuje se raznim sposobnostima. Njegova tako oblikovana sutina, njegova priroda, ta i kako njegovog bia, sama je po sebi metafizika: animal (ulnost) i rationale (ono to nije ulno). Na taj nain uvuen u granice metafizikog miljenja, ovek biva uhvaen u razliku izmeu bivstvujueg i bia, koju nikad ne dokuuje. Nain ljudskog predstavljanja, metafizikom proet, svuda nalazi samo onakav svet koji je sagraen po metafizikom obrascu. Metafizika pripada ovekovoj prirodi. Ali ta je sama ta priroda? I ta je sama metafizika? Ko je, unutar te prirodne metafizike, sam ovek? Je li on samo nekakvo ja koje se uvruje u svom jastvu tek pozivanjem na nekakvo ti, jer se to ja oblikuje jedino u odnosu ja ti.

    Za Dekarta, ego cogito je ono to je ve predstavljeno i proizvedeno u svim cogitationes, ono to je prisutno i to ne podlee nikakvim pitanjima, ono to je van svake sumnje i to je svagda poznato, ono to je zbilja izvesno, ono to vrsto stoji ispred svega

    PREVLADAVANJE METAFIZIKE 11

    naime, to stoji kao ono to sve dovodi u odnos sa sobom i tako postavlja prema svemu drugom.

    Predmetu istovremeno pripadaju i sadrinsko stanje onoga to stoji pred, njegovo tostvo (essentia--possibilitas), i stajanje onoga to stoji naspram (existentia). Predmet je jedinstvo postojanosti stanja. U svom stajanju, stanje se sutinski odnosi na stavljanje pred-stavljanja kao obezbeujueg imanja-pred--sobom. Prvobitni predmet je sama predmetnost. Prvobitna predmetnost je ono ja mislim, uzeto u smislu onog ja opaam koje sebe ve unapred postavlja i koje je sebe ve postavilo pred sve to je opaljivo. To ja mislim je subiectum. U poretku transcendentalne geneze predmeta subjekt je prvi objekt ontolokog predstavljanja.

    Ego cogito ovo cogito u smislu: me cogitare.

    V

    Savremeni vid ontologije je transcendentalna filozofija koja postaje teorija saznanja.

    U kojoj se meri takva teorija pojavljuje unutar savremene metafizike? U onoj u kojoj se bivstvenost bivstvujueg zamilja kao prisutnost za takav nain predstavljanja koji sebi predstavlja svoj predmet. Bivstvenost je sada predmetnost. Pitanje o predmet-nosti, o mogunosti da neto stoji naspram (naime: naspram nainima predstavljanja koji obezbeuju i raunaju), jeste pitanje o saznatljivosti.

    Ali to se pitanje zapravo shvata kao pitanje ne o fiziko-psihikom mehanizmu saznajnog procesa, ve

  • 12 MARTIN HAJDEGER

    o mogunosti prisustva predmeta u saznanju i za saznanje.

    Teorija saznanja je razmatranje, theoria, u onoj meri u kojoj se grko on zamiljeno kao predmet ispituje s obzirom na predmetnost i na ono to je omoguuje (hei on).

    U kom smislu Kant, zahvaljujui svom transcendentalnom nainu ispitivanja, obezbeuje metafiziku stranu savremene metafizike? U onom u kojem istina postaje izvesnost, te se tako bivstvenost (ousia) biv-stvujueg pretvara u predmetnost perceptio-a i co-gitatio-a svesti, znanja; znanje i saznanje izbijaju u prvi plan.

    Teorija saznanja i ono to se pod tim nazivom podrazumeva jeste, u stvari, ontologija i metafizika koja se temelji na istini shvaenoj kao izvesnost obez-beujueg predstavljanja.

    S druge strane, tumaenje teorije saznanja kao objanjenja saznanja i kao teorije nauka jeste pogreno, iako je cela ta stvar oko obezbeivanja samo posledica toga to se bie tumai kao predmetnost i predstavljenost.

    Teorija saznanja je naziv za sve veu sutinsku nemo savremene metafizike da razume sopstvenu sutinu i njen temelj. Govoriti o metafizici saznanja znai ostati u krugu istog nerazumevanja. Zapravo, tu je posredi metafizika predmeta, odnosno bivstvujueg kao predmeta za neki subjekt.

    Ekspanzija logistike nije nita drugo do samo obrnuta strana empiristiko-pozitivistike zablude u poimanju teorije saznanja.

    PREVLADAVANJE METAFIZIKE 13

    VI

    Dovrenje metafizike poinje zajedno sa Hegelo-vom metafizikom apsolutnog znanja kao volje duha.

    Zato je ta metafizika tek zaetak dovrenja zato ona nije samo dovrenje? Zar do nje same nije stigla bezuslovna izvesnost, i to kao apsolutna stvarnost?

    Postoji li tu jo kakva mogunost samonadilae-nja ? Oigledno da ne postoji. Ali jo nije iskoriena mogunost bezuslovnog bavljenja sobom kao voljom' ivota. Volja se jo nije kao volja za volju pojavila u svojoj stvarnosti koju je sama pripremila. Zato apsolutna metafizika duha jo nije dovrenje metafizike.

    Uprkos plitkoumnom brbljanju o raspadu Hege-love filozofije, jedna stvar ostaje van svake sumnje: u devetnaestom veku samo je ta filozofija odreivala stvarnost, iako ne u spoljanjem obliku prihvaenog uenja, ve kao metafizika, kao vladavina bivstve-nosti u smislu izvesnosti. Pokreti suprotni ovoj metafizici pripadaju njoj samoj. Od trenutka Hegelove smrti (1831) sve je samo takav protivpokret ne iskljuivo u Nemakoj, ve i u celoj Evropi.

    VII

    Karakteristino je za metafiziku to da se u itavoj njenoj istoriji existentia ako je uopte o njoj re uvek razmatra samo ukratko i kao neto to se samo po sebi razume. (Upor. oskudno objanjenje postulata stvarnosti u Kantovoj Kritici istog uma.)

  • 14 MARTIN HAJDEGER

    Tu jedini izuzetak predstavlja Aristotel koji od svoje energeia-e pravi predmet dubokog promiljanja; kasnije, meutim, ovo njegovo promiljanje nije moglo da postane neto to je u svojoj izvornosti sutinsko. Transformacija energeia-e u actualitas i u stvarnost prikrila je sve to je u energeia-i izalo na videlo. Veza izmeu ousia-e

Search related